FOND ZA HUMANITARNO PRAVO DOKUMENTI O PROŠLOSTI - … · izvorne građe. Kada je reč o pokušaju da se prošlost sagleda i analizira na objektivan način, pristup infor- macijama

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

DOKUMENTI O PROŠLOSTI

ODJECI I REAGOVANJA(POLITIKA, 1988-1991)

OKRUGLI STOBeograd, 14-15. decembar 2001. godine

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 1

Ovim skupom Fond za humanitarno pravo započi-nje javnu raspravu o kršenju ljudskih prava u prošlostina osnovu dokumenata i činjenica. Pod motom „Suoča-vanje s dokumentima o prošlosti“, Fond predstavljastudiju i kompakt-disk „Vreme kada je narod govorio“,čiji su autori Aljoša Mimica, profesor Filozofskog fakul-teta u Beogradu i Radina Vučetić, istoričarka izBeograda.

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 2

SADRŽAJ

UčesniciNataša Kandić, Uvodna reč

SESIJA I: PREZENTACIJA GRAĐERadina Vučetić, „Vreme kada je narod govorio“Aljoša Mimica, Ritam zločina

DISKUSIJA: Branislav MiloševićDragoljub TodorovićIgor GraovacAljoša MimicaRadina VučetićVelimir Ćurguz KazimirOlivera MilosavljevićAleksandar NenadovićNataša KandićBaton Hadžiju

SESIJA II: MEDIJI, POPULIZAM I GOVOR MRŽNJEStjepan Gredelj, Govor mržnje u medijimaNebojša Popov, Vrtlog nacionalizma i

populističkih revolucija

DISKUSIJA: Snježana MilivojevićSrđan DvornikSlobodan LangMirjana Todorović

SESIJA II (nastavak)Olivera Milosavljević, Viđenje „drugog“Ivan Čolović, „Samo tako nastavite, o narodu,

uz narod i za narod!“

DISKUSIJA: Nataša KandićDorijan NuajBaton HadžijuSvetlana SlapšakIgor GraovacĐokica JovanovićDušan Čizmić-Marović

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 3

Nebojša PopovBrankica PetkovićSnježana Milivojević Slobodan Lang Olivera MilosavljevićAljoša Mimica

SESIJA III: KRIVICA I ODGOVORNOSTNataša Kandić, Uvodna rečLatinka Perović, Pobednici ovde smatraju

da istorija počinje od njihSvetlana Slapšak, Odgovornost, krivica

i istorijska antropologija

DISKUSIJA:Nataša KandićĐokica JovanovićSlobodan LangLazar StojanovićDragoljub TodorovićStjepan GredeljNadira VlasiSinan GudževićBaton HadžijuNebojša PopovLatinka PerovićAleksandar NenadovićMilka TadićSvetlana SlapšakSilvija Panović-ĐurićĐokica JovanovićDubravka Valić-NedeljkovićSrđan DvornikOlivera MilosavljevićDušan Čizmić Marović [?]Veran Matić

ZAKLJUČNE REČI: Nataša KandićAljoša Mimica

Biobbliografije uvodničara

Fond za humanitarno pravo

4

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 4

UČESNICI

Nataša Kandić, sociolog, izvršni direktor Fonda zahumanitarno pravo, Beograd

Dušan Čizmić-Marović, novinar, Zagreb

Ivan Čolović, etnolog, Beograd

Velimir Ćurguz Kazimir, publicista, Beograd

Srđan Dvornik, sociolog, Zagreb

Igor Graovac, istoričar, Zagreb

Stjepan Gredelj, sociolog, Beograd

Sinan Gudžević, književnik, Zagreb

Baton Hadžiju (Baton Haxhiu), novinar, Priština

Đokica Jovanović, sociolog, Niš

Slobodan Lang, doktor medicine, Zagreb

Veran Matić, novinar, Beograd

Snježana Milivojević, analitičar medija, Beograd

Olivera Milosavljević, istoričar, Beograd

Branislav Milošević, novinar i publicista,Beograd/Berlin

Aljoša Mimica, sociolog i prevodilac, Beograd

Aleksandar Nenadović, novinar i publicista, Beograd

Dorijan Nuaj, sociolog, Beograd

Silvija Panović-Đurić, analiticar međunarodnoghumanitarnog prava, Beograd

Latinka Perović, istoričar, Beograd

Brankica Petković, analitičar medija, Ljubljana

Nebojša Popov, sociolog, Beograd

Svetlana Slapšak, filolog, Ljubljana

Lazar Stojanović, filmski režiser, Beograd

Milka Tadić, novinar, Podgorica

Dragoljub Todorović, advokat, Beograd

Mirjana Todorović, sociolog, Beograd

Dubravka Valić-Nedeljković, politikolog, Novi Sad

Nadira Vlasi, novinar, Priština

Radina Vučetić, istoričar, Beograd

Odjeci i reagovanja - Okrugli sto

5

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 5

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 6

NATAŠA KANDIĆ UVODNA REČ

Pozdravljam sve goste, posebno one iz Zagreba,Ljubljane i Prištine, jer nije bilo jednostavno doputovatipo ovom zimskom vremenu. Imam privilegiju daotvorim skup na kojem će biti predstavljena i prodisku-tovana rubrika beogradskog dnevnog lista Politika„Odjeci i reagovanja“, koja je po mišljenju mnogih in-telektualaca znatno doprinela stvaranju atmosfere u Sr-biji koja bi se mogla nazvati neprijateljstvom premadrugima, posebno različitima u nacionalnom pogledu.Prema vremenu kada je izlazila rubrika imam ličniodnos i kao čitateljka i kao građanka, osećala sam strahod sadržaja te rubrike, mada bez jasnog viđenja darezultat može biti i rat. Studijom ili, tačnije rečeno,slučajem „Odjeci i reagovanja“ Fond za humanitarnopravo predstavlja prvi dokument iz serije Dokumenti oprošlosti, kojima će se ubuduće baviti. Cilj dokumenta„Odjeci i reagovanja“ jeste da pomogne u razjašnjavanjudogađaja u prošlosti, za koje ima indicija da su doprineliveoma teškom kršenju ljudskih prava.

Da o prošlosti i odgovornosti za događaje u prošlostirazmišljaju i drugi, posebno oni koji su se svih proteklihgodina bavili ili pokušavali da na tačan i objektivannačin opišu šta se to događa, govore nam i zbivanja uReksu, gde je nedavno, prvi put od izbijanja rata, gosto-vao francuski filozof Bernar Anri-Levi i reakcije na nje-gov film o Bosni.

Prošlost se, izgleda, ipak pomera, otvaraju je poje-dinci i organizacije koji znaju da se bez obelodanjivanja,iznošenja u javnost činjenica o prošlosti, priznavanjaodgovornosti i dostojanstva žrtava, teško može graditidemokratsko drustvo. To što je u Reksu bilo različitihreakcija na film o Bosni, to što se videlo da je deo publikenegativno reagovao pomoglo je, zapravo, da se otvori pi-tanje naše neposredne prošlosti, bez obzira koliko nekiimaju protivne ili isključive stavove.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ izlazila je skoro tri go-dine. Ovde među nama su ljudi, po peru i ličnom in-tegritetu veoma važne ličnosti, koji nisu strahovali da otoj rubrici kritički pišu i u vreme njenog aktivnog živ-ljenja. Pred vama je tekst Svetlane Slapšak iz 1990. go-


7

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 7

dine i to je, zapravo, jedan od primera kako su ljudirazmišljali i pokušavali da se odnose prema onome štoje bio glavni politički sadržaj u Srbiji. Svetlana Slapšakupozorava, ali to ne dopire do javnosti i intelektualacakoji se dive „pametnom narodu“ koji piše u rubrici.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ je samo povod, ali onošto su Aljoša Mimica i Radina Vučetić uradili posle dvegodine rada dragoceno je, pre svega, kao pokušaj da oneposrednoj prošlosti poslednjih trinaest ili četrnaestgodina govorimo na dokumentovan način. Ovom studi-jom i kompakt-diskom uspeli smo da tu rubrikupribližimo svima onima koji hoće da se bave neposred-nom prošlošću. Uložen je veliki napor da se prikupigrađa, da se ona sistematizuje i omogući pristup svimakoji žele da se prošlost preispita preko činjenica iizvorne građe. Kada je reč o pokušaju da se prošlostsagleda i analizira na objektivan način, pristup infor-macijama je najvažniji: bez ozbiljnog posla na prikup-ljanju građe teško da može otpočeti ozbiljno utvrđivanječinjenica o prošlosti i odgovornosti.

U odnosu prema prošlosti mora se poći od kritičkesamoanalize, razumevanja onoga što se dogodilo, za-ključivanja o tome šta je stvarno u prošlosti bilo zloči-načko, šta joj je nekakav background, kontekst koji jedoprineo tome da naša neposredna prošlost budeobeležena zločinima. Nije zločin samo ubistvo, nijezločin samo optužba sadržana u optužnici Haškog tri-bunala ili pred nacionalnim sudovima, zločin je mnogoširi, to je kontekst u kome su stvarani uslovi koji su odreči vodili do konkretnog čina.

U svetu postoje različita iskustva o načinimaodnošenja ili prevladavanja prošlosti. Postoje komisijeza istinu, komisije za istorijsko razumevanje prošlosti,postoje razna istraživanja koja su, takođe, posvećenaozbiljnom pristupu prošlosti. U svakom slučaju, mora sepoći od prikupljanja građe i drugima omogućiti pristupinformacijama koje sadrži prikupljena građa. U tom de-lovanju svako mora poći od samog sebe – mene same,nas, mog društva, vlasti i opozicije u našem političkomživotu.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ je povod za naš raz-govor, ona otvara mnoga pitanja koja se tiču dokumen-tovanja neposredne prošlosti. Rekla bih da su „Odjeci i


8

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 8

reagovanja“ „srpska stvar“ i utoliko je reč i o kolek-tivnoj odgovornosti za odsustvo suprotstavljanja opas-noj delatnosti „naroda“. Rubrika jeste bila reč, ali rečkoja je formirala mnjenje u Srbiji i pripremila ga za rat ineprijateljstvo prema drugima.


9

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 9

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 10

SESIJA IPREZENTACIJA GRAĐE

RADINA VUČETIĆ „VREME KADA JE NAROD GOVORIO“

Raspad Jugoslavije spada u ono što se u svetskoj is-toriografiji naziva „istorijom sadašnjice“. Na izazov is-traživanja „istorije sadašnjice“ domaća istoriografijakao da nije našla potrebu da odgovori, uz alibi da je zapravilno promišljanje događaja iz najnovije prošlostineophodna distanca, kao i da glavnu prepreku u izuča-vanju ovih događaja čini nedostatak građe, pri čemu senajčešće misli na dostupnost arhivske građe.

U istraživanju procesa raspada Jugoslavije i ratovakoji su taj proces pratili, za istoričare su, bez potrebe zadistancom koja zapravo predstavlja alibi za begstvo odsuočavanja s bolnim temama, najpovoljnija najmanje če-tiri važna segmenta ovog procesa: razbuktavanje na-cionalizma, manipulacije masama, uloga intelektualnihelita i zloupotreba nauke i umetnosti.

U vremenu kojim smo se bavili istražujući rubriku„Odjeci i reagovanja“, nacionalističke euforije sistematskisu podsticane i manifestovane u svim sferama života.

Za istoriografsko istraživanje eskalacije nacionalis-tičke euforije zaista nisu potrebna nikakva dodatna „ne-dostupna dokumenta“, jer se ovaj segment u procesuraspada Jugoslavije odvijao javno, ostavljajući za sobompisane, tonske i video tragove.

Dovoljno izvora, bez potrebe za dodatnim „nedos-tupnim dokumentima“, ima i za istraživanja manipu-lacije masama u ime nacionalne i ratne homogenizacije.

Mediji, koji su bili u službi tog cilja, sačuvani su ijavni su, a sačuvani su, čak i u nekoliko privatnih kolek-cija, i snimci televizijskih emisija te vrste, uključujući iemisije TV Dnevnika. U Narodnoj biblioteci Srbije posto-je knjige štampane u službi manipulacije u ime nacio-nalne i ratne homogenizacije. Bez velikih napora mogućje uvid i u mnogobrojna saopštenja i informacije o do-

11

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 11

gađajima koji se zapravo, po kasnijim nepobitnim nala-zima, nikada nisu dogodili – kao što su hranjenje lavovau sarajevskom zoološkom vrtu srpskom decom, masakrsrpskih beba u vukovarskom porodilištu i slično, lansi-ranih u određenom trenutku da bi podigli „nacionalnutemperaturu“.

U najpoznatije i najčešće pominjane „institucije“ zamanipulacije masama spada i rubrika „Odjeci i reago-vanja“ u dnevnom listu Politika.

Inspirisani, podsticani ili podržavani od rubrike„Odjeci i reagovanja“, nacionalno probuđeni su od krajaosamdesetih godina, pa nadalje, u godinama obeleženimkrvavim sukobima, davali tzv. „nacionalni pečat“ gdegod je to bilo moguće. Osamdesetih godina, sadržaj medi-ja, programi izdavačke delatnosti, pozorišni repertoar,masovna kultura, sportske priredbe, javna okupljanja iparole na njima sve više su u službi nacionalističkih op-cija. Na repertoaru beogradskih pozorišta, na primer, do-miniraju predstave „Rado Srbin ide u vojnike“, „Oj Srbijo,nigde ‘lada nema“, „Solunci govore“, „Kolubarska bitka“,„Propast carstva srpskog“, „Ubiše knjaza“, „Protinimemoari“, „Seoba Srbalja“, a slični naslovi ispunjavaju iizloge knjižara (Srbi – narod najstariji).

U masovnoj kulturi, banalne pesme o nesrećnimljubavima zamenjuju pesme „Ko to kaže, ko to laže Srbi-ja je mala“, „Vidovdan“, „Kosovska truba“, „Od Topole pado Ravne Gore“, „Ubićemo, zaklaćemo, ko sa namaneće“, kao i pesme posvećene najistaknutijim nacional-nim liderima, štampane u milionskim tiražima. Na „mi-tinzima istine“ dominiraju parole „Smrt Šiptarima“,„Jugoslavijo, Srbija ti je na braniku“, „Slovenci, setite sesrpske pogače“, „Ustala je Srbija“, „Dajte nam oružje“,„Šiptare preko Prokletija“, „Idemo na Kosovo“, „Slobo-dane, samo reci, letećemo kao meci“, i sl.

Na sportskim stadionima, u nacionalističkoj euforiji,dolazi i do teških incidenata s desetinama povređenih.Publikovana istraživanja javnog mnjenja iz tog periodanepobitno potvrđuju da ogromna većina stanovništa izsvih socijalnih slojeva bezrezervno podržava sve štoima predznak sopstvene nacije, a odbacuje sve štopotiče iz drugih nacija, uključujući i prehrambene artik-le i robu široke potrošnje. Od sredine osamdesetih teškoje izdvojiti nekog političara nacionalističke orijentacije,

12


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 12

koji u svojim javnim istupima nije citirao narodnu poe-ziju ili istorigrafske ocene pojedinih događaja iz prošlo-sti istrgnute iz konteksta i manipulativno upotrebljene.

Uvid u teme naučnih skupova iz oblasti društvenihnauka i u referate podnete na njima osamdesetih idevedesetih godina pokazuje da su činjeni ogromni naporida se, zbog dnevnopolitičkih interesa, prevrednuju mnogado tada važeća saznanja. U javnom oglašavanju pojedininaučnici nastupali su i s rasističkih pozicija, a bilo je čak imanipulacija genetskim inženjeringom, kao što jestvaranje posebne vrste psa – SOP, srpski odbranbeni pas.

Politički događaji u vreme postojanja rubrike „Odje-ci i reagovanja“ – mitinzi Srba i Crnogoraca s Kosova,iznikli u „antibirokratsku revoluciju“, usvajanje aman-dmana na Ustav SR Srbije, zaoštravanje situacije naKosovu, miting na Ušću, Žuta greda, štrajk albanskihrudara u Starom trgu, podrška rudarima Starog trga uCankarjevom domu u Ljubljani, hapšenje Azema Vlasija,izbor Ante Markovića za saveznog premijera, raspisi-vanje Zajma za privredni preporod Srbije, proslava 600-godišnjice kosovske bitke na Gazimestanu, potezanje pi-tanja ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj, izbor SlobodanaMiloševića za predsednika Predsedništva Srbije, us-postavljanje višepartijskog sistema, vanredno stanje naKosovu, višestranački izbori, prvi mitinzi opozicije,prve oružane pobune Srba u Hrvatskoj, novi Ustav Sr-bije, bojkot slovenačke robe, otcepljenje Slovenije idemonstracije 9. marta u Beogradu – nailazili su, uskladu sa samim nazivom rubrike, na odjeke, i na njihse reagovalo na stranicama Politike u te tri burne go-dine, o čemu svedoče i sami naslovi pisama upućenihrubrici: „Pritisak naroda ne može biti nedemokratski“,„Narod je progovorio jer je ćutanje živo blato“, „Dogodiose narod“... Tako se iz godina raspleta ulazi u godine pre-poroda: „Kako mali Janez zamišlja demokratiju“, „Pre-dugo smo pili alpsko mleko iz ravnice“, „Srećan put, to-variši“, „Zašto ne verujem u Markovićev dinar“, „Srbijaradi u interesu svih“, „Srpski narod određuje graniceSrbije“, „Svet ne sme zaboraviti monstruozni zločin nadsrpskim narodom“, „Dostojanstveni opanak“…

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ ostaje, dakle, od ve-likog značaja za razumevanje načina na koji je javnomnjenje u Srbiji i delovima Jugoslavije bilo sistematski

13


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 13

pripremano za buduću dirigovanu dekonstrukciju zem-lje i ratove u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i,najzad, na Kosovu. Deceniju posle gašenja rubrike„Odjeci i reagovanja“ obeležile su mnoge drame, koje suzapravo predstavljale inscenaciju ove rubrike kao svo-jevrsnog „dramskog predloška“, što je i tada uočavano,a što bi danas, pre svega, moralo da bude predmet više-smernih i višeslojnih istraživanja.

Godine uoči rađanja „Odjeka i reagovanja“ i tri go-dine njihovog trajanja bile su ključne za uspostavljanje iučvršćivanje nove političke, a time i nove društveneelite. Ta elita je ubrzano radila na izgrađivanju ili, kakobi neki rekli, na vaspostavljanju, nacionalnog identiteta.Dakle, bilo je to vreme u kojem je probuđeni naciona-lizam igrao jednu od svojih tradicionalnih uloga – defi-nisanje kolektivne nacionalne svesti koja ima primatnad svim oblicima nezavisnog mišljenja. Upravljači Sr-bije su tada javno pozvali na „nacionalnu mobilizaciju“ i„zbijanje redova svih Srba sveta“. Kolektivni stav ilikolektivna nacionalna prava, koje je vlast u Srbiji glas-no definisala, besomučno su potiskivali svaki izraz indi-vidualnog mišljenja i individualnog prava.

Kao što će se kasnije ispostaviti, sadržaj i ciljevirubrike „Odjeci i reagovanja“ poklapaju se s delom pro-gramskog govora Slobodana Miloševića u Kosovu Polju24. aprila 1987. godine, u kojem kao da su pobrojani os-novni toposi buduće Politikine „narodne tribine“:

“Sva su pitanja na dnevnom redu“, najavljuje on pro-ročki, „i pravda, i sloboda, i kultura, jezik i pismo. Sva supitanja na dnevnom redu, od međa do ustavnih prome-na, od obdaništa do sudova“.

Taj Miloševićev boravak na Kosovu, docnije svedenna mitsku rečenicu „Niko ne sme da vas bije!“, potomnikad do kraja rasvetljen zločin u paraćinskoj kasarni3. septembra 1987. godine, zatim Osma sednica CK SKSrbije, održana 23. i 24. septembra iste godine, te najzadpokretanje inicijative za promenu Ustava Srbije januara1988. godine, ostali su budućim autorima priloga u„Odjecima i reagovanjima“ nešto kao „smernice“ na kojeće oni sistematski podsećati čitaoce.

No, ništa bez onog Drugog: kampanja zapodenuta uPolitici nadahnjivala se, pre svega, podozrenjem s kojimje „antibirokratska revolucija“ predočavana i tumačena

14


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 14

u hrvatskim i slovenačkim medijima, a naročito u za-grebačkom nedeljniku Danas. Najveći broj čitalaca Poli-tike nije, naravno, imao uvid u izvorna gledišta medija uHrvatskoj i Sloveniji: nisu im bile dostupne, čak ni uizvodima, analize zbivanja u Srbiji koje su objavljivali,na primer, Jelena Lovrić ili Ratko Rodić, niti pakkolumne Tanje Torbarine. Autori priloga oslanjali su seu svojim „reagovanjima“ po pravilu samo na ono o čemuje sama Politika i samo Politika obaveštavala javnost naudarnim mestima u svojoj unutrašnjoj, spoljnoj, kul-turnoj, pa i sportskoj rubrici. Oni su bezrezervnopodržavali povoljna mišljenja o pojedinim ličnostima,događajima i stavovima izložena na „zvaničnim“ strani-cama Politike, a sve što im se činilo makar i nagovešta-jem dovođenja u sumnju nečeg ili nekog revnosno su„razrađivali“ i „produbljivali“.

U slučajevima kada vlasti, pa onda i Redakciji, nijebaš bilo lako preko noći promeniti dugo građenu sliku otom nečem ili nekom, ili pak kada se želelo prikriti da jeu pitanju kakav dugoročni interes, Politika je diskretnoslala signale šta je ili ko je „za odstrel“: tada na scenustupaju priložnici rubrike „Odjeci i reagovanja“ kojipreuzimaju Politikin „politički korektan“ ugao gledanjana odgovarajuće teme. Toj metodologijiji se pribegavalonajčešće u obračunima s političarima s Kosova, izSlovenije i Hrvatske, što je ondašnjem partijskom idržavnom rukovodstvu Srbije, u raspravama nasaveznom nivou, obezbeđivalo prostor za izgovor pozi-vanjem na „narodnu volju“.

Međutim, presudan uticaj na sadržaj „Odjeka i reago-vanja“ imala je već pomenuta Osma sednica Centralnogkomiteta Saveza komunista Srbije – tačnije, ono što bi semoglo nazvati „duhom Osme sednice“ koji, čak i nanivou jezika, provejava na stranicama Rubrike. Naprimer, u medijima uopšte, pa i u redovnim rubrikamaPolitike, posle Sednice Albanci se još izvesno vreme jav-ljaju pod svojim dotadašnjim imenom, u skladu svažećim ustavnom terminologijom, ali u široj javnosti iprilozima u „Odjecima i reagovanjima“ oni sve češće bi-vaju označavani kao „Šiptari“, „šiptarski narod“, „Ar-nauti“ ili „Arbanasi“. Na talasu tog prevratničkog partij-skog skupa naširoko se usvajaju metafore kao što su„odbrana kućnog praga“, potreba da se „na ljutu ranu

15


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 15

stavi ljuta trava“, „srbofobija“, „vekovno ognjište“,„kolevka srpstva“...

Na Osmoj sednici inaugurisan je, pre svega, nov duhu komunikaciji između rukovodstva i naroda, o čemusvedoči manipulacija s telegramima podrške SlobodanuMiloševiću još u toku skupa. U potrazi za svežijim legi-timacijskim uporištem, komunistička nomenklaturapoziva na raskid s dotadašnjim „forumskim radom“, za-hvaljujući kojem su se pojedini njeni delovi „otuđili odnaroda“. Komunikacija odsad treba da bude dvosmerna,pa i više od toga: u svojoj novoj populističkoj retorici,rukovodstvo sebe skromno prikazuje kao instancu kojasamo artikuliše i u delo sprovodi autentičnu volju naro-da koji je, navodno, spontano istupio na političku scenukao aktivni subjekt.

U plebiscitarnoj podršci novom rukovodstvu nađenoje opravdanje za predstojeću „diferencijaciju“, „homoge-nizaciju“, „događanje naroda“ – jednom reči, za „an-tibirokratsku revoluciju“. Na talasu „mitinga solidarno-sti“, najpre u Vojvodini, a potom i u Crnoj Gori, koji se vre-menski podudara s prvim mesecima života rubrike, us-postavljena je osobena populistička potkultura kojoj jerubrika poslužila kao neka vrsta masovnog glasila. Pa-role koje se na tim mitinzima ističu stoje u dvosmernojvezi s „Odjecima i reagovanjima“; one se nadahnjuju naj-češće redakcijskim naslovima i udarnim mestima uprilozima Politikinih čitalaca, baš kao što se i ovi potonjiu svojim tekstovima povode za mitingaškim krilaticama.

Parole često zvuče poput naslova, a naslovi su for-mulisani kao parole: „Narod zna istinu“, „Narod jerazumeo narod“, „Narod je rekao: na redu su rukovodi-oci“, „Narod najbolje zna šta je za njega dobro“, „Do sadasu drugi govorili u ime naroda“, „Pritisak naroda nemože biti nedemokratski“, „Birokratiji smeta politizaci-ja naroda i radničke klase“... Poređenja radi navedimosamo nekoliko parola: „Narod vas je prozvao, branite sesami!“, „Izdajnici naroda, sudiće vam narod“, „Živeohrabri srpski narod!“, „Oj, Srbijo, ne brini se više, znaćenarod ustav da ispiše“, „Novi ustav pisaće narod“, itd.

U stvaranju društvenog ambijenta u kojem je bilamoguća pojava rubrike „Odjeci i reagovanja“ značajnuulogu imale su i kulturne i naučne institucije, Srpskapravoslavna crkva, kao i istaknuti „javni radnici“. Oku-

16


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 16

pljanja na tribini u Francuskoj 7, Memorandum SANU i„turneja“ moštiju Kneza Lazara upravo po prostorimakoje će kasnije zahvatiti ratni požari, ostaju u sećanjukao prethodnice onoga što „Odjeci i reagovanja“ sim-bolizuju. Pre pojave rubrike, njen (zlo)duh osećao se usvim oblastima javnog života. Uopšte uzev, obznanjen je„povratak korenima“ u sklopu kojeg se istorijske či-njenice koriste selektivno ili bivaju izvrnute. Lansirajuse raznorazna „otkrića“ iz nacionalne istorije – narav-no, bez navođenja izvora i dokaza. Mitovi se tumače kaoistoriografska građa, a iz narodne poezije, posebno iz„kosovskog ciklusa“, navode se stihovi u funkciji trenut-nih političkih potreba. Poznate i u javnosti često pomi-njane dosetke znanih ili neznanih autora (“Srbi dobijajuu ratu a gube u miru!“, „Jasenovac je najveći srpskigrad pod zemljom“, „Gde su srpska groblja, tu su srpskezemlje“, „Srbi su nebeski narod“, odnosno „ostaci zak-lanog naroda“) služe autorima priloga u „Odjecima ireagovanjima“ kao nadahnuće za reviziju dotad neo-spornih istorijskih saznanja.

Taj novi duh podrazumevao je, pre svega, podstica-nje antialbanskog raspoloženja, uključivanje disidenata-nacionalista u javni i politički život, prećutno prih-vatanje Memoranduma SANU i apologetski odnos pre-ma samoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kad-rovsku „diferencijaciju“, a pre svega slavljenje „olakoobećane brzine“ u rešavanju kosovske krize.

Tako, vrlo brzo u „Odjecima i reagovanjima“ običan„narod“ postaje „srpski narod“, te se najveći broj tek-stova od tada štampa kao glas predstavika pravednog,nedužnog, dobronamernog, ali i ugroženog „srpskognaroda“. Ali, događaji u Jugoslaviji imali su, naravno, idimenzije koje su prerastale okvir republike Srbije ifokus se neumitno pomerao ka širem jugoslovenskomkontekstu. „Narod“, koji je tada dobio i svoju etničku di-menziju, kretao je, putem svojih „predstavnika“ iz poli-tičkog vrha Srbije, u krstaški pohod protiv svega „ne-pravednog“ u višenacionalnoj Jugoslaviji. A trebalo jeda i „Odjeci i reagovanja“ pokažu da je baš srpski narodnajiskreniji, najpošteniji i najpravedniji u predstojećemrazračunavanju.

Zamišljena, očigledno, kao kanal za podsticanje i us-meravanje vaninstitucionalnog rešavanja političkih

17


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 17

problema, rubrika se – nimalo slučajno – prvi put javlja9. jula 1988. godine, na sam dan održavanja mitingaSrba i Crnogoraca s Kosova u Novom Sadu, kojim jeotvorena duga i vruća sezona „događanja naroda“.Jedan drugi miting, ovoga puta miting opozicije, održan9. marta 1991. godine, staviće tačku na „Odjeke i reago-vanja“.

Život rubrike protezao se, dakle, u onom intermecuu kojem je režim Slobodana Miloševića podbadao i ko-ristio masovna okupljanja u svoju korist, da bi onogačasa kada se narod okrenuo protiv njega mitinzi izgubilisvu draž koju su za vlast dotad imali, a sama rubrika,koja je trebalo da mobiliše „narod“, izgubila smisao.Tako je, uleto 1988, kada su pokrenuti talasi „događanjanaroda“, Milošević izjavljivao: „Mitinzi su demokratska,poštena i očekivana reakcija... Ljudi se okupljaju na onojosnovi na kojoj su napadnuti ili ugroženi“, da bi posle 9.marta 1991. mogao samo da izjavi: „Ja sam se lično za-lagao da se problemi rešavaju tamo gde im je mesto, a nena mitinzima“. Uostalom, „narod koji je nadrastao svojerukovodstvo“ u međuvremenu je prerastao u „silehaosa i bezumlja“.

Vrlo rano je u tzv. ‘bitci za istinu’, koju je Politika be-spoštedno vodila, otvoren niz „večitih“ ili „sudbinskih“tema koje, naizgled, nisu neposredno koincidrale sa ak-tuelnim političkim zbivanjima već su se nekako „spon-tano“ nametnule kao opšta mesta ili prepoznatljivi nad-vremeni toposi rubrike (ćirilica, pravoslavlje, svetosav-lje, srpstvo, srpski neprijatelji – jednom reči, nacionalnemiteme). Saradnici „Odjeka i reagovanja“ povremeno bise, često možda čak i sasvim spontano, usredsređivali nasasvim konkretne personalne „slučajeve“ (Petar Matić,Janez Stanovnik, Azem Vlasi, Boško Krunić, Marko Or-landić, Jože Smole, Ivica Račan, Stipe Šuvar, AnteMarković, Franjo Tuđman, Ibrahim Rugova, VukDrašković...), ili pak velike „skandale“ kao što su „Golub-njača“, „Mladina“, „Cankarjev dom“, „Stari trg“, „Žutagreda“, „afera Špegelj“.., koji bi ih, često i mimo konkret-nih političkih događaja i velikih tema, temeljito i zadugoopsedali. Rubrika bi tada postajala poprište strasnog tak-mičenja u denunciranju (do juče moćnih i nedodirljivih)ličnosti i razobličavanju svakojakih nepodopština poči-njenih na štetu Srbije i srpskog naroda.

18


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 18

Rubrika se naglo završila u martu 1991, a upravotada padaju i prve žrtve u novootvorenoj seriji balkan-skih ratova, i to upravo na prostorima koji su se, izmeđuostalih, nadahnjivali rubrikom.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“, bila je jedan od feno-mena „istorije sadašnjice“. Međutim, fenomeni i procesikoji proizvedu mnogo zla mogu se samo delimično pos-matrati kao rezultat istorijskih okolnosti, kako to mno-gi žele da vide, ali su uglavnom nemogući bez veštih ma-nipulatora i manipulacija masama.

ALJOŠA MIMICARITAM ZLOČINA

Mimo svoga običaja, ja ću ovih nekoliko uvodnih rečipročitati, kako ne bih podlegao iskušenju da se zaputimnekom od brojnih stranputica koje mame istraživačauronjenog u svoj predmet. Budući da je svim učesnicimaunapred dostavljen materijal koji je poslužio kao povododržavanju ovog skupa – naime, knjižica koja sadržiuvod u građu s nekoliko ilustrativnih tabelarnih igrafičkih prikaza, te kompakt-disk s celovitom građom ipratećim instrumentarijem za njeno pretraživanje –izložiću zasad samo nekoliko metodoloških napomena ipodsetiti na jedan deo rezultata analize. A što se prava-ca produbljenijih istraživanja tiče – nadam se da se oninadaju iz građe koju podastiremo.

Izgleda da nema potrebe navoditi brojne razloge s ko-jih ova dragocena istorijska građa zaslužuje da budesačuvana, pregledno predočena i obrađena, te zasad –bar u izvesnoj meri – i protumačena. Nešto više od desetgodina pošto je naglo ugašena, baš kao što je iznenada iustanovljena, rubrika „Odjeci i reagovanja“ ostaje usećanju kao metafora političke instrumentalizacijemedija, svedočanstvo o sunovratu uređivačke politikejednog uticajnog dnevnog lista, ali i neizbrisiv tragnečasne uloge intelektualaca u izgradnji i obrazlaganjuetničkih stereotipa, raspirivanju nacionalne mržnje ireviziji istoriografije. U tom pogledu, slavu „Odjeka ireagovanja“ nadmašuju možda samo Drugi dnevnik TVBeograd i Dnevnikov dodatak, informativne emisijekoje su preuzele osnovne diskurzivne obrasce ove

19


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 19

rubrique scandaleuse i već ustaljeni govor mržnje po-jačale još upečatljivijom i delotvornijom slikom.

Da je bila reč o kontinuiranom i sinhronizovanomprocesu brutalizacije javnog mnjenja govori i činjenicada je mnogim svedocima ondašnjih zbivanja danasteško razabrati šta su u ono doba čitali, a šta pak gledalii slušali. Ta zbrka u sećanju je sasvim razumljiva ima lise u vidu da je između „Odjeka i reagovanja“, s jedne, teudarnih informativnih emisija TV Beograd i TV NoviSad, s druge strane, vrlo rano uspostavljena jedna vrstasrodstva po izboru: na stranicama nove Politikinerubrike javljali su se čitaoci inspirisani prilozima viđe-nim na „malom ekranu“, a zauzvrat su televizijski ured-nici često i iscrpno navodili odabrane tekstove iz ses-trinskih novina.

Zahvaljujući svojoj dugovečnosti, redovnosti objavlji-vanja, brojnosti priložnika, popularnosti na koju jenailazila u najširoj javnosti, pa i – zašto da ne – rela-tivnoj spontanosti čitalačkih reakcija, rubrika „Odjeci ireagovanja“ je u istoriji domaćeg novinarstva, ali ikolektivnog sećanja, izborila status sasvim osobenogfenomena.

Podsetimo da su „Odjeci i reagovanja“ potiho rođeniu krilu tradicionalne Politikine rubrike „Među nama“, ukojoj je decenijama čitaocima bilo milostivo dopuštanoda, na manje-više bezazlen način, „žigošu negativne po-jave“ i „šibaju nepravilnosti“. No, početkom jula 1988,bez ikakve redakcijske najave ili izričitog poziva či-taocima da se u svojoj komunikaciji s Redakcijom okanudotadašnjih politički neutralnih tema i odlučnijeangažuju u sferi „visoke politike“, rubrika „Među nama“doživljava lagani preobražaj.

Porođajne muke bile su, međutim, prilično teške, očemu svedoči i znatna zbrka koja je dugo vladala upogledu odnosa u kojem „majčinska“ rubrika ima stajatiprema tom novorođenčetu koje na svet dolazi nekakokradomice. Dvadeseti i sedmi avgust je presudan dan:nakon ukupno sedam prokušanih kombinacija snaslovom, rubrika se, pod svojim punim imenom i prezi-menom, osamostaljuje od naslova „Među nama“ i za-počinje svoj samosvojan i samosvestan život. Nije višemoglo biti dodira između profanog i svetog: bezazlenarubrika „Među nama“ vraćena je banalnoj svakodnevi-

20


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 20

ci, dok su se „Odjeci i reagovanja“ posvetili – kao štojedan čitalac reče – „uzvišenim i večnim“ temama.

Naš prvenstveni cilj bio je da priredimo ovu građu.No, kada smo se suočili s izvornim materijalom, našlismo se pred ozbiljnom metodološkom nedoumicom: da lipredočiti manje ili više širok izbor najzanimljivijihpisama, odnosno njihovih najkarakterističnijih odloma-ka, ili pak građu prezentovati u celini? Bilo nam je jas-no da, u prvom slučaju, bez obzira kojim se kriteriju-mom rukovodili, nikada ne bismo mogli biti sigurni daje naš uzorak reprezentativan, jer bi načelo odabira ma-terijala bilo nužno arbitrarno i u velikoj meri podlegalo„ličnoj jednačini“ priređivača. Razume se, taj pristupimao bi i svojih neospornih prednosti: na jednom mestubio bi prikupljen bar deo „bisera“ jedne vrste ne sasvimbezazlenog paraliterarnog i kvazinaučnog stvaralaštvakoje je pripremalo teren za mnogo ozbiljnije političke, pai vojne poduhvate; bilo bi moguće neposredno identi-fikovati autore niza opštih mesta, sintagmi i mitema umarcijalnom političkom diskursu koji se upravo kovao;lako bi bilo, već na prvi pogled, naročito među tzv. jav-nim ličnostima, prepoznati one koje su se „zatrčale“, ilipak one koje su naknadno „uskočile u voz“; video bi se,u svoj svojoj naivnosti ili proračunatosti, onaj ko nijeništa razumeo, ali i onaj ko je bio dovoljno lukav da navreme sve shvati; ne bi bilo teško uočiti kasnije prebege,pokajnike i „prevrtače“. Bio bi to, u isti mah, brevijaramoralnosti, stupidarijum, rečnik opštih mesta, priruč-nik za ljubitelje „jake reči“, hrestomatija nepismenosti,pa možda i dokazni materijal za nekoga ko bi tragao nesamo za moralnom i intelektualnom nego i krivičnomodgovornošću pojedinih autora.

Međutim, ma koliko u prvi mah privlačno delovala,građa bi na taj način bila unapred filtrirana i u znatnojmeri osiromašena. Više ne bi bilo reči o izvornom ma-terijalu nego o plodu sekundarne obrade iskustvenihpodataka. Iole odgovorniji korisnik tog tezaurusamorao bi se neprestano vraćati autentičnom kontekstupojedinog iskaza ne bi li rekonstruisao celinu značenj-skog sklopa u kojem je on bio formulisan.

Jer, gotovo svaki „odjek“ ili „reagovanje“ može se upotpunosti razumeti ne samo s obzirom na ono što se ustvarnom životu (jeste/nije) dogodilo ili (jeste/nije) bilo

21


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 21

izrečeno, nego i s obzirom na ono što je već bilonapisano ili će tek imati da bude napisano u samojrubrici. Ona se, naime, ne obraća samo – ako tako možeda se kaže – spoljašnjem svetu već ima i neku vrstu sop-stvene, samostalne, pa i od stvarnosti osamostaljeneegzistencije.

Činjenička potka sadržana u inicijalnoj informaciji –obično ionako tanka ili potpuno krivotvorena – u tomnaivnom ili, češće, zlobnom „radu mašte“ neretko bivazagubljena ili dodatno iskrivljena. Pisma se nadovezujujedno na drugo, međusobno komuniciraju, služe jednodrugom kao „šlagvort“, postepeno kanonizuju nešto kaoposebnu vrstu ezoteričnog jezika – jednom reči, jedno udrugom odjekuju i jedno na drugo reaguju. Stoga se ovarubrika može posmatrati i kao zamršeno polje interak-cije koja se polako uspostavlja među autorima,rečeničkim sklopovima, stilskim figurama. Najaktivnijii/ili najugledniji priložnici postaju u toj virtuelnoj zajed-nici neka vrsta grupnih lidera koji diktiraju teme i„ugao gledanja“: oni ponekad istrčavaju ispred događajajer znaju ili naslućuju kojim će se pravcem stvari odvi-jati, katkad za njima namerno kaskaju da bi procenilireakcije „običnih čitalaca“, a neretko i obnavljaju većdavno apsolvirane probleme da bi „održali vatru“.

Tako je rubrika uspostavila svoj unutrašnji ritam:imala je svoje uspone i padove, velike kampanje i slavnetrenutke kada je gutala i do četiri stranice Politike, ali itrenutke klonulosti, kada je urednicima i naručiocimaočito bilo teško da tenziju održe na potrebnom nivou.

Pošto smo se, dakle, odlučili da građu podastremo ucelini, bilo je prirodno što smo, kao jedinicu posmatranja,uzeli pojedinačni tekst. Zasad se nismo upuštali u po-drobnu analizu sadržaja svakog pisma ponaosob negosmo s građom postupali en bloc, smatrajući je u ovom ko-raku obrade materijala zasebnim političkim, društveno-istorijskim, pa i kolektivno-psihološkim fenomenom u ko-jem je moguće razabrati određene hronološke, tematskei smisaone pravilnosti. Moglo bi se reči da smo pošli odjedne pomalo sociologistički intonirane pretpostavke dau tom „ludilu ima sistema“, to jest da na stvari nije tekprost zbir međusobno izolovanih i prigodnih čitalačkihintervencija nego plod orkestrirane kampanje koja jeproizvela određeno stanje kolektivne svesti.

22


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 22

Istina, autori pisama često i nisu morali biti svesniuputstava nevidljivog dirigenta ili glavnog opinion mak-era: lako je pretpostaviti da su mnogi od njih iskrenoverovali da sviraju za „svoju dušu“. Ali, kada se svi ti po-jedinačni istupi razmotre u celini, ispostavlja se da seoni sasvim skladno uklapaju u melodiju koja je na reper-toaru bila određenog dana, nedelje ili meseca.

U građu je uvršćeno 4127 jedinica posmatranja (pis-ma, članci, pesme, feljtoni, telegrami, itd.). Tekstovi sureprodukovani u obliku koji u najvećoj mogućoj meriodgovara novinskom izvorniku, dakle sa svim stilskimnesklapnostima, materijalnim, pravopisnim i štam-parskim greškama. U taj materijal nije uključeno okodeset odsto priloga koje su priređivači smatrali irele-vantnim – ili zato što su relikti matične rubrike „Međunama“, ili zato što nije reč o pismima čitalaca nego oizveštajima Politikinih dopisnika, izboru iz drugih listo-va, telefonski ili na drugi način pribavljenim izjavama„običnih ljudi“ ili „javnih ličnosti“ povodom pojedinihznačajnih događaja.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ samorazumevala se kao„velika narodna tribina“ na kojoj je, kao što su i sami –stvarni ili fiktivni pisci, svejedno – ushićeno izjavljivali,„narod progovorio“: stoga nam je cilj bio proveriti zasno-vanost tog populističkog mita koji su urednici, poštovao-ci, pa i jedan broj naivnijih saradnika ustrajno negovali.Neposredno ili posredno pribavljeni podaci o socioprofe-sionalnoj strukturi odnose se na 1060 od ukupno 2660pojedinačnih pisaca, to jest na 40 odsto autorske popu-lacije, što je više nego reprezentativan uzorak.

Podaci govore sami za sebe. Jasno se vidi da su neu-poredivo najaktivniji priložnici bili upravo intelektual-ci, ma šta se pod tim spornim pojmom podrazumevalo.

Naročito je upadljiva zastupljenost nosilaca različi-tih nastavnih i naučnih zvanja, od akademika do magis-tara: u broju autora za koje postoje podaci oni učestvujučak s 47 procenata, to jest predstavljaju 19 procenata odukupnog broja autora. Ako bismo im pribrojali i tridese-tak nastavnika i učitelja, njihovo relativno učešće bilo bizaokruženo na 50, odnosno 20 posto! Značajno je,takođe, i učešće staleža stručnjaka – od inženjera, prekopravnika do ekonomista, kojih je 173 na broju (16,odnosno 6,5 odsto).

23


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 23

Sledeću aktivniju profesionalnu kategoriju čine ljudiod pera i različiti umetnici – od novinara do glumaca –kojih je ukupno 198 (19, odnosno 7,5 odsto). Najzad, tuje poveća grupa vojnih lica različitih činova, kao i bivšihpartizana, jedinih boraca za koje se u ono doba znalo: za-jedno ih ima 206 (20, odnosno osam odsto). Potom, pen-zioneri su neobično zanimljiva kategorija autora, koja –što zbog psiholoških pobuda samih subjekata, što zboguredničke taktike – pomalo izmiče objektivnoj identi-fikaciji. U našem popisu ih je 120 (11, odnosno 4,5odsto), što je u apsolutnom, pa onda i relativnom smislunajverovatnije znatno ispod njihovog stvarnog učešća uukupnoj autorskoj populaciji.

Ne zaboravimo, uostalom, da su „Odjeci i reagovanja“ponikli iz rubrike „Među nama“, koja je decenijama bilaomiljeno, pa možda i jedino poprište umirovljeničke borbeprotiv najraznovrsnijih „društvenih nepravilnosti“.

Preostaje, najzad, da razmotrimo kako stvar zaistastoji s učešćem „naroda“ na toj velikoj „narodnoj tribi-ni“. Među saradnicima je malo „običnih ljudi“: nađeno jeukupno tek dvanaest pisama koja su potpisali „službeni-ci“, te četiri priloga iz pera „radnika“. Razume se, taj bikontingent možda bio daleko značajniji kada bismoraspolagali bilo kakvim podacima o bar jednom brojumeđu onih 1160 autora čije nam zanimanje ostajenepoznato. No, ne možemo znati ni da li bi se i koliki deote „sive mase“ potencijalno prelio u „uglednije“ socio-profesionalne kategorije.

S obzirom na činjenicu da je mit o „narodnoj tribini“ isama ustrajno negovala, teško je verovati da je Redakcijanamerno prikrivala stvarna zanimanja jednog broja svo-jih saradnika. Pre će biti da je socijalni supstrat onog voxpopuli koji je posvuda odjekivao ona shvatala na mnogo re-striktivniji način, naime u smislu zvanja i/ili zanimanjakoja, kao što smo videli, tako očigledno preovlađuju međuautorima rubrike. U prilog takvom zaključku govore i po-daci o socioprofesionalnom statusu autora deset i višepriloga: tri pukovnika u penziji, od kojih se jedan izjasniokao prvoborac, jedan (aktivni?) oficir JNA, tri „profesoradoktora“, jedan doktor kao takav, jedan nosilacSpomenice, pet novinara, književnika i publicista, jedanslikar, jedan pravnik, jedan inženjer, jedan advokat, jedan„saradnik iz Peći“, te jedan autor koji je „iz Beograda“.

24


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 24

Kao što vidimo, „narod“ se i ovde oglašavao krozusta svojih uglednijih predstavika. Uopšte uzev, u ovompopisu javljaju se uglavnom poznati likovi iz ondašnjegjavnog života koji su se najčešće oglašavali dugačkimesejima na različite teme. Iz pera tih 80 najrevnosnijihsaradnika izašao je 661 prilog, to jest čak 16 odsto odukupnog broja priloga.

Tematsko razvrstavanje tekstova bio je najosetljivijideo posla na upripodobljavanju građe. Za razliku od svihdosad opisanih koraka, ono je pretpostavljalo znataniskorak u pravcu interpretacije celokupnog materijala.Ovde smo se, hteli-nehteli, ponovo suočili s problemomkoji smo znatno elegantnije mogli da rešimo kolažira-njem najkarakterističnijih pasaža iz pojedinih tekstova.Budući da je odlučeno da građa bude prezentovana ucelini, trebalo je ipak u taj veliki nered uneti nešto reda.No, imajući u vidu brojnost, raznovrsnost i svakojakuneujednačenost jedinica posmatranja, nikakvo prethod-no izgrađeno načelo razvrstavanja koje bi bez ostatkazadovoljavalo sve kriterijume logički dobro izvedeneklasifikacije nije dolazio u obzir.

Jedva da je i moguće pobrojati remetilačke činiocekoji su otežavali, pa čak i isključivali bilo kakav pokušajuspostavljanja apriorne tematske klasifikacije materi-jala. Kao što smo videli, reč je o više od četiri hiljade tek-stova objavljenih u rasponu od gotovo tri prilično burne(političke) godine, poteklih iz pera ljudi najrazličitijihstupnjeva obrazovanja, često sumnjive sposobnosti zasređeno izlaganje sopstvenih misli, a po pravilu niskognivoa pismenosti.

Objektivnoj zamršenosti i međusobnoj isprepletenos-ti stvarnih zbivanja u tom preludiju raspada zemlje tre-ba dodati i pogubno dejstvo različitih i vrlo smelih vari-janti „teorije zavere“ koje su u ono doba uvelikoopsedale ne samo bezazlene duhove nego i sračunatepolitičke mešetare: sve je (izgledalo) povezano sasvačim, pa su se u tom nerazmrsivom determinis-tičkom spletu elementarne kategorije vremena i pros-tora, uzroka i posledice, pojedinačnog i opšteg, individu-alnog i kolektivnog, glavnog i sporednog međusobnoopasno brkale.

