Filip K.dik - Ubik

7/27/2019 Filip K.dik - Ubik

1/120


2/120

najvioj taki registrovao 68,2 blr jedinica telepatske aure, to je od svih poznatih telepatau stanju da proizvede samo Melipoun." Tehniar zakljui reima: "Tamo smo, dakle,zaboli u kartu Melipounovu zastavicu za raspoznavanje. A sada ga - sada je nema.""Jeste li pogledali na pod? Iza karte?""Uklonjena je elektronskim putem. ovek koga predstavlja vie nije na Zemlji, pa ak,

koliko smo u stanju da proverimo, ni na nekom od kolonizovanih svetova.""Posavetovau se sa svojom pokojnom enom", ree Ransiter."Sada je pono. Moratorijumi su zatvoreni.""Nisu u vajcarskoj", ree Ransiter s iskrivljenim osmehom, kao da mu je neka odvratnaponona tenost nadola u ostarelo grlo. "Laku no," Ransiter prekide vezu.Kao vlasnik Moratorijuma Voljene Brae, Herbert enhajt fon Fogelzang uvek je,naravno, dolazio na posao pre svojih slubenika. U ovom trenutku, dok je prostrana,akustina zgrada tek poinjala da se budi, jedan inovniki tip zabrinuta izgleda, s gotovoneprozirnim naoarima, u trbuastoj konoj jakni i sa utim iljatim cipelama, stajao jepored pulta na recepciji s kontrolnim listiem priznanice u ruci. Oigledno, doao je daestita praznik nekom roaku. Uskrs - dan kada su zvanino slavljeni poluivi - bio je na

pragu; navalae uskoro po

eti."Da, gospodine", obrati mu se Herbert s ljubaznim osmehom. "Ja u lino uzeti va

kontrolni list.""To je jedna starija dama", ree muterija. "Oko osamdeset godina, veoma mala ismeurana. Moja staramajka.""Biu ovde za trenutak." Herbert se vrati do bunkera za hladno pakovanje da potrai broj3054039-B.im je odredio gde se stranka nalazi, paljivo je pregledao skladini izvetaj. Premanjemu, ostajalo joj je jo samo petnaest dana poluivota. Ne ba mnogo, razmiljao je;mahinalno je udenuo prenosivi protofazonski pojaava u providnu plastinu oblogusanduka, podesio ga i na odgovarajuoj frekvenciji oslunuo kakvi su znaci modaneaktivnosti.Iz zvunika tiho progovori neki glas: "...a onda je Tili iaila nogu i mislili smo da senikada nee oporaviti; ponaala se tako glupo, htela je da odmah pone da hoda..."Zadovoljan, on iskljui pojaava i pronae jednog sindikalno organizovanog radnika daobavi posao prevoza 3054039-B do salona za konsultacije, gde e biti ostvarena vezaizmeu muterije i stare dame."Proverili ste je, zar ne?" upita muterija, plaajui potrebnu sumu u poskredima."Lino", odgovori Herbert. "Savreno funkcionie." On pritisnu niz prekidaa i odmaese. "Srean Uskrs, gospodine.""Hvala." Muterija sede licem prema sanduku koji se puio u svom hladno pakovanomomotu; pritisnuo je naglavni telefon na uvo i vrstim glasom progovorio u mikrofon:"Flora, draga, da li me uje? Mislim da ja tebe veujem. Flora?"Kad ja preminem, rekao je u sebi Herbert enhajt fon Fogelzang, mislim da u obavezatisvoje naslednike da me dozivaju k svesti jednom u sto godina. Na taj nain moi u dapromatram sudbinu oveanstva. Ali, to je znailo prilino visoke trokove odravanja zanjegove naslednike - a on je znao ta to znai. Pre ili posle, pobunie se, izvaditi njogovotelo iz hladnog pakovanja i - ne dao bog - sahraniti ga."Sahrane su varvarske", promrmljao je Herbert glasno. "Tragovi primitivnag porekla naekulture."


3/120

"Da, gaspodine", sloila se njegova sekretarica za svojom pisaom mainom.U salonu za konsultacije sada je nekoliko muterija optilo sa svojim poluivim roacimau zanetoj tiini, rasporeeni na odstojanju, svako sa svojim sandukom. Bio je to prizorspokojstva, ti vernici koji su redovno dolazili da odaju potu. Donosili su poruke, novostio tome ta se zbiva u spoljnom svetu; razgaljivali su tmurne poluive u tim intervalima

cerebralne aktivnosti. I - plaali su Herbertu fon Fogelzangu. Bio je to unosan posao,upravljati jednim moratorijumom.

"Moj tata izgleda malo slabaan", obrati se jedan mladi Herbertu. "Moda biste mogli daodvojite jedan trenutak i proverite ta je s njim. Biu vam zbilja zahvalan.""Svakako", ree Herbert i uputi se sa muterijom preko salona do njegovog pokojnogroaka. Skladinica za ovoga govorila je da mu preostaje samo nekoliko dana; to jeobjanjavalo okrnjeni kvalitet cerebracije. Pa ipak... otvorio je regulator protofazonskogpojaavaa i glas poluivog postao je malo jai u naglavnom telefonu. Ve je pri kraju,mislio je Herbert. inilo mu se oigledno da sin ne eli da vidi skladinicu, da u stvarinee da shvati da kontakt s njegovim tatom konano prestaje. Herbert stoga nije rekaonita; jednostavno je otiao, ostavivi sina da opti s ocem. Zato mu govoriti da je ovo

verovatno poslednji put da dolazi ovamo? U svakom sluaju, otkri

e to i sam dosta brzo.Jedan kamion pojavio se na platformi za utovar i istovar iza moratorijuma; iz njega su

iskoila dva oveka u poznatim svetloplavim uniformama. Atlas Interplan Transport iSkladitenje, opazi Herbert. Isporuuju jo jednog poluivog, koji tek to je preminuo, ilisu doli po nekog ko je izdahnuo. Lagano je krenuo u tom pravcu da ih nadgleda; ali bau tom trenutku njegova sekretarica ga pozva. "Her enhajt fon Fogelzang; oprostite tovas ometam u vaim meditacijama, ali jedna muterija eli da joj vi pomognete uvraanju k svesti njenog roaka." Njen glas dobio je posebnu boju kada je rekla:"Muterija je gospodin Glen Ransiter, koji je doputovao ovamo ak iz SevernoamerikeKonfederacije."Jedan visok, stariji ovek, krupnih aka, prie mu hitrim, bodrim korakom. Nosio jeareno, neguvajue odelo od dakrona, pletenu earpu i kravatu od grube pamunetkanine, obojenu sintetikom bojom. Glavu, glomaznu kao u nekog maora, isturio jenapred, kiljei pri tom svojim pomalo buljavim, okruglim, srdanim i veoma udnimoima. Ransiterovo lice imalo je poslovan izraz, namenjen pozdravljanju; posvetiviHerbertu sasvim uzgrednu panju, gotovo trenutno ga je zapostavio, kao da se veusredsredio na budue dogaaje. "Kako je Ela?" zabubonji Ransiter, kao da mu je glaselektronski pojaan. "Je li spremna da je prirafimo za jedan razgovor? Tek joj jedvadeseta; mora da je u boljoj formi od nas dvojice." Zasmejuckao se, ali to je zvualorastreseno; on se uvek osmehivao i uvek se smejuckao, uvek je govorio gromkim glasom,ali u sutini nije primeivao nikoga niti je za ma koga mario; njegovo telo bilo je to kojese osmehivalo, klimalo glavom i rukovalo se. Nita se nije doticalo njegovog duha, kojije ostajao po strani; s neutralnom ljubaznou gurnuo je Herberta ispred sebe istei sobiput dok je dugim kracima grabio u duboko rashlaeni bunker, gde su leali poluivi,meu kojima i njegova ena."Nije vas ovde bilo neko vreme, gospodine Ransitere", primeti Herbert; nije mogao da seseti podataka sa skladinog lista gospoe Ransiter o tome, koliko joj jo vremena ostaje upoluivotu.Upirui velikom akom u Herbertova lea da bi ga poterao, Ransiter ree: "Ovo je vaantrenutak, Fon Fogelzange. Mi, moji saradnici i ja, u takvoj smo struci koja nadmauje


4/120

svako racionalno poimanje. Nisam ovlaen da u ovom trenutku otkrivam pojedinosti, alimi smatramo da trenutno stanje stvari, mada ne sluti na dobro, nije beznadeno. Oajanjenije preporuljivo - ni u kom sluaju. Gde je Ela?" On zastade i brzo pogleda unaokolo."Prebaciu je za vas iz bunkera u salon za konsultacije", ree Herbert; muterijama nijebio dozvoljen pristup u bunker. "Imate li svoj numerisani kontrolni list, gospodine

Ransitere?""Boe moj, ne", ree Ransiter. "Izgubio sam ga jo pre vie meseci. Ali vi znate ko jemoja ena; moete je nai. Ela Ransiter, oko dvadeset godina. Smee kose i oiju." On senestrpljivo obazre. "Gde vam je taj salon? Bio je na takvom mestu da sam ga lakonalazio.""Odvedi gospodina Ransitera do salona za konsultacije", ree Herbert jednom slubenikukoji je naiao krivudajui, radoznao da vidi kako izgleda vlasnik jedne antipsionikeorganizacije, slavne irom sveta.Zavirivi u salon, Ransiter s odvratnou ree: "Pun je. Ne mogu tamo da razgovaram sElom." On se dade u poteru za Herbertom, koji je krenuo u arhivu moratorijuma."Gospodine Fon Fogelzange", rekao je, sustigavi ga, i jo jednom spustio svoju golemu

aku na njegovo rame; Harbert je osetio teinu te ruke i njenu mo

ubeivanja. "Zar nepostoji neka skrovitija sveta pilja za poverljive razgovore? Ono to imam da raspravimsa svojom enom Elom nije neka stvar koju bismo mi, iz Ransiterovog Udruenja, uovom asu hteli da razglasimo celom svetu."Priteran uza zid ozbiljnou Ransiterovog tona i njegovim prisustvom, Herbert zau sebekako spremno mrmlja: "Mogu da vam stavim na raspolaganje gospou Ransiter u nekojod naih kancelarija, gospodine." Razmiljao je ta se desilo, kakav je pritisak nagnaoRansitera da napusti svoj okrug i da preduzme ovo pozno hodoae u MoratorijumVoljene Brae, da bi prirafio - kako se grubo izrazio - svoju poluivu suprugu. Nekaposlovna kriza, pretpostavljao je on. U TV reklamama i oglasima u homeonoviima raznesmotrene antipsi ustanove odnedavno su buno i grlato podbadale javnost. Branite svojprivatni ivot, danonono su zapomagali oglasi u svim medijima. Da li vas neki stranacuhodi na vaoj frekvenciji? Jeste li zaista sami? Toliko o telepatima... a onda munazabrinutost zbog prekognitivaca. Da li vae postupke predvia neko koga nikada nistesreli? Neko koga ne biste eleli da sretnete ni da pozovete u kuu? Oslobodite se straha;najblia smotrena organizacija kojoj se obratite prvo e vam rei jeste li zaista rtvabespravnog uhoenja, a onda, na va zahtev, neutralisae to uhoenje - po umerenoj ceniza vas."Smotrene organizacije." Taj izraz mu se dopadao; zvuao je dostojanstveno i bio jeprikladan. Znao je to iz linog iskustva; pre dve godine jedan telepata uvukao se u upravunjegovog moratorijuma iz razloga koji nikada nisu bili objanjeni. Verovatno zato da biprislukivao razgovore izmea poluivih i njihovih posetilaca; moda nekog naroitogpoluivog - bilo kako bilo, izvia jedne antipsi organizacije registrovao je to telepatskopolje i on je bio obaveten. Poto je potpisao radni ugovor, poslali su mu jednogantitelepatu koji se odomaio u prostorijama moratorijuma. Telepata nikada nije biopronaen, ali je neutralisan ba kao to su obeavale TV reklame. I tako je, najzad,poraeni telepata otiao. Moratorijum je sada bio oien od psionikih dejstava i, da bitako ostalo, smotrena antipsi organizacija jednom meseno vrila je rutinsku kontrolu unjegovoj ustanovi.


