FINANSIJSKO RAĆUNOV_PITANJA 1

8/3/2019 FINANSIJSKO RAĆUNOV_PITANJA 1

http://slidepdf.com/reader/full/finansijsko-racunovpitanja-1 1/12

1

ФИНАНСИЈСКО РАЧУНОВОДСТВО 9ЦРВЕНИМ СЛОВИМА ЈЕ УБАЧЕНО

1 .Шњегота( Ш) Objasnite ''koncept očuvanja finansijskog kapitala'' ! Заснива се на

Функцији очувања реалне финансијске вриједности капитала. Капитал је синоним за нетоимовину или властити капитал правног лица,а по овом концепту добитак је зарађен само

ако финансијски (или новчани) износ нето средстава на крају периода премашујефинансијски (или новчани) износ нето средстава на почетку периода, након искључивањасвих расподјела власницима или уплата од стране власника у току периода.ПРЕДАВАЊА ШЊЕГОТА Ф.К.

КОНЦЕПТИ ОДРЖАВАЊА КАПИТАЛАПри састављању финансијских извјештаја већина правних лица усваја финансијски концепткапитала. Према финансијском концепту капитала, као уложеном новцу или уложеној куповној моћи, капитал је синоним за нето имовину или властити капитал правног лица.Према физичком концепту капитала, као пословној способности, капитал се посматракроз производну способност правног лица која се изражава, на примјер, у броју јединицапроизвода за један дан.

ОЧУВАЊЕ ФИЗИЧКОГ КАПИТАЛАПо овом концепту добитак је зарађен само ако физичка производна способност (пословнаспособност) правног лица на крају периода премашује физичку производну способност напочетку периода, након искључивања свих расподјела власницима или уплата од страневласника у току периода.Концепт очувања физичког капитала захтијева усвајање текућег трошка као основе замјерење. По концепту очувања физичког капитала, тј. Када се капитал дефинише у смислу физичке производне способности, добитак представља повећање производне способности током периода. Све промјене цијена које утичу на средства и обавезе правног лицасматрају се промјеном у мјерењу физичке производне способности. Стога се оне сматрају усклађивањем ради очувања капитала и представљају дио капитала, а не добитка.

ОЧУВАЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ КАПИТАЛА По овом концепту добитак је зарађен само ако финансијски (или новчани) износ нетосредстава на крају периода премашује финансијски (или новчани) износ нето средстава напочетку периода, након искључивања свих расподјела власницима или уплата од страневласника у току периода

.Концепт очувања финансијског капитала не захтијева коришћење тачно одређене основе

за мјерење. Избор основе, према овом концепту зависи од врсте финансијског капиталакоји предузеће настоји да очува. Избор основице за мјерење и концепта очувања капиталаодређују рачуноводствени модел који се користи у припремању финансијских извјештаја.

Различити рачуноводствени модели показују различите степене релевантности и поузданости те, као и у другим областима, менаџмент мора да нађе равнотежу између

релевантност и поузданости. По концепту очувања финансијског капитала, када секапитал дефинише у номиналним монетарним јединицама, добитак представља порастноминалног износа новчаног капитала током периода. Повећање цијена средстава која седрже током периода, ако је се уобичајено сматра добитком од посједовања, концептуалнопредставља добитак. Када се концепт одржавања финансијског капитала дефинишепомоћу јединица сталне куповне моћи, добитак представља повећање уложене куповнемоћи токомт ог периода. Само она је дио повећања цијена средстава који прелази општи ниво раста цијена сматра се добитком. Остатак пораста се сматра у склађивањем ради очувања капитала, односно дијелом капитала.



2

2.Ф.Р.стр.49 и Ш. Koji koncepti se, u smislu Okvira, smatraju prihvat lj ivim konceptima vrednovanja (mjerenja) elemenata finansijskih izvještaja!

1. ИСТОРИЈСКИ ТРОШАК je набавна вриједностСредства се евидентирају у износима плаћене готовине или готовинског еквивалента или по

фер вриједности накнаде која је дата за њихово прибављање у моменту стицања. Тј по

Н.В.нпр.купац продаје зграду за 120.000 .за опорезивање процјењена је 75. 000, а осигуравасе на 90.000-један купац даје 100.ооо а други 105.000 а продата је за 110.000 и само овавриједност је поуздана за евидентирање код купца. Обавезе се евидентирају у износима који су примљени у замјену за обавезе, или уодређеним околностима (на примјер, порез на добитак), у износу готовине или готовинскогеквивалента за које се очекује да ће бити плаћени на име измирења обавезе у нормалномтоку пословања.