U svojim reakcijama na ovaj ili onaj konkretan pro-blem, događaj ili izjavu, autori bi se često zagubili u za-

25


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 25

mršenim tumačenjima duboke istorijske pozadine, ra-zobličavanju prikrivenih interesa i tajnih planova,otkrivanju dotad nepoznatih biografskih detalja poje-dinih aktera i, uopšte, rekonstruisanju šireg „konteks-ta“ u kojem se odjek početnog impulsa više nije jasnorazabirao. Razume se da je u takvim okolnostima treba-lo pribeći jednoj vrsti aposteriorne izgradnje klasi-fikacijskih grupa i podgrupa. Drugim rečima, pošto bi seu toku sistematskog pregleda građe ispostavilo da se uizvesnom statistički relevantnom broju tekstova javljaista, ili približno ista tema, bila bi otvarana odgovara-juća rubrika, odnosno podrubrika. Očigledno je da rezul-tat takvog postupka nije mogla biti klasifikacija čiji bi sesvi članovi nalazili na istom nivou opštosti, značajnostii (političke) relevantnosti.

Za razumevanje tematske strukture Rubrike od ve-likog značaja je ne samo ono o čemu se piše već i ono očemu se piše malo ili nikako. U „Odjecima i reagovanji-ma“ pisalo se, doduše, o svemu i svačemu, pa bi zaistabilo teško pronaći neku temu o kojoj se nije imalo bašništa reći. Pa ipak, uočićemo da su pojedina problemskapodručja ostala u rubrici prilično siromašna u pogledubroja priloga koji su im izričito posvećeni. Autori suupadljivo malo zanimanja pokazivali upravo za oneteme koje bi u jednom društvu u tranziciji morale daprivlače najviše pažnje – poput ekonomije i reformi (21prilog, odnosno 0,5 odsto), međunarodnih odnosa (28priloga, 0.7 odsto), ili nauke, prosvete i kulture (26priloga, 0.6 odsto).

Čak i kada se tim „normalnim“ temama i poklanjapažnja, ona je prožeta „višim nacionalnim interesima“:ekonomija je zanimljiva samo ako je moguće dokazatieksploataciju sopstvene nacije, međunarodni odnosi subitni samo ako je u pitanju kakva „zavera“ (zapadnih)sila uperena protiv tih nacionalnih interesa, a nauka,prosveta i kultura su samo područja na kojima se ispo-ljava ili biva ugrožen sopstveni nacionalni duh. A što seideologije u širem smislu reči tiče, zanimljivo je da je, sjedne strane, malo priloga o socijalizmu, marksizmu isamoupravljanju, a s druge o crkvi i religiji, što bi se,najverovatnije, moglo protumačiti izvesnom „idejnomprazninom“ koja je u ono doba još vladala: tradicionalnilegitimacijski oslonac poretka počeo je već ozbiljno da se

26


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 26

kruni, a novo uporište još nije bilo jasno uobličeno. To jedoba vrednosnog interregnuma u kojem je u središtupažnje nacija kao takva: još nije bio u potpunosti us-toličen nacionalni socijalizam oslonjen na pravoslavljekoji će narednih desetak godina biti zvanična doktrinaMiloševićevog režima.

S obzirom na činjenicu da je manifestan ulog u tzv.„antibirokratskoj revoluciji“ bilo kosovsko pitanje, mo-glo bi se u prvi mah pomisliti da je najveći broj pisamabio neposredno posvećen upravo toj temi. Međutim,tematska struktura priloga pokazuje nam da se naKosovo odnosilo 428, odnosno samo 10,6 posto članaka.Doduše, treba napomenuti da bi taj procenat bio znatnoveći kada bi pomenutoj kategoriji bio priključen iznatan broj tekstova kojima su „kosovski motivi“ samopovod za bavljenje nekim drugim geopolitičkim područ-jem ili problemom. Takve tematske podgrupe susrešće-mo u okviru ostalih osnovnih kategorija: na primer, na-jveći deo priloga neposredno posvećenih Vojvodini iliCrnoj Gori inspirisan je odnosom tadašnjeg vojvođan-skog ili crnogorskog rukovodstva prema položaju srp-skog naroda na Kosovu, kao i spram ustavnopravnogstatusa obeju pokrajina.

Što se, pak, Slovenije i Hrvatske tiče, takvih je člana-ka srazmerno i više, s obzirom na otpor na koji su u timrepublikama nailazili pokušaji izvoza „mitinga soli-darnosti/istine“. Stoga, u relativnom smislu, na Sloveni-ju i Hrvatsku otpada najveći broj priloga – u oba slučaja,oko 13 odsto. Zaključak bi mogao glasiti da je neadek-vatna percepcija kosovskog pitanja u severozapadnimrepublikama bila samo izgovor ondašnjem srpskomrukovodstvu za destabilizaciju tamošnjih političkih gar-nitura i pripremu potonjih poduhvata koji su pod-razumevali prekrajanje granica unutar ondašnje Ju-goslavije.

O tom pomeranju stvarnog interesa svedočegrafikoni koji prikazuju kretanje broja priloga o poje-dinim temama. Zanimanje za Kosovo „kao takvo“, kojeje u početku života rubrike davalo ton gotovo svim tek-stovima, vremenom opada: izvorni problem je banalizo-van i odsad služi samo kao izgovor za druge i drugačijepolitičke obračune. Vojvodina je zastupljena s približno200 tekstova, što iznosi nepunih pet procenata. Pad

27


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 27

zanimanja ovde je, međutim, još očigledniji: po uspešnoobavljenoj „antibirokratskoj revoluciji“ u toj pokrajini,vojvođanske teme gotovo iščezavaju sa stranica „Odjekai reagovanja“.

Nekako u doba jenjavanja zanimanja za Vojvodinu,pogled se svraća na Crnu Goru, kojoj je ukupnoposvećeno 120 (2,9 odsto) priloga. Tendencija opadanjabroja članaka posvećenih toj republici beleži pad posle„Žute grede“, ali će se vatra još zadugo održavati.Slovenija dolazi u središe pažnje upravo u doba kada,bar privremeno, opada zanimanje za Kosovo, a Vojvodi-na i Crna Gora kao teme pokazuju ravnomernu tenden-ciju iščezavanja. No, već početkom 1990. godine, zah-valjujući pobedi HDZ na izborima, slovenački slučaj bivaarhiviran kao beznadežan: na tapet dolazi Hrvatska.

Ako sada međusobno ukrstimo grafikone koji prikazu-ju kretanje broja priloga o pojedinim republikama, odnos-no pokrajinama, dobićemo uporednu sliku pomeranjatežišta političke akcije ondašnjeg srpskog rukovodstva(pa onda i „odjeka i reagovanja“ na koje je ona nailazila).Lako ćemo uočiti „ritam zločina“: lep dokaz da je od Koso-va, preko Vojvodine, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske u pi-tanju bila sinhronizovana akcija.

Na grafikonu je moguće pratiti podizanje i spuštanje„velikih talasa“: u početku, pokrenuti jednom silom, onizapljuskuju sve obale u isti mah; potom, kada dovoljnopodriju obližnje obale, naoko se smiruju i skupljajusnagu da bi se zaputili u udaljenije krajeve; potkraj seustremljuju samo u jednom pravcu, da bi najzad, uočivelike ratne bure, sasvim splasnuli. To zloslutno gibanjeobeleženo je simboličnim mestima u našem kolek-tivnom sećanju: „jogurt revolucija“, „Žuta greda“, „StariTrg“, „Cankarjev dom“, „balvan revolucija“, „aferaŠpegelj“...

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ obavila je svoj posao,koji će odmah potom preuzeti televizijski dnevnik, aubrzo i – izvršioci na terenu.

28


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 28

DISKUSIJA

BRANISLAV MILOŠEVIĆ*“ODJECI I REAGOVANJA“: RULJA PROBA DEMOKRATIJU

Za razumevanje političkih prilika u kojima jepropagandno-politička kampanja, vođena putem„Odjeka i reagovanja“, dala tako ubedljive rezultate, činimi se da je potrebno dati nekoliko uvodnih napomena opolitičkoj sceni u Srbiji, pre i posle Osme sednice. Kaočovek koji je prilično dobro bio upućen u rasporedpolitičkih snaga i ideja u tom periodu, nalazim svemanje prigovora sopstvenom uverenju da je Osmasednica, a naročito potonja autoritarna vlast bračnogpara Milošević-Marković i političkog polusveta koji seoko njih okupio, bila moguća ponajviše zahvaljujućiširokoj saglasnosti da je kontrareformacija titoizmaneophodna i poželjna.

Doba Titove vladavine je za tzv. najšire narodnemase bilo simbol prosperiteta i stabilnosti,međunarodnog ugleda zemlje i sasvim opipljivihposledica tog ugleda na privatne živote ljudi. S relativnomalo rada moglo se živeti sasvim pristojno ili čak ublagostanju, u odnosu na građane ostalih država ukojima se gradio socijalizam sovjetske provenijencije.Jugosloveni su putovali bez viza po svetu, a susedi izsocijalističkih zemalja dolazili su u Jugoslaviju da seuvere kako su elementarni oblici potrošačke civilizacijemogući i pod socijalistickom vlašću.

U svesti običnog čoveka, vladavina Titovihnaslednika, međutim, čije je pojedinačne „titovske“ambicije stari autokrata još za svog života pokušaoneutralisati uvođenjem apsurdnog „kolektivnog“upravljanja zemljom, svakim danom je izazivala sveveće nezadovoljstvo. Progresivno opadanje autoritetakolektivnog političkog rukovodstva, koje se ravno-merno odvijalo i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu,bilo je praćeno porastom uticaja tradicionalnih oslonacatitovske vlasti – armije i policije. U javnosti je sve više

29


* Sprečen da prisustvuje Okruglom stolu, autor je priložio svojtekst. – Red.

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 29

uzimalo maha uverenje da je izlaz iz ovog stanja raskids kolektivnim rukovođenjem, ali ne i raskid s titoiz-mom. Trebalo je pronaći formulu u kojoj će titoizamnastaviti da se razvija i bez Tita.

Za ovih petnaest godina nije, zapravo, nijednomanaliziran politički sadržaj glasovite Osme sednice,nego samo njene pogubne posledice. Primećeno je,doduše, da je sukob na Osmoj sednici bio, u stvari,ogoljeni personalni obračun dve partijske frakcije, alinije dovoljno istaknuto da je ovaj obračun izveden napodlozi nadmetanja obe frakcije za prvenstvo utumačenju i preuzimanju titoističkog nasleđa.

Prvobitna, nekrofilski opskurna propagandističkaformula, po kojoj Tito i dalje živi („posle Tita – Tito“),pored ostalog, u bledim likovima i minornim političkimdelima članova kolektivnog predsedništva države iSaveza komunista, pokazala se vrlo brzo neproduk-tivnom. Uprkos tome, opsednutost Titovom besmrt-nošcu sticala je gotovo demonološke crte, o čemu sve-doči i činjenica da je jedan politički klovn u generalskojuniformi, koji je neko vreme stajao na čelu Srbije, išaotoliko daleko da je 1987. godine, dakle sedam godinaposle Titove smrti, proglasio konstataciju da Tito nijeviše živ neprijateljskim činom. Uprkos tom svomoboljenju, ovaj je klovn bio jedan od dvojice ili trojicenajuticajnijih ljudi u Srbiji krajem osamdestih ipočetkom devedesetih godina prošlog veka, što nijemoglo ostati bez posledica na politički razvoj srpskogdruštva.

S druge strane, gubitnička frakcija na Osmoj sednicinije se, na primer, usuđivala da, u bogobojažljivojpolemici sa svojim političkim terminatorom, ukaže naopasne uklone ovog titovskog falsifikata ka političkojpraksi originala. Među svojim pristalicama, međutim,Slobodan Milošević je, na sva usta narodnih pevača,slavljen kao „srpski Tito“, a politički protivnici su mu,iskreno i potajno, zavideli na časti koju mu je „narod“ukazao.

Ne samo za prosečnog, nego i za vrhunskog srpskogpolitičara osamdesetih godina, negovanje titoističkognasleđa značilo je, izmedu ostalog, umeće održavanjaneophodne i delikatne ravnoteže između interesavojske, politike i policije. Privrženost vrhunskih pred-

30


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 30

stavnika političke elite u Srbiji titoizmu nije se uvek, kaou slučaju onog klovna, manifestovala neprestanimponavljanjem da je Tito besmrtan, ali je isticanjezagrobne vernosti Titu i veličanje njegovih vizionarskihsposobnosti bila, zapravo, šifra pripadanja krugulegitimnih „nastavljača Titove misli i dela“, svojevrstanritual političke inicijacije u jednom zatvorenom društvu.

U ono vreme, naime, učvršćivanje partijske vlastiunutar republika bilo je moguće samo uz održavanje do-brih odnosa s vojno-policijskim vrhom. Partijska organi-zacija SK u JNA bila je, praktično, „jača“ od svih ostalihrepubličkih partijskih organizacija zajedno i, samimtim, „zadužena“ za održavanje ustavno-pravnog poret-ka u SFRJ. Uostalom, u knjizi uzorne dokumentarneiskrenosti, koja bi se autoru mogla i o glavu obiti,Borisav Jović1 je pedantno zabeležio političke „procene“tadašnjeg ministra vojnog, o kojima su, čak i kad su ihsmatrali nesuvislim i glupim, morali itekako voditiračuna i autor ove knjige, tadašnji vrhovni komandantJNA, ali i najmoćniji čovek u Srbiji, Slobodan Milošević.

Demokratizacija zemlje, koliko god uzdržana isnebivljiva bila, nije se, po proceni pripadnika frakcijeporažene na Osmoj sednice, mogla preduzeti bez učešća,odnosno bez prethodnog pristanka, vojnog vrha na even-tualne reforme. Već sama ova činjenica svedoči da je re-formizam gubitnika na Osmoj sednici podrazumevaoneku vrstu liberalizacije društva uz učešće titovskearmije i policije, odnosno unutar titoističke društvenematrice. Ali, pošto vojni vrh, sa svoje strane, nije mogaozamisliti demokratizaciju zemlje bez očuvanja samo-upravnog socijalizma, političkog monopola Saveza ko-munista i socijalisticke tržišne privrede, o njenojdemokratizaciji se, zapravo, nije moglo ni govoriti.

Samozatajni reformizam političkih prvaka u frakcijiporaženoj na Osmoj sednici podrazumevao je i očuvanjejugoslovenske federacije, na temelju njenih titoističkihintegrativnih sila – vojske i policije, ako ne obavezno ipolitičkog monopola Saveza komunista. Pobednik na Os-moj sednici bio je, međutim, za korak ispred njih: on je,najpre, shvatio da se reformisani titoizam mora odreći ju-goslovenskih pretenzija, iz prostog razloga što je u svakoj

31


1 Borisav Jović, Poslednji dani SFRJ, Politika, Beograd, 1995,str. 91 i sled.

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 31

jugoslovenskoj naciji, odnosno republici, već „čučao“ pojedan nacionalni Tito, a posttitoistička politička elita u re-publikama nije bila spremna na podelu vlasti.

Da bi, ipak, pridobio vojni i policijski vrh za„preuređenje“ federacije, ne otkrivajući, odmah, da jekonačni oblik tog „preuređenja“ njen raspad na sastavnedelove, objasnio im je da se socijalizam, odnosnotitoizam, nalazi u dubokoj krizi jer ga je kompromitovalaprividno nadnacionalna, jugoslovenstvujušća, partijskai državna birokratija. Rešenje rastuće društvene krize uvidu nacionalizacije titoizma, koje je ponudila srpska„antibirokratska revolucija“, dopalo se i ostalim partij-sko-birokratskim strukturama u Jugoslaviji. Poslevišemesečnih pregovora, u kojima je međunarodna za-jednica učestvovala aktivno, ali ne i produktivno, politič-ka elita u bivšim jugoslovenskim republikama opredelilase za stvaranje „džepnih“ nacionalnih država, kojima jena čelu stajao, takođe, po jedan „mali“, nacionalni Tito.

Dok se socijalizam sovjetske provenijencije rušio kaokula od karata u Istočnoj i Srednjoj Evropi, Srbija je svoj,titoistički „samoupravni socijalizam“ u ritama, uspelada odbrani jednostavnim manevrom: „otkrićem“ da jeizvorni, titovski socijalizam, bio zloupotrebljen i krivo-tvoren od strane – birokratije. Otuda je „antibirokrat-ska revolucija“ bila sredstvo kojim će se, istovremeno,ukazati na glavnog krivca za propast socijalističkogdruštvenog projekta, ali i učvrstiti vlast onih koji sudošli do ovog „epohalnog“ otkrića.

Pre Miloševića i poluobrazovanih „ideologa“ iz krugaoko njegove supruge, niko nije bio revnosniji kritičarbirokratije od samog Tita: kad god bi jugoslovenskodruštvo zapalo u neku ozbiljnu, „sistemsku“ krizu, Titobi optuživao birokratiju i pretio da će je „razvlastiti“ ukorist radničke klase. Rezultati tih antibirokratskihkampanja bili su uvek isti: birokratija je postajala jošsnažnija, a radnička klasa još siromašnija i nemoćnija,sve dok se, preko svojih najboljih i najsposobnijih pred-stavnika, nije, u ogromnom broju, počela pridruživatiemancipovanom proletarijatu u zapadnoevropskim iliprekomorskim zemljama.

Navodni obračun s birokratijom, koji je, u izvornomtitoističkom maniru, glatko obavljen na Osmoj sednicipartijskog vrha Srbije, naišao je, u prvim reakcijama, na

32


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 32

odobravanje, ne samo u vojno-policijskim, nego i partij-skim strukturama ostalih jugoslovenskih republika.Medutim, novi, „srpski Tito“, pogrešno je ocenio prveuspehe svoje populističke, „antibirokratske revolucije“.Precenjujući prednost političke podrške koju mu je, nadugi rok, mogla pružiti JNA, ali i kvalitet ogromne ener-gije deklasiranih masa u pokretu, Milošević se, umestoza „mirnu koegzistenciju“ s nacional-titoističkim snaga-ma u bivšoj Jugoslaviji, odlučio za konfrontaciju s nji-ma. Umesto ideoloških saveznika, Milošević je stvorioodlučne, ratne neprijatelje.

Ocenjujući da je dobra recepcija Osme sednice rezul-tat straha od Srbije u ostatku Jugoslavije i posledica in-feriornosti tog raznolikog „ostatka“ pred odlučnošćunovog srpskog rukovodstva da obnovi titoizam kao srp-ski hegemonizam, Milošević je jednostavno prevideo daje titoizam, samo u jednom delu bivše zajedničkedržave, neodrživ bez političke kontrole nad ostatkombivšeg zajedničkog prostora, ali i bez međunarodnogpristanka na taj hibridni društveni poredak. Iz činje-nice da je u Hrvatskoj na vlast došla jedna znatno borni-ranija inkarnacija Tita nego što je to bio on sam, Miloše-vić je pogrešno zaključio da će srpska varijanta na-cional-titoizma naići čak i na izvesnu podršku među-narodne zajednice, koja je, nejasno, razaznavala da je urepublikama bivše Jugoslavije na delu opasna i dotadnepoznata radikalizacija decenijama nagomilavanihfrustracija komunističkog društva u raspadanju.

Miloševiću i njegovim političkim sledbenicima isavetnicima iz redova nacionalne inteligencije učinilose da se, uz pomoć policijske kontrole i podrške vojske,politički pluralizam može simulirati, privreda krimina-lizovati i držati pod punom kontrolom, a lična vlastpraktikovati bez ograničenja, zahvaljujući novomvezivnom tkivu, koje su „pronašli“ i uveli u svako-dnevnu upotrebu za održanje sopstvene vlasti. Tovezivno tkivo nove autoritarne vlasti činila je nacija, anavodno ugroženi nacionalni interes proglašen jevrhunskim političkim priroritetom, koji je bespogo-vorno dominirao nad svakim individualnim, grupnim iliklasnim interesom.

Ozbiljna „greška“ ove nove političke doktrine bila jeu tome što je ona spontano i nezaustavljivo rađala i

33


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 33

radikalizovala odgovarajuće pandane u svakom ju-goslovenskom narodu i, na taj način, u krajnjem rezu-ltatu, razarala ne samo titoističke stubove mogućegpostjugoslovenskog zajedništva, nego i elementarnepretpostavke eventualnog mirnog suživota naroda i lju-di. Vrlo brzo je, naime, postalo očigledno da jedna više-nacionalna armija ili ista takva policija neće biti u sta-nju da opslužuju nacionalne političke garniture iodržavaju ih na vlasti, nego će doći do forsiranog, i neobavezno mirnog, raspada jugoslovenske federacije.

Miloševiću se učinilo da i za tu situaciju ima dobarodgovor: manipulisanjem interesima Srba u Hrvatskoj,a zatim i u Bosni, izazivanjem sukoba Srba s većinskimnacijama u tim republikama, i pridobijanjem JNA, poliniji etničkog porekla većine generala, za svoju politiku„zaštite nacionalnog interesa“, Milošević se, isprva,nadao da, strahom od građanskog rata, može održati Ju-goslaviju na okupu i pod srpskom dominacijom, koja bi,u skladu s vizijama srpskih nacionalnih mitomana, bilapravedna nadoknada za dotadašnju incidentnu prikra-ćenost najvećeg naroda u jugoslovenskoj zajednici. Zarazliku od svog političkog roditelja, Josipa Broza,Milošević je potcenjivao uticaj međunarodnih činilaca,odnosno bahato verovao da će međunarodna zajednica,zarad stabilnosti regiona, stati na stranu najjačeg učes-nika u potencijalnom sukobu, a to je bila Srbija, s poten-cijalima JNA.

“Odjeci i reagovanja“ su jedna od najobimnijih i naj-masovnijih propagandnih akcija, vođenih u doba mo-dernog totalitarizma i autoritarizma. Ni sovjetskistaljinizam, ni italijanski fašizam, pa ni nemački na-cionalsocijalizam, ne mogu se pohvaliti tematskom pro-pagandnom akcijom, koja je trajala gotovo tri godine i zato vreme sačuvala gotovo sve spoljašnje oznake, mal-tene autentične, građanske inicijative, usmerene kaafirmaciji određenih političkih ciljeva.

Propagandna kampanja započeta je nekih desetmeseci posle Osme sednice, jula 1988. godine, u vremekad je režim „antibirokratske revolucije“ bio zapao usvoju prvu krizu legitimiteta. Gromoglasno najavljenaobećanja o odbrani Srba na Kosovu nisu se ostvari-vala, a pozicija novog spskog rukovodstva u Jugoslavi-

34


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 34

ji nije postajala jača, nego, naprotiv, slabija ili, u naj-manju ruku, neizvesnija. Suprotno procenama i očeki-vanjima „glavnog štaba“ tzv. antibirokratske revoluci-je, jugoslovenska podrška unutarpartijskom puču uSrbiji svakim danom je jenjavala, a silina preteće re-torike novog srpskog rukovodstva mobilisala je sve os-tale jugoslovenske partijske strukture na samood-branu.

Pred srpskim rukovodstvom postavljala su se triakutna problema: dovršenje kadrovske čistke u Srbijizapočete na Osmoj sednici, odnosno preuzimanje vlasti,na svim nivoima, u Republici, jačanje sopstvene pozicijeu jugoslovenskim strukturama ili njihovo razbijanje istvaranje političke organizacije koja će te ciljeve os-tvariti, a zatim, preuzeti politički monopol u uslovimasimuliranog pluralizma.

Da bi ostvario sva tri cilja, „glavnom štabu“ an-tibirokratske revolucije bili su potrebni ne samo argu-menti iz arsenala istorijskih poluistina i nacional-šovin-ističkih floskula, kojima se, navodno, dokazivao inferi-orni položaj Srbije i istorijska nepravda prema srpskomnarodu, odnosno utvrđivala krivica frakcije poraženena Osmoj sednici za takav položaj srpskog naroda i nje-gove države.

Punom zamahu „antibirokratske revolucije“ bila jepotrebna nekompromitovana i efikasna politička orga-nizacija – Savez komunista, čak ni pod vođstvom novog,„srpskog Tita“, to nikako više nije bio – koja bi dala le-gitimitet rukovodstvu što je na sebe preuzelo istorijskizadatak da borbom za povraćaj „nacionalnog dosto-janstva“ kompenzira duboke nacionalne frustracijekoje su Srbe, ne samo one s Kosova, pretvorile u „na-paćeni narod“. Ka stvaranju takve organizacije vodio jemasovni pokret, masa stanovništva u pokretu, čija jeenergija posvemašnje frustracije, uz odgovarajućumedijsku stilizaciju, stvarala privid dubokog, auten-tičnog i opravdanog nacionalnog nezadovoljstva.

Talas organizovanih demonstracija, pokrenut u leto1998. godine, bio je uzorno pokrivan „glajhšaltovanim“izveštavanjem medija u službi vlasti. Jedan, u osnovistaromodan, ali izuzetno disciplinovan medijski aparat,čiji su neposredni izvršioci, među kojima je bilo i sposob-nih novinara, imali dugogodišnje iskustvo u „profesio-

35


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 35

nalnoj“ komunikaciji s političkim centrima, kojima su,na ovaj ili onaj način, predano služili, pokazao se do-raslim propagandnom zadatku pred kojim se našao:ovog puta trebalo je, pod prividom borbe za nacionalnooslobođenje i emancipaciju od antisrpske pošasti po-vampirenog „fašizma“ u okruženju, agitovati za kontra-reformaciju autentičnog titoističkog nasleda i u koristsrpskog Tita koji se, navodno, svim silama, opirao da tobude.

Urednici medija, koji su se od svojih laičkih saradni-ka u rubrici „Odjeci i reagovanja“ razlikovali pre posvom perverznom zanatskom cinizmu, nego po sofisti-ciranom razumevanju političke zbilje, rukovodili su jed-nom trogodišnjom političkom kampanjom sa sigur-nošcu najokretnijih spin-doctorsa, kako bismo ih, danas,zvali da su dolazili iz kabineta nekog Tonija Blera, a neiz kadrovskih štala Slobodana Miloševića. Ne znajućimnogo ili ne znajući gotovo ništa o istoriji propagandnihtehnika totalitarnih režima, ovi su ljudi, sa začuđu-jućom lakoćom, postizali neočekivano dobre rezultate upromociji i širenju javnog zla, što se izražavalo gotovimformulama o nacionalnoj nesreći, kojoj, na svaki način isvim sredstvima, treba stati na put.

“Odjeci i reagovanja“ nisu samo oglašavali „ono štonarod misli“, nego su nudili gotovu, standardizovanuverziju tih misli, idiom pravednog narodnog nezado-voljstva, koji je delovao mobilizatorski na široke slojevemalovaroške rulje.2

“Odjeci i reagovanja“ su u prostor javne komunikaci-je ubrizgavali stereotipe, koji su davali potrebnu oštrinuslici neprijateljâ, ali i ukazivali na nepresušne istorijskeargumente za spor i sukob s njima.

„Odjeci i reagovanja“ su bili neka vrsta narodnoguniverziteta na kojem su samozvani i samosvesni tu-mači nacionalnih interesa vaspitavali beslovesnu masu

36


2 Pojam „rulje“ preuzet je od Hane Arent, koja piše: „Rulja se sas-toji od svih deklasiranih. U njoj su zastupljene sve klase udruštvu.To je narod u svojoj karikaturi i zbog toga rulju lakozamenjuju s narodom. Ako se narod bori, u svim velikim revo-lucijama, za vođstvo nad nacijom, rulja galami u svim ustanci-ma za jakim čovekom, koji će je voditi. Rulja ne zna da bira, onazna samo da aklamira ili da kamenuje“ (Hannah Arendt, Ele-mente und Ursprünge totaler Herrschaft, Pieper, München-Zürich, 1986, str. 188).

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 36

sledbenika kako da te interese najkraćim putem ostva-re. Varirajući gotove fraze iz govora političkih čelnika„antibirokratske revolucije“ i dalje „razrađujući“ nji-hove opskurne ideje, urednici, autori priloga u rubrici„Odjeka i reagovanja“ i njihovi čitaoci, činili su jednuspontanu interesnu zajednicu nacionalno probuđenihaktivista, koju je, vremenom, više homogenizovao otporiz drugih sredina prema nacionalnim ciljevima koje supropovedali, nego uverenje da su ti ciljevi realno os-tvarivi. Neuverljivo, i utoliko grublje dokazivanjemoralne i istorijske valjanosti stvaranja RepublikeSrpske Krajine usred Hrvatske, ili provala dirigovanogbesa protiv rukovodstva Slovenije i slovenačkog naro-da, bile su samo neke od manifestacija violentnog na-cionalističkog diskursa, koji je predstavljao pripremnu,uvodnu etapu u organizaciji i opravdanju nasilja širihrazmera.

Ukazujući na prirodnu vezu izmedu propagande inasilja, odnosno terora, Hana Arent navodi da je Staljin,kad je trebalo dokazati da u SSSR-u, zahvaljujući ra-zvoju socijalizma, više nema nezaposlenosti, najpre daoukinuti socijalni dodatak, koji su nezaposleni dotad pri-mali, a posle toga je svakome već bilo „jasno“ da su onikoji nemaju posla ili prosjaci ili „asocijalni elementi“.Operišući u sferi „nadgradnje“, Staljin je novo izdanje Is-torije SKP(b), odnosno novu verziju revolucije i revizijunedavnih istorijskih događaja, propagandno pripremiotako što je, zajedno s dokumentima iz prvog izdanja, fi-zički uništio i autore, i ogroman broj čitalaca tog izda-nja.3 Uostalom, jedan Hitlerov „teoretičar“ propagandepredvideo je još 1933. godine da „primena sile može isama da bude deo propagande“.4

Antibirokratska revolucija se, u svojim počecima,nije mogla služiti sredstvima državnog terora, ali su be-zobzirna ignorancija ili čak i otvorena negacija istorij-skih činjenica ili egzistencije realnog političkogokruženja, same po sebi predstavljali neku vrstu javneagresije, koja je, kad-tad, morala dobiti i svoju neverbal-nu, fizičku, pa i oružanu formu. Sistematski propagira-jući ugroženost Srba u susednim republikama, koje su u

37


3 Ibid, str. 147.4 Eugen Hadamovsky, Propaganda und Nationale Macht, cit.

prema H. Arendt.

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 37

međuvremenu postale međunarodno priznate, samo-stalne i suverene države, i aranžirajući i provocirajući,uz pomoć vojno-policijskih službi, dokaze o toj ugrože-nosti, masovni nacionalni pokret, pod rukovodstvomštaba antibirokratske revolucije, propagandno jerazrađivao i nadgrađivao svoje početne opcije do tačkeu kojoj je, na primer, u Hrvatskoj osvanula RepublikaSrpska Krajina, kao „legitimna“ državna tvorevina,takođe napaćenog srpskog naroda. „Odjeci i reagovanja“su, od samog početka, učestvovali u ostvarivanju ovenove srpske „države“, dokazujući da je ona zasnovanana istorijskom pravu srpskog naroda i herojski senoseći s mišljenjima čak i nekih krajiških Srba, koji su usrpskom oslobodilačkom pokretu u Kninu jasno videliopasnu obnovu nacional-šovinistickog četništva popaĐujića.5

Upornost s kojom su propagirane vizije novih dr-žavnih granica srpskog naroda i uspeh koji je ta propa-ganda imala, zahvaljujući državnoj podršci, izmedu os-talog i u obliku tzv. paravojnih srpskih formacija, pre-tvarale su, postepeno, tematske motive i ciljeve nacio-nalno-oslobodilacke propagande u casus belli.

Građa „Odjeka i reagovanja“ je i svojevrstan socio-loški presek obrazovnog, kulturnog i civilizacijskognivoa srpskog društva na kraju XX stoleća. Zahvalju-jući toj građi, moguće je načiniti mnogo pojedinačnihstudija uzroka i posledica, motiva i ciljeva srpskog ve-likodržavlja u akciji. Analiza pojedinih priloga i te-matskih celina, koje su priređivači inteligentno i pre-gledno razvrstali, nudi svakom trezvenom analitičarupregršt odgovora ne samo na pitanja aktuelnog,ponižavajućeg i poražavajućeg statusa srpskog na-cionalnog korpusa, već i deo objašnjenja za „loš glas“, na

38


5 Vidi polemiku u „Odjecima i reagovanjima“ sa generalomDurbabom, koja je karakteristična i po tome što je uredništvo‘’dopustilo’’ jednom saradniku – partizanskom generalu – danapadne i Politiku, koristeći to kao povod da temeljno diskre-dituje „partizanštinu“ svoga oponenta koja se, pored nerazu-mevanja opravdanosti nacionalnih zahteva kninske ekspozi-ture „antibirokratske revolucije“, netrpeljivosti prema éet-ništvu, personifikovanom u liku i delu popa Đujića, ogledala i uaktivnoj nostalgiji za titovskom Jugoslavijom (CD „Vreme kadje narod govorio“, polemika Velimir Knežević – Jošo Durbaba,mart-april, 1989).

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 38

koji je srpski narod izašao kod svojih suseda, a prekonjih i u dobrom delu civilizovanog sveta.

„Odjeci i reagovanja“ su jedinstven dokument in-dukovanog pomračenja nacionalnog uma i morala,prisebnosti i individualne odgovornosti, opominjući ioptužujući materijal protiv protagonista jedne politike,ali i protiv njenih „voljnih izvršilaca“, kojih u Srbiji,tokom „antibirokratske revolucije“, kao ni u periodukoji joj je prethodio, nikad nije nedostajalo. Kraj svihonih zlatnih viljušaka, kojima su Srbi-jeli-dok-se-u-Evropi-jelo-prstima i onog srednjovekovnog sjaja, kojimsu se stolećima hvastali srpski mitomani, dokazujućipostojanje i izuzetnost srpske civilizacije, u „Odjecima ireagovanjima“ progovorila je, na žalost, većinska Srbija,jezikom dotad nepoznate anticivilizacijske isključivosti.

Objava razornog populizma, koji svoju volju za de-strukcijom crpi iz uverenja da je srpski narod u svojojistoriji bio potiskivan zbog prisustva Drugih i suživota sDrugim, u jednoj nametnutoj državnoj zajednici, bila jetoliko snažna da je nametala nove obaveze njegovim or-ganizatorima i manipulatorima. Taj populizam mutnih inedomišljenih pretenzija i visokog aktivističkognapona, koji se lako mogao okrenuti i protiv onih koji suga artikulisali, morao se održavati stalnim dopunjava-njem optužnice protiv neprijatelja Srpstva, ali i proširi-vanjem teritorija, na kojima je trebalo intervenisati ukorist srpskog naroda. Projekcija pune nacionalne afir-macije, koja zrači iz priloga objavljenih u „Odjecima ireagovanjima“, podrazumeva život u etnički čistoj za-jednici, ili barem u zajednici u kojoj će dominirati srpskinarod. Kad se narod, odnosno rulja, koja je preuzela in-gerencije naroda i nacije, bude pitao, poručuju autori„Odjeka i reagovanja“ i njihovi moderatori, živeće bezDrugih, u srećnoj zajednici istorodnih primeraka na-cionalnih životinja (zoon ethnicon).

Ali da bi narod došao do te srećne zajednice, moraćese, ako treba i silom, kurtalisati svih Drugih, koji mustoje na putu samooslobođenja. U tom smislu, „Odjeci ireagovanja“ su dug i pomalo jednoličan, ali višestrukoindikativan, manifest pretpolitičkih bića, koja plemen-ski život, omeđen razumevanjem civilizacije kao retro-gradnog procesa revalorizacije navodno moralno bes-prekorne, a kulturno i politički nadmoćne prošlosti,

39


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 39

pretpostavljaju životu u modernom, otvorenom i, na-ravno, kontroverznom društvu i svetu.

Glas povređenog nacionalnog dostojanstva, čiji subranitelji bili poluobrazovani mitomani s univerzitet-skim diplomama i doktorskim titulama, vaspitači omla-dine, vojna lica i civili koji pišu kao da su na perma-nentnoj vojnoj vežbi, zatražio je od celoga sveta zado-voljenje za navodne viševekovne nepravde koje su munanete, a požnjeo je, međutim, samo prezir i nera-zumevanje, u najboljem slučaju sažaljenje, što u savre-menom svetu prepoznaje samo neprijatelje ili učesnikeu nekakvoj planetarnoj, antisrpskoj zaveri i pristaje uzvlast koja nebulozne istorijske, moralne i političke re-vandikacije pokušava da pretvori u operativne ciljevesvoje antisvetske politike.

U „Odjecima i reagovanjima“ oglasila se, neslućenomžestinom, energija zla i destrukcije decenijama deklasi-rane rulje, kojoj se učinilo da će, u sukobu sa svojimsusedima, prevladati svoje duboke frustracije i socijalnumarginalnost. U vreme „Odjeka i reagovanja“ Srbija jeimala sve što je potrebno da obnovi nacionalsocijalističkiprojekat na svome tlu – jasnu sliku neprijatelja (u likuHrvata-ustaša, donekle Slovenaca, svakako Muslimanai, više od svih ostalih, Albanaca), vođu, armiju i ratni cilj,a uz to i moćne (elektronske) medije, za koje je Hitler,recimo, bio prikraćen. Nedostajala joj je, srećom, privred-na moć da bi ostvarila naume autističnog rukovodstva,koje se, od širokog sloja političko-privredno-kriminalneelite, u vreme početne ekspanzije, svelo na bračni par,oboleo od vlastoljublja, mržnje i podozrenja prema sve-mu što nije bilo deo porodice ili njena posluga.

Iako se ne bi smela preceniti uloga i uticaj „Odjeka ireagovanja“, tako što bi im se, naknadno, pripisalaneposredna mobilizatorska snaga, koju prilozi u ovojrubrici nisu mogli imati, za razliku od priloga koje je ob-javljivala državna televizija, na primer, značaj overubrike ne treba ni potcenjivati: ako su televizijskiizveštaji mobilisali i organizovali rulju, kao pokretačkusnagu nacionalne revolucije, „Odjeci i reagovanja“ su po-dastirali pseudoistorijske i pseudopolitičke argumenteu prilog toj revoluciji i obrazloženja njene navodnoduboke moralne utemeljenosti. Televizija je mogla dapodstakne dobrog Srbina na akciju, da ga organizuje

40


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 40

kao deo probuđenog i nacionalno osvešćenog naroda, a„Odjeci i reagovanja“ su bili tu da ga ubede u „istorijsku“opravdanost i neophodnost akcije.

Koliko je bila uspešna ova „podela poslova“ unutarmedijsko-propagandnog sektora pod neposrednom kon-trolom države, svedoči vispreni komentar jednog anali-tičara koji je, povodom demonstracija u Beogradu, nakojima su radnici Rakovice postavljali izvesne socijalnezahteve, primetio da su učesnici ovih demonstracijadošli pred Skupštinu kao radnici, a razišli se, posleMiloševićevog govora, kao Srbi.

“Odjeci i reagovanja“ bili su mogući u jednomdruštvu u kojem javnost faktički ne postoji, odnosnogde je svedena na tautološko ponavljanje izvesnog brojaopštih mesta i zaključaka, koji slede iz političke razradei operativne primene tih opštih mesta. Pod uslovimabitno ograničenog i selektivnog informisanja, u srediniu kojoj ne postoji tržište, nego sledovanje, racioniranjeinformacija, gde se informacije ne vrednuju prema svo-joj pouzdanosti i proverljivosti, nego prema dnevnopoli-tičkom interesu za njihovu (zlo)upotrebu, propagandnakampanja tipa „Odjeka i reagovanja“ bila je pretvorenau otvoreni, dnevni plebiscit za politiku kontrar-eformisanog titoizma, s nacionalnim sadržajem. Tajplebiscitarni karakter bio je moguć, pored ostalog, i za-hvaljujući činjenici da, u vreme „Odjeka i reagovanja“,nije postojao korpus tzv. nezavisnih medija, tako da jeartikulacija i kritičko vrednovanje tema i priloga koji suse pojavljivali u Politikinoj rubrici jednostavno nedosta-jala. Tzv. narod bio je suočen sam sa sobom, a njegovglas, koji je, naočigled svih, krivotvorila rulja, nije ničimmogao da bude ometan, niti osporavan. „Odjeci i reagov-anja“ bili su vrhunac populističkog trijumfalizma, kojise za vlade Slobodana Miloševića više neće ponoviti. Odrazuzdane i bahate anarhičnosti titoističkog reformato-ra, koji je rušio sve pred sobom, ulazilo se, polako alineotklonjivo, u fazu traganja za institucionalnimpokrićem reformističke avanture.6

U trenutku kad je postalo jasno da legalizovanje

41


6 Na XX sednici Centralnog komiteta SK Jugoslavije, održanoj30. januara 1989. godine, na kojoj se očekivalo da će ju-goslovenska partijska elita obuzdati novog vođu Srbije, Slobo-dan Milošević izgovorio je čuvenu apologiju „konstruktivnog

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 41

političkog pluralizma podrazumeva i pristajanje na,kakvo-takvo, medijsko višeglasje, „Odjeci i reagovanja“su obustavljeni. „Antibirokratska revolucija“ je bilazavršena, pretpostavke za stvaranje nove političkeorganizacije su bile stvorene, a ambijent za njenodelovanje profilisan. „Narod“ je identifikovao razlogesvoje istorijske prikraćenosti i frustracija, slikaneprijatelja je bila sasvim izoštrena. Došlo je vremeobračuna – ali ne više preko novina.

DRAGOLJUB TODOROVIĆ

Prvo što mi je palo na pamet dok sam saslušao ova iz-vanredna izlaganja jeste da je jedan od urednikarubrike „Odjeci i reagovanja“, novinar Lazarević, koji jeza taj urednički rad dobio značajnu novinarsku na-gradu, sada važan i značajan funkcioner nove politike.

Hoću da kažem da je uspostavljen kontinuitet duharubrike „Odjeci i reagovanja“ sve do današnjeg dana.

42


anarhizma“ antibirokratske revolucije: „Sukoba i razlika se netreba plašiti, oni su neizbežni da bi se uklonile prepreke.Rešenje će doneti politika za koju se opredelila većina narodaove zemlje, institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno inestatutarno, na ulici, populistički, elitistički, argumentovanoi neargumentovano, ali u svakom slučaju jasno je da se radi opolitici za Jugoslaviju, socijalističku i nesvrstanu, demokrat-sku, u kojoj će se živeti jedinstveno, ravnopravno, bogatije ikulturnije, ali za početak, pre svega, složno.“ Dve godine kasnije, posle devetomartovskih demonstracija uBeogradu, vođa antibirokratske revolucije najavljuje institu-cionalizaciju svoga pokreta: „Sve političke stranke morajurazumeti da posle višestranačkih izbora svoje stavove morajuodsad zastupati preko svojih predstavnika u parlamentu, a nevan njega, kao što je dosad bila praksa u uslovima jedno-stranačkog sistema. One ‘stranke’ među njima, koje nisu dobilepredstavnike u Skupštini, ne mogu sada izborne rezultatemenjati na ulici, niti uzurpirati nadležnost Skupštine i donosi-ti odluke za koje je jedino ova ovlašćena i na taj način Skupšt-inu potiskivati u poziciju tela koje ratifikuje odluke donete nadrugom mestu... U tim okolnostima, talas pokušaja vanus-tavnog i vaninstitucionalnog vođenja politike u Srbiji, s kojimasmo se suočili ovih dana, može dobro doći svima koji žele da jedestabilizuju i tako ranjenu oslabe u pregovorima za pravičnorešenje položaja srpskog naroda u Jugoslaviji i za očuvanjefederalne Jugoslavije“ (cit. prema Vjesniku, mart 1991).

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 42

Predstavnici nove vlasti, pre svega predsednik Saveznerepublike Jugoslavije, neki potpredsednici Vlade Srbije,pojedini ministri, direktori kulturnih institucija, glavnii odgovorni urednici listova i televizijskih stanica, upotpunosti stoje na pozicijama autora rubrike „Odjeci ireagovanja“. Neki od njih čak produbljuju, dopunjujuideje autora „Odjeka i reagovanja“, a predsednik SRJ Vo-jislav Koštunica je prava paradigma. Sve njegove reak-cije u vezi s Međunarodnim krivičnim tribunalom zaratne zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ, počevod one da mu je Haški tribunal deveta rupa na svirali,pokazuju da govori nesmetano i bruka zemlju, državu inarod.

Ministar Batić govori uporno o tome da su najvećizločinci na ovim prostorima Tači, Haradinaj i Čeku, a nedaje ni jedan dokaz za to.

Danas se mnogo više javno koristi termin „Šiptari“nego u vreme rubrike „Odjeci i reagovanja“. Manipulišese patrijarhom, vode ga da osveštava reprint izdanjeMiroslavljevog jevanđelja, uz obavezno prisustvo Vo-jislava Koštunice. Razne slave, besmislene i smešnesituacije s prestolonaslednikom, procesija nošenja bal-samovanog Dučića, protežira se himna „Bože pravde“iako u Srbiji živi 35 odsto nesrpskog stanovništva, amonarhiju podržava jedva 0,5 odsto stanovništva.

Nekadašnji simbol otpora, Književne novine, propa-giraju versku netoleranciju, usuđujem se reći da su uizvesnim tekstovima postale rasistički list. NoveKnjiževne novine deluju kao crkveno glasilo ili, čak, listsekte unutar crkve. Da ne govorim o ministru vera Vo-jislavu Milovanoviću i o veronauci koju podržava i mini-star prosvete Gašo Knežević; potpredsednik VladeNebojša Čović se zaklinje po crkvama… Taj duh „Odjekai reagovanja“ se u Srbiji, na žalost, nastavlja.

IGOR GRAOVAC

Pridružujući se pohvalama ovom iscrpnom i više-godišnjem radu, ukazao bih na par metodoloških i teorij-skih pitanja kada je riječ o istraživanjima tzv. sekun-darnih izvora. Iako je ovo dobar primjer kako se sekun-darni izvori mogu koristiti u istraživanjima najnovije

43


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 43

historije, javljaju se neke dileme. Kolega Bojan Dimitri-jević je na dijalozima povijesničara i istoričara u Pečuhureferirao o stvaranju slike i odnosa prema Hrvatima ulistu Narodna armija od 1990. do 1992. godine. Slična seistraživanja rade u Hrvatskoj, doduše više kao istrgnu-ti a ne ovako strukturirani segmenti, sve do onih naj-banalnijih i najduhovitijih The grates shits u Feralu koji,zapravo, bira odjeke i reagiranja iz hrvatske štampe,publicira ih u najgrubljim primjerima, pa čak i godišnjenagrađuje.

U sociologiji, međutim, nije opravdano slučajnugrupu strukturirati sociološki u smislu jedinstveneskupine koja se onda razvrstava po profesionalnimkarakteristikama. Trebalo bi vidjeti koliki je faktorslučajnosti u tako strukturiranoj grupi i da li je onaciljno formirana skupina? Ti podaci su pretjerano de-taljni i unose zabunu, odnosno ne moraju biti sasvim is-tiniti jer je riječ, vjerojatno, kao što je i u Hrvatskoj kodsličnih rubrika, o ciljanim politički i ideološki obojenimskupinama, koje su najvjerojatnije u sprezi s političkomvlasti. Oni se namjerno javljaju u takvu rubriku i nisureprezent društva; ovdje se, međutim, sugerira kojegrupe stanovništva učestvuju u tome oblikovanju mnje-nja, iako je moguće da su one ciljno usmjeravane.

Pri historigrafskom istraživanju najnovijeg razdo-blja, posebno kada je riječ o vizuelnoj historiji, javlja seproblem stavljanja u korisnikov kontekst. Ovdje jenapravljen odličan pokušaj, čak i tabelarno i grafički jeprikazan i stavljen u historijski kontekst, ali i on možeimati odmake koji nisu sasvim znanstveno korektni. Priistraživanju žrtava u Drugom svjetskom ratu uhrvatskom Institutu za povijest gdje radim, pokušalismo takozvanom vremenskom gustoćom smrti dovestiu vezu historijske događaje, velike operacije, političkedogađaje, odluke, kontraofanzive i sl. u kontekst po-javljivanja žrtava. Ovdje se javlja vremenska gustoća po-jedinih tema. Mi smo odustali na pola puta jer smo mal-tene došli do horoskopa smrti, što je potpuno nenaučno.

Čudesno je pojavljivanje određenih datuma koji nisuuvijek u direktnoj vezi sa historijskim događajem. Mog-lo bi se reći – kao neko ludilo u vezi sa zločinom, koje jevezano čak i za klimatski određene datume ili zaodređeno područje ili, štoviše, da ono predstavlja osvetu

44


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 44

na temelju nekog bivšeg historijskog iskustva. Menezanima kako vi tumačite direktnu vezu, jer kada je vje-štačka, ona ne mora biti dokaziva. Kod istraživanja su-vremene historije, pogotovo kada je riječ o množinipisanih video i audio-izvora koji ranije nisu korišteni uhistoriografiji, ne bi trebalo pasti u zanos statističkogiskazivanja svega. Mada se ulaže veliki napor, struk-turiranost i pretjerana statistika mogu odvući od os-novne teme i dovesti do toga da se ne vidi pozadinatakvih historijskih događanja.

