1

ФФИИННААННССИИЈЈССККОО

РРААЧЧУУННООВВООДДССТТВВОО -- ККааттииннее ппррееззееннттаацциијјее --

2

ППррееддггооввоорр::

Колега, пред тобом се налази својеврсна скрипта која је сачињена од PowerPoint презентација којима се професорка Ката Шкарић-Јовановић служила током предавања у летњем семестру 2011/12. Презентације су, пажљиво, слајд по слајд, пребачене у Word форму тако да је резултат тог рада управо пред тобом. Све што је на тим презентацијама налази се овде, укључујући и грешке (на које нисам набасао).

Надам се да ће ти овај приручник помоћи да положиш један од тежих испита факултета који похађаш.

Срећне ти ране јуначе!

Група за СПЕКОФ

3

САДРЖАЈ:

1. Предавање : Увод..............................................................................................1 2. Предавање: Рачуноводствена начела.............................................................8 3. Предавање: УУттииццаајј ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ннаа ииммооввииннуу ппррееддууззеећћаа..................................1144 4. Предавање: Рашчлањавање биланса на рачуне...........................................19 5. Предавање: Глобална процедура у књиговодству........................................25 6. Предавање: Помоћне књиге...........................................................................32 7. Предавање: Контни оквир...............................................................................38 88.. ППррееддаавваањњее:: ППррииллааггоођђаавваањњее ккњњииггооввооддссттвваа ккооннккррееттнноомм ппррееддууззеећћуу..........................4422

99.. ППррееддаавваањњее:: ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ккоодд

ддффаа

4

Предавање ДДрр ККааттаа ШШккаарриићћ ЈЈооввааннооввиићћ

ФФииннааннссиијјссккоо ррааччууннооввооддссттввоо ШШттаа јјее ццииљљ ппррееддммееттаа??

ооссппооссооббииттии ссттууддееннттее ддаа ррааззууммеејјуу ппооссллоовваањњее ппррееддууззеећћаа

ппрруужжииттии ззннаањњаа ппооттррееббннаа ззаа ррааззууммеевваањњее ииннффооррммаацциијјаа ккоојјее ппрруужжаа ррааччууннооввооддссттввоо ззаа

ппооттррееббее ууппррааввљљаањњаа ппррееддууззеећћеемм

ппрруужжииттии ззннаањњаа ппооттррееббннаа ззаа ппррееппооззннаавваањњее ммооггуућћннооссттии ррааччууннооввооддссттвваа ддаа ппрруужжии

ооддррееђђееннее ииннффооррммаацциијјее

ШШттаа јјее ссааддрржжииннаа ппррееддммееттаа??

ППррееддммеетт јјее ппооддеељљеенн уу ддвваа ммееђђууссооббнноо ччввррссттоо ппооввееззааннаа ддееллаа..

ППррееддммеетт јјее ццееллииннаа..

УУ ппррввоомм ддееллуу ииззууччаавваајјуу ссее ооссннооввее ссииссттееммаа ддввоојјнноогг ккњњииггооввооддссттвваа..

УУ ддррууггоомм ддееллуу ппррииммееннаа ппррааввииллаа ии ииннссттррууммееннааттаа ккњњииггооввооддссттвваа ннаа ооббууххввааттаањњее

ппоојјееддииннааччнниихх ееккооннооммссккиихх ддооггаађђаајјаа..

ШШттаа ккооннккррееттнноо ссааддрржжии ппррввии ддееоо??

ППоојјаамм ррааччууннооввооддссттвваа

ППоојјаамм ии ццииљљееввии ккњњииггооввооддссттвваа

ППррееддммеетт ккњњииггооввооддссттвваа

РРааччууннооввооддссттввееннаа ннааччееллаа

УУттииццаајј ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ннаа ииммооввииннуу ппррееддууззеећћаа

РРаассччллаањњаавваањњее ббииллааннссаа ннаа ррааччууннее

ГГллооббааллннуу ппррооццееддуурруу уу ккњњииггооввооддссттввуу

ППррииннццииппее уурреедднноогг ккњњииггооввооддссттвваа

ГГрреешшккее уу ккњњииггооввооддссттуу ии

ККооннттннии ооккввиирр

ШШттаа ооббууххввааттаа ддррууггии ддееоо??

ППррииллааггоођђаавваањњее ккњњииггооввооддссттвваа ккооннккррееттнноомм ппррееддууззеећћуу

ККњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаањњее::

ппррииббааввљљаањњаа ссррееддссттаавваа ((ффииннааннссииррааннее))

ууллааггаањњаа уу ооссннооввннаа ссррееддссттвваа ии ззааллииххее

ттрроошшккоовваа ии рраассххооддаа

ппррииххооддаа

ббииллааннссиирраањњее ууссппееххаа ммееттооддоомм ууккууппнниихх ттрроошшккоовваа

ппррееддззааккљљууччннаа ккњњиижжњњеењњаа

ззааккљљууччаакк ккњњииггаа

ооббррааччуунн ттрроошшккоовваа

ооббррааччуунн ррееззууллттааттаа ммееттооддоомм ттрроошшккоовваа ппррооддааттиихх ууччииннааккаа

рраассппооддееллаа ддооббииттккаа ии ппооккрриићћее ггууббииттккаа

ссппеецциијјааллннии ппооссллооввии

ррааччууннооввооддссттввеенноо ппллаанниирраањњее

ррааччууннооввооддссттввееннии ннааддззоорр

ррааччууннооввооддссттввееннуу ааннааллииззуу

ЛЛииттееррааттуурраа

ООббааввееззннаа ллииттееррааттуурраа::

ФФииннааннссиијјссккоо ррааччууннооввооддссттввоо

УУџџббеенниикк

ААууттооррии:: ддрр ККааттаа ШШккаарриићћ ЈЈооввааннооввиићћ ии ддрр РРааддиишшаа РРааддооввааннооввиићћ

ЗЗббииррккаа ззааддааттааккаа иизз ФФииннааннссиијјссккоогг ррааччууннооввооддссттвваа

ААууттооррии:: ммрр ДДааннииццаа ЈЈооввиићћ,, ДДррааггааннаа ММииррооввиићћ,, ССннеежжааннаа ППооппооввиићћ,, ССиинниишшаа РРааддиићћ

5

ИИссппиитт

ППииссммеенноо ии ууссммеенноо

ВВррееммее ппрриијјееммаа ссттууддееннааттаа

ККааббииннеетт 443377

УУттоорраакк оодд 1100 ддоо 1122

ППррееддууззеећћее

ЦЦииљљееввии ппррееддууззеећћаа

ААккттииввннооссттии

УУттииццаајј ааккттииввннооссттии ннаа ооссттвваарреењњее ццииљљеевваа

ЕЕккооннооммссккии ддооггаађђаајј

ППооттррееббаа ззаа ппррааћћеењњеемм ддооггаађђаајјаа

РРААЧЧУУННООВВООДДССТТВВОО ЈЈЕЕ

ААккттииввнноосстт ккоојјаа ссее ббааввии ооббууххввааттаањњеемм ттррааннссааккцциијјаа ккоојјее ссуу ппррииммааррнноо ффииннааннссиијјссккоогг

ккааррааккттеерраа,, ввеешшттииннаа ссаассттааввљљаањњаа ффииннааннссиијјссккиихх ииззввеешшттаајјаа,, ааннааллииззиирраањњее ттррааннссааккцциијјаа

сс ццииљљеемм ддаа ссее ппрруужжее ииннффооррммаацциијјее ллииццииммаа ккоојјаа ттррееббаа ддаа ддооннеессуу ооддллууккее ииллии ддаајјуу

ооццееннее..

ССттррууккттуурраа ррааччууннооввооддссттвваа::

ККњњииггооввооддссттввоо ссаа ббииллааннссоомм

ООббррааччуунн ттрроошшккоовваа ии ррееззууллттааттаа

РРааччууннооввооддссттввееннаа ааннааллииззаа ии ппллаанниирраањњее

РРааччууннооввооддссттввееннии ннааддззоорр

УУ ккааккввоомм ссее ммееђђууссооббнноомм ооддннооссуу ннааллааззее ннааввееддееннии ддееллооввии ррааччууннооввооддссттвваа??

ККњњииггооввооддссттввоо јјее ррааччууннссккаа оосснноовваа ррааччууннооввооддссттвваа..

ККоојјии ссуу ооссннооввннии ццииљљееввии ккњњииггооввооддссттвваа??

ппрруужжаа ииннффооррммаацциијјее оо ррееззууллттааттуу ппооссллоовваањњаа уу ооддррееђђеенноомм ввррееммееннссккоомм ппееррииооддуу ии

ппрруужжаа ииннффооррммаацциијјее оо ссттаањњуу ииммооввииннее,, ооббааввееззаа ии ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ннаа ооддррееђђееннии

ддаанн..

ООссттааллии ццииљљееввии ккњњииггооввооддссттвваа ссуу::

ддаа ппрруужжии ооссннооввуу ззаа ккооннттррооллуу ррааддаа ллииццаа ккоојјаа ррууккуујјуу ппоојјееддиинниимм

ддееллооввииммаа ииммооввииннее ппррееддууззеећћаа,,

ппрруужжее ппооддааттккее ззаа ррааччууннооввооддссттввеенноо ппллаанниирраањњее ии

ппрруужжее ппооддааттккее ззаа ииззрршшеењњее ппллааннссккиихх ввееллииччииннаа

ппрруужжее ппооддааттккее ззаа ррааччууннооввооддссттввееннуу ааннааллииззуу

ШШттаа јјее ппррееддммеетт ккњњииггооввооддссттвваа??

6

ИИммооввииннаа ппррееддууззеећћаа ББррууттоо ииммооввииннаа == ууккууппннаа ииммооввииннаа

ННееттоо ииммооввииннаа == ииммооввииннаа ввллаассннииккаа

ААккттиивваа –– ииммооввииннаа ппоо ооббллииккуу

ППаассиивваа –– ииммооввииннаа ппоо ввллаасснниишшттввуу

ААккттиивваа

ддаајјее ооддггооввоорр уу ккоомм ооббллииккуу ссее ииммооввииннаа ппррееддууззеећћаа ннааллааззии..

ППаассиивваа ддаајјее ооддггооввоорр ннаа ннаа ппииттаањњее ччиијјаа јјее ииммооввииннаа ккоојјуу ппррееддууззеећћее ккооррииссттии..

УУ ккоомм ооббллииккуу ммоожжее ббииттии ааккттиивваа??

УУ ооббллииккуу::

ссттввааррии

ппрраавваа

ннооввццаа

ППооссллооввннаа ааккттиивваа

ННееппооссллооввннаа ааккттиивваа

ППооссллооввннаа ааккттииввннаа

ссттааллннаа ссррееддссттвваа

ооббррттннаа ссррееддссттвваа

ССттааллннаа ииммооввииннаа

ммааттеерриијјааллннаа ууллааггаањњаа

ннееммааттеерриијјааллннаа ууллааггаањњаа

ффииннааннссиијјссккаа ууллааггаањњаа

ООббррттннаа ииммооввииннаа

ззааллииххее

ппооттрраажжиивваањњаа

ггооттооввииннаа

ППаассиивваа

ссооппссттввееннии ккааппииттаалл

ппооззаајјммљљееннии ккааппииттаалл

ККоојјее ссуу ккааррааккттееррииссттииккее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа??

ккааппииттаалл ввллаассннииккаа

ннееммаа рроокк ддооссппеећћаа

ииссппллааттее ввллаассннииццииммаа ззааввииссее оодд ввииссииннее ддооббииттккаа

ддаајјее ппррааввоо ннаа ууппррааввљљаањњее

ККоојјее ссуу ккааррааккттееррииссттииккее ппооззаајјммљљеенноогг ккааппииттааллаа??

ккааппииттаалл ппооввееррииллааццаа

ииммаа ууннааппрреедд ууттввррђђеенн рроокк ддооссппеећћаа

ииззааззиивваа ииссппллааттее уу ввииддуу ккааммааттее

ннее ддаајјее ппррааввоо ннаа ууппррааввљљаањњее

7

ККААККААВВ ЈЈЕЕ ООДДННООСС ИИЗЗММЕЕЂЂУУ ААККТТИИВВЕЕ ИИ ППААССИИВВЕЕ??

ААККТТИИВВАА == ППААССИИВВАА

АА==ОО++КК

КК==АА--ОО ННееттоо ииммооввииннаа ппррееддууззеећћаа

8

22.. ППррееддаавваањњее

РРааччууннооввооддссттввееннаа ннааччееллаа

ШШттаа ссуу ррааччууннооввооддссттввееннаа ннааччееллаа??

ППррааввииллаа ннааммеењњееннаа ппррееццииззнноомм ддееффииннииссаањњуу ииммооввииннее ккааоо ппррееддммееттаа ккњњииггооввооддссттвваа ии ппррииххооддаа ии

рраассххооддаа ккааоо ппооссллееддииццаа ппооссллооввнниихх ддооггаађђаајјаа..

РРААЧЧУУННООВВООДДССТТВВЕЕННЕЕ ККААТТЕЕГГООРРИИЈЈЕЕ

ААккттиивваа,, ооббааввееззее,, ккааппииттаалл,, ппррииххооддии ии рраассххооддии ссее ооззннааччаавваајјуу ккааоо ррааччууннооввооддссттввееннее ккааттееггоорриијјее..

ШШттаа оо ииммооввииннии ии ооббааввееззааммаа ттррееббаа ззннааттии??

11.. ККоојјуу ииммооввииннуу ооббууххввааттаа ррааччууннооввооддссттввоо??

22.. ДДаа ллии јјее рреечч оо ииммооввииннии ппррееддууззеећћаа ккоојјее ппооссллуујјее ккооннттииннууиирраанноо ииллии ннее

33.. ККааккоо ссее ииззрраажжаавваа вврреедднноосстт ииммооввииннее ии ооббааввееззаа??

44.. ККааккоо ссее ууттввррђђуујјее вврреедднноосстт ииммооввииннее ии ооббааввееззаа??

55.. ККааккоо ииззббеећћии ппррееццеењњиивваањњее ииммооввииннее ии ррееззууллттааттаа??

11.. ННааччееллоо ппооссллооввннее јјееддииннииццее

ЗЗааххттеевв ддаа ссее ииммооввииннаа ппррееддууззеећћаа ((ббааннккее,, ооссииггуурраавваајјуућћеегг ддрруушшттвваа ии сслл..)) ппооссммааттрраа ооддввоојјеенноо оодд

ооссттааллее ииммооввииннее ввллаассннииккаа ии ппооввееррииллааццаа..

РРааззллоогг:: ррааччууннооввооддссттввоо ттррееббаа ддаа ппрруужжии ииннффооррммаацциијјее оо ииммооввииннии ккоојјаа ссее ккооррииссттии уу ппооссллоовваањњуу

ппррееддууззеећћаа ии ррееззууллттааттуу ккоојјии јјее ооссттвваарреенн ккоорриишшћћеењњеемм ттее ииммооввииннее..

ККааддаа ссее ооввоо ннааччееллоо уу ппррааккссии ппррииммеењњуујјее??

ППррии ппооппииссуу ииммооввииннее вваажжнноо јјее ззннааттии ккоојјаа јјее ииммооввииннаа ппррееддммеетт ппооппииссаа.. ППррииввааттннаа ииммооввииннаа

ввллаассннииккаа ссее ннее ппооппииссуујјее,, оодднноосснноо нниијјее ппррееддммеетт ккњњииггооввооддссттвваа ппррееддууззеећћаа..

ООдднноосс ииззммееђђуу ппррееддууззеећћаа ии ррааччууннооввооддссттввееннее ццееллииннее

11..ппррееддууззеећћее==ррааччууннооввооддссттввееннаа ццееллииннаа

33.. ввиишшее ппррееддууззеећћаа == 11 ррааччууннооввооссттввееннаа ццееллииннаа

ГГррууппее ппррееддууззеећћаа

22.. ННааччееллоо –– ппррееттппооссттааввккаа ккооннттииннууииттееттаа ппооссллоовваањњаа

ППррееттппооссттааввккаа ддаа ћћее ппррееддууззеећћее ннаассттааввииттии ссаа ррааддоомм..

УУ ттррееннууттккуу оосснниивваањњаа ннее ппррееддввииђђаа ссее ппрреессттааннаакк ррааддаа уу ббллииссккоојј ббууддуућћннооссттии..

ДДаа ллии јјее оовваа ппррееттппооссттааввккаа ууввеекк ииссппууњњееннаа??

ННее,, ааккоо ссее ппррееддууззеећћее оосснниивваа ззаа јјееддннооккррааттаанн ппооссллооввннии ппооддууххвваатт ииллии ааккоо ссуу ппрреессттааллии ддаа ппооссттоојјее

ууссллооввии ззаа ддааљљии рраадд ппррееддууззеећћаа..

ККоодд ппррееддууззеећћаа ккоојјаа ссее оосснниивваајјуу ррааддии јјееддннооккррааттнниихх ппооддууххввааттаа ррееззууллттаатт ссее ооббррааччууннаавваа ннаа ккрраајјуу

ттззвв.. ттооттааллннии ррееззууллттаатт,, аа ииммооввииннаа ссее ввррееддннуујјее уу ввииссииннии ммооггуућћеегг ууннооввччеењњаа..

9

ААккоо јјее ппррееддууззеећћее оосснноовваанноо ддаа ббии ккооннттииннууиирраанноо ппооссллооввааллоо ттааддаа ссее оодд ррааччууннооввооддссттвваа ссее

ззааххттеевваа::

-- ууттввррђђиивваањњее ррееззууллттааттаа ззаа ккррааћћее ввррееммееннссккее ппееррииооддее

-- ппррооццеењњиивваањњее ииммооввииннее ссааггллаасснноо ииссттоорриијјссккоомм ттрроошшккуу..

ННааччееллоо ннооввччаанноогг ммееррииллаа

ЗЗааххттеевв ддаа ссее ииммооввииннаа,, ооббааввееззее,, ккааппииттааллаа,, ппррииххооддии ии рраассххооддии ииссккаажжуу уу ннооввччаанниимм јјееддииннииццааммаа..

РРааззллоогг:: ссввоођђеењњее ххееттееррооггеенниихх ввееллииччииннаа ннаа ззаајјееддннииччккии ииммееннииттеељљ..

ППррееттппооссттааввккаа –– ссттааббииллнноосстт ннооввччааннее јјееддииннииццее

УУккооллииккоо ннооввччааннаа јјееддннииццаа ннееммаа ссттааббииллннуу ккууппооввннуу ссннааггуу ииннффооррммаацциијјее ккоојјее ррааччууннооввооддссттввоо ппрруужжаа

ппооссттаајјуу ннееппооууззддааннее..

УУ ууссллооввииммаа ииннффллаацциијјее ииммооввииннаа јјее ииссккааззааннаа уу нниижжиимм ииззннооссииммаа уу ооддннооссуу ннаа ттееккуућћее ттрржжиишшннее

ввррееддннооссттии,, аа ррееззууллттаатт јјее ппррееццеењњеенн..

ППииттаањњее:: ззаашшттоо јјее ииммооввииннаа ппооддццеењњееннаа,, аа ррееззууллттаатт ппррееццеењњеенн??

ННооввччааннаа јјееддннииццаа уу ккоојјоојј ссее ввооддее ккњњииггее ии ссаассттааввљљаајјуу ииззввеешшттаајјии ооззннааччаавваа ссее ккааоо ввааллууттаа ззаа

ппррееззееннттаацциијјуу..

УУооббииччаајјеенноо јјее ддаа јјее ттоо ввааллууттаа ззееммљљее уу ккоојјоојј ппррееддууззеећћее ииммаа ссееддиишшттее,, оодднноосснноо

ттззвв..ффууннккццииооннааллннаа ввааллууттаа..

33.. ННааччееллоо ииссттоорриијјссккоогг ттрроошшккаа

ЗЗааххттеевв:: ииммооввииннуу ттррееббаа ииссккааззааттии уу ввииссииннии ннооввччаанноогг ииззддааттккаа ууччиињњеенноогг ррааддии њњеенноогг ссттииццаањњаа,, аа

ооббааввееззее уу ввииссииннии ппррииммљљеенноогг ннооввччаанноогг ииззннооссаа,, ииллии ввррееддннооссттии ппррииммљљееннее ррооббее уу ттррееннууттккуу ккааддаа

јјее ооббааввееззаа ннаассттааллаа..

ККоојјее ссуу ттоо ввррееддннооссттии??

ЗЗаа ииммооввииннуу ссттееччееннуу ккууппооввиинноомм –– ннааббааввннаа вврреедднноосстт..

ЗЗаа ииммооввииннуу ккоојјаа јјее ссооппссттввееннии ууччииннаакк ппррееддууззеећћаа –– ццееннаа ккоошшттаањњаа..

ЗЗаа ооббааввееззее ннааббааввннаа вврреедднноосстт..

ППррииммееннаа ооввоогг ппррааввииллаа ооббееззббееђђуујјее уу ммооннееттааррнноо ссттааббииллнниимм ууссллооввииммаа,, ооббјјееккттииввнноо ииссккааззиивваањњее

ииммооввииннее ии ррееззууллттааттаа..

ППооддаацции оо ввррееддннооссттии ииммооввииннее ии ооббааввееззаа ссуу ппооууззддааннии јјеерр ссуу ппррооввееррљљииввии..

ДДаа ллии ппррииммееннаа ооввоогг ппррааввииллаа ууввеекк ооббееззббееђђуујјее ппррааввии ууввиидд уу ииммооввииннуу ии ррееззууллаатт ппррееддууззеећћаа??

ННее,, уу ууссллооввииммаа ииннффллаацциијјее..

ДДннееввннаа вврреедднноосстт

-- ннееддооввоољљнноо ооббјјееккттииввнноо ммееррииллоо

-- ффеерр вврреедднноосстт

ФФЕЕРР ВВРРЕЕДДННООССТТ ЈЈЕЕ

ВВрреедднноосстт ннееккее ииммооввииннее ииллии ооббааввееззее ккоојјаа ссее ууттввррддии уу ттррааннссааккцциијјии ииззммееђђуу ввоољљнниихх ии

ооббааввеешшттеенниихх ссттррааннаа,, аа ссааммаа ттррааннссааккцциијјаа јјее ннееззааввииссннаа..

ДДаа ллии ссее ннееккаа ииммооввииннаа ввррееддннуујјее ппоо ффеерр ввррееддннооссттии??

ДДаа,, ззаа вврреедднноовваањњее ххааррттиијјаа оодд ввррееддннооссттии ккоојјее ссее ддрржжее ррааддии ттррггоовваањњаа,, ккааоо ии оонниихх ккоојјее ссуу

рраассппооллоожжииввее ззаа ппррооддаајјуу ууввеекк ссее ккооррииссттии ффеерр вврреедднноосстт..

10

44.. ННааччееллоо ооппррееззннооссттии

ЗЗааххттеевв ззаа ооппррееззнниимм ооддммеерраавваањњеемм ввррееддннооссттии ннееттоо ииммооввииннее ии ввииссииннее ооббррааччууннааттоогг ррееззууллттааттаа

ппооссллоовваањњаа..

РРааззллоогг:: ззаашшттииттаа ииннттеерреессаа ппооввееррииллааццаа ии ииннввеессттииттоорраа..

ООппррееззнноо ооддммеерраавваањњее ввррееддннооссттии ааккттииввее

ННааббааввннаа вврреедднноосстт оодднноосснноо ццееннаа ккоошшттаањњаа јјее ггооррњњаа ггррааннииццаа ззаа ппррооццеењњиивваањњее ааккттииввее..

ААккоо ссуу ттрржжиишшннее ццееннее ннаа ддаанн ссаассттааввљљаањњаа ииззввеешшттаајјаа нниижжее вврреедднноовваањњее ииммооввииннее ссее ииммаа

ииззвврршшииттии ппоо нниижжоојј ттрржжиишшнноојј ццееннии..

ННааччееллоо нниижжее ввррееддннооссттии

ППррииммеерр:: ННааббааввннаа вврреедднноосстт ррооббее јјее 11000000..

ННаа ддаанн ббииллааннссаа ррооббаа ссее ннаа ттрржжиишшттуу ммоожжее ннааббааввииттии ззаа 995500,, ззааллииххее ррооббее ссее ммоорраајјуу ииссккааззааттии ппоо

995500,, аа ррааззллииккаа оодд 5500 ((11000000--995500)) ссее ссммааттрраа ггууббииттккоомм..

ООппррееззнноо ппррооццеењњиивваањњее ооббааввееззаа

ННааббааввннаа вврреедднноосстт јјее ддооњњаа ггррааннииццаа ззаа ооббааввееззее,, ааккоо јјее ннаа ддаанн ббииллааннссаа ззаа ииззммиирреењњее ооббааввееззее

ппооттррееббнноо ииссппллааттииттии ввеећћии ииззнноосс,, ооббааввееззаа ммоорраа ббииттии ббииллааннссииррааннаа ппоо ттоомм ввиишшеемм ииззннооссуу..

ННааччееллоо ввиишшее ввррееддннооссттии

ВВрреедднноовваањњеемм ааккттииввее ппоо нниижжоојј ии ооббааввееззаа ппоо ввиишшоојј ввррееддннооссии уу ооддннооссуу ннаа ннааббааввннуу

вврреедднноосстт,,оодднноосснноо ццееннуу ккоошшттаањњаа ооббееззббееђђуујјее ссее ооппррееззнноо ооддммеерраавваањњее ввииссииннее ннееттоо ииммооввииннее..

ППииттаањњее:: ззббоогг ччееггаа ссее вврреедднноовваањњеемм ааккттииввее уу ссккллааддуу ссаа ннааччееллоомм нниижжее ввррееддннооссттии ии ооббааввееззаа уу

ссккллааддуу ссаа ннааччееллоомм ввиишшее ввррееддннооссттии ооннееммооггуућћаавваа ппррееццеењњиивваањњее ннееттоо ииммооввииннее??

ООппррееззнноо ооддммеерраавваањњее ррееззууллттааттаа

ППррииннцциипп ррееааллииззаацциијјее

ППррееддууззеећћее ммоожжее ииссккааззааттии ссааммоо ррееззууллттаатт ((ддооббииттаакк ииллии ггууббииттаакк)) ккоојјии јјее ттрржжиишшнноо ппооттввррђђеенн..

ППррииммеерр:: ппррееддууззеећћее ииммаа ррооббуу ччиијјаа јјее ннааббааввннаа вврреедднноосстт 110000,, ннаа ттрржжиишшттуу ррооббаа ссее ммоожжее ппррооддааттии

ззаа 114400.. РРааззллииккаа оодд 4400 ммоожжее ббииттии ииссккааззааннаа ккааоо ддооббииттаакк ттеекк ккааддаа ррооббаа ббууддее ппррооддааттаа..

ППррииннцциипп ииммппааррииттееттаа

ЗЗааххттеевв ддаа ссее ггууббиицции ппррииззннаајјуу ооддммаахх ппоо њњииххооввоомм ннаассттааннккуу ннее ччееккаајјуућћии њњииххооввоо ттрржжиишшнноо

ппррииззннаањњее..

ППррииммеерр:: ППррееддууззеећћее ииммаа ппооттрраажжиивваањњее оодд 224400.. ДДуужжнниикк ммоожжее ддаа ппллааттии ссааммоо 114400,, јјеерр јјее уу ссттееччаајјуу..

РРааззллииккаа оодд 110000 јјее ггууббииттаакк ккоојјии ссее ммоорраа ппррииззннааттии ооддммаахх ннее ччееккаајјуућћии ннааппллааттуу ппооттрраажжиивваањњаа..

РРееззууллттаатт ппррееддууззеећћаа ћћее ббииттии ууттввррђђеенн ттааккоо шшттоо ћћее ррееааллииззоовваанниимм ддооббииццииммаа ббииттии ссууччеељљееннии

ррееааллииззооввааннии ггууббиицции ии ннаассттааллии аа ннееррееааллииззооввааннии ггууббиицции..

ВВаажжнноо::

ННааччееллоо ооппррееззннооссттии ссее ппррииммеењњуујјее ооннддаа ккааддаа ссее вврреедднноовваањњее ииммооввииннее ии ооббааввееззаа вврршшии ппоо

ииссттоорриијјссккиимм ттрроошшккооввииммаа..

11

55.. ННааччееллоо ууззррооччннооссттии

РРееззууллттаатт ппррееддууззеећћаа ссее ооббррааччууннаавваа ккааоо ррааззллииккаа ииззммееђђуу ппррииххооддаа ии рраассххооддаа..

ППррииххооддии ссуу ссвваа ппооввеећћаањњаа ииммооввииннее ииллии ссммаањњеењњаа ооббааввееззаа ннаассттааллаа иизз ппооссллоовваањњаа ббеезз ооббааввееззее

ввррааћћаањњаа..

РРаассххооддии ссуу ссвваа ссммаањњеењњаа ииммооввииннее ииллии ппооввеећћаањњаа ооббааввееззаа ннаассттааллаа иизз ппооссллоовваањњаа ббеезз

ммооггуућћннооссттии ннааддооккннааддее..

ППррии ооббррааччууннуу ттооттааллнноогг ррееззууллттааттаа ппррииххооддии==ннааппллааттее

рраассххооддии==ииссппллааттее

ННееммаа ннееддоовврршшеенниихх ппооссллооввнниихх ооппеерраацциијјаа..