5/120

"Hvala lepo, gospodine Fogelzange", ree Ransiter, pratei Herberta kroz neku spoljnukancelariju u kojoj su radili slubenici do jedne prazne unutranje odaje koja je zaudaralana pranjava i nepotrebna mikrodokumenta.Naravno, umovao je Herbert u sebi, ja sam im poverovao na re da je telepata bio ovde.Pokazali su mi dijagram koji su dobili i to su naveli kao dokaz. Moda su ga falsifikovali,

izradili dijagram u svojoj laboratoriji. I ja sam im poverovao na re

da je telepata otiao;on je doao i otiao - a ja sam platio dve hiljade poskreda. Je li mogu e da su smotreneorganizacije u stvari zloinaka udruenja? Da uveravaju u neophodnost svojih usluga iponekad kada one nisu stvarno neophodne?Obuzet takvim mislima, jo jednom se uputio u pravcu arhive. Ovog puta Ranister ga nijepratio; umesto toga, buno se zabatrgao da bi svoje krupno telo udobno smestio na jednuskromnu stolicu. Ransiter je uzdahnuo i Herbertu se odjednom uinilo da je vrstograeni starac umoran, uprkos svojoj uobiajenoj demonstraciji energije.Pretpostavljam da ovek, kad jednom ue u kategoriju ljudi s tolikim prihodima, mora dausvoji odreen nain ponaanja, zakljui Herbert; mora da stvori utisak da je neto vieod ljudskog bia s obinim manama. Ransiterovo telo verovatno je sadravalo desetak

artiforga, vetakih organa transplantiranih u njegov fizioloki aparat kada su pravi,prvobitni, otkazali. Medicinska nauka, slutio je on, obezbeuje materijalnu osnovu, a iz

vlasti svog duha Ransiter obezbeuje ostalo. Zanima me koliko je star, razmiljao je on.Vie se to ne moe oceniti po izgledu, osobito posle devedesete."Gospoice Bison", naloi on svojoj sakretarici, "odredite gde se nalazi gospoa ElaRansiter i donesite mi njen broj za identifikaciju. Treba je prebaciti u kancelariju 2-A."Seo je preko puta nje i zahvatio jednom ili dva puta malu koliinu Frajburg-TrejerovogPrinces duvana za mrkanje, dok se gospoica Bison latila srazmerno lakog posla da ueu trag eni Glena Ransitera.2.Najbolji nain da naruitepivo jeste da otpevate Ubik.Dobijeno od biranog hmelja,prvoklasne vode, dovoljnoodlealo da stekne savreniukus, Ubik je nacionalnopivo broj jedan.Proizvodi se samo u Klivlendu.Uspravljena u svom providnom sanduku i okruena isparenjima ledene magle, ElaRansiter leala je zatvorenih oiju, ruku trajno dignutih ka svom ravnodunam licu.Prole su tri godine otkako je video Elu i ona se, naravno, nije promenila. Niti e ikada,bar ne u spoljnom, fizikom obliku. Ali sa svakim novim buenjem u aktivni poluivot,sa svakim povratkom cerebralne aktivnosti, ma koliko on bio kratak, Ela je pomaloumirala. Vreme koje joj je preostalo, svodilo se u fazama i gasilo se.Ovo sazanje uslovilo je njegov propust da je ee vraa k svesti. Rezonovao je ovako: daje time osuuje na propast, da je greh prema njoj aktivirati je. to se tie njenihsopstvenih elja, izraenih pre smrti i u ranim kontaktima u stanju poluivota - to sezgodno zamaglilo u njegovom duhu. U svakom sluaju, trebalo bi da on bolje zna kaoetiri puta stariji od nje. ta je ona elela? Da nastavi da deluje s njim kao suvlasnikRansiterovog udruenja; neto neodreeno u tom smislu. Pa, on joj je ispunjavao tu elju.


6/120

Sada, na primer. I est ili sedam puta u prolosti. Konsultovao ju je prilikom svake krizeu organizaciji. inio je to i u ovom trenutku.avo da nosi ovu naglavnu telefonsku opremu, gunao je on, nametajui plastini diskna jednu stranu glave. I ovaj mikrofon; sve same prepreke prirodnoj komunikaciji. Bio jenestrpljiv i oseao se neudobno dok se vrpoljio na nezgodnoj stolici kojom ga je snabdeo

Fogelzang ili kako se ve

zvao; posmatrao je kako se reaktivira njena osetljivost i eleo jeda je pouri. A onda je u panici pomislio da ona, moda, nee uspeti; moda je istroena,a nisu mu to rekli. Ili ne znaju. Moda treba da dovede ovamo onu nitariju Fogelzangada objasni. Moda se neto stravino poremetilo.Ela, zgodna i svetle koe; u danima kada ih je drala otvorene, njene oi bile su jasne iblistavo plave. To se vie nee desiti; on je mogao da joj se obraa i slua njeneodgovore; mogao je da komunicira s njom... ali vie je nikada nee videti otvorenih oijuniti e se njene usne pomeriti. Nee ga doekivati sa osmehom. Kad on ode, ona neeplakati. Je li ovo vredno toga? - upitao se. Je li ovo bolje od starog naina, puta koji izpunog ivota vodi direktno u grob. Jo je imam sa sobom u nekom smislu, zakljuio je.Alternativa nije nita.

U naglavnom telefonu obrazovae se rei, polagano i nesigurno: krune misli bezznaaja, fragmenti tajanstvenog sna u kojem je sada obitavala. Kakav je oseaj biti u

poluivotu? - razmiljao je on. Nije to nikada uspeo da dokui iz Elinog kazivanja;osnova toga, samo iskustvo, bila je neprenosiva. Gravitacija, kazala mu je jednom,prestaje da deluje na oveka i on lebdi sve vie i vie. Kada se poluivot zavri, rekla je,verovatno je, da se lebdei pomera van granica Sunevog sistema, u suret zvezdama. Alini ona nije znala; samo je razmiljala i nagaala. Ipak, nije izgledala uplaena. Ninesrena. To mu je priinjavalo zadovoljstvo."Zdravo, Ela", ree on nezgrapno u mikrofon."Oh", dopre do njegovog uha njen odgovor; inilo se da je zapanjena. Ali, naravno, njenolice ostalo je nepomino. Nita se na njemu nije pokazalo; skrenuo je pogled. "Alo,Glene", ree ona s nekom vrstom detinjeg uenja, iznenaena, zbunjena to ga tu zatie."ta..." Oklevala je. "Koliko je vremena prolo?""Dve godine", ree on."Kai mi ta se dogaa.""Ah, boga mu", ree on, "sve ide u tandariju, cela organizacija. Zato sam ovde; ti si elelada uestvuje u odluivanju o krupnim pitanjima poslovne politike, a sam bog zna danam je sada to neophodno, nova poslovna politika ili barem krpe naeg izviakogsastava.""Ja sam sanjala", ree Ela. "Videla sam dimljivu, crvenu svetlost, jezivu svetlost. Pa ipak,stalno sam se kretala ka njoj. Nisam mogla da se zaustavim.""Da", ree Ransiter, klimnuvi. "Bardo Thodol, Tibetanska Knjiga Mrtvih, govori o tome.Sea se da si je itala; lekari su te terali da je ita kada si..." Oklevao je. "Umirala",rekao je najzad."Dimljiva crvena svetlost je loa, zar ne?" upita Ela."Da, ti eli da je izbegne." On proisti grlo. "uj, Ela, imamo probleme. Osea li sesposobnom da slua o tome? Mislim, ne elim da te preoptereujem, niti bilo ta slino;samo kai ako si suvie umorna ili ako ima neto drugo o emu bi radije sluala iliraspravljala."


7/120

"To je tako neobino. Mislim da sam sanjala sve ovo vreme otkako si poslednji putrazgovarao sa mnom. Zar su zaista prole dve godine? Zna, Glene, ta ja mislim? Mislimda ostali ljudi koji su oko mene... izgleda mi da progresivno sraujemo. Mnogo mojihsnova uopte nije o meni. Ponekad sam mukarac, a ponakad deak; panekad sam debelastarica s proirenim venama... na mestima sam koja nikada nisam videla i radim stvari

koje su besmislene.""Pa, kako vele, ti se kree ka novoj materici da bi se iz nje rodila. A ona dimljiva, crvenasvetlost - to je loa materica; tim putem ne eli da ide. To je poniavajua, niska vrstamaterice. Ti po svoj prilici anticipira svoj budui ivot ili ta bi to ve bilo." Oseao seglupo to ovako govori; obino nije imao nikakva teoloka ubeenja. Ali iskustvo spoluivotom bilo je autentino i stvorilo je teologe od svih njih. "Hej", ree on,promenivi temu. "Da ti kaem ta se dogodilo, ta me je navelo da doem ovamo idodijavam ti. Izgubili smo iz vida S. Doula Melipouna."Trenutak tiine, a zatim se Ela nasmeja. "Ko je ili ta je taj S. Doul Melipoun? Nemogu eda tako neto postoji." Od tog smeha, njegove nenadmane i poznate topline, drhtaji muprooe niz kimu; seao ga se i posle toliko godina. Nije uo Elu da se smeje ve vie

od jedne decenije."Moda si zaboravila", ree on."Nisam zaboravila", uzvrati Ela. "Ne bih zaboravila jednog S. Doula Melipouna. Je li toneto kao hobit?""To je vodei telepata Rejmonda Halisa. Bar jedan na inercijalac bio je prilepljen uznjega kao krpelj otkako ga je, pre godinu i po dana, otkrio Di Di Evud. Mi nikada negubimo Melipouna; ne smemo to sebi da dozvolimo. Melipoun po potrebi moe daproizvede energetsko polje dva puta snanije od bilo kog drugog Holisovog slubenika.A Melipoun je samo jedan od itavog niza Holisovih ljudi koji su nestali - nestali bar tose nas tie. I onoga to mogu da utvrde sve smotrene organizacije u Drutvu. I tako,pomislih, prokletstvo, idem da pitam Elu ta se dogaa i ta nam valja initi. Kao to si tinaglasila u svom testamentu - sea se?""Seam se." Ali to je zvualo kao da je ona negde daleko. "Poveaj broj svojih reklamana televiziji. Upozoravaj svet. Kai im..." Njen glas tada oslabi i zaneme."Ovo te gnjavi", ree Ransiter mrano."Ne. Ja..." Oklevala je i on je jo jednom osetio da je odlutala. "Jesu li svi oni telepati?"upitala je posle izvesne pauze."Uglavnom telepati i prekognitivci. Nisu nigde na Zemlji; to znam. Imamo u rezervidesetak inercijalaca koji su besposleni jer psihici koje su neutralisali nisu tu, a jo vie odtoga, mnogo vie, brine me opadanje potranje za antipsihicima - to bi se i oekivalo sobzirom na podatak da je nestalo tako mnogo psihika. Ali ja znam da su oni zauzetijednim jedinim projektom; odnosno verujem. U stvari, siguran sam u to; neko jeangaovao celu tu bulumentu, ali samo Holis zna ko je to i gde je. I ta sve to ima daznai." Zatim je utonuo u mrgodnu tiinu. Zapitao se kako bi Ela mogla da mu pomogneda to utvrdi. Zatvorena u ovaj sanduk, sleena tako da vie nije bila deo ovog sveta -znala je samo ono to bi joj on ispriao. Pa ipak, on se uvek uzdao u njenu pronicljivost,u onaj njen specifino enski oblik tog svojstva, u mudrost zasnovanu ne na znanju ili naiskustvu, ve na neem uroenom. Za njenog ivota nije bio u stanju da u to pronikne;izvesno, nije to mogao da uini ni sada kad je leala u studenom mirovanju. Druge enekoje je upoznao od njene smrti - bilo ih je nekoliko - imale su malo toga, moda samo u


8/120

indikatorskim koliinama. Nagovetaje veeg potencijala koji se u njima nikada nijeispoljio kao kod Ele."Kai mi", ree Ela, "kakav je tip taj Melipoun?""aknut.""Radi li za novac? Ili iz ubeenja? Uvek sam s tim na oprezu, kad imaju onu svoju psi-

mistiku, ono oseanje svrhe i kosmi

kog identiteta. Kao to ga je imao onaj grozniSarapis; sea li ga se?"

"Sarapis vie nije tu. Holis ga je navodno ukokao, jer je kovao zaveru da osnujesopstvenu firmu i konkurie Holisu. Jedan njegov prekor dao je Holisu tip." On zastadeza trenutak, a onda dodade: "Melipoun se okomio na nas mnogo ee od Sarapisa. Kadaje vru, potrebna su tri inercijalca da izbalansiraju njegovo polje, a tu nema profita; minaplaujemo - odnosno, naplaivali smo - isti honorar kakav uzimamo s jedniminercijalcem. Zato to Drutvo sada ima tarifni pravilnik koji nas obavezuje." Svakegodine Drutvo mu se sve manje svialo; ono je postalo njegova hronina opsesija zbogsvoje beskorisnosti, skupoe i razmetljivosti. "Koliko smo u stanju da ocenimo, Melipounje prodani psihik. Da li ti je sada lake? Je li to manje zlo?" ekao je, ali nije uo njen

odgovor. "EIa", ree. Tiina. On nervozno dodade. "Ej, alo, Ela, da li me

uje? Netonije u redu?" Oh, boe, pomislio je. Ode ona.

Usledi kratka pauza, a onda se misli materijalizovae u njegovom desnom uhu. "Zovemse Dori." Ali ne Eline misli; neki drukiji Elan, vitalniji pa ipak nespretniji. Bez njenevete istananosti."Maknite se s linije", ree Ransiter panino. "Razgovarao sam sa svojom enom, Elom.Odakle ste vi doli?""Ja sam Dori", stigoe misli, "i sa mnom niko ne razgovara. Rado bih naas proaskao svama, gospodine, ako vam je po volji. Kako se zovete?"Ransiter zamuckujui ree: "Ja elim svoju enu, gospou Elu Ransiter; platio samrazgovor s njom i ona je ta s kojom elim da razgovaram, a ne s vama.""Ja poznajem gospou Ransiter", zabrujae misli u njegovom uhu, sada mnogo jae."Ona razgovara sa mnom, ali to nije isto kao kad razgovaram s nekim kao to ste vi,nekim iz sveta. Gospoa Ransiter je ovde, s nama; ali to se ne rauna, jer ona ne zna nitavie od nas. Koja je godina, gospodine? Jesu li poslali onaj veliki brod na Proksimu? Tome ivo zanima; moda vi moete da mi kaete. A, ako elite, ja to kasnije mogu daprenesem gospoi Ransiter. Vai?"Ransiter iupa kontakt s uha i urno spusti naglavni telefon i ostatak pribora. Napustio jezaguljivu, pranjavu kancelariju i stao da vrlja izmeu zaleenih sanduka, urednorasporeenih po brojevima, red za redom. Slubenici moratorijuma izranjali su pred njim,a onda nestajali kada bi zapenuio, traei vlasnika."Neto se desilo, gospodine Ransitere?" upita ona spodoba Fon Fogelzang, primetivi gakako tumara okolo. "Mogu li vam biti od kakve pomoi?""Neko udo navalilo je na mene preko ice", zabrekta Ransiter i stade. "Umesto Ele.avo da nosi vas i vae sumnjive poslovne raevine; ovo nije smelo da se dogodi i ta totreba da znai?" On se uputi za vlasnikom moratorijuma, koji je ve krenuo u pravcukancelarije 2-A. "Da ja tako vodim svoje poslove...""Da li se ta osoba predstavila?""Dabome, naziva sebe Dorijem."