Recimo, zašto postoje „Odjeci i reagovanja“, tko je tonaručio, koliki je njihov utjecaj na pojedince u društvu, dali oni znaju da su pod takvim utjecajem? Najeklatantnijiprimjer je famozni proglas KPJ uz poziv narodu na us-tanak. Iako je bio uništen u štampariji, kasnije je uudžbenicima figurirao kao dokument koji je podstakaonarod na revoluciju. U suštini, proglas nije imao stvarnogodjeka u narodu, to je bio samo papir koji nije ništa značio.

Ne tvrdim da „Odjeci i reagovanja“ nisu govor mržnjei priprema za sukobe koji su onda nastali nakon 1990.godine, ali možda bi trebalo malo više pojasniti i vidjetitu pozadinu koja se, statistički ogoljena, ne vidi uvijeksasvim jasno.

ALJOŠA MIMICA

Uočavam ovde jedno sociološko i jedno istorijsko pi-tanje, odnosno pitanje koje se tiče istoričara. Što se tičesociologije, moram odmah reći onima koji to ne znaju dase bavim istorijom ideja, tako da sam daleko od brojki: jase bavim rečima, tlapnjama i davnim mislima, danasnekorisnim, a u istoriji „uzvišenim idejama“. Idejesadržane u rubrici su sve samo ne uzvišene.

Ovde sam se upustio u neku vrstu analize kojojnisam nikada bio sklon niti sam, zapravo, ozbiljno pro-fesionalno osposobljen za statističku obradu materijalai moderne kvantifikacijske tehnike. Ali, eto, malo samse zaneo i poigrao pod stare dane. Ne tvrdim da ova vrs-ta obrade materijala, na pomalo parasociološki način,sama po sebi pruža nepobitne dokaze za bilo šta.

Socioprofesionalna struktura autora rubrike nači-njena je na osnovu onoga što je bilo dostupno od izvora:

45


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 45

potpisa ispod pisama čitalaca, ako je dato ime, zanima-nja i zvanja dotičnih. Mi smo to vredno beležili i unosiliu kompjuter. Neka zanimanja smo rekonstruisali na os-novu opštih priručnika Ko je ko u Srbiji ili, naprosto, naosnovu običnog svakodnevnog znanja. Ako čovek nijepotpisan a znamo za njegovo ime, mogli smo mu akribi-rati određeno zanimanje. Međutim, u masi gledana so-cioprofesionalna struktura, koja je i grafički prikazana,dokazuje distribuciju tih zanimanja unutar jedneograničene skupine od 4200 tekstova: određene socio-profesionalne kategorije prezastupljene su u odnosu nastanje u ukupnoj populaciji.

Statistički je uvek relevantan pokazatelj ako je jed-na grupa ljudi formirana ad hoc ili zbrda-zdola, pa čak iako je manje-više strukturisana, a sadrži kategorije kojesu u procentima mnogo veće nego u ukupnoj populaciji.To što među 4200 priloga ima samo dva priloga seljakai tri iz pera radnika pokazuje da je samosvest Rubrikekao „narodne tribine“ zapravo mit, da je ona fikcija i dane počiva na činjenicama.

Iz toga ne treba izvlačiti dalekosežne zaključke; tre-ba sagledati kakva je bila uređivačka politika; mi nemožemo znati koliko je tu lažnih autora. Trebalo bi ići uarhivu pa videti – ako uopšte čuvaju pisma, u šta jeteško verovati – da li je postojao neki štab za fabriko-vanje lažnih pisama. Inače, uvek sam bio skeptik prematakvoj vrsti podataka, treba ih uzeti na znanje ali neizvlačiti iz njih nikakve dalekosežne zaključke. Jedinošto se može uzeti – i, ponavljam, uzeto je – jeste ta preza-stupljenost i podzastupljenost u strukturi jedne grupe uodnosu na populaciju u celini.

RADINA VUČETIĆ

Kontekst istorijskog je dat u meri u kojoj je to bilomoguće. Hronologija događaja u okviru kompakt-diskadata je zato što smo radeći na silnoj građi i pismimavideli da sve to nisu pisma tek tako nego da je, uslovnogovoreći, „to“ dolazilo odozgo.

Što se tiče strukture autora i primedbe da smomožda izvukli stvari iz konteksta, rekla bih da to, akouzmemo u obzir kontekst istorijskih događaja, čak

46


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 46

poprima oblike antičke tragedije. Egzemplari, profesori,doktori, nazovimo ih intelektualnom elitom s ulogomhorovođe, šalju pisma Politici na zadatu temu, a ondahorovođa koji je pisao pisma dobija čitav hor „Odjeka ireagovanja“. Kao u antičkoj tragediji, taj hor predstavljajavno mnjenje. Ta veza opšteg i istorijskog konteksta, is-torijskih događaja, a zatim i autorstvo, pravi piramidu,s tim što taj vrh piramide nismo uspeli da vidimo, dasaznamo kako je zapravo funkcionisalo. Politika je osta-la zatvorena.

VELIMIR ĆURGUZ KAZIMIR

Moram da izrazim ogromno zadovoljstvo što „Odjekei reagovanja“ imamo na jednom mestu. To je nešto našta smo čekali preterano dugo, mada je i sada osnovnopitanje šta možemo da uradimo. Jedna od stvari koje miprvo padaju na pamet i koje me sve vreme muče, to je danikada nećemo saznati koliko je stvarno pisama upu-ćeno ovoj rubrici. Kao što vam je poznato, pisma se uniš-tavaju. Najverovatnije nikada nećemo saznati ni kolikije broj od objavljenih pisama bio naručen i, najzad, teškoda ćemo saznati koliko je pisama pisano u samoj redak-ciji, od strane novinara i urednika. Neke odgovoremožemo indirektno dobiti i ja ću govoriti o onome šta bimoglo da se uradi konkretno da bi ta slika i utisak bilikompletniji.

Mogu da se urade intervjui s ljudima koji su radilibar u blizini, ako ne u samoj rubrici „Odjeci i reagova-nja“; neki od njih su spremni da pričaju, ako ne o svojojulozi, onda o ulozi drugih. Moraju se stvari identifiko-vati, videti ko je, kada, u koje vreme bio urednik i šta jebio njegov delokrug rada Oni koji poznaju rad u mediji-ma vrlo dobro znaju da tu postoji dosta militarističkakomandna odgovornost i da relativno lako možete utvr-diti ko je za šta odgovoran u kom trenutku.

Mislim da bi bilo veoma važno utvrditi i kako su sekretali tiraži novina. Ako je rubrika „Odjeci i reagova-nja“, a nesumnjivo jeste, promenila ton pa i kompletnuuređivačku politiku ne samo u Politici nego i u srpskomnovinarstvu, trebalo bi utvrditi do koje mere je to utica-lo na tiraž lista. Tiraž Politike je prvo padao usled ras-

47


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 47

pada zemlje, pa je s nekih 300 hiljada pao krajemdevedesetih na 200 hiljada, što je i dalje bilo jako dobro.Međutim, pravi pad tiraža započinje negde 1990, da bi1991. godine, u jeku martovskih događaja, pao na 40-50hiljada.

Podatke možemo interpretirati na ovaj ili onaj način,ali oni su veoma bitni i svedoče da je jedan ne tako zane-marljiv broj stalnih čitalaca Politike počeo da napušta list.

Moram još da spomenem da u kompleksu „Odjeka ireagovanja“ nikako ne smemo zaboraviti ulogu čuvenehumoreske „Vojko i Savle“, koja zajedno sa „Odjecima ireagovanjima“, u stvari, dovodi do preokreta u komplet-noj uređivačkoj politici.

Najzad, da kažem ono što je na medijski načinizuzetno zanimljivo i značajno i zbog čega treba da sebavimo ovom temom, ne samo sa stanovišta sociologijei istorije nego i komunikologije: model koji je napravljenu Politici postao je vrlo brzo model u ostalim medijima,pre svega na RTS gde je do promena i „događanja naro-da“ došlo tek 1990, za razliku od Politike u kojoj je tajproces uzeo maha već 1987. godine.

OLIVERA MILOSAVLJEVIĆ

“Odjeci i reagovanja“ kao rubrika ne mogu da se pos-matraju mimo konteksta lista Politike i to su, naravno,uvodničari rekli, ali bih ja to malo potencirala jer neznam da li je moglo jasno da se uoči iz ovoga što smodanas slušali – „Odjeci i reagovanja“ su, u stvari, samoilustracija prve strane Politike, ono što na prvoj stranipiše bilo je ilustrovano u „Odjecima i reagovanjima“, kaošto je Dnevnikov dodatak za one koji nisu razumeliDnevnik RTS do kraja uprošćeno, okulistički – što biNebojša Popov rekao – najeksplicitnije to razrađivao iobjašnjavao.

U tom smislu, „Odjeci i reagovanja“ apsolutno su ukontekstu vremena i u kontekstu političkih zbivanja –slika i ilustracija toga.

Kolega Mimica je pomenuo kolektivno sećanje, što jemeni jako sporan termin i nikad nisam mogla da ga pri-hvatim bez obzira što to ne spada u moju osnovnustruku. Možemo čak da tvrdimo da kolektivno sećanje

48


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 48

najširih slojeva stanovništva nije ono što se desilo već jekolektivno sećanje ono što je pisalo u Politici i biloprikazano na televiziji. U kolektivnom sećanju najširegstanovništva ovde ne postoji masakr u Tuzli 25. maja1995. Ne postoji zato što ga nije bilo u novinama, nije gabilo na televiziji, pa 90 odsto ljudi u Beogradu nikad niječulo za taj događaj. To kolektivno sećanje ja bih stavilapod navodnike.

ALEKSANDAR NENADOVIĆ

U Politici sam radio trideset i devet godina i šestmeseci i trebalo bi da znam sve o njoj. Moj tekst o Politi-ci, odnosno o „Odjecima i reagovanjima“, bio je moj ras-tanak s tom politikom i kućom. „Odjeci i reagovanja“ sukraj Politikinog profesionalizma, samoubistvo ili ubi-stvo, kako hoćete, pri čemu ja mislim da ostaje moždanemogućno istražiti i dokazati na koji način je organi-zacija te operacije izvedena.

Skoro godinu dana, u okviru projekta Srpska stranarata, čitao sam priloge i stekao utisak naknadno da jeMiloševićevo razmišljanje i ljudi oko njega bilo sasvimorganizovano i usmereno na jedan cilj: da se u us-pešnom fingiranju demokratije sa slobodnim medijimaunište oni bez kojih nema ni slobode, ni medija. Politikaje bila nosilac uverenja ili predstave da Srbija ima ozbi-ljan medij i trebalo je nju učiniti upotrebljivom za takavcilj. Setite se, na početku povodom Duge i Nina, Miloše-vićeve rečenice: „Nama nije dovoljno zamenjivanje ured-nika, mi moramo izvršiti rekonstrukciju redakcija.“

To nije bilo teško u manjim listovima, ali u Politici semoralo raditi temeljno, u većem obimu. Politika je sis-tematski uvođena u ideološku aparaturu vlasti, čime segasila njena profesionalna misija, njena funkcija. Direk-tor i glavni urednik je najpre postao predsednik jedne, aonda i Ideološke komisije, s pravom da prisustvuje svimsednicama Predsedništva tadašnje partije. Onda su idrugi ljudi uvučeni i Politika je, u jednoj gruboj redukci-ji, postala poslednja vrsta Miloševićevog agitpropa.

Pitanje je kako su i zašto ljudi u Politici – među kojima jebilo dobrih novinara, ili bar onoliko dobrih koliko u drugimlistovima – pristali, kako su slamani ti ljudi i taj duh?

49


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 49

Bojim se da možda, kao što već neko reče, to nećemonikada saznati. Vreme o kome ja sanjam jeste da se tarasprava vodi u Politici, s Politikom, s njenim novinari-ma, pre nego što svi nestanemo.

To više nije priča o Politici s velikim slovom, to jepriča o politici s malim slovom, to je priča o Srbiji, a nepotrošiti vreme u traganju za saznanjem šta se desilo,za rekonstrukcijom, značilo bi jedan širi pristup Politici,ovakvoj kakva je ona sada. U teškom je ona stanju jersvako ko u njoj radi, a ima svest o profesionalnoj odgo-vornosti, ne može poricati šta se dogodilo. Ipak, ne tre-ba zaboraviti da ima ljudi koji žele profesionalnu reha-bilitaciju i treba s njima razgovarati.

Politika je, kao što znate, i danas deo politike s malimslovom. Ne mislim da je ona već sada bezuslovno na is-tim pozicijama na kojima je bila kada je njen lik zastu-pala rubrika „Odjeci i reagovanja“; danas se u Politicivodi borba za materijalni i profesionalni opstanak, paako izostane komunikacija s Politikom, s ljudima kojirade u njoj, prestići će nas svi koji idu putem dela vlasti,onog dela koji je preko jugoslovenskog predsednika Vo-jislava Koštunice amnestirao Politiku od tog razdoblja.On je bio u Politici, svoje obraćanje kolektivu počeo jetime da je to jedina redakcija koju je posetio i u govorukoji nije bio tako kratak izgovorio doslovce rečenicu daje Politika uvek bila vrhunac, ponos...

NATAŠA KANDIĆ

Pozvali smo nekadašnje urednike rubrike „Odjeci ireagovanja“, s nekima od njih smo razgovarali, htelismo da danas o ovoj rubrici razgovaramo i s ljudima kojisu se često pojavljivali kao autori pisama. Međutim, ni-smo uspeli.

ALJOŠA MIMICA

Samo ukratko da kažem nešto o pojmu kolektivnogsećanja. To nije nešto što sam ja smislio nego to je pojamkoji seže iz francuske sociološke tradicije. Bitno je dakolektivno sećanje ne mora biti adekvatno sećanje.

50


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 50

Sećanje se gradi vremenom na način na koji to čineproizvođači sećanja – da li približavajući ga stvarnomstanju stvari u prošlosti ili remodelujući određeno sta-nje stvari. Kolektivno sećanje je ono što dobijemo goto-vo, što je pre nas formirano i što mi možemo samo daprihvatamo ili da ga eventualno korigujemo. Ovimnašim skupom mi pokušavamo da korigujemo jednokolektivno sećanje.

BATON HADŽIJU

Kako izgledaju „Odjeci i reagovanja“ iz kosovskogugla? Bio je to udar slova na našu svakodnevnu real-nost. Vi ste u Beogradu „Odjeke i reagovanja“ posma-trali preko slova, a mi tamo na Kosovu videli smo plod-nost „Odjeka i reagovanja“. Ko hoće celovit pristup poli-tičkoj akciji Politike treba da siđe malo i na Kosovo, dapriča s novinarima i ljudima koji su živeli s novinarimaPolitike tokom devedesetih godina – mi, novinari, videlismo jednu situaciju, a u Politici smo, naravno, čitalidrukčije.

Suštinski problem „Odjeka i reagovanja“ je nezain-teresovanost intelektualne sredine u Beogradu. Mi uPrištini nismo videli da su „Odjeci i reagovanja“ na metibeogradskih intelektualaca. Mi smo doživeli dva ataka,dva napada, napad slovima i napad realnošću. Policacjisu, u stvari, na Kosovu samo sledili slova koja je ispisi-vala Politika, te „Odjeke i reagovanja“. Mi smo ih osetili,a vi ste samo čitali.


51

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 51

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 52

SESIJA IIMEDIJI, POPULIZAM I GOVOR MRŽNJE

STJEPAN GREDELJGOVOR MRŽNJE U MEDIJIMA

Na početku bih želeo da kažem da ću donekle proširitizadatu temu na nešto malo više od „verske i nacionalnemržnje“, dakle, na govor mržnje kao takav. U tokudiskusije bilo je rečeno da treba kontekstualizovati to štose događalo, stoga bih se na trenutak zadržao i na nazivuovog skupa: „Dokumenti o prošlosti“. Složio bih se sgospodinom Todorovićem da to nisu samo dokumenti oprošlosti, to su dokumenti o nastanku jednog kontinu-uma zla koji ima svoj kontinuitet, kao „večno vraćanje is-tog“ čemu smo i danas svedoci, možda ne na tako sistem-atičan, ali ne baš ni na toliko fragmentaran način.

Pakleni krug nije zatvoren i poneki mediji su „jošuvek poruka“.

Pored primera koji su navedeni, ja bih podsetio (uzpomoć, na žalost danas odsutnog Petra Lukovića, pa-sioniranog kolekcionara aveti prošlosti u mržnjo-slovnom diskursu) na primere koje je on naveo u posled-njem broju Reportera iz novina koje izlaze u Beogradu,dakle koje su dostupne svima. To su Jutarnje novine,odnosno novi list Nacional, gde se gotovo istim jezikom,gotovo istim diskursom govori u dva teksta o „tamonekim Hrvatima“, ali jednog dana bi se mogli vratiti i os-tali subjekti prethodnih govora mržnje.

Tako, recimo, jedan vrlo čitan dnevni list, koji imavrlo uzvišeno ime (Glas javnosti) permanentno inamerno pripadnike albanske nacionalnosti nazivaŠiptarima, često i s malim „š“, i tome slično. Da ne pom-injemo šta se sve može videti i čuti na elektronskimmedijima, posebno na onima koji su „uspešno privati-zovani“. Da ne govorimo, nadalje, o tome da su, recimo,dva vrlo ozbiljna nedeljnika, Nin i Vreme, dali pub-licitet ljotićevsko-fašističkoj organizaciji Obraz u dvavrlo opširna teksta, prošarana intervjuima i sa auto-

53

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 53

propagiranjem mračne ideologije njenog glavnog ide-ologa, izvesnog, navodno, sociologa i biznismena Neboj-še Krstića.

Kolega Đokica Jovanović mi je malopre ukazao,nisam znao da to postoji, na izvesan list Zbilja, skrećućimi pažnju na jedan jako „lep“ pasaž, ali to ću njemu pre-pustiti da iskoristi kada bude govorio. Kolega AljošaMimica je u jednom trenutku svog izlaganja rekao da jenjegov istraživački utisak bio da je u čitavom tom siste-mu izgradnje i razrađivanja diskursa mržnje, čija jesamo jedna personifikacija bila rubrika „Odjeci i reago-vanja“, bilo nekog sistema. Ja bih dodao samo još da seto preobratilo u sistem ludila. Tu mi je od velike pomoćikoleginica psiholog Tijana Mandić, s kojom sam jučeučestvovao na jednom drugom skupu, koja je ovajfenomen situirala u kontekst jednog novog pristupa upsihologiji, sistemske psihopatologije, gde se zbivaladezintegrišuća regresija, koja ima sled od krize iden-titeta ka promeni identiteta, pre svega u diskursu, akasnije i u ponašanju, koja je vodila, na kraju, do nar-cisoidne psihopatije: „Ne može nam niko ništa, jači smood sudbine“.

Drugi aspekt istog poremećaja u autopercepciji jetvrdnja da je „nemoguće ovo što nam se desilo, da smoizgubili tolike ratove, to se, naprosto, nije desilo“. Pasmo tako, eto, pobedili i NATO!

Takođe je u celoj priči, a kasnije ću na analizi diskur-sa to detaljnije pokazati, postojao još jedan elemenatkoji je takođe dobio dobar naziv, to je „teorija teritorijal-nih ponašanja“. Setimo se samo koliko su puta udiskurzivnoj upotrebi bili i cirkulisali „teritorijalistički“tradicionalizmi („ognjišta“, „svete srpske zemlje“, itd);odnosno, koliko su nas medijski istinotvorci sa elek-tronskih medija zasipali mapama tokom izveštavanja sbosanskih, hrvatskih i ostalih ratišta, gde se zapravostvarao privid kod konzumenta: ideja je, valjda, bila dase stvori privid da je mapa neke teritorije ta teritorijasama, dakle da se tamo nešto događa.

To su obično bili oni fiksirani, zamrznuti telopi, akada je pokušavano da se to na neki način ilustruje iživom slikom, da bude i „živog“ pokrivanja, onda jedolazilo i do neverovatnih gluposti i produkcijskihgrešaka. Dakle, odvija se rat u Bosni u nekom zimskom


54

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 54

periodu, a vidimo predivna brda, sunčane padine, kravepasu, itd. To je sve govorilo o nekvalitetu te ratne pro-pagande, jer za ratnu propagandu su potrebni dobrinovinari. A nakon dramatičnih kadrovskih rezova kojisu napravljeni i na Radio-televiziji, a naravno i nadrugim medijima, osobito u Politici, ostao je od „novi-narskog kadra“, uglavnom onaj ko nije hteo da ode, konije imao gde da ode, dok je, naravno, „sveža novinars-ka krv“ transfuzionisana uglavnom iz redova zaslužnih„dopisnika“ s tih mapa i s tih ratišta.

Sada bih se vratio na kontekstualizaciju. Kada su prečetrnaest godina startovali akteri sada već bivšegrežima, oni su prvo preuzeli medije, možda pre nego voj-sku ili policiju, ili u najmanju ruku istovremeno.Beskrupulozno, briljantno i vrlo temeljno – kako je tu-robno zaključio jedan analitičar događanja u medijimatoga vremena. Budući režim je očigledno u svom statusnascendi ispravno shvatio ono što većina subjekataprethodnog nije, ili je prenebregavala – naime, koliki jeznačaj medija i praktično neograničene prednosti nji-hovog posedovanja i korišćenja, umesto stvaranja dotada uobičajenih „slučajeva“ u redakcijama, smeneurednika, o tome ovde prisutni iskusni novinari si-gurno znaju više od mene. Prvoborci „antibirokratskerevolucije“ su primenili drugačiju, radikalnu strategiju:smenu, tj. preuzimanje celokupnih redakcija, tj. medija.

Koja je bila duhovna, kulturna, civilizacijska cenaove transformacije u medijskoj strategiji, dakle „nećemomenjati urednike, nego ćemo menjati krvnu sliku kom-pletnih redakcija“? Izneću dva karakteristična mišlje-nja o tome, koja su i danas vrlo relevantna. SvetlanaSlapšak je napisala u svojoj knjizi Ogledi o bezbrižnosti(1994) da njeno mišljenje može biti, doduše, vrlo usam-ljeno, ali je uverena da je rat u Jugoslaviji bio rat reči,rat propagande, rat stereotipa u kojem su na žalost ubi-jani živi ljudi. Reči su smislili i izgovorili intelektualci,donekle to odgovara i nalazima ove analize „Odjeka ireagovanja“, a zatim su one reciklirane u političkom ijavnom diskursu. S druge strane, Mark Tomson u svojojknjizi Forging war in former Yugoslavia (1995) kaže daje propaganda korišćena za podsticanje mržnje i straho-va i ona je bila jedno od najbitnijih oružja rata za uniš-tavanje Jugoslavije.

55


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 55

Nesumnjivo je, takođe, da su, pored ove dve nave-dene knjige, dragoceni doprinosi razumevanju togfenomena proizašli iz ne tako malobrojnih, mada ipaksuštinski i, bar u većini slučajeva, parcijalnih istra-živanja manifestacija i širenja govora mržnje proteklihdeceniju i nešto više.

Pomenuo bih, pre svega za one koleginice i kolegekoji nisu iz Srbije, dakle naše goste, da su istraživačkidoprinosi u rasvetljavanju fenomena govora mržnje biliveoma brojni. Nekako je koncentracija radova i analizasvega toga što se događalo s medijima i u diskurzivnompolju bila oko 1995. godine, dakle kada su ratovi manje-više, bar formalno, bili završeni, bar u onom tvrdom,hard pakovanju. Bez pretenzija da dam iscrpan katalog,najvažnijim među tim radovima smatram sledeće:

Nataša Kandić, „Analiza sadržaja stavova o Kosovuu listu Politika“, u: Kosovski čvor: drešiti ili seći?Hronos, Titograd (1990);

Svetlana Slapšak, „Rubrika ‘Odjeci i reagovanja’ u lis-tu Politika“, u: Kosovski čvor: drešiti ili seći? (isto iz-danje).

Vida Čok, Govor mržnje, Bilten Glas – Mir i ljudskaprava (1995);

Ivan Čolović, Bordel ratnika, Biblioteka XX vek(1993);

Mark Tompson, Proizvodnja rata, Medija Centar, Ra-dio B92 (1995);

Grupa autora, Govor mržnje, Centar za antiratnu ak-ciju (1995);

Zbornik Ka jeziku mira, B. Jakšić (ur.) (1995);

Aleksandar Nenadović, „Politika u nacionalističkojoluji“, u: N. Popov (ur.), Srpska strana rata, Republika(1996).

Osim ovih ipak manje-više parcijalnih analiza bilo jei urađeno nekoliko sistematskih analiza delovanjamedija. Ja bih pomenuo dve, ne zbog toga što sam učes-nik u obe nego naprosto što su zaista bile sistematske.To je, najpre, knjiga, koja je izdata pod malo komercijal-no nezgrapnim naslovom Rat je počeo na Maksimiru, alipodnaslov govori mnogo jasnije o čemu je reč: Govor


56

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 56

mržnje u medijima. Analizom je sistematski obu-hvaćeno delovanje medija u periodu oko antibiro-kratske revolucije, znači od 1987. do 1990. godine.

Drugi sistematski istraživački poduhvat je kompara-tivno zajedničko istraživanje dve istraživačke grupe izBeograda i Zagreba, objavljeno u knjizi Mediji i rat,odnosno na engleskom jeziku Media and war, koje jeobuhvatilo prvu ratnu godinu na hrvatskim ratištima,dakle govor medija i ratne propagande u prvoj ratnoj go-dini 1991. Jednim delom, studija se bavi analizom elek-tronskih medija i tretmanom početka rata u Bosni iHercegovini, pre svega na RTS i HTV.

Osim ovih sistematskih studija, objavljene su i neko-like monografije, recimo ovde prisutne Dubravke Valić-Nedeljković Rikošet reči (opet malo zagonetan naslov),koja predstavlja vrlo temeljnu analizu načina izvešta-vanja Radio Novog Sada o ratnim zbivanjima, a svimanam je poznato da je Radio Novi Sad bio jedan od ključnihpromotora ratne kampanje, pre svega zato što nije uBeogradu, a drugo zato što je bio bliži teritorijama na ko-jima su se borbe vodile. Zatim, objavljena je knjiga soci-ologa mlađe generacije Zorana M. Markovića Korist odneprijatelja, u kojoj je sistematski istražen način na kojisu političke stranke u već pluralnom sistemu u Srbijipredstavljale svoje „neprijatelje“ kroz medijske istupe.

I napokon, ne zbog toga što je najbolja, nego što jehronoški poslednja u ovoj seriji monografija, na krajuovog „kataloga“ pomenuo bih i svoju knjigu Veliko spre-manje radija, koja govori o medijskim borbama u RadioBeogradu početkom devedesetih godina i čistkama„neposlušnih“ u ovom mediju početkom 1993. godine.

Svi ovi radovi, sve ove monografije i sistematska is-traživanja ipak više govore o konačnim efektima ove„strateške transformacije“ medija koje su činjene napočetku delovanja novog režima, a znatno manje o cilje-vima i tehnologiji proizvodnje agresivne retorike i njenemedijacije i diseminacije, koji su proizveli te efekte.

Ni ova retorika nije neposredno, spontano nastalaniti je jednoznačna pojava, mislim da ćete se s tim svisložiti. I ona ima, poput atoma, svoje sitnije mikro-strukture, da ne kažem kvarkove, koji su postepenougrađivani tokom pojedinih faza razvoja nove dok-trine, novog identiteta. Ključni mikrostrukturni ele-


57

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 57

menti bili su govor gneva i medijski rat, govor mržnje,rat za medije i, napokon, ratni govor, to jest ratnapropaganda. Faze njihovog razvoja bile su utemeljenjedoktrine, njeno modeliranje, faza njenog indukovanja idiseminacije, faza uvežbavanja i, napokon, faza nere-toričke primene.

Gospodin Ćurguz Kazimir je na skupu koji sampomenuo, a s kojeg je nastao Zbornik Ka jeziku mira(urednik B. Jakšić), dao nešto malo drugačiju peri-odizaciju, no u suštini je ona ista. Dakle, on je pisao ofazi pripremanja, učvršćivanja političke vlasti i širenjanetrpeljivosti prema drugim medijskim grupama. To jebilo od 1987. do 1990; potom, faza mobilizacije,konkretne pripreme za rat, 1990-1992; faza rutinskogpraćenja rata, od 1992. do 1994; napokon, faza prikri-vanja, lakirovke, od 1994. pa nadalje.

Prvu fazu nazvao sam utemeljenjem doktrine. To jebila zamena jednog tipa ekskluzivističke ideologijedrugim, zasnovanim na istoj manihejskoj matrici. To jefaza obnove i izgradnje retorike jer nju obeležava stva-ranje skupa jezičkih sredstava koja se upotrebljavajuradi postizanja određenog cilja. Ovaj skup se koncentrišeoko dva ključna pojma nove ideologije, sećamo ih se svi, ai pomenuti su. Prvi od tih pojmova širokog spektra i ame-boidnog oblika bio je, naravno, „narod“, što odgovarapočetku populističke faze u ideološkoj transformaciji injenom samoosvešćenju. Drugi pojam je „dostojanstvo“.

Naredna faza, modeliranje ovog „novogovora“, bila jeveć čvršći oblik kristalizacije tokom koje je vršena nje-na postupna penetracija u svakodnevni život i njegovosve ubrzanije „ekološko“ zagađivanje pomoću apsurd-nih semantičkih pomaka. Napokon, pomoću ovladava-nja institucijama nacionalne kulture i medijima.

Ako za bilo koju – i prethodno navedene i narednefaze – ne možemo baš čvrsto utvrditi koji je bio kamentemeljac i koji trenutak, za ovu fazu postoji zaista jasnoprepoznatljiv „graničnik“. To je, naravno, objavljivanjehumoreske „Vojko i Savle“, da zapamtimo taj datum –18. januar 1987. godine. To je pesudohumoreska i timštivom je, po mom mišljenju, definitivno podignut poklo-pac s kloake jezičnih gnusoba koje su pokuljale napolje.Nepodnošljiv vonj je zapahnuo javni diskurzivni pros-tor, s kojega ni do danas nije razvejan, bez obzira na sve


58

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 58

promene u pravcima vetrova koje su se dešavale umeđuvremenu.

Ovladavanju medijima u ovoj drugoj fazi je prethodiounutrašnji medijski rat, tj. proces diferencijacije, daklemenjanja svih redakcija u svim medijima koji nisu bilispremni da se klanjaju novom idolu. Domaći mediji su bilineophodni kao ešeloni za spoljni medijski rat, tj. kao oruđaza, kako je to sumorno napisao Adam Mihnjik, „ubijanjerečima koje je prethodilo ubijanju mecima“. Nasilnomtreningu za disciplinu „pljuvanja u dalj“ s najviše uporno-sti su se oduprli tadašnji savezni dnevni list Borba i delovinekih elektronskih medija, tu je pre svega već pomenutiRadio Beograd. Dugogodišnju upornu i neravnopravnuborbu za autonomiju svog lista, tj. za dostojanstvo infor-misanja ali i novinarske profesionalnosti, tadašnji glavniurednik Borbe, Stanislav-Staša Marinković je platio naj-višom cenom. Umro je 1989. godine u 49. godini života i onse može smatrati prvom žrtvom budućeg rata.

Treća faza u razvoju doktrine na putu ka retoricirata koja je delimično sukcesivna, a delimično simul-tana s prethodnom predstavlja fazu njene indukcije idiseminacije. Glavnu ulogu u tome u Srbiji preuzeli susvi vodeći mediji u Republici i to je pokazalo da je prvicilj nove retorike bio uspešno ispunjen i da su mediji us-pešno preparirani te da se prešlo na drugi, znatno kom-pleksniji, ali transparentniji i prljaviji cilj, dakle govorlaži, govor mržnje koji se, u pravilu, prepušta izvršioci-ma nižeg ranga odgovornosti. E, u tom trenutku otpri-like nastupa rubrika „Odjeci i reagovanja“.

Dakle, stepen ostvarenosti navedenih ciljeva prove-ravan je kroz uvođenje do tada nepostojeće rubrike,rubrike bez presedana – reč je, naravno, o glavmoj teminaše današnje rasprave. Ona je predstavljala ne samonajotvorenije vežbalište za najčešće analfabetska nad-metanja u maštovitosti verbalnog lečenja frustracija,kompleksa, primitivizma, animoziteta, atavizama i pa-tološke mržnje. Ona je bila i barometar rasta pritiska unacionalnom političkom loncu koji je nagoveštavao nas-tupajuću erupciju. To je bio i tezaurus, i priručnik ipraktikum sladostrasne i ničim omeđene mržnje, na ko-jem se testirala, temperirala i podstrekavala spremnostbudućih ratnika dobrovoljaca da, kada ustreba, rečipretvore u krvavu akciju.


59

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 59

Utoliko je ovo konačno sistematsko sakupljanje svihpriloga u ovoj rubrici na jednom mestu i preliminarnaanaliza, koju su sproveli koleginica Vučetić i kolegaMimica, zaista dragoceno jer mislim da je to dobra os-nova za dodatne i detaljne analize koje tek slede.

Ovom jedinstvenom epizodom, koja će sigurno ući uistoriju novinarstva kao primer bez presedana smiš-ljene diverzije protiv novinarske profesije i zloupotrebekomunikacijskog feed-backa publike, izgradnja agre-sivne retorike je bila praktično završena. Preostala jejoš njena akciona implementacija. Pripremljene radnjesu tekle u dva smera. Što su se ratne operacije više ras-plamsavale, ključne „oslobodilačke akcije“ su bile us-merene prema repetitorima elektronskih medija, kakobi se preko njih širila „svoja istina“.

Simultano je tekao proces konačnog preoblikovanjapreostalih neposlušnih medija, naročito radija kao„glavnog medija rata“, kako ga je označio sarajevskinovinar Adil Kulenović. Jer, u rovovima na prvim lini-jama fronta ne može se gledati TV program, ali se možeslušati tranzistor. Ako iz njegovog zvučnika izlaze oso-koljujuće ultrapatriotske poruke, garnirane s crnompropagandom protiv neprijatelja s druge strane nišana,borbeni moral se bar održava, ako već i ne raste.

Inače, dobar primer koliko je radio zaista gotovo naj-opasniji medij rata svedoči jedna zaista istinita pričanovinarke Svetlane Lukić koja je nedavno dobila vrlo za-služenu nagradu. Ona je bila urednik programa „Zelenimegaherc“ Drugog programa Radio Beograda, i jednogdana, tokom emitovanja programa – vesti su uvek emi-tovane s Prvog kanala – emitovana je vest da su uPakracu izbili sukobi i da ima mrtvih i tenkova na ulica-ma. Ona je, pošto je zaista vrlo energična i profesionalnoradoznala novinarka, jednostavno zatražila automobilod redakcije, otišla u Pakrac, pet sati vožnje od Beograda,da tu vest proveri na licu mesta. Videla je da na ulicamaovog gradića u zapadnoj Slavonoiji nema nikakvogmeteža, nema tenkova, doduše nema ni ljudi, svi su sepovukli u kuće. I ona je napokon uspela da zakuca na jed-na vrata. Ljudi su joj otvorili sa strahom i ona je pitala očemu se radi. Kažu, čuli smo da su na ulicama Pakracatenkovi i da ima mrtvih. Pita ih odakle ste čuli? „Pa,slušali smo Prvi program Radio Beograda“, kažu.


60

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 60

A inače, vest, lažnu vest su pustila tri pijana crno-gorska novinara, koji su izveštavali iz jedne od gradskihkafana. Istina, par dana kasnije zaista su izbili sukobi uPakracu sa otprilike ovakvim scenarijem, pa se sadamože razmišljati da li je vest anticipirala sukobe, ili jenaprosto to bila koincidencija. Nećemo ulaziti u tu priču.

Nešto o retoričkim sredstvima koja su upotreblja-vana i o retoričkim strategijama koje su upotrebljavanei u „Odjecima i reagovanjima“, ali i uopšte u govorumržnje koji, kao što sam rekao na početku, a verujemda, možda će me neko demantovati, on postoji i danas.Ponudiću na ovom mestu samo još jedan dokaz za ovutvrdnju. Tokom 2000. godine, pred savezne i predsed-ničke izbore, radio sam zajedno s profesorkom Mir-janom Todorović za potrebe CeSID-a vrlo detaljan moni-toring medija pred izbore. Taj govor mržnje koji je emi-tovan preko medija, pre svega prorežimskih, tadašnjihprorežimskih, pre svega Radio televizije Srbije, RadioBeograda, a zatim Politike i Večernjih novosti, to je bilaverna kopija, a u nekim diskurzivnim „inovacijama“ čaki nadogradnja govora s početka „decenije koju su pojeliskakavci“. Rezultati ovog monitoringa objavljeni su ukoautorskoj knjizi Mediji u Srbiji – slobodni ioslobođeni, izdanje CeSID-a, decembar 1991.

Retorička sredstva (i strategije) predstavljaju anali-tičke instrumente koje smo mi kao istraživači uveli, dabismo dospeli upravo do kvintesencije govora mržnje ido nekih uopštavanja i identifikacije diskurzivnog sis-tema, kako se taj sistem stvara. Autorstvo i razradaovih analitičkih instrumenata nesumnjivo se morapripisati mojoj koleginici, sociologu Zdenki Milivojević,osnivaču i direktoru istraživačke agencije Argument.Ona je, ujedno, spiritus movens pokretanja sistema-tičnog istraživanja medija tokom devedesetih godina uokviru delatnosti navedene agencije, iz kojih su proiza-šle brojne od gore navedenih studija i monografija.

Kada se svakodnevno čitaju novine ili prate elek-tronski mediji, „običnom“ čitaocu i/ili konzumentu elek-tronskih medija neke stvari promiču: mediji su „best-seler za jedan dan“. Međutim, kada se mediji posmatra-ju vrlo sistematski, a pogotovo retroaktivno, onda sevidi i na koji način retorička sredstva i strategijefunkcionišu. Naravno, pod retoričkim sredstvima nis-


61

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 61

mo podrazumevali samo pojedine simbole koji bi bilipodvrgnuti pukoj kvantitativnoj analizi, dakle brojanju,prebrojavanju („statistička kvantofrenija“), već su oniposmatrani u kontekstu vrednosno-motivacionog delo-vanja, u kojem već pojedinačni pojam može biti poruka sprepoznatljivim značenjem, a pogotovo ukoliko je sklad-no uklopljen u hijerarhijski viši red retoričke strategije.

Pod retoričkim strategijama se podrazumevajuodređeni ciljani efekti koje određena poruka treba dapostigne, odnosno postignuća koja se žele njome ostva-riti. One nikad nisu pojedinačne, niti se pojavljuju u čis-tom vidu. Obično se kombinuje više strategija: postojeinformativna, argumentacijska, motivacijska, mobi-lizacijska, strategija „istorizacije“, itd. (Više o tome umom tekstu „Medijska konstrukcija konflikata“, ustudiji grupe autora Rat je počeo na Maksimiru, MedijaCentar, 1997).

Zanimljiva su retorička sredstva, pošto ih ima višetipova, jer nam ona omogućavaju identifikovanjeodređenih strategija. Ovih tipova ima zaista mnogo(videti izvor naveden u prethodnom pasusu). Ovde ću seovlaš zadržati samo na nekima. To su, recimo, ključnisimboli: sloboda, dostojanstvo, oslobođenje, patriotizam,narod, domovina, itd. Metafore: srpska Atina, kosovskadrama, kolevka srpska, svete kosti, divlje horde, Tan-talove muke, goloruki narod, goloruka nejač, narazrušenim ognjištima. Zatim, negativni klišei: ireden-tisti, kontrarevolucija, separatisti svih boja, razbijačiJugoslavije. S druge strane, pozitivni klišei: pošteni Al-banci naspram izdajnika. Zatim: agentura, agresija,teror, teroristi, satanizacija, antisocijalistička politika.Kovanice: autonomaši, srbofobija, desrbizacija, us-tašoidno, genocidno, ustašluk. Tradicionalizmi: og-njište, dom, otadžbina, junaštvo, nejač, zbegovi, Šiptari,Arnauti, hajdučija, stratišta. Stereotipi: lukavi Janezi,podmukli Šiptari, genocidni Hrvati, versajska, avno-jevska, brionska Jugoslavija, zatim pozajmljenice izdrugih jezika: falangisti, crnokošuljaši, psi rata, dežela,demokracija, armada. Etiketiranje: monstruozno, besti-jalno, krvoločno. Novorečničke kovanice: janšovci, tuđ-manovci, hadezeovci, zengovci. Anegdotski, jedan stariizraz koji je očigledno upotrebljavan bez poznavanjapravog značenja, dakle, u pogrešnom kontekstu: dote-


62

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 62

penci, što znači nešto sasvim drugo od onoga što je „au-tor“, bolje reći, „korisnik“ želeo da poruči..

Još samo nekoliko reči o semantičkim pomacimakoji su vršeni, a koji zapravo govore o tom mon-struoznom pervertiranju jezika koji je korišćen u go-voru mržnje. To su zapravo klasični orvelizmi. Da pod-setimo na staru dobru 1984: mir je rat, istina je laž,ljubav je mržnja, itd. To je, zapravo, pervertiranjeizvornih značenja pojmova u njihovu potpunu suprot-nost. Navešću samo par primera. Kada se upotrebljavatermin „autentična istorija“, to zapravo znači da je u pi-tanju neki bezočni falsifikat. Patriotizam jednakošovinizam. Odlučnost znači zapravo nemilosrdnost.Odbrana i uzvraćanje zapravo znači napad. Dakako,„goloruki branioci su odbili napad i napredovali desetkilometara u dubinu neprijatelja“. Oslobađanje zapravoznači osvajanje i razaranje ili, tačnije, „oslobađanje odljudi i stvari“. Pobeda zapravo znači uništenje, čišćenjeteritorije, zatiranje, progon, genocid. Nedavno smo do-bili inovaciju u tom rečniku – „asanacija terena“, dodušeupotrebljenu u nekim drugim okolnostima.

Ukratko, da ostavim više vremena za raspravu, poš-to su ovo stvari o kojima je i ranije dosta pisano, taj go-vor mržnje i ova sredstva tog govora, koja sam samoovlaš skicirao, na neki način potvrđuju da je to u naj-manju ruku imalo određene ciljeve. Ciljevi baš nisuuvek bili strogo i precizno definisani, ali magloviti cilje-vi (ili njihove konture) su postojali, pitanje je kako su i skoliko efekta ostvarivani.

Ono što je važno i što na kraju treba pomenuti jesteda je nekako glavna „meta“ mnogih od ovih analiza, knji-ga i studija bila Politika, a to je bilo karakteristično zasve režimske medije. Ipak, Politika, s jedne strane, iRTS, s druge, zanimljivi su kao autentični početni pogo-ni proizvodnje govora mržnje, a nekako je izvan fokusaistraživačke pažnje ostajalo ono što su preduzimali„niži“ izvršitelji generalne mantre. Tako da su nekeužasnije stvari gotovo prekrivene velom zaborava.

Recimo, u periodu ratnih operacija u Hrvatskoj ob-javljena su u Večernjim novostima dva grozomornaprimera, sigurno ih se mnogi od vas sećaju. Prva je„vest“ o – ako se dobro sećam – četrdeset zaklanih srp-skih beba u Vukovaru. To je Reuters neoprezno (bez


63

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 63

provere) preuzeo i objavio, bez obzira što je kasnije de-mantovano, bilo je kasno: „vest“ je otišla, možemo samozamisliti s kakvim efektima. Drugi primer je onaj be-sprimerni falsifikat umetničke slike Uroša Predića, stemom dečaka koji plače na grobu svoje majke. To je re-tuširanjem i prefabrikovanjem predstavljeno kao slikasrpskog siročeta koje plače nad žrtvom ustaških geno-cidnih falangi.

Nezanemarljiva uloga proizvođača govora mržnjepripadala je elektronskim medijima, ne čak nužno nitina prvom mestu televiziji. Televizija je „hladan“ medij,ona je proizvođač gotovih audio-vizuelnih predstava, ko-jima se samo utvrđuje i cementira već formiran sud.Suštinski najvažniju „logističku“ i „graditeljsku“ ulogusu odigrali, ipak, radijski programi, o kojima neću pre-više govoriti i zbog činjenice što je u tome kompetentni-ja ovde prisutna koleginica Dubravka Valić.

NEBOJŠA POPOVVRTLOG NACIONALIZMA I POPULISTIČKIH REVOLUCIJA

Mislim da su Radina Vučetić i Aljoša Mimica obaviliposao koji označava završno raspremanje radnog stolaistraživača novije istorije. Istraživanje koje su onisproveli lišava nas potrebe, a često i olake navike, danavodimo bizarne primere ili sirovu građu. To je zaistafascinantno i beskrajno. Ovo istraživanje, dakle, pomom uverenju, podstiče na dalja ozbiljna i sistematskaistraživanja onoga što je ovde nazvano kontekstom. Onopredstavlja podstrek jednom svobuhvatnom istraživa-nju svega što se događalo.

Iz sadržaja istraživanja u najvećoj meri smo upoz-nati s činjenicama o tome šta je proizvedeno. Neštotakođe znamo i o načinu kako je to proizvedeno. Vrlomalo znamo o tome zašto je to proizvedeno… A gotovoništa ne znamo o tome da li je ta pojava koju posma-tramo, istražujemo, analiziramo, privremena ili trajna.Dakle, ja bih nešto govorio o ovim pitanjima – šta, kako,zašto, trajnost ili promenljivost. Neću koristiti teorijskaili metodološka pomagala pri izlaganju jer bi to ondaiziskivalo puno vremena, već bih izložio svoje mišljenje


64

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 64

ili svoj odgovor na ova pitanja – šta, kako, zašto, i dokada će taj problem biti izlagan, uz rizik da to ne budeni dovoljno jasno a još manje šire prihvatljivo.

Najjednostavnije rečeno, odgovor na pitanje šta jeproizvedeno rubrikom „Odjeci i reagovanja“ ovde, kaoi sličnim metodološko–propagandnim pogonima, jeste– borbeni narod koji je stupio na mesto poslušnog na-roda. Stupio je ratni narod na mesto radnog naroda.Proizvedena je najpre masovna psihologija po kojoj jeodređeni narod, u našem slučaju srpski, žrtva drugihnaroda, a status žrtve obezbeđuje legitimaciju pravana upotrebu sile za izmirenje starih računa, za us-postavljanje vlastite dominacije boljeg nad gorim, čimese podrazumeva stvaranje svoje suverene nacionalnedržave sa što širim granicama uz optimalno etničkočišćenje.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ je bila više nego bilokoji ideološko-propagandni pogoni artiljerijska pri-prema za dugoročnu upotrebu raznih vrsta artiljerijakoje nisu bile samo ideološke i propagandne.

Kako je to proizvedeno? Koje su tu veštine prime-njene? Višegodišnje svakodnevno ubeđivanje u izu-zetnost naroda i po stradanju i po sposobnosti za ratnepodvige, čime je treniran i prizivan nastanak ratnognaroda, odnosno, to je ono što je, po mom mišljenju, vrlovažno u izumevanju naroda, populusa, populizma.

Međutim, reči pa i slike, mada ovde uglavnom o reči-ma govorimo, postaju meci ne sami po sebi, svojimsadržajem, već silom koja iza njih stoji, a tu silu čine, sjedne strane, nagomilane frustracije, a s druge sila ide-ološke propagandne mašinerije iza koje, opet, stoji silavlasti oličena u datom obliku režima, po mom mišljenju,autokratskog režima s totalitarnom tendencijom. A utom sklopu vojska i policija imaju sve važniju ulogu,opet s jednim jasnim, snažnim trendom omasovljenjaupotrebe nasilja, odnosno širenja naoružanih akterakoji će učestvovati u potonjim ratovima.

Politika, list i kuća, u svemu tome je igrala značajnuulogu, jednostavno zbog toga što je ona imala određenivišak moći obezbeđen tradicijom koja joj je omogu-ćavala, kao što znate, slogane o kojima je Ivan Čolovićnapravio jednu sjajnu seriju tekstova: Kad kažem no-vina, mislim Politika. Dakle, ono što piše u Politici to je


65

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 65

ono što stoji u novinama, a realno je samo ono što piše unovinama.