2. ТЕКУЋИ ТРОШАК је евидентирање по Н.В. или ТРЖИШНОЈ зависно која је нижа илинето оствареној вриједности тј.готовина илил готов,еквиваленти који би се моглидобити када би се залихе продале Средства с е евидентирају у износима готовине или готовинског еквивалената које би требалоплатити ако би исто или еквивалентно средство било прибављено у текућем периоду.Обавезе се исказују по недисконтованом износу готовине или готовинског еквивалента који бибио потребан да се такве обавезе подмире у текућем периоду.

3. ПРОДАЈНА ВРИЈЕДНОСТСредства се евидентирају у износу готовине или готовинског еквивалента који би се могао

добити продајом средства у редовном поступку отуђења.Обавезе се исказују по вриједностима у којима ће бити измирене; односно, понедисконтованим износима готовине или готовинских еквивалената за које се очекује да ћебити плаћени да би се обавезе измириле у нормалном току пословања.4. САДАШЊА ВРИЈЕДНОСТСредства се евидентирају по садашњој дисконтованој вриједности будућих нето прилива

готовине, за које се очекује да ће их одређена ставка остварити у нормалном току пословањаОбавезе се евидентирају по садашњој дисконтованој вриједности будућих нето одливаготовине, за које се очекује да ће бити потребни за измирење тих обавеза у нормалном токупословања.

1 3 . Ш. Kako se vrednuju sredstva i obaveze prema konceptu ''tekućeg troška''!Средства се евидентирају у износима готовине или готовинског еквивалената које би требалоплатити ако би исто или еквивалентно средство било прибављено у текућем периоду.Обавезе се исказују по недисконтованом износу готовине или готовинског еквивалента који бибио потребан да се такве обавезе подмире у текућем периоду.

23 4 . Ф. Р .стр.17 Objasnite ''računovodstvenu jednačinu''! ( СРЕДСТВО=ОБАВ+ВЛАС.К)Kada govorimo o finansijskom položaju preduzeća mislimo na ekonomske resurse (средства) kojekontroliše kompanija ili potraživnja prema tim resursima na određen dan. Drugi termin za navedenoодређивање положаја предузећа је KAPITAL.

Imajući ovo u vidu kompanija se može posmatrati kroz vrijednost resursa odnosno kroz vrijednostkapitala.



3

БРОЈЧАНИ ПРИМ.ЈЕ УБАЧЕН стр.19 -21 Ф.Р.1. EKONOMSKI RESURSI = KAPITAL

Средства властити капитал (улог власника)=готовина 50.000 = 50.000 основ.К (ЖР/ капитал)

50.000 = 50.000 2. EKONOMSKI RESURSI = TUĐI KAPITAL + VLASTITI KAPITAL

Средства властити К50.000

-20.000Гот.30.000+ 20.000 (осно.сред)= 50.000 основ,К

50.000 = 50.000 Куповина средстава готовином

или

3. EKONOMSKI RESURSI = OBAVEZE + VLASTITI KAPITALСредства Обавезе властити К

50.000- 20.000+ 1.000Гот,30.000+ос.ср.20.000+намј.1.000= 1.000 обав.+ осн.К 50.000

51.000 = 51.000 Куповина ствари на одгођено плаћање(обавеза)

4. SREDSTVA = OBAVEZE + VLASTITI KAPITAL ( ос.к + задржана зар-нерасп.Д)30.000 1.000- 500 - 500

29.500 +20.000+1.ооо = 500+ 50.00050.500 = 50.500

Плаћање обавезаOva jednačina poznata je kao računovodstvena jednačina. Uvijek mora postojati ravnoteža izmeđudvije strane navedene u jednačini.Sredstva su ekonomski resursi koje kontroliše preduzeće i od kojih se očekuje da budu od koristi zabuduće poslovne operacije.(средства су: готов.+потраж.од купаца+ роба+ земљиште+ згра+0према + право на патенте+аутор.права тј.НОВЧАНА+ НЕНОВЧАНА ,ФИЗИЧКАСРЕДСТВА.+ НЕФИЗИЧКА СРЕДСТВА.Obaveze podrazumijevaju sadašnje obaveze preduzeća da isplati gotovinu, prеda sredstva ili pružusluge drugim subjektima u budućnosti.(обавезе доба, банкама, радницима, држави)