9/120

Oigledno zabrinut, Fon Fogelzang se namrti i ree: "To e biti Dori Miler. On je,verujem, smeten pored vae ene. U bunkeru.""Ali ja vidim da je tamo Ela!""Dugotrajna blizina ponekad izaziva uzajamnu osmozu, sufuziju duhovnih svojstavapoluivih", objasni Fon Fogelzang. "Modana aktivnost Dorija Milera osobito je dobra;

kod vae ene nije. To omoguava nesre

ni jednosmerni prolaz protofazona.""Moete li to ispraviti?" upita Ransiter promuklo; otkrio je da je izmoden, zadihan i da

se i dalje trese. "Isterajte to udo iz duha moje ene i vratite mi je - to vam je posao!""Ako ovo stanje potraje, dobiete novac natrag", ree Fon Fagelzang sveanim glasom."Koga briga za novac? Drpite taj novac." Stigli su do kancelarije 2-A. Ransiter nesigurnoponovo sede, srce mu je tako tuklo da je jedva govorio. "Ako ne uklonite tog Dorija slinije", izusti on upola dahui, upola reei, "tuiu vas; zatvoriu vam radnju!"Zastavi naspram sanduka, Fon Fogelzang pritisnu na uho tonski izlazni stepen ureaja iustro progovori u mikrofon. "Eliminii se, Dori; tako valja, deko." On okrznupogledom Ransitera i ree: "Dori je preminuo u petnaestoj; zato je toliko vitalan. Ustvari, to se deavalo i ranije; Dori se nekoliko puta pojavio tamo gde mu nije bilo

mesto." Onda jo jednom ree u mikrofon: "To nije poteno od tebe, Dori; gospodinRansiter prevalio je dug put da bi razgovarao sa svojom enom. Nemoj da ometa njen

signal, Dori; to nije lepo." Nastala je pauza dok je sluao. "Znam da je njen signal slab."Opet je stao da slua, sveano poput kakvog apca, a zatim je skinuo naglavni telefon iustao."ta je rekao?" hteo je da uje Ransiter. "Hoe li da se skloni i pusti me da govorim sElom?""Dori tu nita ne moe da uini", ree Fan Fogelzang. "Zamislite dva amplitudskimodulisana radio-predajnika, jedan do drugoga, ali ograniena na samo pet stotina vatiradne snage. Zatim jo jedan, udaljen, ali na istoj ili gotovo istoj frekvenciji, koji koristipet hiljada vati. Kad padne no...""A no je pala", ree Ransiter. Bar za Elu. A moda i za njega, ako Holisovi nestali teepi,parakinetiari, prekognitivci, vaskrsavaoci i animatori ne budu naeni. Nije izgubio samoElu; izgubio je i njen savet, jer ju je Dori omeo pre nego to je uspela da mu ga da."Kada je vratimo u bunker, neemo je opet staviti pored Dorija", brbljao je FonFogelzang. "U stvari, ako ste sporazumni da plaate neto veu mesenu taksu, moemoje smestiti u izolovanu komoru visokog stepena sigurnosti, iji su zidovi obloeni ipojaani teflonom-26 radi spreavanja heteropsihike infuzije - od strane Dorija ilinekog drugog.""Nije li prekasno?" upita Ransiter, izronivi trenutno iz depresije u koju ga je bacio ovajdogaaj."Mogla bi da se vrati. Kad se Dori jednom eliminie. Kao i svako ko je mogao da prodreu nju u njenom oslabljenom stanju. Pristupana je gotovo za svakoga." Fon Fogelzang jegrizao usnu, oigledno duboko utonuo u misli. "Moda joj se izolacija nee dopasti,gospodine Ransitere. Postoji valjan razlog to kontejnere - sanduke kako ih zovenestruna javnost - drimo zbijene. Lutanja iz jednog duha u drugi pruaju onima upoluivotu jedini...""Odmah da ste je stavili u samicu", upade mu Ransiter u re. "Bolje je da bude u izolacijinego da uopte ne postoji."


10/120

"Ona postoji", ispravi ga Fon Fogelzang. "Samo ne moe da kontaktira s vama. To jerazlika.""Metafizika razlika koja mi nita ne znai", ree Ransiter."Izolovau je", ree Fon Fagelzang, "ali mislim da ste u pravu; prekasno je. Dori ju jetrajno proeo, bar do izvesnog stepena. ao mi je."

"I meni", ree Ransiter otro.3.

Instant Ubik ima neokrnjenikrepki ukus svee pripremljenekafe. Va mu e rei,Boe, Sali, mislio samda kuva kafu tako-tako.Ali sada, svaka ast!Nekodljiv kad se uzimaprema uputstvu.Jo uvek u arenoj klovnovskoj pidami s uzanim prugama, Do ip opijeno sede za svoj

kuhinjski sto, pripali cigaretu i, poto je ubacio kovani novac od deset centi, poigra sebrojanikom svog nedavno unajmljenog homeonovog aparata. Onako mamuran, naao jena brojaniku interplan novosti, trenutno se kolebao kod domaih novosti, a onda izabraotra."Da, gospodine moj", ree aparat srdano. "Tra. Pogodite ta ba u ovom trenutku smerada uini Stenton Mik, povueni, interpalanetarno poznati pekulant i finansijer." Pogonaparata je zazujao i svijutak tampanih stvari izmileo je iz proreza; izbaena rolna, jedanetvorobojni dokument fino odtampan u krupnom slogu, zakofirljao se preko ploe stolaod neotikovine i odskoio na pod. Muen glavoboljom, ip ga podie i rairi pred sobom.MIK TRAI OD SVETSKE BANKE DVA BILIONETA(AP) London. ta to moe da smera Stentan Mik, povueni, interplanetarno poznatipekulant i finansijer? - upitao se poslovni svet kada je iz Vajthola procurila vest da jeodvani ali neobini industrijski magnat, koji je jednom ponudio da besplatno sagradiflotu pomou koje bi Izrael mogao da kolonizuje i pretvori u plodno tlo inae pustinjskeoblasti Marsa, zatraio - uz dobre izglede da dobije - vrtoglavi zajam bez presedana odokruglo"To nije tra", ree Do ip 'nov aparatu. "To je spekulacija o finansijskimtransakcijama. Danas elim da itam o tome koja TV zvezda spava s ijom drogiranomenom." Kao i obino, on nije spavao dobro, bar ne sa stanovita REM sna (Rapid eyemovement - ivahni pokreti onih jabuica). A uzdravao se od uzimanja uspavljujuihsredstava jer je, na veliku nesreu, njegovo nedeljno sledovanje stimulanata, kojima ga jesnabdevala autonomna apoteka njegove potroake stambene zgrade, ve bilo iscrpljeno -mora se priznati, usled njegove oralne lakomosti, ali u svakom sluaju, otilo je unepovrat. Po zakonu, nije mogao da se obrati apoteci za jo lekova do utorka. Dva dana,dva duga dana."Potraite na brojanom birau vulgarni tra", ree 'nov aparat.On to uini i pojavi se drugi smotuljak, bez odlaganja izluen iz 'nov aparata; ipzabrunda pred sjajnom karikaturom Lole Hercburg-Rajt, zadovoljno oliza usne nanestano izlaganje njenog celog desnog uha, a onda se usredsredi na tekst.


11/120

Kada je pre neko vee jedan deparo priao LOLI HERCBURG-RAJT u elegantnomnjujorkom sastajalitu posle radnog vremena, ona je nevaljalca tako zviznula desnicompo njuci da se preturio na sto gde su sedeli KRALJ EGON, zvani SREBRNI GRO ODVEDSKE i jedna anonimna gospoica sa zadivljujue velikimNaprava za zvonjenje na vratima njegovog potroakog stana zatreta; Do ip uplaeno

die pogled, otkri da je njegova cigareta na dobrom putu da progori providni povrinskisloj termostabilne plastike na stolu od neotikovine, uspeno otkloni tu opasnost, a onda sezamuenih oiju odvue do cevnog zvunika, zgodno montiranog pored reze zadeblokiranje vrata. "Ko je to?" proguna on; proverivi na svom runom satu, video je dajo nema osam. Verovatno robot za iznajmljivanje, zakljui on. Ili neki poverilac. Nijeotkoio rezu za deblokiranje vrata.Jedan razdragani muki glas zaori se iz zvunika na vratima: "Znam da je rano, Do, alitek sam dofurao u grad. Ovde Di Di Evud; imam u izgledu neto sasvim sigurno tosam ulovio u Topeki - nalazim da je velianstveno i elim tvoju potvrdu pre nego to stim izletim pred Ransitera. Bilo kako bilo, on je u vajcarskoj.""Moj pribor za ispitivanje nije ovde u stanu", ree ip.

"Trknuu do firme da ga donesem.""Nije u firmi; ostao mi je u kolima", priznade on nerado. "Sino se nisam reio da ga

istovarim." U stvari, bio je suvie urokan papa-ljokom da otvori prtljanik svogautomobila na vazdunom jastuku. "Zar to ne moe da saeka bar do devet?" upitao jerazdraljivo. Nestabilna, manina energija Di Di Evuda smetala mu je i upopodnevnim asovima... Sada, u dvadeset do osam, inila mu se dibidus nemogua;gora ak i od nekog poverioca."ipe, lepi moj, ovo je slatka numera, pokretni simpozijum uda koji e kao vihorzavrteti kazaljke tvojih instrumenata, a uz to udahnuti novi ivot firmi, to joj je prekopotrebno. I nadalje...""To je anti-ta?" upita Do ip. "Telepata?""Poteno u ti izloiti stvar", izjavi Di Di Evud. "Ne znam. uj, ipe," Evud spustiglas. "Ovo je poverljivo, naroito ovaj sluaj; ne mogu da stojim ovde na kapiji i meljemna sav glas; mogue je da neko prislukuje. U stvari, ve hvatam misli nekog bezveznjakau jednom stanu u prizemlju; on...""U redu", predade se Do ip. Kada bi Di Di Evud jednom otpoeo svoje nemilosrdnemonologe, bilo ih je nemogue prekinuti. Naprosto je morao da ga saslua. "Daj mi petminuta da se obuem i proverim da li mi je negde u stanu ostalo jo malo kafe." Imao jenejasnu predstavu o tome da je sino pazario u potroako-stambenoj samoposluzi, anaroito da je otcepio jednu zelenu markicu za snabdevanje, to je moglo da znai da jekupio ili kafu, ili aj, ili cigarete ili uvozni deluks duvan za mrkanje."Dopae ti se", izjavi Di Di Evud energino. "Mada je ona, kao to to esto biva, kerjednog...""Ona?" upita Do ip unezvereno. "Moj stan nije za pokazivanje; zaostao sam u plaanjukunim robotima-istaima - nisu bili onde pune dve nedelje.""Pitau je da li joj to smeta?""Nemoj nita da je pita. Meni smeta. Testirau je tamo, u firmi, u vremenu za koje meplaa Ransiter.""itam njene misli i njoj to ne smeta."


12/120

"Koliko joj je godina?" Moda je jo dete, pomisli on. Meu novim, potencijalniminercijalcima bilo je podosta dece koja su tu sposobnost razvijala u cilju zatite od svojihpsionikih roditelja."Koliko ti je godina, draga?" upita Di Di Evud tiho, okrenuvi glavu da bi se obratioosobi pored sebe. "Devetnaest", obavesti ona Doa ipa.

Pa, toliko o tome. Ali sada se u njemu probudila radoznalost. Zvuna i bu

na, uzbuenanakresanost Di Di Evuda obino se ispoljavala u sadejstvu s privlanim enama;

moda je ova devojka spadala u tu kategoriju. "Daj mi etvrt sata", kazao je Di Diju.Ako pouri, nekako izmuva operaciju ienja i preskoi kafu i doruak, verovatno bi dotada mogao da postigne da mu stan bude ist. Uostalom, nita ga nije kotalo da pokua.On prekide vezu, a onda potrai u kuhinjskim ormanima metlu (runu ili automatsku) iliusisiva (na helijumsku bateriju ili s prikljukom na gradsku mreu). Nije naao ni jednoni drugo. Oigledno, kuni snabdevaki organ nije mu nikada dostavio nikakav pribor zaienje. Divan trenutak da sada to otkrije, pomisli on. A iveo je ovde veetiri godine.Maio se vidfona i pozvao lokal 214, liniju za odravanje zgrade. "ujte", rekao je kadase odazvalo homeostatsko bie. "Ja sam sada u mogunosti da deo svojih sredstava

odvojim u cilju podmirivanja svog duga vaim robotima-ista

ima. Voleo bih da odmahdou ovamo gore i srede mi stan. Raun u isplatiti uredno i u celosti im zavre."

