FARMAKODINAMSKE INTERAKCIJE

Odigravaju se na mestu delovanja lekova, najčešće na receptorima za lekove;

Rezultat ove interakcije je ili znatno umanjenje, ili znatno pojačanje dejstva leka od koga se očekuje terapijski efekat

FARMAKODINAMSKE INTERAKCIJE

AgonistReceptor za lek je specijalizovani, ciljni makromolekul koji vezuje lek i posreduje u njegovom farmakološkom delovanju.Formiranje kompleksa lek-receptor dovodi do biološkog odgovora.

Odnos koncentracije leka i biološkog odgovora najčešće se predstavlja krivom koncentracija(doza)-odgovor

Agonist- supstancija koja vezivanjem za receptor, generiše stimulus, koji onda dovodi do odgovarajućeg efekta. puni agonist parcijalni agonist Inverzni agonist-supstancija koja vezivanjem za receptor generiše stimulus, koji dovodi do efekta suprotnog dejstvu agonista.

Agonist

Studije pokazuju da parcijalni agonisti imaju manje od pola jačine punih agonista.

Kompetitivni agonist Nekompetitivni agonist

Antagonist-lek koji vezivanjem za receptor ne izaziva biološki odgovor, već blokira ili prigušuje agonist-posredovani odgovor (blokatori)

ANTAGONIZAM

Hemijski Fiziološki Farmakološki

kompetitivni

Reverzibilnikompetitivniantagonizam

Ireverzibilnikompetitivniantagonizam

nekompetitivni

Reverzibilninekompetitivniantagonizam

Ireverzibilninekompetitivniantagonizam

Antagonizam između lekova-vrsta interakcije u kojoj lek smanjuje, sprečava ili poništava dejstvo dugog leka,tj zajednički efekat je manji od zbira njihovih pojedinačnih efekata.

Kompetitivni antagonizam

Reverzibilni kompetitivni antagonizam-agonist i antagonist konkurišu za isto mesto vezivanja-vezivanjeje reverzibilno-savladivi antagonizam-kriva se paralelno pomera u desno, bez promene nagiba i max efektapr. d-tubokurarin i neostigmin

Ireverzibilni kompetitivni antagonizam-i agonist i antagonist teze da se vezu za isti receptor-antagonist se vezuje jakim kovalentnim vezamatako da ne disosuje ili disosuje jako sporo-nesavladivi antagonizam-ne moze se postici max efekat-kriva se pomera u desno pr. Papaverin i acetilholin (nikotin, serotonin, histamin, vazopresin)

Kompetitivni antagonizam -Kompetitivni antagonisti čine da agonisti izgledaju manje jaki, tako što krivu doza-odgovor pomeraju udesno.-Nagib krive je mera afiniteta antagoniste za receptor. Afinitet antagoniste, meren na ovaj način, koristi se kao osnova za klasifikaciju receptora

-Antagonist blokira u nekoj tački lanac dogadjaja koji dovodi do nastanka odgovora na primenu agoniste;-Ne blokira vezivanje agonista za receptor;-Nagib i max odgovor krive odnosa koncentracije i efekta agoniste su smanjeni.

Nekompetitivni antagonizam

pr. blokada jonskog kanala vezanog za nikotinski receptor

Upotreba antagonista je od značaja, pre svega u lečenju pojedinih vrsta trovanja, koje se sastoji u primeni specifičnih antagonista koji se nazivaju antidoti;

Antagonisti se koriste npr. u nameri da spreče neželjene efekte glavnog leka.

Antagonizam

Specifično dejstvo pojedinih lekova posledica je inhibicije enzimske aktivnosti.

Kompetitivna inibicija-takmiče se sa supstratom za isto

aktivno mesto;

-hemijska struktura inhibitora slična

je strukturi supstrata;

-mogu se istisnuti povećanjem

koncentracije prirodnog supstrata

Kompetitivna i nekompetitivna inhibicija

- Na principu supstratne kompeticije zasniva se dejstvo antimetabolita

Npr. neki od njih, kao što je metotreksat, sprečavaju iskorišćavanje folne kiseline, koja je neophodna za život svih ćelija, naročito onih koje se brzo razmnožavaju. Oni se stoga koriste u hemoterapiji jer sprečavaju brzu proliferaciju malignih ćelija.

Kompetitivna i nekompetitivna inhibicija

1. Aditivni sinergizam-terapijski efekat je ravan zbiru njihovih pojedinačnih efekata (time se izbegavaju neželjeni efekti koji se zapažaju pri upotrebi punih doza svakog pojedinačnog leka)

2. Supraaditivni sinergizam-zajednički efekat sinergista je veći od zbira njihovih pojedinačnih efekata.(redje dva aktivna leka, češće neaktivna supstanca potencira efekat aktivnog leka, npr. hlorpromazin i morfin)

SinergizamSinergizam je pojava kada dva leka deluju u istom smislu i jedan drugme pojačavaju dejstvo.

Na sinergističkom delovanju lekova zasniva se kombinovana terapija mnogih oboljenja. Kombinacija vazodilatatora i diuretika kod

lečenja insuficijencije srca. Kombinacija antituberkulotika u lečenju tuberkuloze, čijim se sadejstvom usporava pojava rezistentnih klica.

Sinergizam

Zlatno pravilo farmakoterapije

Kombinovanje lekova treba izbegavati, osim kada je

korisnost kombinacije apsolutno dokazana