Uz izražavanje poštovanja prema Politici i priznavan-je izvesnih razlika u odnosu na druge medije, ne trebazaboraviti da je baš taj list imao sličnu ulogu u svojoj is-toriji i za vreme kraljevine SHS u vreme atentata uSkupštini na hrvatske poslanike. Neposredno nakon Dru-gog svetskog rata, takođe u podjarivanju izvesnih strastiu narodu oličenom u onim likovima koji su na ulicama isudnicama zahtevali što strožije kazne, po mogućstvu,pre svega, smrt za neprijatelje, razne neprijatelje.

Ta mašinerija je vežbala strogoću i kroz sistematskeobračune koji bi u ciklusima povremeno kulminiraliprotiv raznih neprijatelja i izdajnika, uključujući tu iobračun s novom levicom i kontrakulturom i, uopšte, skritičkim mišljenjem, što je neobično važno. Jer kada seraskrči teren na kome više nema gotovo nikakvog otpo-ra kritičkog mišljenja, studentskih i omladinskih listovai časopisa koji su redom uništavani, onda je mnogo lakšestabilizovati matricu za obračune koja se popunjava ra-zličitim sadržajima. Ta matrica koju primenjuje i Politi-ka, u ovom slučaju preko ove rubrike, liči na onaj vašar-ski pano s rupom u kojoj se menjaju likovi.

Ovde već pomenuta tobožnja humoreska „Vojko iSavle“ je upravo paradigma koja i povezuje i razdvaja raz-doblja prethodnih oblika obračuna s protivnicima, nepri-jateljima, izdajnicima, od novog oblika obračunavanja. Daironija bude i ovde prisutna, taj tekst je bio usmeren pro-tiv nacionalista. To je bio pokušaj, zamišljen kao obračun,s ljudima iz Akademije nauka koji su pokušali da napravejedan tekst koji se zove Memorandum a nisu uspeli da ganaprave. No, taj tekst je odigrao svoju ulogu bez obzira štonije bio dovršen. Uzgred rečeno, ni dan-danas se ne znako je autor toga teksta, ili ko su autori, što je vrlo važnoza ovu temu o kojoj razgovaramo.

Ne zna se, recimo, ni šta se dogodilo s mnogim nesta-lim licima, a pre svega s jednom ličnošću koja je vrloznačajna u isto vreme i za analizu fenomena nestalih iza analizu postojanja te anonimne sile. Reč je o nes-tanku Ivana Stambolića. Mi, dakle, imamo jednumašineriju koja sama po sebi ima takvu moć koja je,oslanjajući se na anonimnu silu koja stoji iza nje, u sta-nju da proizvede ovo o čemu mi ovde govorimo.


66

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 66

I pre ovog teksta o kojem danas razgovaramo, ob-javljeni su rezultati ozbiljnih istraživanja uloge Politikeu nastajanju „nacionalističkog vrtloga“. Jedno od prvihtakvih istraživanja, još pre desetak godina, objavio jebivši glavni i odgovorni urednik Politike, AleksandarNenadović (objavljen je najpre u Republici, a zatim uzborniku Srpska strana rata, 1996). I sam list Politika,kako je to uverljivo pokazala analiza jednog od urednikaizdanja Politike Miodraga Marovića (takođe objavljena uRepublici), bila je objekt operacije nalik na ratnu. Kakoje Marović pokazao, najpre se izvrši „desant“ – ubace seu Politiku pouzdani kadrovi, a zatim, kada oni samiojačaju svoje pozicije, izvrše puč te na sva važnija mes-ta postave „svoje ljude“, a onda tako stvorena ideološko-propagandna mašinerija poslušno obavlja poslove kojejoj nalažu vlastodršci...

Zašto je konstruisan ratni narod? Čini mi se da to pi-tanje ne možemo više odlagati jer bez uvida u to koji in-teres ili koalicije interesa stoje iza proizvodnje ovakveideologije i populizma ne možemo razumeti ni to što jeproizvedeno pomoću te ideološko-propagandne alatke.Sam taj proizvod propagandne i ideološke mašinerijedoprineo je da se jedna marginalna pojava kao što je na-cionalizam ili populizam, koji su postojali i u našem kaoi u svakom drugom društvu, pretvore u poredak, i tovladajući poredak, da postanu dominantni.

Dalja istraživanja nailaze na dosta velikih teškoćajer treba zaći u jednu doista složenu dinamiku među-sobnih uticaja i uslovljavanja, preplitanja svih važnijihoblika i nacionalizma i populizma koji su razorili zajed-ničku državu i stvorili nove tvorevine.

Nacionalizam i populizam, koliko meni govore vlasti-ta i tuđa istraživanja, pre nego što su pobedili u Srbijikrajem osamdesetih godina, imaju svoju vrlo važnuputanju u drugim delovima Jugoslavije pre kraja osam-desetih godina. Recimo, u masovnom pokretu u Hrvat-skoj, u populističkim pokretima koji se začinju u nekomsnažnijem, borbenijem obliku na Kosovu 1968. godine,da bi zahvatili sve delove Jugoslavije tokom desetak,dvadeset godina. Ali ono što je tu posebno interesantnojeste da ti oblici nacionalizma i populizma nisu imali do-voljno moći da ostvare svoje ciljeve sve dok se nije po-javio i srpski populizam koji im je dao dodatnu moć, a


67

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 67

sam je postao glavni i najodgovorniji razarač zatečenerealnosti, uključujući i zajedničku državu.

Zbog toga bi bilo dobro da uporedo sa analizom srp-skog nacionalizma i populizma, srpskih ideoloških ipropagandnih aparata, učešća najmoćnijih, najuticaj-nijih institucija (Crkva, Akademija, Univerzitet iUdruženje književnika), sve to ne možemo razumetibez ispitivanja interakcije između raznih nacionaliza-ma. Naravno, bilo bi preterano pripisati ovoj mašineri-ji, čija je moć rasla, da je baš preterano originalna uizumevanju naroda. Sve revolucije novijeg doba imalesu svoj izum naroda. Taj izum nije uvek isti. Tako i unašem slučaju narod koji su izumeli, taj oblik borbenognaroda, najviše odgovara, meni se čini, po onome kakosam ja to video istražujući novija zbivanja, jednojnovoj socijalno-interesnoj grupaciji koja se pojavila uovom društvu najpre negde početkom sedamdesetihgodina, da bi bivala snažnija tokom narednih decenija,a jezgro te grupacije čine niži ešeloni nomenklatureplus znatan deo zavisne srednje klase i lumpenskigradski i seoski slojevi.

Prelomni trenutak u preuzimanju komandnihpozicija u društvu bila je „antibirokratska revolucija“koja neposredno prethodi „događanju naroda“. Koso-vo vrlo često nije bila tema povodom koje se neposred-no govori o nekim različitim grupama koje su usukobu. Glavna tema je bila kako srušiti staru elitu,odnosno više ešelone nomenklature, kako bi ovi niži utom novom savezu ostvarili svoj cilj. I oni su topostigli. I u tom razdoblju, takođe to nije dovoljnovidljivo, dolazi do prožimanja vlasti i mafije – dakle,rat, zločin i pljačka su malter koji povezuje tu novu in-teresnu ideološku formaciju i sada je naše pitanje,posle svega što se dogodilo, da li je taj malter pro-lazan, trošan ili je trajniji cement. Tako dolazimo doposlednjeg pitanja, poslednjeg o kojem bih ja hteo neš-to da kažem, a to je trajnost, odnosno promenljivostfenomena kojim se bavimo.

Kada sam već pomenuo nezaobilazno, ali verovatno inajteže istraživanje dinamike kroz koju su prolazili ra-zličiti oblici nacionalizma i populizma u različitim is-torijskim trenucima, onda time dolazimo do jedne temekoja takođe nije dovoljno pažljivo kod nas razmatrana, a


68

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 68

to je priroda poretka koji stvaraju nacionalistička ide-ologija i populistički pokret. Čini mi se, toliko sam jarazumeo ono što se događa, da smo suočeni s jednimfenomenom vrlo značajnim i specifičnim, a ja bih ganazvao totalitarizmom malih naroda. Hana Arent, au-toritet za istraživanje totalitarizma, vrlo je uverljivopokazala da oni oblici totalitarizma koje ona analizirapodrazumevaju snažno društvo, jaku industriju i oz-biljne imperijalne planove. Od svega toga u ovim našimtotalitarizmima ima nekih elemenata, ali ne u do-voljnom broju da bi se stvorio stabilan poredak.

Zato su ti poreci – totalitarizmi malih naroda – pod-jednako stravični i komični. Onda nije čudno što se Fe-ral na svoj način, Corax na svoj, ili Miša Stanisavljevićna svoj način bave tim fenomenom pokazujući i njegovustravičnu ali i komičnu, groteksnu stranu. Totalitalita-rizam malih naroda čini jedan splet, jednu simbiozu,skladnu i antagonističku. To je jedna legura, kako to Po-dunavac voli da kaže, koju čine jedan deo patrijarhalnetradicije, kult domaćina u kući, u državi, na nebu, kakose govori, a još više tradicija ratničkih družina koje subrojne onoliko koliko ima oružja i ljudi, te ratni plen kojipredstavlja jednu vrstu privrede, čak i jednu od naj-razvijenijih privrednih grana patrijarhalnog društva.

Tu je zatim klerikalizam koji je takođe ideologija s to-talitarnom tendencijom, u kojoj crkva pokušava da krozspregu s državom kontroliše i društvo i državu. Zatim,naši mali narodi imaju svoju fašističku i nacističku epi-zodu u istoriji. I, napokon, imamo svoje tradicionalne inove oblike nacionalizma. Te različite ideologije s totali-tarnom tendencijom povremeno su u veoma oštrommeđusobnom sukobu, međusobno se hapse i ubijaju, ane samo govore najgore moguće stvari jedni o drugima– ipak su istovremeno i čvrst front, bedem protiv onihkoji bi hteli demokratske promene.

Fenomen totalitarizma malih naroda, čini mi se,jeste vrlo važan da bismo razumeli šta se ovde događaloi šta se događa i da bismo konačno pokušali da us-tanovimo koje su tačke kontinuiteta i diskontinuitetatih ideologija i pokreta i tih oblika režima, pri čemu,imam utisak – opet da se koristim tom neodređenompoštapalicom – da se od nedavno iza naroda u ovom ob-liku kako je on proizveden pomalja društvo sa svim svo-


69

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 69

jim košmarima koji su nastali u minulom razdobljuneviđenih zločina, pljačke i užasa. I tek se iz perspek-tive društva, nastajuće strukture društva i težnje zapromenama u privredi i kulturi kao autonomnim sfera-ma, ukazuje mogućnost da vidimo ovu tvorevinu kojaizgleda kao Frankenštajn, kao prolazna, dakle ne traj-na, ne večita pojava.

Dabome, ništa nisam rekao niti ću reći, ali red je dapomenem značaj šireg konteksta od jugoslovenskog,pre svega mislim na hladni rat i sve ono što se kasnijedogađalo, sve do ovih dana koji ponovo stvaraju jednunapetu atmosferu u kojoj ima možda, bar za neke drugepredele u svetu, izazova za nova izumevanja populizma,a za naše prilike bih rekao da su intelektualni kapacitetiza izumevanje populizma presahli, da ostaju po inercijirazne tvorevine i mnogi akteri, ali da ničeg više novognema osim ponavljanja, ali ponavljanje takođe ima svojusnagu.


70

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 70

DISKUSIJA

SNJEŽANA MILIVOJEVIĆ

Zahvaljujem autorki i autoru koji su ovako studioznopripremili građu za buduća istraživanja kojih će, veru-jem, biti, jer je rubrika „Odjeci i reagovanja“ važan deonaše medijske prošlosti.

U jutrošnjem razgovoru, kao i u nekoliko ranijih oovoj temi, osetila sam dva shvatanja koja, čini mi se, nedoprinose potpunom razumevanju ili kvalitetnomrazumevanju te prošlosti. Jedno je stanovište o tomeda je instrumentalizacija medija sama po sebirazumljiv dokaz i da se to ne mora naročito dokazivati.Polazi se od pretpostavke da se analizom medijskogsadržaja i medijskih poruka to može eksplicitnopokazati, te stoga i nema istraživanja uticaja medi-jskog teksta na publiku. Iz toga sledi da stvarna anal-iza tekstova može da bude predmet raznih discipli-narnih ili metodoloških sporenja o tome da li je boljeraditi klasičnu analizu sadržaja ili etnometodološkimpristupima ulaziti u finese teksta.

Rubrika i sadržaj tekstova u „Odjecima i reagovanji-ma“ devedesetih godina bili su fantastično važni i imalisu određenu ulogu tada – danas nije dovoljno baviti seanalizom teksta, koji nema ni literarnu vrednost po sebi:on se analizira zbog uticaja koji je ostvario, a to se nemože ustanoviti analizirajući sam tekst. Kao što je kolegaPopov rekao, i Memorandum je ostvario fantastičan uti-caj iako nije bio ni završen, ni autorski zaokružen.

Medijski tekst utiče drugačije od nekih drugih vrstatekstova, pa su pored socioloških i istorijskih istra-živanja potrebna i posebna medijska istraživanja, kojauključuju i analizu uticaja. Čini mi se još da je uočljivopovremeno potpuno arogantno isključivanje publike ilijavnosti iz ovakvih promišljanja. U protekloj decenijinije funkcionisala prava kritička javnost, nije bilo javnescene u pravom smislu – postojala je široka medijskapublika i relevantna medijska publika, koja je u jednomtrenutku funkcionisala kao neki mobilizacijski nukleusza ukupnu populaciju. To je proces koji se, takođe, nemože detektovati samo analizom poruka.


71

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 71

Naravno, to uopšte nisu opaske priređivačima, negoprosto svima nama koji danas s distance od deset godi-na analiziramo samo tekst u njegovim i kvalitativnim ikvantitativnim dimenzijama. Čak i ta intertekstual-nost, smeštanje u kontekst, otvara dilemu kako je tajkontekst kontekstuiran; s kasnije distance se ostavljapotpuno izvan fokusa interesovanja da je ta rubrika i dasu te novine konstituisali jednu vrstu medijske publikekoja je imala jedno vrlo javno političko oglašavanje naovoj sceni, koje je proizvelo posledice. I to je ono što nasu ovoj vrsti analize, medijske analize, zanima.

SRĐAN DVORNIK

Prvo jedna lična napomena, budući da u širem smis-lu u ovakvim kontekstima često govorimo i o lomovima,rezovima, diskontinuitetima u komuniciranju izmeđuljudi koji su ranije donekle dijelili isti prostor, a onda senašli podijeljeni granicama među postjugoslavenskimzemljama. Prvi put sam u Beogradu nakon skorodvanaest godina i imam vrlo jak utisak da razgovorinikada nisu prestajali, nemam dojam diskontinuiteta.

Nebojša Popov je spomenuo važno pitanje praćenjaevolucije stvaranja populizma, i to nacionalističkogpopulizma u različitim etnonacionalnim sredinamatadašnje Jugoslavije i njihovo međudjelovanje.

Tradicionalno se smatralo da je razlika između srp-skog i hrvatskog nacionalizma značajnim dijelom utome što je hrvatski njegovao i isticao i najmanje raz-like, pa se to ilustrira time da je jedna od prvih ne-funkcionalnih knjiga, koja je bila bestseler po dolaskuTuđmanove garniture na vlast, Hrvatsko-srpski raz-likovni riječnik. Nasuprot tome, jedna od dosta važnihosobina srpskog nacionalizma bila je ignoriranje i za-postavljanje razlika, što se moglo često čuti u obliku:„Pa, dobro, kakav sam ja nacionalista, ja se svuda u Ju-goslaviji osjećam kao u svojoj kući?“. To na prvi pogledzvuči sasvim plauzibilno, ako se zanemari da se to go-vori u zemlji koja nije demokratski konstituirana ikoja je kroz bar posljednju deceniju i pol egzistencijebila konstituirana upravo na etnonacionalnom kon-ceptu.


72

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 72

Evolucije populističkih nacionalizama u drugim di-jelovima, osim Srbije, imale su putanju sve većeg isticanjaposebnosti, koje su dobile ustavnu legitimaciju 1974. go-dine. Nisu Tuđman i drugi nacionalisti izmislili na-cionalne države nego su one kao definicije republika tadabile upisane u Ustav. Čini mi se – to je ono što je nepro-vjereno mišljenje – da je ova propaganda, koja se poste-peno formirala u Srbiji, koliko sam ja mogao pratitidnevno čitajući Politiku, Nin, Književne novine iKnjiževnu reč, tekla od 1980, a kulminirala krajem 1987.godine, te dovela do nečega što smo mi ostali, da tako ka-žem, izmislili ranije: Jugoslavija nije nešto što gube samorelativno manji narodi, jer se tretiraju kao manjine, a srp-ski narod kao relativna većina se iz toga može izuzeti.Naprotiv, konačno i srpski narod „dolazi u isti red“.

Antibirokratska revolucija je imala svoju predigru iligeneralnu probu u onome što se nedavno u mojoj zemljislavilo kao trideseta godišnjica Hrvatskoga proljeća. Toje pokušaj da se komunističko rukovodstvo, neću rećielita, jer njih niko nikad nije ni izabrao, legitimira nečimšto više nema veze s komunizmom, socijalizmom i revo-lucionarnom ideologijom, nego naprosto s dobrimstarim nacionalizmom kao jedinim načinom da se dobi-je masovna podrška.

To je isprobano 1970. i 1971. u Hrvatskoj, s jednommalom greškom – tada je gazda koji je bio iznad svih tihnacionalnih podjela bio živ, zdrav i dosta moćan i, dakažem personifikacijski, premda je to već dosta ofu-cano, sabran u jednoj osobi. Miloševićeva prednost naddrugim kolegama bila je u tome što je operativno prijeostalih shvatio da mu ne trebaju ni taj mrtvi gazda, nitimeđusobna podrška sličnih rivala i kolega iz drugihfederalnih jedinica, nego da ponovo – ali ovaj put punouspješnije i s pogubnim posljedicama – može uskrsnutiovaj oblik oslanjanja na masovnu podršku.

Što nam taj pobjednički populizam govori? Sada sevraćam na ono što je povod ovoj diskusiji, a to je ovo zaistauzorno okupljanje, klasificiranje i sređivanje materijalakoji tako paradigmatski pružaju „Odjeci i reagovanja“. Onošto je meni zapelo za uho i oko u nekim izlaganjima ovdjei u nekim interpretacijama ranije, jest da je kroz turubriku i takve medijske priloge koje-gdje rasute zgusnu-ta javna scena – ono što smo imali od javnosti svelo se na


73

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 73

govor foruma koji se pripušta u javna glasila, pripuštennačin govora koji je inače zaista, ali sad bez nekakvihmetaforičkih pretjerivaranja i prizivanja puno zlorabljeneKrležine figure, govora koji je zaista bio sasvim uobičajenu pijanim razgovorima ili čak tučama po krčmama.

Napraviću malu digresiju. U jednoj zagrebačkoj ka-vani došlo je do tuče koja je počela riječima: „Pa, štohoćeš, moj stari se bar borio za Hrvatsku a nije bio čet-nik s petokrakom k’o tvoj!“. Onda su poletjele šake,boce... Pitao sam konobaricu jel’ to svaki dan tako, a onakaže: „Ma, bez brige, to su lokalni dečki, oni se samomeđusobno tuku, druge goste ne diraju“!

Te agresivne vulgarnosti, ono što bismo nakon iskus-tava zvali političkom nekorektnošću, to je u nekim seg-mentima, u nekim slojevima živjelo kao način govora. Mismo, naravno, uvijek imali, između ostaloga oko sebe i di-jecu tzv. poraženih snaga, imali smo one kojima je netkoubijen pod mračnim okolnostima i bilo šta drugo, imalismo nove netrpeljivosti koje su njegovali naši novi lideritokom, ponajviše devedesetih godina, a ono što je očito-valo, između ostalog, i ovu rubriku je to da taj govor na-jedanput bude pušten kao nešto što je normalno, neštošto se hvali, nešto što se legitimira kao govor naroda.

I na podlozi naše autoritarne tradicije, a posebno štoprije toga nismo imali slobodno pluralističko izražavanjestavova, ono što jednom uđe u medije postaje i legitimno.

Nezavisno od primjedbe koliko je značajno prisustvoljudi s visokim i akademskim titulama među onima kojisu davali priloge rubrici „Odjeci i reagovanja“, nije obra-zovana elita ulivala u javni diskurs ono čime se manip-uliralo narodom. Ne, vulgarni govor običnog naroda, štogod to značilo, njegovog neuhvaćenog nedefiniranog ti-jela, jeste ono što je i ta obrazovana elita pronosila,preuzela, i pridonijela da se legitimira.

I u Zagrebu je prvo jedna prostakuša koja se zove Tan-ja Torbarina u nedjeljnim komentarima u Danasu i posli-je u Globusu počela diktirati jedan tempo, a onda su odjed-nom intelektualci, čak i istinski liberali poput jednogVlade Gotovca, ponekad kada bi im se omaklo u govoru,preuzimali i takve obrasce. Tako da je ta vulgarizacijakrenula i pokazala samo to da mi naprosto nemamo civi-lizirane, obrazovane elite koje bi bile ikakav autoritet.


74

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 74

SLOBODAN LANG

U ovom trenutku sam zaokupljen pitanjem Avgan-istana – nakon cijelokupnog iskustva koje je sakupljenoovdje, sedamdeset pacijenata u Kandaharu nije bilo za-štićeno! Želim reći da sam impresioniran radovima, ali ida podsjetim da je stotinu godina trebalo da se francus-ki predsednik izvini za ono šta se desilo Drajfusu.

U medicini je pravilo da dijagnoza bez terapije nijedopuštena, pa se tako ne može govoriti o tome kako nas-taje mržnja a da se ne govori o tome što će se činiti snjom, i u tom pogledu je značajna analiza svih faza suko-ba, uključiv i faze prije sukoba. Osjetio sam i ovdjepokušaj interpretacije kao da je sukob bio fatalistički,da se nije mogao spriječiti i stoga je danas na sceni iz-bjegavanje analize onoga što se moglo učiniti. Tako sepočetak sukoba uzima kao početak postojanja, što nijetočno jer postoji i vrijeme koje je prethodilo sukobu.

Mislim da je jedno od ključnih iskustava ono kako semržnja spriječava. Još devedesete godine u Stokholmutražili smo promjenu definicije zdravlja – da se u njumora uvesti pojam duhovnog blagostanja, to jest da sezdravlje najviše zagađuje mržnjom i da se ne može začovjeka koji mrzi reći da je zdrav. Kao što se infekcijeepidemiološki šire vodom ili hranom, šire se i medijimajer i mržnja može biti epidemija, kao što to može biti ko-lera. Kada se bolest izaziva hranom, ljude učimo da peruruke, ali edukacije kako da se čovjek zaštiti od izazi-vanja mržnje praktično nema.

Suočavajući se s tim nevjerojatnim svijetom, odlučio1993. mržnju smatrati bolešću i suočio se s jednomgreškom iz mladosti i mog odgoja – greškom prema Nje-mačkoj. Svojevremeno sam vjerovao da postoji etničkamržnja, ali danas ne vjerujem da postoji etnička ili vjer-ska mržnja. Mislim da postoji jednostavno mržnja, akako se ona izaziva, što se u kojoj sredini procijeni, kojipoticaj će je izazvati – to je već oblik manipulacije.

Kaplan je u Americi objavio glupost o balkanskojmržnji, što je izazvalo dosta dezorijentacije sameAmerike, a tada se dogodila Ruanda gdje je, kao prijeDrugog svjetskog rata na ovim prostorima, širenjemržnje korišteno prije direktnog ratovanja. Smatramda je spriječavanje mržnje jedan od ključnih oblika pre-


75

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 75

ventive rata i trebalo bi u pojedinim sredinama zapazitii prepoznati porast mržnje. Potrebno je uvesti nešto štosam nazvao hate watch, te u svim sredinama prihvatitiodgovornost za kontrolu mržnje. Mržnju treba pobjeditii mora se naći metodologija kako kontrolirati mržnju.Ova je analiza izuzetna i ja je poštujem, poštujem sveanalize unazad, ali od njih je još važnija ova sadašnjaanaliza, a najvažnije je spriječavanje sukoba. Ratnisukobi na ovom prostoru prvi su u pedeset godina kojisu izbili u jednoj razvijenoj zemlji i zato je mnogovažnije što smo naučili iz njih i kako ćemo ta znanja ši-riti, nego da plačemo nad sobom.

Bio sam na otvaranju Židovskog muzeja u Berlinukada je bio World center pogođen i rekao sam četiristvari koje treba učiniti: prvo, stradalima pomoći jer jesvejedno da li je netko iz najbogatije ili najsiromašnijezemlje ako mu pomoć treba. Drugo, odmah se moraju za-štititi bolnice u Kabulu i pripremiti prihvat izbjeglica,jer će u Avganistanu doći do velikog stradanja. Treće,zločini i rizici nisu samo na Balkanu i u Ruandi, i morada proradi sud u Rimu pa neka Osama Bin Laden budeoptužen pred tim sudom. Pitanje odgovornosti se moraglobalno postavljati, a ne kao s Hagom dopustiti da diote globalne odgovornosti zaspi. I, konačno, moraju seokupiti istinski mirotvorci, svejedno da li vjerski ili no-belovci, u pokušaju spriječavanja nove očigledne ratnerunde na Bliskom Istoku.

MIRJANA TODOROVIĆ

Sam razgovor na temu „Odjeci i reagovanja“ ne shva-tam kao priču o nečemu što je bilo i podsećanje nanekakav dokumenat, naprotiv ja ga poimam u duhu kon-tinuiteta onoga što se dešavalo od 1991. i onoga što sedanas dešava, naročito u javnoj sferi, s nosiocima javnihfunkcija, pri čemu ne bih amnestirala medije. Teško dase mogu odvojiti oni koji vode politiku, politička oligarhi-ja od onoga što se nama poslednjih deset ili jedanaest go-dina događalo s medijima. Na nacionalnom planu ovde sedogodio taj ubistveni rečnik mržnje. Rečnik koji je u buk-valnom smislu ubistven. Danas kada je uspostavljenkakav-takav mir među delovima bivše Jugoslavije, ne na


76

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 76

žalost i s Kosovom, taj isti ubistveni rečnik mržnje sepreneo na teren Srbije. Odgovorila bih i kolegi s Kosova:i mi smo se ovde osećali kao i vi, da ne govorim i oubistvima, o represiji kojoj su bili izloženi neistomišljeni-ci, ljudi koji su želeli nešto drugo.

Taj rečnik i način komuniciranja postali su kulturanašeg ponašanja i kultura našeg dijaloga, netolerancija– najblažu reč sam upotrebila – netolerancija u svako-dnevnom, a i u političkom životu. Sa Stjepanom Grede-ljem sam istraživala medije u vreme izborne kampanjei mogu vam reći da se upotrebljavao isti taj ratničkirečnik, ta ratnička terminologija. I, čini mi se, u nekomprizemnijem, da upotrebim i tu reč, banalnijem iprostačkijem smislu se koristila ta terminologijaizmeđu protivnika. To se pogotovo videlo u državnimmedijima. Svima su poznati ti termini: dresirani papa-gaji, dementni, poslušnici, doušnici, plaćenici, izdajnici,ljudi koji otvaraju vrata svetskog poretka, pa sve doonih čuvenih hijena i pudlica...

Taj rečnik i taj način izražavanja u stvari su iniciralipolitičari i dolazio je s vrha vlasti. Oni su ga izricali, aonda su to mediji zdušno ponavljali.

Slažem se s kolegom Langom da mržnja ipak imajedan, kako bih rekla, malo univerzalniji karakter, i mismo malo skloni da neke stvari pozaboravljamo. Ja ćuvam reći da smo mi vršili istraživanja u periodu posleseptembra, posle onih septembarskih izbora i videli smostrašnu stvar – potpuno iste tekstove u Politici urubrikama „Među nama“ i „Pisma čitalaca“! Čak su ipesme pisane u slavu vođe – Koštunice.

Isti su se novinari potpisivali. Isti novinari, bili suskoro isti urednici, i imali ste samo zamenu imena, ništadrugo, samo zamenu imena. Prosto čovek nije mogaosebi da dođe. Mislim da je nedopustiva ta naša amnezija.

Postoji u tim našim društvima tranzicije tzv.zabrana bavljenja javnim funkcijama i takvim poslovi-ma, a mi to, na žalost, ne doživljavamo. Isti ljudi sada os-nivaju svoje novine, mnogi su, možemo ih imenovati,pozivani kao glavne zvezde na televiziju, kao da se niš-ta nije dogodilo, kao da ništa nije postojalo, kao da nismosvi kroz to prošli.

Zato mislim da zabrana mora postojati kao način so-cijalne kontrole. Možda sam malo duže pričala, ne sve


77

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 77

što sam htela da kažem, ali ideja je bila da se pokaže tajkontinuitet i da se odista ljudi moraju pozvati naodređenu vrstu odgovornosti. To su neki, nisu jedininačini, ali neki od načina o kojima se može govoriti usprečavanju instrumentalizacije medija, o čemu miovde najviše govorimo.


78

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 78

SESIJA II (nastavak)

OLIVERA MILOSAVLJEVIĆVIĐENJE „DRUGOG“

Dala bih sebi slobodu da kažem samo jednu rečenicuo onome što je govorio kolega Stjepan Gredelj, onepravilnom korišćenju termina „dotepenac“. Moramda kažem da mi je potpuno jasno otkuda taj termin uPolitici. Kada hoće da pokaže koliko je velika mržnjaHrvata prema Srbima, Vasilije Krestić uglavnom pomi-nje da su oni koristili za njih izraz „dotepenac“, a kakose kod nas sve površno koristi, onda su, pretpostavljam,i autori u Politici uzeli taj izraz jer ga koristi akademik,i ne znajući u kom kontekstu ga koristi. Na isti način, asve ovo spada u ovu priču, kao kada Dobrica Ćosić, govo-reći o tome da su Makedonci zapravo Srbi, upotrebiizraz „fluktoantna masa“ umesto Cvijićeve „flotantnemase“.

Viđenje i slika „drugog“ je najuočljiviji parametarsvakog nacionalizma, a njegova eksplicitnost pokazujestepen sigurnosti nacionalnih propagandista u uspehsvoje misije i svog mesije. A mesijanstvo i misionarstvosu u osnovi svake velike nacionalne ideje ili, daparafraziram kolegu Mimicu od jutros, to je onaj sistemu ludilu nacionalizma kojem je uvek u osnovi naj-prizemnija dnevna politika.

Navešću jedan primer. U poslednjih stotinu godinanajčešći stereotip kod srpskih intelektualaca, od naj-većih autoriteta do marginalnih autora, a koji se odnosina Albance, glasi da je Skenderbeg Srbin. Stereotip oSkenderbegu Srbinu nije uopšte proizvod potrebe da seSkenderbeg iz nekih nacionalnih pobuda prisvaja, većima sasvim jasne implikacije upravo u slici koja sestvarala o Albancima. Naime, ako bi se prihvatilo da jeSkenderbeg Albanac, onda bi srpski nacionalizam priz-nao da Albanci imaju „slavnu“ istoriju, time bi se daljepriznalo da su Albanci konstituisani u naciju, da imajupravo na državu, što bi značilo da su Albanci koji imaju„slavnu“ istoriju državotvorni narod. Pošto je to slikakoja ne sme da se dozvoli, onda se Skenderbeg prisvajai negira njegova pripadnost albanskom narodu.


79

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 79

Da se vratim na Politiku. Prvo je početkom 1989. go-dine Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnos-ti napisalo da list Politika ima prosvetiteljsku i kultur-nu misiju u srpskom narodu. Onda je sredinom 1989. go-dine rektor Beogradskog univerziteta rekao da je Politi-ka uvek bila uz svoj narod ali nikada na štetu drugihnaroda. Zatim je jedan pesnik, akademik, 1991. godinerekao da je Politika i u najgorim vremenima svojim či-taocima davala mig kako nije zaboravila šta je istina išta treba da budu novine, navodeći da „dok ima krivoslovo u zaglavlju, Politika će biti jedna od najvažnijih in-stitucija srpskog naroda“. A onda je predsednikAkademije 1992. godine zaključio da je Politika duhovnistub srpskog naroda.

S druge strane, Politika je aprila 1987. izvestila da jeglumac Aleksandar Berček odbio da glumi u Sarajevuzbog, kako piše, „zvorničkog slučaja“, a maja 1990. jeizvestila da je pisac Dušan Kovačević odbio da bude članžirija na Pulskom festivalu zbog „slučaja Mlinar“. Dapodsetim, slučaj Mlinar je slučaj o kojem je Politikapisala pod naslovima „Nepodnošljiva lakoća srpskihrana“, „Klanje srpske duše“, „Genocidni recidiv“ i slično.Postavlja se pitanje, kakva je veza između ovih, sasvimsinhronih zbivanja.

Kada Akademija, rektor i pesnik kažu da je Politika– istina, a onda glumac i pisac zbog te istine okrenu leđačitavoj drugoj sredini izjednačavajući sve što je čini,odnosno kada prihvate da je „slučaj Mlinar“ dokaz da ječitava nacionalna sredina obolela od „genocidnog re-cidiva“, onda je stereotipna, generalizovana slika „dru-gog“ učvršćena i teško pomerljiva bar za života celejedne generacije. A da bi se ona stvorila potrebna suupravo tri navedena elementa: elita kao autoritet, njenimediji kao transmisija i javnost koja, ako ne veruje rek-toru, akademiku, pesniku, glumcu i književniku, nemakome da veruje.

Naravno, ovakva stereotipna slika „drugih“ nijestvarana odjednom. Ona se izgrađivala u raznim kriz-nim vremenima tokom proteklog veka, pa ipak je svakiput kada se ponovo aktivirala moralo da joj se prilazipostupno. Pre nego što su vrednosni sudovi o „drugima“izgovoreni u svom sirovom vidu, prolazili su kroz fazuimplicitnih stavova, pa je javnost „znala“ za sva njihova


80

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 80

„strašna“ svojstva pre nego što su eksplicitnim imeni-ma nazvani u medijima.

Prva teza svakog razmahanog nacionalizma je da jeon samo odraz buđenja spolja sputanog identiteta, pre-ma tome da je pozitivan, odbramben, opravdan, odnos-no da sam nacionalizam po sebi znači samosvest. A onikoji ga guše samo su u prvom trenutku protivničke ide-ologije. Čim se nacionalizam identifikuje on otkriva svo-je prave „neprijatelje“, one kojima pripisuje onemoguća-vanje ispoljavanja identiteta, a to su uvek drugi narodi.

Tako je Politika pisala ono što je elita govorila a na-rod dobro pamtio, naime da su „neprijatelji Srba Srbeučinili Srbima“, ili da su „srpska pitanja pokrenuli iotvorili drugi, uspravili su nas udarcima, otrezniliuvredama“... Pojedinačne slike „drugih“ – a ja bih seovde osvrnula samo na tri primarna „neprijatelja“ re-dom kako su se u „Politici“ javljali, Albance, Slovence iHrvate – formirane su namenski, onda kada je politikadiktirala potrebu pronalaženja „žrtvenog jarca“. Kadaje reč o Albancima, Politika nije morala da poseže zastarim piscima koji su ostavili čitavu mrziteljsku biblio-teku o njima. Počela je prividno naivno, pa je čitava1987. godina bila posvećena sahranama i venčanjima jersu ta dva momenta u albanskom svakodnevnom životuprepoznata kao mesta primarnog ispoljavanja naciona-lizma.

Naslovi iz Politike su glasili: „Ugledni ljudi nasahrani iredentiste“, „Albanka za svoju svadbu izatkalazastavu Albanije“, „Kažnjeni svatovi što su na trak-torskoj prikolici imali goblene s dvoglavim orlom“,„Bivši ambasador na sahrani nacionaliste“... Već 1988.godine sahrane i svadbe nisu bile dovoljno ubedljive pase nastavilo s pokušajima silovanja, a onda su nestale isahrane i svadbe i pokušaji silovanja, ali je lekcija brzonaučena pa su se na „mitinzima istine“ već mogle čutiparole „Srbi, Crnogorci i pošteni Albanci“.

Ako je negativnih stereotipa o Albancima bilo u pro-teklom veku na pretek pa je lako bilo sročiti priču opokušajima silovanja, zloupotrebi dece i slično, oSlovencima je stereotipna produkcija u prošlostiodsustvovala. I dok se „inventivni“ roker nije dosetio„austrijskih konjušara“, uglavnom se sve svodilo nabekeljenje sa slovenačkom reči dežela pa se u Politici


81

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 81

može naći čitav niz oblika izvedenih iz ove reči, kao štoje „deželaški“ i slično. A upravo na primeru „konjušara“se najbolje može videti koliko stereotipi imaju jed-nokratnu upotrebu, pa je i ovaj posle vrlo kratkog vre-mena zaboravljen, a današnja mlada generacija gaverovatno ni ne poznaje. Sasvim konkretno, Politika jeprenosila tvrdnje da su „naših“ hiljadu godina duže odslovenačkih hiljadu godina, da su Slovenci praznoglavi,nadmeni, izveštačenog ponašanja, pokondirenih, ka-toličko-purgerskih manira, da je Srbija industrijalizo-vala seljačku Sloveniju... A kako se stereotipi čestotransferišu s jednog na drugi narod, tako je i onaj popu-larni stereotip o Bugarima koji „zabijaju nož u leđa“ bioprenet na stranicama Politike na aktuelne „neprijate-lje“, Slovence.

Kada su na red došli Hrvati, a to je bilo, uslovnorečeno, početkom 1990. godine, Politika je imala naraspolaganju obilje, kao i o Albancima, starih stereotip-nih slika, pa je tako vrlo brzo obnovljeno hrvatskonagodbenjaštvo, hrvatsko verolomstvo, hrvatska mrž-nja, ali su dodati i neki novi – kao hrvatski kastraconikompleks, zatim obeležavanje Hrvata kao veštačke na-cionalnosti ili, kako je to jedan akademik slikovitoopisao, „nešto kao plastični karanfil u cvećarnici“, ilitvrdnja da je među njima „manje Jugoslovena negobolesnih od neizlečive bolesti“, da je to „pošast koje setreba za sva vremena osloboditi“, i slično.

Postavlja se pitanje da li u stvaranju ovakve nelepeslike „drugih“, koja u osnovi uvek nastaje da bi se stvo-rila lepa sopstvena slika, ima spontanosti i da li imaonog zrna istine o kojem se često govori kada je reč o na-cionalnim stereotipima. Po mom sudu, tu nema ni spon-tanosti ni slučajnosti. Čitava ova priča je sasvim jasna i,uslovno rečeno, unapred pripremljena konstrukcija.Kao što se u prošlosti pred svaki rat, čitava izdavačkadelatnost podređivala potrebama dokazivanja njegoveopravdanosti, tako je i Politika sa svojom rubrikom„Odjeci i reagovanja“ sasvim pripremljeno odigrala svo-ju ulogu. Danas su akteri spremni da negiraju značajreči i njihovu mogućnost da utiču na društvene tokove,pa je jedan od njih skoro ljutito rekao da uopšte nijevažno šta napiše ili kaže neki pop ili pesnik. Međutim,svest o značaju onoga što se izgovara, piše i širi u


82

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 82

javnost putem štampe, a ovde konkretno putem Poli-tike, bila je sveprisutna.

Nije slučajno Milorad Vučelić, jedan od novinara kojije napravio najveći broj intervjua sa intelektualnim au-toritetima baš za Politiku, knjigu tih sakupljenih inter-vjua nazvao Razgovori sa epohom. U predgovoru je i ob-jasnio zašto su to „razgovori sa epohom“, navodeći da jeu pitanju „prelomno vreme“, dakle posedujući potpunusvest o njegovom značaju, a bitno je da je knjiga izdata1992. – ne naknadno, naknadno je verovatno ne bi ni ob-javio – da su autori koje je intervjuisao „najumniji ljudi“,da oni tu govore o „sudbinskim pitanjima“, da je njihovareč izazvala „odjeke“, a da su ti „velikani“ reči izgovaralisame „istine“ o svom i drugim narodima.

IVAN ČOLOVIĆ“SAMO TAKO NASTAVITE, O NARODU, UZ NAROD I ZA NAROD“

Ja ću ponuditi jedan mogući pristup ovoj izuzetnozanimljivoj građi, ovom izuzetno zanimljivom sve-dočanstvu koje, zahvaljujući Fondu za humanitarnopravo i autorima ovog CD-a, Aljoši Mimici i RadiniVučetić, sada imamo „servirano na tacni“, ako takomogu da se izrazim. Sada je ovo svedočanstvo, ovugrađu, mogućno mnogo lakše istraživati nego ranije,kada je trebalo provoditi dane i sate u bibliotekama dabi se došlo do pojedinih ovde objavljenih priloga.

Moje čitanje, ili moj prvi pokušaj čitanja ove građe,ove rubrike, ići će uporedo sa onim što su ovde većponudili najpre Nebojša Popov, kad je govorio oproizvodnji, odnosno izumevanju naroda, a onda i Oli-vera Milosavljević, koja je govorila o proizvodnji iizumevanju drugog. Ali, u nekim tačkama će se ovo štoću ja sada ukratko izneti od toga i razlikovati, a vi ćetevideti u čemu su te razlike.

Pre svega, ovoj rubrici pokušavam da pristupim kaomanifestaciji jedne svojevrsne političke religije, jednevrste svetovne, sekularne ili civilne religije, kako sepolitičke religije obično nazivaju. Ova rubrika je, pomom mišljenju, dobar primer političke ritualne autoko-munikacije. Ona je bila neka vrsta političkog obreda,


83

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 83

političke mise, moglo bi se čak reći, u slavu nacije kaopolitičkog božanstva. Ona se ne može opisati samo kaorubrika u kojoj navodno narod govori, mada se i takomože opisati, nego se mora tome dodati da je to rubrikau kojoj se inscenira situacija u kojoj narod govori naro-du o narodu. To bi bila najtačnija definicija te komu-nikacijske situacije. To znači da je ovde narod pred-stavljen u trostrukoj ulozi govornika, primaoca porukai predmeta poruka. A to je situacija karakteristična zaobrednu autokomunikaciju, onako kako je tu komu-nikaciju opisao Edmund Lič u knjizi Kultura i komu-nikacija.

Autori su napravili dobar izbor naslova za CD:„Vreme kada je narod govorio“. To je citat jednog od tek-stova ove rubrike, ali mislim da je još bolji izborrečenice koju su stavili kao moto svog uvoda, a to jerečenica iz nekog teksta Živorada Igića, koji glasi:„Samo tako nastavite, o narodu, uz narod i za narod“. Tobeskonačno ponavljanje reči narod, onako kako se rečiponavljaju u religijskim obredima, pokazuje o kakvojvrsti fenomena je ovde mogućno govoriti, jer ja neželim, naravno, da ovu komunikaciju svedem samo natu, parareligijsku dimenziju.

“Odjeci i reagovanja“ bili su u svoje vreme samo deoprikazivanja naroda, prikazivanja njegove volje i nje-gove reči. Znači, „proizvodnja“ naroda pre svega je nje-gova inscenacija, prikazivanje. Ova rubrika je nastala itokom prve godine izlazila – kao što je ovde, uostalom,to već rečeno – u vreme kada je insceniranje narodnihmasa bilo sadržina jedne druge vrste političkih rituala,političkih mitinga u Srbiji i Crnoj Gori, koji su organizo-vani da bi se dala podrška onome koji je dočekan i slav-ljen kao novi narodni vođa i spasilac. O tim mitinzimaopširno su izveštavali mediji, pa tako i Politika.

Dakle, Politika nije negovala samo ovu vrstu ritualnekomunikacije koju sada nalazimo na primeru rubrike„Odjeci i reagovanja“, nego je ona izveštavala i o ritual-nim političkim skupovima, i njih, kao i pisma čitalaca,predstavljala kao vox populi. Taj list, mada u tome nijebio usamljen, redovno je donosio izbor parola i slogana stih mitinga. Ja i sad pamtim neke od njih. Na primer: „Igluvi čuju glas naroda!“. Dakle, rubrika „Odjeci i reago-vanja“ bila je jedan od načina da se ritualno inscenira,


84

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 84

materijalizuje jedinstvo srpskog naroda u transu oku-pljenog oko svoga vođe.

Sada nekoliko reči o osnovnim elementima kulta kojise nalazi u središtu ove ritualne autokomunikacije. Nje-gov predmet je, kao što sam već nagovestio, idol ilibožanstvo po imenu Narod, odnosno Srpski Narod. A tobožanstvo se slavi na donekle paradoksalan način. Neslave se njegova moć i snaga, njegove pobede, njegovobogatstvo, njegova lepota... Ništa od toga. Naprotiv, u pr-vom planu kultnog govora o Srpskom Narodu su njego-va stradanja, pogibije, rane, seobe i razne druge muke inevolje koje je on podnosio i danas podnosi i trpi. Topotvrđuju mnogi prilozi u ovoj rubrici. Martirska stranaovog kulta naroda i tu je dominantna.

Autori tekstova se utrkuju u tome ko će plastičnije,dirljivije, potresnije prikazati nevino stradanje na krstistorije razapetog naroda. O tome svedoči podatak da uindeksu pojmova, koji čini jedan od najvažnijih eleme-nata ovog CD-a, ima veliki broj tekstova u kojima se jav-ljaju reči kao što su „pokolj“, „pogrom“, „silovanje“,„krv“, „krvoproliće“. Tu spada i reč „Jevreji“. Zašto?Zato što se ta reč ovde pojavljuje skoro bez izuzetkatamo gde se govori o stradanju srpskog naroda i gde seonda kaže da se to stradanje može eventualno jedinouporediti sa stradanjem Jevreja.

Međutim, u ovom rečniku pokolja i užasa najzastu-pljenija je reč „jama“. Ona se pojavljuje u 983 teksta,češće i od sintagme „srpski narod“, koja se pojavljuje u778 tekstova.

Ovo martirsko evociranje kolektivnog srpskogstradanja, ovu golgotu srpskog naroda donekle kompen-zuje prikazivanje i slavljenje pojedinih Srba, u kojem do-minira nacionalna Gloria. Ovde se moja analiza razlikujeod onoga što je ovde izneo Nebojša Popov, kad je govorioda se slika naroda koju je ova rubrika nudila bila slikajednog borbenog, odnosno ratničkog naroda. Premaonome što sam ja tu našao, može se zaključiti da sehrabrost i ratničke osobine javljaju samo kao osobine po-jedinaca, ali ne i naroda u celini. Stradalni narod imamoćne i snažne vođe, vidovite, mudre i hrabre ljude. I tuse nađe po neki stradalnik, kao što je, na primer, KnezLazar, ali više ima moćnika i osvetnika. Prikazi i opisinarodnog stradanja završavaju se paradoksalnim očeki-


85

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 85

vanjem da će se stradanje završiti, da će se naći junakkoji će narod konačno spasiti i osloboditi uloge mučenika.

Upravo jedan takav pojavio se krajem osamdesetih go-dina na srpskom nebu i saradnici „Odjeka i reagovanja“tu zvezdu, to obećanje boljih dana pozdravljaju i slave.Ono što niko nije smeo, piše 5. 9. 1988. godine MilaJanković, „usudio se da kaže drug Slobodan Milošević, nebojeći se da će zbog toga izgubiti fotelju, privilegije i osta-lo. Shvatio je sav jad i nemoć srpskog i crnogorskog naro-da i svih poštenih Albanaca, i da se s takvim stanjemmora prekinuti, sviđalo se to nekom ili ne. Izrazio je dušui mišljenje naroda, stao uz narod i deli njegovu sudbinu.Zato je on veliki, jer je zadobio poverenje naroda“.

Uz njega su se pojavili još neki junaci, da mu po-mognu u njegovim plemenitim nastojanjima. Pored poli-tičara, tu su i sveštenici, umetnici, književnici. I premanjima se dižu oči nade, a napadi na njih izazivajuuzbuđenje i gnev. Tako je nekoliko tekstova napisano dabi se stalo u zaštitu Matije Bećkovića, u trenutku kad jePredsedništvo SUBNOR-a javno protestvovalo što jeovom pesniku dodeljena Sedmojulska nagrada za 1990.godinu. Jedan člankopisac protestuje što Bećkovića„etiketiraju bez ikakve argumentacije kao protivnikakomunizma“. Drugi, Milutin L. Đuričić, piše: „Tužno je iotužno bilo slušati neke borce Beograda kako, napada-jući Matiju Bećkovića, besprizorno i besprimerno, na-padaju novi kurs srpske politike. Nije – to je svima jasno– Matija Bećković bio meta. Meta je bio Slobodan Miloše-vić“.