"Gospodine, isplatie raun uredno i u celosti pre nego to ponu."Sada je ve drao novanik u ruci; istresao je iz njega svoju rezervu Volebnih kreditnihkljueva - od kojih je sada veina bila bez pokria. Njegov odnos prema novcu i vraanjuhitnih dugova verovatno e za vena vremena ostati ovakav kakav je. "Za neplaeniraun jemiu svojim Trouglastim arobnim kljuem", obavesti on svog nebuloznogprotivnika. "Tako e se ta obaveza preneti van vae nadlenosti; u vaim knjigama bieevidentirana kao potpuni povraaj.""Plus globa, plus penali.""To u pokriti svojim Srcolikim...""Gospodine ipe, Ferisov i Brokmenov kreditni biro za analizu i reviziju rauna na maloizdao je specijalni listi o vama. U na prijemni prorez opomena je prispela jue i ostajesvea u naoj memoriji. Od jula, vi ste sa trostrukog G stanja kreditne sposobnasti pali naetvorostruko G. Nae odeljenje - u stvari, cela ova potroako-stambena zgrada - sada jeprogramirana protivu daljeg pruanja usluga i/ili kreditiranja takvih aljenja dostojnihnepravilnosti kao to ste vi, gospodine. to se vas tie, ubudue sve mora da se reguliena naelno gotovinskoj podosnovi. Drugim reima, najverovatnije ete biti na naelnogotovinskoj podosnovi dok ste ivi. U stvari..."On prekide vezu. I odree se nade da e domamiti ili pretnjama dovesti robote-istae usvoj prljavi stan. Umesto toga, odgegao se u spavau sobu da se obue; to je mogao dauini bez tue pomoi.Kada je bio odeven - u sportskom ogrtau kestenjaste boje, sa svetlucavim cipelama, ijisu vrhovi bili okrenuti nagore, i filcanom kapom s kiankom - pun nade stao je da eprkapo kuhinji za izvesnim ostacima kafe. Nije ih bilo. On se zatim usredsredi na sobu zadnevni boravak i nae pored vrata kupatila noanji ogrta, svaki jard te plave takastetkanine, i jednu plastinu vreicu s pola funte prave kenijske kafe, veliko uivanje i netoza im bi posegnuo samo onako urokan. Naroito s obzirom na svoju sadanju nezavidnusituaciju.


13/120

Vrativi se u kuhinju, on u brojnim depovima potrai kovani novac od deset centi injime stavi u pokret lone za kafu. Udahnuvi - bar za njega - nesvakidanji miris, opet jepogledao na sat i video da je petnaest minuta prolo, pa je stoga energino zakoraio kavratima stana, okrenuo okruglu ruicu i povukao rezu za deblokiranje.Vrata su odbila da se otvore. Rekla su: "Pet centi, molim."

On pretrai depove. Vie nije bilo kovanog novca; ba nita. "Platiu sutra", kazao jevratima. Opet je pokuao da okrene ruicu, ona je ponovo ostala zaglavljena. "Ono to ti

plaam samo je vid napojnice", obavestio ih je. "Nisam duan da plaam.""Ja mislim drugaije", rekoe vrata. "Pogledajte kupoprodajni ugovor koji ste potpisalikada ste kupili ovaj potroaki stan."Ugovor je naao u ladici svog stola. Otkako ga je potpisao, mnogo puta je bio prisiljen dazaviri u taj dokument. Bez sumnje; plaanje vratima da se otvaraju i zatvarajupredstavljalo je obaveznu novanu naknadu. Ne baki."Videete da sam u pravu", rekoe vrata. To je zvualo samozadovoljno.Iz ladice pored sudopera Do ip uze jedan no od nerajueg elika i poe njimesistematski da odvre komplet reze na vratima stana halapljivog na novac.

"Tuiu vas", rekoe vrata, kada je prvi zavrtanj ispao."Nikada me jo nisu tuila jedna vrata", ree Do ip. "Ali mislim da bih to preiveo."

Na vratizna odjeknu kucanje. "Hej, Do, lafe, to sam ja, Di Di Evud. A ona je ovde samnom. Otvori.""Ubaci u prorez jedan komad od pet centi mesto mene", ree Do. "Izgleda da semehanizam na mojoj strani zaglavio."Jedan metalni novi zazvea padajui u automat na vratima; ona se otvorie i ukaza seDi Di Evud s licem koje je prosto sijalo. Pulsiralo je lukavom snagom, nekim udnim,zraeim likovanjem, kada je devojku gurnuo ispred sebe u stan.Ona je za trenutak zastala i upiljila se u Doa; oigledno je bila mlaa od sedamnaestgodina, vitka i bakarne boje koe, krupnih i tamnih oiju. Boe, pomisli on, kako je lepa.Nosila je radniku bluzu od grubog erzac-platna, farmerke i teke izme, ulepljene neimto je liilo na pravo blato. Zamrena, blistava kosa bila joj je na potiljku skupljena ivezana crvenom maramom. Podvrnuti rukavi otkrivali su preplanule, vine ruke. Zaopasaem od imitacije koe nosila je no, poljski telefon i popriline zalihe sledovanjahrane i vode. Primetio je da je neto istetovirano na njenoj obnaenoj, tamnoj podlaktici.CAVEAT EMPTOR, glasile su rei. On se upita ta to znai."Ovo je Pat", ree Di Di Evud, drei ruku s razmetljivom prisnou obavijenu okodevojinog struka. "Njeno prezime nije vano." Podbuo i irok kao preteka cigla, u svomuobiajenom ponu od mohera, s filcanim eirom boje kajsije, skijakim arapama sargajlskom arom i vunenim papuama, on se pomae napred ka Dou, samozadovoljnose kezei svakim molekulom svog tela; pronaao je neto vredno i spremao se da iz togaizvue najvie to moe. "Pat, ovo je najstruniji, prvorazredni elektrotehniki ispitiva unaoj kompaniji.""Jeste li vi elektrini? Ili vaa ispitivanja?" devojka hladno upita Do ipa."Smenjujemo se", ree Do. Odasvud je oseao kuna isparenja svog neoienog stana;mesto je predstavljalo pravo olienje kra i darmara, a on je znao da je Pat to veprimetila. "Sedite", izustio je nategnuto. "Posluite se oljicom originalne kafe."


14/120

"Kakav luksuz", ree Pat, sedajui za kuhinjski sto; refleksnim pokretom skupila jenedeljnu hrpu novina na uredniju gomilu. "Kako sebi moete da dozvolite da pijete pravukafu, gospodine ipe?""Do besno zarauje. Firma ne bi mogla da opstane bez njega", ree Di Di Evud;pruio je ruku i uzeo jednu cigaretu iz pakla koje je lealo na stolu.

"Vrati je natrag", ree Do

ip. "Ostao sam gotovo bez ijedne, a poslednju zelenumarkicu za snabdevanje potroio sam na kafu."

"Ja sam platio vratima", istae Di Di i ponudi paklo devojci. "Do se pretvara; neobraajte panju. Vidite kakav mu je stan. To dokazuje da je kreativan. Svi geniji iveovako. Gde ti je pribor za ispitivanje, Do? Dangubimo."Do se obrati devojci: "Neobino ste odeveni.""Ja odravam podzemne vidfanske linije u Topeka kibucu", ree Pat. "Izuzetno u tomkibucu samo ene smeju da obavljaju poslove koji se rade rukama. Zato sam se zaposlilatamo umesto u kibucu Viita Fols." Njene crne oi gordo su zasijale."Taj istetovirani natpis na vaoj ruci, je li to hebrejski?" upita Do."Latinski." Oi joj sakrie njenu veselost. "Nikada nisam videla stan tako pun smea. Zar

nemate ljubavnicu?""Ovi elektrotehniki strunjaci nemaju vremena za takva glupiranja", ree Di Di Evud,razdraljivo. "uj, ipe, roditelji ove devojke rade za Reja Holisa. Ako saznaju da je bilaovde, izvee na njoj eonu leukotopiju."Do ip se obrati devojci: "Oni ne znaju da vi imate protivtalenat?""Ne." Ona odmahnu glavom. "U stvari, ni ja to nisam razumela dok va izvia nije seosa mnom u ekspres restoran u kibucu i ispriao mi. Moda je to istina." Ona slegnuramenima. "A moda nije. Rekao je da vi svojom baterijom za ispitivanje moete da mipruite objektivan dokaz.""Kako biste se oseali da ispitivanja pokau da ste zaista obdareni?" upita Do ip.Razmislivi, Pat ree: "ini mi se da je to tako... negativno. Ja ne radim nita; nepomeram predmete, ne pretvaram kamenje u hleb, ne raam bez zaea i ne preokreemtok bolesti kod bolesnika. Ne itam misli, niti gledam u budunost - nemam ak ni takoobine talente. Ja prosto onemoguujem neiju tuu sposobnost. To mi se ini..." Onanapravi pokret rukom. "Budalasto.""Kao inilac odranja ivota ljudske rase, to je isto tako korisno kao i psioniki talenti",ree Do. "Naroito za nas, Norme. Antipsi faktor je prirodno vaspostavljanje ekolokeravnotee. Jedan insekt naui da leti i eto ga drugi koji ui da tka mreu u koju e gauloviti. Nije li to isto kao da nema letenja? Kod jestivih koljki razvile su se tvrde ljutureu cilju zatite; ptice su stoga nauile da sa koljkom uzlete visoko u vazduh i ispuste je nahridi. U izvesnom smislu, vi ste oblik ivota koji vreba psihike, a psihici su oblik ivotakoji vreba Norme. To vas ini prijateljem vrste Norma. Ravnotea, pun krug, grabljivac iplen. Izgleda da je to veiti sistem; i, iskreno, ne vidim kako bi mogao biti poboljan.""Mogu se smatrati izdajicom", ree Pat."To vam smeta?""Smeta mi to e ljudi prema meni gajiti naprijateljska oseanja. Ali mislim da se nemoe dugo iveti bez izazivanja neijeg neprijateljstva; ne moe se svima ugoditi, jerkoliko ljudi, toliko udi. Ugodi jednom i zamerie se drugome.""ta predstavlja va antitalenat?" upita Do."Teko je to objasniti."


15/120

"Kao to rekoh, jedinstven je", ree Di Di Evud. "Nikada nisam uo za tako neto.""Kojem psi-talentu odgovara to protivdejstvo?" upita Do devojku."Prekogniciji", ree Pat. "Mislim." Ona pokaza Di Di Evuda, iji oduevljeni osmehjo nije minuo. "To mi je objasnio va izvia, gospodin Evud. Znala sam da radimneto neobino; uvek sam imala ona udna razdoblja u ivotu, poev od svoje este

godine. Nikada to nisam kazala roditeljima jer sam oseala da im se to ne bi svidelo.""Jesu li oni prekogninivci?" upita Do.

"Da.""U pravu ste, ne bi im se svidelo. Ali, da ste to primenili u njihovoj blizini - masakr samojednom - oni bi to znali. Zar nisu posumnjali? Zar niste stvarali smetnje njihovojsposobnosti?""Ja..." poe Pat i proprati to gestikulacijom. "Mislim da sam im pravila smetnje, ali oni tonisu znali." Na njenom licu ogledala se zbunjenost."Dozvolite mi da objasnim kako u naelu funkcionie jedan antiprekog", ree Do. "Ustvari, kako funkcionie u svakom do sada poznatom sluaju. Prekog vidi mnotvobudunosti, sloenih kao sae u konici. Za njega jedna ima veu blistavost i on je bira.

Kada je ve

jedanput odabere, antiprekog je nemoan; antiprekog mora da bude prisutandok je prekog u procesu odluivanja, ne posle toga. Antiprekog ini da prekogu sve

budunosti budu podjednako stvarne; on potire njegov talenat da uopte bira. Prekog jetrenutno svestan kada je antiprekog u blizini, jer je ceo njegov odnos prema budunostipreinaen. U sluaju telepata, slino pogoranje...""Ona se vraa u vremenu," ree Di Di Evud.Do se upilji u njega."Vraa se u vremenu", ponovi Di Di sa uvaavanjem. Njegove oi znaajno su streljaleu sve uglove kuhinje Doa ipa. "Prekog na koga ona deluje vidi jednu nadmonubudunost; kako ti ree, jednu blistavu budunost. On je bira i u pravu je. Ali zato je upravu? Zato je ona blistava? Zato to ova devojka..." On slegnu ramenima u njenompravcu. "Pat kontrolie budunost; ona blistava magunost je blistava zato to je onaotila u prolost i izmenila je. Promenivi je, ona menja sadanjost koja obuhvataprekoga; na njega se vri dejstvo, a on to ne zna. Izgleda mu da njegov talenat deluje, a ustvari je onemoguen. To je, dakle, prva prednost njenog talenta nad drugimantiprekognitivnim talentima. Druga - i vea - jeste ta, to ona moe da izbrie odlukuprekoga poto ju je ovaj doneo. Moe kasnije da se ukljui u situaciju, a taj problem, kaoto zna uvek nas je sputavao; ako ne bismo bili tamo od samog poetka, nismo nitamogli da uinimo. U izvesnom pogledu, mi nikada nismo mogli da uspeno pariramosposobnosti prekoga kao to vam je to polazilo za rukom s drugim talentnima. Je li tako?Nije li to slaba karika u naoj slubi?" On se s iekivanjem zagleda u Doa ipa."Zanimljivo", ree Do ip malo kasnije."Vraga - zanimljivo!" prasnu Di Di Evud, ogoreno. "Ovo je najvei antitalenat kojise do sada pojavio!"Pat tiho ree: "Ja se ne vraam u vremenu." Ona die pogled i suoi se s Doom ipomupola pokajniki upola ratoborno. "Ja neto radim, ali gospodin Evud je to naduvaopreko svake stvarne mere..""Ja itam tvoje misli", ree joj Di Di, koji je izgledao pomalo razdraen. "Znam damoe da izmeni prolost, ve si to inila."