Vlastiti kapital predstavlja potraživanje od strane dioničara ili vlasnika udjela prema sredstvimapreduzeća. Једнак је преосталом удјелу или преосталом капиталу након измиривања обавезаВластити капитал: 1.Основни К 2. Задржана зарада (нераспоређена добит)

VLASTITI KAPITAL = SREDSTVA – OBAVEZE

4

5 5 . Ш. U čemu je osnovna razlika između ''direktne'' i ''indirektne'' metode kvantifikacije (превођење) tokova gotovine ? (превођења Б.успјеха са рачуноводства на основу обрачунских, на рачуноводство на основу готовинскиг токова)стр.4 4 6 фин.рач прим.индире,и дирек,мет6



4

Direktni metod podrazumijeva korekciju/prilagođavanje svake stavke u bilansu uspjehaprevođenjem s obračunske na gotovinsku osnovu. Time se dobila izvještaj koji počinje gotovinskimprimicima od prodaje, a u kome se oduzimaju gotovinska plaćanja vezana za kupovine, rashoderedovnog poslovanja, plaćanja kamate i poreza na dobit.Примјер стр.460 Г отов,токови од редовних послов.акти.

Гото.примици одПродаје 706.оооКамате примљне 6.000 712.000

Готов.издаци заКуповине 547.000 Оперативне расходе 103.000 (Р.који нису везани за робу то су админи.Т)Плаћене камате 23.000 Порез на добит 9.000 682.000

Нето гот-ски токови од редов.посл. 30.000 Готов,ток.од инвес-их активности

Улагања (78.000)

Продаја улагања 102.000 Куповина постројења (120.000)Продаја постројења 5.000

Нето готов.ток.од инвест.актив. (91.000)

Гот,ток.од финанс.актив. Отплла.обвезница (50.000)

Издавање редовних акција 150.000 Исплаћене дивиденде (8.000)

Нето готов.токова од финан,активн. 92.000

Нето повећање(смањење) готовине (30.000 – 91.000 + 92.000) 31.000 Готовина на почетку године 15.000

„ „ на крају године ................................................................... 46.000 -----------

Издавање обвезница за постројења 100.000Indirektni metod, s druge strane, ne zahtjeva pojedinačne korekcije/prilagođavanja svake stavke ubilansu uspjeha, beć samo one korekcije/prilagođavanja, koja su neophodna da bi se neto dobitprevela u gotovinske tokove od redovnih aktivnosti.Примјер стр.461Готовин.ток.од редов.пословања

Нето добит 16.000

Корекција ради иправке нето добити наНето готовинске токове од редовног пословања

Готовински токови од оперативних активнАмортиз. .............................................................37.000 Добит од продаје улагања............................ (12.000)ГуУбитак од продаје постројења..................... 3.000

Промјена у терућим средствима и тек.обав.Смањење (на рачунима) потраживања ........ 8.000 Повећање залиха.................................... (.34.000)Смањење унапред пл.расхода..................... 4.000 Повећање обавеза........................................... 7.000

Повећ.обрач.обавеза..................................... 3.000



5

Смањење обав.за порез на Д (2.000) 14.000 Нето готовински токови од редовног пословања 30.000 Готов, ток. од инвес-их активности

Куповина Улагања (78.000)Продаја улагања 102.000 Куповина постројења (120.000)

Продаја постројења 5.000 Нето готов.ток.од инвест.актив. ..................................................... (91.000)

Гот, ток. од финанс.актив. Отплла.обвезница (50.000)

Издавање редовних акција 150.000 Исплаћене дивиденде ........... (8.000)

Нето готов.токова од фина. Активн------------------------------------ 92.000

Нето повећање(смањење) готовине ..................................... 31.000 Готовина на почетку године................................................... 15.000

„ „ на крају године ................................................... 46.000

Издавање обвезница за постројења 100.000

Коеф. Стр.462 Ф.К. Коеф. Гот.ток. у односу на = нето готов. Токови од редов. Пос. = 30.000 =1,9 путаНето добит нето добит 16.000( добар ток гот

скоро2Х у однос на

добит)Коеф. Гот.токова у односу на = нето готов. Т.од редов. послов = 30.000 = 4,3%у односу на продају / нето продаја 698.000 нпр.