ППррии ууттввррђђиивваањњуу ппееррииооддииччнноогг ррееззууллттааттаа ннее ппооссттоојјии ккввааннттииттааттииввннаа ии ввррееммееннссккаа ппооддууддааррннооссттии

ииззммееђђуу ииссппллааттаа ии рраассххооддаа ии ннааппллааттаа ии ппррииххооддаа..

РРааззллоогг:: ппооссттоојјаањњее ннееддоовврршшеенниихх ппооссллооввнниихх ооппеерраацциијјаа

ННааччееллоо ууззррооччннооссттии ззааххттеевваа ддаа ппррииххооддии ии рраассххооддии ббууддуу ддооддеељљееннии ппееррооддииммаа уу ккоојјииммаа ссуу

ннаассттааллии ннееззааввиисснноо оодд ттооггаа ддаа ллии ссуу ппррииххооддии ннааппллааћћееннии аа рраассххооддии ппллааћћееннии..

ККааккаавв ммоожжее ббииттии оодднноосс ииззммееђђуу ннааппллааттаа ии ппррииххооддаа

11.. ННааппллааттаа ссааддаа == ппррииххоодд ссааддаа

ККааддаа ппррииххоодд ии ннааппллааттаа ннаассттаајјуу уу ииссттоомм ооббррааччууннссккоомм ппееррииоодд,, ннааччееллоо јјее ззааддооввоољљеенноо..

22.. ННааппллааттаа ссааддаа –– ппррииххоодд ккаасснниијјее

ААккоо јјее ннааппллааттаа ннаассттааллаа уу ттееккуућћеемм ппееррииооддуу аа ппррииххоодд ћћее ттеекк ннаассттааттии уу ббууддуућћннооссттии,, ттаакквваа ннааппллааттаа

нниијјее ппррииххоодд ттееккуућћеегг ппееррииооддаа,, ооннаа ззаа ппррееддууззеећћее ппррееддссттааввљљаа ооббааввееззуу..

33.. ППррииххоодд ссааддаа –– ннааппллааттаа ккаасснниијјее

ААккоо јјее ппррииххоодд ннаассттааоо,, аа нниијјее ннааппллааћћеенн оонн ммоорраа ддаа ббууддее ппррииззннаатт ттееккуућћеемм ппееррииооддуу,, аа ооккооллнноосстт ддаа

нниијјее ннааппллааћћеенн ууппуућћуујјее ннаа ттоо ддаа ппррееддууззеећћее ииммаа ппооттрраажжиивваањњее..

ООдднноосс рраассххооддаа ии ииссппллааттаа

11.. рраассххоодд ссааддаа == ииссппллааттаа ссааддаа

ННааччееллоо ууззррооччннооссттии јјее ззааддооввоољљеенноо,, јјеерр ссее рраассххоодд ппррииззннаајјее ппееррииооддуу уу ккооммее јјее ннаассттааоо..

22.. ИИссппллааттаа ссааддаа == рраассххоодд ккаасснниијјее

ААккоо јјее ииссппллааттаа ннаассттааллаа уу ттееккуућћеемм ппееррииооддуу,, аа рраассххоодд ћћее ннаассттааттии уу ббууддуућћннооссттии,, ттаакквваа ииссппллааттаа

нниијјее рраассххоодд ттееккуућћеегг ппееррииооддаа,, ооннаа ззаа ппррееддууззеећћее ппррееддссттааввљљаа ппооттрраажжиивваањњее..

33.. РРаассххоодд ссааддаа –– ииссппллааттаа ккаасснниијјее

ААккоо јјее рраассххоодд ннаассттааоо,, аа нниијјее ииссппллааћћеенн оонн ммоорраа ддаа ббууддее ппррииззннаатт ттееккуућћеемм ппееррииооддуу,, аа ооккооллнноосстт ддаа

нниијјее ииссппллааћћеенн ууппуућћуујјее ннаа ттоо ддаа ппррееддууззеећћее ииммаа ооббааввееззуу..

12

ААккттиивваа ооббууххввааттаа ссввее ииссппллааттее ккоојјее ннииссуу рраассххоодд ддааттоогг ппееррииооддаа ((ппооттрраажжиивваањњее)) ии ппррааввоо ннаа

ннааппллааттуу ппррииххооддаа ккоојјии ссуу ннаассттааллии уу ддааттоомм ооббррааччууннссккоомм ппееррииооддуу.. ППаассиивваа ооббууххввааттаа ооббааввееззее ззаа ннаассттааллее аа ннееппллааћћееннее рраассххооддее ии ооббааввееззее ззаа ууннааппрреедд ннааппллааћћееннее

ппррииххооддее..

ППррииххоодд >>РРаассххооддаа ДДООББИИТТААКК

РРаассххооддии>>ППррииххооддаа ГГУУББИИТТААКК

ДДооббииттаакк ппооввеећћаавваа ннееттоо ииммооввииннуу

ГГууббииттаакк ссммаањњуујјее ннееттоо ииммооввииннуујј

ППииттаањњаа::

11.. ККоојјуу ссввррххуу ииммаајјуу ррааччууннооввооддссттввееннаа ннааччееллаа??

22.. ККоојјии ссее ззааххттеевв ннааллааззии уу ооссннооввии ннааччееллаа ппооссллооввннее јјееддииннииццее??

33.. ЗЗаашшттоо јјее вваажжнноо ддаа ссее јјаасснноо ииддееннттииффииккуујјее ииммооввииннаа ппррееддууззеећћаа??

44..ППоодд ккоојјиимм ууссллооввииммаа ппррииммееннаа ннааччееллаа ииссттоорриијјссккоогг ттрроошшккаа ооббееззббееђђуујјее ддооббиијјаањњее ррееааллннее ссллииккее

ииммооввииннее ии ррееззууллттааттаа ппррееддууззеећћаа??

55.. ШШттаа ззаа ппррееддууззеећћее ппррееддссттааввљљаајјуу ннааппллааттее ккоојјее ннииссуу ппррииххоодд,, аа шшттаа ииссппллааттее ккоојјее ннииссуу рраассххоодд??

66.. ШШттаа ссее ппооддррааззууммеевваа ппоодд ккооннттииннууииттееттоомм ппооссллоовваањњаа??

77.. ККоојјее ппооссллооввннее јјееддииннииццее ууттввррђђуујјуу ссааммоо ттооттааллннии ррееззууллаатт ии ннаа ккоојјии ннааччиинн ссее оонн ммоожжее ууттввррддииттии??

88.. ККоојјее ннааччееллоо ззааххттеевваа ннеејјееддннаакк ттррееттммаанн ддооббииттааккаа ии ггууббииттааккаа??

99.. УУ ииннффллааттооррнниимм ууссллооввииммаа ппррии ппоошшттоовваањњуу ннааччееллаа ииссттоорриијјссккоогг ттрроошшккаа ииммооввииннаа јјее::

АА)) ппррееццеењњееннаа

ББ)) ппооддццеењњееннаа

ДД)) ррееааллнноо ппррооццеењњееннаа

1100.. УУ ииннффллааттооррнниимм ууссллооввииммаа ккууппооввннаа ссннааггаа ннооввццаа::

АА)) рраассттее,, ББ)) ппааддаа,, цц))ооссттаајјее ииссттаа

1111.. ААккоо ууппрраавваа јјеедднноогг ддееллаа ппррееддууззеећћаа ииммаа уу ссввоојјоојј ннааддллеежжннооссттии ооддллууккее ккоојјииммаа ууттииччее ннаа

ввииссииннуу ппррииххооддаа ии рраассххооддаа ооннддаа ттаајј ддееоо ппррееддууззеећћаа ммоожжее ббииттии::

АА)) ммеессттоо ттрроошшккоовваа,, бб)) ппррооффииттннии ццееннттаарр,, вв)) ииннввеессттииццииооннии ццееннттаарр,, дд)) ооббррааччууннссккоо ммеессттоо

13

1122.. ААккоо ииссппллааттаа ппррееттххооддии ннаассттааннккуу рраассххооддаа,, ннаа ппррииммеерр ууннааппрреедд ппллааћћееннее ккааммааттее,, ттааддаа

ииссппллааћћееннии ииззнноосс ппррееддссттааввљљаа ззаа ппррееддууззеећћее:: аа)) ооббааввееззуу,, бб)) ппооттрраажжиивваањњее,, вв)) ккааппииттаалл,, гг)) рраассххоодд

ииллии дд)) ппррииххоодд

1133..ААккоо ппррееддууззеећћее ннее ммоожжее ддаа ннааппллааттии ссввоојјее ппооттрраажжиивваањњее оодд ккууппццаа ккоојјии јјее уу ссттееччаајјуу ттааддаа уу

ссккллааддуу ссаа ннааччееллоомм ииммппааррииттееттаа ммоорраа ддаа::

АА)) ппррииззннаа ттоо ппооттрраажжиивваањњее ккааоо ппррииххоодд

ББ)) ппррииззннаа ттоо ппооттрржжиивваањњее ккааоо ггууббииттаакк

ВВ)) ппррииззннаа ттоо ппооттрраажжиивваањњее ккааоо ккааппииттаалл

ГГ)) ннее ччииннии нниишшттаа

1144.. ТТооттааллннии ррееззууллттаатт ссее ууттввррђђуујјее::

АА)) ннаа ккрраајјуу ггооддииннее

ББ)) ппооллууггооддиишшњњее

ВВ)) ннаа ккрраајјуу ррааддаа ппррееддууззеећћаа

ДД)) ккоодд јјееддннооккррааттнниихх ппооддууххввааттаа ппоо њњииххооввоомм ооккооннччаањњуу

ЕЕ)) ууввеекк ннаа ккрраајјуу ггооддииннее

14

33 ППррееддаавваањњее

УУттииццаајј ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ннаа ииммооввииннуу ппррееддууззеећћаа

ККоојјее ддооггаађђаајјее уу жжииввооттуу ппррееддууззеећћаа ооззннааччааввааммоо ккааоо ееккооннооммссккее??

ЕЕккооннооммссккии ддооггаађђаајј //ппррооммееннаа// јјее ооннаајј ддооггаађђаајј ккоојјии ииммаа ззаа ппооссллееддииццуу ппррооммееннуу ииммооввииннее

ппррееддууззеећћаа..

ББИИЛЛААННССННЕЕ ППРРООММЕЕННЕЕ

ППоошшттоо ссее ииммооввииннаа ппррееддууззеећћаа ппоо ооббллииккуу ии ввллаасснниишшттввуу ииссккааззуујјее уу ффииннааннссиијјссккоомм ииззввеешшттаајјуу ккоојјии

ссее ооззннааччаавваа ккааоо ббииллааннсс,, ееккооннооммссккее ппррооммееннее ссее ччеессттоо ннааззиивваајјуу ии ббииллааннсснниимм ппррооммееннааммаа..

ККааккоо ииззггллееддаа ббииллааннсс??

ННаајјјјееддннооссттааввнниијјии ооббллиикк ббииллааннссаа јјее уу ооббллииккуу ссллоовваа ТТ..

ППррооммееннаа ссее ммоожжее ооддннооссииттии ннаа ввииссииннуу ии ссттррууккттуурруу ииммооввииннее ииллии ссааммоо ннаа ссттррууккттуурруу ииммооввииннее..

ППррооммееннаа ввииссииннее ии ссттррууккттууррее ииммооввииннее

ППррииммеерр::

11.. ЗЗааддуужжеењњее ккоодд ббааннккее ууззииммаањњеемм ккррееддииттаа

22.. ДДооддааттнноо ууллааггаањњее ссррееддссттаавваа оодд ссттррааннее ввллаассннииккаа

ППррооммеењњееннаа јјее ввииссииннаа ии ссттррууккттуурраа ииммооввииннее ппррееддууззеећћаа..

ООббјјаассннииттее ззаашшттоо??

ППррооммееннаа ссааммоо ссттррууккттууррее ииммооввииннее

ППррииммеерр::

11.. ННааббааввккаа ммааттеерриијјааллаа ззаа ггооттооввоо..

ССммаањњуујјее ссее ииззнноосс ггооттооввииннее,, ппооввеећћаавваајјуу ссее ззааллииххее ммааттеерриијјааллаа..

22.. ННааппллааттаа ппооттрраажжиивваањњаа

15

ППррееммаа ппооссллееддииццааммаа ккоојјее ииммаајјуу ппоо ииммооввииннуу ппррееддууззеећћаа ссввии ееккооннооммссккии ддооггаађђаајјии ссее ммооггуу

ккллаассииффииккооввааттии уу ччееттииррии ввееллииккее ггррууппее ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа,, ааккоо ссее ккааоо ккррииттеерриијјуумм ууззммее њњииххооввоо

ддеејјссттввоо ннаа ццееллииннуу ииммооввииннее..

ЦЦееллииннаа ииммооввииннее ппррееддууззеећћаа ииссккааззааннаа јјее ббииллааннсснноомм јјееддннааккоошшћћуу::

АА == ПП

ЧЧееттииррии ооссннооввннее ггррууппее ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа

ГРУПА ПРОМЕНА АКТИВА ПАСИВА

1. група повећава повећава

2. група смањује смањује

3. група повећава смањује не мења

4. група не мења повећава смањује

ППррииммееррии ззаа 11.. ггррууппуу ппррооммееннаа

11.. ППооввеећћаањњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

22.. ЗЗааддуужжеењњее ккоодд ппооввееррииллааццаа

33.. ППррииххооддии

ППРРИИММЕЕРРИИ ЗЗАА 22.. ГГРРУУППУУ ППРРООММЕЕННАА

11.. ППооввллааччеењњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

22.. РРааззддуужжеењњее ккоодд ппооввееррииллааццаа

33.. РРаассххооддии

ППррииммееррии ззаа 33.. ггррууппуу ппррооммееннаа

11.. ННааппллааттаа ппооттрраажжиивваањњаа оодд ккууппааццаа

22.. ННааббааввккаа ссррееддссттаавваа ззаа ггооттооввииннуу

33.. ЗЗаавврршшееттаакк ппррооииззввооддњњее

44.. ППррееддаајјаа ммааттеерриијјааллаа уу ппррооииззввооддњњуу

55.. УУппллааттаа ггооттооввииннее иизз ббллааггаајјннее ннаа ттееккуућћии ррааччуунн

ППррииммееррии ззаа 44.. ггррууппуу ппррооммееннаа

11.. ППррееттвваарраањњее ккррааттккооррооччнноогг ккррееддииттаа уу ддууггооррооччннии,,

22.. ППррееттвваарраањњее ддууггооррооччннее ооббааввееззее уу ккааппииттаалл,,

33.. ИИззддаавваањњее ““ггррааттиисс”” ааккцциијјаа

ММеењњаа ссее ссаассттаавв ииззввоорраа ссррееддссттаавваа,, ааллии ннее ии ооббллиикк ииммооввииннее –– ааккттииввуу..

ААккоо ббии ссее уу ббииллааннсснноојј јјееддннааккооссттии АА==ПП ппаассиивваа рраассччллааннииллаа ннаа ккааппииттаалл ии ооббааввееззее јјееддннааккоосстт ббии

ггллаассииллаа АА==КК++ОО..

ППооссммааттрраањњеемм ууттииццаајјаа ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ннаа ааккттииввуу,, ккааппииттаалл ии ооббааввееззее ммоожжее ссее

ииддееннттииффииккооввааттии 1122 ггррууппаа ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа..

16

ППооддееллаа ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ппррееммаа ууттииццаајјуу ннаа ццееллииннуу ии уужжее ддееллооввее ббииллааннссаа

РБ ПРОМЕНА АКТИВА КАПИТАЛ ОБАВЕЗЕ БРУТ. ИМОВ.

НЕТ. ИМОВ

1 Повећање улога вл + +

+ +

2 Смањење улога вл. - -

- -

3 Задужење код пов. +

+ + 4 Раздужење код пов. -

- -

5 Измене у саставу акт. +,- 6 Измене у саставу пас.

+.- (+) +.- (-)

7 Приход од продаје + +

+ +

8 Расход од продаје - -

- -

9. 10.

Остали приходи Остали расходи

+ -

+ -

+ -

+ -

11 Смањење обавеза због прихода

+ -

12 Повећање обавезе због расхода

- +

ССооппссттввееннии ккааппииттаалл ссее ммеењњаа ппоодд ууттииццаајјеемм ддввее ггррууппее ппррооммееннаа::

11.. ппррооммееннаа ууллооггаа ввллаассннииккаа ии

22.. ппррииххооддаа ии рраассххооддаа,, оодднноосснноо ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа

ЗЗббоогг ооввооггаа нниијјее ммооггуућћее ооддррееддииттии,, ббеезз ууввииддаа уу ннаассттааллее ппррооммееннее,, ууззррооккее ппооввеећћаањњаа ииллии ссммаањњеењњаа

ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа уу ттооккуу ннееккоогг ппееррииооддаа..

ППоошшттоо јјее ууттввррђђиивваањњее ррееззууллттааттаа ппррииммааррннии ццииљљ ккњњииггооввооддссттвваа,, ннуужжнноо јјее ппооддввоојјииттии

ппррооммееннее ннаа ссооппссттввеенноомм ккааппииттааллуу ннаа ооннее ккоојјее ссуу ппооссллееддииццаа ппррооммееннее ввииссииннее ууллооггаа ввллаассннииккаа ии

њњиихх ииссккааззииввааттии ппррееккоо ккааппииттааллаа,, ннееппооссрреедднноо,, аа ппррооммееннее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ууссллеедд ппррииххооддаа ии

рраассххооддаа ооббууххввааттааттии ооддввоојјеенноо,, ттааккоо ддаа ссее њњииххооввиимм ссууччеељљаавваањњеемм ммоожжее ууттввррддииттии ррееззууллттаатт..

ККААККОО РРЕЕЗЗУУЛЛТТААТТ УУТТИИЧЧЕЕ ННАА ССООППССТТВВЕЕННИИ ККААППИИТТААЛЛ??

РРееззууллттаатт ппооввеећћаавваа ссооппссттввееннии ккааппииттаалл ааккоо јјее ддооббииттаакк ии ссммаањњуујјее ссооппссттввееннии ккааппииттаалл ааккоо јјее

ггууббииттаакк..

ООввоо ррааззддвваајјаањњее ппррооммееннаа ккоојјее ттааннггиирраајјуу ввииссииннуу ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ммоожжее ббииттии ппррееддссттааввљљеенноо ии

ппррееккоо ббииллааннсснниихх оодднноосснноо ррааччууннооввооддссттввеенниихх јјееддннааккооссттии..

ААккоо ссее ппооччееттнноо ссттаањњее ииммооввииннее ппррееддссттааввии ббииллааннсснноомм јјееддннааккоошшћћуу:: ААоо==ККоо ++ООоо,, аа ссттаањњее ииммооввииннее

ппоо ииссттееккуу ооддррееђђеенноогг ппееррииооддаа ппооссллоовваањњаа ккааоо:: АА11==КК11++ОО11 ттааддаа ббии ррааззллииккаа ииззммееђђуу КК11 ии ККоо

ппррееддссттааввљљааллаа,, ппоодд ппррееттппооссттааввккоомм ддаа ссее ууллоогг ввллаассннииккаа нниијјее ммеењњааоо,, ррееззууллттаатт ппооссллоовваањњаа..

ТТоо ззннааччии КК11--ККоо == ФФРР

ББииллааннссннаа јјееддннааккоосстт ннааккоонн ссммееннее ггллаассии::

АА11 == ОО11 ++ ККоо ++ ФФРР

17

ФФииннааннссиијјссккии ррееззууллттаатт ссее ммоожжее ууттввррддииттии ккааоо ррааззллииккаа ииззммееђђуу ппррииххооддаа ии рраассххооддаа ттјј..

ФФРР==ППрр –– РР,, ааккоо уу ппррееттххоодднноојј јјееддннааккооссттии ииззвврршшииммоо ссммееннуу ддооббиијјааммоо::

АА11==ОО11++ККоо++ППрр--РР,, ааккоо ссее ннееггааттииввннии ччллаанн јјееддннааккооссттии ппррееббаацции ннаа ллееввуу ссттррааннуу ддооббиијјаа ссее::

АА11 ++ РР ==ОО11++ККоо++ППрр,, ооввоо јјее ннееттоо ррааччууннооввооддссттввееннаа јјееддннааккоосстт..

ННееттоо ррааччууннооввооддссттввееннаа јјееддннааккоосстт ссааддрржжии ссввиихх ппеетт ррааччууннооввооддссттввеенниихх ккааттееггоорриијјаа..

ААккоо јјее ФФРР==00,, оодднноосснноо ааккоо ссуу РР==ППрр ттааддаа јјее АА11==ОО11++ККоо

ААккоо ссуу РР<<ППрр ,, ттааддаа јјее АА11>>ОО11++ККоо ооссттввааррееннии ФФРР јјее ппооззииттиивваанн,, ттјј.. ооссттвваарреенн јјее ддооббииттаакк

ДДаа ббии ссее ннааввееддееннее ннеејјееддннааккооссттии ппррееттввооррииллее уу јјееддннааккооссттии ддооббииттаакк ссее ууннооссии ннаа ссттррааннуу рраассххооддаа ии

ннаа ссттррааннуу ппаассииввее..

РР ++ ДД == ППрр

АА11 == ОО11 ++ ККоо ++ ДД

УУнноошшеењњеемм ддооббииттккаа ннаа ссттррааннуу ппаассииввее ооббјјаашшњњаавваа ссее ррааззллоогг ппооввеећћаањњаа ааккттииввее..

УУ ссллууччаајјуу ддооббииттккаа ппооввеећћаањњее ааккттииввее ууссллеедд ппррииххооддаа ввеећћее јјее оодд ссммаањњеењњаа ааккттииввее ууссллеедд рраассххооддаа,,

ттааккоо ддаа јјее ааккттиивваа ууввеећћааннаа ззаа ррааззллииккуу ииззммееђђуу ввиишшиихх ппррииххооддаа ии нниижжиихх рраассххооддаа..

УУ ссллууччаајјуу ддаа ссуу РР>>ППрр ооссттвваарреенн јјее ггууббииттаакк,, ттааддаа јјее АА11<<ОО11++ККоо..

ГГууббииттаакк ттррееббаа ууннееттии ннаа ссттррааннуу ппррииххооддаа ии ннаа ссттррааннуу ппаассииввее ккааоо ссммаањњеењњее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа..

РР ++ ГГ == ППрр

АА11 == ОО11 ++ ККоо-- ГГ

ГГууббииттаакк ссее ууннооссии ннаа ссттррааннуу ппаассииввее ччииммее ссее ппооккааззуујјее ккооллииккоо јјее ссммаањњеењњее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа

ууссллеедд ллоошшеегг ппооссллоовваањњаа..

ББИИЛЛААННСС УУССППЕЕХХАА

ППррииххооддии ии рраассххооддии ссее ииссккааззуујјуу уу ффииннааннссиијјссккоомм ииззввеешшттаајјуу ккоојјии јјее ппооззннаатт ккааоо ррааччуунн ууссппееххаа,,

ббииллааннсс ууссппееххаа ииллии ррааччуунн ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа..

ББИИЛЛААННСС УУССППЕЕХХАА

РРААССХХООДДИИ ППРРИИХХООДДИИ

УУттииццаајј ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ммоожжее ссее ппррааттииттии ннаа ддвваа ннааччииннаа::

11.. ииззррааддоомм ннооввоогг ббииллааннссаа ннааккоонн ссввааккее ееккооннооммссккее ппррооммееннее ииллии

22.. ппррееккоо ррааччууннооввооддссттввееннее јјееддннааккооссттии..

ППррииммеерр ззаа ооббууххввааттаањњее ппррооммееннаа ппррееккоо ррааччууннооввооддссттввееннее јјееддннааккооссттии

11.. ООсснниивваачч јјее ууппллааттииоо ннаа ттееккуућћии ррааччуунн 55000000..--

22.. ООсснниивваачч јјее ппооввууккааоо иизз ппооссллоовваањњаа 550000 ппооддииззаањњеемм ггооттооввииннее ссаа ттееккуућћеегг ррааччууннаа..

33.. ННааббааввљљеенноо јјее ннаа ккррееддиитт ооссннооввнниихх ссррееддссттаавваа ззаа 22000000 ии ммааттеерриијјааллаа ззаа 11000000..

44.. ИИссппллааћћеенноо јјее ддооббааввљљааччииммаа ссаа ттееккуућћеегг ррааччууннаа 11000000..--

55.. УУ ппррооииззввооддњњуу јјее ууллоожжеенноо:: 550000 ггооттооввииннее,, 880000 ммааттеерриијјааллаа,, ззаа 220000 јјее ссммаањњееннаа вврреедднноосстт

ооссннооввнниихх ссррееддссттаавваа,,

55аа.. ЗЗаавврршшеенноо јјее ггооттооввиихх ппррооииззввооддаа ззаа 11000000..--

66.. ООббааввееззаа ппррееммаа ддооббааввљљааччииммаа оодд 11000000 ииззммииррееннаа јјее иизз ооддооббрреенноогг ддууггооррооччнноогг ккррееддииттаа..

18

ППииттаањњаа::

11.. ДДаа ллии јјее ссккллааппаањњее ууггооввоорраа оо ккууппооппррооддаајјии ееккооннооммссккии ддооггаађђаајј??

22.. ККааккоо ннаа ббррууттоо ииммооввииннуу ддееллуујјуу ссллееддеећћее ппррооммееннее::

-- ппооввеећћаањњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

-- ррааззддуужжеењњее ккоодд ппооввееррииллааццаа

-- ннааппллааттаа ппооттрраажжиивваањњаа

-- ппррииххооддии оодд ппррооддаајјее

-- рраассххооддии ииззааззввааннии ппррооддаајјоомм

33.. ППоодд ккоојјиимм ууссллооввииммаа ррааззллииккаа ииззммееђђуу ккрраајјњњеегг ии ппооччееттнноогг ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ппооккааззуујјее

ррееззууллттаатт ппооссллоовваањњаа??

44.. ККааккоо ооббјјаашшњњааввааттее ччиињњееннииццуу ддаа јјее ппррии ооссттвваарреењњуу ддооббииттккаа ааккттиивваа ввеећћаа оодд ппаассииввее??

55.. ДДаа ллии ссввааккаа ппррооммееннаа ннееттоо ииммооввииннее ддооввооддии ии ддоо ппррооммееннее ббррууттоо ииммооввииннее??

66.. ААккоо јјее ппаассиивваа ввеећћаа оодд ааккттииввее ннаа ккрраајјуу ооббррааччууннссккоогг ппееррииооддаа ккааккаавв јјее оодднноосс ииззммееђђуу ппррииххооддаа ии

рраассххооддаа??

77.. ККааккоо ггллаассии ннееттоо ррааччууннооввооддссттввееннаа јјееддннааккоосстт??

88.. ААккоо ссуу ппррииххооддии јјееддннааккии рраассххооддииммаа уу јјеедднноомм ооббррааччууннссккоомм ппееррииооддуу ккааккаавв јјее оодднноосс ииззммееђђуу

ааккттииввее ии ппаассииввее??

99.. ННааввееддииттее ееккооннооммссккее ппррооммееннее ккоојјее ддооввооддее ддоо ссммаањњеењњаа ннееттоо ииммооввииннее ппррееддууззеећћаа??

1100.. ККоојјее јјее ррааччууннооввооддссттввеенноо ннааччееллоо ннааддллеежжнноо ззаа ппррииззннаавваањњее рраассххооддаа,, аа ккоојјее ззаа ппррииззннаавваањњее

ппррииххооддаа??

1111.. ККааккоо ннаа ииммооввииннуу ддееллуујјуу ссллееддеећћее ееккооннооммссккее ппррооммееннее::

АА)) ппооввеећћаањњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

ББ)) ооттппллааттаа ккррееддииттаа ууззееттоогг оодд ббааннккее

ВВ)) ннааппллааттаа ппооттрраажжиивваањњаа оодд ккууппааццаа

ГГ)) ппррееттвваарраањњее ккррааттккооррооччнноогг ккррееддииттаа уу ддууггооррооччннии

1122.. ААккоо јјее ппооччееттннии ссооппссттввееннии ккааппииттаалл ппррееддууззеећћаа 110000,, ккрраајјњњии ккааппииттаалл 114400,, ппооввеећћаањњее ккааппииттааллаа

ттооккоомм ппееррииооддаа 1100,, ккооллииккоо ииззннооссии ррееззууллаатт ооссттвваарреенн ттооккоомм ооббррааччууннссккоогг ппееррииооддаа??

1133.. ДДаа ллии ћћее ссее ппооввеећћааттии ббррууттоо ииммооввииннаа ааккоо ссее ооббааввееззаа ппррееммаа ддооббааввљљааччииммаа ииззммииррии иизз

ооддооббрреенноогг ккррееддииттаа?? ООббјјаассннииттее ооддггооввоорр..

1144.. ДДаа ллии ппррооммееннее уу ссттууккттууррии ааккттииввее ууттииччуу ннаа ввииссииннуу ннееттоо ииммооввииннее??

ККоојјоојј ррааччууннооввооддссттввеенноојј ккааттееггоорриијјии ппррииппааддаајјуу::

ггрраађђееввииннссккии ооббјјееккттии,, ппооттрраажжиивваањњаа оодд ккууппааццаа,, ддууггооррооччннии ккррееддииттии,, ккааппииттаалл ввллаассннииккаа,, ппррииххооддии

оодд ппррооддаајјее,, ннааббааввннаа вврреедднноосстт ппррооддааттее ррооббее

19

44.. ППррееддаавваањњее

88.. ААккоо РРааччуунн ддооббииттккаа--ггууббииттккаа ииммаа ддууггооввннии ссааллддоо ккааккаавв ћћее ссааллддоо ииммааттии РРааччуунн ииззррааввннаањњаа??