Napad na Bećkovića je raskrinkan kao napad naMiloševića, koji „objektivno ide naruku patentiranimkritičarima i napadačima srpske politike iz severo-za-padnih krajeva naše zemlje“ (Dragoljub Jevtić, 7. 9.1989). To nas dovodi do još jednog važnog elementa overitualne komunikacije, koji čine, kako bi rekao DžonObzborn, „oni tamo napolju“, srpska braća, odnosnokako se ovde često kaže, srpska „razbraća“. Poredčišćenja od grehova i druge prljavštine uz pomoć unu-trašnjeg neprijatelja, izdajnika, izroda, javlja se ovde, i tou mnogo više prilika i primera, ritualno čišćenje nacijeuz pomoć spoljašnjeg žrtvenog jarca, odnosno više njih.

Na top listi srpskih dušmana, eksploatatora, mrzite-lja i drugih krivaca za stradanje Srpskog Naroda na pr-


86

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 86

vom mestu su tih godina bili Slovenci, sledili su Hrvati,Albanaci, Muslimani, Makedonci, a zatim, u drugomkrugu, stari dobri neprijatelji – Vatikan, Nemci, Austri-janci, Mađari, pa tako dalje, sve do Britanca i Amerikan-ca. O svima njima govori se jezikom stereotipa mržnje, očemu je ovde govorila Olivera Milosavljević.

Na primer, izvesni Jovan Ilić (u pismu objavljenom 4.februara 1990) opisuje opsednutu Srbiju na koju se sasvih strana puca. „Puca se do promuklosti u Srbiju injeno rukovodstvo, u narod – od raznih Kučana iRibičiča, Smolea i Pučnika, Stanovnika i Potrča, Koci-jančiča i Zlobeca... Puca se, sada sve žešće i od raznihRačana i Družića, Vrhoveca i Dragosavaca... Puca se usve što je srpsko. A sve to u ime nekakve njihovedemokratije, njihovog pluralističkog uređenja, repub-ličke samostalnosti i samodovoljnosti... A zašto sve to –pitaju se ovi pošteni građani ove naše domovine. Zar je,zaista – pitam se ja – prokletstvo biti Srbin?“

Ovde je već naveden podatak da se u „Odjecima ireagovanjima“, kad je reč o drugim bivšim jugosloven-skim narodima, najčešće pominju Slovenci. Ono što jemene ipak iznenadilo jeste podatak da se u relativno ve-likom broju tekstova, u njih 27, pominje slovenačkijezik.

Ali, ono što se ovde još može reći to je da je ova naro-dna tribina imala i jednu specifičnu namenu. Ona nijebila samo upražnjavanje jedne vere, slavljenje njenogkulta, tj. kulta nacije kroz obrede mističnog na-cionalnog sjedinjavanja, čišćenja i preobražaja, tzv. na-cionalne metanoje, nego je ona imala i dodatnu ambicijuda postavi i protumači principe te vere, da ih obrazloži,da ih teorijski utemelji. Vera u naciju se ovde ne dovodiu pitanje, o njoj se govori isključivo vernički. Zbog togarubrika „Odjeci i reagovanja“ nije samo primerupražnjavanja jedne političke religije, religije nacional-izma, nego je ona i primer pokušaja uspostavljanjateologije jedne takve religije, teologije nacionalizma.

Ta teologija, pre svega, nastoji da odredi osobinepredmeta svog kulta, Srpskog Naroda, jer se one ne po-javljuju odmah na razgovetan način. Teolozi nacionaliz-ma pomažu da se narod kao etnos, kao etnonacija odvo-ji od pojma naroda kao populusa, odnosno od narodakao radničke klase. Uporedo s tim pokušavaju da Srpski


87

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 87

Narod oslobode iz ropstva jugoslovenskog identiteta,koji ovi teolozi posmatraju kao tamnicu, kao podvalusmišljenu da se uništi „naša“ prava nacionalna misao,odnosno nacionalna religija.

„Odjeci i reagovanja“ predstavljaju građu kojaomogućava da se, u nizu primera teologije srpskog na-cionalizma koje ta građa sadrži, posmatra kako se u jed-nom vremenu – koje je u svom izlaganju Aljoša Mimicatačno opisao kao „vreme ideološkog interregnuma“ –postepeno uobličavaju crte glavnog božanstva naciona-lističke religije. Srpski Narod se u nekim prilozimaprikazuje kao nešto što je u skladu s vrednostimaprethodne ideološke paradigme, kao što su radništvo ijugoslovenstvo, čak i kao nešto što nije u suprotnosti nis komunizmom ni s Titovim nasleđem.

Tako se, u jednom prilogu, koji je potpisao MirkoVraneš, u ulozi poštovaoca i branioca Srpskog Naroda,pojavljuje i Josip Broz Tito. On je, navodno, rekao ovo:„Srpski narod ne samo što nije imao ništa zajedničko snacionalnom politikom svoje gospode već je on krozdvadeset i dve godine bio isto tako izrabljivan i pod-vrgnut žandarmerijskoj samovolji kao i ostali narodi Ju-goslavije. Štaviše, on je uvidio da je prevaren. Srpskinarod je s bolom primio uvrede (na žalost i danas ih pri-ma, dodaje pisac priloga) i nepravedne optužbe (i danasse tako optužuje, opet aktualizuje stvar M. Vraneš), daje sukrivac za nacionalno ugnjetavanje ostalih narodaJugoslavije“.

U svakom slučaju, teolozi nacionalizma pokušavajuda kult Srpskog Naroda odvoje od njegovog pravog ime-na, pa čak i da ga postave nasuprot nacionalizmu, kojipripisuju srpskm „susedima“. Interesantan je u tompogledu pokušaj da se napravi razlika između „progre-sivne“ i „regresivne“ homogenizacije naroda. „Plurali-zacija progresivno homogenizovanog stanja duha unarodu, radničkoj klasi, inteligenciji, seljaštvu“, pišeDragomir Milošević (14. 8. 1989), bitno se razlikovala odparadigmi homogenizacije u SR Hrvatskoj i Sloveniji“.Tamo je, po njegovom mišljenju, bilo na delu „snaženjedesnice“.

Dakle, u ovakvim teološko-političkim prilozimarubrike „Odjeci i reagovanja“ vidljivo je nastojanje da sereligijsko obožavanje Srpskog Naroda izmiri s poli-


88

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 88

tičkim kultovima i svetinjama zatečenim u Srbiji kra-jem devedesetih godina, ali naravno s tim da kult nacijedobije mesto centralnog, osnovnog religijsko-političkogkulta. Jer, on je tobože oduvek imao taj centralni značaj,ali Srbi ranije nisu znali da ga slave na pravi način, negosamo u nejasnim i nepotpunim izrazima i formulama. A,evo, ako Bog nacije dâ, Srpski Narod će ubuduće moći dase slavi kao konačno otkrivena religija.

U skladu s tim, osnovni ton nekim prilozima dajuona mesta gde se ritualna komunikacija pretvara u apo-teozu nacionalnog Mi, koje se javlja kao subjekt, objekt ipredmet raznih razmenjenih poruka. Na primer, u pri-logu Borisava Simića: „Mi, kroz istoriju vazda seljeni iraseljavani tuđom voljom, spaljivani i klani na kućnompragu, pokrštavani i ubijani maljevima u ime Hristovo,imamo neotuđivo, ljudsko pravo da brinemo o sudbiniove zemlje, o sudbini dece koja tek rastu bez obzira čijasu.“

Ostaje mi još malo vremena da na kraju postavim pi-tanje u koju vrstu pristupa, u koju nauku, spadaju našipokušaji čitanja rubrike „Odjeci i reagovanja“. Da li ovodanas može da se nazove časom anatomije i da li mi tre-ba da zahvalimo našim kolegama što su nam prepariralijedan leš, mrtve ostatke jedne ideje i jedne priče, jednogludog zanosa, koji sada mi ovde, kao na Rembrantovojslici, seciramo iz naučnih i pedagoških razloga? Ili sunaše analize pre bavljenje nečim još živim, operacija naživom telu, diranje u „živu ranu“? Tačan odgovor na ovopitanje daće „odjeci i reagovanja“ koje ovaj naš skupbude izazvao.


89

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 89

DISKUSIJA

NATAŠA KANDIĆ

Reakcija već ima. U poslednjem broju Reporter jetemu posvetio „Odjecima i reagovanjima“ i nastavlja i usledećem broju da piše o tome. Nin je takođe reagovao –oni su odlučili da to nije zanimljiva tema za njih, tako dase time neće baviti.

DORIJAN NUAJ

Govor mržnje i termini koje taj govor koristi nisunešto što bi u potpunosti moglo biti proizvod nečije fik-cije, reč je pre svega o eksploataciji tog govora kroz kojuse nekim činjenicama iz prošlosti pridaje značaj. Reci-mo, primena termina poput jame, krvi, silovanja. Neka-da su se neke stvari realno desile, ali u određenomtrenutku su uzete kao generalna marka za etiketiranjenekog naroda ili neke političke opcije, što naravno neznači da se jame, silovanja, progoni i ostale gadosti kojekoriste oni koje sada kritikujemo nisu desile.

Ja nisam do sada čuo jasan odnos prema srpskimžrtvama od strane nesrba, o tome pričaju uglavnom onikoji žele da instrumentalizuju žrtve u političke svrhe.Nedostatak istine o tome šta se desilo, koliko jama ima,koliko je ljudi stradalo u Jasenovcu, da li su albanski ek-stremisti i u koliko slučajeva silovali Srpkinje naKosovu – sve to lebdi u vazduhu, o tome ja nigde nisamvideo tačne podatke. Istovremeno, to je prostor koji ko-riste nacionalističke snage i smatram da bi trebalouložiti intelektualni napor za ustanovljavanje podatakada bi se manipulatorima izbacili argumenti iz ruke.

Indikativno je da nacionalisti koriste kao argumenatzašto Fond za humanitarno pravo ne istražuje srpskežrtve nego samo albanske? Ja znam da je Fond za hu-manitarno pravo istraživao i istražuje sve žrtve, ali tonije dovoljno, mora se dokumentovati kroz CD, knjigu ilina drugi način učiniti javnim i dostupnim. Treba sačini-ti zapis, argument koji ne bi bio usmeren protiv drugihnego bi, prevashodno, bio namenjen srpskoj javnosti.


90

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 90

NATAŠA KANDIĆ

Mi smo na samom početku, a iznositi činjenice i po-datke koji su rezultat ozbiljnog pristupa u istraživanjuzahteva više vremena. Ipak, može se i danas naći dostaurađeneg, onog što ukazuje da svuda postoje pojedinci,grupe i udruženja koji imaju potrebu da, pre svega, pođuod samokritičke analize. U odnosu na prošlost naj-važnije je krenuti od sebe. Prebrojavati žrtve je jednaspecifična disciplina – mnogo je važnije da počnemo daizgovaramo njihova imena.

Trinaest godina ovde se događaju užasne stvari, ali nirežim koji je koristio brojke nije izgovarao imena žrtavaiako je ime pre brojki. Nije bitno da li će neko danas rećiFond za humanitarno pravo radi ovo ili ono – s nama sedogađa isto što se događalo i svih ovih trinaest godina –ali postoji dokument o tome šta se dogodilo posle dolaskaKfora na Kosovo, a tu knjigu niko neće otvoreno da pogle-da. Hoće krišom da gledaju i kažu: „Ma, to oni govore onestalim Srbima i Romima samo zato da bi zamazali tošto se oni stvarno brinu samo za Albance!“.

BATON HADŽIJU

Hoću prvo da odgovorim mom zemljaku na primed-bu da su „Odjeci i reagovanja“ na Kosovu počeli pre1987. godine zbog tih silovanja – srpski izvori i vlastiimaju tačne podatke koliko je silovanja bilo.

Izvinjavam se ako negde pogrešim jer već deset go-dina živim bez srpskog, ali znam srpski bolje nego što viznate albanski i hoću da predočim kako mi Albanci sKosova vidimo problem. Oduševljen sam izlaganjimadanas, najzad smo čuli nešto kompletno o medijskojsituaciji, ali ostaje pitanje šta je ona proizvela?

Kosovo je mesto na kom mrtvi govore kao i živi,možda i glasnije. Mrtvi su nigde i svuda. Neki nikadaneće biti pronađeni, a ostali su rasuti po bezbrojnimgrobovima na Kosovu i u Srbiji. Kosti su pomešane saruševinama; njihovi poslednji trenuci zapisani su upamćenju i na licima onih koji su preživeli.

Čini se da je ovde svako u bliskim odnosima s mrtvi-ma. Gotovo svako selo, svako susedstvo, svaka porodica,


91

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 91

bili su na neki način žrtve nemilosrdnog ubijanja čijerazmere postaju očigledne tek sada kada su se mirovnetrupe NATO rasporedile širom Kosova, a prognani Al-banci se vraćaju nazad. Ja to govorim zbog toga što veći-na od vas nije bila na Kosovu posle rata. Osim NatašeKandić. Kada se prognanici vraćaju svojim nekada ve-likim kućama pronalaze ruševine.

O broju mrtvih još se samo nagađa. Vojni zvaničnici i radnici zapadnih humanitarnih or-

ganizacija kažu da je možda i deset hiljada ljudi ubijeno uorkestriranoj kampanji zločina koju su sprovodile srpskapolicija i paravojne jedinice. Seljaci iz Kruše i u nekimdrugim kosovskim selima strepe da će njihove oči uvekbiti uprte u scenu zločina. Preteško je samo biti ovde, rek-li su za Koha ditore. Na neki način i oni živi izgledaju kaomrtvi, čak i oni koji su ostali da žive izgledaju nemoćni.

Ima dece koja ništa ne osećaju, nisu tužna, samo suprazna. Ima starih koji samo plaču, devojaka koje sustvarno silovane ali o tome neće reći ni reč zbogmoralnog pristupa. Njihovi životi su uništeni, a to je jed-nako strašno i za muškarce koji su se zakleli da će za-štititi svoje porodice a nisu mogli to da urade.

Na gotovo svakom zidu nalazi se grafit: Umri!Bilo je i gnevnih Albanaca koji su ubijali i taj zločin

ima isto lice, jer zločin ne osuđujemo zbog kvantitetanego zbog kvaliteta. Neki od njih su bili toliko mnogopovređeni da nisu mogli da oproste, možda su čak ubilii nedužne Srbe.

Mnogi gradovi su bili bombardovani. Od Vukovara jeostao prah, Sarajevo je uništeno, od Mostara gotovo danije ništa ostalo, sve se dogodilo u ratnom vrtlogu i nemogu da kažem šta je najteže. Grozno je što nije ništaostalo.

Meni je, pošto živim na Kosovu, bilo najteže kada jeuništeno Kosovo, a Beograd nije reagovao.

Oduvek se govorilo da Albanci moraju da odu sProkletija i meni je to zvučalo idiotski, nikako nisamverovao da bi se to moglo dogoditi. A to se dogodilo.Nisam verovao da bi zločin mogao da se izjednači saovim idiotizmom koji se proteklih godina toliko često is-ticao, a to se isticalo od 1983. godine.

Međunarodna zajednica je sada usamljena u zala-ganju za multietničko Kosovo, građansko i tolerantno


92

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 92

društvo: ne tako mala grupa Albanaca koji su izgubilisvoje voljene u varvarskoj i nasilnoj kampanji smatrada su pozivi na suživot sa susedima puko ponavljanje so-cijalističke prošlosti kada je pozivalo na bratstvo i jedin-stvo. Razumljivo je što međunarodna zajednica mislidrukčije, ali kako da razumeju tu poruku obični ljudikoji su, vrativši se iz prognanstva, pronašli crne rupena mestu svojih bogatih poseda?

Sasvim je prirodno da želja za osvetom vri u nji-hovim grudima, pa otuda nisu neočekivane sporadičneosvete nad našim susedima Srbima. Tako stižemo do pi-tanja o kojem se toliko raspravlja na celom Kosovu: pos-toji li kolektivna krivica? Posle Drugog svetskog ratanije bila retkost da se Nemci smatraju kolektivno krivi-ma, mi na Kosovu ne mislimo tako, ali smatramo da imakolektivne odgovornosti Srba za ono što se desilo.

Može li Srbija da se uči na posleratnom iskustvuNemaca? Svakako. Parlament Nemačke je usvojio plan oizgradnji spomenika žrtvama nacizma koji će bitipostavljen ili je već postavljen. Intelektualci iz različitihoblasti raspravljali su o toj ideji sa svim pratećim ne-doumicama. Pitanje je mogu li intelektualci u Srbijiraspravljati o tome? Ja mislim da je došlo vreme i damogu to da urade.

Neki bi mogli da kažu kako je posle pedesetak godinaverovatno došlo vreme da se okonča rasprava i o Jevre-jima, ali posle te istinske katastrofe nemačka javnost jebila svesna činjenice da se mora suočiti sa istinom izločinima. Uz bol i pokajanje, suočavanje sa istinompomaže da se spreče zločini u budućnosti. I Srbi morajuto uraditi.

A šta se dešava sa Srbijom? Za vreme kampanjeNATO jedan srpski pisac i književni kritičar smatrao jeda su u Srbiji već načinjeni nužni koraci ka navodnomsuočavanju sa zločinima učinjenim u prošlosti jer su ob-javljene knjige koje govore istinu o ratu u Bosni iHrvatskoj. Meni je to bilo čudno, ja ne mislim da seovako lako može očistiti od takvih zločina. Četiri ili petknjiga o istinama o zločinima nije to, to nije dovoljno.

Ima već trinaest godina od objavljivanja ozloglašenogMemoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti.Tek posle rata na Kosovu Srpska pravoslavna crkvapripremila je izjavu kojom bi, u ime svojih vernih, da za-


93

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 93

traži oproštaj od Albanaca zbog zločina koji su nad njimapočinile srpske paravojne, vojne i policijske snage. Prene-ta je izjava srpskog patrijarha Pavla koji je rekao da posleovih gnusnih zločina moramo da tražimo oproštaj akohoćemo da spasimo svoje duše. Posle trinaest godina to jeprvi korak, za njim treba da slede i drugi, ubedljivi koraci,jer ne smemo zaboraviti da je srpska crkva bila popustlji-va prema zločinima i da je proteklih trinaest godina nasvoju sramotu o njima ćutala. Vest da je 2000. godine Si-nod SPC zatražio da se Milošević povuče s položaja zaraddobrobiti Srbije bila je dobra, ali kako sam pratio do-gađanja na Kosovu i u Srbiji razmišljao sam o tome da suto isti oni ljudi, isto ono sveštenstvo, koje je kroz Srbiju ipo Kosovu nosilo kosti cara Lazara.

I gde god su stigli sela su kasnije bila spaljena i ot-počinjao je novi rat. Srbija na svojoj duši nosi mnogo gre-hova za ratove u bivšoj Jugoslaviji, a sada pere ruke i zasve krivi Miloševića. Razume se, Milošević snosi naj-veću krivicu, ali takva je priča o kurbanu, a ja mislim darazumete šta je kurban. Ne smemo sumnjati u to da jeMilošević kurban i da je kriv, ali ne smemo sumnjati niu to da su Srpska pravoslavna crkva i Akademija naukai umetnosti, intelektualci u Srbiji, takođe krivi. Odvrat-na je ova priča o kurbanu i čišćenju duša. SlobodanMilošević nije palio kuće na Kosovu, to su radili Srbi uime otadžbine. Prema svedočenjima očevidaca kojeprikupljaju novinari, sudski istražitelji i pripadnicimirovnih jedinica NATO, oni su to radili svojom voljom ičesto sa zadovoljstvom.

Većina kosovskih Srba sistematski su rušili kuće Al-banaca. Otišli su s Kosova posle ulaska NATO-a, a nji-hove kuće su spaljene onog trenutka kada su se vratileprve albanske izbeglice.

Rezultat svega toga: procenat srpskog stanovništvau Peći ubrzano se približava nuli, a mogu vam reći da je– nula. Srbi koji su odlazili s Kosova nisu bili žrtvenovog etničkog čišćenja, niti je njihov odlazak posledicanepravednog zahteva za utvrđivanje kolektivne kri-vice. Oni su žrtve vlastite podrške svojoj zajednici, onisu podržali Miloševića i posle rata, dali su glasove da onpobedi na prvim izborima. Kao pojedinci, oni bi moglibiti nevini, ali Srbi su u jednom nacionalnom činu sves-no pokušali da ubiju Kosovo. Taj pokušaj institucionali-


94

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 94

zovale su i sprovele njihove nacionalne vođe od kojih suneki još na vlasti. Srpsko nasilje nije počelo 24. marta1999. kada je NATO otpočeo bombardovanje Srbije, nitimarta 1998. kada se dogodio masakr u Drenici, ni 1988.To je počelo 1983. i 1984. To je čitavo jedno razdobljemržnje i jačanja rasizma naglašavanjem da su Srbi ras-no nadmoćniji od Albanaca. Razdoblje koje traje bar pet-naest godina.

Suočeni s gotovo desetogodišnjiim fizičkim i psi-hološkim terorom, Albanci su, sasvim prirodno, gajiliveliku mržnju prema Srbima, ali to je mržnja potla-čenih, žrtva se suprotstavljala onome ko njoj sudi – srp-skoj državi – i to je glavna razlika između srpske mržnjeprema Albancima i albanske mržnje prema Srbima.

Mržnja žrtve prema osvajaču nikad nije ista kaomržnja osvajača prema žrtvi.

Predstavnici međunarodne zajednice, koji su u ve-likom broju razmešteni po Kosovu da bi započeli težakproces uspostavljanja mira, svesni su toga da se miposle svega ne možemo okrenuti normalnom svako-dnevnom životu. Suživot je za sada divna iluzija, to stemogli videti u parlamentu Kosova. Pa ipak, ostvarenjeove iluzije jeste moguće, ali ono se može postići samoonda kada Srbi budu iznedrili političara poput VilijaBranta – te ljude sam video ovde – čoveka koji je u činupokajanja kleknuo odajući poštu žrtvama. Nemačkoj jebilo potrebno tri decenije da se to dogodi, a koliko će vre-mena biti potrebno Srbiji da se očisti od zločina? Da li ćese ikada dogoditi da jedan srpski političar zatraži oproš-taj za zločine koji su počinili njegovi sunarodnici? Da bise to desilo morala bi makar Srpska pravoslavna crkvada zatraži oproštaj, kad je već pokazala volju da to uči-ni. Ali, to treba da uradi odmah, da zatraži oproštaj prednekom masovnom grobnicom koje se još otvaraju u Sr-biji, ili na mestu zločina poput Krušaja Male gde je pobi-jeno više od 120 ljudi, albanskih žena, dece i muškaraca.

Stravične stvari su se dogodile na Kosovu i na to netreba trošiti reči. Mislim da u ovom trenutku na Kosovunema šta više da se uradi. Teško je pomisliti da ljudi kojisu sve ovo izdržali mogu da prihvate da žive unutargranica Srbije ili Jugoslavije. Ako je svet imao hrabrostida podeli Nemačku zbog zločina, onda nema te sile ihrabrosti da ujedini Kosovo sa Srbijom zbog toga što se


95

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 95

desilo na Kosovu. Za ostatak sveta sadašnji srpski naporisvode se na to da se ništa ne preduzima, što samo možeda odloži nacionalno preispitivanje koje Srbi treba daizvrše zarad samih sebe i svog društva, i nas na Kosovu.

Cenzura i propaganda ne mogu potpuno da objasneopštu nezainteresovanost za kosovsku golgotu. Ja se di-vim Nataši Kandić, ja se divim Sonji Biserko, ja se divimgospodinu Nebojši Popovu i mnogima koji su činili darata na Kosovu ne bude; pojedinci su uzimali slobodu dapred zapadnim novinarima kritikuju Miloševića, alisrpske političke stranke nisu raspravljale o besmislu inemoralnosti ovog rata. Umovi su bili zatvoreni, srcaokamenjena na način koji je, iskreno govoreći, teško za-misliti na kraju XX stoleća.

Ja vam zahvaljujem za ovakav skup. Mislim da bisledeći ovakav skup trebalo da bude na Kosovu, da i lju-di s Kosova znaju šta vi mislite jer oni ne znaju da pos-toje ljudi u Beogradu koji na ovakav način misle o„Odjecima i reagovanjima“.

SVETLANA SLAPŠAK

Nezgodno mi je sada da govorim, jer ću pokvaritijedan jako dragocen trenutak slikovitog i rečitog ćuta-nja posle ovoga izlaganja – ali ipak ne mogu da odolim dane budem đavolji advokat, pa ću nešto reći o različitimtačkama današnjih govora i diskusija.

Prvo o tome da govor mržnje zapravo ne može dapostoji pre nacije, pre konstrukcije nacije. Ja se bojim dato nije sasvim tačno, a posebno nije tačno sa stanovištaistorijske antropologije Balkana gde je drugi uvek bioneophodan kao instrument identifikacije sebe. Bez dru-goga nema sebe na Balkanu: ako sledimo liniju izuča-vanja antičke antropologije, dolazimo do dosta neobičneideje o kontinuitetu: uvek je potreban drugi da bi se nanjega projektovao vladajući identitet.

Na Balkanu su drugi bili narodi, žene, životinje,priroda, mitska bića… Ja ću dati dva lepa primera kojabi čarobno spadala u rubriku „Odjeci i reagovanja“, apotiču iz sredine V veka pre naše ere, i stavljaju podsumnju tezu da govor mržnje ne može da postoji prenacije. Jedan je vaza s tekstom, dakle ako hoćete pot-


96

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 96

puni diskurs, ilustracija teksta gde se prikazuje Grk kojise prepoznaje po tome što su mu genitalije otkrivene,zajedno s Persijancem, koji se prepoznaje time što nosifolklorno odelo, odnosno što su mu genitalije pokrivene.Persijanac u tom svom folklornom odelu ukazuje nadrugoga, na stranca, na kolonizovanog, na poraženog, toje posle Persijskih ratova. Ima i ime koje je napisano, ikoje aludira na spremnost za analni odnos. Grk na sliciće to u narednom trenutku obaviti. Jasna političkaporuka pobednika poraženome.

To jeste govor mržnje, nema nikakvog dvoumljenja.Ime imate, imate tekst, imate sliku, imate sve. Drugiprimer govora/slike mržnje, otprilike iz istog doba, vazana kojoj satiri, koji su hiper-muški vladajući identitet,muče na razne načine vezanu crnu ženu, crnkinju. Uoba slučaja nije reč o naciji, nego o drugačijim tipovimakonstruisanja identiteta.

Kada se govori o govoru patnje, u vezi sa stvarima okojima je Baton Hadžiju upravo govorio, ne treba nikakozaboraviti da su ta oba diskursa, mržnje i patnje, vezaniistorijski za diskurs kolonizovanog. Izneli ste dobarspisak rasističkih stereotipa, stereotipa o kolonizovanomkoje većina srpskih intelektualaca upotrebljava kada go-vori ili piše, ali ih uopšte ne promišlja. To je neosvešćenirasizam većega, u ovom slučaju Srba, koji sa svoje stranepreuzimaju položaj kolonizovanoga, prikazujući se Za-padu kao žrtve, a da pri tome, u kulturnoj intimnosti, oZapadu govore sve najgore. Ta dvostruka uloga je fan-tastična i zahteva veoma mnogo vremena za analizu iveoma mnogo investiranja u opšte obrazovanje.

Što se tiče recepcije, odnosno toga zašto mi neprivlačimo javnost ovakvim skupom: kada bi ovo bioskup koji je organizovala srpska država, parlament,Akademija, Univerzitet, u cilju lečenja i ozdravljenja, ucilju javnog obrazovanja, onda bismo mogli govoriti o re-cepciji, o publici koja je potrebna. Ovako, mi smo grupa„luzera“ koji su se sastali jer dele isto mišljenje, jer sebave stvarima kojima se moraju baviti jer su se odlučilipre dvadeset, trideset, a neki i više godina da to rade izapravo ne očekuju više od ove recepcije koju je NatašaKandić malopre spomenula.

Dakle, naš položaj je takav da se ne može razgovaratio recepciji. „Odjeci i reagovanja“ su stvorili identitet koji


97

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 97

je danas identitet na vlasti. Dalje, htela bih da kažem jošjednu reč o tom poslu koji su uradili Radina Vučetić iAljoša Mimica. Kada smo govorili o statistici, govorilismo o jednom metodu koji nije ni pouzdan, ni idealan, anaročito nije veseo. Ali kada smo radili prvu knjigu kojuje uredio Nebojša Popov, Kosovski čvor: drešiti ili seći,većina nas se odlučila da radi u okvirima statistike. Za-što? Zato što je statistički metod bio moralni izbor.

Mi smo se odlučili da ne ulažemo svoje emocije u to,mi smo se odlučili da zavučemo glavu u kantu za đubrei da izvučemo zaključke, ali da ne investiramo svoja ose-ćanja i svoje političke stavove, da ne esejiziramo, negoda pokušamo da materijal nateramo da govori umestonas. To jeste utopijski pokušaj, ali mislim da i danas imatu, ako hoćete, moralnu težinu – sem izvesnihmetodoloških razloga da se tako nešto radi.

Još nezgodnija stvar u koju smo upali jeste da li rečistvaraju realnost. Mi smo poslednjih dvadesetak godinaimali bar tri faze teorijskog stava prema rečima i real-nosti, odnosno o tome šta pravi šta. Prva je faza šezde-setih i sedamdesetih kada smo pročitali šta je trebalo,od strukturalizma i formalističkih pravaca do post-strukturalizma, i rešili da to što smo naučili primenimo,recimo, na suđenja ljudima koji su bili optuženi za ver-balni delikt. To je fantastično funkcionisalo. Odnosizmeđu autora i teksta je arbitraran, znači autor nijeodgovoran, znači možemo ga braniti na sudu raznimteorijskim postupcima i, hajde da otvoreno kažemo, ma-nipulacijama kojima ćemo dokazivati da veze izmeđuautora i teksta nema. Ta se situacija radikalno prome-nila u trenutku kada se promenio subjekt kolektivneidentifikacije i kolektivnog identiteta. Kolektiv se sadauči da njegove reči proizvode realnost.

Tada smo morali radikalno promeniti mišljenje: onikoji su ostali postmodernisti, ljudi koji se bavenepovezanošću između reči i teksta, zapravo potpo-mažu ćuteći, živeći kao neutralna elita nacionalista. Onisu realno potpomagali Miloševića i njegov režim. Desetgodina imali smo celu generaciju mladih ljudi koji sudanas na istaknutim mestima, budući članovi Akademi-je, mladi profesori univerziteta, koji i danas ističu da jeMatija Bećković sjajan pesnik, jer ga postmodernističkianaliziraju. Dakle, i tu imamo jedan dosta ozbiljan prob-


98

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 98

lem. Ja sam sa svoje strane morala da se odreknem svihsvojih formalističkih sanjarija i da se vratim na tezu dareči proizvode realnost.

Dolazimo do narativne analize koja nam se nudi sprikazivanjem video tejpa Osama Bin Ladena: imamotekst i video u kome ljudi razgovaraju, deo toga su tradi-cionalne naracije, prepričavanje snova, prepričavanjeanegdota, deo su realne referencije. Volela bih da vidimkoji će pravnik uspeti da iz toga izvuče slučaj, jer su nakraju počinioci zločina poznati. I mrtvi. Podsetite sedrugoga primera, video-razgovora s MartinomŠpegeljom.

Tema je izazovnija nego ikad i nije jasno da li je jedanili drugi pristup potpuno tačan: tu se otvaraju područjaistraživanja. Međutim, ta područja istraživanja bimorala angažovati legije intelektualaca i stvar su mar-gine. Zašto su stvar margine? Zato što očigledno pre-ovlađuje onaj diskurs koji mi analiziramo, ne onaj kojimanaliziramo.

IGOR GRAOVAC

Predstavnici Muzeja genocida na dijalogu povijes-ničara u Pečuhu usaglasili su broj žrtava u Jasenovcu ion je približan procijenama Kočovića i Đerevića iz de-mografskih istraživanja – oko osamdeset tisuća. Ako jeišta dobra vijest s obzirom na našu sklonost, kako kažesrpski autor Popović, pogibeljomaniji – naime, da nasbude mrtvih više nego što uistinu jeste – onda je to broj-ka koja se može smatrati razriješenjem. Ona već ulazi uhrvatske udžbenike, i nadam se da će ući i u srbijanske.

U Hrvatskoj je aktualno istraživanje ljudskih gubita-ka u XX stoljeću i žrtve se istražuju neutralno, tek kas-nije se utvrđuje nacionalnost. Dakle, nije riječ ohrvatskim ili srpskim žrtvama nego o žrtvama koje po-tom imaju i sva druga svojstva: muškarci ili žene, Srbi,Hrvati… Ne bih se složio sa sintagmom „srpske žrtve“,pogotovo jer je važno u istraživanja ljudskih gubitakaunijeti i počinioce, jer kada se broje žrtve moraju se bro-jati i počinioci. Istražujući žrtve četnika u Drugomsvjetskom ratu, zaključio sam da su Srbi činili više odtrećine stradalih od četnika. Kada se analizira pojam


99

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 99

srpske žrtve, treba imati u vidu da su te žrtve počinili iSrbi nad vlastitim narodom, ubijajući komuniste ičlanove partizanskih porodica kojima se nisu moglidrukčije osvetiti.

Suvremena viktimologija smatra da je neutralnostatističko ispitivanje žrtava drugo ubojstvo žrtve, pami primijenjujemo metod lične identifikacije, što značireći ime i sva druga svojstva žrtve. Žrtva mora imatiime, mora biti poštovana u svakom drugom obliku i nesmije biti naturalistički zlouporabljavana.

Više puta je ovdje spomenuto Brantovo klečanje uVaršavi, ali zaboravlja se da je nakon tog klečanja sli-jedilo i, kako kažu njemački autori, sjedinjenje Regana iKola na Bitburgu, gde je odato priznanje počiniocimazločina. Zašto je važno u aspektu žrtava uzimati i poči-nioca zločina? Zato što se time ukazuje na brojnost po-jedine strane kao počinilaca, a s druge strane odaje sepočast mrtvima, svima – pa i počiniocima. U suvre-menoj viktimologiji se potpuno mijenja odnos jer ipočinilac je žrtva, nisu svi zločinci jer su djelovali i izuvjerenja. Zato mi vojne žrtve nazivamo stradalnicima– neko strada zato što hoće ili vjeruje, te ga treba strik-tno razlikovati od civilne žrtve. Siguran sam da i u srp-skom jeziku postoji odgovarajuća riječ.

Civilne žrtve, nevine žrtve, samo su žrtve, a drugi sustradalnici.

U tom smislu bi trebalo izbjegavati sintagme „srpskežrtve“, a počinioce je nemoguće izbjeći i treba ih vezatiuz političke, ideološke ili vojne konstrukcije kojeomogućavaju da netko bude počinilac zločina. UBeogradu je izašla knjiga Hitlerovi dobrovoljni dželatikoja odlično pokazuje taj problem – autor nikad ne kaženacisti, uvijek kaže Njemci, i to s razlogom. I kada se uzi-ma primjer Kosova mora biti isto, jer ne postoji zločinnad kojim ne postoji opća suglasnost.

NATAŠA KANDIĆ

Spontano smo počeli da prelazimo na temu koja jepredviđena sutrašnjom sesijom. Zbog toga molim, akoneko ima komentar ili reakciju u vezi s temom drugesesije, „Mediji i govor mržnje“, da se javi.


100

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 100

ĐOKICA JOVANOVIĆ

Profesor sam Filozofskog fakulteta u Nišu, do skorosam bio nastavnik prištinskog Filozofskog fakulteta, i da-lje sam saradnik prištinskog Filozofskog fakulteta koji setrenutno nalazi na dve lokacije, jedna je u severnom deluMitrovice, a druga u Blacu. Toliko oko moje identifikacije.

NATAŠA KANDIĆ

Izvinite, samo da vas ispravim. Prištinski fakultet senalazi i u Prištini.

ĐOKICA JOVANOVIĆ

Koristim zvanične termine. Prvo se obraćam kolegi Batonu Hadžijuu: šest godina

sam radio na Kosovu i mogu potvrditi da su Srbi naKosovu plebiscitarno podržavali politiku SlobodanaMiloševića, odnosno da su plebiscitarno podržavalizvaničnu politiku srpske države. Ne mogu, naravno, dapostavljam pitanja etičke prirode u smislu da li su ti Srbikoji su podržavali tu politiku i odgovorni u isto vremezato što su to činili, pošto su bili pod strašnim naletomonoga što se zove indoktrinacija, kao i politike pred-stavljene u javnim medijima, između ostalog i u rubrika-ma koje je negovala Politika.

Mislim da je osnovno pitanje: da li je moguć dijalogizmeđu Srba i Albanaca, ali ne dijalog u jednom načel-nom smislu, već pre svega dijalog između Srba koji suživeli ili koji žive na Kosovu i Albanaca? Mislim da je tosuštinsko pitanje.

NATAŠA KANDIĆ

Ove dve sesije prirodno vode sutrašnjoj temi, pa da-jte da damo reč učesnicima koji hoće da govore o ovojtemi, a to su mediji i govor mržnje. Reči Batona Hadžijuaja nisam shvatila kao deo sutrašnje teme, on je zapravogovorio o „Odjecima i reagovanjima“ na Kosovu.


101

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 101

DUŠAN ČIZMIĆ-MAROVIĆ

Kolega Popov je, proširujući istraživanje kontekstana ovom istraživački uređenom stolu, posebnu pažnjuukazao na pitanje zašto, a potom i dokle. Međutim, is-postavilo se da je pitanje zašto kod njega u stvari pitanjezbog čega, pitanje uzroka događaja.

Još od Aristotela pitanje znanja je pitanje uzrokaznanja, i četiri su vrste uzroka. Ovdje je zapitanostprikraćena za pitanje najvišeg ranga, a to je svrha – toje pitanje nužno ukoliko iziđemo iz istraživačkog poslau najužem smislu te riječi. Da li je sloboda ili pljačkasvrha cjeline procesa u kojima smo učesnici? Svjestansam da odgovor ni u kojem slučaju ne može biti jednoz-načan, ja neću ni probati da odgovorim, samo želim daukažem na implikacije nepostavljanja toga pitanja.Naravno da providnost svjetskoga uma može i osveš-tanim pljačkašima dati status oslobodilaca raznih vrstai, obrnuto, da oni koji po samorazumjevanju kreću uoslobodilačke pohode, duhovne ili druge vrste, mogupasti na nivo pljačke najnižega ranga.

Međutim, bez obzira na te implikacije, mišljenje jebez uporišta ako se ne pokuša suočiti s pitanjem svrhe.U protivnom, čitava se historija uspostavlja kaopriprema naše sopstvene nesreće, a tu svatko ima pra-vo na svoju genezu. U jednoj verziji uzrok ovoga što sedogađalo početkom devedesetih je Kosovo, maspok unekoj drugoj verziji, u produbljenijoj, pak, ustaštvo, VukKaradžić… Mislim da je to krajnje klizav teren na kojemse je veoma teško snaći i on nosi opasnosti i za pokušajnekog ozbiljnijeg istraživanja i za pokušaj dijaloga. Ali,pitanje svrhe, iako istraživački neverifikabilno,misaono je nezaobilazno, ne postoji mogućnost dijalogabez ispostavljanja toga pitanja.

Pitanje svrhe traži distancu i naši unuci će moći su-diti, a historičari se snalaze samo zato što im je osigu-ran predmet bavljenja, ali svi koji danas neposrednojavno djeluju – a ja sam se zbog toga i predstavio kaonovinar koji je na taj posao pristao ne iz socijalne nuždenego iz izbora nakon decenija pokušaja drugačijegjavnog rada – obvezatni su da se bave pitanjem svrhe. Uutorak ću se naći na skupu na kojem moram javno mis-liti o tome kako premostiti jedno vrijeme a da ne pad-


102

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 102

nem na nivo oportuniteta. Na koji način se ponašatianalitički, a da se ne suzdržimo od izricanja vlastitihsudova?

NATAŠA KANDIĆ

Bojim se da nisam povredila gospodina Jovanovića.Pokušala sam – kao i za gospodina Langa u vezi s pomi-njanim Jasenovcem – da kažem da je bolje, pametnije,konstruktivnije da ta pitanja dijaloga ostavimo za sutra,posle izlaganja gospođe Latinke Perović i gospođe Svet-lane Slapšak.

NEBOJŠA POPOV

Uopšte nije teško složiti se sa ocenom SvetlaneSlapšak da mi vodimo razgovor u okvirima margine, daovo nije nivo službenog diskursa i velikih institucijanauke i kulture. Ali se možda nećemo složiti u procenionoga šta mi možemo postići u okviru margine. Ja mi-slim da ponavljamo neke stvari suvišno, antikvarno, štobi rekao Niče, bez dovoljne analitičnosti.

Mislim da margina čak pruža velike šanse upravo zaprodubljene razgovore, ozbiljne razgovore, jer nematevelike odgovornosti za karijere i za sudbinu nacije idržave. Tu spada i ovo pitanje o svrsi koje je kolegaČizmić sada postavio. Naravno, opet počinjem od onogasa čim se slažem: teren je klizav, ali u nekim stvarimasmo došli do izvesnog konsenzusa na osnovu analize, pasad idemo dalje.

Svrha svega ovoga što se događalo u proteklih neko-liko decenija rizikuje i da se okliznem: data je u poimanjurevolucije, u ovom slučaju populističke revolucije ili,meni je mnogo bliže da govorim o množini, jer ovde suproteklih nekoliko decenija bile na delu, i još su na delu,više populističkih revolucija. To su revolucije čiji jeglavni cilj vlast da bi se pomoću nje ostvarila suverenanacionalna država, etnički što čistija i sa što širim grani-cama, a od nje nije odvojena pljačka, kao što su pokazalemnoge analize, čak i analize eminentnih psihijatara. Imai takvih, nisu svi bili u vođstvu populističkih pokreta.


103

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 103

Dušan Kecmanović je, recimo, vrlo uverljivo topokazao. Naša tradicija nalaže da se i sama vlast smatraratnim plenom, a ta vlast opet uvećava mogućnost sti-canja novog ratnog plena. Vlast i pljačka nekako idu za-jedno. Pominjem ovo ne zbog toga da bismo u ovoj debatito razjasnili nego da bismo razumeli zašto opstajutvorevine populističkih revolucija i, u krajnjoj liniji, zaš-to smo mi i naše teme i dalje marginalni, zašto se ne ot-varaju glavna pitanja suočavanja s realnošću? Zašto sena jasno postavljeno pitanje – da li su evidentirani zloči-ni kažnjivi ili nisu – ne nađe i jasan odgovor? Kod nas segovori da su zločini nešto što treba nagraditi – to suvitezovi, junaci – i zato je i legitimno i nužno govoriti osvrsi, ali mislim da treba govoriti i o drukčijem shva-tanju uzroka. Ponudio sam kao mogućnost da meru re-alne ostvarivosti svrhe revolucije određuje njen glavniprotagonista, a to nije narod, narod je tu pešadija,topovsko meso, kulisa. Proizvedeni narod s tom propa-gandom je realnost, ali on nije glavni akter. Glavni akterje ona simbioza nižih ešelona nomenklature plus zavis-na srednja klasa, plus gradski i seoski lumpeni.

Naša osobenost je da u sukobima nisu samo, kako toinače obično biva, dve strane nego više strana, pet-šeststrana, najmanje tri. Kada tome dodamo i fenomen to-talitarizma malih naroda, jer se prepliću patrijarhalno,klerikalno, nacionalističko, staljinističko, fašističko inacističko, onda dobijamo galimatijas koji nije lakosavladati.

Ali mislim da, barem dok smo u „marginalizaciji“,imamo dovoljno vremena, bezmalo kao oni svojevre-meno u manastirima, da debatujemo i da odemo malodalje od bizarnih citata koji su meni malo dosadili,iskreno da vam kažem.

Ako ne odgovorimo na pitanje zašto, onda mi neznamo o čemu govorimo kada pričamo o odgovornosti ikrivici, ili kada pričamo o oproštaju. Šta oprostiti? Šta ikome oprostiti? Šta zaboraviti? Naravno, treba punostvari zaboraviti, ali šta zaboraviti?


104

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 104

BRANKICA PETKOVIĆ

Na Mirovnom institutu u Ljubljani vodim jedan pro-jekt Media watch i ovo vaše istraživanje „Odjeka ireagovanja“ je korak dalje. Gospodin Lang je spomenuodelotvorno znanje, spoznali smo sada nešto i o rubrici„Odjeci i reagovanja“ i o medijskoj praksi koja je vrloštetna, koja se pokazala opasnom po život, po mnoge ži-vote. Mene zanima da li ovaj, ili možda neki drugi skup,može otvoriti pitanje, zajedno s medijskim poslenicima,kako napraviti strategiju da se ovakva praksa kon-tinuirano prati i suzbija? Kako da se kažnjava, kako dase kroz kodekse unutar medijskih kuća sprečava takvamedijska praksa?

Postoji li mogućnost da napravimo strategiju zaedukaciju korisnika medija, i dece i odraslih, za edukaci-ju javnosti koja bi joj omogućila da prepoznaju testereotipe i sporne prakse. Taj korak dalje mene za-nima, to je ono čime se bavimo u Sloveniji i u nekoj merikroz ovaj projekt Media watch koji delimično pokazujerezultate.

SNJEŽANA MILIVOJEVIĆ

Potpuno se slažem da ovaj razgovor otvara teme okojima tek treba razgovarati i one su, po sebi, tolikoraznovrsne da, hteli mi to ili ne, ovaj razgovor ima po-malo postmodernu prirodu, sav je kolažan. Htela samnešto da kažem o dve napomene koje je gospođa Slapšaknapravila. Jedna se odnosi na arbitrarnost veze izmeđuautora i teksta. Mislim da priča o arbitrarnosti vezaizmeđu autora i teksta ne sledi automatski iz priča opotrebi da se razmatra recepcija teksta. Dakle, eventu-alna arbitratnost veze između autorstva i teksta – madaja ne mislim da je ta veza arbitrarna – ne znači da iz nje,da iz teksta, ne proizlaze različita čitanja.

Nas treba da zanima zašto je recepcija tih porukakoje su išle sa stranica „Odjeka i reagovanja“ bila takva,zašto su te poruke imale takvu rezonancu u ovdašnjojjavnosti, zašto su one mobilisale i povele javnost u jedanpolitički projekt i zašto je taj projekt imao potrebu da sepopulariše u čitavom nizu medija?


105

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 105

Nije mu bila dovoljna oficijelna komunikacija tamona institucijama, ni Dnevnik RTS, pa je Dnevnik moraoda ima Dodatak. U Politici je bilo na prvim stranama, alije moralo da se radi u Dugi i u čitavom nizu vidovnjač-kih novina i da vas ne podsećam na sav taj folklor. To jevrsta popularizacije jednog političkog projekta koji jeuvođen u svakodnevni život ljudi, uz njihove famili-jarne, tihe, kućne prepoznatljivosti – to je jedan pre-cizno, jasno definisan politički projekt.

Zato kažem da postoji mogućnost različitih čitanja ida je to nešto što bi nas kao istraživače trebalo da zani-ma ako hoćemo da razumemo, da potražimo odgovor nato pitanje zašto? Inače ćemo se zaustaviti na tome dadekodiramo poruku, što je bilo revolucionarno, spek-takularno 1990. kada je ta poruka nosila skrivenaznačenja, ali možda svima ne prepoznatljiva, svima nevidljiva.

Takođe se slažem da je margina jedino mesto odaklemože da počne da se kultiviše nepristajanje. Inače, tajdominantni broj, deset godina, ima centralni i domi-nantni medijski main stream, ali on ipak gubi podršku.Gredelj nam je rekao da u njegovim istraživanjima iz2000. godine gotovo identične poruke dolaze s domi-nantnih medija kao i 1990, ili godina pre toga. Ali te2000. režim je ipak izgubio, taj politički proizvod nijeprodat. Možda je dominantna matrica ostala ista, aličinjenica je da su oficijelni mediji 2000. takvim govoromprodavali politički proizvod koji se zvao SlobodanMilošević i vladajuća partija, a većinu je dobio neki dru-gi nosilac. E, sada, hoćete li da kažete da je to isto? To jepotpuno druga priča. Ako je isto, zašto se pakovalo u ovopakovanje i zašto mi sada govorimo o procesupromene? Mislim da objašnjenje postoji i u načinu nakoji su te poruke nalazile rezonancu u većini ovdašnjejavnosti ili na ovdašnjoj sceni, a zašto je ona bila takva –mislim da je to predmet jednog od tih mnogobrojnih po-dručja analize.


106

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 106

SVETLANA SLAPŠAK

Ne vidim u intertekstualnosti ključno razumevanjesituacije koja se desila u antropološkom delu. Može se uistoriji umetničkih, literarnih diskursa naći linija kojarađa „Odjeke i reagovanja“, mislim da su oni direktnatradicija srpskog nadrealizma i ta se linija vuče prekosvečarskog komunističkog govora direktno do „Odjeka ireagovanja“, samo u novom kontekstu.