( 4,3% Не остварује се висок %гот.од

продаје)

7 5 .ИЗВЈЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ по активностима (Рада)( фин.рачу.стр.441,442) МРС 7- Извјештај о токовима готовине

8 Извјештај о токовима готовине је Ф.извјештај који показује готовинске токовепроистекле из редовних ,инвестиционих и финанс.активности предузећа у одређеном обра.периоду.9 Извјештај о ток, гот. класификује готовинске примитке и издатке у 3 основнекатегорије активност и то :( класификација гот.токова):10 - Оперативне активности /активности редовног пословања. Прилив ( од купаца запродате робе и услуге,камате и дивиденде примљене од зајмова .Као готовински одливи ,ту спадају готовинске исплате плата,плаћање добављачима за робу и услуга,камате,порези.11 -Инвестиционе активности обухватју куповину/продају угорочнихсредстава/имовине , давање и узимање зајмова.



6

12 -Финсијске активности обухватају добијање или враћање финансијских средстававласницима као и обезбјеђивање поврата од њихових улагања., добијање средстава оддаваоца/кредитора, откуп акција исплата дивиденде.13

14 6. Šta je to manjinski interes?Manjinski interes je dio neto rezultata poslovanja i neto imovine povezanog društva koji se može

pripisati udjelima koji nisu директно ili индиректно, putem povezanog društva, u vlasništvu matice.Manjinski interes je stavka koja se pojavljuje samo u konsolidovanim bilansima matičnog preduzeća ine može se zvati nikako drugačije nego manjinski interes. To je dio kapitala (ako je u pitanju manjint. u BS), odnosno dio neto dobiti (ako je u pitanju BU) zavisnog preduzeća koji "otpada" namanjinske akcionare zavisnog preduzeća.

15 7 . стр.318 и 319 Ф.Р . Kad se u računovodstvu može pojaviti pozicija ''goodwill''? Goodwill se u računovodstvu javlja kada kupac prilikom kupovine preduzeća plati više nego štoiznosi fer vrijednost sredstava tog preduzeća ako bi se ona kupovala pojedinačno. Pošto je kupacplatio više nego što iznosi fer vrijednost fizičkih sredstava, onda se mora pojaviti nematerijalnosredstvo.16 ''goodwill'' се јавља само код куповине цијелог предузећа. Ако власници одлуче да

продају комп.за 11.400.000.Ако су нето средства (У.средства- У.обавезе фервриј.)10.000.000 , онда је ''goodwill'' 1.400.000. ''goodwill'' се амортизује и вијек неби требаопрећи 20 год.

17 8. Ш. Ф.Р. //ст.223 Pojasnite razlike između finansijskog i operativnog zakupa - лизинг ? Циљ МРС 17 је да пропише рачуноводствени третман сталне материјалне имовине (обичноопреме) која се набавља по систему лизинга – закупа.Посебан акцент ставља се на финансијски – капитални закуп, као облик набавке доста сличаннабавци на кредит. Основна разлика је у томе што је давалац закупа власник средстваиздатог под финансијски закуп све дотле док корисник – закупац не измири све своје обавезеПрема томе, предмет ‘’кредита’’ није готовина већ стално материјално средство.

ОПЕРАТИВНИ –уобичајни уговор о закупу/најму ФИНАНСИЈСКИ (капитални)- је дугорочни закуп ос.средства

Разлике између опер. и фин.лизика

ФИНАНСИЈСКИ ЛИЗИНГ ОПЕРАТИВНИ ЛИЗИНГ 1.Куповина средстава на кредит. 1. Коришћење туђих средстава.2. Предмет „кредита“ је стално матер. средство. 2. Предмет је готовина. (приход,Т)

3. Давалац (закупа) средстава је власник сред.све 3. Давалац средства је власник и док корисник- закупац не измири све обавезе, после истека уговора о лизингу.

Наком задње уплате власник постаје закупац.4.Сред. које је предмет закупа се књ.у књи. Закупца 4.Средс. се воде код давалац закупа5. Т (амор.осигу.)-сноси прималац лизинга 5. Т сноси давалац лизинга.. 18 9. Ш Pojasnite računovodstveno načelo „ going concerne “ ! (начело Континуитета)

јесте трајна егзистенција предузећаProces vrednovanja poslovne dobiti zahtijeva da se rashod odnosno prihod rasporede u nekolikoračunovodstvenih perioda. Broj računovodstvenih perioda nameće pitanje trajnosti poslovanja

preduzeća. To konkretno znači da računovođa pretpostavlja da će preduzeće trajati-imatkontinuiotet u nekom predvidivom budućem vremenskom periodu, odnosno da je to preduzeće

vremenski neograničenog trajanja. Finansijski izvještaji se obično sastavljaju pod pretpostavkom da



7

pravno lice neograničeno posluje, te da će nastaviti poslovati u doglednoj budućnosti. Stoga sepretpostavlja da preduzeće nema namjeru ni potrebu da likvidira ili značajno smanji svojeposlovanje; ako takva namjera ili potreba postoji, finansijski izvještaji treba da se sastavljaju nadrugačijoj osnovi i , ako je tako, ta osnova treba da se objavi.