16/120

"Mogu da izmenim prolost, ali ne mogu da idem u prolost", ree Pat. "Ja ne putujemkroz vreme, kao to biste vi hteli da va ispitiva pomisli.""Kako menjate prolost?" upita je Do."Mislim na nju. Na neki njen poseban vid, kao to je izvestan dagaaj, ili neto to jeneko rekao. Ili na neku sitnicu koja se desila, a ja bih elela da nije. Prvi put sam to

uinila kao dete...""Kada je imala est godina", upade joj Di Di u re, "i ivela u Detroitu s roditeljima,

razbila je jednu starinsku figuru od keramike koju je njen otac uvao.""Zar va otac to nije predvideo?" upita Do. "Svojom prekognitivnom sposobnou?""Predvideo je", odgovori Pat, "i kaznio me je nedelju dana pre nego to sam razbilafiguru. Ali rekao je da je to neizbeno; vi znate talenat prekognitivaca; oni mogu dapredvide dogaaje, ali nita ne mogu da izmene. Onda, poto je figura bila razbijena -bolje rei, poto sam je ja razbila - mozgala sam o tome i mislila na onu nedelju pre negoto se razbila, kada uz veeru nisam dobijala dezert, a morala sam da leem ve u pet popodne. Boe mili, mislila sam - ili ta ve dete kae u takvim prilikama - zar ne postojineki nain da se ti nesreni dagaaji izbegnu? Prekognitivna sposobnost mog oca nije mi

seinila naro

ito spektakularnom, jer on nije mogao da menja stvari; jo to ose

am, nekuvrstu prezira. Provela sam mesec dana napreui svu svoju volju da se ta prokleta figura

vrati u jedan komad. U duhu sam se stalno vraala u vreme pre nego to se razbila,predoavajui sebi kako je izgledala... A bila je grozna. I onda, jednog jutra kada samustala - nou sam ak i sanjala o tome - figura je stajala onde. Onakva kakva je nekadabila." Ona se napregnuto nagnu ka Dou ipu. Govorila je otrim, odlunim glasom. "Alini moj otac, ni moja majka nisu nita primetili. Njima je izgledalo savreno normalno toje figura cela; mislili su da je uvek bila cela. Ja sam je se jedina seala." Ona se osmehnu,zavali natrag, uze jo jednu cigaretu iz njegovog pakla i pripali je."Idem da donesem iz kola svoj pribor za ispitivanje", ree Do, polazei ka vratima."Pet centi, molim", rekoe vrata kada se latio okrugle ruice."Plati vratima", ree Do Di Di Evudu.Kada je u naruju dovukao aparate za ispitivanje iz svojih kola u stan, Do ree izviauiz firme da hvata dadu."ta?" ree Di Di zapanjeno. "Ali ja sam je otkrio, premija je moja. Izgubio sam skorodeset dana pratei polje do nje; ja...""Ne mogu da je ispitam u prisutnosti tvog polja, kao to dobro zna", ree mu Do. "Poljatalenata i antitalenata uzajamno se izobliuju; da toga nema, ne bismo bili u ovoj struci."On isprui aku kada se Di Di namorasto podigao. "I ostavi mi koji novi od petcenti. Da ona i ja moemo izai odavde.""Ja imam sitnog novca", promrmlja Pat. "U svojoj torbici.""Moe da izmeri silu koju ona proizvodi na osnovu gubitka u mom polju", ree DiDi. "Video sam stotinu puta kako to radi.""Ovo je drugaije", ree Do kratko."Nemam vie novia od pet centi", poali se Di Di. "Ne mogu da izaem."Letimino pogledavi Doa, a onda Di Dija, Pat ree: "Evo vam jedan moj." Onadobaci Di Diju novi koji on dohvati sa zbunjenim izrazom lica. Zbunjenost se ondapostepeno preobrazi u oaloenu zlovolju.


17/120

"Lepo ste mi dali nogu", ree on, ubacujui pet centi u prorez na vratima. "Oboje",mrmljao je, dok su se vrata za njim zatvarala. "Ovo je stvarno vraki posao kada..." Glasmu je oslabio im su se vrata vrsto zabravila. Potom je zavladala tiina.Malo kasnije, Pat ree: "Kad ga oduevljenje napusti, od njega ne ostane bog zna ta.""On je na svom mestu", ree Do; titalo ga je uobiajeno oseanje krivice. Ali ne

preterano. "Kako god bilo, obavio je svoj deo posla. Sada...""Sada je red na vas", ree Pat. "Tako rei. Smem li da izujem izme?""Svakako" ree on. Poeo je da postavlja pribor za ispitivanje, prokontrolisao magnetnekalemove i napajanje energijom. Izazvao je probni otklon svake kazaljke, putajuiodreene naponske impulse i registrujui njihovo dejstvo."Tu?" upita ona, uredno maknuvi izme s puta."Dvadeset pet centi", promrmlja on. "To staje dvadeset pet centi." Digao je letimicepogled ka njoj i video da je poela da raskopava bluzu. "Nemam dvadeset pet centi",upozorio ju je on."U kibucu je sve dabe", ree Pat."Dabe?" On se upilji u nju. "To je ekonomski neostvarljivo. Kako stvar moe da deluje

na toj osnovi? Due od mesec dana?"Ona bezbrino nastavi da otkopava bluzu. "Nae prinadlenosti se uplauju ievidentiraju nam se kad zavrimo posao. Ukupni iznos naih zarada osigurava kibuc kaocelinu. Odista, Tapeka kibuc belei profit ve nekoliko godina; mi kao grupa unosimovie nego to uzimamo." Otkopavi bluzu, ona je prebaci preko naslona stolice. Ispodplave, grube bluze nije nosila nita i on spazi njene dojke: vrste i uzdignute, s dobrimuporitem u odgovarajuim miiima ramena."Jeste li sigurni da elite to da uradite?" upita on. "Da se svuete, mislim.""Ne seate se", ree Pat."ega da se seam.""Da se nisam svukla. U drugoj sadanjosti. Nije vam se mnogo svidelo, pa sam to sasvimuklonila; otuda ovo." Ona gipko ustade."ta sam uradio kad se niste svukli?" upita on oprezno. "Jesam li odbio da vasispitujem?""Promrmljali ste neto o tome da je gospodin Evud precenio moj talenat.""Ja tako ne poslujem", ree Do. "To ja ne radim.""Evo vam." Povijena, dojki koje su se njihale ispred nje, stala je da pretura po depu nabluzi, a onda izvadila odatle jedan savijeni list hartije koji mu je dodala. "Iz prethodneprolosti, one koju sam ponitila."On to proita, proita svoju procenu vrednosti u jednom redu, na kraju. "Proizvedenoantipsi polje - neadekvatno. Sasvim ispod standarda. Beskorisno protiv nominalne snagepostojeih prekognitivaca." A zatim, kodirana oznaka koju je primenjivao, krug podeljenjednim potezom pera. Ne zapoljavati je, znaio je simbol. A to su znali samo on i GlenRansiter. ak ni njihovi izviai nisu bili upueni u znaenje tog simbola, pa Evud nijemogao da joj ga oda. On joj utke vrati hartiju; devojka je presavi i stavi natrag u dep nabluzi."Je li neophodno da me testirate?" upita ona. "Posle ovoga to ste videli.""Ja imam svoj redovni postupak", ree Do. "est indeksa koji...""Vi ste mali, zadueni, nesposobni birokrata koji ne moe da skrpi ak ni dovoljno sitnineda plati svojim vratima da ga puste iz sopstvenog stana." Njen ton, neutralan ali razoran,


18/120

odzvanjao mu je u uima; osetio je kako se koi, trza i kako mu krv estoko navaljuje ulice."Trenutno me bije maler", ree on. "Ve za koji dan ponovo u finansijski stati na noge.Mogu da podignem zajam. Od firme, ako je potrebno." On nesigurno ustade, uze dveoljice i tacne i nasu kafu iz loneta. "eer?" upitao je. "Skorup?"

"Skorup", ree Pat, i dalje stoje

i bosonoga, bez bluze.On pipanjem patrai ruicu na vratima friidera da bi izvadio mleko u kartonskoj

ambalai."Deset centi, molim", ree friider. "Pet centi za otvaranje vrata; pet centi za skorup.""To nije skorup", pobuni se on. "To je obino mleko." Nastavio je da cima vrata friidera- uzaludno. "Samo jo ovaj put," ree im on. "Kunem se u boga da u ti to platiti.Veeras.""Evo vam", ree Pat; gurnula je ka njemu preko stola kovani novac od deset centi. "Boljebi bilo da ona ima para," primetila je, posmatrajui kako on ubacuje kovani novac uprorez na friideru. "Vaa ljubavnica. Vi ste stvarno bankrot, zar ne? Znala sam to im jegospodin Evud..."

"Nije uvek ovako", zakrguta on."elite li da vas ja izbavim iz tekoa, gospodine ipe?" Ruku zavuenih u depovefarmerki, bezizrazno ga je gledala; nikakvo oseanje nije bacilo senku na njeno lice.Samo oprez. "Znate da to mogu. Sedite i napiite izvetaj o proceni moje vrednosti.Zaboravite ispitivanja. Moj talenat je ionako jedinstven. Polje koje ja stvaram ne moeteda izmerite - ono je u prolosti, a vi me ispitujete u sadanjosti, koja jednostavno nastajekao automatska posledica. Da li se slaete?""Dajte opet da vidim taj list s ocenom koji imate u bluzi", ree on. "elim ponovo da gapogledam. Pre nego to odluim."Ona jo jednom izvadi iz bluze presavijeni, uti list hartije; mirno mu ga je dodala prekostola i on ga je nanovo proitao. Moj rukopis, rekao je sebi; da, istina je. Vratio joj ga je iiz zbirke opitnog pribora uzeo jedan nov, ist list iste poznate, ute hartije.Na listu je ispisao njeno ime, zatim lane, izuzetno visoke rezultate testa i onda, na kraju,zakljuke. Nove zakljuke. "Ima neverovatnu mo. Antipsi polje jedinstveno po obimu.Verovatno moe da onemogui svaku koncentraciju prekognitivaca koja se da zamisliti."Posle toga navrljao je jedan simbol: ovog puta dva krsta, oba podvuena. Stojei izanjega, Pat ga je paljivo motrila kako pie; oseao je njen dah na potiljku."ta znae dva podvuena krsta?" upita ana."'Unajmite je'." ree Do. "'Po svaku cenu koju zatrai'.""Hvala vam." Ona posegnu u torbicu, izvadi aku poskredskih novanica, odabra jednu ipredade mu je. Bila je krupna. "Ovo e vam pokriti deo trokova. Nisam mogla da vam jedam ranije pre nego to ste dali zvaninu procenu moje vrednosti. Inae bi ste izbrisaligotovo sve i otili biste u grob verujui da sam vas podmitila. Na kraju biste akzakljuili da nemam nikakav protivtalenat." Ona zatim otvori patent zatvaraa nafarmerkama i nastavi da se hitro i veto svlai.Do ip pregleda ta je napisao, ne posmatrajui pri tom devojku. Podvueni krstovi nisusimbolizirali ono to joj je kazao. Njihovo znaenje je bilo: motriti na ovu osobu. Ona jerizik za firmu. Opasna je.Potpisao je dokument o testu, savio ga i dodao joj ga. Ona ga je odmah stavila u torbicu.


19/120

"Kada mogu da prebacim ovamo svoje stvari?" upitala je, tapkajui ka kupatilu. "Od sadasmatram da je stan moj, jer sam ve platila toliko da to praktino mora biti cela mesenakirija.""U svako doba" ree on.Kupatilo ree: "Pedeset centi, molim! Pre nego to pustim vodu."

Pat dotapka natrag u kuhinju da ponovo posegne u torbicu.4.Moni novi umak za salatu,Ubik, ne italijansko, ne francusko,ve jedno novo i drugaijezadovoljstvo ukusa koje budi svet.Probudite se za Ubiki budite moni!Nekodljiv kad se uzima prema uputstvu.Po obavljenom putu u Moratorijum Voljene Brae, Glen Ransiter se jo jedanput vratio u

Njujork i pomou jedne beumne, upe

atljive, potpuno elektrifikovane limuzine,unajmljene za ovu priliku sleteo je na krov centralnog objekta Ransiterovog Udruenja.