Što se tiče marginalnosti, ja volim marginu, živim unjoj, osećam se jako dobro, nemam ništa protiv, sve je tolepo i krasno, ali projekti o kojima smo govorili – ViliBrant, osvešćavanja nemačkog naroda, osvešćavanjafrancuske kulture protiv rasizma – sve je uspelo ondakada su u državnom aparatu na najširem planu bili lju-di koji su to malo više promovisali nego marginalni in-telektualci.

Da Vili Brant nije bio predsednik vlade u tomtrenutku, njegov gest ne bi imao toliki značaj. Da JoškaFišer nije danas u vladi, te velike akcije vaspitavanja nebi imale značaja.

Mislim da je dobro da margina ponekad ima dobrekontakte, ukoliko uspe da ih ostvari, ukoliko je vlasttoga vredna – onda to zaista ima malo veći efekat. Inaravno, postavlja se vrlo konkretno pitanje: koji dometnaš glas ima u ovom trenutku, u ovoj konkretnoj javno-sti. To mene zanima.

SLOBODAN LANG

“Odjeci i reagovanja“, bez obzira gdje publicirani,nisu nastali ni 1991, niti 2001, oni su dio novinske pro-fesionalnosti, dio uspostavljanja upozorenja i poruka ko-jima se pozivaju ljudi koji žele reagirati kada se iskazu-je mržnja, koji žele na to upozoravati.

Ako nešto može biti korisno odavde, to je da se ljudi-ma koji imaju plemenitosti – a ne moraju zato biti junaciili mađioničari – dâ pravo, da im se dozvoli da kažu neš-to dobro, da upozore ako se s nečim ne slažu. Jedan odrezultata ovog skupa može biti upozorenje i poruka dapostoji rubrika u kojoj čovjek može reći da je netko neš-to činio neprimjereno, o drugome dao mišljenje i da mu


107

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 107

se dâ pravo govora koje danas nema. Volio bih čuti gdjegrađanin može reći nešto, upozoriti da se čini neštoneprimjereno? Gdje i na koji način to može učiniti?


Moram da se prvi put u životu suprotstavim NebojšiPopovu: nikako se ne slažem sa ovom poslednjom kon-statacijom da su, ne znam kako ste nazvali citate, čistometodološki. Mislim da su jako važni, a reći ću vamsasvim konkretno na primeru naše današnje stvarnosti.Izneli ste optimističku ideju o tome da se kod nas poma-lja društvo: ja sam najstrašnije reči o sebi čula kad samse usudila da nedavno kažem da je najnoviji udžbenik is-torije za osmi razred, udžbenik koji je radila nova vlastsa ministrom iz građanske političke orijentacije, čist fal-sifikat jer se završava sa Josipom Brozom Titom. Poslenjega se pojavio albanski i hrvatski nacionalizam, a ondaje došao 5. oktobar – i sve se završilo!

Nema Slobodana Miloševića, nema srpskog nacional-izma. Kako njima dokazati, bez citiranja, da je to falsi-fikat?

NEBOJŠA POPOV

Ja kritikujem domene ponavljanja tih citata kojeslušam deset godina. To je sve lepo, krasno i zabavno, aline govori o visokom analitičkom dometu. I pitam se skim mi možemo komunicirati kao manjinsko mišljenje ina osnovu čega da komuniciramo? Na osnovu toga štoćemo mu stalno ponavljati: „Vidite gluposti koje stepisali!“.

Rekao sam da se pomalja društvo: ne mislim na ovodruštvo na vlasti, ili društvance, vrlo sam jasno rekao:napokon se pomalja društvo u smislu organizovanih ra-zličitih interesa, različitih delova društva umesto ho-mogenog naroda. Izgleda da ćemo ipak još morati da seslažemo neko vreme.


108

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 108

ALJOŠA MIMICA

Samo dve reči u smislu zahvalnosti kolegici SnježaniMilivojević na sugestiji u pogledu potrebe da se zaputi-mo na jedan meta-nivo interpretacije „Odjeka i reagov-anja“. Mi smo obavili taj pripremni rad na prvom nivou,a on podrazumeva prikupljanje građe i njeno upri-podobljavanje, sređivanje. Dakle, olakšavamo posaonekim, pretpostavljam budućim istraživačima. Već smovideli da su se pojedini učesnici u današnjoj raspravi ko-ristili tim materijalom. Ali taj drugi, interpretativnimeta-nivo, podrazumeva jednu vrstu interakcioni-stičkog tumačenja u kojem bi se pokazalo kakvi su bili„odjeci i reagovanja“ na „Odjeke i reagovanja“?

Dakle, kakva je bila njihova stvarna funkcija u formi-ranju ne samo javnog mnjenja i priprema za ratove,nego u formiranju jedne stabilne kolektivne svesti čijirecidivi traju sve do dana današnjeg.

U tom smislu bi to zaista bila dobra sugestija, ali ćeto neko drugi verovatno raditi jer meni je bar zasadmalo previše „Odjeka i reagovanja“. Dobra je sugestijauzdići se iznad dokumentarističkog nivoa, na šta pot-puno s pravom apeluje Nebojša Popov, ali je potrebnoobaviti i prethodne radnje i u tom smislu je i nastojanjeOlje Milosavljević da „prikupi citate“ vrlo korisna pre-dradnja za meta-nivo analize koji će uslediti kasnije. Miostajemo na nivou tekstualističkog tumačenja i ne isko-račujemo iz samih tekstova.

Neko će kasnije poći u kontekstualističku ili interak-cionalističku interpretaciju materijala i pokazati kakoje to funkcionisalo na ovim ravnima o kojima sam govo-rio: na ravni kolektivne svesti, javnog mnjenja, individ-ualne psihologije...


109

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 109

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 110

SESIJA IIIKRIVICA I ODGOVORNOST

NATAŠA KANDIĆ

Juče je bilo govora o tome da smo mi marginalna gru-pa, da smo mi „luzeri“, da je s takve pozicije teško orga-nizovati suočavanje s neposrednom prošlošću i učinitida ono bude prisutno u javnosti kao što je bilo prisutnoneprijateljstvo i nasilje svih ovih godina. Bilo je reči otome da ono što je bilo prisutno svih prethodnih godinazamenimo nečim drugim što bi pružilo odgovore na pi-tanje šta se sve događalo i kako se odnositi prema tomešto se događalo.

Juče smo razgovarali na način koji pomaže da dođe-mo do ovih pristupa, razgovarali smo o srpskoj politici,o nama, o ulozi medija, o našem učešću u tome, bilo da jereč o čitanju rubrike, razgovaru o njoj, analizi nekolikogodina pre ovog skupa. U tom cilju mi dalje nastavljamoovu treću sesiju, pod nazivom „Krivica i odgovornost“.

LATINKA PEROVIĆ„ODJECI“ I „JAUCI“

Postoji više razloga zbog kojih istraživanje AljošeMimice i Radine Vučetić, koje je povod našoj dvodnevnojraspravi, zaslužuje priznanje. Iz profesionalnesebičnosti, ja ću navesti samo jedan.

Istoričar moderne istorije Srbije ima muku saizvorima, i primarnim i sekundarnim. Pobednici suuvek smatrali da istorija treba da počne od njih. Zato suuništavani, ili zaturani izvori o dinastijama, političkimpokretima i strankama, institucijama i ličnostima. Abez znanja o prošlosti nema istorijskog mišljenja; postojisamo svest u kojoj su nataloženi mitovi. Neposrednaprošlost, izuzetno dramatična, učinila je da nešto,izgleda, počinje da se menja. Korpus izvora o nepo-srednoj prošlosti neprestano raste. Stvara se bez

111

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 111

činjenica bez čije analize nije moguće odgovoriti napitanje, koje je postavio Nebojša Popov, šta je umanifestacijama neposredne prošlosti trenutno, a štatrajno? Odnosno, šta se može menjati? U tome i jestesvrha svakog fragmentarnog istraživanja i svakogpojedinačnog napora.

Ovo je utoliko važnije, što odnos prema neposrednojprošlosti, u Srbiji, još uvek, određuju dve okolnosti:održavanje stalne otvorenosti državnog pitanja i ne-funkcionisanje i države i društva. U znatnom delu Srbi-je vlada neka vrsta kabadahijskog sistema. Polugestvarne moći su u rukama pojedinaca i grupa. Posedu-jući novac, a i oružje, oni terorišu i drže u strahu soci-jalno i moralno degradiranu većinu. To ne isključujemogućnost unutrašnjih sukoba, manjeg ili većeg inten-ziteta, u kojima bi se moglo postaviti i pitanje oblika vla-davine.

Ovakva situacija, uz odsustvo političke voljedržavnih organa da se pravno sankcionišu teški ratnizločini, sužava i potiskuje pitanje krivice i odgovornosti.Državi je potreban međunarodni kredibilitet. Bez toganisu moguće korenite reforme, pogotovo sada kada jeunutrašnji potencijal zemlje manji nego ikad. Odnosprema ratnim zločinima postao je merilo stvarnogdiskontinuiteta sa prethodnom politikom. Ali, s obziromna manevre državnih organa i stanje duha u Srbiji,teško je zamisliti kako bi se bez Haškog suda moglo ovdeotvoriti pitanje krivice i odgovornosti za zločine. Kakosu lako počinjeni, mogli bi se lako i zaboraviti.

Suočavanje sa neposrednom prošlošću i oslobađanjeod njenog teškog nasleđa nije, međutim, moguće samona jednom nivou. Samo pravnim sredstvima, samoprivođenjem pravdi nalogodavaca i izvršilaca najtežihzločina. Senka zločina je duboka.

Dugoročno, najvažnije je demistifikovati ideološkiobrazac po kome je izveden i poslednji inženjering. To je,naravno, najteže. Potrebno je ustanoviti bitne karak-teristike tog obrasca i smestiti ga u istorijski kontekst.Aljoša Mimica i Radina Vučetić obavili su primarniposao: onaj bez koga nije moguća analiza. Njihovuvrednosnu neutralnost smatram vrlinom. Izricanjedefinitivnih ocena zatvorilo bi mogućnost rasprave ioslobodilo odgovornosti sve druge: istoričare, pravnike,

112


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 112

sociologe, antropologe. Bez tog zajedničkog napora nećese promeniti politička volja, a još manje stanje duha uSrbiji.

Rubrika „Odjeci i reagovanja“ je kondenzovan izrazideološkog obrasca po kome inteligencija, sô naroda, odnaroda uzima ono što je utrobno, pretvara to uideologiju, i vraća je narodu kao njegov cilj. Činjeniceneumoljivo govore da su „intelektualci bili ne samorelativno najzastupljenija socioprofesionalna kategorijau odnosu na njihov udeo u ukupnom stanovništvu, negoi najplodniji autori rubrike ... od akademika do magi-stara ... od inženjera, preko pravnika do ekonomista ...ljudi od pera i različitih umetnika ... poveće grupe vojnihlica različitih činova, kao i bivših partizana“. U rubricikoja je predstavljala glas naroda „doista je bilo malo,malih ljudi“. Oni će se javiti kasnije, na ratištima...

Da bi se uspostavio ovako širok savez, kome je biloteško odoleti, ali koji je, što se više širio, sve višeobavezivao – bio je potreban cilj za kojim bi pošao narod.Taj cilj je bio „nacija kao takva“. Vođa je bio samopersonifikacija toga totaliteta. Kad je već bio čvrsto usedlu, Slobodan Milošević je rekao: „Smatram daPolitika koja je nesumnjivo naš najbolji dnevnik, ne bismela da se pridružuje neodmerenim i sasvim neo-pravdanim preterivanjima, kojima se meni pripisujuzasluge i vrednosti koje nemam... isticanje mojihposebnih zasluga ne samo da nije u skladu ni sa istinom,jer su te promene rezultat pokreta svih građana“.Stojeći pred Haškim sudom, teško da bi imao šta dadoda. Samo bi sada, umesto zasluga, mogao, s pravom,da traži podelu krivice i odgovornosti.

Ovde se govorilo da je rubrika „Odjeci i reagovanja“presedan, fenomen, utemeljivač populizma. Njenideološki obrazac je, ipak, stari. Po njemu je političkiprotivnik neprijatelj koga treba uništiti. Zato jepotrebna brutalizacija mase, njena priprema za obra-čun, u kome će i „mali čovek“, konačno, doživetisamoostvarenje. To je suština totalitarne političkekulture.

Priređivači izvora o kome raspravljamo podsetili suda su svi politički obračuni posle 1945. godine kao uvodimali verbalni linč. Ali, taj obrazac je stariji. Njegove suposledice bile različite, ali su se akumulirale.

113


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 113

Na početku XX veka, 1902. godine, u listu Odjek, kojisu izdavali samostalni radikali, postojala je rubrika„Jauci i odjeci“. Naučnik i političar, Jovan M. Žujović,pisao je, kasnije, o sebi i svojim istomišljenicima: „Menise činilo da smo mi sô koja ne da srpskom narodu datruli ... Nama je Srbija preča od svega i svakoga“.Samostalci, koji su sebe nazivali „moralnom žandar-merijom“, pripremili su ono stanje duha čija jekulminacija bio 29. maj 1903. godine. Žujović nije biopovezan sa izvršiocima atentata i nije odobravao svirepnačin na koji je uklonjen poslednji Obrenović. Ipak,priznavao je: „Kralja Aleksandra ubila je vojska, poštoga je naš ‘Odjek’ moralno ubio“.

Ubistvu Stjepana Radića i drugih političkih prvakahrvatskog naroda u Narodnoj skupštini, 20. juna 1928.godine, takođe je prethodila duhovna priprema.Profesor Beogradskog univerziteta i jedan od prvakademokratske opozicije, Dragoljub Jovanović, optuživaoje tada beogradsku štampu, posebno Politiku, za„namerno stvaranje psihoze mržnje i ubistva“. AtentatPuniše Račića ocenio je kao „kolektivan čin, ne samo potome što je odjednom ubijeno mnogo ljudi, već i po tomešto je broj saučesnika veći nego što se hoće priznati“.

Dragoljub Jovanović bio je usamljen, a za vreme dik-tature i osuđen. Različito mišljenje bilo je izdaja. Pravoobrazovane manjine da zastupa interese naroda kaohomogene celine bilo je i ostalo izraz zaostalosti naro-da, ali i vid parazitiranja na toj zaostalosti. Pitanje kri-vice i odgovornosti ne iscrpljuje se pravnim sank-cionisanjem naredbodavaca i izvršilaca zločina. Da li jemoguće i te pojedinačne krivice razumeti izvan kon-teksta koji je više od četiri hiljade školovanih pripadni-ka srpskog naroda, tokom više od tri godine, stvaralona stranicama najtiražnijeg lista najstarije novinskekuće u Srbiji. U tom kontekstu sazdanom od oslo-bođenih instinkata, mržnje, laži, nasilja i, nepravednomalo pominjanje gluposti, zločin je postao prirodno pra-vo. Kako promeniti taj kontekst? Ova generacijasrpske političke i intelektualne elite, nakon svega,može postati najviše kriva i odgovorna ako to pitanjene postavi. I na njega ne počne da traži odgovor. Teškoje okrenuti list istorije, a da ga temeljno ne pročitamo i,kako bi Rusi rekli, ne otpatimo.

114


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 114

U modernoj istoriji Srbije menjali su se sistemi i ljudina vlasti. Ali, uzmite nalaze do kojih se došlo u pojedi-nim naukama. Prema tim nalazima, kod nas je nerazvi-jena pravna svest; nema razvijenog istorijskog sazna-nja; ne postoji pojam opšteg dobra; slaba je demokratskatradicija. Sve je to jedna politička kultura u kojoj ništane može biti bitno drugačije od svega ostalog. Važno jeto identifikovati: to je znak oslobađanja i kretanja – neod nule. Uvek je postojala i alternativa. Potiskivana, onasada na porazu dominantnog ideološkog obrasca stičešansu. Na ruku joj ide i činjenica da je svet postao ob-jektivno manji.

Ne smatram da mi govorimo samo sebi. Krećemo sepo Srbiji i često ulazimo u dvorane ispunjene ljudimakoje ispunjavaju bes i očaj. Ono što kao vlastito iskustvomogu da kažem jeste da, bez stavljanja krivice iodgovornosti za neposrednu prošlost u širi kulturno-istorijski kontekst, nećemo podstaći ljude na preis-pitivanje. U stvari, na menjanje političke kulture.

SVETLANA SLAPŠAKODGOVORNOST, KRIVICA, I ISTORIJSKAANTROPOLOGIJA

Pokušaću da povežem dva pitanja, dve potpuno ra-zličite stvari – krivicu i odgovornost, i pokušaću daodredim mesto gde se one možda sreću. U tom smislumoram da odredim šta su krivica i odgovornost kaotekst, odnosno kao poetika, kao retorika i, drugo, šta sukrivica i odgovornost kao ponašanje, odnosno antro-pologija. Počeću jednim primerom od nedavno, pri-merom koji to „od nedavno“ povezuje direktno s mater-ijalom „Odjeka i reagovanja“.

Oni koji su bili prisutni na nekoj od manifestacijatokom nedavne posete francuskog predsednika Žaka Ši-raka Srbiji i Beogradu, posebno dva ovde prisutnaviteza legije časti, mogli su se uveriti da je u grupi kojaje predstavljala srpsku vlast, bilo veoma malo ljudi kojisu znali francuski, premda je većina članova vlade s vi-sokim univerzitetskim obrazovanjem i akademskim ti-tulama. To povezujem sa izjavom koja je objavljena u„Odjecima i reagovanjima“ 15. maja 1990. godine u jed-

115


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 115

nom pismu: „Ne zaboravite da svaki Srbin zna makarmalo francuski i time se ponosi.“

Zanima me, dakle, situacija u kojoj je taj tekst, ta iz-java mogla biti objavljena, čitana, nedemantovana, fik-sirana u kolektivno sećanje kao nešto verodostojno.Uvodim termin verodostojno kao mogući stepen dis-tinkcije između istine koja, po mome, spada u verskidiskurs, i laži, kao manipulisanog diskursa. U ovomslučaju, bilo je dovoljno da bilo ko s minimalnim au-toritetom znanja izjavi kako je to besmislica – kom-plikovaniji dokazni postupak zaista bi bio suvišan uovom slučaju. No, to nije sprovedeno, glupost nijeizložena, već je prećutana, dakle i odobrena.

Gde, kako, ko je pomogao da se održi formalni statusverodostojnosti ove izjave u javnosti? U tome vidim os-novni okvir razmišljanja o odgovornosti.

Tačku povezivanja odgovornosti i krivice vidim umogućnosti da se dokaže povezanost reči i ljudskogponašanja: to se može izvesti, po mom mišljenju, u is-torijskoj antropologiji. Zašto tu?

U antropologiji savremenoga postoje i ispituju se živisvedoci, što onda služi manje ili više ubedljivom dokazi-vanju situacije iz prošlosti, dakle kontinuiteta. U istorij-skoj antropologiji „anketiramo“ mrtve svedoke, one kojiviše nemaju reči, koji više ne govore, koje niko živ nijepoznavao.

Status teksta je, dakle, drugačiji u istorijskojantropologiji. On može biti verifikovan potvrdom slike,u najširem značenju, od likovne predstave do „čitanja“upotrebe predmeta, organizacije predmeta u prostoru,organizacije prostora samoga, tako da, suočen s drugimrazličitim oblicima semiotičkog sistema, svedoči o ljud-skom ponašanju. Drugim rečima, predmet u istorijskojantropologiji postoji onda kada mu se potvrdi ime, kaošto mrtvi svedok postoji onda kada razjasnimo svojpoložaj, cilj i ideologiju ankete koju sprovodimo.

Na toj povezanosti, u toj ne maloj epistemološkojneizvesnosti i preplitanju disciplina humanistike, jatražim vezu između reči i pojave: pamtim onaj deo svogaživota kada sam verovala u ubedljive teorije koje su raz-dvajale autora i tekst, odnosno stvarnost i tekst, dozvo-ljavajući da se epistemološki zahtev o arbitrarnostiodnosa autora i teksta ispuni novim značenjem.

116


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 116

To novo značenje bila je sloboda, sloboda izražavanja,a udaljavanje autora i teksta smanjivalo je mogućnu re-alnu krivicu autora u okolnostima modifikovanog tota-litarnoga režima kakav je bio jugoslovenski socijalistič-ki/titoistički režim. Teoretizacija tog epistemološkog za-hteva u novim okolnostima, sa iskustvom jugosloven-skog rata, može biti uspešan put ispitivanja kako rečpostaje delo.

Stvar s krivicom je mnogo jednostavnija, po mommišljenju. Na osnovu svakodnevnih iskustava, daklesvedočenja savremene antropologije u kontaktu saživim svedocima, može se ustanoviti kako se konstruišediskurs o krivici i o krivičnom ponašanju. U prvim god-inama rata u bivšoj Jugoslaviji, krivica drugoga bila jetipski iskorišćavana da se konstruiše superiorni statuszastupnika žrtve ili stradalnika samoga. To smo svi sre-li, u različitim oblicima.

Kada bi žrtva preživela, često je doživljavala da senjen glas naprosto uzme, preuzme, zauzme – kao što jeto bio slučaj sa žrtvama silovanja. Skoro po pravilu jeovaj „zastupnički“ autoritet bio muški autoritet, bilo daje žrtvu „branio“ ili je negirao, ali zapravo ju je utišavao,uvek u ime vladajućeg, nacionalnog kolektiva, uvekkažnjavajući onoga ko je preuzimao taj glas, ukoliko nijebio „vlastan“ da ga preuzme: recimo, druge žene.

U ovom slučaju nema bolje ilustracije od afere pethrvatskih veštica – autorki koje su na drugačiji načinrazumele masovna ratna silovanja.

U slučaju mrtvih žrtava na snazi je jednostavan, os-novni ritualni zahtev za očuvanjem, beleženjem, daklenužnim traženjem imena ljudi koji su mrtvi, koji žrtvuupisuju u kolektivno sećanje. Nije manje snažan ni ritu-alni strah od ubijanja drugoga, koji ima ime.

Sećanje na mrtve, posebno utvrđivanje imena, okol-nosti smrti, konačno ispitivanje odgovornosti, stogapredstavlja ključni ritual, i on se ne može zameniti„istinom“.

Ovaj trik s javnošću i javnim mnjenjem, koji danasizvode najviša lica u srpskoj i jugoslovenskoj piramidivlasti, zasniva se zapravo na zloupotrebi starog, komu-nističkog straha od religije, dakle i „rituala“: naprotiv,ritual, aktivno učestvovanje u opštoj akciji sećanja, pazatim pomirenja, uvodi u područje svima dostupne isti-

117


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 117

nosti – istinitosti imena, pojedinca, njegovog neotuđivogi jedinstvenog prava na život.

Daću primer sličnog manipulisanja, koje izvesnodolazi od javnog diskursa medija i krugova na vlasti:ove godine sam bila na letnjoj školi u Strazburu i imalasam predavanja o konstrukciji balkanskog identiteta sastanovišta istorijske antropologije. Pošto sam dva satatrošila pluća da dokažem kako su stvari relativne, am-bivalentne i kako sasvim sigurno nisu upisane ustereotipske predstave, jedna učesnica škole, inače Al-banka, postavila mi je ovakvo pitanje: u jednom alban-skom selu, nije precizirala s koje strane granice, izvršenje masakr, ubijeno je toliko i toliko ljudi. Da li ja to nazi-vam varvarskim gestom? Varvare sam, naime, uzelakao primer kolonijalnog manipulisanja Balkanom.

Moj odgovor bio je sledeći: meni nije potrebna nikak-va metafora da kažem da je to zločin, ali bih veomavolela da je u toj primedbi sadržana želja da se nađuimena, da se fiksira situacija, da se zna gde, kada, ko, dase, umesto ponavljanja metafore, znanje unese u ovu iz-javu. Primer mi je jasno pokazao da postupak koji samopisala, od početka rata još traje.

S druge strane, sa strane krivoga, pojavljuje se jedantip odgovora – stereotipskog diskursa, upravo ovde, uSrbiji i Beogradu. Tipski odgovor na osnovno pitanje, dali se osećate krivim, jeste „ja to nisam radio“. Nisam biou Vukovaru, nisam bombardovao Sarajevo, nisam silo-vao, nisam ubijao. U najvećem broju slučajeva taj odgo-vor je i tačan, dakle, ispitana osoba ne laže. U izvesnombroju slučajeva, kada zaista naletimo na nekoga ko jebio na ratištu, naići ćemo takođe na tipski odgovor:morao sam, takva je bila situacija, nisam mogao dru-gačije, morao sam zbog profesije, godina, regrutacije iraznih drugih razloga.

Dok prvi odgovor jasno pokazuje poznavanje zakon-skog okvira zločina, drugi, posredno priznavajućiučešće u zločinu, traži olakšavajuće okolnosti.

Oba odgovora pokrivaju većinu stanovništva, u tosam duboko uverena, premda nemam statističke po-datke: pokazuju kako je postojanje suda koji se timebavi, dakle Haškog suda, u odsustvu lokalnih sudovakoji se time ne iskazuju, prećutno prihvaćeno kao real-no i opravdano. Većina zna da sud koji se time bavi neće

118


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 118

doći do sitnih izvođača radova, već do izvesnog brojaonih koji su bili na visokim i odgovornim položajima. Uzto, u svojoj sredini ima dosta prilika da čuje razloge kojiponištavaju vezu sa ovim osnovnim razumevanjemzločina – mediji, političari, nacionalni intelektualci – kojineumorno pokazuju kako Haški sud nema pravo, kakonema pravo da se bavi ovim (srpskim) zločinima, kakoto i nisu zločini, itd, itd.

Cela imaginacija oko Haškog suda ide na to da uverivećinu stanovništva kako nikada neće doći u kontakt nisa sudom, ni s nekim drugim načinom ispitivanja šireodgovornosti.

Dakle, većina ljudi zna šta je zločin, i kada priča svo-ju priču stavlja sebe izvan konteksta zločina, naravno.Ali se istovremeno u svom svakodnevnom životu osla-nja na verodostojnost objašnjenja koja otklanjaju kaznu.Tu smo kod one verodostojnosti koju sam pomenula uprvom primeru. Imamo isti konačan rezultat stvaranjajezgra značenja kao i u prvom primeru, da svi Srbi zna-ju francuski. Konstrukcija pravne nedužnosti i kon-strukcija društvene neodgovornosti imaju nešto zajed-ničko. To je mesto gde se konstruiše verodostojno, pri-hvatljivo, masovno.

Jedan primer toga, pre nego što navedem teoriju izkoje izvodim ovo razmišljanje: Režiser Klod Lancman jeza svoj film „Šoa“ uspeo da natera nacističke zločince daprogovore tek kada ih je izolovao, dekontekstualizovao,naveo ih da govore ne o zločinu, nego o svom životu.Stvorio je situaciju relaksiranosti, intimnosti za govor oživotu; u taj narativni okvir je onda sa strane upalo i sveostalo što nam je bilo potrebno da rekonstruišemostvari koje smo načelno, u glavnim crtama znali. U tomfilmu ima jedan deo koji je sniman u Muzeju genocida uTel Avivu: čovek koji je, ako se dobro sećam, preživeovaršavski geto, odbija da govori.

Zašto odbija da govori? Zato što neće da uđe u modelpriznavanja intimnosti, kontekstualizacije, neće daučestvuje u odomaćenju, u „istini“. On ostaje na stranirituala, jer smatra da je za ritual krivice i odgovornostipotrebno vreme, možda duže od njegovog života. On sma-tra da ne treba da prihvati elemente popularnog znanjao onome što se dogodilo, da zločin treba da ostane nastrani „svetog“, tabua, kolektivnog znanja i poštovanja.

119


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 119

Ako ništa drugo, njegovo ćutanje je jasan znak pro-dubljenog čitanja kulture.

Teorija u okviru koje pokušavam da razmišljam oodgovornosti i krivici je teorija o kulturnoj intimnostiMajkla Hercfelda, američkog antropologa u knjizi koja jeizašla pre dve godine (Michael Herzfeld, Cultural Inti-macy, Routledge, 1999). U njoj Majkl Hercfeld pokazujeda postoji sistem razumevanja i ponašanja, posebno umanjim kulturama: naveo je grčku kulturu koju odličnopoznaje, i o kojoj je ranije pisao. Tehnike kulturne in-timnosti karakteristične su za situaciju kulture u kojojje ključno znanje istog jezika, ali nije jedini uslov: u bi-lingvalnim ili multilingvalnim sredinama dešava seisto. Isti antropolog je pre nekoliko godina uspešno pri-menjivao teoriju paralelnih protokola, takođe u kontek-stu mediteranskih kultura.

U mediteranskim kulturama postoje, naime, tipoviljudskog ponašanja koji su transparentni, ali se odvijajupo određenim kanalima koji su paralelni i koji se nedodiruju. U takvim kulturama, primera radi, zna se koje homoseksualac, on može biti društveno i kulturnopotvrđen, isto tako izložen napadima, ali ne oseća potre-bu da izađe na ulicu, da se identifikuje, i da traži svojaprava, jer je „upisan“ u paralelne protokole u kojima sestvari podrazumevaju i podrazumevano funkcionišu.Takvi primeri funkcionisanja mediteranskih kultura,uključujući i balkansku, ubedljivo pokazuju da razlikena osnovu verske pripadnosti mnogo više pripadaju ide-ološkim konstruktima nego realnosti svakodnevice.

Tehnike kulturne intimnosti su znanje jezika, zna-nje neverbalnih kodova sporazumevanja, čitanje govoratela, neverbalnih nagoveštaja, namigivanja – gestovakoji relativizuju, menjaju ili podvlače značenje izgo-vorene reči. Prepoznavanje kulturnih kodova događa sena opštem, svima dostupnom nivou. To ne podrazume-va znanje ni unutar kulture, ni o kulturi. Podrazu-mevanje kao princip se povezuje s verodostojnim kojesam istakla na početku. Subjekt može biti potpunonepismen, ali (pod)razumeva stvar.

Kada je Nebojša Popov juče govorio o totalitarizmumalih kultura, učinilo mi se da se naše teze mogupovezati: mislim da se može govoriti o totalitarizmu umalim kulturama upravo zato što se prepoznaje kultur-

120


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 120

na intimnost. Zahvaljujući medijma, danas je prepozna-vanje kulturne intimnosti vrlo lako: Hajder, austrijskipolitičar koji izgovara ozbiljne tekstove o politici,uglavnom tekstove netolerancije i rasizma, ima čestogest, grimasu, znak da hoće da kaže nešto drugo, štozbog prevladavajuće austrijske i evropske političke ko-rektnosti ne sme da kaže u jasnom obliku.

Bliži i ubedljiviji je primer Slobodana Miloševića, kojinikad nije bio govornik; pravi neverbalni tip vladara –tiranina. Njegovi javni nastupi mogu se izbrojati na prstejedne ruke, a i tada su bili retorički ništavni, ali moć kul-turne intimnosti bila je dalekosežna: on „ne čuje“ pa munarod govori šta treba da uradi (da uhapsi žrtvenoga jar-ca), u razgovorima s diplomatima i političarima upotre-bljavao je isti govor tela, koji je namenjen domaćoj publici,a ne komuniciranju s neposredno prisutnima.

Na Haškom sudu nastupao je tako da su oni koji nerazumeju kulturnu intimnost mislili da će igrati na de-mentnost: zapravo, pripremao je situaciju u kojoj će seobraćati samo onoj publici koja kodove kulturne intim-nosti pozna – domaćoj publici.

Kulturna aktivnost je karakteristična za kolonizo-vane kulture kao što su balkanske kulture, uključujućii grčku. Karakteristična je za zatvorene kulture, alinemojmo se zavaravati – karakteristična je i za kolo-nizatorske ekspanzivne kulture kao što je američka.Svi danas razumemo gestove preko američkih filmo-va, a oni su u stvarnom životu razumljivi jedino uAmerici.

Za konstrukciju kulturne intimnosti ključno je dase stvori drugi, jer bez drugoga kulturna intimnost nefunkcioniše. Dva osnovna „druga“ koji se pojavljuju usistemu u kulturnoj intimnosti, jesu stranac koji nepoznaje naše gestove, naše sporazumevanje i drugi,mnogo opasniji – onaj koji bolje poznaje naše gestove,našu svakodnevicu, i naročito dobro poznaje razlikuizmeđu našeg javnog ponašanja, i našeg privatnogponašanja.

Ko je taj unutarnji neprijatelj koji sve poznaje? Žena.U balkanskim kulturama kontinuitet patrijarhalnog or-ganizovanja društva, od antike do danas, ostaje nepre-kinut. Impresivan kontinuitet, još impresivnije je njego-vo potpuno odsustvo s mape interesovanja u humanis-

121


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 121

tičkim disciplinama – u antičkim studijama, istoriji, so-ciologiji kulture.

Jedan od glavnih problema alternativne akademskei intelektualne kulture ovde upravo je to što još ne pri-hvata epistemološki izazov ženskih studija.

Nasilje, intolerancija, netolerancija, isključivanje istigmatizacija su mnogo vidljiviji aspekti patrijarhalnogsistema organizacije društva, temeljito i u dugom konti-nuitetu ispitani na ženama. Postavlja se pitanje kakouopšte možemo govoriti o njima bez obaziranja nasituaciju žena u balkanskoj istoriji? Odnosno, kako semože govoriti o ratu ukoliko se ne govori o ženama: nezato što bi žene bile „prirodni“ pacifisti, već zato štožene, zahvaljujući svom položaju u patrijarhalnomdruštvu, imaju sasvim drugačije potrebe, zahteve i poli-tičke koncepte u pogledu rata i mira od muške popu-lacije. Ove elemente morala bi uračunati svaka refleksi-ja o odgovornosti i krivici za rat i ratne zločine.

Još jedna socijalna grupa zaslužuje pažnju u vezi skulturnom intimnošću. To su intelektualci, s jednestrane eminentni proizvođači glavnih naracija kulturneintimnosti, a s druge, profesionalno pripremljeni da naj-lakše dekodiraju fenomene kulturne intimnosti. Tajdvostruki položaj enkodera i dekodera ispostavljaposebnu odgovornost intelektualaca: ćutanje, komo-ditet prećutkivanja dekodiranja nosi podjednaku odgo-vornost kao i govorenje – naracija, odnosno enkodira-nje. Prećutkivanje je povezano sa zločinom.

U Srbiji, još od 1995, primećuje se povlačenje uzabran duhovnog i umetničkog, a posle oktobra 2000.besramno i masovno pojavljivanje u javnosti ljudi kojisu bili moćni proizvođači motivizatorskih reči i slika ukorist rata, majstori kulturne intimnosti za vremebivšeg režima, čak i kad su nastupali kao protivniciMiloševića. To su, na žalost, jasni znaci potpune ne-spremnosti ove kulture da se verodostojnost kritikuje ianalizira, da se suoči s mnogim oblicima odgovornosti.Olako pristajanje na tezu da „ne postoji“ kolektivnaodgovornost od strane nosilaca demokratskih promenajoš više otežava situaciju.

Argumenti o realnoj političkoj moći ili nemoći in-telektualaca ovde otpadaju: politički moćni ili ne, in-telektualci imaju znanje da pročitaju kulturnu intim-

122


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 122

nost, oni proziru podrazumevanje. Ali, njime mani-pulišu, ne upozoravaju, ne kritikuju. Kada sam ne-davno, u jednoj prilično glupoj polemici koja se zasni-vala na uobičajenom generacijskom kanibalizmu u kul-turi, dobila odgovor-vapaj pripadnice mlađe generacijekoja je danas službenik vlade, da su se (njena generaci-ja) naučili da pišu u doba Miloševića, moj odgovor bio jejednostavan: naučite bolje.

Jer, intelektualci su uspevali u različitim periodima,na različitim mestima, s različitim neprijateljima i po-magačima, da organizuju prostore u kojima se mogloučiti drugačije, govoriti drugačije, pisati drugačije. No,pri tome se morao žrtvovati deo komoditeta...

Budući da je kultura iz koje govorim u ovomtrenutku podjednako oralna koliko i pismena,predlažem za kraj pojam koji mislim da pokriva iplanove za budućnost i zasluge prošlosti, i istovremenopredstavlja kulturnu instituciju u kojoj se može dekodi-rati, razotkriti svaki mehanizam kulturne intimnosti.To je govoreće mesto, mesto u kojem se sreću usmeno,pismeno, intelektualni napor, želja za kritikom, potrebaza kritikom, potreba za ne-ćutanjem. Ovde u publici sedinekoliko ljudi koji su u svoje doba, sa svojim mogućno-stima, čak više puta radili na potpomaganju, promo-visanju govorećih mesta.

Jedno od njih, koje se na najneobičniji način pojavilos margine, govoreće mesto koje je prodrlo u centar usvetu, i vreme je da prodre u centar ovde, jeste govorećemesto koje je otvorila Nataša Kandić. „Govoreće“ je up-ravo o najtraumatičnijem aspektu prećutkivanja, sakri-vanja i ne-dekodiranja kulturne intimnosti. Napor kojije Nataša Kandić uložila telom i rečju treba ponoviti nadrugim mestima, u drugim diskursima, socijalnim i kul-turnim „žanrovima“.

123


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 123

DISKUSIJA

NATAŠA KANDIĆ

Imam utisak da naš razgovor postaje toliko ozbiljan,pa sam se uplašila šta dalje. Saglasni smo u tome da sučinjenice, dokumenti, važna stvar za stvaranje javnogmnjenja, javnog znanja o onome šta se dogodilo, a s tim uvezi se otvara i pitanje odgovornosti, i kako putemrazmišljanja o tome izvesti to priznavanje. Čini mi se vrlovažnim da, govoreći samo o tome šta mi radimo, ne zabo-ravimo da se ovde u Srbiji dogodilo nešto što je istorijski ipolitički relevantno. Ministar policije Dušan Mihajlovićpriznao je postojanje masovnih grobnica u Srbiji – to jenešto što mi nismo mogli da izvedemo; mi nismo mogli daizađemo sa činjenicama o tome. Prvi put je neko jasnorekao da prekida da negira da je zločin počinjen.

I ne pridati tome značaj čini mi se da bi bilo loše, aliodmah se postavlja pitanje šta se dogodilo posle toga. Dali je stvarno to priznavanje masovnih grobnica bilosamo u kontekstu pritiska, stvaranja atmosfere – opet spitanjem koje, čije atmosfere – za predavanje bivšegpredsednika Haškom tribunalu?

Prećutkivanje koje postoji nakon tog priznavanjamože se tumačiti na različite načine, ali ono što se do-godilo sa „crvenim beretkama“ ozbiljno je dovelo u pita-nje i samo priznavanje masovnih grobnica i, uopšte,uslove u kojima se to priznavanje može dalje odvijati.

Još se razgovora o saradnji s Hagom, a niti jednogtrenutka nije započet razgovor o tome zašto saradnja sHagom, ili zašto ovde nema postupaka za počinjenezločine?

ĐOKICA JOVANOVIĆ

Na moju sreću, dobar deo toga što bih ja danas govo-rio već je izgovorila gospođa Latinka Perović i, naravno,na mnogo bolji način nego što bih ja o tome govorio. Jabih da eventualno skrenem pažnju na još jednu činje-nicu koja se odnosi na srpsku kulturnu istoriju i, na-ravno, u tom sklopu i na srpsku političku istoriju.

124


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 124

Ako gledamo unazad bar dve stotine godina srpskepolitičke istorije, videćemo da se radi o jednoj – daćusebi za pravo da i ja nešto imenujem – o jednoj kulturikomemoracije, ili o kulturi venaca i pogreba. Ako sepogleda narodno predanje, zatim ako se pogleda pisanareč, ako se pogleda književnost, onda nekako neodoljivostičem utisak da se radi o jednoj velikoj tužbalici kojaide kroz vreme.

Ne mogu da nađem uzroke jednom takvom stilskomopredeljenju, ali je očigledno da je taj karakter tužbalicesrpske kulture vrlo uspešno politički operacionalizovanposlednjih deset ili petnaest godina srpske političke is-torije. Pošto sam bio u prilici da malo istražujem i ana-liziram sadržaj Memoranduma Srpske akademije nau-ka i umetnosti, mogu vam reći da je i on po svojoj priro-di upravo jedna tužbalica. Tužbalica zbog toga što se –naravno, navodim u generalnom smislu – srpski narodnalazio u nedaćama zbog toga što je okružen uglavnomneprijateljima. S druge strane, srpski narod je dao punotoga svojim neprijateljima, koji mu vraćaju, eto, najedan nezahvalan način. I, konačno, srpski narod je opeti posle ovog Memoranduma – u stvari, slovo Memoran-duma opet preuzima taj duh tužbalice iz srpske istorije– srpski narod je, dakle, vekovima bio na branikuhrišćanstva, a zauzvrat Evropa nikako nije dobroodgovorila svemu tome!

Kada se pogleda taj, da tako kažem, kulturno-istorijskikontekst, onda je lakše razumeti zašto je bila mogućarubrika „Odjeci i reagovanja“ u Politici i zašto je biomoguć Dnevnik RTS, onako monstruozan kakvim gapamtimo iz ovih skorih vremena. Radilo se o jednom pos-tupku političke upotrebe u kome, čak, nije bilo potrebe zamnogo mudrosti da bi se to izvelo. Ta operacionalizacija,ta instrumentalizacija jednog generalnog kulturnog sta-va bila je vrlo jednostavna. I naravno, bila je upravo us-merena ka tome da se izvrši zločin, ali ne zločin radi zloči-na samog već upravo zbog toga da bi se taj nacionalističkimit o tome da Srbija, eto, uvek u svojoj istoriji pati, a to jojse ne vraća na dobar način, i da Srbi, konačno, namireračune sa svojim okruženjem, da namire račune sa is-torijom i Srbija bude emancipovana zemlja.

Ja mislim da je to bio program nacionalističke idejeu ovih poslednjih deset do petnaest godina. To je, može

125


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 125

biti, sada razlog za buduće istraživanje i, naravno, ja sepotpuno slažem sa ovim što je ovde rečeno da mi do kra-ja našeg života najverovatnije nećemo moći da shvati-mo o čemu se radi. Ali, kada sam sinoć postavio pitanjegospodinu Batonu Hadžijuu da li misli da li je moguć di-jalog između Srba i Albanaca, imao sam jednu drugustvar u vidu. Mislio sam, prosto govoreći, ako naša ge-neracija danas ne pokuša dijalog, bojim se da će decanaše dece kroz pedesetak godina opet ući u kovitlaczločina i smrti. Možda je to naš dug, pored sve odgov-ornosti koju nosimo i kao članovi kolektiviteta, a koji jalično osećam samim tim što pripadam i ovom podnebljui ovom vremenu.

Mislim da je nužan makar pokušaj dijaloga, bojim seda ako to ne učinimo, pitanje prevencije mržnje koje jegospodin Lang postavio juče praktično neće ni bitipostavljeno na dnevni red. Mislim da je naš posao da topitanje ipak postavimo na dnevni red.

SLOBODAN LANG

Ovo što je Baton Hadžiju rekao moralo se prvo reći:jasno je da je dijalog moguć, nema dileme. Ne samo da jemoguć nego, s potpunim uvjerenjem kažem, apsolutnoga je moguće ostvariti i ne pada mi na pamet danekakav oblik dobra nije moguć. Potpuno je isključenosamouvjerenje da su svi oblici prilikom činjenja zlamogući, a da o dobru te samouvjerenosti nema.

Kada je o dijalogu riječ, ja ga najintenzivnije vodim sgospodinom Maksom Libermanom i s gospođom Mar-garet Frikramer. Gospodin Liberman je liječnik natemelju čijeg razmišljanja je Ivo Andrić napisao pismo iz1920, ali je tada njegov rad otišao u tradiciju književno-sti a ne u tradiciju ljudskih prava, humanitarnog rada,javnog zdravstva. Margaret Frikramer je žena koja je je-dina odbila oktobra 1942. godine prijedlog predsjednikaŠvicarske konfederacije, kada je jedini put prisustvovaosjednici Međunarodnog komiteta crvenog križa, da sene kaže kako se planira i sprovodi Holokaust. Ona jedi-na koja je odbila takav stav danas je zaboravljena.

Ovdje je rečena jedna izuzetna stvar – da ne postoji po-jam općeg dobra i ne postoji liberalna tradicija. Mislim da

126


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 126

je ključno pitanje u sagledavanju Jasenovca što nikadanije održan skup o Jasenovcu s pozicije općeg dobra i spozicije liberalnog pristupa. Ja sam danas star koliko jebio moj djed kada je ubijen u Jasenovcu, a moj sin je starkoliko je bio moj otac tada. Dijalog koji su oni vodili u vre-menu kada je počeo Drugi svjetski rat veoma je značajanu smislu kako generacije određuju svoje uloge. Moj otac jeoženio nežidovku i rodio je kćer. Oni su očuvanje životaprocijenili njegovom primarnom odgovornošću i on je na-pustio mjesto gdje je živjeo. Moj djed je bio predsjednikŽidovske općine u Vinkovcima, a sticajem okolnosti jedanmlađi Židov iz Vinkovaca je izvršio atentat na šefanacista u Švicarskoj. Kao rezultat toga, kada je Jugosla-vija okupirana, moj djed je bio obaviješten da će, ako onode iz Vinkovaca, stotinu drugih Židova biti ubijeno.

Njegova je procijena bila da mu je dužnost da se javiu Jasenovac. On je imao jasan odnos o tome da se trebazaložiti za život, ali i da se treba odreći sopstvenog živo-ta da bi se ispunila odgovornost. Tako je i završio. UHrvatskoj, a ja mislim i na cijelom području bivše Ju-goslavije, ljudi u Jasenovcu nisu stekli pravo na ime iprezime. U Jasenovcu nikad nije ostvareno pravo onihkoji su činili dobro, koji su dobili medalje pravednika,pravo da se njihovo ime istakne. U Jasenovcu su se his-toričari prihvatili rasprave o brojkama, a ne da ljudiimaju pravo na grob. Zločinci su stekli pravo na ime iprezime, a pravednici nemaju to pravo. Ta teza da samozločinci imaju pravo na identitet, a da žrtve nemaju pra-vo na ličnost, jedno je od tragičnih naslijeđa.

Jasenovac je značajan zato što pokriva čitav prostori gotovo da nema ljudi koji ne bi mogli ispričati priču osvome ocu ili svome djedu – da li su na ovoj strani ili naonoj strani – gotovo da nema onoga koji vam ne može is-pričati priču o neobilježenom grobu, gotovo da nemaonoga koji vam ne može dočarati svojom pričom da sestvari nisu analizirale s pozicije liberalnog pristupa, spozicije dobra, s pozicije istine.

Valja imati na na umu da su logori postojali i prije iposlije Jasenovca, prije i poslije i staljinističkih i nacis-tičkih logora, da se u ovom trenutku u Hagu sudi ljudi-ma iz logora na sve tri strane u Bosni. Metodologija os-mišljavanja zarobljeničkih logora je takva da ne može ada ne dođe do zločina, način kako se organiziraju logori

127


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 127

obvezuje na zločin i biće tako sve dok se ne promijeni ine unaprijedi koncept logora, dok se ne napusti terezi-janski sindrom koji dominira samom tom koncepcijom.Potpuno je neprihvatljiva ideja „sudićemo ali održaćemologore koji će uvijek stvarati zločine“. Postoji obveza dase iskustvo koje je ovdje nastalo preseli; Jasenovac nemože stati sa 1945, nego sa 2001. godinom.

Isto tako treba dati pravo na grob ma kome i bilokome. Ovdje je vladalo uvjerenje da netko tko je ubijenkao ratni zločinac nema pravo na grob – ne može biti daneko nema prava na grob.

Također, o toleranciji gotovo ništa ne znamo, nijenitko ni osigurao pravo da se nešto nauči o toleranciji, ometodologiji tolerancije, odnosu tolerancije.

LAZAR STOJANOVIĆ

Iz ugla ispitivanja krivice i odgovornosti zaduhovne pripreme ili za pripreme stanovništva za ratvide se dve sasvim jasne i različite delatnosti. One seocrtavaju svima koji pokušavaju da tome pristupe izugla krivice i odgovornosti. Jedna je planiranje, poruči-vanje i uređivanje takvih rubrika kao što su „Odjeci ireagovanja“, a to nije neki redak slučaj. Takva je bila in-formatička politika RTS, takve su bile pojedine novineu celini, kao što je Ekspres politika. „Odjeci i reagova-nja“ su više jedna paradigma nego usamljen slučaj. Toje, dakle, jedna delatnost i ona se obično radi iz potaje,uglavnom ne znamo ime čoveka koji to radi, nazire setek grupa izvođača i izvor takve porudžbine, i lakše jeutvrditi koji interes stoji iza toga nego koji ljudi stojeiza toga. Druga delatnost koja se iz ugla ispitivanjakrivice i odgovornosti u ovom poslovanju vidi jesteproizvodnja samih tekstova te vrste. Na njima su češćeizmišljeni nego autentični potpisi, ali potpisi stoje, pasamim tim postoji mogućnost da se utvrdi ko se krijeiza njih.