РАЧУНОВОДСТВЕНА НАЧЕЛА су убачена нису у питањима

1.Двострано обухватање економских промјена (еквивалентне и нееквивалентнеекон.промје.) стр.93 Ф.Р.Економске промјене –промјене које се дешавају на имовини правног лица у току пословања, које доводе до сталних промјена висине и структуре имовине. Могуће јеидентификовати четири групе тзв. Еквивалентних економских промјена:•имовина РАСРЕ: извори средстава РАСТУ = (Уплата удјела ж-р/капитала)•имовинаОПАДА: извори средстава ОПАДАЈУ (упл-рате кредита =обав,банке./ж-р.)•један облик имовине РАСТЕ: други облик имовине ОПАДА (продаја робе ) ж/пазар

•један облик извора РАСТЕ: други облик извора ОПАДА (добијање кредита и пл.добављ.)

НЕЕКВИВАЛЕНТНЕ ПОСЛОВНЕ ПРПМЈЕНЕ Постоје, такође, четири групе ових промјена:•смањење имовине уз евидентирање расхода (Т / Ж-Р)•евидентирање расхода које прати повећање обавеза (Т / Доб.)•повећање имовине уз евидентирање прихода (Ж-Р / Приход)•евидентирање прихода које прати смањење обавеза ( отпис обавеза / Приход)Четири групе еквивалентних и четири групене еквивалентних пословних промјена чине

осам укупно могћих група пословних промјена у оквиру којих се може евидентирати билокоји пословни догађај.

2.Начело пословне јединице Ово начело је садржано у Захтјеву да се имовина која је у оквиру правног лица уложена у пословање посматра одвојено од друге имовине (имовиневласника или повјерилаца), те да се успјешност управљања уложеном имовиномконтролише преко резултата пословања. Нпр., физичко лице- власник предузећавласник је предузећа, а линеи имовине која припада том предузећу; власник те имовине јепредузеће као правно лице.•правно лице као рачуноводствена цјелина.•мјеста трошкова, профитни центри и инвестициони центри као уже рачуноводственецјелине3.Начело сталности пословања(“(континуитета) „going concerne“( педставља се трајна

егзистенција предузећа)4.Начело новчаног вредновања5.Начело појединачне процјене ( Компоненте имовине и обавеза треба процје.појединачно.6.Начело историјског трошка7.Начело узрочности (Сучељавања) ( „accrual basis“ ?? Начело узрочност и почива назахтијеву да се у обрачунски период укључе сви приходи и расходи који му припадају независно од тога да ли су приходи наплаћни, односно да ли су расходи плаћени.Случај1:Пријем или исплата новца унаприједСлучај2:Пријем или исплата новца накнадно14.ОБРАЧУНСКО НАЧЕЛО РАЧУНОВОДСТВА је да се обухвате сви П и Т и то се обезбјеђује на 2

основна начина: 1.евидентирање прихода кад су зарађени, а расходи када настану. 2. Прилагођавање

рачуна.



8

8.Начело опрезности (Основни захтјев садржан у начелу опрезности: опрезно вредновањеимовине предузећа и периодичног резултата.)ИМОВИНА се вреднује по принципу ниже вриједностиОБАВЕЗЕ се вреднују по принципу више вриједностиПринцип реализацијеПринцип импаритета

9.Начело идентитета биланса-(јесте да Биланс отварања сваке (текуће)послов.године трба

да се подудара са Закључним Билансом предходне пословне године).10.Акруална –обрачунска основа рачуноводства11.Начело консистентности (непромјењено из периода у период) тј.одабрана правила

процјењивања треба да се примјењују консистентно (непромјењено)из периода у период).13.Начело јасности

1 0. Koje su osnovne karakteristike ''metode ukupnih troškova''?