99.. ШШттаа јјее ппооччееттнноо ссттаањњее ррааччууннее,, ззаашшттоо ррааччууннии ууссппееххаа ннееммаајјуу ппооччееттнноо ссттаањњее??

1100.. ШШттаа ппооккааззуујјее ппррооммеетт РРааччууннаа ииззррааввннаањњаа??

1111.. ААккоо јјееддаанн ррааччуунн ииммаа ддууггооввннии ссааллддоо ооннддаа ттаајј ррааччуунн јјее::

АА)) ппаассиивваанн ррааччуунн,, ББ)) ааккттиивваанн ррааччуунн,, вв)) ррааччуунн ккааппииттааллаа,, ГГ)) ррааччуунн ппррииххооддаа,, ДД)) ррааччуунн рраассххооддаа

1122.. ШШттаа јјее ррааччуунн??

1144.. ККоојјии ссее ррааччууннии ооззннааччаавваајјуу ккааоо ррааччууннии ссттаањњаа,, ззббоогг ччееггаа ссее ооннии ннааззиивваајјуу ии ссттааллнниимм ррааччууннииммаа??

РРААШШЧЧЛЛААЊЊААВВААЊЊЕЕ ББИИЛЛААННССАА ННАА РРААЧЧУУННЕЕ

РРааззллооззии рраашшччллаањњаавваањњаа::

11.. ннее ппооссттоојјии ппооттррееббаа ззаа ссттааллнниимм ууввииддоомм уу ццееллииннуу ииммооввииннее,,

22.. ппооссттоојјии ппооттррееббаа ддаа ссее оо ппоојјееддиинниимм ддееллооввииммаа ииммооввииннее,, ооббееззббееддии ппооддааттаакк оо ппррооммееннааммаа ккоојјее ссуу

ддооввееллее ккоо ссттаањњаа ккоојјее јјее ииссккааззаанноо уу ббииллааннссуу,,

33.. ннееррааццииооннааллнноосстт

ШШттаа јјее ррааччуунн??

РРааччуунн јјее ккњњииггооввооддссттввееннии ииннссттррууммееннтт ппррееккоо ккооггаа ссее ооббууххввааттаајјуу ееккооннооммссккее ппррооммееннее ккоојјее ссуу

ннаассттааллее уу ввееззии ссаа јјеедднноомм ррааччууннооввооддссттввеенноомм ккааттееггоорриијјоомм ииллии ддееллоомм ннееккее ррааччууннооввооддссттввееннее

ккааттееггоорриијјее..

ННаа ккоојјии ннааччииннее ссее ееккооннооммссккее ппррооммееннее ооббууххввааттаајјуу ннаа ррааччууннуу??

11.. ООддввоојјеенноо ссее ооббууххввааттаајјуу ппооввеећћаањњаа оодд ссммаањњеењњаа ии

22.. ппррооммееннее ссее ооббууххввааттаајјуу ххрроонноошшккиимм ррееддоомм..

ККааккоо ииззггллееддаа ррааччуунн??

ФФооррммаа ррааччууннаа јјее ооддррееђђееннаа ииннффооррммаацциијјааммаа ккоојјее оо ддааттоојј ккааттееггоорриијјии ииллии њњеенноомм ддееллоомм ттррееббаа ддаа

ппрруужжии..

ППооттррееббннее ссуу ссллееддеећћее ииннффооррммаацциијјее::

ККооллииккоо јјее ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ттааннггииррааллоо ттуу ккааттееггоорриијјуу,,

ККааддаа ссуу ппррооммееннее ннаассттааллее,,

ННаа ооссннооввуу ккоогг ддооккууммееннттаа ссуу ееввииддееннттииррааннее

ДДаа ллии јјее ппррооммееннаа ииммааллаа ззаа ппооссллееддииццуу ппооввеећћаањњее ииллии ссммаањњеењњее ссттаањњаа ддааттее ккааттееггоорриијјее ии

ККооллииккоо јјее ттррееннууттнноо ссттаањњее ддааттее ккааттееггоорриијјее..

ЈЈееддннооссттррааннии ррааччуунн::

РБ ДАТУМ ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ САЛДО

20

ЈЈееддннооссттррааннии ррааччуунн ссее ккооррииссттии уу ппррааккссии,, ппррии ииззууччаавваањњуу ррааччууннооввооддссттвваа ккооррииссттии ссее јјееддннооссттааввнниијјии

ооббллиикк ррааччууннаа –– ррааччуунн уу ооббллииккуу ссллоовваа ТТ

ННааззиивв ррааччууннаа

ддууггуујјее ппооттрраажжуујјее

ККааккоо ссее ббииллааннсс рраассччллаањњаавваа ннаа ррааччууннее??

ООттвваарраањњеемм ззаа ссввааккуу ббииллааннссннуу ппооззиицциијјуу ппооссееббнноогг ррааччууннаа..

ППоошшттоо ббииллааннсс ииммаа ддввее ссттррааннее ааккттииввуу ии ппаассииввуу,, њњееггооввиимм рраассччллаањњаавваањњеемм ннаассттаајјуу ддввее ггррууппее

ррааччууннее:: ааккттииввннии ии ппаассииввннии ррааччууннии..

ААККТТИИВВННИИ РРААЧЧУУННИИ ссуу ООннии ппррееккоо ккоојјиихх ссее ввооддии ееввииддееннцциијјаа оо ппррооммееннааммаа ннаа ппоојјееддиинниимм

ооббллииццииммаа ииммооввииннее..

ООннии ннаассттаајјуу рраассччллаањњаавваањњеемм ааккттииввее..

ППААССИИВВННИИ РРААЧЧУУННИИ ссуу ооннии ппррееккоо ккоојјиихх ссее ееввииддееннттиирраајјуу ппррооммееннее ннаа ссооппссттввеенноомм ккааппииттааллуу ии

ооббааввееззааммаа..

ООннии ннаассттаајјуу рраассччллаањњаавваањњеемм ппаассииввее..

ККааккаавв јјее ппооссттууппаакк ооттвваарраањњаа ррааччууннаа ннаа ооссннооввуу ббииллааннссаа??

ЗЗаа ооттвваарраањњее ррааччууннаа ккооррииссттии ссее ппооссееббаанн ррааччуунн РРааччуунн ооттвваарраањњаа..

УУллооггаа ррааччууннаа ооттвваарраањњаа ссее ссаассттоојјии уу ттооммее ддаа ооммооггуућћии ккооннттррооллуу ттааччннооссттии ооттвваарраањњаа ррааччууннаа..

РРааччууннии ккоојјии ннаассттаајјуу ррааччллаањњаавваањњеемм ббииллааннссаа ссттаањњаа ((ааккттииввннии ии ппаассииввннии ррааччууннии)) ооттвваарраајјуу ссее

ппррееууззииммаањњеемм ппооччееттнноогг ссттаањњаа иизз ббииллааннссаа..

ППооччееттнноо ссттаањњее јјее ииззнноосс ннаа ккоојјии ггллаассии ббииллааннссннаа ппооззиицциијјаа ззаа ккоојјуу ссее ооттвваарраа ррааччуунн..

РРааччууннии ааккттииввее ппррееууззииммаајјуу ппооччееттнноо ссттаањњее ннаа ссввоојјуу ллееввуу –– ддууггооввннуу ссттррааннуу,, аа ннаа РРааччуунн ооттвваарраањњаа

ссее ииссттии ииззннооссии ууннооссее ннаа ддеессннуу –– ппооттрраажжннуу ссттррааннуу..

РРааччууннии ппаассииввее ппооччееттнноо ссттаањњее ппррееууззииммаајјуу ннаа ссввоојјуу ддеессннуу ссттррааннуу –– ссттррааннуу ппооттрраажжуујјее,, аа ииссттии

ииззннооссии ссее ууннооссее ннаа ссттррааннуу ддууггуујјее РРааччууннаа ооттвваарраањњаа..

РРааччуунн ооттвваарраањњаа ннаа ссввоојјоојј ллееввоојј ссттррааннии –– ссттррааннии ддууггуујјее ссааддрржжии ппооччееттннаа ссттаањњаа ссввиихх ппаассииввнниихх

ррааччууннаа,, аа ннаа ссттррааннии ппооттрраажжуујјее ппооччееттннаа ссттаањњаа ссввиихх ааккттииввнниихх ррааччууннаа..

ООнн ппррееддссттааввљљаа ииннввееррззннуу ссллииккуу ббииллааннссаа..

ААккоо ссуу ссввии ррааччууннии ооттввооррееннии ииссппррааввнноо,, ззббиирр ииззннооссаа ннаа ссттррааннии ддууггуујјее РРааччууннаа ооттвваарраањњаа ммоорраа

ббииттии јјееддннаакк ззббиирруу ииззннооссаа ннаа ссттррааннии ппооттрраажжуујјее,, јјеерр ссуу уу ббииллааннссуу ааккттиивваа ии ппаассиивваа јјееддннааккее..

ККњњииггооввооддссттввеенноо ттееххннииччккии ппооссттууппаакк ооттвваарраањњаа ррааччууннаа ннаа ооссннооввуу ббииллааннссаа

ППаассииввннии ррааччууннии РРааччуунн ооттвваарраањњаа ААккттииввннии ррааччууннии

ппооччееттнноо ссттаањњее ппооччееттнноо ссттаањњее

21

РРААЧЧУУННИИ УУССППЕЕХХАА

РРааччууннии ппррееккоо ккоојјиихх ссее ооббууххввааттаајјуу ппррииххооддии ии рраассххооддии..

ННаа ооввиимм ррааччууннииммаа ссее ккњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаајјуу ппррииххооддии ии рраассххооддии ккоојјии ннаассттаајјуу уу ооддррееђђеенноомм

ооббррааччууннссккоомм ппееррииооддуу..

ООннии ззббоогг ттооггаа ннееммаајјуу ппооччееттнноо ссттаањњее..

ККааддаа ссее ооттвваарраајјуу ррааччууннии ууссппееххаа??

ККааддаа ннаассттааннее ппррввии ппррииххоодд оодднноосснноо рраассххоодд уу ддааттоомм ооббррааччууннссккоомм ппееррииооддуу..

ККааккоо ссее ееккооннооммссккее ппррооммееннее ооббууххввааттаајјуу ннаа ррааччууннииммаа??

ДДаа ббии ссее ббииллоо ккоојјаа ппррооммееннаа ооббууххввааттииллаа ппррееккоо ррааччууннаа ттррееббаа ззннааттии ооддггооввоорр ннаа ссллееддеећћаа ддвваа

ппииттаањњаа::

11.. ккоојјее ррааччууннее ттааннггиирраа ддааттаа ееккооннооммссккаа ппррооммееннаа ии ннаа ккоојјии ннааччиинн

22.. ннаа ккоојјоојј ссттррааннии ррааччууннаа ппррооммееннуу ттррееббаа ееввииддееннттииррааттии..

ИИззббоорр ррааччууннаа јјее ооддррееђђеенн ссааддрржжиинноомм ееккооннооммссккее ппррооммееннее..

ИИззббоорр ссттррааннее ррааччууннаа ззааввииссии оодд::

ТТооггаа ддаа ллии ппррооммееннаа ииззааззиивваа ппооввеећћаањњее ииллии ссммаањњеењњее ссттаањњаа ннаа ррааччууннуу ии оодд ппррааввииллаа ззаа

ккњњиижжеењњее..

ЗЗаа ииззввоођђеењњее ппррааввииллаа ззаа ккњњиижжеењњее ттррееббаа ппооћћии оодд ррааччууннооввооддссттввееннее јјееддннааккооссттии..

АА++РР==ОО++КК++ППрр

ББРРУУТТОО РРААЧЧУУННООВВООДДССТТВВЕЕННАА ЈЈЕЕДДННААККООССТТ

((++АА))++((++РР))++((--ОО))++((--КК))++((--ППрр))==((++ОО))++((++КК))++((++ППрр))++((--АА))++((--РР))

ККоојјаа ссуу ппррааввииллаа ззаа ккњњиижжеењњее ннаа ааккттииввнниимм ррааччууннииммаа??

ААккттииввннии ррааччууннии

ппооччееттнноо ссттаањњее

ппооввеећћаањњаа ссммаањњеењњаа

ККоојјаа ссуу ппррааввииллаа ззаа ккњњиижжеењњее ннаа ппаассииввнниимм ррааччууннииммаа??

ППаассииввннии ррааччууннии

ппооччееттнноо ссттаањњее

ссммаањњеењњаа ппооввеећћаањњаа

22

ККоојјаа ссуу ппррааввииллаа ззаа ккњњиижжеењњее ннаа ррааччууннииммаа рраассххооддаа ии ппррииххооддаа??

РРааччууннии рраассххооддаа РРааччууннии ппррииххооддаа

ппооввеећћаањњаа ссммаањњеењњаа ссммаањњеењњаа ппооввеећћаањњаа

ЗЗббиирр ииззннооссаа ккоојјии ссуу ееввииддееннттииррааннии ннаа ннееккоомм ррааччууннуу ннаа ссттррааннии ддууггуујјее оодднноосснноо ннаа ссттррааннии

ппооттрраажжуујјее ооззннааччаавваа ссее ккааоо ппррооммеетт ррааччууннаа..

ППррооммеетт ссттррааннее ддууггуујјее ии

ППррооммеетт ссттррааннее ппооттрраажжуујјее..

ГГЛЛААВВННАА ККЊЊИИГГАА

РРааччууннии ссттаањњаа ии ррааччууннии ууссппееххаа ззаајјееддннииччккии ссее ооззннааччаавваајјуу ккааоо ггллааввннаа ккњњииггаа..

ППоошшттоо ееввииддееннттиирраањњее ппррооммееннаа ннаа ррааччууннииммаа ззааххттеевваа ссииссттееммааттииззоовваањњее ппррооммееннаа ппррееммаа ррааччууннииммаа

ккоојјии ссуу њњииммаа ттааннггииррааннии,, ееввииддееннцциијјаа ппррооммееннаа уу ггллааввнноојј ккњњииззии ссее ооззннааччаавваа ии ккааоо ссииссттееммааттссккаа

ееввииддееннцциијјаа..

ППррииммеерр

ББииллааннсс

11.. ТТееккуућћии ррааччуунн 33000000 11.. ССооппттввееннии ккааппииттаалл 44550000

22.. ООссннооввннаа ссрреедд.. 11880000 22.. ДДооббааввљљааччии 22000000

33.. ММааттеерриијјаалл 220000

44.. ППррооииззввооддњњаа 550000

55.. ГГооттооввии ппррооииззвв.. 11000000

66550000 66550000

11.. ООттввооррииттии ррааччууннее ггллааввннее ккњњииггее..

ЕЕввииддееннттииррааттии ссллееддеећћее ееккооннооммссккее ппррооммееннее::

66.. ООббааввееззаа ппррееммаа ддооббааввљљааччииммаа оодд 11000000 ииззммииррееннаа јјее иизз ооддооббрреенноогг ддууггооррооччнноогг ккррееддииттаа..

77.. ППррооддааттоо јјее ггооттооввиихх ппррооииззввооддаа ккууппццииммаа ззаа 11550000..--

88.. ЦЦееннаа ккоошшттаањњаа ппррооддааттиихх ггооттооввиихх ппррооииззввооддаа ииззннооссии 990000..--

23

ЗЗааккљљууччаакк ррааччууннаа

РРааззллооззии -- ссаассттааввљљаањњее ббииллааннссаа иизз ррааччууннаа..

ЗЗааккљљууччккуу ррааччууннаа ппррееттххооддии::

-- ууттввррђђиивваањњеемм ссааллддаа ррааччууннаа

ССааллддоо ррааччууннаа јјее ррааззллииккаа ииззммееђђуу ппррооммееттаа ллееввее ии ддеессннее ссттррааннее ррааччууннаа..

ССааллддоо ппооккааззуујјее ттррееннууттнноо ссттаањњее ппооззиицциијјее ззаа ккоојјуу ссее ддааттии ррааччуунн ввооддии..

ССааллддоо ннооссии ннааззиивв ссттррааннее ссаа ккоојјее ппооттииччее

ДДууггооввннии ссааллддоо ооззннааччаавваа ииззнноосс ззаа ккоојјии јјее ппррооммеетт ссттррааннее ддууггуујјее ввеећћии оодд ппррооммееттаа ссттррааннее

ппооттрраажжуујјее..

ППооттрраажжннии ссааллддоо ооззннааччаавваа ииззнноосс ззаа ккоојјии јјее ппррооммеетт ссттррааннее ппооттрраажжуујјее ввеећћии оодд ппррооммееттаа ссттррааннее

ддууггуујјее..

ААккттииввннии ррааччууннии ии ррааччууннии рраассххооддаа ииммаајјуу ддууггооввннии ссааллддоо..

ППаассииввннии ррааччууннии ии ррааччууннии ппррииххооддаа ииммаајјуу ппооттрраажжннии ссааллддоо..

ССааллддоо ррааччууннаа јјее ннееооппххооддаанн ии ззаа ффооррммааллаанн ззааккљљууччаакк ррааччууннаа..

ФФооррммааллнноо ззааккљљууччииттии ррааччуунн ззннааччии уунноошшeeњњеемм ппррооммееттаа ннаа ссттррааннуу ррааччууннаа ккоојјаа ииммаа ммаањњии

ппррооммеетт ииззјјееддннааччииттии ппррооммеетт ррааччууннаа..

РРааччуунн ссее ппооддввллааччии ссаа ддввее ппааррааллееллннее ллиинниијјее..

ККоојјии јјее ккњњииггооввооддссттввеенноо ттееххннииччккии ппооссттууппаакк ззааккљљууччккаа ррааччууннаа??

ЗЗаа ззааккљљууччаакк ррааччууннаа ккооррииссттее ссее ддвваа ррааччууннаа::

РРааччуунн ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа ззаа ззааккљљууччаакк ррааччууннаа рраассххооддаа ии ппррииххооддаа ии

РРааччуунн ииззррааввннаањњаа ззаа ззааккљљууччаакк ррааччууннаа ссттаањњаа..

ЗЗааккљљууччаакк ррааччууннаа рраассххооддаа ии ппррииххооддаа

РРааччууннии рраассххооддаа РРааччуунн ддооббииттккаа--ггууббииттккаа РРааччууннии ппррииххооддаа

РРААЧЧУУНН ДДООББИИТТККАА ИИ ГГУУББИИТТККАА

ППррооммеетт ссттррааннее ддууггуујјее –– ззббиирр рраассххооддаа

ППррооммеетт ссттррааннее ппооттрраажжуујјее –– ззббиирр ппррииххооддаа

ССааллддоо ррааччууннаа:: ддооббииттаакк ииллии ггууббииттаакк

ЗЗааккљљууччаакк ррааччууннаа ссттаањњаа

ААккттииввннии ррааччууннии РРааччуунн ииззррааввннаањњаа ППаассииввннии ррааччууннии

24

РРААЧЧУУНН ИИЗЗРРААВВННААЊЊАА

ППррооммеетт ссттррааннее ддууггуујјее –– ззббиирр ссааллддаа ааккттииввнниихх ррааччууннаа

ППррооммеетт ссттррааннее ппооттрраажжуујјее –– ззббиирр ссааллддаа ппаассииввнниихх ррааччууннаа

ССааллддоо ррааччууннаа:: ддооббииттаакк ииллии ггууббииттаакк

ЗЗааккљљууччаакк РРааччууннаа ииззррааввннаањњаа ии РРааччууннаа ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа

ААккоо јјее ооссттвваарреенн ддооббииттаакк

РРааччуунн ииззррааввннаањњаа РРааччуунн ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа

ааккттиивваа ппаассиивваа рраассххооддии ппррииххооддии

ддооббииттаакк

АА==ОО++КК++ДД РР++ДД==ППрр

ЗЗааккљљууччаакк РРааччууннаа ииззррааввннаањњаа ии РРааччууннаа ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа

ААккоо јјее ооссттвваарреенн ггууббииттаакк

РРааччуунн ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа РРааччуунн ииззррааввннаањњаа

рраассххооддии ппррииххооддии ааккттиивваа ппаассиивваа

ггууббииттаакк

АА ==ОО++КК --ГГ РР==ППрр++ГГ

ППРРИИММЕЕРР

1133.. ЗЗааккљљууччииттии ррааччууннее рраассххооддaa

1144.. ЗЗааккљљууччииттии ррааччууннее ппррииххооддаа

1155.. ЗЗааккљљууччииттии ррааччууннее ппаассииввее

1166.. ЗЗааккљљууччииттии ррааччууннее ааккттииввее

1177.. ЗЗааккљљууччииттии РРааччуунн ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа ии РРааччуунн ИИззррааввннаањњаа..

ППииттаањњаа::

11.. ККоојјее ссуу ссллааббооссттии ооббууххввааттаањњаа ееккооннооммссккиихх ппррооммееннаа ппррееккоо ррааччууннооввооддссттввееннее јјееддннааккооссттии,,

оодднноосснноо ссууккццеессииввнниихх ббииллааннссаа??

22.. ККоојјее ииннффооррммаацциијјее оо ккааттееггоорриијјии ззаа ккоојјуу ссее ввооддии ппрруужжаа ррааччуунн??

33.. ККоојјии оодд ннааввееддеенниихх ррааччууннаа ссуу ааккттииввннии ррааччууннии:: ггооттооввииннаа,, ддууггооррооччннии ккррееддиитт,, ппооттрраажжиивваањњаа,,

ссооппссттввееннии ккааппииттаалл,, ззааллииххее ммааттеерриијјааллаа..

44.. ННааввееддииттее ббррууттоо ррааччууннооввооддссттввееннуу јјееддннааккоосстт..

55.. ККааккаавв ссааллддоо ииммаа ррааччуунн ооттвваарраањњаа??

66.. ККоојјии ррааччууннии ииммаајјуу ииммаајјуу ддууггооввннии ссааллддоо??

77.. ККааккаавв јјее ссааллддоо ррааччууннаа ааккоо јјее ппррооммеетт ссттррааннее ддууггуујјее ввиишшии оодд ппррооммееттаа ссттррааннее ппррооттрраажжуујјее??

25

5. Предавање

ГЛОБАЛНА ПРОЦЕДУРА У КЊИГОВОДСТВУ

Књиговодствени инструменти – алат који књиговодство користи за прикупљање, припрему,

евидентирање и извештавање о последицама економских догађаја по имовину и резултат предузећа.

Књиговодствени инструменти су међусобно повезани у систем.

То значи да сваки инструмент има своје: своју намену и тачно одређено место у систему.

Систем међусобно повезаних књиговодствених инструмената на начин који обезбеђује проток података о променама на имовини предузећа и њихову обраду, а ради добијања информација

потребних и подобних за управљање означава се као глобална процедура у књиговодству.

Књиговодствени инструменти су: 1. инвентар имовине,

2. биланс стања, 3. књиговодствена документа,

4. дневник,

5. главна књига, 6. пробни биланс /лист/,

6. помоћне књиге, 7. закључни лист и

8. годишњи обрачун

26

Инвентар имовине Детаљан попис имовине и обавеза на одређени дан.

Циљеви:

- код новооснованог предузећа утврђивање имовине са којом предузеће располаже у тренутку отпочињања пословања.

Код предузећа које послује:

1. Утврђивање недокументованих економских промена и

2. Контрола рада лица која рукују појединим деловима имовине.

Биланс стања Сличности са инвентаром:

1. оба приказују стање имовине предузећа на одређени дан.

Разлике:

1. У билансу имовина је исказана по групама и по вредности у инвентару појединачно по количини и вредности;

2. инвентар се добија пописом, биланс закључком рачуна главне књиге;

3. Инвентар се саставља у форми листе биланс се може саставити и у форми двостраног прегледа.

У глобалној процедури састављање инвентара претходи састављању биланса.

Уредно састављен инвентар је услов за добијање тачног биланса.

Књиговодствена документација

Књиговодствени документ – писана исправа којом се доказује настанак неке економске промене.

Обавезни елементи документа:

- место и датум настанка промене,

- назив и број књиговодственог документа, - учесници у извршењу промене,

- кратак опис промене, - износ на који промена гласи

- потписи одговорних лица

Књиговодствена документа настају на месту настанка економске промене и састављају их лица

која учествују у њеном извршењу. Супротност интереса ових лица обезбеђује објективност података која документа садрже.

Значај документације:

- основ за књижење економске промене и отуда:

- утицај на ажурност и тачност књиговодствених података.

27

Подела:

- сопствена - туђа – од других примљена документација.

Сопствена:

- интерна

- екстерна

Према садржини: Оригинална и изведена књиговодствена документа.

Оригинална: настају на месту настанка економске промене и представљају доказ о једној

економској промени.

Изведена настају у књиговодству и састављају се на основу оригиналних докумената, а ради убрзања књижења.

Дневник

Хронолошка евиденција о насталим економским променама. Циљ:

- обезбеђење увида у историју пословања предузећа,

- онемогућавање својевољног уобличавања стања имовине и резултата предузећа.

У дневнику се врши контирање економских промена.

Контирати промену значи: - одредити рачуне на којима се промена књижи и

- одредити стране рачуне на којима промену треба прокњижити.

Књиговодствени став:

Назив рачуна који дугује

Назив рачуна који потражује и Кратак опис економске промене – обично назив и број документа на основу кога је промена

књижена.

28

Збир промета стране дугује и стране потражује у дневнику мора бити међусобно једнак.

Бруто рачуноводствена једнакост!

Дневник пружа информације о:

1. колико је промена настало у неком временском периоду,(дан, недеља, месец ..) 2. на којим су рачунима те промене евидентиране, односно о којим променама је реч

3. на основу којих докумената су промене евидентиране. 4. висини износа на које су те промене гласиле

Главна књига

Садржи све билансне рачуне: рачуне стања и рачуне успеха. Пружа информације о:

- променама које су настале у вези са неком рачуноводственом категоријом или њеним делом и

о стању дате категорије односно њеног дела.

Однос главне књиге и дневика: 1. Садржина главне књиге и дневника је идентична – садрже исте економске промене.

2. Различити су критеријуми за примарну класификацију економских промена.

У дневнику се промене класификују према редоследу настанка, а потом према категоријама на

којима су настале. У главној књизи промене се прво класификују према категоријама у којима су настале а потом

према редоследу настанка.

Једнакост садржине дневника и главне књиге има за последицу једнакост промета дневника и

промета свих рачуна главне књиге. Ова једнакост се проверава саствљањем пробног листа.

Пробни лист

Списак свих рачуна главне књиге са прегледом промета и салда. Саставља се обично месечно.

Пружа увид: у формалну исправаност књижења и у промет и стање свих рачуна главне књиге.

Предзакључна књижења На крају пословне године, састављени пробни лист исказује књиговодствено стање имовине,

које из бројних разлога није једнако стварном стању.

Књиговодствено стање најчешће није једнако стварном стању, иако се књиговодствено обухватају све рачуноводствене категорије и све документоване економске промене.

Најчешћи разлози одступања стварног од књиговодственог стања су: - недокументоване економске промене,

- погрешна књижења, - нереалне вредности на појединим рачунима имовине и обавеза,

- мешање рачуноводстених категорија на рачунима и др.

29

Због тога се на крају године пре састављања биланса мора утврдити стварно стање. Стварно

стање се утврђује инвентарисањем. Упоређењем књиговодственог и стварног стања се откривају разлике.

Ове разлике морају бити отклоњене. Јер биланс мора да исказује стварну слику о имовини

предузећа.

Књижења којима се књиговодствено стање усклађује са стварним стањем се означавају као предзакључна књижења.

Закључни лист Након спроведених предзакључних књижења (књижење вишкова, мањкова, смањења вредности имовине и сл.) може се приступити изради биланса и утврђивању резултата, јер је

књиговодствено стање на основу кога се ови биланси састављају изједначено са стварним стањем.

Да би се: - извршила контрола сагласности књижења извршених у дневнику и главној књизи,

- припремили подаци за формалан закључак књига, - припремили подаци за састављање биланса стања и биланса успеха, после ј презакључних

књижења саставља се закључни лист.

Закључни лист - форма

Промет – за проверу сагласности промета дневника и главне књиге Салдо- за закључак рачуна

Биланс стања Биланс успеха

Формалан закључак књига Разлози:

1. Подвајање пословних година 2. Ослобођење рачуна од промета

3. Обезбеђење података за рачуноводствену анализу

30

Пример:

Биланс

1. Основна сред. 1000 1. Улог власника 5000

2. Роба 3000 2. Добављачи 1000

3. Текући рачун 2000 6000 6000

Отворити дневник и главну књигу

Прокњижити следеће економске промене:

1. Продато је купцима робе за 2500 2. Набавна вредност продате робе је 1800

3. Купци су уплатили на текући рачун 1000 4. Добављачима је исплаћено са текућег рачуна 1000

5. Набављено је робе за 2000

Саставити закључни лист 6. Закључити рачуне успеха

7. Закључити рачуне стања 8. Закључити Рачун добитка и губитка и Рачун изравнања

Питања:

1. Књиговодствени интрумент је: А) пословни догађај

Б) дневник Г) годишњи обрачун

Д) имовина предузећа

Е) главна књига

2. Дневник је: А) систематска евиденција о економским променама

Б) хронолошка евиденција о економским променама

Ц) ни једно од наведеног

3.Хронолошка евиденција се води у: А) дневнику

Б) главној књизи Г) билансу

Д) у свим инструментима књиговодства

4. Главна књига садржи:

А) рачуне стања Б) рачуне успеха

Г) реалне рачуне и рачуне стања

Д) обрачунске рачуне и рачуне стања Е) рачуне стања и рачуне успеха

31

5. Инвентар имовине и биланс стања се односе као:

А) инструменти који имају различиту садржину и исту форму Б) инструменти имају различиту садржину и различиту садржину

Ц) инстурменти који имају исту садржину али различиту форму Д) немају никакве везе

6. Када и због чега се приступа изради пробног листа? 7. Једнакост промета стране дугује и стране потражује у дневнику је последица

.................................... 8. Шта је циљ предзакључних књижења?