Postoje često parcijalni i sitni dnevni interesi poje-dinih karijera i od ovakve vrste delatnosti pojedinciimaju neposredne koristi koja nije izazivanje rata i kojanajčešće nije ideološki usmerena. Možda sticanje nekedobiti, korist po karijeru ili malo slave! Takvih ima

128


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 128

mnogo, ali za potrebe istraživačkog poštenja treba uzetiu obzir i mogućnost da je znatan broj ljudi doistaverovao u ono što je pisao i da je veliki broj njih nesves-tan instrumentalizacije toga posla. Kao što gotovo ništau našoj političkoj propagandi i u čitavom tom našemdvanaestogodišnjem ratovanju nije bilo originalno inovo, tako i ova vrsta instrumentalizacije jedne rubrikeu novinama, ili medija u širem smislu, nije ništa novo.To se sretalo i u drugim autoritarnim režimima, a naj-bolje je bilo artikulisano u nacističkom režimu gde je, naprimer, Völkischer Beobachter bio korišćen upravo u tesvrhe.

Mi smo – a kada kažem „mi“ to verovatno znači treći-na ovog skupa – pre dosta godina pokušali da predBeogradskim krugom pokrenemo pitanje odgovornostiintelektualaca za rat, i to je rezultiralo jednom zani-mljivom knjigom. Pitanje se malo razvodnilo, ali energi-ja koja je u to uložena bila je usmerena da se pojedine us-tanove, pojedine političke grupe, pojedini intelektualnikrugovi i, pre svega, pojedinci, istaknu kao krivci zamentalne pripreme stanovništva za rat. Ni tada, među-tim, ni kasnije, ni sada nisam video i ne vidim da je raz-dvajanje tih dveju delatnosti izvršeno na jasan način.Naprotiv, ta dva posla se stapaju, mešaju se, što dovodido neodgovornosti i nekažnjivosti. Nekoga ko je plani-rao efekte koje će izazivati objavljivanje izmišljenihnasilja Albanaca nad Srbina na Kosovu ne izdvajamo ine imenujemo iz grupe onih očajnika koji kažu da živepod pritiskom i svojim imenom potpisuju takav jedanmali članak koji je, potom, ukrašavao i dopunjavao„Odjeke i reagovanja“.

To nisu samo dve različite delatnosti nego su to dvarazličita tipa krivice. Ovaj prvi, ako predstavlja organi-zovanu delatnost usmerenu na izazivanje rata, naširenje verske i nacionalne mržnje i predstavlja organi-zovano laganje i podsticanje na laganje u cilju izazivanjadruštvenog sukoba koji ima potencijal ozbiljnedruštvene opasnosti. Meni se čini – nisam pravnik, to ćedrugi ljudi bolje znati – da to predstavlja krivično delo ida to krivično delo još nije zastarelo.

Ako neko samo objavljuje laž, ako neko samo zalivamržnjom svoje reči u jednoj takvoj rubrici, pa ondaimamo slučaj, bez obzira da li je reč o profesionalnom

129


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 129

novinaru ili o tom čoveku „iz mase“, onda verovatnonemamo posla s krivičnim delom. U krajnjem slučaju,može se protiv nekoga podneti prijavu za širenje verskei nacionalne mržnje, pa pred sudom takva osoba nekadokazuje da je iznela istinu i da ima pravo na slobodnureč. To, međutim, nije popuralno, ni u svetu se ne radi.Ne znači da tu nema odgovornosti, ali mislim da jemesto isticanja, ispitivanja i utvrđivanja takve odgov-ornosti, pre svega, u oblasti nezavisnih stručnih savezakao što su savezi novinara, intelektualni kružoci, tri-bine, udruženja i nevladine organizacije, koje bi trebaloda pokrenu takve postupke. Pozadina toga nije izvođe-nje stotina ljudi pred sudove nego sprečavanje zaboravai sprečavanje da se događa ovo što nam se, na žalost, idanas događa. Mi i dalje imamo nedeljnik koji se ni počemu ne razlikuje od rubrike „Odjeci i reagovanja“ negoje, dapače, metastazirao na 32 stranice i biću slobodanda ga imenujem – zove se Svedok. Ja sam spreman daodgovaram za ovo što kažem.

Isto tako događa nam se da imamo komentatore kojis pozicija paranoidne geopolitike, prepune nacionalne iverske mržnje, pišu komentare u najstarijem beograd-skom nedeljniku, a pri tome to nije Politikin zabavnik.Mislim da se nije promenilo ništa osim – a taj korak jeipak velika stvar – što više nema državne instrumen-talizacije medija na organizovan način, a pogotovo ne nanačin koji bi bio usmeren na izazivanje rata. Međutim,opasno je sve dok mi takav materijal nalazimo u raznimmedijima, u kojima u okviru slobode izražavanja ljudikoriste priliku da – mislim na novine koje sam pomenuo– ponekad i organizovano, unose konfuziju i izazivajumržnju širokih razmera. Sve dok to imamo, imamo i po-tencijal ponovne instrumentalizuje ukoliko država opetsklizne u situaciju u kojoj bi neka grupa mogla da na tajnačin manipuliše medijima.

Želim da ukažem, i time ću završiti, koliko je ovasituacija opasna, želim da ukažem na to da je potpunoisti mehanizam primenjen na pitanja političke krivice iodgovornosti nezavisno od medija. Ovde je posle 5. okto-bra propušteno da se političke grupe i političke partijepozovu na odgovornost za ono što su neke od njih orga-nizovano, svesno i programski uradile. Taj propustdoveo je dotle da smo mi krenuli na individualizovanje

130


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 130

krivice, pa zatim na oturanje te krivice negde ka Među-narodnom sudu u Hagu, i danas, posle mnogo meseci,više nema načina da se pojedine političke stranke kojesu bile deo aparata vlasti, ili pojedine državne ustanove,pozovu na odgovornost. A, ako neko želi da se političkipreorganizuje na istim ideološkim uverenjima ili sa is-tim programima može, iako ne u okviru istih ustanova,pošto su neke od tih ustanova i odgovorne za proneve-ravanje, zloupotrebu i otimanje novca.

Postoje i politički programi koji su išli na to da se iza-zove društvena katastrofa i van granica i unutar grani-ca ove zemlje, ukoliko ona ima granice. Propustili smooznačavanje političke krivice i odgovornosti ali još imavremena da se označe odgovornost i krivica za poslo-vanje u medijima. Rado ću u tome učestvovati.

DRAGOLJUB TODOROVIĆ

Pouzdano znam, mada bi Biljana Plavšić mogla da metuži, ali ja imam dokaze da je ona u Bijeljini 1992. molilaArkana da likvidira uhvaćene Muslimane a ne da ih pro-teruje. Čak ga je ljubila u kolena i molila. Ona uživadanas gostoprimstvo srpskih vlasti. Inače odlično izla-ganje gospodina Batona Hadžijua bilo je blago, bilo jeskromno; ono ne daje pravu sliku stradanja Albanaca.Kao advokat i saradnik Fonda za humanitarno pravoradio sam na odbrani Albanaca koji su posle ulaska Kfo-ra prebačeni u srpske zatvore. To je čudo, kakva je totortura, kakvo je to bezakonje, o čemu se tu radi: nemogu da verujem da će ti ljudi ikada nakon onoga što supreživeli, da će 143 Albanca iz đakovačkog procesa, ikadmoći da žive sa Srbima – da, što kaže gospodin Jo-vanović, vode dijalog sa Srbima.

Nema dijaloga sa Srbima dok ne priznaju šta suuradili, dok ne kažu da je neki mladi Albanac koji sezove Podgorica bio skoro dve godine u zatvoru bezrešenja i da je samo zahvaljujući slučaju što je u jed-nom trenutku u međuperiodu koministar pravde biojedan čovek, koji nije Srbin i koji je moj i Natašin pri-jatelj – taj mladi Albanac uspeo da izađe. Inače, još biga Koštunica držao pošto nije eksponiran, ne zna zanjega Žak Širak…

131


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 131

Ja, kao Srbin, kao čovek iz Dragačeva, ne mogu dagovorim o Hajderu i ne mogu da govorim o naciona-lizmima malih naroda, to mi je neprijatno. Neugodno mije, ne mogu o tome da govorim pred Hadžijuom i pred jošnekim ljudima. Osnovni problem u ovom kontekstukrivice i kazne je nacionalizam, taj pijemontizam, po-pulizam koji je uočljiv iz ove Mimičine knjige. Jednakoleginica je rekla da danas nije isto, neki diskutanti surekli da sada ima razlike – mislim, naprotiv, da je sadagore u kontekstu nacionalizma, pijemontizma i populiz-ma, a odmah ću da dam primer. Recimo, list Glas javno-sti ima rubriku „Odjeci i reagovanja“ identičnu onoj kojuje Mimica analizirao. Gospodin Jovanović traži dijalogsa Albancima, hoće da živimo zajedno i da mu Albancipevaju himnu Bože pravde, da drže ruku na srcu.

Moj prijatelj Ivan Čolović postavio je dilemu da li jeovo in vivo seciranje ili je to autopsija leša. Mislim da onzna šta je i da je onako, kao fin čovek, postavio tu dile-mu. Jer ovo je in vivo, naravno! Imamo ovde dvojicu vrlokulturnih ljudi, vrlo skrupuloznih ljudi koji participira-ju u ovoj novoj srpskoj vlasti – to su Jozef Kasa i RasimLjajić; njihova imena izvikuju se na trgovima. To je sadaobrazac – ako ne mogu s Kasom i Ljajićem, ljudima kojiničim ne vređaju srpsko nacionalno biće, kako će živetis drugima?

Crkva postaje najvažniji faktor, kod Miloševića jebila usput, sporedna, bila je više slika reda radi; sada jepostala najvažnija. Srpski poslanici na Kosovu, kao,prave koaliciju s Rugovom, hoće građansko društvo,hoće multikulturno društvo, hoće ovo i ono, pričaju otoleranciji – a idu i polažu zakletvu u crkvi. I to postajenajvažnija vest. Nebojša Čović se krsti i viče: „Božija po-moć!“. To nisu dobre preporuke i nema diskusije dok semi ne raščistimo sami sa sobom.

Gospodin Hadžiju je rekao kako bi voleo da njegovi Al-banci čuju ovo što mi pričamo. Ja mislim da ovo nije bilabaš otvorena rasprava i u kontekstu današnjih izlaganjagospođe Latinke Perović i gospođe Svetlane Slapšaksmatram da nema potrebe pozivati ponovo ljude iz Za-greba, iz Sarajeva, iz Prištine – mi sami treba da se orga-nizujemo i da priznamo šta se desilo. Šta se desilo u Foči,zašto je Sarajevo bilo tri i po godine blokirano, zašto sedesila Srebrenica, šta je bilo na Kosovu – srpski narod

132


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 132

još ne zna šta je bilo na Kosovu, u kakvim su uslovimaodržavana suđenja za dve hiljade Albanaca – to trebaučiniti, pa tek onda može da se govori o dijalogu.

Ovde postoji nevladina organizacija Nataše Kandić inevladina organizacija Sonje Biserko koje su nesporne,ali da vidimo sada gde su aktivisti tih organizacija.Jedan od velikih korifeja nevladinih organizacija sada uEvropi priča da je siva eminencija nove vlasti, da je onglavni za ambasadore, za spoljnu politiku, za postav-ljanje... A ovde je bio neki autoritet koji je stalno pričaouopšteno, na svakom skupu iznosio je floskule više putaprežvakane i objavljene u njegovoj knjizi. Nešto o ljud-skim pravima. Zna se ko je, ne ustručavam se da kažem,ali jasno je ko je – ceo Beograd zna ko je siva eminencijasavezne vlasti i ja neću da govorim; ko ne zna, znači daje neobavešten.

Šta je još gore nego za vreme Miloševića? Sada jošviše mrze Albance nego onda, još više ih potcenjuju, uprepucavanju dvadesetak raznih srpskih frakcija okoKosova jedino zajedničko načelo jeste da je samo mrtavAlbanac dobar Albanac. Zato smatram potpuno apsurd-nim ovakve okrugle stolove, ovakve razgovore, pozi-vanje gospodina Hadžijua; dok mi ne raščistimo, dok mine iznesemo podatke, dok mi ne kažemo Koštunici štaradi – tek onda bi se mogla stvoriti mogućnost za dija-log. Sve ostalo je povređivanje strahovitih žrtava koje jepretrpeo albanski narod.

STJEPAN GREDELJ

Dvostruko hendikepiran, posle ovako tempera-mentnog izlaganja ja ću govoriti malo suvoparnije,verovatno će biti dosadnije za auditorijum. Drugo,nekako moram da hvatam kopču sa onim što sam želeoda kažem u pravom trenutku nakon izlaganja gospođeLatinke Perović, Svetlane Slapšak i Nataše Kandić.Jedan od momenata bilo je to javno znanje koje nam tre-ba pomoći u nekakvim demistifikacijama i nekim dru-gim o kojima ću kasnije. Nasuprot tome stoji javno nez-nanje koje je delom spontano, rezultat naše socijalnestrukture i obrazovne strukture stanovništva, ali pos-toji i tzv. indukovano neznanje. Na njemu se temeljno

133


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 133

trude mediji koje zaista treba secirati, pojavljuju sefantomi u vidu nekih medija, nekih bivših političkihličnosti koje pokušavaju da naprave novi oblik uticajana javno mnjenje.

Znam da ovde ne postoji većinska simpatija za em-pirijska istraživanja, ali u svakom slučaju i ona ponekadnešto govore, a pogotovo ako se rade permanentno i akose uočavaju neki trendovi. U februaru, po proslavitromesečne vladavine nove vlasti koja je izašla sa svimobećanjima – a jedno od tih obećanja je bilo rasvetlja-vanje odgovornosti i individualizacije krivica – krenulismo s pitanjem koliko je Slobodan Milošević kriv za onozbog čega je nešto kasnije privremeno završio u Cen-tralnom zatvoru, a onda otišao još dalje, u Hag.

Tada još nismo slutilii šta će se desiti 1. aprila, takoda je pitanje bilo na neki način anticipacija događanja iodnos javnog mnjenja prema zločinu. U tom trenutku,bez obzira na rascvat slobode i hiljadu cvetova, jednatrećina reprezentativnog javnog mnjenja Srbije apsolut-no nije priznavala postojanje ratnih zločina. Bilo kakvihi bilo gde! Kada smo u kontrolnom pitanju postavili listudvadesetak dela i nedela Slobodana Miloševića za koje jeon odgovoran – odgovornost za ratne zločine ticala se,ovim redom, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova –na 18, 19, odosno 20. mestu!

Na direktno pitanje da li Slobodan Milošević treba dase preda Haškom tribunalu, dva od pet, ili 40 odsto ispi-tanika, odgovorilo je potvrdno. Petina je bila neodlučna,a preostalih 40 odsto smatralo je da ne treba. Naprosto,za njih su ratni zločini o kojima se govori i kojima sesudi laži (33 odsto), pritisak Zapada (22 odsto) i anti-srpska zavera (oko 40 odsto). Onima koji su rekli da tre-ba da se preda ponudili smo listu mogućih razloga idominantno, više od 45 odsto jeste skidanje kolektivnekrivice sa srpskog naroda. Ne da bi odgovarao za neštošto je uradio nego da bi skinuo kolektivnu krivicu.

Kasnije je malo skočio broj onih koji smatraju da tre-ba da odgovara i zaključili smo da problem nije jednos-tran; nije samo problem političke vlasti, nije samo prob-lem javne sfere, nije samo problem medija – postoji uko-renjena svest koja se opire otvaranju, prepoznavanjutoga što bismo mogli nazvati ne istinom nego činjenici-ma.

134


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 134

Neko vreme bilo je zastupnika ideje denacifikacije.Mislim da taj termin nije dovoljno primenjiv, ima dostaargumenata protiv njega, ali ja sam, igrajući se malo,ubacivanjem jednog „s“, smislio denacifiksaciju. I,naprosto, pokazalo se nemogućim upravo zbog onog štosam na početku nazvao indukovanim javnim nezna-njem – to su ideje o neotradicionalizmu koji se ispoljavakroz različite aspekte, preko uguravanja veronauke ujavne škole, što je najmanje značajno, do činjenice da semanje-više sprovodi duboka reklerikalizacija društva.Na trećem mestu je fantastična ideja, jedna od najboljihkoje sam čuo, a to je takozvani umereni ili demokratskinacionalizam. Drveno gvožđe, rekao bih, jer ako je na-cionalizam dobar onda mu nikakav pridev ne treba, aako je to zvanična politika stranke koja sebe stalnoproglašava najznačajnijom opozicionom strankom,štaviše jedinom koja je oborila prethodni režim, onda jeto zaista opasno. I ako se to permanentno emituje ujavnost postaje činjenica, makar bila i hiljadu putaponovljena laž.

NADIRA VLASI

Izuzetno mi je teško da danas ovdje govorim, bilo mije teško i da dođem u Beograd – došla sam samo zbogNataše Kandić. U proteklih trinaest godina, a na nekinačin čak trideset godina – reći ćete, ovo je neki metuza-lem! – doživljavam manje ili veće drame da bih na kraju,kada se Milošević ustoličio, konstatovala da više ne-mam ni državu. Nisam Jugoslovenka, nisam religiozna,ne mogu biti Muslimanka, a uništili su mi Bijeljinu. NaKosovu je tako kako jeste i jednostavno sam rekla sebi –zašto da idem u Beograd i šta da ja kažem tim ljudima?Imam mnogo, mnogo toga što bih mogla da kažem, alimislim da to nema neke naročite svrhe – mnogo togaovdje svi znaju. Ipak sam došla.

Mislim, čak, da je Batonu Hadžijuu nešto lakše ovdjenego meni: Baton je Albanac, očekuje se da on govori oalbanskoj drami. A ja, možda sam nešto dobila – eto,mogu da vam kažem da sam Bošnjakinja i da sam prijedeset ili jedanaest godina to rekla u Beogradu kazali bida sam poludjela! Malo sam sredila utiske i slušala sam

135


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 135

pokušavajući da vas vidim kao drugog, ono drugo; daovu vrstu suočavanja s vama poredim sa svojimkosovskim pogledom na jedno isto prošlo vrijeme i,iskreno rečeno, došla sam da vidim Beograd poslije ra-tova koje je izazvao. I da vidim Beograd bez Miloševića.

Da se ovaj skup održavao u Miloševićevo vrijeme nebih bila na njemu, ali da se to dogodilo nekim slučajem,rekla bih da sam došla da razgovaram sa intelektualci-ma, kako rekoste – s margine. Iznenađena sam što seljudi ovdje još osjećaju kao s margine. To mi je potvrdiloutisak koji mi na Kosovu imamo: ono što zovemo Miloše-vićev režim koji, navodno, nije inspirator i kreator kr-vavog raspada Jugolavije već samo egzekutor, u odnosuna Kosovo još nije bivši režim. Površan dokaz je da novipredsjednik, uprkos međunarodnoj zajednici ili da bi ob-jasnio kako kao legalista prihvata ranije nasilno rušenjekosovske autonomije, uporno koristi naziv Kosovo iMetohija. Na Kosovu ste time sve rekli, to je sinonimsvega što se nakon ponovnog uvođenja tog termina do-godilo. I vi ste pristalice toga ako upotrebljavate taj ter-min.

Sve što smo juče i danas analizirali iz moje perspek-tive izgleda kao jedna jedina tema, pitanje kako su seponovili zločini uprkos tome što smo proveli decenijevaspitavajući se i zaklinjući se da se to neće dogoditi?Tek sada počinje rasvjetljavanje, čeprkanje manje-višeotvoreno, suočavanje, svjedočenje i, složila bih se sgospodinom Todorovićem, mi smo sada i ovdje suvišni –na Kosovu bismo imali šta da pričamo, ali sada i ovdjedok traju počeci, dok se otvaraju razgovori, ne možemomnogo pomoći. Svako ima neki svoj osjećaj šta je bilonajstrašnije, za mene je to cijena koju su civili platili,stradanja kao posljedica velike manipulacije narodom.Etničko čišćenje nije ratovanje, nije rat i zato je bilapotrebna priprema za mržnju, pa i mi novinari, medijikao njeni proizvođači. Možda bi se u nekim kasnijimdoktrinama ovi ratovi mogli prepoznavati po uništa-vanju civila – za to nije bila dovoljna organizovanadržavna sila već su bili potrebni i drugi civili zvani do-brovoljci. Imam osjećaj da je upravo za mobilizaciju tihdobrovoljaca bila neophodna ova medijska pripremamržnje. „Odjeci i reagovanja“ su bili neophodni za nasta-nak dobrovoljaca.

136


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 136

Još kao studentkinja, prije tridesetak godina, intu-itivno sam osjetila da smo krenuli u pogrešnom pravcu.Ovdje u Beogradu, u vrijeme pada srpskih liberala, os-jećala sam da nikad više ne možemo da se vratimo naraskršće odakle smo krenuli pogrešnim putem. Djelova-lo mi je kao da je zakotrljana jedna grudva snijega,ponekad zastajala na trenutak, da bi se opet ubrzala. Taje grudvica snijega – gledajući Latinku Perović to mi jeosjećanje oživjelo – konačno dostigla takve razmjere daje pokrenula lavinu nasilja i krvi. Svi smo se nadali daće se zaustaviti, ali je istovremeno svako uradio dioposla da se ne zaustavi. Pomjerajući tu kobnu grudvudalje i dalje, neprimjetno smo stigli do Miloševića, komesu jedni prilazili, drugi se sklanjali, treći ga uzdizali, alisvako za to ima dio odgovornosti.

E, sada, oni koji su obavili djelić toga posla paodustali, svjesni su da su to učinili. Možda ih ima i ovdje– vidjela sam Aleksandra Tijanića, ode, a htjela sam bašda i on čuje – i mislim da oni ne mogu, ne treba ni očeki-vati da budu do kraja kritični prema onome u čemu suu jednom periodu sami učestvovali. Možda zato ovajskup doživljavamo kao skup na marginama jer je jošmnogo više onih koji su tako obavili dio po dio poslanego onih što su kao Nataša Kandić. Tek onda kada u ov-dašnjoj vlasti, u SANU, na Univerzitetu, prevladaju onikoji nisu učestvovali ni u jednom segmentu Miloše-vićeve vladavine – kada to kažem mislim i na pri-premne faze kojima sam bila svjedok – možemo očeki-vati istinsko otkrivanje svega što se dogodilo. Pokušaćuda navedem ključne tačke koje će morati da se razjasne:Paraćin, slučaj Martinović, majka Milinčić. Možda ovdjeneki ljudi ne znaju, majka Milinčić – to je slučaj Drajfus;pravnici će jednom razjasniti i objaviti da je Ferat Mujastrijeljan nevin, strijeljan je nevin čovjek da bi se podiš-lo rastućem srpskom nacionalizmu. Ali, time „hajde daim učinimo, da ubijemo čovjeka pa da stvorimo velikuheroinu“, učinjen je užas srpskom narodu; podvaljenamu je heroina koja to uopšte nije.

Kao novinar bila sam na izvoru, u Kosovu polju kadase stvarao taj monstrum; činilo mi se da je u inkubatorumali monstrum, vidim ga i znam da je monstrum ali ne-mam dovoljno jak glas, ne mogu nikome to da kažem.Znate zašto? Beogradski novinari su tada dobijali jasne

137


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 137

direktive šta će pisati o Kosovu Polju, bilo je važno dapripremnu fazu ne vidi Jugoslavija, da ne vide oni kojisu mogli zaustaviti lavinu. I onda ja vidim tu malunakazu!

Pišem sasvim normalne stvari! Tadašnje rukovod-stvo hoće da vidi zašto idu kosovski Srbi. Naravno,pokušavaju se sanirati posljedice 1981. godine, dosta sena tome radi i uspijeva. I napišem tekst: samo šta je korekao, kao što bi, evo sad, pisala izvještaj sa ovogsastanka. Ovaj je rekao ovo, onaj ono, šta su reklikosovski Srbi koji se sele. Poslije toga Živorad Igić uNinu objavi – isto kao „Odjeci i reagovanja“, samo u Ninu– objavi tekst da ja falsifikujem, da sam ja srbomrzac, ikrene čitava serija javljanja čitalaca.

I kada sam prije dvanaest, trinaest godina dolazila uBeograd bilo mi je vrlo teško da govorim na ovakvimskupovima. Šta god bih rekla – bila sam srbomrzac,skočili bi i počeli da me napadaju. Na poslednjoj skupšti-ni novinara u Užicu, negdje 1986-1987. godine, imalasam sreću ili nesreću da vidim kakav je to mehanizam,odakle među nama novinarima ta propagandna maši-nerija. Iz vojske. Mene su u Beogradu svi zvali Nada ikolega me je iz šale prozvao kao Nadu Abdić, kaže:„Nemoj da ti spominjem to Vlasi jer te napadaju čim čujuVlasi“.

Izađem i pitam zašto iskazujemo mržnju prema na-cionalnim simbolima, u pauzi se pojavi neki čovjek,imam i njegovo ime zapisano, i pita me: „Vi ste Nada?“.Kažem: „Da.“ „Šta vi pričate? Vi ste iz Prištine?“.Kažem: „Jesam“. „Pa, kako smijete? Sada treba da pri-čate o silovanjima i o indoktrinaciji. I da pišete o tome!“.Kažem: „Pa, kako da pišem kada...“. I onda sam shvatilazašto moje kolege odjednom počinju da pišu o silovanji-ma. Ja ne pišem zato što ima drugih stvari, a nemampodataka da su ta silovanja bila.

Onda je, možda se sjećate, napravljena neka komisijaPK, CK Srbije, SK Jugoslavije, pa je sve one žalopojkekoje smo slušali istražila: zaključeno je da 60 odsto tihslučajeva uopšte ne postoji, dok su od preostalih 40odsto nekih 20-30 odsto „normalni slučajevi“, parnice,neki kriminal. To nije izazvalo efekat, jednostavno – po-daci su prikriveni, nije odgovaralo da se nešto normalnodogađa.

138


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 138

Mnoge kolege su bili protiv Miloševića i dobro je štosu evoluirali, ali ne mogu biti u prvim redovima raz-jašnjavanja ove situacije jer su nekoliko godina pisali tošto su pisali.

Kada je moj suprug Azem Vlasi uhapšen, gospodinVoren Cimerman, tadašnji ambasador SAD u Beogradu,pozvao me je na ručak. Rekao mi je: „Vi ste, gospođoVlasi, novinarka, idete stalno u Kosovo polje, da limožete nešto da mi kažete o tome i o slučaju vašegmuža?“. A muž mi poručio iz zatvora: „Molim te, nemojda me braniš!“. Jer, ako ga ja branim to izgleda pris-trasno. I neću da ga branim, ali pitam se šta sada daodgovorim. „Gospodine Cimerman“, kažem mu –gospodin Stojanović me je podstakao i podsjetio na to –„znate li šta je fenomen laži?“. A on me čovjek gleda.„Laž, fenomen laži?“. „Možda vi Amerikanci teško sh-vatate, to je laž, sve je laž!“. I on me gleda. Kaže: „Ova jeluda. Kako sve lažno, majke idu, plaču…“. Zaista je tobilo tako, ta moja nemoć da kada dođem u Beograd ihoću nešto da objasnim budem izvrijeđana, to je bio mojpsihološki problem. Htjela sam da vidim da li se promi-jenilo nešto u Beogradu.

Sada mogu da govorim i osjećam u atmosferi da suoko mene ljudi koji, ako ništa drugo, razmišljaju o tomešto ja govorim na neki normalan način, pa kažu: „Pa, do-bro, to je vjerovatno tako bilo.“

Donijela sam vam Alem. To je sada opet moja novabitka. Znate, posljedica ovoga o čemu mi ovde pričamo jemoja profesionalna sudbina. A Alem, kažem, to je jednamoja nova bitka. Poslije rata nisam mogla svojimjezikom da progovorim niti jednu riječ u strahu da mi senešto ne dogodi, da neko iz Drenice ne pomisli da sam jau tome učestvovala, podržavala ubistvo nekog njegovog.Mi nemamo tamo kadrova, Bošnjaci su mala etničkagrupa, neki se osjećaju kao Goranci, drugi onako, ali tonije bitno – važno je da govore na mom jeziku. I ondasam rekla sebi da ću zbog civilizacijskih razloga i ja go-voriti, i kada dođe neko iz Hrvatske, Slovenije da možeda govori na svom jeziku. I zbog tih ljudi tamo – da nemisle da su zločinci samo zato što su progovorili tajjezik. Sada treba da se borimo da djeca uče da ne mrzesrpski i ako u tome uspijem sa ovim listom – a on izlazina kioscima pored albanskih novina, jedini list na boš-

139


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 139

njačkom jeziku – morate me razumijeti, to je nešto štosmatram satisfakcijom. Jednoga dana, ako Srbi izađu izenklava, mogu proći ulicom i govoriti, pa i ako bude jošnekog ko nije savladao mržnju, možda će u sebi reći:„Ovo je Bošnjak, neću da ga vrijeđam, neću da ga diram.“

Ne znam da li ću uspjeti u toj misiji, ali ja počinjememisiju riječima: „Dobro nam došli u emisiju vijesti nabošnjačkom jeziku.“ Ona traje sedam-osam minuta, posli-je trče djeca iz zgrade iza mene i kažu: „Dobro nam došli,Nadira Avdić-Vlasi!“. Zato mislim da sam bar jedno malozrnce doprinijela da atmosfera na Kosovu malo olabavi.

NATAŠA KANDIĆ

Ovih dana sam često razgovarala s Batonom iNadirom u vezi s putovanjem, i gde god bi se našao Ba-ton je odgovarao na srpskom jeziku. Kada bih Nadirudobila, ona bi rekla: „Sačekaj da uđem negde pa ću ti sejaviti“.

NADIRA VLASI

Ne želim da me oni povrijede, ne smatram da sukrivi, ali neću da mene povrijede. To bi bio moj poraz.

SINAN GUDŽEVIĆ

Nadirina dirljiva ispovest me je pogodila. Beograd jedoživeo jedan od najsramnijih dana u istoriji onda kadaje pola miliona ljudi vikalo da uhapse njenog muža, i onje zaista uhapšen. Bio sam tada stanovnik ovoga grada,nisam bio na tom skupu, ali sam gledao kao i svi.

Čini mi se i da je gospodin Lang pokrenuo dobru temu,ovu logorsku; ja mislim da su logori, na neki način, našaosnovna svinjarija tokom ovih deset godina i bilo bi legi-timno govoriti o tabuizaciji logora i detabuizaciji govora ologorima. Trebalo bi raditi tako da se tema o logorima naneki način dovede u status tabua, kao što je recimo in-cest, da čoveku ne padne na pamet da pravi logore. Iakosmo mi marginalan skup – ovde su najbolji ljudi, najneza-

140


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 140

visnije i najneobrukanije glave i oni čine deloveodređenih institucija koje nisu baš bez moći – mislim dabismo mogli pokrenuti to pitanje logora.

Ovde ima ljudi koji su načinili najbolje mogućeradove o nacionalističkoj histeriji, o šovinizmu, o tomeludilu, o zločinima. I to su činili i pred rat, i za vreme ra-tova. Imamo studije odličnih sociologa, odlične ras-prave, radove, ali trebalo bi pokrenuti i pitanje našihudžbenika. Naši su udžbenici zaista zlotvorni. Čak bi semoglo ići na internacionalizaciju udžbeničke građe ipromenu, konkretno, načina predavanja u školama, re-cimo načina na koji se predaje epika. Takozvana junač-ka epika je potpuno ideologizovana, polazi od najs-trašnijeg modela i mislim da leži u osnovi naše muke izlotvorstva i zločina. Od „Oranja Kraljevića Marka“ stal-no imamo isto – „more, Marko, ne ori drumova, more,Turci, ne gazite oranja“. Mi smo iz inata, iz te huje, iz-gradili čitavu predavačku metodu. Volim deseterac imislim da je to najveća kulturna tekovina JužnihSlovena, ali blizu mi je srcu da bi trebalo na pedeset go-dina zabraniti školama da se bave relijama deseterca iuvesti Jakobsonove tekstove o desetercu kao metričkojformi i o njegovim trofejskim osobinama, o svemu, op-koračenjima, o figurama – i to predavati.

Stalno govorimo – „počelo je 1990“, a zapravo neznamo, niti ima rasprave, kada je sve počelo. Mi imamosad apsurdnu situaciju – Tuđman koji je umro uHrvatskoj je politički živ, Milošević koji je još živ politič-ki je mrtav.

BATON HADŽIJU

Dijalog između Srba i Albanaca je moguć, ali pre nje-ga moramo personalizovati kosovski politički proces.Sada personalizacija ide preko Nebojše Čovića – Srbi saKosova se instrumentalizuju preko novog srpskog poli-tičara u Beogradu, a ja mislim da se s takve beogradskepozicije ne brani srpski identitet na Kosovu. Na nekinačin Beograd kreira virtuelni identitet Srba naKosovu, a Čović je najvažniji čovek u Beogradu zato štomanipuliše Srbima na Kosovu – s takvim identitetommi ne možemo početi dijalog. Mi na Kosovu nemamo s

141


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 141

kim da pričamo, a vreme je da pričamo s novim srpskimidentitetom na Kosovu, a ne s Beogradom. Ako Srbi sKosova priznaju novu realnost – to je protektorat i zaAlbance i za Srbe – onda mi možemo da idemo na dijalog.Ali ne može se ići u dijalog s Beogradom i sa Čovićem. Toje suština zašto još nema dijaloga.

Beograd se ponaša sa Srbima na Kosovu kao s malimdetetom koje počinje da priča i stalno ga šljapkaju, kažu:„Nemoj to!“. Od njega postane ćutljivac, ili kreiraš – ek-stremistu. Srbi su taoci reči „patriotizam“ i „izdajstvo“ iteško im je da se ponašaju između te dve reči. Oni su naneki način napadnuti geopolitičkim nacionalizmom kojidolazi iz Beograda – kosovski Srbi su za Beograd važnijer je Kosovo važno.

Na kraju bih otvoreno rekao da je i dalje na snazi „jakjezik“ – jezik mržnje koji je bio aktuelan od 1982. do2000. U novinama prepoznajem isti jezik i meni je žaoda taj Čović, koji je jako popularan ovde u Beogradu i uSrbiji, ima najlošiji politički jezik. Ja to ne mogu da pod-nosem i trudiću se da političari iz Prištine ne idu u dija-log s takvim čovekom. Naša novina ima mogućnosti zatakav pritisak – Čović sa ovakvim jezikom i ovakvimponašanjem nije čovek za dijalog između Albanaca iSrba.

NEBOJŠA POPOV

Nameravao sam da govorim o jednoj temi čiji binaslov bio „Bilans i balans“. Kada se pominju umneglave koje su ovde okupljene, ja osećam stid. Ne znamkako drugi o tome razmišljaju, i to ne samo zbog toga štou „onom taboru“ vrlo često govore o najumnijim srp-skim glavama. Ne bih voleo da spadam ni u umne glavemargine, ali me spopada jedna vrsta melanholije kojeinače imam u velikim količinama, posebno kad čujemsvog prijatelja Lazara Stojanovića kako govori o tomešta je sve propušteno posle 5. oktobra. U jednomtrenutku pomislim: „Pa, možda čovek ne misli da je de-finitivno propušteno, da još imamo neku šansu, da namse ostavlja neka šansa“.

To što se moje ime pominje kao izuzetak uz neka dru-ga imena daje mi pravo da kažem kako je vrlo neprijat-

142


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 142

no osećati se pripadnikom nečega čega nema. Uproizvodnji ničega i sami ponekad učestvujemo, izmeđuostalog i zbog toga što smo nespremni da informišemonajbliže okruženje o postojanju nečega tamo malo dalje.

Gospodine Hadžiju, mi smo pre deset godina izdalijednu knjigu, jednu sistematsku analizu represije pre-ma Albancima. Nekoliko meseci je veliki broj primerakate knjige stajao u jednom beogradskom podrumu zatošto ih Veton Suroi nije uzeo. Čekao sam mesecima i jošne znam da li je on to uzeo da pročitaju ljudi u Prištini.Dakle, mi često i prećutkujemo ono malo čega ima.

Monstrum koji je proizveden, pre svega rubrikom„Odjeci i reagovanja“ – zato nije slučajno što smo je uzeliza temu – razlikuje se od drugih epizoda u srpskoj poli-tičkoj i kulturnoj istoriji jer tako nešto nikad nijenapravljeno ranije. Latinka Perović je pominjala i Odjek,pominjala je i 1928. godinu i godine neposredno poslerata. To, prvo, nije trajalo onoliko koliko traje ovo i nijeproizvelo posledice koje je ovo proizvelo, a jedna od naj-važnijih koja još traje jeste što su se po tom monstrumu,po toj slici naroda ponašali mnogi ljudi. I mali ljudi, nesamo intelektualci i političari. Kao što je pod starimrežimom postojala interesna koalicija „pustite nas damalo radimo ili ne radimo, a vi vladajte kako god hoćete“,tako je i druga interesna koalicija bila „vi ubijajte kolikostignete, a mi ćemo se tome pridružiti, vi plja-čkajte, a imi ćemo ponešto da opljačkamo, ono što pretekne“.

Trajniji rezultat tog proizvedenog monstruma jesteeliminacija osećanja stida: nekada su počinioci zlodela,pa i ubistava i pljačke, ulazili na kapidžik u dvor i vladu,sada se šepure po crvenom tepihu. Setite se samo kakoje Milošević ulazio u Saveznu skupštinu i dvor, televizi-ja prikazuje ko se sve šepurio ispred raznih počasnihčeta, bataljona. Odsustvo stida je ozbiljan problemratnog naroda koji je profilisan u „Odjecima i reagova-njima“, i to traje sve do naših dana.

Pored moći tog monstruma i intelektualno, političkii moralno jedva savladivih tragova koje je ostavio, činje-nica da su zločini činjeni na raznim stranama od stranesvih učesnika u novim populističkim ratovima i revolu-cijama nosi vrlo opasnu zamku međusobnog balansi-ranja zločina. Balansiranjem izbegavamo pravljenje bi-lansa, a to se uklapa u širu temu jer još nisu rasvetljeni

143


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 143

svi aspekti zločina nacizma, staljinizma, fašizma.Klasični totalitarizam ostaje u pozadini ovih naših temai otežava nam da razjasnimo, da bilansiramo određenoiskustvo novijeg razdoblja.

Ne mogu se zaobići ni zapuštene teme poput Gologotoka i Jasenovca, a stvar postaje složenija ne samozato što su zločini činjeni na raznim stranama već što ujednoj siromašnoj, nerazvijenoj zemlji ni ubijanje nijebilo industrijsko. Ljudi su podvrgavani torturi, nisusamo ubijani na ratištima, nego su podvrgavani torturiu stotinama koncentracionih logora „na način domaćeradinosti“, i u tome su učestvovali mnogi. U tzv. privat-nim zatvorima se događalo slično. Sve se to ne može za-obići, ali valja imati na umu da nikakvu analizu nemožemo dovršiti ukoliko nemamo punu svest od rizikabalansiranja i starih zločina, i novih zločina na raznimstranama. Zato bih se založio da analiziramo i razgo-varamo koliko možemo, ali i da ne očekujemo suviše.Da, između ostalog, ne iščekujemo Vili Branta koji će uime svih nas da obavi posao. Ne možemo očekivati ni daova gledišta postanu teme velikih institucija koje suučestvovale u stvaranju monstruma, a još manje da topostane većinsko mišljenje. Mi možemo čisto logički,metodološki reći da smo u kalu ubijanja, rata, zločina uzrat, pljačke i laganja, sve dok god se to ne uradi, ali to jeklupko koje treba raspredati. Ipak, pomerili smo se malood ponavljanja tekstova koji nas fasciniraju prema me-hanizmima događanja.

Za naše analize je izuzetno važna sudbina novinaraMiroslava Filipovića koji je uhapšen i osuđen na sedamgodina zatvora zbog tekstova u kojima nije reč samo ozločinima, nego ima i ispovesti njihovih počinilaca. Deojavnosti ovde i u svetu digao se, Filipović kaznu nijeodležao, a kada je izašao iz zatvora napisao je vrlo in-teresantan tekst o tome kako je došao do tih izvora, štamu se dogodilo i šta se dalje događa. Na jednom sas-tanku nezavisnih medija čovek iz Večernjih novostirekao je, misleći na Republiku: „Uh, dobro da ste vi to ob-javili, mi bismo to rado pretvorili u feljton“. Rekoh:„Odlično“. Počeo sam da fantaziram da marginalci ulazeu velikotiražne novine, pa sam posle izvesnog vremenasaznao da je glavni i odgovorni urednik to energičnoodbio. Ne samo da je to odbio, nego kao feljtone objavlju-

144


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 144

je Dobricu Ćosića i druge tekstove. Imamo, dakle, probo-ja, ali imamo i stare i nove blokade.

Što se ambicija tiče, ja nemam veću ambiciju osim daozbiljno držimo do autonomije kulture spram politike. Tone znači gađenje na politiku, ali znam da nećemo skoroimati na vlasti one koji nas razumeju i onda prihvataju tošto mi radimo. U toj sferi autonomne kulture ima punoposla i verujem da smo ovim skupom na dobrom putu.

LATINKA PEROVIĆ

Imam razumevanja za revolt zbog obnavljanja duha„Odjeka i reagovanja“, pa čak i ponovnog pojavljivanja teforme u medijima. Razumem i bes, ako hoćete, što se utekućoj politici istrajava na nacionalnom programu kojinas je doveo do katastrofe, naravno drugim sredstvima,mirnim sredstvima, što se sintetizuje u sintagmi miran,demokratski, čak sam negde pročitala „nacionalizam s ljud-skim licem“. Usuđujem se da kažem kako taj bes i taj revolt,koji je i ovde pokazan, gubi iz vida dubinu naše krize.

Samo u toku ove godine bila sam na dvadeset tribinai sretala sam se s jednim prilično čvrstim, čestoneprobojnim zidom. Ko nije u stanju da shvati da je Sr-bija veoma zapuštena, da je cementirana zločinom tajne treba da ide na tribine. Međutim, ako smo ovde, ana-lizirajući jedan konkretan istorijski izvor, utvrdili da jevećinski deo srpske inteligencije bio na strani politike iprograma koji nas je uveo u ratove, sukobe sa susedima,s narodima s kojima smo delili državu, ako naše isku-stvo govori da je ta većina statična, da se ona veomateško pomera, onda je stvarno pitanje šta činiti.

Zaista mislim da je neophodna strategija koju ne tre-ba da naprave nekakvi umni ljudi, ali koja, ako hoćete,nekako spontano izrasta iz jedinstvenog pristupa koji jemanjina ovde imala prema ratu, prema srpskom na-cionalizmu i, posebno, prema ratnim zločinima. Iz togjedinstvenog pristupa mislim da je neophodno utvrditiraspon sredstava, od krajnje radikalnih do veoma sup-tilnih, jer mi ne možemo svi raditi na isti način i nemožemo svi sve znati. Slažem s Nebojšom Popovim daimamo posla s jednim socijalnim, nacionalnim, ideo-loškim monstrumom čija je demontaža komplikovana i

145


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 145

mora se vršiti na različite načine. Pomenula samprethodne slučajeve, razume se, s punom svešću da oninemaju iste posledice, ali mene naročito interesujeprednatalna faza našeg monstruma i interesuje me nje-govo narastanje do čudovišnih razmera. Zbog toga mis-lim da i ovakva vrsta razgovora, a on nije jedini, ipakpredstavlja to neko malo pomeranje.

Reći ćete da je to vrlo malo, ali ja sam realistična i nevidim da je u ovom trenutku moguće nešto više od toga.Već je veliki korak to da smo u stanju da trezvenodefinišemo situaciju u kojoj se nalazimo i da pokušamoda tražimo mogućnosti izlaska iz nje. Zbog toga ne moguda prihvatim i to definisanje margine, iako vrlo često isama govorim o prethodnim generacijama zapadno-evropski orijentisanih srpskih elita kao svesno margi-nalizovanih. Ja, jednostavno, mislim da je reč o manjin-skoj kulturi, političkoj manjinskoj kulturi, o manjinskojkulturi uopšte, i ne smeta mi da delujem u okviru nje.

Uostalom, kada bi ta manjinska kultura bila tolikobezizgledna ona ne bi ni izazivala bes kakav izaziva.Zbog čega bi nešto što je marginalno, što je potpunoirelevantno toliko smetalo dominantnom političkom ikulturnom obrascu? Zbog čega bi ljudi koji se suprot-stavljaju tom dominantnom obrascu i dominantnommišljenju bili toliko subverzivni i toliko često etiketiranikao izdajnici i kao nepatrioti?

Dakle, treba imati razumevanja i za tu strategiju ičini mi se da u njoj ima mnogo više mesta za saradnju,za neku težnju ka opštem dobru, a manje za surev-njivost i konkurenciju.

ALEKSANDAR NENADOVIĆ

Čini mi se da je rađanje rubrike „Odjeci i reagovanja“u Politici bila jedna vrsta pripremne radnje, inicijalnekapisle koja će dovesti do pretvaranja cele Politike ujednu vrstu Miloševićevog surovog agitpropa na komebi mu i Suslov zavideo. Cela Politika je prerasla u jedanštab. Direktor tadašnje Politike, kao i neki kasnije, bilisu u tom štabu ne kao novinari nego kao egzekutori. Tupočinje moje osećanje stida što sam bio u tom listu i štosu oni bili deo sredine kojoj sam i sâm pripadao.

146


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 146

Kosovo je katapult koji je digao Srbiju i vezao je zaMiloševića i politiku represije. Tako je počelo, tako se izavršilo, i zbog toga je sada važno ići tim krugom da bise videlo ne samo šta se dogodilo u Paraćinu nego šta setim povodom dogodilo u redakciji Politike, u politici Sr-bije, kod Miloševića, u svim relevantnim institucijama, išta su tim povodom činili ljudi koji su danas tu, međunama? Dosta ih još ima, Milošević je u Hagu, ali kod nje-ga nema više nikakve tajne.

Nije cela Srbija ni tada ćutala i nije počelo njeno glas-no govorenje samo s jednim datumom. To što je rađeno,na primer, u Beogradskom krugu koji je Lazar Sto-janović spomenuo – mislim da je na to mislio kada jegovorio o dvadesetak ljudi koji su možda i sada ovde. Nakraju, postoji ta knjiga, Druga Srbija, ona je tako davnoizašla, ta dokumenta koja pokazuju da je postojala i dru-gačija Srbija. Mi danas moramo da razgovaramo,moramo da se pitamo gde smo, kuda idemo, šta se to do-gađa. Ne smemo da se zatvaramo čak ni onda kad mi-slimo da nema nade, da ne možemo ništa učiniti.

Inače, ja sam taj na koga je gospodin Todorović mis-lio kada je rekao da se on ne slaže s tim da nije sve isto,odnosno da je još gore – ja sam rekao da ipak nije sveisto, da postoje ljudi i napori koji pokušavaju da stvaripokrenu u drugom pravcu i mogao bih s tim u vezi dabudem vrlo određen kada je reč o Politici.

Politika je još, da tako kažem, znak raspoznavanjakuda idemo ili ne idemo. Rekao sam kako se vlastiodnose prema njoj, šta se pokušava s njom, manipulaci-ja je očigledna, ali ja znam da postoje u Politici ljudi,novinari, koji nisu činili zločine, koji nisu možda bilihrabri, ili su bili suviše mladi, ili nisu dovoljno shvatali– ne bi trebalo da ih onemogućimo da krenu u pravcukoji će izvršiti onu vrstu preobražaja u Politici da se i takuća može uključiti u preobražaj Srbije.

Ako je monstruozno padanje Srbije počelo u Politici –što se ovakvim studiranjem njene istorije pokazuje –možda baš tu treba da počne ona vrsta uspostavljanjadijaloga, u meri u kojoj je on moguć.

Meni često na pamet pada ona engleska poslovica damože biti još gore pre nego što bude bolje. Nemojte misli-ti da sam zaboravio da vidim ponešto od onoga što sedogađa, kao što je, na primer, taj skup studenata na Filo-

147


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 147

zofskom fakultetu, kao što je ova nesreća sa Sveto-zarom Miletićem, kao što je, na kraju krajeva, mnogodrugih stvari koje se događaju i koje, kao jedna dodirnatačka sa ovim o čemu govorimo, ulaze u javnost na širo-ka vrata. Ti koji su, da tako kažem, predstavniciprošlosti na najgori način. Recimo, Odbor za zaštituRadovana Karadžića – od čela tog Odbora pa do dna – toje jedno strašno upozorenje. Ali, imam potrebu dakažem da u tim pokušajima ima i očajanja, a ne samonade: kao što mislim da je dobro što mi razgovaramopriznajući svoje razlike. Meni nije smetalo što sam čuodrugačije, drugo mišljenje – dobro je što možemo da raz-govaramo i na takav način, i tako treba da razgovaramosvi zajedno, uključujući naše prijatelje s Kosova.