Metodom ukupnih troškova u vrijednost zaliha proizvodnje i gotovih proizvoda uključuju seMetodom ukupnih troškova u vrijednost zaliha proizvodnje i gotovih proizvoda uključuju se troškovi direktnog materijala, troškovi direktnog rada, varijabilni opći troškovi proizvodnje itroškovi direktnog materijala, troškovi direktnog rada, varijabilni opći troškovi proizvodnje i iskorišteni fiksni opći troškovi proizvodnje. Analogno tome, kao rashodi računovodstvenogiskorišteni fiksni opći troškovi proizvodnje. Analogno tome, kao rashodi računovodstvenog razdoblja tretiraju se neiskorišteni fiksni opći troškovi proizvodnje, troškovi prodaje i troškovrazdoblja tretiraju se neiskorišteni fiksni opći troškovi proizvodnje, troškovi prodaje i troškoviadministracije.administracije.19 11. Ш. Na koji način se, u skladu sa MRS 16 i MRS 18, vrši poništavanje priznatog revalorizacionog viška - revalorizacionih rezervi? (књиж. 022-средства /3302 ревал.резерв.20 3302/022921 5812/Revalorizacijski višak koji je sastavni dio vlastitog kapitala i koji se odnosi na nekretnine, postrojenjai opremu može se izravno prenijeti na zadržanu (akumuliranu) dobit, kada se sredstvo isknjiži. To

može obuhvatati i prijenos cjelokupnog viška, kada se sredstvo povuče iz upotrebe ili otuđiMeđutim, neke viškove je moguće realizirati i dok se sredstvo koristi. U tom slučaju iznosrealiziranog viška predstavlja razliku između amortizacije temeljene na revalorizacionoknjigovodstvenojје vrijednosti sredstva i amortizacije temeljene na početnoj nabavnoj vrijednostsredstva. Prenošenje revalorizacijskog viška u zadržanu dobit ne provodi se u bilasu uspjeha.

МРС 16 –Некретнине, постројења и опрема Овим Стандардом уређују се правила и принципи вредновања сталне материјалнеимовине, осим биолошке (вишегодишњих засада, основног стада). Обично се ради ограђевинским објектима и опреми, односно сталној имовини која заједно са осталимсредствима (готовином, залихама и сл.) доприноси стварању економских користи. Основнициљ је да се дио НВ те имовине постепено пренесе на трошкове, с циљем да се на тај

начин одрази степен њене утрошености у пословању.

МРС 18 –Прихпди Овим Стандардом се уређује рачуноводствени обухват прихода

од продаје, камата, тантијема и дивиденди. Приходе треба признати онда кад су зарађени,у висини примљених или примљивих вриједност и готовине или неких других економских користи. Ако су приходи везани за продају на кредит или неки други вид‘’ временскогодлагања’’ тренутка наплате, неопходно је извршити дисконтовање номиналневриједност и готовине која ће се примити, а приходе признти (књижити) у висини садашње( фер) вриједност и готовине



9

22 12. Definišite pojmove: ''neto prodaja'' i ''marža dobitka'' стр.140,142 Ф,Р

Neto prodaja ili jednostavno prodaja se sastoji od bruto novčanih primitaka od prodaje robeumanjenih za povrat robe ili ispravke/umanjenja fakture zbog oštećenja ili lošeg kvaliteta robe, ili bilokakve dozvoljene popuste.( почетне залихе + набавне у току периода –залихе на крајугодине.)Нето продаја =бруто продаја-поврат од продаје, исправке = нпр 246.350 -7.025=239.325нето п.Marža dobitka ( бруто маржа) или бруто добит од продаје= нето приход од продаје –Н.В.П.робе.= износ бруто добити= 239.325 – 131.360нпр.= 107.965 износ матже Маржа добит %= БРУТО DOBIT / NETO PRODAJA = 107.965 : 239.325 Друто добит мора бити довољно велика да се плате сви трш.и осигура добит.

pokazatelj uspješnosti kompanije, odnosno stopa prinosa jedinice prihoda. Ukoliko je koeficijent

obrta imovine niži, ova stopa treba da bude viša. Upućuje na razloge promene stope rentabilnostsopstvenog i ukupnog kapitala.Бруто продја се састоји од укупне готовинске продаје и укупне продаје на кредит у токудатог рачуноводственог периода. Чак и ако готовина неће бити наплаћена до следећег

рачуно.периода , приход се по правилу , признаје као зарађен , када власништво над робом, умоменту продаје, пређе са продавца на купца.

23 13.Šta su to ''trajna obrtna sredstva''? Дио обртних средстава (залиха) који је трајновезанради одржавања континуираног процеса и сврставају се у дугорочно везана средства Uposlovnom se procesu obrtna sredstva mogu iskorištavati trajno i povremeno, što ovisi označajkama poslovnog procesa. Trajna obrtna sredstva zapravo su investicije, budući da su trajno

imobilizirana u reprodukcijskom ciklusu kao investicijsko ulaganje pretvarajući se iz novčanog umaterijalne pojavne oblike (roba, sirovina, repromaterijal) i obratno. Trajna obrtna sredstva sedrfinišu kao razlika između tekućih sredstava i tukućih obaveza ili kao razlika između trajnih izvora idugoročnih obaveza (uključujući i dugoročna rezervisanja) i stalnih sredstava (što se definiše pojmom»radni kapital»).