9. Због чега састављању биланса на крају године претходи израда инвентара? 10. Који се подаци о имовини могу наћи у инвентару?

11. На основу чега и када се саставља закључни лист? 12. Каква је разлика када је реч о садржини између закључног листа и пробног листа?

13. Из чега се састоји годишњи обрачун? 14. Које информације о предузећу пружа биланс успеха а које Извештај о новчаним токовима?

15. Које се информације могу наћи у Напоменама уз финансијске извешаје?

32

6. Предавање

ПОМОЋНЕ КЊИГЕ

ПРИНЦИПИ УРЕДНОГ КЊИГОВОДСТВА 1. ПОМОЋНЕ КЊИГЕ

Разлози за формирање помоћних књига:

1. непрегледност главне књиге изазвана великим бројем појединачних рачуна, који се воде за

један имовински део или обавезу и 2. проблем поделе рада

Од чега зависи да ли ће бити формирана нека помоћна књига?

1. Од броја појединачних рачуна који се води за дати облик имовине или обавеза и од броја

економских промена које настају у вези са датим делом имовине односно обавеза.

Како се формира помоћна књига?

Издвајањем појединачних рачуна који се односе на један имовински облик или обавезу из

главне књиге.

Које се помоћне књиге воде? Најчешће се воде помоћне књиге:

- за купце, добављаче, материјал, готове производе, робу, основна средства, и сл.

Да ли се издвајањем ових рачуна из главне књиге нарушава њена целовитост?

Не, јер се уместо издвојених појединачних рачуна у главну књигу уноси збирни (синтетички рачун).

33

Синтетички рачун представља све из главне књиге издвојене појединачне рачуне.

Пример:

Предузеће “Н” има 600 купаца и за сваког купца води посебан рачун. Ови рачуни се налазе у главној књизи, што уз остале рачуне, којих има 2400 чини главну књигу непрегледном.

Рачуни на којима се води евиденција о потраживањима од сваког појединачног купца биће издвојени у помоћну књигу купаца, а у главној књизи ће уместо њих бити отворен збирни –

синтетички рачун Купци, преко кога ће бити обухватане промене потраживања према свим купцима заједно.

Подела рачуна према степену сложености Синтетички рачуни

Субсинтетички рачуни

Прости – појединачни рачуни

Субсинтетички рачуни, су делови синтетичког рачуна, а истовремено су збирни рачуни за појединачне рачуне.

Синтетички рачун се према појединачном рачуну односи као целина према делу.

Синтетички рачун и помоћна књига, коју рачун представља су две идентичне целине.

Пример:

Купци – синтетички рачун

Купци у земљи – Купци у иностранству – субсинтетички рачуни

Купац А, Купац Б, ...... – појединачни односно прости рачуни.

Аналитички рачуни су сви рачуни који настају расчлањавањем неког сложеног рачуна. Аналитички = прост рачун

Промет и салдо свих појединачних рачуна који припадају једном збирном рачуну мора бити једнак промету и салду збирног рачуна.

Прометни лист

Инструмент којим се проверава сагласност промета и салда свих аналитичких рачуна који припадају једном синтетичком рачуну.

Прометни лист је списак свих рачуна неке помоћне књиге са прегледом промета и салда.

34

Пример: Биланс

1. Основна сред. 3000 1. Сопствени кап. 4000

2. Роба 2000 2. Добављачи 2000 3. Текући рачун 1000

6000 6000

Отворити главну књигу и помоћну књигу робе, ако се на залихама налази:

500 кг робе А по набавној цени од 2 по ком 250 ком робе Б по набавној цени од 4 по ком.

Евидентирати следеће економске промене: 1. Купцима је продато робе за 2400 и то: купцу “Ц” за 1000 и купцу “Д” за 1400.

2. Продато је 400 кг робе “А” и 200 комада робе “Б”. 3. Купци су уплатили на текући рачун 2000 и то: купац “Ц” 800, а купац “Д” 1200.

Саставити прометни лист купаца и робе.

Принципи уредног књиговодства Правила која треба поштовати при примени књиговодствених инструмената да би сваки од њих

испунио циљеве који су му додељени и тиме се омогућило добијање благовремених, потпуних, тачних, јасних, поузданих и упоредивих информација.

Принципи уредног књиговодства су:

- принцип потпуности,

- принцип ажурности, - принцип хронолошког реда,

- принцип могућности провере, - принцип јасности,

- принцип материјалне исправности и - - принцип економичности

Принцип потпуности

Захтев да се књиговодственом евиденцијом обухвате све рачуноводствене категорије и све

промене које на њима настану. Циљ: добијање тачних података

Средство за реализацију захтева:

- евидентирање свих документованих промена и утврђивање и евидентирање недокументованих економских промена

35

Принцип ажурности

Захтев да економски догађаји буду евидентирани одмах по настанку. Циљ: благовремено добијање информација. Застареле информације су неупотребљиве за

пословно одлучивање. Средство за реализацију: састављање документацију у тренутку настанка пословног догађаја,

достављање документције књиговодству, евидентирање промена по пријему документације.

Принцип хронолошког реда

Захтев да се економске промене бележе по редоследу настанка у свим књиговодственим евиденцијама.

Циљ: да се обезбеде информације о развоју послова и да се створе претпоставке за контролу тачности извршених књижења.

Средство за реализацију: уношење датума на документацију.

Принцип могућности провере

Захтев да књиговодство буде организовано тако да се омогући накнадна проверљивост свих података које пружа.

Циљ: пружање поузданости подацима

Средство за реализацију: међусобно повезивање књиговодствених инструмената.

Принцип јасности Захтев да књиговодствене информације буду презентиране тако да их могу разумети лица која

поседују довољно знања из рачуноводства и пословања. Циљ: извлачење правилних закључака на основу презентираних информација

Средство за реализацију: адекватно расчлањавање рачуноводствених категорија, адекватно

обележавање делова добијених расчлањавањем, употреба бруто принципа и забрана мешања рачуноводствених категорија.

Принцип материјалне исправности

Захтев да књиговодствени подаци буду тачни.

Циљ: само тачни подаци могу бити основа за добре пословне одлуке Средство за реализацију: тачност пружених података се оцењује са становишта законских

прописа, рачуноводствених стандарда и рачуноводствених политика предузећа.

Принцип економичности

Захтев да трошкови од производње информација буду нижи од користи коју поседовање информација пружа.

Циљ: избегавање производње информација код којих трошкови надмашују корисност. Корисност информације се мери висином штете која би настала ако би информација не би

била доступна корисницима.

Грешке у књиговодству Према последицама које изазивају грешке се деле на: 1. грешке које ремете рачуноводствену једнакост

2. грешке које ремете односе између књига 3. грешке које ремете однос између стварног и књиговодственог стања.

Грешке које ремете рачуноводствену једнакост настају књижењем различитог износа на страни дугује и потражује.

Откривају се употеђењем промета стране дугује и потражује дневника или рачуна главне књиге.

При коришћењу рачунара за обраду података ове грешке се не могу јавити.

36

Грешке које ремете однос између књига испољавају се као неслагање промета дневника и

промета рачуна главне књиге или као неслагање промета синтетичког рачуна и промета одговарајуће помоћне књиге.

- Настају услед при ручном књижењу, преношењем различитих износа промена из дневника у

главну књигу, непренођењем промене из дневника у главну књигу или двоструким пренођењем промене из дневника у главну књигу.

Откривају упоређењем промета дневника и главне књиге – пробни, закључни лист, или упоређењем синтетичког рачуна и промета помоћне књиге – прометни лист.

Не могу настати ако се књиге воде преко рачунара.

Грешке које ремете однос између књиговодственог и стварног стања настају услед

пропуштеног књижења промене, услед књижњена у погрешном износу, књижења на погрешним рачунима, књижења на погрешној страни рачуна, и сл.

Откривају се упоређењем књиговодственог и стварног стања.

Настају и када се евиденција промена врши преко рачунара.

Исправљање грешака

Начин исправљања зависи од: - тренутка када је грешка откривена – врсте грешке и

- техничке основе књиговодства

1. Прецртавање – код ручног вођења књига, ако се грешка уочи одмах по настанку.

2. Докњижавање- грешке које настају услед непрокњижене промене или промене прокњижене у нижем износу од тачног.

Сторнирање – грешке које настају услед књижења једне промене два пута или књижења

промене у вишем износу од тачног износа.

Сторно књижење: - обичан или црни сторно

- црвени сторно

Обичан сторно

Грешка се исправља уношењем погрешног износа на супротну страну рачуна. На пример: Уплата купаца на текући рачун од 1000 два пута је прокњижена.

Купци Текући рачун Со 1. 1.000 1. 1000

2. 1000 2. 1000

3) 1000 3) 1.000

Обичним сторном се отклања утицај грешке на салдо рачуна, али се неоправдано повећава

његов промет.

Црвени сторно

Грешка се исправља тако што се погрешан износ још једном унесе на исту страну рачуна, али са знаком минус.

Пример: На пример: Уплата купаца на текући рачун од 1000 два пута је прокњижена.

37

Купци Текући рачун

Со 1. 1.000 1. 1000

2. 1000 2. 1000

3. - 1000 3. -1000

Црвени сторно отклања утицај грешке на промет и на салдо рачуна.

Сторнирање са докњижавањем Користи се за исправљање грешака које су настале књижењем на погрешним рачунима или на

погрешној страни рачуна.

38

7. ПРЕДАВАЊЕ

КОНТНИ ОКВИР

КОНТНИ ОКВИР Циљ изучавања: 1. Потреба за контним оквиром 2. Претпоставке за израду контног оквира 3. Контни оквир по билансном 4. Контни оквир по функционалном принципу Једнообразно књиговодство Једнообразно књиговодство – сва или више предузећа воде књиге и састављају финансијске извештаје на исти начин. Примена једнообразног књиговодства је претпоставка за упоређење предузећа и за израду биланса група.

Увођењем једнообразног књиговодства се олакшава обука рачуновођа, јер једном стечена знања су примењива у свим предузећима, а постојање јасне основе олакшава контролу тачности подака које књиговодство преузентира.

Инструмент за увођење једнообразног књиговодства је контни оквир.

Контни оквир – списак свих рачуна који могу бити отворени у књиговодству неког

предузећа уређен према унапред утврђеном циљу. Претпоставке за израду контног оквира

Форма контног оквира Начин обележавања рачуна одређује форму контног оквира. Декадни начин обележавања Предности: - број рачуна упућује на припадност рачуна класи односно групи, - нови рачуни се могу унети а да се при томе не наруши успостављени редослед./под претпоставком да нису попуњена сва места/

Ограничење: У контном оквиру рачуноводствене категорије се расчлањавају до троцифрених рачуна. Таквих рачуна има 1000. Ако постоји потреба за дубљим расчлањавањем то се не може постићи повећањем броја троцифрених рачуна, већ њиховим дубљим расчлањавањем.

Контни план je Контни оквир примењен на конкретно предузеће, односно списак стварно отворених рачуна у предузећу.

Од чега зависи избор рачуна? Избор рачуна који ће бити укључени у контни оквир зависи од потреба за информацијама екстерних и интерних корисника.

Екстерни корисници сводније информације, интерни детаљније.

39

Од чега зависи распоред рачуна по класама и групама? Распоред рачуна по класама и групама зависи од: - схватања примарног циља књиговодства и. - изабраног начина билансирања успеха

Шта је примарни циљ књиговодства?

Нема јединственог става. Као примарни циљ књиговодства може се означити: 1. добијање сврсисходних – анализи примерених финансијских извештаја или

2. праћење кружног тока средстава кроз предузеће по формули Н-Р-П-Р1-Н1

Које методе билансирања успеха постоје? Билансирање успеха се може вршити по два метода: - метод укупних трошкова и - метод трошкова продатих учинака. Метод укупних трошкова Метод укупних трошкова полази од тога да улагањима која су извршена у једном обрачунском периоду, исказаним у форми трошкова по врстама треба супроставити ефекте који су из тих улагања проистекли. Метод трошкова продатих учинака Метода трошкова продатих учинака полази од тога да резултат пословања одређеног обрачунског периода треба утврдити тако што ће се приходима од продаје супротставити само она улагања (трошкови) која су учињена ради остварења прихода. Та улагања се исказују у форми цене коштања продатих производа.

У зависности од изабраног примарног циља књиговодства и изабраног механизма билансирања успеха контни оквир може бити заснован на: Биласном или функционалном принципу Контни оквиру по билансном принципу Примарни циљ књиговодства добијање сврсисходних биланса.

Биланс стања 0 Стална средства 3 Капитал 7 Рачун отварања, 1 Залихе 4 Обавезе Рачун изравнања и 2 Потраживања и Рачун доб.-губ.

готовина 8. Непословна сред. њихови извори

Биланс успеха

5 Расходи 6 Приходи

9. Обрачун трошкова и резултата

40

Карактеристике контног оквира по билансном принципу: 1. редослед класа прати редослед позиција у билансу стања и билансу успеха;

Овим је омогућено добијање сврсисходних биланса простим закључком рачуна главне књиге.

2. Књиговодство је организовано тако да првих 8 класа чине финансијско књиговодство, а класа 9 садржи рачуне погонског књиговодства. Ова два књиговодства су самосталне међусобно повезане целине.

3. Резултат се обрачунава методом укупних трошкова У финансијском књиговодству се налазе подаци о укупним улагањима – врсте трошкова, и подаци о почетним залихама готових производа и недовршене производње. У погонском књиговодству се обезбеђују подаци о крајњим залихама готових производа и недовршене производње. Тиме су задовољени захтеви за подацима ове методе.

Контни оквир по функционалном принципу Карактеристике: - распоред рачуна по класама следи кружни ток средстава по формули Н-Р-Пр-Р1-Н1; 0-стална средства, непословна средства и губитак, 1- новчана средства и потраживања, 2- краткорочне обавезе 3 – Материјал, резервни делови и ситан инвентар, 4- трошкови по врстама, 5 – погонски обрачун (слободна) 6 – производња, готови производи и роба, 7 – Расходи и приходи 8 – Резултат пословања 9 – Трајни и дугорочни извори пословних и непословних средстава

2. Књиговодство је организовано по једнокружном систему, тј. постоји само финансијско књиговодство у које је укључено и погонско књиговодство;

3. Резултат се обрачунава методом трошкова продатих учинака. У финансијском књиговодству су садржани рачуни трошкова по местима настанка и по учинцима, што захтева ова метода.

Питања: 1. Шта се подразумева под једнообразним књиговодством? 2. Који су мотиви за његово увођење? 3. Које су предности једнообразног књиговодства? 4. Који се инструмент користи за увођење једнообразног књиговодства? 5. Шта је контни оквир? 6. Шта је контни план? 7. Чиме је одређена форма контног оквира? 8. Које су предности декадног обележавања рачуна?

41

9. Који фактори одређују избор рачуна у контном оквиру? 10. Од чега зависи распоред рачуна по класама у контном оквиру? 11. Шта се сматра примарним циљем књиговодства? 12. Који су методи обрачуна резултата? 13. Шта је основа методе укупних трошкова? 14. Од којих основних поставки полази метода трошкова продатих учинака? 15. Које су карактеристике билансног контног оквира? 16. Наведите редослед класа рачуна у билансном контном оквиру? 17. Како је организовано књиговодство при примени билансног контног оквира? 18.Које су карактеристике функционалног контног оквира? 19. Шта значи организација књиговодства по једнокружном систему? 20. Наведите редослед класа рачуна у контном оквиру по функционалном принципу.

42

88.. ППррееддаавваањњее

ДДрр ККааттаа ШШккаарриићћ ЈЈооввааннооввиићћ

ППррииллааггоођђаавваањњее ккњњииггооввооддссттвваа ккооннккррееттнноомм

ппррееддууззеећћуу

ККњњииггооввооддссттввоо јјее ууннииввееррззааллннии ссииссттеемм

ККааррааккттееррииссттииккее ппррееддууззеећћаа ккоојјииммаа ссее ппррииллааггоођђаавваа ссуу::

11.. ддееллааттнноосстт

22.. ппррааввннаа ффооррммаа

33.. ввееллииччииннаа

44.. ттееххннииччккаа ооссннооввииццаа

ДДееллааттнноосстт

УУттииччее ннаа ииззббоорр ррааччууннаа::

-- ааккттииввее,,

-- ппооссллооввнниихх ппррииххооддаа

-- ппооссллооввнниихх рраассххооддаа

ППррааввннаа ффооррммаа

УУттииччее ннаа ииззббоорр ррааччууннаа::

-- ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа

-- рраассппооддееллее ддооббииттии ии

ннаа ооббллиикк ррееззууллттааттаа..

УУннууттрраашшњњаа ооррггааннииззаацциијјаа

ЗЗааввииссии оодд ддееллааттннооссттии ии ввееллииччииннее ппррееддууззеећћаа..

ФФооррммиирраањњее ммеессттаа ттрроошшккоовваа,, ппррооффииттнниихх ии ииннввеессттииццииоонниихх ццееннттаарраа

ККњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаањњее ффааззаа ппооссллооввнноогг ццииккллууссаа

11.. ффааззаа –– ппррииббааввљљаањњее ссррееддссттаавваа иизз ссооппссттввеенниихх ииллии ппооззаајјммљљеенниихх ииззввоорраа

//ффииннааннссиирраањњее//

22.. ффааззаа –– ууллааггаањњее ннооввччаанниихх ссррееддссттаавваа уу ооссннооввннаа ссррееддссттвваа ии ззааллииххее,,//ууллааггаањњее//

33.. ффааззаа –– ттрроошшеењњее ффааккттоорраа ппррооииззввооддњњее сс ццииљљеемм ддаа ссее ддооббиијјее ууччииннаакк,,

44.. ффааззаа –– ппррооддаајјаа ууччииннааккаа,, ооббррааччуунн ррееззууллттааттаа

ВВРРЕЕДДННООВВААЊЊЕЕ ССРРЕЕДДССТТААВВАА ИИ ООББААВВЕЕЗЗАА

ННааччееллоо ииссттоорриијјссккоогг ттрроошшккаа

ННааббааввннаа вврреедднноосстт-- ииммооввииннаа ссттееччееннаа ккууппооввиинноомм

11.. ффааккттууррннаа вврреедднноосстт

22.. ззааввииссннии ттрроошшккооввии ннааббааввккее

33.. ННааббааввннаа вврреедднноосстт

ММеессттоо ииссппооррууккее –– ппррееллааззаакк ссввоојјииннее ссаа ппррооддааввццаа ннаа ккууппццаа

ККљљууччееввии ззаа рраассппооддееллуу ззааввиисснниихх ттрроошшккоовваа ннааббааввккее::

ТТеежжииннаа ззаа ттрроошшккооввее ууттоовваарраа,, ииссттоовваарраа,, ппррееввооззаа ии сслл..

ФФааккттууррннаа вврреедднноосстт ззаа ццааррииннуу,, ооссииггуурраањњее,, ппррооввииззиијјее ии сслл..

43

УУккљљууччиивваањњее ззааввиисснниихх ттрроошшккоовваа ннааббааввккее уу ннааббааввннуу ццееннуу ууссллооввљљеенноо јјее ппооттррееббоомм

ппррааввииллнноогг ппееррииооддииззиирраањњаа ррееззууллааттаа..

ННееууккљљууччиивваањњее ббии ииммааллоо ззаа ппооссллееддииццуу ппррееммееттаањњее ррееззууллттааттаа уу ввррееммееннуу..

ООббјјееккттииввнноосстт ннааббааввннее ввррееддннооссттии

ННааббааввннее ццееннее ммооггуу ббииттии ссттввааррннее ииллии ппллааннссккее..

ППллааннссккее ссее ккооррииссттее ддаа ббии ссее::

-- ппооввеећћааллаа аажжууррнноосстт ккњњииггооввооддссттвваа

-- ооммооггуућћииллаа ккооннттррооллаа ррааддаа ннааббааввннее ссллуужжббее,,

-- ддооббииоо ннееппооссррееддаанн ууввиидд уу ввииссииннуу ззааллииххаа ии

-- ууппррооссттииллоо ккњњиижжеењњее ттрроошшккоовваа ммааттеерриијјааллаа

ЦЦееннаа ккоошшттаањњаа –– ззббиирр ссввиихх ттрроошшккоовваа ууссллооввљљеенн ппррооииззввооддњњоомм ууччииннааккаа..

ККооррииссттии ссее ззаа ууттввррђђиивваањњее ввррееддннооссттии ннееддоовврршшееннее ппррооииззввооддњњее ии ггооттооввиихх ппррооииззввооддаа..

ЦЦееннаа ккоошшттаањњаа ммоожжее ббииттии ссттввааррннаа ииллии ппллааннссккаа..

ККоорриишшћћеењњее ппллааннссккее ццееннее ккоошшттаањњаа ооммооггуућћаавваа::

-- ккооннттррооллуу ттрроошшккоовваа ппоо уужжиимм ооррггааннииззааццииоонниимм ддееллооввииммаа ппррееддууззеећћаа ии ппоо

ппррооииззввооддииммаа,,

-- ппооввеећћаањњее аажжууррннооссттии ккњњииггооввооддссттвваа,,

ППРРИИББААВВЉЉААЊЊЕЕ ССРРЕЕДДССТТААВВАА

ППррииббааввљљаањњее ссооппссттввеенниихх ссррееддссттаавваа

ООддллууччуујјуућћии ууттииццаајј ппррааввннее ффооррммее..

ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ккааппииттааллаа ккоодд ппоојјееддииннааччнниихх ппррееддууззеећћаа

ВВллаасснниикк ууннооссии ссррееддссттвваа уу ооббллииккуу ссттввааррии,, ппрраавваа ии ннооввццаа..

ВВииссииннаа ппооччееттнноогг ууллооггаа ззааввииссии оодд ддееллааттннооссттии ии ввееллииччииннее ппррееддууззеећћаа..

44

ППррооммееннее ввииссииннее ууллооггаа ввллаассннииккаа

((11)) ппооввеећћаањњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

((22)) ссммаањњеењњее ууллооггаа ввллаассннииккаа

ЛЛииччннии ррааччуунн ввллаассннииккаа

РРааччуунн ппррееккоо ккооггаа ссее ооббууххввааттаајјуу ииссппллааттее ннааммеењњееннее ппооккрриићћуу ллииччнниихх рраассххооддаа

ввллаассннииккаа..

ИИзз ттееккуућћеегг ппооссллоовваањњаа::

((11)) ддооббииттаакк

((22)) ггууббииттаакк

((33)) ЗЗааккљљууччаакк ллииччнноогг ррааччууннаа ввллаассннииккаа

45

ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа ккоодд ооррттааччккиихх ддрруушшттаавваа

ЈЈааввнноо ооррттааччккоо ддрруушшттввоо

ККооммааннддииттоо ддрруушшттввоо

-- ккооммппллееммееннттаарр

-- ккооммааннддииттаарр

ЗЗаа ссввааккоогг оодд ооррттааккаа ссее ввооддии ппооссееббаанн ррааччуунн ууллооггаа ии ппооссееббаанн ллииччннии ррааччуунн..

ФФооррммиирраањњее ккааппииттааллаа

ППррооммееннее ууллооггаа ооррттааккаа::

-- ппооввеећћаањњее ууллооггаа

-- ссммаањњеењњее ууллооггаа ии

46

ППррооммееннее ууллооггаа ооррттааккаа ууссллеедд ппооссллоовваањњаа::

-- ппооввеећћаањњее ззаа ппррииппааддаајјуућћии ддееоо ддооббииттии

-- ссммаањњеењњее ззаа ппррииппааддаајјуућћии ддееоо ггууббииттккаа

-- ссммаањњеењњее ззббоогг ззааккљљууччеењњаа ллииччнноогг ррааччууннаа ооррттааккаа

ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ккааппииттааллаа ккоодд ддрруушшттаавваа ссаа ооггррааннииччеенноомм

ооддггооввооррнноошшћћуу

ООссннооввннии ккааппииттаалл

ГГааррааннттннаа ссууппссттааннццаа ззаа ппооввееррииооццее

ППррооппииссааннаа ммииннииммааллннаа ввииссииннаа,, ссттааллнноосстт ккааппииттааллаа

УУппиисс ккааппииттааллаа

((11)) ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ццееллииннии

47

((22)) ДДееллииммииччннаа ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

ППррооммееннее ввииссииннее ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

ППооввеећћаањњее:: ииззддаавваањњеемм ннооввиихх ууддееллаа ииллии ппооввеећћаањњеемм ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ппооссттоојјеећћиихх

ууддееллаа;;

ССммаањњеењњее:: ооттккууппоомм ии ппоонниишшттеењњеемм ууддееллаа,, ссммаањњеењњеемм ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии

ппооссттоојјеећћиихх ууддееллаа

ППооввеећћаањњее::

((11)) ееммииссиијјаа ннооввиихх ууддееллаа

((22)) ппооввеећћаањњее ввррееддннооссттии ппооссттоојјеећћиихх ууддееллаа

48

ССммаањњеењњее ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу::

((11)) ооттккуупп ии ппоонниишшттеењњее ууддееллаа

((22)) ссммаањњеењњее ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ууддееллаа

ккааппииттааллуу

ФФооррммиирраањњее ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ккоодд ааккццииооннааррссккиихх ддрруушшттаавваа

ЕЕммииссиијјаа ааккцциијјаа

ВВрреедднноосстт ааккцциијјаа::

–– ннооммииннааллннаа

-- ееммииссииооннаа

-- ттрржжиишшннаа

-- ббииллааннссннаа

ВВррссттее ааккцциијјаа:: ррееддооввннее ии ппооввллаашшћћееннее

ППррооддаајјаа ппррввоогг ккооллаа ааккцциијјаа

ССииммууллттаанноо оосснниивваањњее –– ууппллааттаа ууппииссаанниихх ааккцциијјаа ссее вврршшии ооддјјеедднноомм..

ССттааллнноосстт ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ии њњееггоовваа ннееппррооммеењњииввоосстт ррааззллоогг ссуу шшттоо ссее ооссттввааррееннии ррееззууллттаатт

((ддооббииттаакк ииллии ггууббииттаакк)) ииссккааззуујјуу ккааоо ппооссееббннее ббииллааннссннее ппооззиицциијјее..

49

ППииттаањњаа::

11.. ККоојјиимм ссее ккааррааккттееррииссттииккааммаа ппррееддууззеећћаа ппррииллааггоођђаавваа ккњњииггооввооддссттввоо??

22.. ННаа ииззббоорр ккоојјиихх ррааччууннаа ууттииччее ддееллааттнноосстт ппррееддууззеећћаа,, аа ннаа ииззббоорр ккоојјиихх ппррааввннаа ффооррммаа??

33.. ККааккоо ввееллииччииннаа ппррееддууззеећћаа ууттииччее ннаа ооррггааннииззаацциијјуу ккњњииггооввооддссттвваа??

44.. УУ ччееммуу ссее ооггллееддаа ууттииццаајј ттееххннииччккее ооссннооввее ннаа ккњњииггооввооддссттввоо??

55.. ККоојјее ссуу ффааззее ппооссллооввнноогг ццииккллууссаа??

66.. ППоо ккоојјиимм ссее ввррееддннооссттииммаа уу ссккллааддуу ссаа ннааччееллоомм ииссттоорриијјссккоогг ттрроошшккаа ееввииддееннттиирраа ииммооввииннаа

ппррееддууззеећћаа??

77.. ККоојјии ссуу ееллееммееннттии ннааббааввннее ввррееддннооссттии??

88.. ООдд ччееггаа ззааввииссии ннаассттааннаакк ии ввииссииннаа ззааввиисснниихх ттрроошшккоовваа ннааббааввккее??

99.. ККоојјии ссее ккљљууччееввии ззаа рраассппооддееллуу ззааввиисснниихх ттрроошшккоовваа ннааббааввккее ннаа ппоојјееддииннее ррооббее ииллии ммааттеерриијјаалл

ммооггуу ккооррииссттииттии??

1100.. ККоојјии ссуу ррааззллооззии ззаа ууккљљууччиивваањњее ззааввиисснниихх ттрроошшккоовваа ннааббааввккее уу ннааббааввннуу вврреедднноосстт??

1111.. ЗЗббоогг ччееггаа ссее ппррииссттууппаа ууввоођђеењњуу ппллааннссккиихх ннааббааввнниихх ццееннаа уу ккњњииггооввооддссттввееннуу ееввииддееннцциијјуу??

1122.. ШШттаа јјее ццееннаа ккоошшттаањњаа ии ккоојјаа ссее ссррееддссттвваа ввррееддннуујјуу ппоо ццееннии ккоошшттаањњаа??