Silazni kanal brzo ga je odbacio do kancelarije na petom spratu. Uskoro - u 9,30 polokalnom vremenu - sedeo je za pisaim stolom u glomaznoj, staromodnoj, autentinojstolici na okretanje, od orahovog drveta i sa presvlakom od prave koe i preko videofonarazgovarao sa svojim propagandnim odeljenjem."Temiu, upravo sam se vratio iz Ciriha. Tamo sam se savetovao s Elom." Ransiterprostreli pogledom svoju sekretaricu koja je oprezno ula u njegovu predimenzioniranulinu kancelariju i zatvorila vrata za sobom. "ta elite, gospoo Frik?" upita je.Usahla, maloduna gospoa Frik, lica umrljanog flekama vetake boje, kao naknadomza njeno opte drevno sivilo, naini jedan odrean pokret; dodijavala mu je jer nije imaladrugog izbora."U redu, gospoo Frik", ree on strpljivo. "ta je?""Jedna nova klijentkinja, gospodine Ransitere. Mislim da treba da je vidite." U isti mah jenapredovala ka njemu i povlaila se, teak manevar koji je mogla da izvede jedinogospoa Frik. Uvebavanje te kretnje oduzelo joj je mnogo decenija."im zavrim ovaj razgovor", obavesti je Ransiter. Zatim ree u aparat: "Kojomuestalou se nae reklame emituju u najgledanije TV vreme irom planete. I daljejednom u svaka tri sata?""Ne ba tako, gospodine Ransitere. U toku jednog celog dana, smotrene reklamepojavljuju se proseno jednom svaka tri sata po UHF kanalu, ali cena najgledanijegvremena...""elim da se pojavljuju svakog sata", ree Ransitor. "Ela misli da bi to bilo bolje."Prilikom povratka na zapadnu hemisferu odluio se koja mu se njihova reklama najviedopada. "Znate li za ono nedavno reenje Vrhovnog suda prema kome mu ima zakonskopravo da ubije enu ako moe da dokae da mu ona ni pod kakvim okolnostima ne bidala razvod?""Da, to je takozvana...""Ne tie me se kako se to zove; bitno je da mi ve imamo TV reklamu napravljenu naosnovu toga. Kako ide ta reklama? Pokuavao sam da je se setim."


20/120

"Tu je onaj ovek, bivi mu, kome se sudi", ree Temi. "Prvo doe snimak porote, ondasudije, onda kamera venka na javnog tuioca koji vri unakrsno ispitivanje biveg mua.Tuilac kae 'Izgleda, gospodine, da je vaa ena...'""Tako je", ree Ransiter zadovoljno; lino je pomagao u pisanju te reklame. Bila je to, ponjegovom miljenju, jo jedna manifestacija udesne mnogostranosti njegovog duha.

"Nije li, meutim, pretpostavka da nestali Psihici rade kao grupa za neko veeinvesticiono drutvo?" ree Temi. "Imajui u vidu da je verovatno tako, moda bi trebalo

da posebno istaknemo neke od naih reklamnih filmova iz trgovake sredine. Jeste limoda zapamtili ovaj, gospodine Ransitere? Vidi se mu kako dalazi kui s posla nakraju dana; jo nosi svoju ilibarsko utu earpu, suknju s laticama, uzane akire dokolena i apku sa titnikom vojnikog izgleda. Umorno seda na kau u sobi za dnevniboravak, poinje da skida jednu od svojih pancirnih rukavica, a onda se poguri, namrti ikae: 'Boga mu, Dil, da mi je znati ta se to u poslednje vreme deava sa mom. Ponekad,svakag dana sve ee i najsitnija primedba u kancelariji tera me da zakljuim, pa eto, daneko ita moje misli!' Onda ona kae: 'Ako te to brine, zato se ne obratimo najbliojsmotrenoj organizaciji? Oni e nam iznajmiti inercijalca po ceni koja nee opteretiti na

kuni budet, a ti

e onda opet biti onaj stari!' Tada se na njegovom licu pojavi onajiroki; osmeh i on kae: 'Oseanje koje me je grizlo ve sada...'"

Gospoa Frik ponovo se pojavi na pragu Ransiterove kancelarije i ree: "Molim vas,gospodine Ransitere." Naoari su joj podrhtavale.On klimnu. "Razgavaraemo kasnije, Temiu. U svakom sluaju, organizujte sa TVmreama da se na materijal emituje na bazi jednoasovnog intervala, kako samskicirao." Prekinuo je vezu, a onda je utke pogledao gospou Frik. "Potegao sam ak uvajcarsku", rekao je malo kasnije, "i prenuo Elu da dobijem tu informaciju, taj savet.""Gospodin Ransiter je slobodan, gospoice Virt." Njegova sekretarica klimavo se skloniu stranu, a jedna puna ena dokotrljala se u njegovu kancelariju. Glava joj je skakutalagore-dole kao koarkaka lopta, dok joj se veliko, okruglo telo samo od sebe usmerilo najednu stolicu, gde je odjednom sela, klatei tankim noicama. Nosila je demodiranimantil od pauinaste svile i liila je na nekog dobrodunog insekta u auri koju nije samispleo; izgledala je kao stavljena u kutiju. Ipak se osmehivala. inilo se da je sasvimspokojna. Pri kraju etrdesetih, zakljui Ransiter. Daleko od svakog doba kada je moglaimati dobru figuru."Ah, gospoice Virt", ree on. "Ne mogu da vam posvetim odve mnogo vremena; kakobi bilo da smesta preete na stvar? U emu je problem?"Blagim, veselim, neprikladnim glasom gospoica Virt ree: "Imamo malu nezgodu stelepatama. Mislimo da je tako, ali nismo sigurni. Mi drimo sopstvenog telepatu...oveka za koga znamo ta je i koji je duan da se kree meu naim slubenicima. Akonaleti na nekog psihika, telepatu ili prekoga, ma koje vrste, duan je da o tome izvesti..."Ona vedro pogleda Ransitera... "Mog poslodavca. Krajem prole nodelje nainio je takavizvetaj. Imamo procenu sposobnosti raznih smotrenih organizacija koju je obavila jednaprivatna firma. Vaa je rangirana na prvo mesto.""To znam", ree Ransiter; tavie, video je tu procenu. Do sada mu je, meutim, donelamalo ili nimalo krupnijih poslova. Ali sada ovo. "Koliko je telepata otkrio va ovek?Vie od jednog?" upita on."Najmanje dva.""Eventualno vie?"


21/120

"Eventualno." Gospoica Virt klimnu."Evo kako mi dejstvujemo", ree Ransiter. "Prvo objektivno merimo psi-polje, da bismovideli na emu smo. Za to je u veini sluajeva potrebno sedam do deset dana, to zavisiod...""Moj poslodavac eli da vi svoje inercijalce otpremite odmah bez vremenski

neekonomine i skupe formalnosti prethodnog vrenja testova.""Ne bismo znali koliko inercijalaca da povedemo. Ni od koje vrste. Ni gde da ih

postavimo. Dezaktiviranje jedne psi operacije mora da se obavlja na sistematskoj osnovi;ne moemo da mahnemo arobnim tapiem ili da uglove naprskamo otrovnim gasom.Moramo sa Holisovim ljudima da postignemo ravnoteu snaga, pojedinac za pojedinca,antitalenat za svakog talenta. Ako se Holis infiltrirao u va proces rada, uinio je to na istinain: psihik na psihika. Jedan se uvlai u personalno odeljenje i angauje drugoga; taosoba osniva odeljenje ili dolazi na rukovodei poloaj u nekom odeljenju i zahteva dva-tri nova oveka... Ponekad to traje mesecima. Ne moemo da sruimo za dvadeset etiriasa neto, to su oni gradili u jednom dugom razdoblju. Psi-aktivnost u krupnimrazmerama je kao mozaik; oni sebi ne mogu da dozvole nestrpljenje, a ni mi."

"Moj poslodavac je nestrpljiv", ree gospoica Virt ivo."Razgovarau s njim." Ranister se mai vidfona. "Ko je on i koji mu je broj?"

"Zakljuiete posao preko mene.""Moda uopte neu da zakljuujem posao. Zato mi ne kaete koga zastupate?" Onpritisnu tajno dugme montirano ispod ivice stola; to e dovesti njegovog kunog telepatu,Ninu Frid, u susednu kancelariju odakle e moi da prislukuje misaone procesegospoice Virt. Ne mogu da radim s tim ljudima ako ne znam ko su, rekao je samomesebi. Sve to sada znam jeste da Rej Holis pokuava da me angauje."Vi ste uskogrudi", ree gaspoica Virt. "Mi jedino traimo brzinu. A traimo je samozato to moramo. Rei u vam toliko da naa operacija u koju su se ubacili nijeorganizovana na Zemlji. Sa stanovita potencijalnog prihoda kao i sa stanovitainvesticija to je na glavni projekat. Moj poslodavac uloio je u to svu svoju aktivu kojuje mogao preneti. Niko nije smeo da zna za to. Najvei ok za nas, kada smo otkrilitelepate u rejonu...""Izvinite me", ree Ransiter, ustade i poe ka vratima kancelarije. "Utvrdiu koliko ljuditrenutno imamo na raspolaganju da se angauju u ovome." Zatvorivi vrata za sobom,zavirio je u svaku od susednih kancelarija dok nije spazio Ninu Frid; sedela je sama ujednoj manjoj, sporednoj prostoriji, puila i usredsreivala se. "Utvrdite koga ona zastupa", ree joj on. "A onda utvrdite do koje bi sume ili." Imamo trideset osam dokonihinercijalaca, razmiljao je pri tom. Moda u ovo moemo da uguramo sve njih, ili barveinu. Mogue je da sam najzad otkrio gde su se uunjale one sveznajue nitarije,Holisovi talenti. Cela ta prokleta bagra.On se vrati u kancelariju i ponovo sede za sto."Ako su se telepati uvukli u vau poslovnu operaciju, onda morate pogledati istini u oi iuvideti da operacija sama po sebi vie nije tajna", obrati se on gospoici Virt, rukuskrtenih ispred sobe. "Nezavisno od ma koje tehnike informacije koje su se doepali.Zato mi onda ne kaete kakav je to projekt?"Oklevajui, gospoica Virt ree, "Ne znam kakav je to projekt.""Ni gde se ostvaruje?""Ne." Ona odmahnu glavom.


22/120

"Znate li ko je va posladavac?" upita Ransiter."Ja radim za jednu pomonu firmu koju on finansijski kontrolie; znam ko je mojneposredni poslodavac - to je gospodin eperd Hauard - ali nikada mi nisu rekli kogazastupa gospodin Hauard.""Ako vam obezbedimo inercijalce koji su vam potrebni, hoemo li znati kuda e oni biti

poslati?""Verovatno neete.""ta ako se nikada ne vrate?""Zato se ne bi vratili? Poto dekontaminiraju nau operaciju.""Poznato je da Holisovi ljudi ubijaju inercijalce poslate da ih onemogue", ree Ransiter."Ja sam odgovoran za zatitu svojih ljudi; ali ruke su mi sputane ako ne znam gde su."Mikrozvunik skriven u njegovom levom uhu zazuja i otuda dopre tihi, odmereni glasNine Frid, ujan samo za njega: "Gospoica Virt zastupa Stentona Mika. Ona je njegovapoverljiva asistentkinja. Ne postoji osoba po imenu eperd Hauard. Projekt o kojem jere vezan je prvenstveno za Lunu; to mora imati neke veze s Tehnoinicijativom,Mikovim naunoistraivakim objektima u kojima kontrolni akcionarski udeo nominalno

dri gospoica Virt. Ona ne zna nikakve tehnike pojedinosti; gospodin Mik joj nikadanije stavio na raspolaganje ni naune procene, ni memorandume, ni izvetaje o

postignutim rezultatima i ona zbog toga silno negoduje. Ipak je od Mikove rukovodeeekipe stekla neku uoptenu sliku o prirodi tog projekta. Pod pretpostavkom da je njenoznanje iz druge ruke tano, Lunarni projekat odnosi se na korenito novi, jevtinmeuzvezdani pogonski sistem, koji bi se pribliio brzini svetlosti, a mogao bi da budeiznajmljen ma kojoj osrednje bogatoj politikoj ili etnolokoj grupaciji. Mikova zamisaoje, izgleda, da e taj pogonski sistem omoguiti da se kolonizacija ostvari na najirojosnovi do samih drutvenih temelja. Samim tim, ona ne bi vie bila manopol pojedinihvlada."kljocnuvi, Nina Frid prekide vezu, a Ransiter se zavali na svojoj stolici od koe iorahovine da bi razmislio."O emu razmiljate?" upita gaspoica Virt ivahno."Zanima me moete li vi sebi da dozvolite nae usluge", ree Ransiter. "Poto nemamrezultate ispitivanja od kojih bih poao, mogu samo da pretpostavljam koliko vam jeinercijalaca potrebno... Ali brojka bi mogla da ide i do etrdeset." Rekao je to, znajui daStenton Mik moe sebi da dozvoli da angauje neogranien broj inercijalaca - ili da toangaovanje prepusti nekom drugom ko bi istupio kao potpisnik."etrdeset?" ponovi gospoica Virt kao odjek. "Hmm. To je poprilino.""to ih vie upotrebimo, bre emo zavriti posao. Poto urite, prebaciemo ih sveodjedanput. Ako ste ovlaeni da potpiete ugovor o radu u ime svog poslodavca..." Uproje u nju siguran, nepopustljiv prst; ona nije ni trepnula, "...i moete odmah da datepredujam, verovatno bismo to obavili u roku od sedamdeset dva asa." Onda se, puniekivanja, zagledao u nju.Mikrozvunik mu zapara uho. "Kao vlasnica Tehnoinicijative ona ima punu kontrolu.Moe zakonski da obavee svoju firmu na plaanje svake sume ispod ili do njenecelokupne vrednosti. Trenutno kalkulie koliko bi to moglo da izae ako se prerauna posadanjem kursu." Pauza. "Nekoliko milijardi poskreda, zakljuila je. Ali ona ne eli dato uini. Ne dopada joj se pomisao da se vee ugovorom i da da predujam. Bilo bi jojprijatnije da to uine Mikovi advokati, makar to znailo odlaganje od nekoliko dana."