24 стр. 268 Ф.Р.коеф.обрта залиха показује колико се пута просјечне залихепредузе.продају у току једног рачун.перида.

25 коеф.обрта= набав. Вриј. Прод. Робе (1996г)/ просје.залихе(1995+1996 г.): 2 =11,8пута обрнула залихе илил просјечно сваких 30,9 дана (=365 дана: 11,8 пута)

26 27 14. стр.380-400 Ф.Р U čemu je razlika između običnih i prioritetnih akcija?

28 Акција је јединица својине у корпорацији. Акционар је лице које посједује акцијекорпорације.Korporacija može da emituje (издаје) dva osnovna tipa akcija: obične i prioritetne. Ako se emitujesamo jedna vrsta akcija korporacije, te akcije se nazivaju obične. Obične akcije su rezidualni kapitalkompanije. To znači da se u slučaju likvidacije zahtjevi povjerilaca i priоritetnih akcionara za učešćeu raspodjeli sredstava kompanije rangiraju ispred zahtjeva običnih akcionara. Pošto su obične akcijeobično i jedine akcije koje nose glasačka prava, one predstavljaju i sredstvo upravljanjakorporacijom.383 Ф.Р Друга врста акција које може да издаје су ПРИОРИТЕТНЕ АКЦИЈЕ .Investitori koji ulažu u priоritetne akcije imaju drugačije ciljeve od onih koji ulažu u obične akcijePriоritetne akcije imaju prednost nad običnim akcijama, kao npr.: prednost u odnosu na dividende,prednosti u pogledu sredstva kompanije u trenutku likvidacije, konvertibilnost i opciju otkupa.



10

Дивиденда је дио добити коју добије акционар сразмјерно броју акција.Задржана зарада је друга компонента акционарског капитала. Стр.414 Ф.

29 15. Ш. Kako se mjeri profitabilnost? Стр.195 Ф.Р.-208Способност предузећа да послује са добитком, односно да оствари одговарајући нивопозитивног финансијског резултата.Мјерило профита.је:1. Гранична добит

2.обрт средстава3.поврат од средстава

4.обавезе у властитомкапиталу=У.обав:Вла.кап

5..поврат према властитом капиталу 1. Гранична добит = нето добит (Д-порез на Д) = 14.ооо =0,47 коефиц. (47%) .Овај

Нето продаја (приход од прод. 30.000 показатељ се не смије мијешати са бруто добити, која није коефицијент, већ износ за којиприходи премашују трошак продате робе.( 1% је присојна година)

2.Обрт сре. је коеф. који показује колико ефикасно се средс. користе да би се

оствар.продаја.

Об.сред= нето продаја/просјечним укупним средствима= 30.000 =2,727 пута( 10.000+12.000):2

2,727 од продаје на сваки 1 уложен у просјеча укупна средства.Просјечна.уку.сред.се израчунавају сабирањем У.сред. на почетку године и Укуп.средстава

на крају год.и њиховим дјељењем са 2. Ако је већи обрт сред.средства се користепродуктивније од мањег обрта.

Принос на уложена средства= нето добитак просјечно ангажована средства.

Маржа добити= нето добитак нето продаја

За израчунавање профитабилности неопходни су и подаци из биланса стања и подаци изБиланса успјехаЗарада по акцији (EPS)= нето добитак

пондерисани просјечни број емитованих обичних акција које јеобично могуће израчунати на основу информација презентованих у финансијскимизвјештајима.

Коефицијент обрта залиха робе = набавна вриједност продатих залиха

просјечне залихе робеКоефицијент обрта залиха материјала = набавна вриједност утрошених залиха

просјечне залихе материјала

Коефицијент обрта потраживања = нето продајапросјечна потраживања од купаца

30 16. Ш. Kako se računa koeficijent obrta potraživanja? Стр.226 Ф Р. Коефицијент обрта потраживања = нето продаја нпр за 1993г.) = нпр.6,2 пута

просјечна потраживања од купаца((нпр.1992 +1993):2)Фирма обрне своја потраживања 6,2 пута годишње.