1133.. ЗЗббоогг ччееггаа ссее ккооррииссттии ппллааннссккаа ццееннаа ккоошшттаањњаа??

1144.. ААккоо јјее ммеессттоо ииссппооррууккее ммааггаацциинн ккууппццаа ччееммуу јјее јјееддннааккаа ннааббааввннаа ццееннаа??

1155.. ККоојјее ссуу ккааррааккттееррииссттииккее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа??

1166.. ККоојјее ссуу ккааррааккттееррииссттииккее ииннооккоосснноогг ппррееддууззеећћаа??

1177.. ЗЗббоогг ччееггаа јјее ддооппуушшттееннаа ппооттппууннаа ппррооммеењњииввоосстт ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа уу ооввиимм ппррееддууззеећћииммаа??

1188.. ККоојјее ппррооммееннее ии ннаа ккоојјии ннааччиинн ууттииччуу ннаа ввииссииннуу ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа,, аа ккоојјее ссуу ппооссллееддииццаа

ппооссллоовваањњаа??

1199.. ШШттаа ппооккааззуујјее ппррооммеетт ддууггуујјее ррааччууннаа ЛЛииччннии ррааччуунн ввллаассннииккаа,, ккааддаа ии ккааккоо ссее оовваајј ррааччуунн ггаассии??

2200.. ККоојјее ссуу ррааззллииккее ииззммееђђуу ииннооккоосснниихх ппррееддууззеећћаа ии ооррттааччккиихх ддрруушшттаавваа??

2211.. ЗЗаа ккоојјии ииззнноосс ћћее ссее ппооввеећћааттии ннаа ккрраајјуу ггооддииннее ууллоогг ввллаассннииккаа ааккоо јјее ооссттвваарреенн ддооххооддаакк??

2222.. ЗЗаа ккоојјии ииззнноосс ћћее ссее ссммаањњииттии ннаа ккрраајјуу ггооддииннее ууллоогг ввллаассннииккаа ааккоо јјее ооссттвваарреенн ггууббииттаакк??

2233.. ЗЗббоогг ччееггаа ооррттааччккаа ддрруушшттвваа ии ииннооккооссннаа ппррееддууззеећћаа ннее ппллааћћаајјуу ппоорреезз ннаа ддооббиитт??

2244.. ИИзз ккоојјее ииммооввииннее ссее ммооггуу ппооддммииррииттии ппооттрраажжиивваањњаа ппооввееррииллааццаа::

АА)) ииннооккооннсснноогг ппррееддууззеећћаа бб)) ооррттааччккоогг ддрруушшттвваа вв)) ддрруушшттвваа ссаа ооггррааннииччеенноомм ооддггооввооррнноошшћћуу

50

99.. ППррееддаавваањњее

ДДрр ККааттаа ШШккаарриићћ ЈЈооввааннооввиићћ

ФФООРРММИИРРААЊЊЕЕ ИИ ППРРООММЕЕННЕЕ ССООППССТТВВЕЕННООГГ ККААППИИТТААЛЛАА ККООДД

ДДРРУУШШТТААВВАА ККААППИИТТААЛЛАА

ППООЗЗААЈЈММЉЉЕЕННИИ ККААППИИТТААЛЛ

ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ккааппииттааллаа ккоодд ддрруушшттаавваа ссаа ооггррааннииччеенноомм ооддггооввооррнноошшћћуу

ООссннооввннии ккааппииттаалл

ГГааррааннттннаа ссууппссттааннццаа ззаа ппооввееррииооццее

ППррооппииссааннаа ммииннииммааллннаа ввииссииннаа,, ссттааллнноосстт ккааппииттааллаа

УУппиисс ккааппииттааллаа

((11)) ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ццееллииннии

УУддееллии уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу ТТееккуућћии ррааччуунн

((11))

((22)) ДДееллииммииччннаа ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

((22)) ДДееллииммииччннаа ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

УУддееллии уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу ТТееккуућћии ррааччуунн

22

ННееууппллааћћееннии ууппииссааннии ккааппииттаалл

33

((33)) ууппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

ППррооммееннее ввииссииннее ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

ППооввеећћаањњее:: ииззддаавваањњеемм ннооввиихх ууддееллаа ииллии ппооввеећћаањњеемм ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ппооссттоојјеећћиихх ууддееллаа;;

ССммаањњеењњее:: ооттккууппоомм ии ппоонниишшттеењњеемм ууддееллаа,, ссммаањњеењњеемм ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ппооссттоојјеећћиихх ууддееллаа

ППооввеећћаањњее::

((11)) ееммииссиијјаа ннооввиихх ууддееллаа

((22)) ппооввеећћаањњее ввррееддннооссттии ппооссттоојјеећћиихх ууддееллаа

УУддееллии уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу ТТееккуућћии ррааччуунн

11 22

51

ССммаањњеењњее ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу::

11..)) ооттккуупп ии ппоонниишшттеењњее ууддееллаа

ТТееккуућћии ррааччуунн ООттккууппљљееннии ссооппссттввееннии ууддееллии РРааччуунн ппоонниишшттеењњаа ууддееллаа УУддееллии уу оосснн..

ккааппииттааллуу УУ ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

11 22 33

44

РРееззееррввее

((33)) УУппллааттаа ууппииссаанниихх ууддееллаа уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу

22..)) ССммаањњеењњее ннооммииннааллнниихх ввррееддннооссттии ууддееллаа

УУддееллии уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу ТТееккуућћии ррааччуунн

11 22

ФФооррммиирраањњее ии ппррооммееннее ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ааккццииооннааррссккиихх ддрруушшттаавваа

ААккццииооннааррссккаа ддрруушшттвваа ооссннооввннии ккааппииттаалл ссттииччуу ееммииссиијјоомм ааккцциијјаа..

ААккцциијјаа јјее ввллаассннииччккаа ххааррттиијјаа оодд ввррееддннооссттии.. ИИззммееђђуу ееммииттееннттаа ии ввллаассннииккаа ааккцциијјее ууссппооссттааввљљаа ссее

ссввоојјииннссккии оодднноосс..

ААккцциијјее,, ааккоо ссуу ррееддооввннее,, ннооссее ппррааввоо ггллаассаа ии ппррааввоо ннаа ддииввииддееннддуу..

ССооппссттввееннии ккааппииттаалл ааккццииооннааррссккиихх ддрруушшттаавваа

11.. ааккцциијјссккии ккааппииттаалл ппоо ооссннооввуу ррееддооввнниихх

22.. ааккцциијјссккии ккааппииттаалл ппоо ооссннооввуу ппррееффееррееннцциијјааллнниихх ааккцциијјаа

33.. РРееззееррввее:: ррееззееррввее иизз ддооббииттии,, ккааппииттааллннее ррееззееррввее

44.. ннеерраассппооддеељљееннаа ддооббиитт

52

ФФооррммиирраањњее ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ккоодд ааккццииооннааррссккиихх ддрруушшттаавваа

ЕЕммииссиијјаа ааккцциијјаа

ВВрреедднноосстт ааккцциијјаа::

-- ннооммииннааллннаа

-- ееммииссииооннаа

-- ттрржжиишшннаа

-- ббииллааннссннаа

ВВррссттее ааккцциијјаа:: ррееддооввннее ии ппооввллаашшћћееннее

РРееддооввннее ииллии ооббииччннее ааккцциијјее ввллаассннииккуу ддаајјуу ппррааввоо ннаа::

УУппррааввљљаањњее,,

ДДииввииддееннддуу,,

ИИммооввииннуу уу ттррееннууттккуу ллииккввииддаацциијјее ддрруушшттвваа,, ннааккоонн ииззммиирреењњаа ссввиихх ооббааввееззаа..

ППррееффееррееннцциијјааллннее ииллии ппооввллаашшћћееннее ааккцциијјее ддаајјуу ввллаассннииццииммаа ппррааввоо::

-- ппррввееннссттвваа ппррии ннааппллааттии ддииввииддееннддее ккоојјаа јјее ггааррааннттооввааннаа,,

-- ппррввееннссттвваа ппррии рраассппооддееллии ииммооввииннее ддрруушшттвваа ппррии њњееггооввоојј ллииккввииддаацциијјии,,

-- ппррееннооссаа ззааххттеевваа ннаа ддииввииддееннддуу

ООввее ааккцциијјее ннее ддаајјуу ппррааввоо ггллаассаа..

ППррооддаајјаа ппррввоогг ккооллаа ааккцциијјаа ддооввооддии ддоо ффооррммиирраањњаа ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа..

ММииннииммааллннаа ввииссииннаа ккааппииттааллаа јјее ппррооппииссааннаа ммееррооддааввнниимм ззааккоонноомм..

ССииммууллттаанноо оосснниивваањњее –– ууппллааттаа ууппииссаанниихх ааккцциијјаа ссее вврршшии ооддјјеедднноомм..

УУддееллии уу ооссннооввнноомм ккааппииттааллуу ТТееккуућћии ррааччуунн

((11))

ННооммииннааллннаа вврр.. УУппииссаанниихх ааккцциијјаа

((11)) ффооррммиирраањњее ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ккааддаа ссуу ппоо ннооммииннааллнноојј ввррееддннооссттии ууппииссааннее ааккцциијјее ууппллааћћееннее уу

ццееллииннии

ААккцциијјссккии ккааппииттаалл ТТееккуућћии ррааччуунн

ННооммииннааллннаа ВВрр.. УУппииссаанниихх ааккцциијјаа

ЕЕммииссииооннаа ппррееммиијјаа //аажжииоо//

ЕЕммииссииооннаа ппррееммиијјаа

11)) УУппллааттаа ууппииссаанниихх ааккцциијјаа ии ееммииссииооннее ппррееммиијјее уу ццееллииннии.. ААккцциијјее ссуу ппррооддааттее ииззннаадд ннооммииннааллннее

ввррееддннооссттии..

53

ССууккццеессииввнноо оосснниивваањњее ааккццииооннааррссккоогг ддрруушшттвваа –– ннооммииннааллннаа вврреедднноосстт ууппииссаанниихх ааккцциијјаа ссее

ууппллааћћуујјее уу ррааттааммаа.. ППррии оосснниивваањњуу ссее ууппллааћћуујјее ннаајјммаањњее 2255%% ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ууппииссаанниихх

ааккцциијјаа аа ооссттааттаакк ппоо ддооссппеећћуу ууннааппрреедд ууттввррђђеенниихх ррооккоовваа ииллии ппоо ппооззииввуу ууппррааввее ддрруушшттвваа,, уу

ззааввииссннооссттии оодд ттооггаа ккааккоо јјее ууттввррђђеенноо уу ооддллууцции оо ииззддаавваањњуу ааккцциијјаа..

ССууккццеессииввнноо оосснниивваањњее-- ддееллииммииччннаа ууппллааттаа уузз аажжииоо

ЕЕммииссииооннаа ппррееммиијјаа ТТееккуућћии ррааччуунн

УУккууппаанн аажжииоо ууппллааћћееннии аажжииоо ии ддееоо ууппииссаанниихх ааккцциијјаа

ННееууппллааћћееннии ууппииссааннии ооссннооввннии

ккааппииттаалл

ААккцциијјссккии ккааппииттаалл

ННооммииннааллннаа вврреедднноосстт ннооммииннааллннаа вврреедднноосстт

УУппииссаанноогг ккааппииттааллаа ууппииссаанноогг аа ннееууппллааћћеенноогг

ккааппииттааллаа

ППооввеећћаањњее ааккцциијјссккоогг ккааппииттааллаа

11.. ЕЕммииссиијјаа ннооввоогг ккооллаа ааккцциијјаа

22.. ИИззддаавваањњее ггррааттиисс ааккцциијјаа

ААккцциијјссккии ккааппииттаалл РРееззееррввее

11

((11)) ииззддаавваањњее ““ ггррааттиисс”” ааккцциијјаа

ССммаањњеењњее ааккцциијјссккоогг ккааппииттааллаа

11.. ССммаањњеењњеемм ннооммииннааллннее ввррееддннооссттии ааккцциијјаа

22.. ССппаајјаањњеемм ааккцциијјаа

33.. ООттккууппоомм ии ппоонниишшттеењњеемм ааккцциијјаа

РРааззллооззии ззаа ссммаањњеењњее::

-- ггууббииттаакк уу ппооссллоовваањњуу

-- ккааппииттаалл јјее уу ооддннооссуу ннаа ооббиимм ппооссллоовваањњаа ппррееддииммееннззииоонниирраанн

54

ББииллоо ддаа ссее ссммаањњуујјее ннооммииннааллннаа вврреедднноосстт ааккцциијјаа ииллии ддаа ссее ддввее ааккцциијјее ссппаајјаајјуу уу јјееддннуу ааккцциијјуу

ннаассттаајјуу ииссттее ппооссллееддииццее,, ссммаањњуујјее ссее ааккцциијјссккии ккааппииттаалл ии ииззнноосс ггооттооввииннее ннаа ттееккуућћеемм ррааччууннуу,, ааккоо

ссее ааккццииооннааррииммаа ииссппллааћћуујјее ддееоо ккааппииттааллаа ииллии ггууббииттаакк,, ааккоо јјее ссммаањњеењњее ииззвврршшеенноо ддаа ббии ссее ппооккррииоо

ггууббииттаакк..

ТТееккуућћии ррааччуунн ААккцциијјссккии ккааппииттаалл

11

ГГууббииттаакк

22

((11)) ссммаањњеењњее ааккцциијјссккоогг ккааппииттааллаа ииссппллааттоомм ааккццииооннаарраа

((22)) ссммаањњеењњее ааккцциијјссккоогг ккааппииттааллаа ррааддии ппооккрриићћаа ггууббииттккаа

ООттккуупп ии ппоонниишшттеењњее ссооппссттввеенниихх ааккцциијјаа

ТТееккуућћии ррааччуунн ООттккууппљљееннее ссооппссттввееннее ааккцциијјее РРааччуунн ппоонниишшттеењњаа

ссооппссттввеенниихх ааккцциијјаа ААккцциијјссккии

ккааппииттаалл

11 22 33

44

РРееззееррввее

((11)) ооттккуупп ссооппссттввеенниихх ааккцциијјаа

((22)) ппоонниишшттеењњее ооттккууппљљеенниихх ссооппссттввеенниихх ааккцциијјаа

((33)) ссммаањњеењњее ооссннооввнноогг ккааппииттааллаа ззббоогг ппоонниишшттеењњаа ссооппссттввеенниихх ааккцциијјаа

((44)) ППооввеећћаањњее ррееззееррввии ззббоогг ввиишшее ннооммииннааллннее уу ооддннооссуу ннаа ннааббааввннуу вврреедднноосстт ааккцциијјаа

((44аа)) ссммаањњеењњее ррееззееррввии ззббоогг нниижжее ннооммииннааллннее уу ооддннооссуу ннаа ннааббааввннуу вврреедднноосстт ппоонниишшттеенниихх ааккцциијјаа

55

11. ПРЕДАВАЊЕ ДР КАТА ШКАРИЋ ЈОВАНОВИЋ

ПОЗАЈМЉЕНИ КАПИТАЛ Ангажује се ради: - недовољности сопственог капитала, - повећања приноса на сопствени капитал, Према рочности се дели на: - дугорочне кредите, - краткорочне кредите и - текуће обавезе. ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ Рок отплате дужи од године дана. Намена: за основна средства, и за стална обртна средства. Обавеза настаје у тренутку исплате из одобреног кредита и у висини исплате.

Отплата кредита се врши путем ануитета. Ануитет = рата + камата Сталан Промењив – опадајући

56

КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ Рок отплате до године дана Намена: за финансирање сезонских залиха и за одржање ликвидности предузећа. Обавеза настаје у тренутку уплате одобреног кредита на рачун предузећа и једнака је висини уплаћеног износа.

Камата на краткорочне кредите се може плаћати месечно или заједно са главницом дуга по истеку рока доспећа. При месечном плаћању камате

57

ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ОБВЕЗНИЦА Обвезница – кредитна ХОВ Обавезе по основу обвезница настају у тренутку продаје обвезница и у висини номиналне вредности продатих обвезница. Номинална вредност обвезнице је она на коју обвезница гласи.

Обвезнице могу имати каматни или ануитетни купон. Каматни купон – главница дуга се враћа одједном по року доспећа, а камата се плаћа шестомесечно, најчешће; Ануитетни купон – током отплатног периода власницима се враћа део главнице и плаћа припадајућа камата.

(1) измирење обавеза по основу обвезница Камата на обвезнице је финансијски расход. Како се камата плаћа шестомесечно она је предмет временског разграничења.

УЛАГАЊА

УЛАГАЊА У УЧЕШЋА, ОСТАЛЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ И ДУГОРОЧНE ПЛАСМАНE

УЧЕШЋА Улагања у друга предузећа која су срачуната на стварање основе за утицај на пословну и финансијску политику датог предузећа да би се унапредило сопствено пословање. Улагање мора да буде веће од 10% основног капитала датог предузећа.

Учешће може бити: - обично када се креће 10 до 20% гласова у скупштини датог предузећа; - значајно када се креће од 20 до 50%, - већинско веће од 51%.

58

Већинско учешће може постојати и испод 50%, ако постоји висок степен дисперзије акција.

Учешћа се обухватају по њиховој набавној вредности. Набавна вредност учешћа = куповна вредност

+ провизија берзанском посреднику + берзански порез на промет + накнада централном регистру ХОВ и сл.

По основу учешћа остварују се приходи: - дивиденда ако се учешће односи на акционарско друштво, односно учешће у добити ако је учешће у друштву са ограниченом одговорношђу

Продаја учешћа - са добитком ако је продајна вредност изнад набавне

59

Добитак на продаји учешћа

Продаја учешћа са губитком - ако је продајна вредност нижа од набавне вредности

Остале хартије од вредности Дугорочна и краткорочна резерва ликвидности предузећа Приходи: камате и дивиденде, као и разлика између набавне и продајне вредности Акције, обвезнице, благајнички записи, комерцијални записи и сл.

Стицање хартија од вредности:

Хартије од вредности се могу поделити на краткорочне и дугорочне.

Краткорочне ХОВ- означавају се као ХОВ којима се тргује, а дугорочне ХОВ намењене продаји. Хартије од вредности осим што могу бити предмет продаје могу се држати до рока доспећа. Рок доспећа имају кредитне хартије од вредности. Продаја Хартија од вредности - са добитком ако је продајна вредност изнад набавне

60

Продаја хартија од вредности са губитком - ако је продајна вредност нижа од набавне вредности

Дугорочни пласмани Улагања у друга предузећа на кредитној основи. Рок наплате дужи од године дана. Приход камата Наплата путем ануитета или одједном по истеку рока, а камата полугодишње.

Исплата одобреног кредита, који за повериоца представља пласман

Наплата пласмана

61

12. Предавање

Др Ката Шкарић Јовановић

Улагање у основна средства

Средствима, уопште, сматрају се ресурси који се налазе под контролом предузећа, који су последица прошлих догађаја и који ће предузећу донети економске користи у будућности.

Основна средства су средства која се користе као средства за рад у ширем смислу, са роком

трајања дужим од године дана.

Полазећи од односа који могу имати према процесу производње основна средства се деле на:

- ОСНОВНА СРЕДСТВА У ПРИПРЕМИ - ОСНОВНА СРЕДСТВА У ФУНКЦИЈИ И

- ОСНОВНА СРЕДСТВА ВАН ФУНКЦИЈЕ

Основна средства у припреми

Када прибављање средства претпоставља његову изградњу или монтажу. Фаза припреме почиње обезбеђењем потребних новчаних средстава а завршава се стављањем

срестава у рад.

Основна средстава у припреми могу обухватати:

- авансе за основна средства - потраживања по основу заједничке изградње основних срестава и

- инвестиције у току – основна средства у припреми

Основна средства у функцији

Основна средства чије је коришћење у току. Обухватају:

- земљишта, - шуме,

- грађевинске објекте, - опрему,

- дугогодишње засаде,

- основно стадо, - материјална права,

- остала основна средства.

Основна средства ван фунцкије

Изгубила своју употребну вредност било због физичке порабаћености или због економске застарелости.

Не доприносе оставарењу прихода, али изазивају издатке везане за њихово осигурање, одржавање и отписивање, услед чега њихово држање непосредно смањује резултат предузећа.

62

Књиговодствена евиденција о основним средствима

Обавезне евиденције о основним средствима воде се у:

Финансијском књиговодству- главној књизи,

Књизи основних средстава

Помоћној књизи основних средстава

Ванкњиговодствене евиденције

Реверсне књиге

У главној књизи основна средства се воде по групама и по вредности.

На пример: земљишта, машине, грађевински објекти и сл.

Главна књига пружа податке о њиховој набавној и отписаној вредности.

Књига основних средстава

Матична евиденција о основним средствима.

Ова књига се отвара при оснивању предузећа, а закључује се при ликвидацији или стечају

предузећа. Уписом у књигу основних средстава свако основно средство добија свој инвентарни број.

Књига основних средстава садржи следеће податке за свако појединачно основно средство:

- инвентарни број,

- номенклатурни број, - назив основног средства

- добављач и његово седиште, - број и датум документа о пријему основног средства,

- век трајања, - набавна вредност

- отуђење или расходовање са навођењем датума

Инвентарни број основног средства служи за његову идентификацију и неможе се доделити другом средству, чак и онда када првобитно средство буде расходовано или продато.

Књига пружа инфорамације о томе која је све основна средства предузеће набавило од

оснивања до дана увида у књигу, од кога их је набавило, колика је била њихова набавна вредност и да ли она још у функцији, продата или су расходована.

Помоћна књига основних средстава

За свако основно средство се води посебан – појединачни рачун. На предњој страни рачуна се налазе основни подаци о средству, који се преузимају из Књиге основних средстава, док се на

полеђини евидентирају промене вредности средства услед отписа или накнадних улагања.

Реврсне књиге се користи за праћење кретања основних средстава кроз предузеће. Оне

треба да дају одговор где се у предузећу које од основних средстава налази и ко је задужен датим средством.

Начини стицања основних средстава 1. куповина

2. изградња 3. остали начини

63

Куповина основних средстава Куповина основних средстава која се могу наћи готова на тржишту.

Предмет куповине могу бити нова или употребљавана основна средства.

Куповина нових основних средстава

Набавка основних средстава може бити финансирана из сопствених средстава или из

одобрених дугорочних кредита. Набавци претходи доношење одлуке о набавци.

Књиговодствена документа на основу којих се набавка евидентира су:

- отпремница добављача - фактура добављача и

- записник о пријему основног средства

Ако се основно средство може непосредно после набавке користити тада се његова набавка евидентира:

Ако се након куповине, средство мора монтирати тада тренутак набавке није истовремено и

тренутак стављања у функцију. Средство мора проћи фазу припреме. Књиговодствена евиденција:

64

Куповина употребљаваних основних средстава

Набавна вредност ових средстава представља њихову садашњу вредност. Да би се обезбедио у виду у степен њихове отписаности, књижење изгледа:

Исправка вред. осн. сред.

Рачун основна средства дугује првобитну набавну вредност-набавна вредност коју је

средство имало када је било ново, а о којој податке даје продавац средства.

Добављачи потражују износ који се плаћа за дато средство, а разлика између првобитне набавне вредности и куповне вредности представља отписану вредност, која се обухвата на

рачуну Исправка вредности основних средстава.

Изградња основних средстава

Израдња основних средстава у туђој режији

Изградња основних средстава у сопственој режији

Изградња заједничких основних средстава

Изградња основних средстава у туђој режији

Уговор

Инвеститор

Извођач радова

Економске промене:

1. исплата аванса, 2. привремене грађевинске ситуације,

3. измирење обавеза по грађевинским ситуацијама ,

4. дефинитивна – окончана грађевнска ситуација, 5. активирање основног средства,

65

Књиговодствено обухватање:

Изградња основних средстава у сопственој режији

Основна средства која изгради само предузеће вреднују се у висини цене коштања. Које начело забрањује вредновање по продајној цени, која би се остварила ако би се дато

средство продало на тржишту?

Изградња основних средстава изазваће трошкове материјала, рада, средстава за рад, услуга и

сл. Ови трошкови ће чинити цену коштања датог средства.

Привремене и коначна ситуација се евидентирају:

66

Завршетак изградње, активирање основног средства евидентира се исто као код изградње у

туђој режији:

Изградња заједничких основних средстава

Разлози за заједничку изградњу или набавку основних средстава Број учесника није ограничен

Основа уговор

Уговором се одређује предузеће које ће бити носилац права и обавеза које ће проистећи из набавке. Ово предузеће иступа у односу на трећа лица у своје име а за заједнички рачун.

У књиговодству предузећа које ће извршити набавку средства евидентирају се следеће

економске промене: 1.пријем уплате другог учесника

2. набавка основног средства

Код другог предузећа евидентирају се следеће економске промене:

1. уплата учешћа у вредности заједничког основног средства 2. пријем заједничког основног средства

Свако од предузећа учесника у заједничкој набавци средство у својим књигама води и

билансима исказује у висини износа који је дат за његову набавку.

67

Пријем основних средстава без накнаде

Садашња вредност основних средстава примљених без накнаде представља за предузеће остали приход.

68

13. Предавање Др Ката Шкарић Јовановић

Улагања у залихе материјала, ситног инвентара, амбалаже и робе

Појам и подела материјала Материјал – предмет рада Подела:

производни непроизводни

Производни материјал: основни и помоћни Ситан инвентар – средства за рад чији је век трајања краћи од године дана Амбалажа средства чији је задатак да очувају квалитет и квантитет производа.

Амбалажа:

одвојива

неодвојива Неодвојива: повратна и неповратна

Документа при набавци: 1. пријемница 2. отпремница добављача 3. фактура добављача 4. Комисијски записник

Књиговодствена евиденција о материјалу Евиденција о залихама се води у: - финансијском књиговодству, - помоћној књизи материјала (материјално књиговодство) - магацинско књиговодство. Залихе материјала се могу водити по: - стварним, комбинованим и планским набавним ценама.

Књиговодствено обухватање набавке материјала ако се залихе материјала воде по

стварној набавној цени Набавка доводи до повећања залиха и повећања обавеза према добављачима, јер пријем материјала претходи плаћању. Књижењу материјала претходи израда калкулације набавне вредности.

69

Калкулација је поступак утврђивања набавне вредности.

Збирна калкулација

Појединачна калкулација Садржина калкулације: Фактурна вредност – комерцијални попусти + зависни трошкови набавке Набавна вредност

Књижење набавке:

(1) пријем фактуре од добављача (2) зависни трошкови набавке Пример Према пријемници и фактури добављача примљено је: 300 кг материјала А чија је фактурна цена 30 по кг и 500 кг материјала Б чија је фактурна цена 40 по кг. На име трошкова допреме примљена је фактура на 800. На име трошкова осигурања плаћено је са текућег рачуна 2900. Урадити збирну и појединачну калкулацију набавне вредности, односно набавне цене. Калкулација набавне цене Материјал А 1. фактурна вред: 300*30= 9000 2. трошкови допреме 300*1 = 300 3. трошкови осигур. 300*3 = 900 Набавна вредност 300*34 =10200 Трошкови допреме: 800/800= 1 Трошкови осигурања: 2900/2900*9000=900/300=3

70

Материјал Б 1. Фактурна вредност 500*40=20000 2. Трошкови допреме 500*1 = 500 3. Трошкови осигур. 500*4 = 2000 Набавна вредност 500*45=22500 Трошкови осигурања 2900/29000*20000/500=4

Главна књига

Комбинована набавна цена

Разлози за увођење: - повећање ажурности - Планирање зависних трошкова набавке Планирани зависни трошкови набавке се могу исказати: у апсолутном износу у односу на јединицу мере, 2 дин по кг, на пример, или процентуално у односу на фактурну вредност, 2% у односу на фактурну вредност.

Комбиновна набавна цена обухвата: Стварну фактурну цену + планиране зависне трошкове набавке. Пример: Примљено је према пријемници 300 кг материјала А чија је фактурна цена 30 по кг. На име зависних трошкова набавке обрачунато је 5 по кг.

Калкулација комбиноване набавне цене: 1. фактурна вредност 300*30=9000 2. Обрачунати ЗТН 300*5 =1500 3. Комбинована НВ 300*35 =10500

71

Планирани – обрачунати зависни трошкови набавке обухватају се на потражној страни рачуна Разграничење ЗТН. Када се на основу примљених докумената утврди стварна висина ЗТН, тада се овај рачун задужује а одобравају се рачун Добављачи, Текући рачун или Благајна.

Салдо рачун Разграничење ЗТН показује разлику између планираних и стварних ЗТН. На крају године овај салдо се преноси на рачун Трошкови материјала. Књиговодствено обухватање

1. књижење набавке материјала 2. књижење стварних зависних трошкова набавке 3. књижење закључка рачуна Трошкови материјала

Планска набавна цена Разлози за коришћење: - повећање ажурности - стварање основе за контролу рада набавне службе Планска набавна цена = планска фактурна цена + плански зависни трошкови набавке. Утврђује се на крају године за наредну пословну годину. Не мења се током године. Књиговодствено обухватање набавке материјала по ПНЦ Утврђивање планске набавне вредности купљеног материјала ПНВ = набављена кол. * ПНЦ. 2. Утврђивање стварне набавне вредности 3. Утврђивање разлике између планске и стварне набавне вредности набављеног материјала

72

Пример: 1. Према пријемници примљено је 300 кг материјала А, чија је планска набавна вредност 35 по кг. 2. Према фактурама добављача, фактурна вредност набављеног материјала је 30.000, а трошкови допреме 4.000

73

Нефактурисани материјал Када се залихе материјала воде по стварној набавној цени, а пријем материјала претходи пријему фактуре, тада у складу са начелом потпуности и ажурности, пријем треба евидентирати, а обавезу према добављачу обухватити на рачуну Добављачи за нефактурисани материјал.