23/120

AIi njima je hitno, pomisli Ransiter. Bar tako kau."Ona nasluuje da vi znate - ili da ste pogodili - koga ona zastupa. I plai se da u skladu stim nabijate cenu. Mik je svestan kakav ugled uiva. On sebe smatra najveom metom zamahere na svetu. Zato pregovara na ovaj nain, preko neke osobe ili firme koju koristikao paravan. S druge strane, oni ele to je mogue vie inercijalaca. I pomirie se s tim

da su strahovito skupi.""etrdeset inercijalaca", ree Ransiter lagano; zaparao je perom po jednom listiu istehartije na stolu koji je sluio ba u te svrhe. "Da vidimo. est puta pedeset puta tri. Putaetrdeset."Gospodica Virt, na ijem se licu zadrao onaj staklasti, sreni osmeh, ekala je sprimetnom napetou."Zanima me", promrmlja on, "ko je platio Holisu da svoje ljude ugura u va projekt.""To zbilja vie nije vano, zar ne?" ree gospoica Virt. "Vano je da su tamo.""Ponekad se nikad ne otkrije", ree Ransiter. "Ali pravo kaete - to je isto kao kad vam semravi uvuku u kuhinju. Ne pitate zato su tamo; prosto se bacate na posao da ihistrebite." Izraunao je cenu.

Bila je ogromna."Ja - moram da razmislim", ree gospoica Virt; digla je pogled s njegovog uasavajuegprorauna i upola ustala. "Ima li tu negde neka kancelarija gde bih mogla da ostanemnasamo? I eventuno telefoniram gospodinu Hauardu."Ransiter takoe ustade i ree: "Retkost je da neka smotrena organizacija ima odjednomtoliko raspoloivih inercijalaca. Ukoliko budete akali, situacija e se promeniti. Zato,ako ih elite, bolje da odmah reagujete.""I vi mislite da bi zaista bio potreban toliki broj inercijalaca?"Uhvativi gospoicu Virt pod ruku, on je izvede iz kancelarije i poe s njom krozpredvorje u tabnu sobu firme. "Ovde se vidi raspored naih inercijalaca, kao iinercijalaca drugih smotrenih organizacija. Uz to, vidi se - ili bar treba da se vidi -raspored svih Holisovih psihika." Sistematski je prebrojao zastavice za raspoznavanjepsihika, koje su, jedna po jedna, bile uklanjane s karte; zavrio je drei poslednju, onukoja je oznaavala S. Doula Melipouna. "Sada znam gde su", rekao je gospoici Virt kojaje izgubila svoj mehaniki osmeh kada je shvatila znaenje nerasporeenih zastavica zaraspoznavanje. Uhvativi njenu vlanu ruku, stavio je Melipounovu zastavicu u njenuaku i sklopio je oko nje. "Moete ostati ovde da razmislite", ree on. "Tamo je vidfon..."Pokazao ga je. "Niko vam nee smetati. Ja u biti u svojoj kancelariji." Napustio jetabnu sobu, pomislivi uz put: zaista ne znam jesu li oni tamo, svi ti nestali Psihici. Alimogue je. A osim toga - Stenton Mik se odrekao redovnog postupka, vrenja objektivnihtestova. Prema tome, ako na kraju ispadne da je angaovao inercijalce koji mu nisupotrebni, sam e biti kriv.Zakonski gledano, Ransiterovo Udruenje trebalo je da obavesti Drutvo da su nekinestali psihici - ako ne svi - pronaeni. Ali on je imao pet dana da protokolie tu prijavu...i odluio se da saeka do poslednjeg dana. Ovakva poslovna prilika, mislio je, ukazuje sesamo jednom u ivotu."Gospoo Frik", ree on, uavi u predvorje svoje kancelarije. "Otkucajte ugovor o deluza etrdesetoro..." Zatim prekide.S druge strane sobe sedele su dve osobe. Mukarac, Do ip, izgledao je oronuo,mamuran i zlovoljniji nego obino... Izgledao je, u stvari, kao uvek, izuzimajui zlovolju.


24/120

Ali ipored njega lenarila je jedna dugonoga devojka, sjajne, ive, crne kose i oiju; njenaupadljiva, destilisana lepota sjala je u tom delu sobe kao da uie neku monu, kobnuvatru. Kao da se devojka opire sopstvenoj privlanosti, kao da ne voli glatkou svojekoe i ulnu, zagasitu punou svojih usana, pomisli on.Izgleda kao da je maloas ustala iz kreveta, mislio je dalje. Jo uvek neuredna. Kivna na

ovaj dan - u stvari, na sve dane.Priavi ovam paru Ransiter ree: "Zakljuujem da se Di Di vratio iz Topeke.""Ovo je Pat", ree Do. "Nema prezime." Predstavio je Ransitera, a onda uzdahnuo. Nekiudni nagovetaj poraza lebdeo je nad njim, iako iznutra nije izgledao spreman da sepreda. Neodreen, otrcan trag ivahnosti krio se iza potitenosti; Ransiteru se inilo da biDo gotovo mogao biti optuen da simulira duhovni pad... Nije to, meutiim, bilo onopravo."Anti ta?" upita Ransiter devojku koja je sedela izvaljena na stolici, ispruenih nogu."Antiketogeneza", promrmlja devojka."ta to znai?""Spreavanje ketoze", ree ona odsutno. "Kao prilikom davanja glukoze."

Ranister se obrati Dou: "Objasnite.""Dajte gospodinu Ransiteru dokument o testu", ree Do devojci.Devojka se uspravi na stolici, uze svoju torbicu, preturi po njoj, a zatim izvadi jedan odDoovih zguvanih utih listova s rezultatama, razvi ga, okrznu pogledom i dadeRansiteru."Zadivljujui rezultat", ree Ransister. "Je li zaista tako dobra?" upita Doa. A onda spazidva podvuena krsta, grafiki simbol optube - u stvari, izdaje."Do sada je najbolja", ree Do."Hodite u moju kancelariju", ree Ransiter devojci; krenuo je prvi, a ono dvoje spretnopoe za njim.Iznebuha, pojavi se debela gospoica Virt, bez daha, kolutajui oima. "Javila sam segospodinu Hauardu", obavesti ona Ransitera. "Dao mi je uputstva." Odmah zatimprimetila je Doa ipa i devojku po imenu Pat; za trenutak je oklevala, a onda senestrpljivo izlanula: "Gospodin Hauard bi voleo da odmah sklopimo formalni sporazum.Moemo li smesta preduzeti korake? Ve sam vam skrenula panju na to da je stvarhitna, na vremenski faktor." Ponovo se osmehnula, svojim staklastim, odlunimosmehom. "Imate li, vas dvoje, to protiv da malo saekate?" upitala ih je. "Moj posao sgospodinom Ransiterom ne trpi odlaganje."Okrznuvi je pogledom, Pat se nasmeja; bio je to dubok, grlen smeh pun prezira."Vi ete morati da saekate, gospoice Virt", ree Ransiter. Bojao se; pogledao je Pat,zatim Doa i njegov strah se pojaao. "Sedite, gospoice Virt", nastavio je i pokazaojednu stolicu u predvorju kancelarije."Mogu tano da vam kaem, gospodine Ransitere, koliko inercijalaca nameravamo dauzmemo", ree gospoica Virt. "Gospodin Hauard smatra da moe adekvatno da odredikakve su nae potrebe, kao i sam problem.""Koliko?" upita Ransiter."Jedanaest", ree gospoica Virt."Potpisaemo ugovor malo kasnije", ree Ransiter. "im budem slobodan." Krupnom,irokom akom ugurao je Doa i devojku u kancelariju; zatvorio je vrata za njima i seo."Nikada im to nee uspeti", obratio se Dou. "S jedanaest inercijalaca. Ni sa petnaest. Ni


25/120

sa dvadeset. A pogotovu ne ako je na drugoj strani upetljan S. Doul Melipoun." Osimstraha oseao je i umor. "Ovo je, kako pretpostavljam, potencijalni regrut kome je DiDi uao u trag u Topeki. I vi verujete da treba da je angaujemo? I vi i Di Di se u tomeslaete? Onda emo je angaovati, naravno." Moda u je utrapiti Miku, rekao je u sebi.Neka ona bude jedna od tih jedanaest. "Niko mi jo nije kazao kojem se psi-talentu ona

suprotstavlja", ree on."Gospoa Frik kae da ste leteli u Cirih", ree Do. "ta Ela predlae?"

"Vie reklama", ree Ransiter. "Na televiziji. Svakog sata." Potom ree u interfon:"Gospoo Frik, sastavite ugovor o zapoljavanju izmeu nas i ove Danke Neznanke;naznaite poetnu platu o kojoj smo se mi i sindikat dogovorili u decembru; naznaite...""Kolika je poetna plata?" upita devojka po imenu Pat, u iji se glas potkrala sardoninasumnja, triave detinje vrste.Ransiter je pogleda. "Ja ak ne znam ni ta vi moete da uinite.""U pitanju je prekognicija, Glene", zakrguta Do ip. "Ali na drugi nain." Nije seupustio u podrobnije obrazlaganje; izgledao je istroen kao starinski sat s pogonom nabateriju.

"Je li spremna da stupi na posao?" upita Ransiter Doa. "Ili je jedna od onih koje moramoda obuavamo, radimo s njima i ekamo. Imamo gotovo etrdeset zaludnih inercijalaca, aangaujemo jo jednog; uzmimo da ih je etrdeset manje jedanaest. Trideset zaludnihslubenika, svi primaju pune plate, donjaju i akaju noseve. Ne znam, Do; zaista neznam. Moda treba da najurimo izviae. U svakom sluaju, mislim da sam otkrio gde suostali Holisovi psihici. Priau vam o tome kasnije." U interfon on ree: "Naznaite daovu Danku Neznanku moemo da otpustino bez prethodnog obavetavanja, bez naknadezbog raskida radnog odnosa i bez ikakvih drugih obeteenja; uz to, u prvih devedesetdana ne moe ostvarivati prava po osnovu penzijskog osiguranja, zdravstvene pomoi ibolesnike potpore." On se obrati Pat: "Poetna plata u svim sluajevima iznosi etiristotine 'krada meseno, raunato na bazi dvadesetasovne radne nedelje. I morate seulaniti u sindikat. Sindikat rudarskih, mlinskih i topionikih radnika; oni su pre trigodine primili u svoje udruenje sve zaposlene u smotrenim organizacijama. To je vanmoje vlasti.""Ja dobijam vie za odravanje vidfonskih releja u Topeka kibucu", ree Pat. "Vaizvia, gospodin Evud, kazao je...""Nai izviai lau", ree Ransiter. "Osim toga, zakonski nas ne obavezuje nita to onikau. Nijednu smotrenu organizaciju." Vrata kancelarije se otvorie i gospoa Frik senesigurno uunja unutra s otkucanim ugovorom. "Hvala vam, gospoo Frik", reeRansiter, primajui hartije. "Ja imam dvadesetogodinju enu u hladnom pakovanju",obrati se on Dou i Pat. "Lepu enu koju, kad razgovara sa mnom, potiskuje neki mladiudak po imenu Dori i onda razgovaram s njim, a ne s njom. Ela je zaleena upoluivotu i gasi se - a za sekretaricu imam onu izmuenu babu koju moram da gledampo ceo dan." On se upilji u Pat, devojku crne, ive kose i ulnih usta; osetio je kako su unjemu vaskrsnule nevesele udnje, mutne i besmislene elje, koje nisu vodile nikuda ivratile su mu se prazne kao da opisuju geometrijski savren krug."Potpisau", ree Pat i dohvati pero sa stola.5.Ne mogu da se takmiim u fragu, Vrsta okretne igre, potekle od tvista; prim. prev.Helen; pokvario sam stomak.