11

Да би се пронашао просјечан број дана ненаплаћене продаје ,број дана у години се дијели саобртом потраживања тј.Просјек дана ненаплаћ.продаје = 365 дана : обрт потраживања = 365: 6,2 = 58,9 данаФирна обрне своја потраживања 6,2 пута годишње, или у просјеку сваких 58,9 дана.

Мјери ефикасност кредитних политика, показује колико се пута просјечна потраживања

претворе у готовину.

31 17. Objasnite pojam ''donja tačka rentabilnosti''?Mjerenje rentabilnosti provodi se isključivo vrijednosno dakle iskazuje se isključivo u novcu, a svodise na stavljanje u odnos dobiti i angažiranih sredstava. Stupanj iskorištenja kapaciteta ispod kojegpoduzeće ne smije poslovati jer posluje s gubitkom, definiran je pragom rentabilnosti. Pragrentabilnost nalazi se na onom stupnju iskorištenja kapaciteta gdje je ukupni prihod (Up) jednakukupnim troškovima (T) poduzeća.Donja ili prelomna tačka rentabilnosti ima za cilj da utvrdi u kojoj tački se prihodi i rashodiizjednačavaju. Shodno utvrđivanju poslovnog dobitka i bruto dobitka, utvrđuju se i tačke u kojima su

jednaki 0, odnosno utvrđuje se tačka neutralnog poslovnog rezultata i neutralnog bruto finansijskog

rezultata. ЛИКВИДНОСТ Представља способност предузећа да измири све своје обавезе у року доспијећа. Дваначина (методе мјерења ликвид: 1Обртни (радни) капитал(4.000) =Укуп.тек.сред. (5.000)-Укуп.тек.обав. 1.000) =

нето текућа средства са којима предузеће послује тј.обр.капитал.

2.Коеф.текуће (тренутне)ликв.=текућа(тренутна) сре./текуће обав.= .=5.000 :1.000 =5 тј

сваких 5 текућих сред. припада 1теку.оба.

Коефицијент убрзане ликвиддности=текућа средства(без залиха) /текуће обавезеКоефицијент новчане ликвидности=Готовина и еквиваленти/текуће обавезе.Очигледно, за израчунавање ликвидности нам требају подаци који су садржани у билансу стања.

32 18. Ш U čemu je suština računovodstvenog načela opreznosti ( ОБАЗРИВОСТ) ? Основни захтјев садржан у начелу опрезности јесте : опрезност при вредновању имовинепредузећа и периодичног резултата. Недозволити нпр.стварање скривених резерви илипрекомјерног резервисања намјерно подцјенити имовину или приходе, намјерно прецјенитиобавезе или расходе јер такви финанс.извјештаји неби били НЕУТРАЛНИ и неби имали

својство ПОУЗДАНОСТИ.ИМОВИНА се вреднује по принципу ниже вриједностиОБАВЕЗЕ се вреднују по принципу више вриједности

33 19. Ш Koje su karakteristike bilansnog kontnog okvira?•распоред рачуна одговара распореду билансних позиција у билансу стања и успјеха*Између главне књиге и биланса постоји чврста формална и материјална повезаност• раздвојеност финансијског и погонског рачуноводства• финансијски резултат се утврђује методом укупних трошкова• резултати дијелова – сегмената предузећа обично се утврђују методом трошкова продатих

учинака.



12

ИЗБОР КОНТНОГ ОКВИРА (БИЛАНСНИ и ФИНАНСИЈСКИ) Ако је примарни циљ књиговодства сврсисходност биланса, садржина класа и рачуна и њихов редослијед једнаки су редослиједу и садржини билансних позиција у билансу стања и билансу успјеха.Између главне књиге и биланса постоји чврста формална иматеријална повезаност.

Ако је примарни циљ књиговодства праћење кружног тока средстава кроз предузеће,садржина класа и група рачуна пратиће управо тај ток(Н–Р–П–Р1–Н1).

34 20. Ш . Kakve su to neekvivalentne poslovne promjene?Постоје, такође, четири групе ових промјена:• смањење имовине уз евидентирање расхода( Т/ ж-р)• евидентирање расхода које прати повећање обавеза ( Т/ добављачи)• повећање имовине уз евидентирање прихода (ж-р/ пазар –приход)

• евидентирање прихода које прати смањење обавеза (отпис обавеза/ приход)Четири групе еквивалентних и четири групе нееквивалентних пословних промјена чине осамукупно могућих група пословних промјена у оквиру којих се може евидентирати било којипословни догађај.

Documents

FINANSIJSKO RAĆUNOV_PITANJA 1