По пријему фактуре, обавеза се са рачуна Добављачи за нефактурисани материјал преноси на рачун Добављачи.

Ако се јави разлика између износа на који гласи примљена фактура и износа који је при пријему материјала узет као фактурна вредност, она се обухвата на рачуну:

Трошкови материјала или

Одступање од планских набавних цена

Материјал на путу Испорука материјала и пријем фактуре претходе пријему материјала У складу са принципом потпуности треба евидентирати насталу обавезу према добављачима и исказати да испоручени материјал представља део активе предузећа.

74

Материјал на обради и доради 1. Упућивање материјала са залиха на обраду и дораду 2. Трошкови обраде и дораде 3. Пријем материјала са обраде и дораде

Набавка робе

Залихе робе се воде по стварној набавној цени Документи: пријемница робе, отпремница добављача и фактура добављача

Добављачи Роба на залихама

Залихе робе се воде по велепродајним ценама Велепродајна цена: - набавна цена + разлика у цени Разлика у цени: - маржа - рабат - слободна разлика у цени

75

Разлика у цени служи за покриће трошкова пословања трговинског предузећа. Вишак изнад трошкова пословања представља добит трговине. Ако су трошкови пословања виши од остварене разлике у цени тада трговина послује са губитком.

Пример: Према пријемици и фактури добављача примљено је 1000 ком. Робе А чија је фактурна цена 4 по комаду. На име трошкова допреме примљена је фактура на 1000. Продајна вредност примљене робе је 7000.

76

Измирење обавеза према добављачима

Обавеза настаје када испорука робе, материјала, основних средстава или услуга претходи плаћању. Фактура добављача Комерцијални попусти – рабат и бонификација смањују висину обавезе.

Рабат – сезонски и количински Бонификација – одобрено снижење цене због слабијег квалитета испоручене робе За попусте познате у тренутку испоруке (рабат) добављач одмах умањује фактурну вредност. Накнадно одобрени попусти (количински рабат и бонификација) се евидентирају:

Ако се залихе воде по стварној набавној цени:

Трошкови материјала Добављачи

Ако се залихе воде по планској набавној цени, односно по велепродајној цени:

Одступање од ПНЦ Добављачи

Разлика у цени

Обавезе могу бити измирене: - исплатом са рачуна - исплатом из отворених акредитива - претварањем у меничне обавезе

77

Исплата са текућег рачуна 1. Пре уговореног рока ради коришћења понуђеног каса сконта

Текући рачун Добављачи

(1)

Финансијски приходи 2. Измирење обавеза о року

78

2. Исплата из отворених акредитива Акредитив- документарни и лични

Отварање акредитива

Текући/Девизни рачун Добављачи

Исплата из отвореног акредитива

Отворени акредитиви Добављачи

3. Предаја менице – претварање обавезе према добављачима у меничну обавезу Меница – инструмент обезбеђења плаћања Номинални износ менице:

Дуг или

Дуг + камата, ако је рок доспећа дужи од уобичајеног – законског рока плаћања.

Камата је накнада за коришћење средстава добављача. Меница доспева за наплату најдуже 90 дана од дана издавања. Меница може бити: сопствена или вучена

1) предаја менице, 2) исплата менице 3) пренос настале камате на финансијске расходе

79

80

14. Предавање

Др Ката Шкарић Јовановић

Нефактурисани материјал

Када се залихе материјала воде по стварној набавној цени, а пријем материјала

претходи пријему фактуре, тада у складу са начелом потпуности и ажурности,

пријем треба евидентирати, а обавезу према добављачу обухватити на рачуну

Добављачи за нефактурисани материјал.

По пријему фактуре, обавеза се са рачуна Добављачи за нефактурисани материјал

преноси на рачун Добављачи.

Ако се јави разлика између износа на који гласи примљена фактура и износа који је

при пријему материјала узет као фактурна вредност, она се обухвата на рачуну:

Трошкови материјала или

Одступање од планских набавних цена

Пример:

1. Према пријемници примљено је 1000 кг материјала А, чија је фактурна вредност,

према уговору 5 дин/кг. Фактура није примљена. На име трошкова допреме

примљена је фактура на 1000 дин.

2. Од добављача је примљена фактура за испоручени материјал А, која гласи на

5100 динара.

81

Материјал на путу

Испорука материјала и пријем фактуре претходе пријему материјала

У складу са принципом потпуности треба евидентирати насталу обавезу према

добављачима и исказати да испоручени материјал представља део активе

предузећа.

Пример:

1. Примљена је фактура од добављача “А” која гласи на дин. 23.000, за материјал

испоручен, али није примљен у магацин.

2. Према пријемници примљено је од добављача “А” материјала чија је вредност

23.000. На име трошкова допреме је примљена фактура која гласи на 2000 дин.

Материјал на обради и доради

1. Упућивање материјала са залиха на обраду и дораду

2. Трошкови обраде и дораде

3. Пријем материјала са обраде и дораде

82

Пример:

1. Са залиха је упућено на обраду и дораду материјала у вредности од 4.500 дин.

2. На име трошкова обраде примљена је фактура на дин. 1.500.

3. Примљен је материјал са обраде и дораде.

Измирење обавеза према добављачима

Обавеза настаје по основу набавке средстава односно коришћења услуга.

Плаћање следи пријему средстава односно услуге.

Висина обавезе исказана у фактури добављача.

Износ на који фактура гласи не мора увек да представља коначан износ обавезе.

Попусти који добављач одобрава смањују висину обавезе.

Попусти могу бити:

- комерцијални

- финансијски

Комерцијални попусти

Рабат – сезонски и количински

Бонификација – одобрено снижење цене због слабијег квалитета испоручене робе

За попусте познате у тренутку испоруке (рабат) добављач одмах умањује фактурну

вредност.

Књиговодствено обухватање накнадно одобрених комерцијалних попуста

83

Финансијски попуст

Каса сконто попуст који добављач нуди за плаћања пре рока доспећа.

Овај попуст не утиче на висину обавезе према добављачима, већ на висину износа

чијом исплатом се обавеза измирује.

Измирење обавеза према добављачима

Обавезе могу бити измирене:

- исплатом са рачуна

- исплатом из отворених акредитива

- претварањем у меничне обавезе

Исплата са текућег рачуна

1. Пре уговореног рока ради коришћења понуђеног каса сконта

2. Измирење обавеза о року

3. Исплата обавеза након договореног рока

84

2. Исплата из отворених акредитива

Акредитив- документарни и лични

Отварање акредитива

Исплата из отвореног акредитива

Меничне обавезе

Предаја менице – претварање обавезе према добављачима у меничну обавезу

Меница – инструмент обезбеђења плаћања

Номинални износ менице:

Дуг или

Дуг + камата, ако је рок доспећа дужи од уобичајеног – законског рока

плаћања.

Камата је накнада за коришћење средстава добављача.

Меница доспева за наплату најдуже 90 дана од дана издавања.

85

1) предаја менице,

2) исплата менице

3) пренос настале камате на финансијске расходе

86

15. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

ПОЈАМ И ПОДЕЛА ТРОШКОВА И РАСХОДА

Појам и подела трошкова

Трошкови – новчани израз утрошака фактора производње неопходних за производњу производа или пружање услуга. Утрошак – натурално исказано трошење фактора производње.

ПОДЕЛЕ ТРОШКОВА РЕЛЕВАНТНЕ ЗА РАЧУНОВОДСТВО 1. Према томе трошењем којих фактора производње је дати трошак настао - трошкови материјала - трошкови амортизације, - трошкови зарада, - трошкови производних - трошкови непроизводних услуга

2. Према месту настанка У производном предузећу: - трошкови производње - трошкови управе - трокови продаје Трошкови производње обухватају и трошкове набавке – трошкови производа, трошкови управе и трошкови продаје – расходи периода.

3. Према начину урачунавања у цену коштања: - директни и - индиректни (општи) трошкови. Директни – трошкови материјала за израду и трошкови зарада израде Индиректни трошкови: трошкови амортизације, трошкови енергије, зарада радника који не раде непосредно на изради производа и сл.

4. Према начину реаговања на промене у обиму производње: - фиксни и - варијабилни. Појам расхода Расходи су сва смањења активе или повећања обавеза проистекла из продаје учинака, финансијских задужења, располагања имовином и ванредних околности. Подела расхода

1. Пословни 2. Финансијски 3. Остали и 4. Ванредни расходи

87

Пословни расходи - зависе од делатности предузећа - начин на који ће бити исказани зависио од методе обрачуна периодичног резулата - висина и динамика ових расхода се може планирати - чврсто су повезани са пословним приходима Финансијски расходи Настају по основу финансијских задужења, камате на кредите, затезне камате, каса сконто и др. Висина и динамика ових расхода се може предвидети са задовољавајућом тачношћу. Нису повезани са финансијским приходима. Остали расходи Сви расходи који се не могу повезати са производњом и продајом учинака, финансијским задужењима, нити су последица ванредних догађаја. На пример: губици по основу продаје имовине, губици због превременог расходовања основних средстава, обезвређења имовине и сл. Ванредни расходи

Настају по основу ванредних догађаја.

Ванредни догађај – догађај који се не може предвидети нити се може спречити његов настанак. Губици настали по основу штета од поплава, земљотреса и сл.

Однос трошкова и расхода Последице:

Трошкови мењају активу предузећа.

Расходи смањују активу предузећа. Трошкови настали у једном обрачунском периоду су у целини расходи ако је производња једнака продаји.

Трошкови изазвани производњом производа до тренутка продаје чине цену коштања недовршене производње и готових производа на залихама. Продајом ови трошкови постају расходи. Трошкови управе и трошкови продаје су расходи периода у коме настају.

88

Расходи су шири појам од трошкова јер обухватају финансијске расходе, остале расходе и ванредне расходе

Књиговодствено обухватање трошкова по врстама

Код разматрања трошкова по врстама треба обухватити: 1. Чиме је условљено настајање трошкова 2. Када настаје трошак 3. Како се утврђује висина трошкова 4. На основу чега се евидентира висина трошкова 5. Како се евидентира трошак

Трошкови отписа основних средстава Основна средства се користе у периоду дужем од годину дана. Коришћење има за последицу смањење вредности. Поред коришћења смањење настаје и услед протека времена и економског застаревања.

Отписивањем се констатује смањење вредности основних средстава. Задатак отписивања – правилна алокација набавне вредности као трошка на обрачунске периоде у којима се дато средство користи. Надокнада утрошене вредности зависи од односа прихода и расхода у датом обрачунском периоду.

Утврђивање висине смањења вредности основних средстава – висине отписа претпоставља: - утврђивање основице отписивања - избор методе отписивања.

Предмет отписивања је набавна вредност, или набавна вредност умањена за вредност ликвидационог остатка, ако се она може поуздано утврдити. Ликвидациони остатак – вредност основног средства по истеку века трајања. МЕТОДЕ ОТПИСИВАЊА Временске методе: - линеарна метода отписивања - дегресивна метода отписивања - Метода функционалног отписивања

Временске методе

1. Утврђивање века трајања 2. Технички век трајања 3. Економски век трајања 4. Корисни век трајања

Метода линеарног отписивања Набавна вредност се равномерно распоређује на обрачунске периоде. Полазна претпоставке: равномерно трошење основних средстава из периода у период, равномерно кретање трошкова одржавања.

Висина отписа: Набавна вредност/процењени век трајања Или Стопа отписа = 100/процењени век трајња Трошкови отписа= НВx% 100

89

Висина трошкова отписа остаје иста током века трајања. Само ако дође до повећања основице отписивања услед реконструкција или адаптација промениће се и висина отписа.

Слабости методе 1. Нереалност претпоставки на којима се заснива . 2. Висок ризик од економског застаревања. 3. Укупни трошкови основног средства /трошкови амортизације и трошкови одржавња/

расту са протеком века трајања, док приходи од коришћења средства опадају.

Метода дегресивног отписивања Набавна вредност се као трошак на процењени век трајања распоређује тако што су отписи највиши на почетку обрачунског периода а са протеком времена опадају.

Аргументи: - ефикасност средства опада - смањује се ризик од економског застаревања - трошкови одржавања протеком времена расту, што са опадујућим трошковима одржавања даје приближно равномерно терећење обрачунских периода.

Висина трошкова отписа се може утврђивати на више начина. Аритметичка дегресија:

Износ дегресије = 2НВ/н(н+1) Трошкови отписа утврђују се множењем износа дегерсије са процењеним веком трајања умањеним за године коришћења.

Метода обезбеђује потпун отпис набавне вредности основног средства по истеку века трајања.

За 1. годину = н* Д

За 2. годину = н-1*Д и тд. Израчунајте висину трошкова отписа основног средства чија је набавна вредност 40.000, а процењени век трајања 4 године, ако је у току друга година корићења.

Геометријска дегресија Висина трошкова отписа се утврђује применом одабране стопе отписа на неотписану (садашњу) вредност основног средства. Одабрана стопа отписа: двострука линеарна стопа Метода не обезбеђује потпуно отписивање набавне вредности основног средства.

Избор стопе отписа: - висина отписа треба да одражава реално смањење вредности основних средстава - остатак неописане вредности не треба да буде висок.

Проблем неотписане вредности на крају века трајања се може решити: - преласком на линеарно отписивање у години у којој висина отписа утврђена дегересивном методом падне испод висине отписа утврђеног линеарном методом - уколико постоји ликвидациони остатак који је значајан могуће је утврдити стопу отписа чија ће примена довести до неотписане вредности једнаке висини ликвидационог остатка.

90

Функционална метода Основа за утврђивање отписа је укупан обим учинака које средство може пружити у оквиру разумно утврђеног века трајања.

Висина трошкова отписа се обрачунава: НВ/Q=ta/q ta= ta/qXq

ta/q – трошкови амортизације по јединици учинка

Слабост – искључиво физичко рабаћење основ за утврђивање висине Различите методе дају различиту висину трошкова отписа. Није допуштена промена методе у току периода. Допуштен је прелазак са дегресивне на линеарну методу, али не и обрнуто.

Трошкови настају континуирану, али се евидентирају месечно. Обавеза обрачуна отписа настаје од првог наредног месеца у односу на месец стицања основног средства и престаје наредног месеца у односу на месец отуђења основног средства.

Основу за књижење чини предрачун основних средстава. Предрачун се саставља на крају године за наредну годину. Коначни обрачун трошкова амортизације се врши на крају године.

Књижење:

Рачун исправка вредности основних средстава је корективни рачун рачуна Основна средства – своди набавну вредност на садашњу вредност. У помоћној књизи основних средстава висина отписа се евидентира на појединачним рачунима основних средстава.

91

16. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

Трошкови материјала, ситног инвентара и

амбалаже

Појам трошкова материјала

У новцу изражени утрошци материјала. Трошак материјала = утрошак материјала х набавна цена материјала

Обрачун висине трошкова материјала

Залихе материјала се воде по стварној набавној цени Трошак се утврђује методом сталног инвентара или методом уметнутог инвентара.

Обрачун висине трошкова материјала када се користи метода сталног инвентара

Евиденција залиха се може организовати по: - партијама или - врстама. По партијама – за сваку набавку једне врсте материјала отвара се посебан рачун.

Ако се евиденција залиха материјала води по партијама тада је:

Трошак материјала = утрошена количина х набавна цена партије из које

потиче утрошени материјал. Пример: У току обрачунског периода извршене су три набавке материјала “А” и то: 14. 03. 2004. 300 кг по набавној цени од 5 дин/кг 23. 03. 2004. 500 кг по набавној цени од 5,2 дин/кг 31.03. 2004. 200 кг по набавној цени од 5,5 дин/кг. Утрошено је 400 кг материјала “А” и то: 300 кг из прве набавке (партије) и 100 кг из друге партије .

92

Трошак материјала: 300 х 5,0 = 1.500 100 х 5,2 = 520 Укупно 2.020 Евиденција залиха материјала по партијама је погодна за предузећа која немају велики број врста материјала и која немају честе набавке. Обрачун трошкова материјала када се евиденција о залихама води по врстама

За једну врсту материјала се води само један рачун без обзира на то што се набавне цене од једне до друге набавке разликују.

Пример:

За обрачун трошкова материјала користи се:

1. метод просечне цене 2. Фифо метод /first in first out/ 3. Лифо метод /last in first out/

1. МЕТОДА ПРОСЕЧНЕ НАБАВНЕ ЦЕНЕ Претпоставка од које се полази: материјал из сваке од набавки има подједнаке шансе да буде потрошен односно да остане на залихама. То значи да се претпоставља да потрошени материјал потиче из свих набавки. Трошкови материјала = утрошена количина х просечна набавна цена

Просечна набавна цена = набавна вредност материјала/ количину набављеног материјала

Просечна набавна цена = 5.200/1000 = 5,2 Трошкови материјала = 400х5,2= 2.080 2. Ф И Ф О МЕТОДА Претпоставка: материјал се троши оним редоследом којим се набавља, што значи да на залихама остаје материјал који потиче из последњих набавки.

Пример:

Материјал “А”

1) 300х5 = 1.500 2) 500х5,2 = 2.600 3) 200 х 5,5 = 1.100

93

Трошкови материјала: 300 х 5 = 1.500 100 х 5,2 = 520 укупно 2.020 Л И Ф О МЕТОДА

Претпоставка: прво се троши материјал који потиче из последњих набавки, што значи да на залихама остаје материјал који потиче из првих набавки.

Пример:

Материјал “А”

1) 300х5 = 1.500 2) 500х5,2 = 2.600 3) 200 х 5,5 = 1.100 Трошкови материјала: 200 х 5,5 = 1.100 200 х 5,2 = 1.400 Укупно 2.500

Упоређење резулата примене различитих метода Приход остварен продајом производа је 2.300

Метода уметнутог инвентара Трошак материјала:

Почетно стање

+ набавке - Крајње залихе = утрошени материјал

94

Утрошени материјал х просечна НЦ х цена прве набавке х цена последње набавке

Пример: Почетно стање 300 кг + набавке 700 кг - крајње залихе 600 кг Утрошени мат. 400 кг Трошак материјала: 400 х 5,2 = 2.080

Слабости: - утврђивање крајњих залиха инвентаром - немогућност контроле рада лица која рукују залихама - немогућност алоцирања трошкова материјала на места и носиоце трошкова

Документ за књижење трошкова материјала: Требовање материјала

Материјал Трошкови материјала

Обрачун трошкова материјала када се залихе материјала воде по планској набавној цени Трошкови материјала: Трошкови материјала по планској набавној цени = утрошена количина х ПНЦ

Сразмеран део одступања од ПНЦ Сразмеран део одступања = утрошени материјал х салдо рачуна Одступање од ПНЦ планску вредност залиха материјала

Трошкови материјала: 1. Трошкови материјала по планским набавним ценама + сразмеран део прекорачења

2. Трошкови материјала по планским набавним ценама – сразмерни део снижења

Утрошено је 400 кг материјала “А”. Планска набавна цена материјала је 5,5 дин/кг. Планска вредност залиха материјала . износи 5.500, а снижење 300. Сразмеран део одступања: 5500:300 = 2200:х Х = (300х2200)/5500 х=120

95

Обрачун и књижење материјала који се не складишти Висина трошкова се утврђује из фактура добављача. Материјал који се не складишти: вода, електрична енергија и др.

Добављачи Трошкови материјала

Обрачун и књижење трошкова ситног инвентара и амбалаже

Методе обрачуна. 1. метода потпуног отписа 2. метода калкулативног отписа Избор методе зависи од процењеног века трајања ситног инвентара и амбалаже

За ситан инвентар и амбалажу која траје један обрачунски период користи се метода потпуног отписивања. Сматра се да је трошак настао у тренутку издавања у употребу ситног инвентара и амбалаже. Висина трошка једнака је производу издатих количина и набавних цена.

Књижење: Ситан инвентар на залихама Трошкови материјала

Документ: требовање ситног инвентара

96

Калкулативни метод – ситан инвентар и амбалажа чији се век трајања дужи до једног месеца, односно обрачунског периода. 1. издавање у употребу 2. месечни трошак 3. расходовање

97

17. предавање

Др Ката Шкарић Јовановић

Трошкови производних услуга

Трошкови непроизводних услуга

Трошкови зарада

Временско разграничавање трошкова

Трошкови производних услуга Услуге које се могу повезати са производњом и продајом учинака.

Пример: ПТТ услуге, транспортне услуге, комуналне услуге, занатске услуге,

реклама и пропаганда, услуге сајмова, одржавања основних средстава и др.

Висина трошкова услуга исказана је у фактури добављача.

Трошкови непроизводних услуга

Услуге у ширем смислу

Услуге са карактером нематеријалних трошкова

Потребе друштвених рачуна

Пример: дневнице за службена путовања, ауторски хонорари, адвокатске услуге,

банкарске услуге, допринос за грађевинско земљиште, допринос за очување

животне средине и др.

Висина трошкова се утврђује на основу уговора, решења и фактура.

98

Трошкови зарада

Трошкови рада

Трошкови зарада обухватају:

Зараде по основу ефективног рада

Додатке на зараде

Накнаде зарада

Зараде за ефективан рад = утрошак рада Х зарада по часу или учинку

Код производних радних места утрошак се изражава као: норма сат или у броју

учинака

Код непроизводних радних места – време проведено на послу.

Висина зараде по сату или учинку утврђује се колективним уговором, а зависи од:

сложености посла, одговорности, услова рада и др.

Радник право на додатак на зараду остварује радом преко радног времена, радом у

време празника, ноћним радом и сл.

Накнаде зарада се исплаћују радницима за време: годишњег одмора, боловања,

плаћеног одсуства и др.

Бруто зараде, додаци и накнаде обухватају:

- нето износ зараде,накнаде, додатка

- порез на зараде и

- доприносе на зараде.

Висина утрошака утвђује се на основу радних листа или евидениција о присуству

на послу.

Висина бруто зараде по сату или, учинку утврђује се на основу колективног

уговора.

Евиденција о зарадама се води:

- финансијско књиговодство

- помоћна књига зарада

Финансијско књиговодство:

Обавезе по основу зарада Трошкови зарада

(1)

(1) књижење зараде као трошка

99

Административне забране

Смањују износ који се исплаћује запосленима на име нето зараде.

Пример:

1. Обрачунате бруто зараде за март износе 48.000

2. Исплаћени су порези и доприноси на зараде у висини од 18.000

3. Исплаћено је са текућег рачуна на име нето зарада 27.000, административне

забране износе 3.000

4. Исплаћене су обавезе по основу административних забрана.

Временско разграничење трошкова

У кратком року исплате нису једнаке трошковима нити су трошкови једнаки

исплатама.

Трошак треба доделити периоду у коме је настао, независно да ли и када настаје

исплата по основу трошка.

Однос између исплата и трошкова:

1. исплата и трошак настају у истом обрачунском периоду;

2. настанак исплате претходи настанку трошка

3. настанак трошка претходи исплати

Потреба за временским разграничењем постоји само када трошак и исплата настају

у различитим обрачунским периодима

Унапред плаћени трошкови

Исплата претходи настанку трошка

Исплате на име трошкова: осигурања, рекламе, закупнине, претплате на часописе и

сл.

Методи за обухватање ових исплата:

- Метода текућег активирања

- Метода накнадног активирања

100

Метода текућег активирања исплате која се односи на трошкове будућих

обрачунских периода

1. исплата

2. месечни трошак

Текући рачун Разграничење трошкова Трошкови ПУ

(1) (2)

Пример:

1. Исплаћено је са текућег рачуна 6.000 на име тромесечне закупнине.

2. Обрачунати трошкови закупнине за текући месец износе 2.000

Питање: Шта показује салдо рачуна Разграничење трошкова закупнине?

Метода накнадног активирања исплате која се односи на трошкове будућих периода

1. исплата

2. месечни трошкови

Текући рачун Трошкови ПУ Разграничење трошк.

(1) (2)

Пример:

1. Исплаћено је са текућег рачуна 6.000 на име тромесечне закупнине.

2. Обрачунати трошкови закупнине за текући месец износе 2.000

Питање: Шта показује салдо рачуна трошкови непроизоводних услуга?

Временско разграничење обрачунатих трошкова

Обрачунати трошак – настао у датом обрачунском периоду, није плаћен, нити је

примљена фактура.

Висина се утврђује обрачуном

1. Књижење настанка трошка

2. Књижење исплате

Текући рачун Разграничење трош. Трошкови ПУ, НУ,

(2) (1)

101

Пример:

1. Обрачунати трошкови електричне енергије за дати месец износе 24.000

2. Примљена је фактура за утрошену електричну енергију која гласи на 24.000

Дугорочна резервисања

Обавезе за трошкове које постоје на дан биланса, али се висина и рок доспећа

морају проценити јер нису познати.

Обавезе за трошкове поправки у гарантном року

Улога: разграничење трошкова и губитака на обрачунске периоде у којима су

настали.

Формирање резервисања:

Дугорочна резервисања Трошкови произв. услуга

2. Исплате на име трошкова за које је у претходном периоду формирано

резервисање:

Текући рачун/Добављ. Дугорочна резервисања

Укидање резервисања

Салдо рачуна резервисања – неискоришћени износ резервисања

Ако се резервисање не обнавља преноси се на остале приходе, ако формирано

резервисање није у потпуности искорићено, односно н а остале расходе ако су

исплате биле више од формираног резервисања.

102

Пример:

1. На име трошкова одржавања производа у гарантном року формирано је

резевисање у висини од 67.000

2. У току године на име поправки производа у гарантном року примљено је фактура

које гласе на 65.000

3. За наредну годину процењена висина трошкова поправки производа у гарантном

року износи 76.000.

Временско разграничавање стварних трошкова

Разлог разграничења – непознавање стварне висине трошкова у тренутку

њиховог настанка.

Предмет разграничења: зависни трошкови набавке и разграничење ризика залиха

Трошкови ризика залиха – смањење висине и вредности залиха материјала услед

дејства кала, растура и лома.

Висина ових трошкова се може утврдити само инвентарисањем.

Да би се поштовало начело економичности трошкови се планирају и месечно се

евидентира планирани износ трошкова, а стварна висина се утврђује и књижи на

крају године, када се и иначе врши инвентар.

Књижења:

1. планираног месечног износа

2. стварно насталог износа трошка

3. закључак рачуна разграничења

Пример:

1. Планирани годишњи трошкови ризика залиха материјала износе 8400.Књижити

месечни трошак.

2. Пописом утврђени стварни трошкови ризика залиха износе 8900.-

3. Закључити рачун Разграничење трошкова ризика залиха материјала.

103

18. Предавање Др Ката Шкарић Јовановић

Расходи Пословни

Финансијски

Остали

Ванредни

Пословни расходи Делатност

Метода билансирања успеха

Метода укупних трошкова: У производном предузећу - трошкови по врстама У трговинском предузећу – тршкови по врстама и набавна вредност продате робе. Набавна вредност продате робе Обрачун и књижење зависе од: Цена по којима се воде залихе робе - набавна цена - велепродајна цена - малопродајна цена

Обрачун и књижење набавне вредности продате робе ако се залихе робе воде по набавним ценама

Евиденција и складиштење организовано по партијама

Набавна вредност продате робе = продата количина х набавна цена партије из које потиче продата роба

Евиденција и складиштење организовано по врстама Набавна вредност продате робе = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве набавке набавна цена последње набавке

104

Евиденција залиха робе се води по велепродајној цени

Велепродајна цена: 1. фактурна цена 2. + зависни трошкови набавке 3. набавна цена 4. разлика у цени 5. велепродајна цена Разлика у цени Облици: - рабат - маржа - слободна разлика у цени Намена: покриће трошкова пословања и добитак трговине

Набавна вредност продате робе = продајна вредност продате робе – разлика у цени Висина разлике у цени која је садржана у вредности продате робе

СР:СРРуц = ПР:Х Х= (СРРуцхПР)/СР

Књижење: На основу отпремнице робе

Пример: Стање на рачунима: Роба 340.000, Разлика у цени 85.000 1. Према отпремницама продато је робе за 170.000 Обрачунати и прокњижити расходе изазване овом продајом.

105

Евиденција залиха робе се води по малопродајним ценама Малопродајна цена: Велепродајна цена + порез на додату вредност Набавна вредност продате робе= малопродајна вредност – порез на додату вредност – разлика у цени

Финансијски расходи Основ – коришћење туђих средстава 1. камате на дугорочне кредите и камате на краткорочне кредите које се плаћају по истеку рока на који је кредит одобрен;камате на обвезнице 2. камате на краткорочне кредите које се плаћају месечно 3. камате на меничне обавезе 4. затезне камате 5. каса сконто који искористе купци 6. негативне курсне разлике

Књижење камата

106

Корићење каса сконта од стране купаца

Финансијски расходи

Негативне курсне разлике Услов за настанак курсних разлика: - постојање обавезе или потраживања које се изражава у станој валути - промена курса домаће у односу на страну валуту од дана настанка потраживања односно обавеза до дана биланса или дана плаћања.

Негативне курсне разлике настају ако:

При постојању обавезе дође до слабљења домаће у односу на стану валуту, јер је тада потребно више домаће валуте да би се откупио потребан износ стране валуте за измирење обавезе.