Možemo se razlikovati u stvarima koje jesu rele-vantne i to je granica preko koje ne možemo – ali akonećemo da razgovaramo, ako ne možemo da razgo-varamo s nekim ko želi da razgovara a nije izvršiozločin, to nas, bojim se, može odvesti u onu vrstu poli-tičke getoizacije koja nikome neće doneti koristi. Moženas sukobiti sa svetom od kojeg zavisimo svi zajednosve više, i zavisićemo sve dotle dok između sebe ne us-postavimo onaj odnos koji će nas oslobađati od te zavis-nosti.

MILKA TADIĆ

Ako nam u ovoj fazi možda nisu potrebni Albanci, Bo-sanci i drugi – takozvani drugi – onda su, svakako, u pričio krivici i odgovornosti i te kako potrebni Crnogorci. Kaošto znate, u sve smo zločine išli zajedno, istu smo politikudijelili do 1997. godine, a tada su se desile neke promjenei jedini rat u kome nismo zajedno učestvovali bio je onajkoji je vezan za Kosovo 1999. godine. Iako je mitom oKosovu, koji smo dugo dijelili sa Srbima, krenuo našsunovrat, u Crnoj Gori, na žalost, još nema priča o ra-svjetljavanju prošlosti, nema priča o zločinima, nema ide-ja o osnivanju komisija. I to je, prije svega, zbog toga štosu mnogi od onih koji su učestvovali u zločinu i koji su upočetku učestvovali u uzdizanju Miloševićeve vlasti iuništavanju bivše Jugoslavije, i danas u vlasti. Na žalost,u opoziciji su oni koji su do juče bili s Miloševićem.

148


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 148

Bojim se da ako Crna Gora, ako crnogorski intelektu-alci, koji su se svakako opirali ratu i koji su i ranihdevedesetih bili protiv Miloševića, ako se oni ne uključe,Crna Gora bi mogla proći kao Austrija i veliki zločin ratapočinjen na ovim prostorima vezivao bi se isključivo zaSrbiju – što nije tačno.

Vi svi dobro znate da su Crnogorci u nekim stvarimai prednjačili u odnosu na Srbe, prije svega u zločinu okoDubrovnika. Danas je crnogorska vlast proglasilasaradnju s Haškim tribunalom i svijet smatra da posto-ji značajna razlika između Crne Gore i Srbije, odnosnosavezne države. U tom smislu, međutim, iako su još umartu stigle zapečaćene optužnice protiv nekih gene-rala koji su optuženi za zločine oko Dubrovnika, onenisu otpečaćene sve dok to nije učinjeno u Hagu. Najvećiapsurd jeste što je u zaboravu šta se desilo, šta je učini-la, Crna Gora zaboravila da je njena uloga u razaranjubivše Jugoslavije bila presudna. Crnogorski glas je bioonaj četvrti glas u federaciji.

Dojučerašnji saradnici Slobodana Miloševića u CrnojGori danas su partneri demokratskoj vlasti u Srbiji, idok se po Srbiji prekopavaju masovne grobnice, kojimaje ta crnogorska opozicija podržavajući Miloševića dalaznačajan doprinos, oni u Crnoj Gori otvaraju neke pričeo korupciji, kriminalu... O tim grobnicama se apsolutnone govori.

S druge strane, kada govorimo o ovim stvarima kojesu se dešavale u našoj štampi prošle decenije – koje sukarakteristične kako za Politiku tako i za državnuštampu u Crnoj Gori – čini mi se da i danas u crno-gorsko-srpskoj priči opet možemo u novim „Odjecima ireagovanjima“ prepoznati ono što smo tada viđali.Samo, danas su drugi akteri. Danas u „Odjecima i reago-vanjima“ u Srbiji nema više mnogo priče o Slovencima,Hrvatima, a sve manje imate i Albance – Crnogorci su iz-bili na prvo mjesto. Tako je, na žalost, i u Crnoj Gori, jeri kod nas imate štampu koja ima izuzetno nacionalis-tičke, mogli bismo reći čak i rasističke napise o Srbima.

I dok teče ta rijeka, oni koji reaguju na to šta se deša-va i u crnogorskoj i u srpskoj štampi isto su kao i prošledecenije suviše slabi, suviše marginalni i gotovo da seuopšte ne čuju. Nama se ponavljaju stari filmovi upravozbog toga što mi nismo na pravi način započeli ovu

149


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 149

priču koja bi trebalo da se zajednički razriješi ovdje i uPodgorici. Zajednički smo stvorili tog monstruma i za-jednički ga se moramo riješiti, a kada mi budemo imaliprve rezultate, možemo razmišljati o otvaranju dijalogas drugima.

SVETLANA SLAPŠAK

Prvo je pitanje – kako je počelo? Sinan Gudžević jepitao za hronologiju događaja, a ja se –koliko mogu –odvajam od istorije događaja jer me zanima druga vrstaistorije. Ali, zato što me zanima druga vrsta istorijemogu da se igram hronologijama; to je jedan od os-novnih postupaka nove istorije.

Dva su mogućna datuma za debatu – demonstracijealbanskih studenata u Prištini 1981. godine, i drugi da-tum, koji je za promenu u kulturi veoma važan, godina1984. i poseta Salinasa Prajsa Jugoslaviji. Ne znam da lise iko toga seća, ali to je trenutak kada su intelektualneelite zapravo kupile primitivizam, nenaučnost, neargu-mentovanost, besmislenu laž, idiotizam, šarlatanstvo –sve to u istoj vreći; to su kupile i prodale unapred kaoidentitet. Dakle, to je doista ključan događaj.

Druga primedba koja se tiče ove debate su „luzeri“,marginalci, manjinci. Svaki od tih – ja sam „luzere“ jučespomenula uglavnom u ironičnom kontekstu zato dabih podstakla razgovor vidi se jasno gde stojim – aliočigledno je da svaki od tih termina nekoga negde vređai zato je vrlo važno da se o njima još jedanput neštokaže.

Ne vidim da postoji neka veoma važna razlikaizmeđu marginalnosti i manjinstva. Doduše, možda jemanjinstvo dobilo epitet izdajstva, koji je vrlo nepri-jatan, ali nemojmo zaboraviti da su oni koji bi se višesvrstali u marginalce ranije imali drugi epitet, kaoanarholiberali i ekstremisti. Praktično, dve generacijesu se negde srele u toku događaja, pa ja zaista ne vidimneku bitnu razliku između manjinskog i marginalnog.„Luzere“ sam uzela prosto kao ironičnu referencu napolitički status i, na kraju krajeva, na status onih koji sevrlo dobro sećaju Koštunice i Đinđića iz neke ranije fazekada su ih prilično tetošili, pazili, cenili i sve ostalo.

150


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 150

Primedba Batona Hadžijua je vrlo zanimljiva jer setiče toga kako se konstruiše Albanac – naravno, svaki,pošto je u suštini stvari čisti rasizam. U srpskoj kulturifigurira Albanac konstruisan onako kako je vladajućaideologija to zahtevala. I, naravno, u tome možemo is-traživati ispade protiv sistema, subverzije protiv si-stema i glavnu liniju odgovornosti srpskih intelektuala-ca i naučnika. Jedan zabavan detalj iz „Odjeka i reagov-anja“ koji pokazuje šta Srbi znaju o mitu o Kosovu: „NaKosovu je počela njena srpska slava pobedom nadVizantijom“. Dobro jutro srpska kulturo i mitu oKosovu! Polovina ljudi pojma nema kada se govori omitu o Kosovu, a pri tom srpski naučnici nisu uradili os-novni posao dekonstrukcije toga mita ni do danadanašnjeg.

Koji su oblici konstrukcije Albanca? U romanu Mir-jam pojavljuje se Albanac koji, za razliku od nadutogCrnogorca, ženi poklanja sebe celoga i to povezivanježene i predmeta rasizma je tipično. To prepoznajete umnogim kolonijalnim kulturama koje su imale problemkulturne imaginacije rasizma. Pitanje je, naravno, štada radimo s takvim konstrukcijama koje su odrazodređenog ideološkog sistema, kao što su, recimo, likoviKapetan Leši, Vuk s Prokletija i ostali?

Šta da radimo sa Albancem u prozi Slobodana Se-lenića koji se temeljito konstruiše kao neprijatelj, kaonepopustljivi neprijatelj? Šta da radimo sa Albancima uprozi Svetlane Velmar-Janković, koji se isto tako kon-struišu kao stalni, večni, tvrdi, nepopustljivi nepri-jatelji… To su sve likovi s liste, ako hoćete, domaćih za-dataka srpskih intelektualaca. Zašto ovo sve govorim?Upravo zato da bih napravila kontrast s nastupomDragoljuba Todorovića, da sve to ima pravi efekat uko-liko ima ljudi Srba koji su u stanju da kažu ja volim, ose-ćam, ćutim, patim, trpim za Albancima i sa Albancima.Ukoliko te energije doživljenog, otvorene simpatije,otvorenog zalaganja, otvorene strasti nema, ako hoćetei ove analize nemaju baš mnogo težine.

Zato smatram da je potrebno i jedno i drugo. Opet ćuvas razbesneti jednom paralelom, ali u Južnoj Africi seništa ne bi desilo još dosta dugo vremena i Mendela biproveo u zatvoru koju godinu više, i prevazišao bi čak iAdema Demaćija koji je ostao u zatvoru, kao što znate,

151


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 151

godinu dana duže od njega, da nije bilo ljudi koji su bili ustanju da otvoreno iskažu svoju pozitivnu strast premadrugome.

SILVIJA PANOVIĆ-ĐURIĆ

Još pedesetih godina, kada se osnivao evropski Sudza ljudska prava, rečeno je da demokratske države nepostaju nacističke preko noći – prethodi im postepenosmanjivanje ljudskih sloboda i prava. To je rečenica kojuja jako volim. Ona pokazuje nešto što se na ovim pros-torima vrlo dugo dešavalo: kada ljudima odjednomoduzmete sve, oni to osete, kada im svaki dan uzimateponešto, prođe puno vremena pre nego što to osete. Dru-gi razlog zbog koga sam se javila je taj što je u nekolikonavrata pomenut i Hag, i juče u izlaganju gospodinaLanga pitanje odgovornosti pred stalnim krivičnim su-dom u Rimu, i sada, na svu sreću, Odbor za zaštituKaradžića i Južna Afrika. Zašto sve to u istom kontek-stu? Kada god zastupam svoj sud o Haškom tribunalu,povezujem ga sa Stalnim krivičnim sudom i s komisija-ma za istinu i pomirenje, zato što mislim da se na ovomprostoru jako puno manipulisalo ovim terminom.

Ako pogledate i analizirate novinska izlaganja iliizlaganja političara, uvek se kaže – mi smo protiv Hagaali jesmo za Stalni sud, pri čemu se, naravno, ne ponav-lja pri glasanju za Stalni krivični sud da i on, gle čuda,predviđa izručivanje, odnosno predaju državljana Ju-goslavije jednom međunarodnom sudu.

Na isti način mi se čini da većina pravnika mani-puliše javnošću, i kad god odete na neku od tribina nakojoj razgovarate s ljudima o Tribunalu utvrdićete da sevećina argumenata protiv Tribunala bazira na iskriv-ljenoj istini, ili na nečemu što je zaista očigledna laž. Ali,za to treba, naravno, biti pravnik. Problem je što običangrađanin ne vidi razlog za sumnju kada mu profesor us-tavnog prava kaže da je nešto protivustavno. Zato semeni jako svidela potreba da se u budućnosti vratimona pitanje šta je prećutkivanje, a šta je verodostojnost.

Zato se meni te komisije za istinu i pomirenje naovom prostoru ne sviđaju – ako se, naravno, dovedu upogrešan kontekst. Na početku se tvrdilo da će one za-

152


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 152

meniti krivični progon, što nije u redu. One treba daposluže nečem drugom, o čemu je govorio i Lazar Sto-janović i većina drugih ljudi danas – one treba da dopri-nesu ustanovljenju, uspostavljanju kolektivnog pam-ćenja, u smislu toga da dugujete i sadašnjim i budućimgeneracijama arhive. Ne spomenike herojima, negoarhive u koje bi buduće generacije mogle da odlaze i či-taju brojne i različite dokumente koji ne bi bili klasi-fikovani kao „nacionalna“, „državna“ tajna, „interesdržavne bezbednosti“, i to zato što su se zločini na pros-toru bivše Jugoslavije uvek i sprovodili pozivanjem naneki viši interes. Tu se uvek negde gubi pojedinac.

Komisija za istinu i pomirenje u Južnoj Africi je us-pela – a to je nešto što niko na ovom prostoru neće da is-takne – zato što se radilo o jednom čisto rasnom sukobukoji se malo razlikuje od nacionalnog neprihvatanjadrugih ljudi. Tamo je bela manjina u jednom trenutkupriznala da to nije u redu i osamnaest sati dnevno jesvaki dan slušala iskaze onih koji su bili zločinci. Kadabi ovde neko svaki dan davao makar direktne prenoseiz Haškog tribunala za sve one kojima se sudilo nezavis-no od njihove nacionalnosti, možda bi javnost počelabarem drugačije da misli.

Promenu mišljenja naroda uočila sam nakon priča omasovnim grobnicama zato što više niko nije imaohrabrosti da ustane i kaže: „To ne postoji“. Osim gospođeMirjane Marković, koja je tvrdila da je to zapadnaizmišljotina. Zaista sam došla u iskušenje da je pozovemda, kada se na proleće ponovo nastavi sa ekshumacijamakoje su obustavljene zbog vremenskih prilika, dođe i vidikoliko je opipljiva ta zapadna izmišljotina.

Meni se čini da je pitanje uspeha izvansudskih is-tražnih komisija, kako ih je nazivao gospodin Žonetkada se time bavio i tvrdio da narod ima pravo na seća-nje, u tome da se sve mora dokumentovati. U jednomtrenutku sve se zaboravi i često se kaže da je radio uRuandi odgovoran zato što je otvoreno propagirao geno-cid. Ne vidim veliku razliku između otvorenog iprikrivenog propagiranja genocida – to je isto. Polako alisigurno na marginu odlazi i odgovornost predstavnikamedija, i političara, i političkih stranaka. Slažem sesamo s jednom stvari – nečinjenje je na isti način zločini ne bih volela da se držimo izjave kako postoji veća

153


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 153

verovatnoća da će pojedinac odgovarati za ubistvojednog čoveka nego za masakr stotine hiljada. Iza togase uvek nađe ono Paskalovo obrazloženje: „Da sam teubio sa ove strane reke ja bih bio zločinac, ali pošto si tisa suprotne strane reke, ja sam heroj!“.

ĐOKICA JOVANOVIĆ

Ne bolujem od bolesti koja se zove mit o državi i ne bolu-jem od bolesti koja se zove zastave i himne. Zastupammišljenje da ukoliko Albanci u državno-pravnom smislune žele da žive u Jugoslaviji – to je njihovo legitimno pra-vo i ono se mora priznati. Ali, i te kako sam zainteresovan– iz ovoga što sam rekao jasno je da mi je lično potpunosvejedno kolika će biti Srbija – za to kakva će Srbija biti. Toje ono suštinsko pitanje koje, naravno, i sebi postavljam, apostavljam ga i kao građanin. Takođe mislim da je uvođen-je himne „Bože pravde“, oprostite mi na izrazu, zaista bu-dalaština. Lično nisam ni monarhist, nisam ni nacionalistda bi mi ta himna odgovarala, trudim se da po nacional-nosti budem koliko god to mogu čovek, na tragu one mislionog pametnog Francuza koji je poodavno rekao da ječovek nužno, a Francuz sasvim slučajno.

Dakle, to su bile pretpostavke, ili to je bilo stanovištes koga sam postavio pitanje da li je dijalog moguć. Nemislim da je identitet ili polazna tačka iz koje trebakrenuti u dijalog ono što u političkom smislu čini Čović,ili što čini oligarhija u nastajanju u Beogradu. Misliosam na pokušaj jednog elementarnog građanskog di-jaloga i, upravo s tog stanovišta, na potrebu da u tom di-jalogu razmotrimo na najelementarniji način pitanjeodgovornosti za ovo što se dešavalo, za ovo što se deša-va i, bojim se, za ovo što se sluti da će se desiti.

Problem će se razrešiti onoga časa kada u medijimana našoj televiziji bude emitovana serija emisija o kul-turi Albanaca, o kulturi Hrvata, o kulturi Bošnjaka i okulturi Slovenaca. Kada Politika bude objavljivala takvefeljtone – možda će se tek tada nazreti znak mogućegpočetka dijaloga. I, na kraju, dozvolite mi da se našalim.Ako su zaista Srbi najstariji narod na svetu, kako kažuneke knjige, onda će biti da se sada nalazimo u fazistaračke demencije, što mene veoma plaši.

154


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 154

DUBRAVKA VALIĆ-NEDELJKOVIĆ

Na žalost, odmah mogu da razuverim kolegu: na elek-tronskim medijima takvih serija neće biti. Sa stanovištaKomisije za izradu novog zakona o radiodifuziji, šansamanjina da imaju svoj glas na elektronskim medijimabiće mnogo manja nego što je to danas, uprkos tome štoje naša zemlja ratifikovala sve dokumente kojimapodržava nacionalne manjine i, posebno, njihova kul-turna prava. Svi koji ovde sede znaju da je jedno od os-novnih kulturnih prava – pravo na javno informisanje ipravo na govor na sopstvenom jeziku, kako u medijima,tako i u obrazovanju, javnoj komunikaciji, itd.

Glasovi poslanika koji su kreirali Zakon o radiodifu-ziji bili su nedavno na javnoj raspravi u Vojvodini vrlojasni; postavili su pitanje zašto na mađarskom jezikuRadio Novi Sad ima, na primer, odnosno treba da imadvadeset i četiri sata programa, kad je to suviše? Evrop-ski standardi govore da treba dati informativnu emisijuod petnaest, dvadeset minuta, a sve ostalo svaka zajed-nica, grupa građana, treba samostalno da finansira!Kada je ministar za nacionalne manjine pokrajinskevlade pokušao da objasni da se, po konvencijama koje jeJugoslavija potpisala, nacionalnim manjinama ne moguuskratiti već stečena prava, rečeno je da nije reč ouskraćivanju prava nego o „premodeliranju“.

Kada su 1988. i 1989. godine prvo osvojeni mediji na-cionalnih manjina u Vojvodini, o tome niko nije pisao. Timediji su uništeni po onoj finoj formuli koju je neko jučespomenuo, meni se jako dopala: diverzija pa okupacija,ili diverzija ili desant, svejedno. Dakle, prvo je izvršendesant na sve medije nacionalnih manjina u Vojvodini,zatim njihova okupacija koja, na žalost, uglavnom idanas traje. Iz Beograda su slani glavni i odgovorniurednici u medije na srpskom jeziku, kao što je novosad-ski Dnevnik, ne bi li se prosvetlili novinari koji su radiliu tim javnim medijima.

Prošlo je deset godina, imamo novu situaciju, prave senovi zakoni, ali na žalost u medijima na jezicima na-cionalnih manjina se nije mnogo šta promenilo. Čini seda je situacija tu i lošija nego što je bila. Prvo su uništeniizdavači koji emituju program na jezicima nacionalnihmanjina, svi ti programi su bačeni na jedan kanal i, u

155


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 155

stvari, fizički su smanjeni. Sada se, evo, govori i odrastičnijem smanjivanju mogućnosti da se govori najezicima nacionalnih manjina. Zašto ja to ovde kažem?Kažem zbog toga što će se taj model očito ponoviti na voj-vođanskim medijima iako su oni veoma značajni za ne-govanje kulture i jezika. Razotkrivanjem modela i meha-nizama u skladu s kojima je to rađeno pre deset godina ina koji su način mediji sistemski okupirani, mogli bismobolje da prepoznajemo ovo što nam se danas dešava i daranije reagujemo, a ne tek kada se ukažu posledice.

SRĐAN DVORNIK

Za razliku od niza ranijih diskusija, veliki jenapredak to što smo vrlo hladnokrvno prihvatili či-njenicu da koliko god se zaklinjali u svoje nepripadanjenacionalizmu, suprotstavljanje i tako dalje, ne možemoizbjegnuti to da govorimo kao ljudi iz različitih zajedni-ca. Svakom će se prije ili kasnije negdje omaknuti „mi izHrvatske“, ili „mi Hrvati“, ili „ja kao Srbin“, ili tako neš-to, jer je to dio priznavanja realiteta iz kojeg govorimo idio odgovornog odnosa prema njemu.

Odgovornost, za razliku od krivice, može biti kolek-tivna, možemo dijeliti teret onoga što će se s našim za-jednicama i između njih dogoditi i, jednostavno, vidimda je ta stvar nekako „sjela“. E, sada, u vezi sa odgov-ornošću samo bih se s dvije teze vratio na povod cijelogovog skupa. Odgovornost u ovoj sferi o kojoj mi govo-rimo, naime javno komuniciranje vrlo specifičnog tipa,odgovornost onih koji to donekle spoznaju, koji vide štose događa – bez obzira na stupanj umnosti koju pripisu-ju sebi ili pristaju da im bude pripisana – ta se odgov-ornost, zapravo, svodi na neku vrstu poticanjadruštvenog učenja.

Dobili smo sjajnu, očigledno vrhunski priređenu doku-mentaciju o nečemu što je kondenzat jednog tipa javnoggovora, a da bi to zadobilo pravo značenje potrebno jekonkretizirati što znači ta odgovornost za javnu riječ?Slažem se s time da se i direktne i indirektne linije, itd.podjednako mogu smatrati osnovama za odgovornost, ito onu krivičnu do najtežeg stepena ne samo ratnog zloči-na nego običnog kriminala. Međutim, da bi interpretacija

156


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 156

postala činjenica treba naći paralele, naći korelacije, naćičak i interakcije između toga što je govoreno i što je činje-no – taj veliki posao tek predstoji.

Meni je, naravno, lako pričati jer ja sam u zemlji zakoju važi ovo što je Milka Tadić kazala za Crnu Goru –prijeti nam jedna vrsta austrijanizacije, da pod dalekoprevladavajućim i konkretnim, lakše odbranjivim au-toimidžem žrtve bude zabašurena odgovornost za tuneku paralelu onoga što se nekad zvalo denacifikacija.

Tamo gdje postoji čist slučaj, gdje je odnos agre-sivnosti i defanzivnosti rata i nasilja puno jasniji i sagle-diviji, tu treba pokazati i prokazati vezu govora s real-nim zločinima, aktima teškog nasilja. Prema tome, ovosâmo ništa ne govori ako se ne spozna, ako se ne is-postavi, iskaže ta veza.

Konačno, nešto što je samo dotaknuto u pitanjuNebojše Popova na koje sam se jučer probao odazvati –da se vide odnos i evolucija tih kolektivnih svijesti pre-ma etničkom šovinizmu u raznim dijelovima ondašnjeJugoslavije, da se sagledaju odnosi i veze zarad pokuša-ja podsticanja procesa društvenog učenja iz ovakvihspoznaja. Bilo bi interesantno – tvrdim potpuno neodgo-vorno jer nisam sâm netko tko može ponijeti i minimumtereta takvog istraživanja, niti sam kompetentan za to– propratiti kako su signali koji su, recimo, dolazili izrubrike „Odjeci i reagovanja“ ili iz toga tipa govora, alisignali s najviših nivoa institucija – bilo kulturnih, bilointelektualnih, bilo političkih –kako su i koliko spremnodočekivani s tzv. drugih i trećih strana? Kako im je i ko-liko spremno vrlo prijateljski uzvraćeno na isti način,kako je ta uzajamna facilitacija dovodila do toga da sezavrti jedna virtualna realnost. U njoj su slike koje sucirkulirale okolo djelovale strahovito konkretno i real-no zato što su sve strane, zapravo, govorile u biti istimjezikom. Kreirale su nešto u čemu su svi imali izgovoreza sve što su željeli uraditi. Pa i više od toga.

I, napokon, kako je ono što je samo naizgled djelova-lo kao destabilizirajući pohod jednog šovinistički legi-timiranog rukovodstva na druge, zapravo imalo prijesvega vrlo stabilizirajuće efekte na druge? I obratno.

157


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 157


Htela bih da postavim samo jedno pitanje ovomskupu iritirana upravo onim čime gospodin Dvorniknije; naprotiv, dopalo mu se što se uvek pojavi ta potre-ba da se kaže odakle smo: nije se pojavila potreba da sekaže odakle smo, nego da se kaže ko smo. Nemamnikakav nacionalni identitet, to me ne interesuje, imamnegativan stav prema nacionalizmu, prema srpskomnacionalizmu primarno, i moje pitanje glasi da li je mo-guće da se na jednom ovakvom skupu smatra da je po-lazna pretpostavka za razgovor o krivici i odgovornostipolazak od sopstvenog nacionalnog identiteta? Ja sma-tram da nije i da ne sme da bude, ali se pokazuje. To jeučinilo da se u jednom trenutku osetim gotovo kao uljezovde; ja ne mogu da kažem „ja sam Srpkinja“, „ja samHrvatica“, ja prosto nemam tu vrstu identiteta, i odjed-nom mi se čini da sam odavde izbačena kao neko konema pravo da govori o krivici i odgovornosti.

SRĐAN DVORNIK

Mene se zločini koje su Hrvati, braneći moju domo-vinu, učinili nad drugima tiču puno više nego što me setiču žrtve koje je izazvala ta druga strana.

Ja od te kolektivne odgovornosti ne mogu pobjećipremda, inače, u šali svim prijateljima zabranjujem da –ako negdje iz nekog taktičkog štosa kažem „mi izHrvatske“ ili „mi Hrvati“ – ikome kažu javno da sam jatako nešto rekao. Isto tako mi je strana ta nacionalna,ne nacionalistička, nacionalna identifikacija...


Mene jedino zanima srpski nacionalizam, ovo je mojasredina. Nije reč o tome, naprotiv: mene zanima da limože o krivici i odgovornosti da se razgovara a da se nepolazi od sopstvenog nacionalnog identiteta? Da limogu ljudi o tome da razgovaraju, građani, pojedincipod imenom i prezimenom, po strukama… Zašto bi na-cionalni identitet bio bitan za ovaj razgovor?

158


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 158

NATAŠA KANDIĆ

Na najbolji ste način oboje pokazali u čemu je stvar:Olivera Milosavljević kada je rekla čime se bavi, a SrđanDvornik kada je rekao da smatra najvažnijim zadatkomupravo da se bavi onim što je počinjeno u Hrvatskoj uime odbrane hrvatske države. Mislim da je stvar pot-puno jasna, o tome razgovaramo. Drugi je nivo, koji nikoapsolutno ne spori niti ga dovodi u pitanje, razgovor in-telektualaca ili jedan stručni razgovor na temu odgov-ornosti i krivice.

DUŠAN ČIZMIĆ-MAROVIĆ*

Snažno bih podržao ovo o čemu je govorila gospođaLatinka Perović. U Hrvatskoj imenuju za gradonačelni-ka čovjeka koji je do sada najočitije i najjavnije propagi-rao ustašku retoriku! Javno, pred stotinama tisuća lju-di! U sjeni tog nećkanja HSLS-a, poglavarstvo koje gaimenuje ili ne imenuje predložilo je za počasnog građa-nina Antu Gotovinu, koji je u bijegu pred optužnicomHaškog suda. No, bez obzira na to, ne mislim da u ovihgodinu i po Račanovih dana ništa nije napravljeno.

Mislim da je neophodna novinarska suradnja uširem smislu, ne samo feralovska – Feral ima najboljujugoslovensku suradnju, ali Feral u Hrvatskoj propagiraisključivo snagu manjinskog diskursa. Niz drugih glasi-la u Hrvatskoj u ovom trenutku, na različitom nivou i izrazličitih razloga, spreman je na viši stupanj žurnalis-tičke suradnje. Što se ljudi tiče, mogu samo reći za sebeda sam spreman i mislim da je to realnije, bez obzira nanekoliko upozorenja da bi trebalo navodno najprije po-mesti stvari u vlastitoj kući, itd. Mi prihvaćamo granicekoje su odredili drugi. Mislim da to nije dobar rezon, nijepresudno da li ste dovršili posao i u tom kontekstu jemoguća puno intenzivnija suradnja medija.

159


* Nepouzdano identifikovan učesnik u raspravi. - Red.

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 159

VERAN MATIĆ

Ovaj skup je napravio nekoliko pomaka, svakakojedan od bitnijih je da su ovde sa nama Nadira Vlasi i Ba-ton Hadžiju, prvi put da na ovom nivou imamo goste sKosova i ja im se na tome zahvaljujem.

Od izuzetne važnosti je da ove procese radimo svi za-jedno, a ne svako posebno. Evo, sada sam ovde glasao zaFeralov Shit of the week, glasao sam za deseti predlog:Mladen Švarc izjavljuje – veseliti se danas predaji Slo-bodana Miloševića kozmokratskim bogovima značisamo potvrditi legitimaciju Haga u najavljenim predsto-jećim progonima hrvatskih vojskovođa.

Ne slažem se sa svima onima koji govore da smo namargini i da je margina ono što je ovde u Beograduurađeno – a znam i neke druge sredine šta je sve rađenona planu suočavanja sa sopstvenom prošlošću. Napro-tiv, mislim da do sada nije zabeleženo da u tako kratkomvremenskom periodu posle, a i za vreme tih sukoba i ra-tova bude toliko učinjeno. Fond za humanitarno pravoje institucija koja možda u okolini nema sličnu moguć-nost za komparaciju sa onim što su učinili iz nekihdrugih institucija.

B92 je uveo specijalizovane programe jednomnedeljno i na televiziji i na radiju, i nikako se ne možereći da je marginalno ako vi možete da pokrijete 40-50hiljada ljudi koji slušaju emisiju o zločinu u selu Ćuška.U njoj je Nataša Kandić bila gost, posle emisije se vodiladebata i napravljen je jedan izuzetan dokument, a isama debata je posle toga pokazala da postoji određenadoza spremnosti za razgovor na te teme. Međutim, že-lim da upozorim kako uskoro možemo biti marginalizo-vani i mislim da je priča o masovnim grobnicama u Sr-biji dobar primer za to: postoji ozbiljna doza političkogfunkcionalizovanja i upotrebe tih masovnih grobnica,odnosno otkrivanja različitih slučajeva.

Videli smo da se već nekoliko meseci o tome ozbiljnoćuti, i ne samo o tome nego i o mnogim drugim slučaje-vima, i ja to osećam i na svojoj koži. Političari kojimasmo pomogli da dođu na vlast sada znaju da šaljuporuke tipa: „Ko će vas iz B92 braniti ovde u Srbiji ako idalje nastavite da pričate o tome da su Srbi zločinci?“.Znači, mi ćemo doći u situaciju da više nemamo ni poli-

160


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 160

tičke saveznike, a za vreme Miloševića smo imali nekepolitičke saveznike, iako je i to bila određena vrstafunkcionalizacije.

Već dugo smo pod tenzijom predstavnika nove vlasti,a to je eksplodiralo kada je srpski premijer Zoran Đinđićrekao da će nas odlikovati, ali da nećemo dobiti frekven-cije. Od tada je priča potpuno otvorena – mi nećemo do-biti mogućnost da pokrivamo celu Srbiju svojim sig-nalom, nećemo dobiti ni ordenje, naravno, jer je to jednazgodna dosetka i pokušaj pravljenja alibija. Postojimogućnost da ono što radimo postane teret nama sami-ma u medijima jer se nova vlast apsolutno uklopila ukulturni model koji je formirao Milošević i može se do-goditi da će nam se nametati kriterijumi surove komer-cijalizacije u kojoj neće biti mogućnosti za bilo kakve oz-biljne rasprave. Sve češće ljudi koji dolaze ovde sa Zapa-da kažu da moramo postati konkurentni, praviti boljiprogram, biti konkurencija Pinku. To je apsurd, jer mimoramo da pravimo lošiji program da bismo postalikonkurencija Pinku.

Ovde ne postoje naznake društvenog konsenzusa otome kakve mi medije želimo, da li ti mediji treba da po-mognu izgradnju demokratskog društva u čijoj je osnoviupravo suočavanje s prošlošću. Novi su ratovi prednama, plašim se da je tačno ono što je kolega Nenadovićrekao – da će nam biti gore da bi možda bilo bolje – damoramo tako nešto da očekujemo. U isto vreme mislimda je pouka Nebojše Popova da smanjimo ambicije i da ihrealno planiramo veoma važna u kontekstu upozorenjakoja sam izrekao.

Mi trenutno radimo šest ili sedam filmova u regio-nalnoj koprodukciji. Mi ne možemo raditi ZapadnuSlavoniju bez Ferala i, u stvari, Zapadnu Slavoniju radi-mo s Feralom, Drago Hedl će raditi, ne možemo raditiLoru bez Stine, jedan kolega će iz Stine raditi zajedno snama, itd. Ne možemo raditi Sjeverin, Štrpce, itd. bezljudi iz regiona. A koliko je reč o političkoj funkcional-izaciji neki će se setiti, ne znam da li su neki bili ovde najednoj od konferencija pre dva meseca kada je Šefko Alo-merović isprovocirao ministra policije Dušana Miha-jlovića da kaže: „Evo, daću dosijee o Sjeverinu, sve jepoznato samo su nam nedostupni izvršioci, daću Radijui Televiziji B92 da oni to objave!“. Do danas nismo dobili

161


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 161

te dosijee, iako ja svakog dana zovem jer nam jeizuzetno važno da počnemo snimanje dokumentarnogfilma.

Bio je veliki izazov posle 5. oktobra ući ili ne u nekepolitičke strukture, biti deo nekakve vlasti, mnogi setome nisu oduprli a ovde postoji zaista veliki broj insti-tucija i pojedinaca koji su ostali na svojim pozicijama.Oni će i dalje kontrolisati stepen demokratizacije, ste-pen ostvarivanja ljudskih prava i svega onoga što smoželeli ovih proteklih deset do petnaest godina.

162


odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 162

ZAKLJUČNE REČI

NATAŠA KANDIĆ

Sadržaj naših razgovora ukazuje da su za ozbiljno raz-matranje pitanja odgovornosti potrebni uslovi, a jedan odpreduslova je postojanje građe. Zato treba da nastavimo sprikupljanjem činjenica i da ih učinimo dostupnimjavnosti, pojedincima i institucijama koji mogu dalje da tugrađu koriste na dobar način u odnosu prema neposred-noj prošlosti. Naši razgovori su ukazali da je vrlo važnopitanje strategije ponašanja u odnosu na tu neposrednuprošlost. Jedna je stvar iznositi činjenice u javnost upokušaju stvaranja uslova za javno znanje, a drugo surazni metodi kojima treba da kreiramo te uslove.

Demonstrirali smo metod koji do sada ovde nijeviđen, neposredno svedočenje dvoje ljudi nakon za-vršetka rata o toj neposrednoj prošlosti. Iako se činiloda to nije bilo u najneposrednijoj vezi – na primer, jučeje izgledalo da je to u kontekstu današnjeg razgovora –meni se čini dragocenim upravo što smo, pored doku-menta koji smo imali, građe „Odjeka i reagovanja“, bili uprilici da čujemo neposredno svedočenje urednika Koheditore i urednika Alema.

Ono što ostaje iza ovog skupa jeste da kreiramostrategiju i da počnemo da je praktikujemo. Radio i tele-vizija B92 dobar su primer za to kako treba iznositičinjenice u javnost, ostaje nada da će biti što više činje-nica u javnosti, da bismo mogli da utičemo na stvaranjejavnog znanja, i samim tim će se lakše postaviti pitanjenjihovog priznavanja.

Videli smo pomak kada je priznato da postojemasovne grobnice, ali posle tog pomaka, kao što kažeVeran Matić, imamo nekoliko meseci ćutanja, ni danasne znamo ko su ljudi u masovnim grobnicama, kako seoni zovu. Znamo objektivno, ali retki su oni koji su imaliprilike da prate ekshumaciju, a zbog zakonskih ogra-ničenja ne mogu to da saopšte pa javnost ne zna ko su tiubijeni ljudi, šta im se dogodilo, ko ih je i po čijim nared-bama ubio. Državni organe to znaju, ali ćute.

Sledeći skup neće se ticati medija, uticaja i posledicakoje su mediji, određene rubrike, određena uređivačka


163

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 163

politika imali, ali imaćemo opet dokument jer dokumen-ti mogu ozbiljno da doprinesu prevladavanju prošlosti.U dilemi sam u vezi s predlogom da treba sami prvo dasednemo da objasnimo, da utvrdimo šta se to dogodiloovde, da utvrdimo odgovornost Srba i Crnogoraca. Mis-lim da te sve stvari mogu da teku uporedo. Ukoliko migrađu učinimo dostupnom drugima, ukoliko postanepravilo da je građa otvorena, onda to doprinosi i utvrđi-vanju odgovornosti, razgovoru ili priznavanju – razgo-voru o prećutkivanju, o otvaranju pitanja koja su bilapokrivena ćutnjom na nacionalnom nivou.

Neke stvari, delatnosti, procesi treba da idu uporedoi na nacionalnom i na regionalnom nivou. Nama ste vi izZagreba, Prištine, Novog Sada bili potrebni ne zato štohoćemo svedoke da o ovome govorimo, već zato štoimamo dosta zajedničkog, dosta zajedničkih pitanja kojase tiču odgovornosti i mislim da se u budućnosti raspra-va o odgovornosti može razviti ukoliko se mi složimo onekoliko važnih pitanja na regionalnom nivou i usred-sredimo pažnju na bavljenje njima. Srđa Popović smatrada se moramo ozbiljno baviti uzrocima raspada bivšedržave, i to je tačno; mi smo svi imali jednu državu kojaje stvarana jako dugo, a vrlo lako se raspala. Bitno je dana regionalnom nivou postoji naša saglasnost o tomekoja su to pitanja kojima ubuduće treba ozbiljno da sebavimo i kojim istraživanjima ćemo doći do toga da smo,zapravo, saglasni. I ta saglasnost može da otvori daljukomunikaciju na regionalnom nivou. Sinan Gudžević jesinoć bio zapanjen kada je čuo da su s Kosova urednikKohe ditore i urednica Alema prvi put došli u Beograd.Srđan Dvornik je na to rekao – „nepostojeća komu-nikacija“.

Problem je kako se probiti, kako stvoriti uslove u koji-ma će se ljudi smatrati slobodnim da komuniciraju. Ba-tonu Hadžijuu nije bilo jednostavno da dođe u Beograd, toje posebno velika odluka ako se zna situacija na Kosovu.Kosovo je veoma izolovano, usmereno na lokalne događa-je, komunikacija s pojedincima i ljudima, pa i prijateljimau regionu je minimalna, kao i da ne postoji.

Pozdravljam vas do sledećeg ovakvog skupa, a istotako očekujemo da u Zagrebu, Novom Sadu, Prištini,Sarajevu bude ovakvih skupova. Najbolji kraj je ako au-tori ovog dokumenta uzmu reč.


164

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 164

ALJOŠA MIMICA

Završiću samo u dve reči. Pre neki dan me je sreojedan kolega na hodniku Filozofskog fakulteta i grdnome naružio što se bavim „Odjecima i reagovanjima“. Štaće ti, pobogu čoveče, ti „Odjeci i reagovanja“, mani setoga i vrati se ozbiljnijim stvarima! To je idealno-tipskasituacija, idealan tip nezainteresovanog intelektualca.

Međutim, nakon ova dva dana vidim da taj posao nijebio tako zaludan, zahvaljujući pre svega vašem učešću,idejama i analizama koje su bile podstaknute ovomnašom knjižicom i CD-om, tako da ću tom mom kolegikada ga susretnem ove nedelje na Fakultetu reći da bihbio srećan kada bi na promociju neke njegove knjige podnaslovom, na primer, Pojam xy u filozofiji xy došlo ovo-liko ljudi i ovako plodno razgovaralo. Ovo je način da uime Radine Vučetić, moje mlade saradnice (juče su nasu novinama nazvali „tandemom“), zahvalim svim učes-nicima. Hvala.


165

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 165

BIOBIBLIOGRAFIJE UVODNIČARA

Radina Vučetić (1972, Beograd). Diplomirala 1998.na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za is-toriju Jugoslavije. Magistrirala 2002. na istom Fakulte-tu, na Katedri za opštu savremenu istoriju, s temom„Cvijeta Zuzorić“ - evropsko u kulturi beogradskoggrađanstva 1918-1941. Zaposlena u Institutu za novijuistoriju Srbije. Priprema doktorsku tezu pod naslovomAmerikanizacija kulturnog života Beograda 1945-1980. Pored monografije i CD-a „Vreme kada je narodgovorio“: rubrika „Odjeci i reagovanja“ u listu Politika(juli 1988 – mart 1991, u koautorstvu sa Aljošom Mim-icom), objavila niz stručnih radova u domaćim i inos-tranim časopisima i drugim naučnim publikacijama.

Aljoša Mimica (1948, Beograd), sociolog i prevodilac,redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osimbrojnih članaka u domaćoj i stranoj periodici, objavio,između ostalih, knjige: Ogled o srednjoj klasi (1983),Radikalska sociologija (1991), Pogled unazad. Mon-teskje, Tokvil, Dirkem (1995), Tekst i kontekst. Ogledi o is-toriji sociologije (1999). Zajedno sa Ivanom Čolovićempriredio zbornike Druga Srbija (1992) i Intelektualci i rat(1993). S francuskog jezika preveo i predgovorimaopremio niz klasičnih dela iz sociologije i političke filo-zofije, kao što su Dirkemovi Elementarni oblici religijskogživota (1982), Monteskjeov Duh zakona (1989), TokvilovStari režim i revolucija (1994), itd.

Stjepan Gredelj (1953, Skoplje), sociolog, viši naučnisaradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju uBeogradu. Objavio autorske i koautorske knjige: S onustranu ogledala (1986); Veliko spremanje radija (1998);Vodič ka kreativnoj komunikaciji (koautorke ZdenkaMilivojević, Dragana Ilić i Aleksandra Pejaković 1997);Mediji u Srbiji: slobodni i oslobođeni, septembar-decem-bar 2000 (koautorka Mirjana Todorović, 2001). Osimtoga, objavio stotinak naučnih članaka, rasprava iekspertskih analiza u zemlji i inostranstvu u oblastimaopšte sociološke teorije, sociologije politike, istraživanjajavnosti, medija, vrednosnih orijentacija.


166

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 166

Nebojša Popov (1939, Zrenjanin), diplomiranipravnik i doktor sociologije, viši naučni saradnik Insti-tuta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta uBeogradu. Autor više naučnih radova: Partija (SKJ),vlast i samoupravljanje (1966), Društveni sukobi – iza-zov sociologiji (1983), Contra fatum (1989), Krizameđuratnog jugoslovenskog društva (1989), Jugoslavi-ja pod naponom promena (1990), Srpski populizam(1993), Republikanac (1994). Jedan od osnivača, glavnii odgovorni urednik časopisa Republika. Prirediozbornik Srpska strana rata (1996).

Olivera Milosavljević (1951, Beograd), vanredni pro-fesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta.Držala predavanja na više univerziteta u Nemačkoj iAustriji i učestvovala s referatima na međunarodnimnaučnim skupovima u Zigenu (Nemačka), Pečuju(Mađarska), Berlinu (Nemačka), Zagrebu (Hrvatska)...U školskoj 1999/2000 i 2000/2001. vodila kurs na Al-ternativnom akademskoj obrazovnoj mreži (AAOM).Radovi su joj prevođeni na nemački, francuski, engleskii mađarski jezik. Objavila, između ostalog: Radničkisaveti u Beogradu 1949 -1953 (1983); U tradiciji na-cionalizma. Stereotipi o „nama“ i „drugima“ kod srp-skih intelektualaca u XX veku (u štampi); „Central-izam“ i „republikanizam“, Sociologija (2002); „Jugoslav-ija kao zabluda“ i „Zloupotreba autoriteta nauke“, Srps-ka strana rata (1996); „Ideologija ‘neprijatelja’ u prvimi poslednjim godinama komunističke Jugoslavije“, Soci-ologija (3/1996); „Nacionalizam u službi politike moći“,Sociologija (2/1999); „Nacionalni stereotipi u istorijskojperspektivi“, Nova srpska politička misao (1-2/1999).

Ivan Čolović (1938, Beograd), etnolog. Godine 1971.osnovao biblioteku XX vek, koju uspešno vodi do danas.Diplomirao i magistrirao na Filološkom fakultetu, a dok-torirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svojimdelima pretežno se bavi problemima književnosti, ur-bane etnologije, etnolingvistike i političke antropologije.Neke od njegovih knjiga su Književnost na groblju, Div-lja književnost, Erotizam i književnost, Bordel ratnika,Kada kažem „Politika“, itd. Dobitnik je Herderove na-grade, jednog od najuglednijih svetskih priznanja zanaučni i umetnički rad.


167

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 167

Latinka Perović (1933, Kragujevac), istoričarka.Diplomirala i magistrirala na Filozofskom fakultetu uBeogradu, magistrirala i doktorirala na Fakultetu poli-tičkih nauka u Beogradu. Do 1972. godine bila na vi-sokim političkim funkcijama u Srbiji i SFR Jugoslaviji.Iz političkog života uklonjena 1972. godine, s tadašnjimpolitičkim rukovodstvom Srbije, zbog „liberalizma“.Bavi se istorijom ideja u Srbiji u drugoj polovini XIXveka i istorijom srpsko-ruskih veza. Pored nekolikozbornika radova o modernizaciji u Srbiji, te niza člana-ka i studija, objavila, između ostalih, i knjige: Planiranarevolucija (1988), Zatvaranje kruga (1991), Srpski soci-jalisti XIX veka (1995), Ljudi, događaji, knjige (2000).Uređuje časopis Tokovi istorije, kao i biblioteku „Sve-dočanstva“ Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Svetlana Slapšak (1948, Beograd). Profesor na post-diplomskim studijama za humanistiku u Ljubljani. UBeogradu završila klasičnu gimnaziju, studije klasičnefilologije, magistrirala i doktorirala na klasičnim studi-jama. Autor brojnih naučnih i esejističkih članaka i knji-ga, među kojima su Svi Grci nazad! (1985), Ogledi obezbrižnosti: srpski intelektualci, nacionalizam i ju-goslovenski rat (1995) Women’s Discourses, War Dis-courses (ured., 1999), Ženske ikone XX veka (2001), itd.


168

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 168

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:01 Page 169

Fond za humanitarno pravo redovno i sistematskisprovodi istrage o kršenju ljudskih prava u Srbiji, naKosovu i u Crnoj Gori.Brani slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na život ifizički integritet, ravnopravnost pred zakonom ijednaku zaštitu pred sudovima, kao i druge vrednosticivilnog društva.Od osnivanja, 1992. godine, Fond istražuje ubistva,nestanke, silovanja, diskriminacije i druge povredemeđunarodnog humanitarnog prava do kojih je došlou vreme oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Pod Lupom

Praksa kršenja ljudskih prava u vreme oružanog sukoba (1995)Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori (1996)Ljudska prava 1991-95 (1997)Postupanje organa (1997)Policija protiv protesta (1997)Suđenja za ratne zločine (2000)Otmice i nestanci ne-Albanaca na Kosovu (2001)Otpor u nadležnosti policije (2001)

Dokumenta

Haški Tribunal I - Optužnice (1997)Politička prava i slobode - Izabrane presude Evropskog suda za

ljudska prava (1997)Pravo na život i slobodu - Izabrane presude Evropskog suda za

ljudska prava (1998)Ljudska prava za svakoga (1998, reprint 2000)Dečija prava (2000)Pravično suđenje, priručnik (2000, reprint 2001)Haški Tribunal II - Optužnice (2001)Vreme kada je narod govorio (2001)Haški Tribunal III - Osnovna dokumenta (2001)Kako viđeno, tako rečeno I (2001)Kako viđeno, tako rečeno II (2001)Dečija prava (2001)Haški Tribunal IV - Presude/Duško Tadić (2002)

e-mail: [email protected] site: www.hlc.org.yu

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:02 Page 170

Izdavač:Fond za humanitarno pravo

Za izdavača:Nataša Kandić

Priredili:Jelka JovanovićBojan Tončić

Redaktor:Aljoša Mimica

Grafičko oblikovanje:Dejana i Todor Cvetković

Štampa:Publikum

Tiraž:

Beograd, 2002

Copyright © 2002. Fond za humanitarno pravo

ISBN

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:02 Page 171

odjeci2.qxd 14.8.2002 0:02 Page 172

Documents

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO DOKUMENTI O PROŠLOSTI - … · izvorne građe. Kada je reč o pokušaju da se prošlost sagleda i analizira na objektivan način, pristup infor- macijama