26/120

Pripremiu ti Ubik! Ubike te zaas vratiti u vrtlogdogaaja. Uzet prema uputstvu,Ubik donosi brzo olakanjeglavi i stomaku. Zapamtite:

Ubik je uvek pri ruci.Izbegavati duu upotrebu.Tokom dugih dana nametnute, neprirodne dokolice, antitelepata Tipi Dekson spavala jeradovno do podne. Jedna elektroda usaena u njen mozak trajno je stimulisala EREM san(extremely rapid eye movement, vrlo brzi pokreti onih jabuica), tako da je, umotana uposteljne arave od perkala, bila i te kako zaokupljena.Ba u ovom trenutku njeno vetaki izazvano stanje sna steklo se oko jednog mitskogHolisovog funkcionera obdarenog strahovitim psionikim moima. Svi drugi intercijalciu Sunevom sistemu ili su se predali ili su se istopili u mast. Procesom eliminacije,zadatak da neutralie polje koje je proizvodilo ovo natprirodno bie pripao je njoj."Ja sam van sebe dok ste vi tu", obavesti je njen zamiljeni protivnik. Na njegovom licu

ukazao se divlji, gnusoban izraz, to mu je dalo izgled psihotine veverice.U svom snu Tipi je odgovorila: "Moda niste postavili stvarne mee svojoj definiciji

linog sistema. Vi ste nesigurnu strukturu svoje linosti sazdali na nesvesnim faktorimanad kojima nemate kontrolu. Zato vam se ini da vas ja ugroavam.""Zar niste zaposleni u jednoj smotrenoj organizaciji?" upita Holisov telepata, nervozno seosvrui."Ako ste zaista takav udesan talent kao to tvrdite, moete na to da odgovorite itanjemmojih misli", ree Tipi."Ne mogu da proitam niije misli", ree telepata. "Moj talent je presahnuo. Pustiu vasda razgovarate s mojim bratom Bilom. Hej, Bile, razgovaraj sa ovom damom. Da li ti seova dama svia?"Bil, koji je manje-vie liio na svog brata telepatu, ree: "Mnogo mi se svia, jer samprekog, pa ne moe da mi udari post-skriptum." Drljao je nogama i kezio se, pokazujuivelike, mutne zube, tupe kao lopate. "'Ja to sam rovaen, koga je dvolina priroda liilalepote...'" Napravio je pauzu, a elo mu se naboralo. "Kako to ide, Mate?" upitao je brata."...ja ruan, gadan, nedoet, prerano donet u taj ivi svet, upola zavren,'" ree Mat,telepata slian veverici, eui umom svoje krzno."Oh, dabame." Prekog Bil klimnu. "Seam se. 'Pa jo tako lo, da psi laju kada kraj njihproem hrom.' Iz Riarda Treeg", objasnio je Tipi. Odlomak iz Glosterovog monologa,naveden je u prevodu ivojina Simia i Sime Pandurovia; prim. prev. Oba brata su seiskezila. ak su im i sekutii bili tupi. Kao da ive na dijeti od nekuvanog semenja."ta to znai?" upita Tipi."To znai", odgovorie Mat i Bil u isti glas, "da emo vas udesiti."Vidfon zazvoni i probudi Tipi.Pijano posrui ka njemu, pometena lelujavim, raznobojnim mehurovima, ona trepuidie slualicu i ree: "'Alo?" Boe, dockan je, pomislila je, pogledavi na sat. Pretvaramse u sobnu biljku. Na ekranu se pojavilo lice Glena Ransitera. "Zdravo, gospodineRansitere", ree ona, stojei van vidokruga skenera. "Da li je iskrsao neki posao zamene?"


27/120

"Ah, gospoo Dekson", ree Ransiter. "Milo mi je to sam vas naao. Formira se jednagrupa pod mojim i ipovim rukovodstvom; ukupno jedanaest lanova. Krupan radnizadatak za one koje odaberemo. Proverili smo istorije svih vas. Do misli da vaa izgledadabro, a ja sam sklon da se s tim sloim. Koliko vam je potrebno da stignete ovamo?"Njegov ton zvuao je prilino optimistiki, ali na malom ekranu lice mu je izgledalo ljuto

pritenjeno i ophrvano brigama."Za ovo sam ivela..." ree Tipi."Da, morate se spakovati." On prekorno dodade: "Preduslov je da u svako doba moemoda se spakujemo i budemo spremni za pokret; to je pravilo koje ne elim da ikada budeprekreno, pogotovu ne u ovakvom sluaju, kada je presudan vremenski faktor.""Ja sam se ve spakovala. Biu u njujorkoj poslovnici za petnaest minuta. Sve to trebada uinim jeste da ostavim poruku svom muu koji je na poslu.""Pa, dobro", ree Ransiter, koji je izgledao zauzet; verovatno je veitao sledee ime nasvom spisku. "Do vienja, gospoo Dekson." On prekide vezu.Bio je to udan san, mislila je ona, dok je brzo otkopavala pidamu i urila natrag uspavau sobu po odeu. ta ono rekoe Bil i Mat? Odakle je ona poezija? Riard Trei,

setila se, jo jednom ugledavi u svom duhu njihove pljosnate, velike zube, neuobliene,kvrgave i istovetne glave, s kiankama rikaste kose koja je na njima bujala kao busenje

korova. Mislim da nikada nisam itala Riarda Treeg, shvati ona. Ili, ako jesam, to jemoralo biti pre mnogo godina kada sam bila mala.Kako je mogue usniti stihove iz poezije koju ovek ne poznaje? - zapita se ona. Modame je neki stvarni, nesnevani telepata napao dok sam spavala. Ili telepata i prekog kojirade zajedno, onako kako sam ih videla u snu. Valjalo bi, moda, da u naem odeljenju zaistraivanje pripitam, ma koliko da su izgledi neznatni, radi li za Holisa tandem brae poimenu Mat i Bil.Zbunjena i nesigurna, poela je da se oblai to je bre mogla.Pripalivi jednu zelenu, sto posto havansku Kvesta-Rej palam-ekstra kvalitetnu cigaru,Glen Ransiter se zavali na otmenoj stolici, pritisnu jedno dugme interfona i ree: "Izdajtenagradni ek, gospoo Frik. Plativ na Di Di Evuda, a sumu od sto poskreda.""Da, gospodine Ransitere."Posmatrao je Di Di Evuda, dok je ovaj, obuzet maninim nespokojstvom, koraaogore-dole po velikoj kancelariji s podom od pravog, tvrdog drveta, po kojem su mu cipelerazdraujue kloparale. "Do ip izgleda ne ume da mi kae ta ona radi", ree Ransiter."Do ip je roktavac", ree Di Di. U izvorniku stoji 'grunk', neprevodiva argonska rekoju je autor verovatno iskovao od 'grunt' (roktanje), a koja pored toga u amerikomslengu oznaava montera linija veze (u PTT slubi, jedinicama veze armije i eleznikomsaobraaju) i rei 'punk', ovde u znaenju nevana, inferiorna osoba; prim. prev."Otkuda to da ona, ta Pat, moe da se vraa u vremenu, a niko drugi ne moe? Kladim seda taj talenat nije nov; verovatno ste vi, izviai, propustili da ga do sada uoite. Kakogod bilo, nije logino da je angauje jedna smotrena organizacija; ona je talenat, neantitalenat. Mi se bavimo...""Kao to sam ja objasnio i kao to je Do istakao u izvetaju, gde je ona, tu nema posla zaprekognitivce.""Ali to je samo sporedno dejstvo", primeti Ransiter natmureno. "Do misli da je opasna.Ne znam zato.""Jeste li ga pitali zato to misli?"


28/120

"Neto joj progunao, po svom obiaju. Do nikada nema razloge, samo slutnje. S drugestrane, eli da i nju uvrstimo u Mikovu operaciju." Izmeao je dokumenta iz personalnogodeljenja na stolu ispred sebe, rio po njima i ponovo ih sredio. "Pozovite Doa ovamo davidimo je li ta naa jedanaestolana grupa spremna." Proverio je vreme na svom satu."Trebalo bi svaki as da stignu. Skresau Dou u lice da je lud to uvruje tu devojku,

Pat Konli, ako je ve

toliko opasna. Vi to ne biste rekli, Di Di?""On ima neto sa njom", ree Di Di Evud."ta to?""Seksualnu vezu.""Do nema seksualnih veza. Nina Frid onomad mu je itala misli: on je suvie slab ak iza..." Prekinuo je, jer su se vrata kancelarije otvorila. Gospoa Frik doklatila se unutra,nosei Di Dijev nagradni ek da ga gazda potpie. "Znam zato eli da ona sudeluje uMikovoj operaciji", ree Ransiter, navrljavi na eku potpis. "Zato da bi je drao na oku.On takoe ide; merie psi-polje uprkos uslovima koje klijent postavlja. Moramo znatiprotivu ega se borimo. Hvala vam, gospoo Frik." On je otpusti pokretom ruke i pruiek Di Di Evudu. "Pretpostavimo i da ne izmerimo to psi-polje, a ono ispadne suvie

jako za nae inercijalce. Koga bi za to okrivili?""Nas", ree Di Di."Ja sam im kazao da jedanaest nije dovoljno. Mi dajemo svoje najbolje ljude; radimonajbolje to moemo. Najzad, za nas je od najvee vanosti da budemo podpokroviteljstvom Stentona Mika. Zanimljivo je da neko tako bogat i moan kao Mikmoe da bude tako kratkovid i do zla boga krt. Gospoo Frik, je li Do doao? Doip?""Gospodin ip je u predvorju kancelarije s izvesnim brojem drugih ljudi", ree gospoaFrik."Koliko drugih ljudi, gospoo Frik? Deset ili jedanaest?""Rekla bih da ih je toliko, gospodine Ransitere. Moda jedno-dvoje manje ili vie."Ransiter se obrati Di Di Evudu: "To je ta grupa. elim da ih vidim. Sve njih na okupu.Pre nego to otputuju na Lunu." Zatim se obrati gospoi Frik: "Poaljite ih ovamo."estoko je vukao dimove iz cigare sa zelenim ovojnim listom duvana.Sekretarica izie, kreui se krunom putanjom."Znamo da je njihov uinak kao pojedinaca dobar", ree Ransiter Di Diju. "Sve je tu,na papiru." On zauka dokumentima na stolu. "Ali kako e se snai zajedno? Koliku eveliinu imati paliencefaliko protiv polje koje proizvedu zajedno. Razmislite Di Di, toje pitanje koje valja postaviti.""Mislim da e to vreme pokazati", ree Di Di."Ve dugo sam u ovom poslu", ree Ransiter.Iz predvorja kancelarije ljudi su poeli da defiluju unutra. "To je moj doprinossavremenoj civilizaciji.""Prava re", sloi se Di Di. "Vi ste policajac koji uva privatnu ljudsku sferu.""Vi znate ta Rej Holis kae za nas?" ree Ransiter. "On kae da pokuavamo da kazaljkesata vratima unazad." Gledao je pojedince koji su mu ispunjavali kancelariju; okupljali suse jedan do drugoga, niko od njih nije govorio. akali su njega. Kakva arolika druina,pomislio je on pesimistiki. Jedna devojka nalik na mladu mahunu s naoarima, ravnekose, ute kao limun, s kaubojskim eirom, crnim, ipkanim alom, u bermuda orcu; tae biti Edi Dorn. Jedna pristala, starija crnka, prepredenih, umobolnih oiju, koja je nosila


29/120

svileni sari, najlonski obi i iparike dokolenice; Fransi kako-li-se-zvae, povremenaizofreniarka, koja je uobraavala da svesna bia iz sistema Betelgeza neredovno sleuna krov njene potroako-stambene zgrade. Jedan mladi vunaste kose, umotan unadmeni i cinini oblak ponosa; njega, u cvetnom ruhu s blumerkama od spandeksa,Ransitar nikada nije seeo. I tako je to ilo dalje: pet ena i - on izbroja - pet mukaraca.

Neko je nedostajao.Ispred Doa ipa, kao da tinja i neto stnuje, ue ona devojka, Patria Konli. To je bilajedanaesta osoba; pojavila se cela grupa."Pourili ste, gospoo Dekson", ree on mukobanjastoj otprilike tridesetogodinjojdami peane boje, u pantalonama od vetake vikunje i u sivoj bluzi trenerke, na kojoj jebio odtampan sada izbledeli, celoviti portret lorda Bertranda Rasela. "Imali ste manjevremena od svih ostalih, s obzirom na to da sam vas obavestio poslednju."Tipi Dekson mu se osmehnu svojim beskrvnim osmehom peane boje."Neke od vas poznajemo", ree Ransiter ustajui sa stolice i dajui im znak rukama daposedaju, raskomote se i, ako je neophodno, da pripale. "Vi, gosgoo Dorn; gospodin ipi ja izabrali smo vas kao prvu zbog vaeg maksimalnog zalaganja u duelu sa S. Doul

Melipounom, koji ste najzad izgubili, ne svojom krivicom.""Hvala, gospodine Ransitere", ree Edi Dorn, glasom slabanim i srameljivim, slinimrominjanju kie. Porumenela je i razrogaenih oiju netremice se zagledala u suprotni zid."Milo mi je to u uzeti uea u ovom novom poduhvatu", dodala je ne ba ubedljivo."Ko je od vas Alo Hamond?" upita Ransiter, pogledavi u svoja dokumenta.Jedan neobino visok, pogureni crnac, s krotkim izrazom na duguljastom licu, nainipokret da ukae na sebe."Ja vas ne poznajem od ranije", ree Ransiter, itajui materijal iz dosjea Ala Hamonda."Vi ste najbolje ocenjeni meu naim antiprekognitivcima. Trebalo je, naravno, ranije dase upoznamo. Od vas ostalih, koliko je antiprekognitivaca?" Digle su se jo tri ruke. "Vasetvoro nesumnjivo ete doiveti grdna iznenaenja kad se upoznate i ponete dasaraujete s najnovijim otkriem Di Di Evuda, koje onemoguava prekognitivce nanovoj osnovi", ree Ransiter. "Moda e sama gospoica Konli hteti da nam to opie."On klimnu prema Pat...I odjednom otkri da stoji ispred izloga jedne radnje na Petoj aveniji, numizmatiketrgovine: razgledao je jedan zlatni ameriki dolar van opticaja i razmiljao mae li sebi dadozvoli da ga uvrsti u svoju kolekciju.Kakvu kolekciju? - upitao se zgranuto. Ja ne skupljam kovani novac. ta radim ovde? Ikoliko ve vremena tumaram pored izloga radnji kad treba da budem u svojoj kancelarijii nadgledam - nije mogao da se seti ta zapravo nadgleda. Nekakav posao, bavljenjeljudima s naroitim sposobnostima i talentima. Zamurio je, nastojei da dovede u iusvoj duh. Ne, toga sam morao da se odreknem, sinulo mu je. Zbog prologodinjeginfarkta morao sam da se penzioniem. Ali tek to sam bio tamo, setio se. Pre samonekoliko sekundi. U svojoj kancelariji. Razgovarao sam

Documents

Filip K.dik - Ubik