При постојању потраживања у страној валути ако дође до јачања домаће у односу на страну валуту, јер се за исти износ стране валуте добија мањи износ домаће валуте.

Добављачи у иностранству Финансијски расходи

Купци у иностранству

107

Пример: 1. Обавеза према добављачу у иностранству износи 10000 евра. На дан трансакције курс је био 1: 69,03- На дан биланса курс износи 1:70,1 2. Потраживања од купаца у иностранству износе 20 000 УСД. Курс на дан настанка потраживања је износио 1:56,2 На дан наплате курс износи 1:55,00

Остали расходи Расходи који се не могу повезати са учинцима, финансијским задужењем нити са ванредним догађајима. Настају по основу: - продаје имовине са губитком, - обезвређења имовине - мањкова који се не могу надокнадити од рачунополагача и сл.

Продаја имовине са губитком Предмет продаје: хартије од вредности, материјал, основна средства, ситан инвентар и сл. Продаја са губитком: продајна вредност је нижа од књиговодствене вредности датог средства.

Продаја материјала са губитком 1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати

материјал

- ако се залихе воде по СНЦ – по врстама НВ продатог материјала = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве или набавна цена последње набавке

108

Залихе материјала се воде по ПНЦ НВ продатог материјала = продата количина х ПНЦ + сразмеран део прекорачења

- сразмеран део снижења

Књижење:

Пример: На рачуну Материјал промет на страни дугује износи 40.000, на страни потражује 10.000; на рачуну Оступање од планске набавне цене промет на страни дугује 2000 на страни потражује 8.000. Продато је за 6000 материјала чија је планска набавна вредност 10.000.

109

Продаја основних средстава са губитком Губитак постоји када је продајна вредност средства нижа од садашње вредности средства. Књижење:

Ванредни расходи Настају по основу ванредних догађаја. Имају за последицу трајно смањење нето имовине предузећа.

110

19. Предавање

Др Ката Шкарић Јовановић

ПРИХОДИ

Појам Према утицају на имовину ПРИХОДИ СУ Сва повећања активе или смањења обавеза проистекла из продаје учинака, финансијских пласмана, располагања имовином и ванредних околности. У односу на приливе готовине, Приходи су приливи, садашњег, прошлих или будућих обрачунских периода.

Подела - пословни - финансијски - остали - ванредни

Пословни приходи - под утицајем делатности предузећа - начин исказивања условљен методом билансирања успеха - повезани са пословним расходима - могу се планирати прихода 1. Чему је једнака висина прихода? Приходи се вреднују у висини продајне вредности учинака. Висина прихода исказана је у фактури. Комерцијални попусти дати купцима смањују висину прихода од продаје.

2. Када се може сматрати да је приход реализован? Меродавност принципа реализације Процес реализације Тренутак реализације

Принцип фактурисане реализације Услов за признавање прихода - прихватање робе и фактуре од стране купца - обезбеђује правилну алокацију прихода на обрачунске периоде. - приговори: неузима у обзир постпродајне трошкове и могућност повраћаја робе од стране купца као и могућност ненаплате потраживања.

111

Принцип наплаћене реализације Услов за признавање прихода наплата продатих учинака. Примена је оправдана код продаје на мало и код продаје са плаћањем на рате. Настоји се у кратком року успоставити квантитативна је и временска подударност прихода и наплата, што може довести до тога да приходи буду додељени периодима у којима је извршена наплата, а не периодима када су учинци произведени и продати. Принцип произведених учинака Примењује за признавање прихода у случајевима када се производња производа протеже на више обрачунских периода.

Услов за признавање прихода је да се производња обавља за познатог купца, да је позната висина прихода, да не постоји ризик од завршетка посла, да је поруџбина дељива. Књиговодствено обухватање пословних прихода

Приходи од продаје Благајна

Купци

Финансијски приходи Настају по основу: - пласирања слободних новчаних средстава на дуг и кратак рок - финансирања купаца - позитивних курсних разлика Настанак ових прихода је везан за проток времена.

1. Камате на дугорочне пласмане, камате на краткорочне пласмане које се не наплаћују месечно и камате на обвезнице; 2. Камате на краткорочне пласмане које се наплаћују месечно; 3. Затезне камате 4. Камате на менична потраживања 5. Позитивне курсне разлике

112

Књиговодствено обухватање финансијских прихода

Каса сконто који је искоришћен а који су понудили добављачи:

Позитивне курсне разлике Потраживања у страној валути – девалвација, односно пад курса домаће у односу на страну валуту;

Обавезе у страној валути – ревалвација, односно раст курса домаће у односу на страну валуту

Књижење: Финансијски приходи Купци у иностранству

Добављачи у иностранству

113

Остали приходи Приходи који настају по основу пословања, али нису везани за продају учинака, пласирања новчаних средстава нити за настанак ванредних околности.

Добици на продаји ХОВ, материјала и основних средстава.

Вишкови на имовини

Наплата раније отписаних потраживања

Приходи од укидања резервисања и др.

Добици на продаји имовине

Продајна вредност ХОВ и материјала је виша од њихове набавне вредности,односно од садашње вредности основних средстава.

Продаја материјала са губитком 1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати материјал

Продаја материјала са добитком 1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати материјал

- ако се залихе воде по СНЦ – по врстама НВ продатог материјала = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве или набавна цена последње набавке

Продаја материјала са добитком Залихе материјала се воде по стварној набавној цени

114

Продаја материјала са добитком Залихе материјала се воде по ПНЦ

НВ продатог материјала = продата количина х ПНЦ

+ сразмеран део прекорачења - сразмеран део снижења

Продаја материјала са добитком Залихе материјала се воде по ПНЦ

Продаја основних средстава са добитком Добитак постоји када је продајна вредност средства виша од садашње вредности средства. Књижење:

Ванредни приходи Приходи по основу ванредних догађаја. Примљене награде, на пример.

115

20. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

Обрачун и књижење пословног резултата методом укупних трошкова

Полазне претпоставке методе

Пословни резултат се утврђује као разлика између укупних улагања извршених у пословни процес и ефеката који су из тих улагања проистекли.

Како ће бити исказана улагања и ефекти који су из улагања проистекли зависи од делатности којом се предузеће бави.

Производно предузеће Улагања – трошкови по врстама

Ефекти – приходи од продаје готових производа и залихе недовршене производње и готових производа

Биланс успеха

Трошкови амортизације 1.Приходи од продаје Трошкови материјала готових производа Трошкови зарада 2. Приходи од продаје Трошкови ПУ готових производа + Трошкови НУ повећање залиха 3. Приходи од продаје готових производа – смањење залиха

Подаци потребни за обрачун резулата:

- трошкови по врстама - приходи од продаје - почетне залихе недовршене производње и готових производа - крајње залихе недовршене производње и готових производа

Финансијско књиговодство обезбеђује податке:

- трошкови по врстама – класа 5 - приходи од продаје - класа 6 - почетне залихе недовршене производње и готових производа – класа 1

116

Погонско књиговодство – класа 9 Обезбеђује податке о висини крајњих залиха недовршене производње и готових производа. Погонско књиговодство – главна књига II степена Подаци о трошкови по местима настанка и по учинцима 1. Посебна самостална целина повезана са финансијским књиговодством. 2. Посебан дневник за главну књигу II степена

Отварање главне књиге II степена Преузимањем почетних залиха недовршене производње и готових производа.

Рачун преузимања залиха Готови производи

Трошкови производње Које се економске промене евидентирају у погонском књиговодству? 1. Распоред трошкова са рачуна врста на рачуне места трошкова 2. Завршетак производње 3. Расходи изазвани продајом Све промене које тангирају висину залиха недовршене производње и готовових производа.

Распоред врста трошк. Трошкови производње

Трошкови управе

Трошкови продаје

117

2. завршетак производње

Трошкови производње Готови производи

3. Расходи изазвани продајом Готови производи Трошкови продатих производа

Салдо на рачуну Трошкови производње показује вредност крајњих залиха недовршене производње. Салдо рачуна Готови производи показује вредност крајњих залиха готових производа.

Упоређењем почетних и крајњих залиха недовршене производње и готових производа утврђује се промена вредности залиха, која се евидентира у финансијском књиговодству.

Корекција вредности залиха Циљ књижења је:

- да се почетне залихе исказане на рачунима у главној књизи I степена преведу на крајње залихе и - да се на посебном рачуни искаже промена – повећање или смањене залиха.

118

Ако су крајње залихе више од почетних корекција вредности залиха се евидентира:

Корекција вредности залиха Готови производи

Недовршена производња

Ако су крајње залихе ниже од почетних залиха корекција се евидентира: Готови производи Корекција вредности залиха

Обрачун корекције вредности залиха

119

Пример: Стање на рачунима главне књиге И степена релевантним за обрачун резултата производног предузећа “х” на дан 21.12. било је следеће: - готови производи 12.000 - недовршена производња 5.000 - трошкови материјала 21.000 - трошкови амортизације 10.000 - трошкови зарада 19.000 - трошкови производних услуга 8.000 - трошкови непроизводних услуга 7.000

Отворити и главну књигу II степена. Прокњижити следеће економске промене: 1. Књижити распоред трошкова, ако се од укупних трошкова на производњу односи 57.000, на продају 5.000 а, на управу 3.000. 2. Завршено је готових производа чија је цена коштања 37.000 3. Продато је купцима готових производа за 45.000 4. Цена коштања продатих готових производа износи 30.000 5. Обрачунати и прокњижити корекцију вредности залиха 6. Обрачунати и прокњижити пословни резултат

Обрачун резултата методом укупних трошкова у трговинском предузећу

Пошто је учинак трговине услуга, нема залиха које су последица улагања те се за потребе обрачуна резултата не мора водити погонско књиговодство. Сви подаци потребни за обрачун резултата су обезбеђени у финансијском књиговодству.

Биланс успеха

Набавна вредност Приходи од продаје робе продате робе Трошкови по врстама

120

Пример:

Промет на рачунима главне књиге трговинског предузећа “Промет” био је на дан 25. 12. т.г. следећи:

Прокњижити следеће промене: 1. Према фактурама продато је купцима робе за 140.000.- Обрачунати и прокњижити расходе по основу продаје робе. 2. Обрачунати и прокњижити пословни резултат.

121

21. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

ПРЕДЗАКЉУЧНА КЊИЖЕЊА - КОРЕКЦИЈА САЛДА РАЧУНА СТАЊА - ДЕКОМПОНОВАЊЕ АКТИВНО ПАСИВНИХ РАЧУНА

ПОТРЕБА ЗА СПРОВОЂЕЊЕМ ПРЕДЗАКЉУЧНИХ КЊИЖЕЊА Књижењем свих документованих економских промена на рачунима главне књиге добија се књиговодствено стање имовине предузећа. Стварно стање имовине разликује се од књиговодственог стања.

Разлози неслагања књиговодственог и стварног стања су бројни, а најчешћи су: - недокументоване економске промене - грешке у књижењу - недозвољено компензирање салда активно пасивних рачуна

Недокументоване економске промене се испољавају као: - Квантитативно и вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања - вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања услед обезвређења Циљ предзакључних књижења

Књижењем утврђених разлика између књиговодственог и стварног стања конвертовати књиговодствено стање у стварно стање. У билансима мора бити исказана стварна слика о имовини и резултату предузећа.

Које књижење треба спровести да би се отклониле разлике између књиговодственог и стварног стања? То зависи од узрока разлика. Највећи број разлика се отклања:

- корекцијом салда рачуна стања - декомпоновањем салда рачуна стања - временским разграничењем прихода и расхода и - расходовањем основних средстава

122

Корекција салда рачуна стања

1.Отклањају се квантитативне и вредносне разлике између књиговодственог и стварног стања готовине, основних средстава, залиха и потраживања. Код готовине, основних средстава и залиха ово неслагање се испољава као вишак или мањак.

2. Разлике које су последица обезвређења основних средстава, залиха и потраживања. Ове разлике, за разлику од предходних нису квантитативне већ само вредносне.

Утврђивање и књижење вишкова и мањкова При упоређењу књиговодственог и стварног стања готовине, залиха, и основних средстава могу се јавити разлике у виду вишкова и мањкова. Књиговодствено стање – на рачунима главне и помоћних књига Стварно стање – инвентарисањем

Мањак Мањак постоји када је стварно стање ниже од књиговодственог стања. Узроци мањка могу бити:

несавесно руковање имовином или

неадекватно обезбеђење имовине. Ако је разлог несавесно руковање имовином мањак надокнађује рачунополагач; Ако је разлог неадекватно обезбеђење имовине мањак пада не терет предузећа. Књиговодствено обухватање мањка готовине, материјала

123

Књиговодствено обухватање мањка робе и готових производа

Мањак робе и готових производа се третира као продаја рачунополагачу.

Књиговодствено обухватање вишкова

Вишак на имовини се, ако је значајан обухвата као обавеза, а ако је реч о мањим износима као остали приходи. Остале обавезе Рачуни активе

Остали приходи

124

Вредносне разлике Обезвређење залиха готових производа, робе или материјала. Књиговодствена вредност залиха је виша од њихове продајне вредности односно вредности поновне набавке. Разлози обезвређења: - пролазак моде, лоше складиштење, и сл.

Разлика између више књиговодствене и ниже дневне вредности ових залиха представља губитак који се обухвата на рачуну Остали расходи. Циљ књижења је да се виша књиговодствена вредност залиха сведе на нижу дневну вредност и да се обухвати настали губитак. Књижење обезвређења

Рачуни залиха Остали расходи

Обезвређење потраживања Потраживања се по бонитету деле на:

- пуновредна - угрожена – дубиозна - ненаплатива

Пуновредна или потраживања доброг бонитета – наплата ће бити извршена у пуном износу о року доспећа

Угрожена потраживања – наплата ових потраживања је доведена у питања било у погледу износа или/и рока наплате. Сумњива и спорна потраживања Сумњива потраживања - Потраживања према дужницима над којима је покренут стечајни поступак.

125

Стечајни поступак – поступак принудног извршења над укупном имовином дужника ради измирења обавеза. Књиговодствено обухватање 1. настанак сумњивог потраживања 2. отпис износа за који се процењује да неће бити наплаћен 3. на плата потраживања

Наплата сумњивог потаживања Наплаћени износ може бити: - једнак неотписаном делу потраживања - нижи од неотиписаног дела потраживања и - виши од неотписаног дела потраживања

126

Спорна потраживања Потраживања чија се наплата остварује путем суда. Подизање тужбе изазива трошкове који се сматрају делом спорног потраживања. Књижење 1. настанак спорног потраживања 2. отпис ненаплативог износа 3. наплата

Наплата: Наплаћени износ може бити =, >,< од неотписаног износа. Ако је виши разлика се обухвата на осталим приходима, ако је нижи на осталим расходима.

127

Застарела потраживања Отписују се директном метом на терет осталих расхода.

Декомпоновање салда активно-пасивних рачуна Активно пасивни рачуни: - купци - добављачи

Купци – активан рачун Уплатом купаца за будуће испоруке према куцима настаје обавеза, рачун датог купца има потражни салдо, а на синтетичком рачуну се мешају потраживања од једних и обавезе према другим купцима.

128

Постојање купаца који су унапред уплатили утврђује се преко прометног листа.

Раздвајање салда на потраживања и обавезе, сагласно начелу јасности

На почетку наредне године рачун Купци повериоци се гаси преношењем салда на рачун Купци.

Добављачи – пасиван рачун Исплата добављачу унапред за испоруке које треба да изврши доводи до настанка потраживања према датом добављачу. На појединачном рачуну добављача јавља се дуговни салдо. На синтетичком рачуну мешају се обавезе према добављачима са потраживањима према добављачима.

Главна књига:

129

Прометни лист добављача.

Раздвајање салда синтетичког рачуна Добављачи

Рачун Добављачи дужници, после отварања књига у наредној години се гаси преносом салда на рачун Добављачи.

130

22. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

ОБРАЧУН ТРОШКОВА

Основни задатак обрачуна трошкова Утврђивање цене коштања учинака

Цена коштања је неопходна за: - процењивање залиха недовршене производње и готових производа - процењивање расхода изазваних продајом готових производа - процену рентабилитета производа

Реализација напред наведеног задатка претпоставља: 1. дефинисање трошкова који ће бити укључени у цену коштања производа и услуга 2. дефинисање начина на који ће трошкови који се укључују у цену коштања бити распоређени на јединицу учинка.

Систематски погонски обрачун

Пружа податке о трошковима по ужим организационим деловима предузећа и по носиоцима трошкова тј. учинцима предузећа.

Организациони положај погонског обрачуна зависи од изабраног контног оквира. Функционални контни оквир – део финансијског књиговодства – класа 5. Билансни контни оквир – самостално књиговодство класа 9.

Како се трошкови класификују за потребе погонског обрачуна?

По функционалним подручјима:

Трошкови производног функционалног подручја: трошкови набавке и трошкови производње = трошкови производа

Трошкови непроизводног функционалног подручја: трошкови управе и трошкови продаје = расходи периода

Трошкови производног функционалног подручја се укључују у цену коштања свих учинака – нереализованих и реализованих. Трошкови непроизводног функционалног подручја се укључују у цену коштања само реализованих учинака.

Трошкови производног функционалног подручја се алоцирају на уже организационе делове предузећа – места трошкова и учинке предузећа – носиоце трошкова. Када део предузећа може бити организован као место трошкова?

131

Да би део предузећа могао представљати место трошкова нужно је да се у том делу предузећа обављају хомогене радне операције. На пример: одељење за кројење у производњи конфекције, рецепција у хотелу, одељење штампе у штампарији или књигововезница и сл. Када је учинак носилац трошкова?

Учинак је носилац трошкова ако је предмет продаје на екстерном тржишту, што значи да је он и носилац прихода. Која места трошкова могу бити организована у оквиру производног функционалног подручја?

Места трошкова основне делатности

Места трошкова помоћне и

Места трошкова споредне делатности

Основна делатност – она делатност због које је предузеће основано. Споредна делатност делатност која је комплементарна са основном делатношћу, а која се организује ради бољег искоришћења сировина или средстава И Помоћна делатност која пружа услуге основној и споредној делатности и на тај начин омогућава њихово нормално обављање. Пример: Производња кожне конфекције – основна делатност. Производња ситне кожне галантерије (новчаници, привесци за кључеве,каишеви и сл.) – споредна делатност и Радиоца за поправке основних средстава, топлана, компресорска станица и сл. – помоћна делатност. Која се места трошкова организују у оквиру непроизводне делатности?

1. Места трошкова управе 2. Места трошкова продаје 3. Места трошкова истраживања и развоја и сл.

Која места трошкова имају носиоце трошкова?

1. Места трошкова основне 2. Места трошкова споредне делатности 3. Изузетно носиоце трошкова могу имати и места трошкова помоћне делатности.

У каквом односу се налазе места трошкова помоћне делатности према носиоцима трошкова? Места трошкова помоћне делатности имају са носиоцима трошкова посредну везу преко места трошкова основне и места трошкова помоћне делатности.

132

Књиговодствено обухватање трошкова у погонском обрачуну

Не постоји универзална у свим предузећима примењива организација погонског обрачуна. Погонски обрачун се организује у складу са карактеристикама предузећа и потребама упаве предузећа за информацијама. Могући модели обухватања трошкова у систематском погонском обрачуну 1. Трошкови који су у финансијском књиговодству обухваћени по врстама у погонском књиговодству се преко рачуна Распоред трошкова преносе на рачуне места трошкова, а потом са рачуна места трошкова на рачуне носилаца трошкова.

133

Концепти /системи/ обрачуна трошкова Према томе који се трошкови урачунавају у цену коштања: 1. системи обрачуна по трошковима производње производа 2. системи обрачуна по варијабилним трошковима

Систем обрачуна по трошковима производње производа Захтев поделу трошкова на: трошкове производног и трошкове непроизводног функционалног подручја. Трошковима производа се сматрају трошкови производње Расходима периода сматрају се трошкови управе и продаје

Резултат који је компатибилан овом систему обрачуна:

Укупан приход

- трошкови производње продатих производа = БРУТО РЕЗУЛТАТ

- трошкови управе и трошкови продаје = НЕТО РЕЗЛУТАТ

Обрачун по варијабилним трошковима Захтева поделу трошкова на:

- Фиксне и - Варијабилне трошкове.

Трошковима производа сматрају се варијабилни трошкови производног функционалног подручја. Расходима периода сматрају се: - фиксни трошкови производног функционалног подручја и - трошкови управе и трошкови продаје који се сматрају фиксним трошковима.

134

Примарни облик резултата се добија када се

Укупан приход - варијабилни трошкови производње продатих производа = КОНТРИБУЦИОНА МАРЖА - фиксни трошкови производње - трошкови продаје и трошкови управе = НЕТО ДОБИТАК

Због тога што се при коришћењу различитих система обрачуна трошкова различите групе трошкова сматрају трошковима производа и расходима периода, избором система обрачуна трошкова се утиче на: - вредност непродатих залиха готових производа и недовршене производње - висину расхода и преко тога и на висину резултата.

Према томе који су трошкови предмет обухватања у обрачуну трошкова разликују се: - обрачун по стварним трошковима и - обрачун по планским трошковима. Обрачун по стварним трошковима Предмет обухватања у обрачуну трошкова су само стварни трошкови. То значи да се рачуни места и носилаца трошкова задужују и одобравају за стварно настале трошкове, а резултат обрачуна је стварна цена коштања. Слабости система обрачуна по стварним трошковима 1 . У цену коштања укључена су и субјективно условљена трошења. 2. Стварна цена коштања је промењива услед промена: у обиму производње, у висини утрошака, у висини набавних цена фактора производње и сл. 3. Ажурност је нарушена 4. Цена коштања има историјски карактер Обрачун по планским трошковима За потребе овог обрачуна потребно је планирати: - директне трошкове материјала - директне трошкове рада - опште трошкове по местима трошкова - трошкове непроизводног функционалног подручја При књиговодственом обухватању рачуни трошкова по местима се задужују за стварно настале трошкове, а одобравају за планирани износ трошкова. На рачунима носилаца трошкова на страни дугује налазе се планирани трошкови односно планска цена коштања.

Салда рачуна места трошкова показују одступање стварних од планских трошкова. Одступања од директних трошкова исказују се на рачунима одступања од трошкова материјала, односно одступања од трошкова рада.

Заједно са одступањима од општих трошкова производње ова одступања представљају интерни резултат.

Интерни резултат је позитиван ако су стварно настали трошкови нижи од планираних, а негативан ако су стварно настали трошкови виши од планираних.

135

Екстерни резултат је разлика између прихода од продаје и планске цене коштања продатих производа. Резултат који би предузеће остварило да је производе произвело по планској цени коштања. Оставарени резултат ће бити једнак екстерном резултату увећаном за позитиван, односно умањеном за негативан интерни резултат. Предности обрачуна по планским трошковима

- Цена коштања је реална - Цена коштања је стална - Повећана је ажурност књиговоства - Резулата се може декомпоновати на интерни и екстерни - Омогућава контролу по местима трошкова

136

23. предавања Др Ката Шкарић Јовановић

КАЛКУЛАЦИЈА ЦЕНЕ КОШТАЊА

Појам

Калкулација цене коштања – поступак којим се трошкови производног функционалног подручја распоређују на јединицу учинка.

Врсте калкулације цене коштања 1. Према времену састављања: - претходна - накнадна

2. Према броју учинака на који се односи: - појединачна или - збирна

Методе калкулације цене коштања 1. Метода калкулације уз помоћ додатака или Метода додатне калкулације и 2. Методе дивизионе калкулације

- чиста дивизиона калкулација - дивизиона калкулација уз помоћ еквивалентних бројева и - калкулација купловане производње

Избор методе калкулације условљен је типом производње. За појединачну производњу, односно производњу по радним налозима – метода додатне калкулације За масовну производњу методе дивизионе калкулације

Метода додатне калкулације Захтева поделу трошкова производног функционалног подручја на:

- директне трошкове и - опште /индиректне/ трошкове производње.

Директни трошкови:

- трошкови материјала за израду - трошкови зарада израде - посебни појединачни трошкови

137

Ошти трошкови производње: - трошкови зарада радника који не раде непосредно на производњи, трошкови амортизације која се временски обрачунава, трошкови грејања, одржавања основних средстава и сл.

Расподела општих трошкова производње на јединицу учинака Кључеви за расподелу:

- зараде израде - утрошак директног рада и сл.

Садржина калкулације цене коштања 1. трошкови материјала за израду 2. трошкови зарада израде 3. Директни трошкови 4. Ошти трошкови производње 5. Цена коштања производње – Залихе 6. Трошкови управе и продаје 7. Комерцијална цена коштања – Расходи 8. Добитак 9. Продајна цена- Приходи

Методе дивизионе калкулације Чиста дивизиона калкулација Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса једног производа

Трошкови производње

Цена коштања = количина производа

Пример: производња цемента, производња угља

Дивизиона калкулација уз помоћ еквивалентних бројева Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса различитих производа који су произведени од исте сировине и по истом технолошком поступку. Производња керамичких плочица, на пример.

Еквивалентни број – користи се за конвертовање различитих производа на условни производ. Условни производ – неки производ из асоритимана или неки замишљени производ. Еквивалентни број изражава однос између цене коштања условног производа и производа који су произведени.

За одређивање еквивалентног броја користи се: однос између утрошка материјала, однос између утршака рада, однос између продајних цена производа и сл. Тачност калкулације зависи од тачности одређених еквивалентних бројева.

138

Трошкови производње износе: 22000 Трошкови по условној јединици: 22000/2200

Дивизиона калкулације повезане производње Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса различитих производа који су произведени из једне сировине у једном технолошком поступку. Пример: прерада нафте, жита, шећерне репе, сунцокрета и сл.

Начин утврђивања цене коштања одређен је односом у коме се налазе произведени производи. Ако су производи добијени прерадом сировине подједнаког значаја тада трошкове прозводње на производе треба распоредити тако да учешће тих трошкова у продајној цени свих производа буде исто.

Пример: Резултат прераде сировине су два по значају за предузеће равноправна производа. Трошкови производње износе: 22.000 Продајна вредност производа А – 20.000, а продајна вредност производа Б 16.000. Трошкови производње/Продајну вредност производа = 22000/36.000=0,6111 Цена коштања производа А = 20000х0,6111= 12.220 Цена коштања производа Б = 16.000х0,6111= 9.780

Ако један о производа има статус главног, а други статус споредног производа тада постојање споредног производа може бити искоришћено за повећање рентабилитета главног производа. Утврђује се само цена коштања главног производа.

Цена коштања главног производа Трошкови производње - продајна вредност споредног производа

Количина главног производа

139

2244.. ППррееддаавваањњее

ДДрр ККааттаа ШШккаарриићћ ЈЈооввааннооввиићћ

ООББРРААЧЧУУНН ППООССЛЛООВВННООГГ РРЕЕЗЗУУЛЛТТААТТАА

ММЕЕТТООДДООММ ТТРРООШШККООВВАА ППРРООДДААТТИИХХ УУЧЧИИННААККАА

ООссннооввее ммееттооддее

ММееттооддаа ттрроошшккоовваа ппррооддааттиихх ууччииннааккаа ппооллааззии оодд ппррииххооддаа ккоојјии ссуу ооссттввааррееннии ппррооддаајјоомм ии ппооттоомм

ссее ииддееннттииффииккуујјуу рраассххооддии ккоојјии ссуу ннаассттааллии ддаа ббии ссее ддааттии ппррииххооддии ооссттввааррииллии..

УУ ббииллааннссуу ууссппееххаа ссаассттааввљљеенноомм ппоо ооввоојј ммееттооддии уу ббииллааннссуу ууссппееххаа ћћее ккааоо рраассххооддии ббииттии ииссккааззааннии

ссааммоо ооннии ттрроошшккооввии ккоојјии ссуу ууссллооввљљееннии ппррооииззввооддњњоомм ии ппррооддаајјоомм ууччииннааккаа,, ааккоо јјее рреечч оо

ппррооииззввооддњњии,, оодднноосснноо ууккууппннии ттрроошшккооввии ппооссллоовваањњаа,, ааккоо јјее рреечч оо ттррггооввииннссккоомм ппррееддууззеећћуу..

ООббррааччуунн ппооссллооввнноогг ррееззууллттааттаа ммееттооддоомм ттрроошшккоовваа ппррооддааттиихх ууччииннааккаа уу ппррооииззввоодднноомм ппррееддууззеећћуу

ППооддаацции ппооттррееббннии ззаа ооббррааччуунн ппооссллооввнноогг ррееззууллттааттаа ссуу::

11..ттрроошшккоовваа ппоо ннооссииооццииммаа

22.. ттрроошшккооввии ппоо ммеессттииммаа ттрроошшккоовваа..

33.. ппррииххооддии оодд ппррооддаајјее..

ЗЗббоогг ооввооггаа ппооггооннссккии ооббррааччуунн ттррееббаа ддаа ббууддее ддееоо ффииннааннссиијјссккоогг ккњњииггооввооддссттвваа,, шшттоо јјее ооббееззббееђђеенноо

ппррии ппррииммееннии ффууннккццииооннааллнноогг ккооннттнноогг ооккввиирраа..

140

ККњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаањњее

ООббррааччуунн ррееззууллттааттаа ммееттооддоомм ттрроошшккоовваа ппррооддааттиихх ууччииннааккаа уу ттррггооввииннссккоомм ппррееддууззеећћииммаа

ППооссллооввннии ппррииххооддии:: ППррииххооддии оодд ппррооддаајјее ррооббее

ППооссллооввннии рраассххооддии::

11.. ННааббааввннаа вврреедднноосстт ппррооддааттее ррооббее

22.. ТТрроошшккооввии ттррггооввииннее

ТТрроошшккооввии ттррггооввииннее –– ссввии ттрроошшккооввии ппооссллоовваањњаа

ССввии ттрроошшккооввии ппооссллоовваањњаа ссее ппррееккоо РРааччууннаа рраассппоорреедд ттрроошшккоовваа ппррееннооссее ннаа ррааччуунн ТТрроошшккооввии

ттррггооввииннее..

ООвваајј ррааччуунн ммоожжее ззаа ппооттррееббее ддооббиијјаањњаа ииннффооррммаацциијјаа ккоојјее ссуу оосснноовваа ооддллууччиивваањњаа рраассччллааннииттии ннаа

ооннооллииккоо ррааччууннаа ккооллииккоо ииммаа ппррооддаајјнниихх ммеессттаа..

ККњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаањњее

141

ООббллиицции ппееррииооддииччнноогг ррееззууллттааттаа

ППооззииттиивваанн ррееззууллттаатт

ДДооххооддаакк ввллаассннииккаа

ДДооббииттаакк

ДДооххооддаакк ввллаассннииккаа ккоодд иинноосснниихх ппррееддууззеећћаа ии ооррттааччккиихх ддрруушшттаавваа

ДДооббииттаакк ккоодд ддрруушшттаавваа ккааппииттааллаа

ННееггааттиивваанн ррееззууллттаатт:: ггууббииттаакк

ДДооххооддаакк ппррееддууззеећћаа ––

ВВааннккњњииггооввооддссттввеенноо ууттввррђђиивваањњее

11.. ддооббииттаакк

22.. ттрроошшккооввии ззааррааддаа

33.. ФФииннааннссиијјссккии рраассххооддии

44.. ННееммааттеерриијјааллннии ттрроошшккооввии

((ттрроошшккооввии ННУУ))

== ддооххооддаакк

РРаассппооддееллаа ррееззууллттааттаа ЗЗааввииссии оодд ппррааввннее ффооррммее

ККоодд ииннооккоосснниихх ппррееддууззеећћаа ссаавв ддооххооддаакк ппррииссвваајјаа ввллаасснниикк

ППоорреессккии ооббввееззнниикк јјее ввллаасснниихх

ООппооррееззуујјее ссее ддооххооддаакк ввллаассннииккаа

ЗЗббоогг ппооттппууннее ооддггооввооррннооссттии ввллаасснниикк..аа –– ппооттппууннаа ппррооммеењњииввоосстт ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа –– ннееммаа

ппооссееббннее ппооззиицциијјее ззаа ррееззууллттаатт..

РРееззууллттаатт -- ддооххооддаакк ввллаассннииккаа ссее ппррееннооссии ссаа ррааччууннаа ддооббииттккаа ии ггууббииттккаа ннаа ррааччуунн ккааппииттааллаа..

ННаа ттеерреетт ррааччууннаа ккааппииттааллаа ссее ппррееннооссии ссааллддоо ЛЛииччнноогг ррааччууннаа ввллааннссииккаа..

ННееттоо ппооввеећћаањњее ссооппссттввеенноогг ккааппииттааллаа –– ррааззллииккаа ииззммееђђуу ддооххооддккаа ввллаассннииккаа ии ллииччнниихх рраассххооддаа

ввллаассннииккаа..

ККњњииггооввооддссттввеенноо ооббууххввааттаањњее

ЛЛииччннии ррааччуунн ввлл.. УУллоогг ввллаассннииккаа РРааччуунн ддообб..--ггууббииттккаа

((22)) ((11))

((11)) ппрреенноосс ддооххооттккаа ввллаассннииккаа ннаа ррааччуунн УУллооггаа ввллаассннииккаа

((22)) ззааккљљууччеењњее ллииччнноогг ррааччууннаа ввллаассннииккаа

ККоодд ооррттааччккиихх ддрруушшттаавваа,, ооссттввааррееннии ддооххооддаакк ссее ддееллии ппррееммаа ууннааппрреедд ууттввррђђеенниимм ккррииттеерриијјууммииммаа..

ККррииттеерриијјуумм ммоожжее ббииттии::

-- ууллоожжееннии ккааппииттаалл

-- ааннггаажжоовваањњее уу ппооссллоовваањњуу ии сслл..

142

ППррииммеерр::

ООссттввааррееннии ддооххооддаакк ооррттааччккоогг ддрруушшттвваа ииззннооссии 115500..000000..

РРаассппооддееллаа ооссттвваарреенноодд ддооххооттккаа ссее вврршшии ттааккоо шшттоо ссее ссввааккоомм оодд ооррттааккаа ппррииззннаа ккааммааттаа ккоојјуу ббии

ооссттввааррииоо ууллааггаањњеемм ннооввццаа уу ббааннккуу,, аа ооссттааттаакк ссее ддееллии ннаа јјееддннааккее ддееллооввее..

РРаассппооддееллаа ддооббииттии ккоодд ддрруушшттаавваа ккааппииттааллаа

ППоорреессккии ооббввееззнниикк јјее ддрруушшттввоо..

РРаассппооддееллии ддооббииттии ппррееттххооддии ооппооррееззиивваањњее..

ДДооббиитт ссее ииссккааззуујјее ннаа ппооссееббнноојј ббииллааннсснноојј ппооззиицциијјии –– ДДооббиитт ттееккуућћее ггооддииннее..

ЗЗббоогг ооггррааннииччееннее ооддггооввооррннооссттии ввллаассннииккаа ооссннооввннии ккааппииттаалл ддрруушшттаавваа јјее ннееппррооммеењњиивв..

РРаассппооддееллаа ддооббииттии ккоодд ддрруушшттаавваа ссаа ооггррааннииччеенноомм

ооддггооввооррнноошшћћуу

143

РРаассппооддееллаа ддооббииттии ккоодд ааккццииооннааррссккиихх ддрруушшттаавваа

ППооккрриићћее ггууббииттккаа

ППооккрриићћее ггууббииттккаа –– ззааввииссии оодд ппррааввннее ффооррммее..

ККоодд ииннооккоосснниихх ппррееддууззеећћаа ггууббииттаакк ссннооссии ввллаасснниикк ии ппррееннооссии ссее ддииррееккттнноо ннаа ттеерреетт ррааччууннаа УУллоогг

ввллаассннииккаа..

ННаа ттеерреетт ррааччууннаа ссее ззааккљљууччуујјее ии ЛЛииччннии ррааччуунн ввллаассннииккаа..

ССммаањњеењњее ууллооггаа ввллаассннииккаа јјееддннааккоо јјее ззббиирруу ггууббииттккаа ии ссааллддаа ррааччууннаа ллииччнниихх рраассххооддаа ..ввллаассннииккаа

144

ККоодд ооррттааччккиихх ддрруушшттаавваа ггууббииттаакк ссее ссааггллаасснноо ппррааввииллииммаа ккоојјаа ссуу ууннааппрреедд ууттввррђђееннаа ддееллии ннаа

ооррттааккее..

ДДееоо ггууббииттккаа ккоојјии ппррииппааддаа ссввааккоомм оодд ввллаассннииккаа ссммаањњуујјее њњееггоовв ккааппииттаалл..

ННаа ттеерреетт ккааппииттааллаа ссее ии уу ооввоомм ссллууччаајјуу ззааккљљууччуујјуу ллииччннии ррааччууннии ввллаассннииккаа..

ППооккрриићћее ггууббииттккаа ккоодд ддрруушшттаавваа ккааппииттааллаа

ГГууббииттаакк ссее ииссккааззуујјее ккааоо ппооссееббннаа ппооззиицциијјаа..

ППооккрриићћее ссее ммоожжее вврршшииттии иизз::

-- ннеерраассппооддеељљееннее ддооббииттии

-- ррееззееррввии

-- ннаа ттеерреетт ппооввееррииллааццаа

-- ннаа ттеерреетт ввллаассннииккаа,, ууппллааттааммаа ббеезз ддооддееллее ууддееллаа ииллии ааккцциијјаа

145

25. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

СПЕЦИЈАЛНИ ПОСЛОВИ

1. Транзитни робни промет 2. Комисиони послови

Специјални послови – специфични начини продаје робе и услуга

У чему се огледа специфичност? 1. У околности да се продаја обавља преко посредника.

1. Транзитни робни промет Предмет посла: транзитна набавка и продаја робе Учесници: 1. трговина на велико – посредник 2. Купац робе /производно предузеће или трговина на мало/ 3. Продавац – испоручилац робе или готових производа

Суштина посла Трговина на велико у своје име и за свој рачун купује робу која ће по њеном налогу бити испоручена од стране добављача не трговини на велико већ њеном купцу.

146

РОБА

1. Купац се обраћа трговини на велико за куповину одређене врсте и количине робе. 2. Трговина налази добављача, склапа са купцем купопродани уговор у коме се утврђују

услови продаје робе. 3. Са добављачем склапа уговор о набавци. У уговору се као место испоруке одређује

магацин Купца.

4. Роба не пролази кроз магацин трговине на велико која се само посредник.

5. За добављача – испоручиоца купац робе је трговина на велико. 6. Фактура за испроручену робу се шаље трговини на велико. 7. Трговина на велико саставља фактуру за продату робу купцу.

Књиговодствено обухватање

Економске промене које су предмет обухватања: 1. Испорука робе од стране добављача 2. Фактурисање испоручене робе 3. Наплате потраживања од купца и 4. Исплате обавеза према добављачима

1. Испорука робе од стране добављача За добављача купац робе је Трговина на велико фактура за испоручену робу се упућује њој. За добављача ова испорука је уобичајена продаја. За Трговину на велико примљена фактура од добављача се односи на робу која је већ продата будући да се роба већ налази код купца.

Добављачи НВ продате робе

147

2. Фактура коју Трговина на велико – посредник упућује предузећу које је њен купац саставља се на основу фактуре примљене од добављача и гласи на виши износ за износ зараде трговине на велико. На основу ове фактуре евидентирају се приходи од продаје робе.

Приходи од продаје Купци

За Купца реч је о уобичајеној набавци.

Транзитни робни промет има специфичности само за посредника односно трговину на велико.

Наплата потраживања од купца и исплата обавеза према добављачима.

На текућем рачуну остаје разлика између набавне и продајне вредности робе.

КОМИСИОНИ ПОСЛОВИ Учесници: 1. Комисионар 2. Комитент

Суштина посла: Комисионар посредује при набавци или при продаји робе

Карактеристике посла: 1. Комисионар посао обавља посао у своје име а за рачун комитента 2. Правну основу чини уговор који се склапа између комисионара и комитента 3. Комисионар као накнаду за посредовање добија провизију

Из прве карактеристике следи: - комисионар мора штити интересе комитента - сви ефекти посла морају бити пренети комитенту - у односу на трећа лица комисионар иступа у своје име, што значи да трећа лица не морају бити упозната да комисионар ради за рачун комитента.

148

Комисиона набавка Комисионар и комитент склапају уговор којим се комисионар обавезује да ће за рачун комисионара набавити одређену врсту и количину робе у одређеном року по цени која неће бити виша од уговорене, а комитент се обавезује да ће као накнаду комитенту исплатити провизију.

Економски догађаји преко којих се реализује комисиона набавка: - уплата аванса комисионару, - набавка робе од стране комисионара - предаја робе и обрачуна комитенту - исплата обавеза према комисионару

Наведени економски догађаји су предмет књиговодственог обухватања како у књиговодству комисионара тако и у књиговодству комитента. Књиговодствено обухватање комисионе набавке у књиговодству комисионара

(1) исплата аванса, (2) набавка робе, (3) предаја робе и обрачуна комитента, (4) наплата потраживања од комитента

Обрачун комисионе набавке робе

Фактура комисионара за обављену набавку. Садржај:

фактурна вредност робе

+ зависни трошкови набавке који падају на терет комитента + провизија - примљени аванс = износ за наплату

149

КЊИГОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ КОМИСИОНЕ НАБАВКЕ У КЊИГОВОДСТВУ КОМИТЕНТА

У књиговодству комитента се евидентирају следеће економске промене: - уплата аванса комисионару - пријем робе и обрачуна од комисионара - исплата обавеза према комисионару

(1) исплата аванса комисионару; (2) пријем робе од комисионара; (3) исплата обавеза према комисионару Провизија комисионара представља за комитента зависни трошак набавке.

КОМИСИОНА ПРОДАЈА РОБЕ

Суштина: Комисионар се уговором обавезује да ће у своје име а за рачун комитента продати одређену врсту и количину робе, по цени која неће бити нижа од уговором утврђене.

Економски догађаји преко којих се реализује посао: - предаја робе од стране комитента комисионару, - продаја робе - обрачун комисионе продаје - исплата обавеза Књиговодствено обухватање комисионе продаје у књиговодсту комитента У књиговодству комитета се евидентира: - предаја робе у комисиону продају - пријем обрачуна од комисионара - наплата потраживања од комисионара

Предаја робе (готових производа) у комисиону продају Роба у комисиону се најчешће води по велопродајној цени. Комитент остаје власник робе све до њене продаје.

150

Обрачун комисионе продаје робе представља фактуру коју комисионар шаље комитенту. Садржај: Продајна вредност робе - Провизија = износ за исплату

На основу оваквог обрачуна комитент евидентира приходе од продаје и потраживање од комисионара и расходе изазване продајом.

Књиговодствено обухватање комисионе продаје у књиговодству комисионара У књигововодству комисионара се евидентирају следећи економски догађаји: - пријем робе у комисиону продају - продаја робе - обрачун комисионе продаје - исплата обавеза према комитенту

Пријем робе у комисиону продају и продаја робе

Комисионар формира обавезу према комитенту у висини велепродајне вредности примљене робе.

151

Обрачун и исплата обавеза према комитенту. На основу обрачуна комисионар евидентира свој приход од провизије.

152

26. Предавање Др Ката Шкарић Јовановић

Партиципациони послови Суштина послова

Обављање послова, од стране више учесника у своје име а за заједнички рачун.

Послови који могу бити обављани као партиципациони послови: производња и продаја, набавка и продаја

Учесници у послу:

Герент и

Партиципанти. Герент – води посао саставља обрачун посла. Има право на провизију.

Партиципанти - учесници у послу. Број партиципаната није ограничен. Према броју учесника партиципациони послови могу бити:

а меta – са два учесника

a terzo – са три учесника и тд.

Основа за обављање посла – уговор који се склапа између учесника. Уговором се уређују односи између учесника у послу. Уговором мора бити одређено: 1. ко су партиципанати, ако герент 2. шта је предмет заједничког посла 3. колика је висина улога у заједнички посао 4. који су критеријуми за поделу добити, односно, покриће губитка, 5. колика је висина герентове провизије 6. које је време трајања уговора и др.

Сваки од учесника (патриципанти и герент у односу на трећа лица иступа у своје име, а за заједнички рачун. Више предузећа се удружују ради заједичког обављања одређеног посла, путем уговора, тако да то удруживање не доводи до формирања новог правног лица.

153

Књиговодствено обухватање партиципационих послова

Књиговодствено обухватање непосредно зависи од тога шта је предмет посла.

Партиципациони послови се обухватају одвојено од редовне активности предузећа с циљем да се контролише њихов рентабилитет. Сваки партиципациони посао се прати одвојено.

Ако се партиципациони посао састоји од заједничке набавке и продаје робе и ако у њему

учествују герент и један партиципант, при чему партиципант набавља, а герент продаје заједничку робу тада се овакав посао реализује кроз следеће пословне догађаје:

1. уплата учешћа герента партиципанту 2. набавка заједничке робе 3. предаја заједничке робе геренту 4. продаја заједничке робе 5. обрачун партиципационог посла 6. измирење обавеза Књиговодствено обухватање партиципационих послова у књиговодству партиципанта

Књиговодствено обухватање партиципационог посла у књиговодству герента

154

Обрачун партиципационог посла 1. Приходи од продаје заједничке робе 2. Расходи од продаје заједничке робе + провизија герента 3. Добит из заједничког посла

Сви ефекти посла (приходи, расходи и добит) деле се на учеснике посла.

Рачуноводствено планирање

Циљеви рачуновоственог планирања: - стварање основе за доношење пословних одлука - координација - директна контрола управе и - мотивација

Према дужини периода који је покривен планом планови се деле на: 1. Стратегијске и 2. Оперативне.

Стратегијско планирање Изражава опште циљеве предузећа Дугорочни план Дефинише средства за остварење циљева предузећа. Полазну основу при доношењу плана чине кретања у прошлости.

Рачуноводствено планирање Превођење општих циљева у дневне оперативне одлуке Ошти циљеви добијају своју квантитативну у временску димензију Усмерава средства предузећа према дефинисаним циљевима.

Планирање покрива токове рентабилитета, готовинске токове, финансијску структуру и капитална улагања.

Главни планови 1. План резултата 2. План ликвидности 3. План капиталних улагања 4. План финансијске структуре

План резултата Планирани биланс успеха Планирани приходи – по основу основне делатности, управљања новчаним средствима и по основу продаје имовине предузећа Исходиште за планирање пословног резултата чини план продаје.

155

Од планиране продаје и планираних залиха готових производа зависи планирани обим производње.

Планирани обим производње одређује потребна улагања – трошкове, који чине цену коштања учинака предузећа.

План ликвидности

План новчаних токова

План прилива и одлива готовине по основу оперативне активности.

Приливи по основу продаје учинака.

Одливи по основу измирења обавеза.

План капиталних улагања Садржи висину и динамику средстава која прибављена у планском периоду. Циљ – да се правовремено обезбеде средства за финансирање планираних улагања.

План финансијске структуре

Планирани биланс стања Циљ – исказивање финансијског положаја предузећа на крају планског периода, године, квартала, месеца. На основу планираног биланса стања утврђује се будућа сигурност и ликвидност предузећа.

При изради овог плана се мора поћи од постојећег финансијског положаја, узети у обзир планирани резултат планираних, обавезе које ће проистећи из планираних улагања у сталну и обртну имовину и евентуално планирано повећање или смањење сопственог капитала.

Рачуноводствено планирање ће имати утицај на управљање предузећем само ако се донети планови користе као стални водичи за одлуке, ако се континуирано прати њихово извршење и по том основу утврђује одговорност појединаца односно група у чијој се надлежности налазе активности које су планиране.

Рачуноводствени надзор

Надзор генерално – систематски и организовани низ активности провере поштовања унапред утврђених норми или стандарда.

Рачуноводствени надзор има за циљ да провери да ли предузеће у процесу финансијског извештавања екстерног и интерног поштује рачуноводствене стандарде, законске прописе и рачуноводствене политике предузећа.

Екстерни надзор: ревизија, управа јавних прихода Интерни надзор: интерна контрола и интерна ревизија Интерна контрола обухвата интерну рачуноводствену контролу и интерну управну контролу.

Рачуноводствена контрола - провера која се реализује упоређивањем оствареног и планираног, с циљем да се провери правилност и открију и исправе неправилности у пословању предузећа. Рачуноводствена ревизија Ревизија која може бити екстерна и интерна проверава објављене догађаје на основу докумената. Циљ је пружање поузданости финансијским извештајима и информацијама које рачуноводство пружа у целини.

156

Интерна ревизија - обављају је лица која раде у предузећу - подфункција функције управљања - није законски обавезна, али је нарочито у великим предузећима и банкама толико потребана да се може сматрати обавезном.

Екстерна ревизија - обавезна по закону за банке и друге финансијсе институције, сва велика предузећа, односно предузећа чије се акције котирају на берзи. Ревизија обухвата: 1. биланс стања, 2. биланс успеха, 3. извештај о променама на капиталу, 4. извештај о новчаним токовима, 5. напомене уз финансијске извештаје.

157

АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

Др Ката Шкарић Јовановић Шта се подразумева под анализом финансијских извештаја? Анализа финансијских извештаја обухвата све технике које употребљавају корисници финансијских извештаја да би истакли важне односе између елемената финансијских извештаја. Који су циљеви анализе финансијских извештаја?

Анализа финансијских извештаја има за циљ да учини јаснијом слику приносног и финансијског положаја предузећа. Јасан увид успешност и сигурност предузећа, основа је за процену успешности предузећа у протеклом периоду, али и за предвиђање будућег потеницијала и пратећих ризика.

Процена успешности у протеклом периоду нема само за циљ валоризацију успешности рада управе, већ се утврђивањем тренда прихода од продаје, расхода, добитка, кретања нето новчаног тока ствара основа за предвиђање успеђности у будућности.

Текући финансијски положај пружа основу за закључак о способности предузећа да одговори обавезама, о њеној сигурности, о довољности или недовољности залиха и о висини потраживања. Немогуће је процењивати будући потенцијал и успешност без познавања успеха у прошлости и промена и тренутног финансијског положаја.

Инструменти финансијске анализе

1. Хоризонтална анализа 2. Анализа тренда 3. Вертикална анализа 4. Рацио анализа

Хоризонтална анализа је техника којом се упоређују подаци предузећа у низу

сукцесивних временских периода, при чему се један од периода означава као базни период. Промене исказане у процентима се израчунавају стављањем у однос износа промене према износу у претходној години.

На пример: Приход од продаје је у 2000. години био 200 у 2001. 250 а у 2002.300 хиљада км. Узме ли се 2000. година као базна тада ће раст прихода у 2001. години износити 25%, а у 2000. години 50% Обрачун за 200. годину: (50/200)*100=25

158

Предност: стопа јасније исказује висину промене од апсолутног износа. Исти износ прораста или смањења може имати различиту релативну висину. Пораст од 50 на приход од 200 и пораст од 50 на рецимо трошкове зарада од 50. Пажњу треба посветити и стопа исти раст или пад исказан стопом може имати потпуно различиту тежину што зависи од основе на коју се односи.

Анализа тренда је слична хоризонталној анализи, осим што се у анализу укључује више

година, минимално три, обично пет и што се базна година означава са 100 те се повећање исказује у виду индекса. Индекс се рачуна: 100 (износ за индексну/ износ за базну годину)

У претходном примеру ако би приход од продаје у 2000. години био означен са 100 тада би приход у 2001. години износио 125, а у 2002. години 150. Обрачун за 2002. годину: 100(250/200)=125

Вертикалном анализом се исказује процентуално учешће различитих делова у коначном

збиру. На пример: процентуално исказана структура пасиве. Укупна пасива се означава са 100, а учешће основног капитала, резерви, нерасподељене добити, дугорочних кредита,краткорочних кредита и краткорочних обавеза се исказује процентуално у односу на укупну пасиву.

Ова анализа је погодна за упоређење са сличним компанијама.

Рацио анализом се утврђују значајни односи између два елемента у финансијском или финансијским извештајима. Ови односи се користе као смернице или пречице у анализи финансијског положаја и рентабилитета. Они се увек користе заједно са осталим подацима везаним за компанију и окружење.

Рацио показатељи се уобичајено деле на: - показатеље профитабилности - показатеље ликвидности - показатеље ефективности и - показатеље тржишне вредности Рациа профитабилности Апсолутни износ добитка не пружа праву основу за оцену успешности предузећа упоређењем са успехом из прошлости нити упоређењем са сличним предузећима будући да исти изности добитка могу бити остварени уз ангажовање различитог износа капитала.

Најбољи начин за оцену профитабиланости је да се израчуна рацио познат као стопа приноса (поврат на ангажовани капитал). Овај рацио се утвђује стављањем у однос профита и ангажованог капитал и исказује се у виду процента. Проблем који се код утврђивања овог рациа јавља што обе величине и профит и капитал могу бити дефинисане на различите начине и отуда могу дати различиту висину стопе.

159

Који профит и који капитал изабрати? Важно је да између броjиоца и имениоца постоји веза, а избор зависи од циља.Најчешће се користе следећи:

100 (Нето профит пре опорезивања/ просечан сопствени капитал)

Показује: процентуално повећање сопственог капитала настало из пословања,успешност управе се мери овим показатељем.

2. 100(нето профит после опорезивања/ просечан сопствени капитал Процентуално повећање сопственог капитала, проистекло из добити која остаје за расподелу

3. 100(нето профит после пореза и преференцијалних дивиденди/просечан сопствени капитал без преференцијалних акција) Показује повећање сопственог капитала након што се из добити исплате гарантоване дивиденде на преференцијалне акције

4. 100(Профит пре опорезивања и камата/дугорочни капитал) Укамаћење дугорочног капитала предузећа

160

Стопа бруто марже

(Бруто маржа/приходе од продаје) х 100

Стопа нето профита (нето профит пре пореза/приход од продаје)100 Није погодан за поређење између предузећа, али користан за поређење у низу сукцесивних временских периода

Овом рациу комплементаран је рацио који се добија када се бруто профит стави у однос са ценом коштања производа. На овај начин се исказује стопа профита која се зарачунава на цену коштања да би се дошло до продајне цене или колико се профита добија на средства уложена у производњу производа. Рацио нето профита (Нето профит пре опорезивања/укупан приход од продаје)100 Показује висину учешћа нето профита пре опорезивања у приходу од продаје Рациа ликвидности 1. Општи рацио ликвидности 2. Редуцирани рацио ликвидности 3. Рацио новчане ликвидности Општи рацио ликвидности Обртна имовина/краткорочне обавезе Не постоји општа сагласност колико минимално треба да износи овај рацио, али се сматра да је најнижа граница 1:1, мада многи истичу да треба захтевати да минимум износи 2:1 и чак 3:1 Рацио редуциране ликвидности Обртна средства без залиха/краткорочне обавезе

Сматра се поузданијим од општег рациа минимална висина 1:1 Рацио новчане ликвидности Ликвидна средства/краткорочне обавезе

Рациа ефективности 1. Коефицијент обрта залиха Трошкови продаје/просечне залихе 2. Време везивања залиха када се коефицијент обрта помножи бројем дана Просечне залихе се рачунају као прост просек почетних и крајњих залиха

3. Коефицијент обрта укупне имовине Укупан приход од продаје/стална имовина по садашњој вредности Дискутабилно да ли узимати садашњу или набавну вредност јер методе отписа утичу на садашњу вредност, тако са ће при истом приходу и истој набавној вредности бити различит коефицијент. Он се користи за упоређење са ранијим периодима, а није погодан за упоређење између предузећа.

Период наплате потраживања (Просечна потраживања од купаца/приход од продаја на кредит)365 Период плаћања добављачима Просечне обавезе према добављачима/укупне набавке на кредит)365

161

Рациа улагања или рациа тржишне вредности 1. Дивидендна стопа (Дивиденда по акцији/тржишна цена акције)100 Мери се принос који акционар остварује на акције према њиховој тржишној вредности.

Дивиденда по акцији (Нето профит после опорезивања и преференцијалних дивиденди/плаћене или објављене дивиденде)100 Показује колика би дивиденда могла бити исплаћена на редовне акције у датој години.

Зарада по акцији Нето профит после опорезивања и дивиденди на преференцијалне акције/број обичних акција током године

Показује висину нето профита који отпада на једну редовну акцију

Рацио тржишне цене и зараде по акцији

Тржишна цена акције/зараду по акцији

Показује колико пута је зарада по акцији садржана у тржишној цени

Рацио задужености Обавезе/ сопствени капитал Биланс успеха

162

Биланс стања

163

Претпоставке анализе: - набавке и продаје су равномерно распоређене током године - све набавке и продаје се врше на кредит - цене су стабилне - предузеће је продало један производ и то у ‘2001. години 40000 јединица, а у 2002. години 60.000 јединица - није било продаје сталне имовине током године -тржишна вредност редовних акција је била 2,3 по акцији на дан биланса 2001. и 1,8 по акцији 2002.

Обрачун најважнијих рациа: Рациа профитабилности: Поврат на уложени капитал: 2001 2002. 33000/72000 19000/78000 45,83 42,36 Шта је узрок пада стопе приноса на ангажовани капитал?

Бруто маржа 2001. 2002. 100(64000/160000) 100(60000/180000) 40% 33,33%

Маржа на трошак (64000/96000)100 (60000/120000) 100

66,67% 50%

Нето маржа 2001. 2002. (33000/160000)100 (19000/180000)100 20,62% 10,56% Рациа ликвидности- општи

37000/33000 85000/73000 1,12 1,16 мин. 1

Редуцирани рацио 100(37000-14000)/33000 100(85000-24000)/73000 0,70 0,84

164

Рациа ефективности Коефицијент обрта залиха: 2001 2002.

96000/12000 120000/18000 8,0 6,3 Коефицијент обрта фиксне имовине: 160000/88000 180000/86000

1,82 2,09 Период наплате потраживања: 20000/160000*365 60000/180000*365

46 122 Период плаћања добављачима: 10000/100000*365 620007130000*365

37 175 РАЦИА УЛАГАЊА ДИВИДЕНДА ПО АКЦИЈИ 2001. 2002. (8000/40000)100 100(5000/40000) 20 12,5 ДИВИДЕНДНА СТОПА (20/230)100 (12,5/180)100

8,7% 6.94% МОГУЋА ДИВИДЕНДА 18000-2000/8000 13000-2000/5000 2,0 ПУТА 2,2 ПУТА

ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ: 2001 2002 18000-2000/40000 13000-2000/40000

40,00П 27,5П ЦЕНА ЗАРАДА РАЦИО 2,3/0,40 1,8/0,275

5,75 6,55