Izdavac: Noviilsko-izdavacko i graficko preduzeee »Fгivred!li pregled« - Beogr.ad

Generalni direktor Toma MARKOVIC

Glavni i odgov01·ni urednik Slo])odan SINDOLIC

Urednik Milinka E>URICIC

Tehnicki urednik Marija SLA VKOVIC

Nacrt korica Miгoslav STOJANOVIC- PIRKE

Tiтaz 3000 primerak.a

--St~;pa~-Stamparija »Privгedru pregled« - Beograd, Maтsala Birjuzova 3

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI 1950·1976. EDVARD KARDELJ: · . SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA UVODNA STUDI~A

PRIVREDNI PREGLED - BEOGRAD, 1977.

IzЪOJ' tekstova iz dokumenata Blagoje BOSKOVIC

Dr Davтid DASIC

Recenzent izЪora dokumenata Marjan ROZIC

SADRZAJ Stгana

Е. Kardelj: SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLA VIJI - - - -

Ideja о samoupravljanju - - - - - -Samoupravljanje i participacija - - - - -Nastanak i гazvoj samoupravljanja u JugoslavJji Uspesi :i teskoce u samoupravnom razvoju - -DгuStvena svojiпa - - - - - -Reprodukcija socijal:istickih i samouprютnih drustveno-ekonomskih odnosa - - - - - - - - - - - - - - -Samoupravno dгustveno planiгaпje - - - - - - - - -SloЬodna гazmena гаdа izmedu шaterijalne pгoizvodnje i dгustven:ih delatnosti - - - - - - - - - - - - - - -Uloga svesnih socijalistickiћ snaga u daljem гazvoju samoupгavljanja Sa:moupгavna socijalisticka demokгatija Delegatski sistem - - - -Dгzava i samoupгavljanje - -Samoupгavljanje i medunacionalni odnosi Saшoupгavljanje u buducnosti -

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI

Uvodne naporпene - - - - - -

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIН ODNOSA NA SAMOUPRA VNIM OSNOVAMA (1950-1963) - - - - - - -

Uputstvo о osnivanju i гadu гadnickih sюreta dr:lavnih privтednih pгeduzeca, 23. decerпbra 1949. godine - - - - - - - - - - - - -

Osnovni zakon о нpгavljanju dгzavniш pгivгednim pгedнzeeima i visim pгlvrednim нdruzenjima od strane 1-adпih kolektiva, 1950. godine

Iz govoгa druga Tita u Naгodnoj skupstini FNRJ, povodoш p1·edloga Osnov-nog zakona о нpгavljanju drzavnim pгivrednim pгeduzecima i vJsim priv-гednim нdгuzenjlma od stгane гadnih kolektiva, 26. juna 1950. godine

Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VI kongresu КРЈ: "Borba komunista Jugoslavije za socijablsticku deшokгatijн

Iz r·ezolucije VI kongresa КРЈ о zadacima i ulozi Saveza komunista Jugosla-vije, 7. novembra 1952. godine - - - - - - - - - - - -

Iz Ustavnog zakona о osnovama drustvenog i politickog uгеdепја Federativпe Narodпe RepuЬlike Jugoslavije i saveznim orgaпima vlasti, 13. jaпuara 1953. ~~ ------- --------Iz ekspozea Е. Кardelja о pгedlogu Ustavnog zakona na VI гedovnom zase-danju Naгodne skupstine, 12. januara 1953. godine - -

Iz геfегаtа Dure Salaja: »Dosadasnja iskustva i dalji гazvoj гadnickog samoupr-avljanja u Jugoslaviji«, na Kongresu гadnickih saveta Jugoslavije, 25. juna 1957. godine - - - - - - - -

Rezolucija Копgгеsа гadnickih saveta Jugoslavije, 27. juna 1957. god!ine -

Iz геfегаtа Ј. В. Tita na VII koпgгesu SKJ: »Zadaci Saveza komunista u \rezi sa meduпarodnom situacijom i unutгasnj~im гazvo'jem socijalisticke izgгadnje

77

79

81

89

99

Jugoslavije-

L,

Edvard Kardelj

SISТEM SOCIJALISTiёKOG SAMOUPRA VLJANJA U JUGOSLA VIJI*)

Ideja о samoupravljanju

Samoupravljanje nije ,,izum« jugoslovenske teorije i prakse, sto nam jedni jednako nepravedno pripisuju u zaslugu, а drugi u greh. Ideja samoupravljanja је stara koliko i ideja humanizma i, posebno, koliko i medunarodni radmcki pokret, istorija njegove klasne borbe i istorija socijalisticke prakse. Ono је rezultat vecitЉ teznji coveka ka slobodi i slobodnom stvaranju, ovladivanju objektivnim zakonima pri-rode i drиStva, boljem Zivotu. Samoupravme

samoиpravljanja nerazdvojno vezano za svaki korak napred и razvojи drustveno-ekonomskih, demokratskih i hиmanih odnosa и socijalizmи.

То sto је samoиpravljanje relativno tek na pocetkи, moze se objasn]ti, izmedи osta!log, time sto se socijalizam - kao celovit druS-tven'i sistem - росео razvijati и nerazvijenim zernljama, gde sи иslovi za razvoj socijalistickog samoиpravljanja nepovoljniji nego sto Ьi Ьili и ekonornski i indиstrijski razvijenim zemljama. Socijalizam и takvim zemljama, naiшe, и svojim prvim fazama ima velikim deloш da resava tek one zadatke privrednog razvoja koji pripadaju epohi kapitalizma, а ka:pitalizam ih rlije resio i vise ih 'Ile moze resiti. А karakter tih zadataka namece i odredene forrne »pozajrnljene« 'iz epohe kapitalizma, koje ne роgоdији razvijanjи radnickog samoupravljanja.

Prema tome, samoиpravljanje nije nikakva jиgoslovenska volи!ltaristicka osobenost, nego је to opsta zakonitost napretka socijalizma, Cije forrne, naravrю, mogи Ьiti veoma razHCite. Мi и Jиgoslaviji nrkada nisrno tvrdili da је !las sistem radnickog samoиpravljar1ja jedirli mo-gиci oЬlik samoиpravljanja. Na krajи krajeva, и svojoj koncepciji sovjetske vlasti Lenj'in је dao razrade!lи i izvanredno dalekovidи koil-cepciju samoиpravljanja. Tek kasnije - и Staljinovo vreme i pod pritiskorn specificrlih иslova и kojirna se razvijala sovjetska revolиcija - ta је koncepcija юacelno 'izmenjena, cime је и dobroj meri Ьilo prekinиto ostvarivanje Lenjlinove koncepcije sovjetske vlasti.

Poslednjih gocИna иlаzи se i и drugim socijalistickim zemljama napori da se samoиpravljanje afirrnise i и nekim drиgim oblicima, kao StO sи !lOvi oblici privredrlih organizacija i privrednog sistema, proSi-rena иloga sincblkata, иspostavljanje odredenih organa u privredmm organizacijama sa razliCitom skaloш prava i odgovornosti itd. Sve to predstavlja zajednicko iskиstvo na putи razvoja socijalizma i socija-listickog sarnoиpravljanja. Vrlo је verovatno da се i u zemljama sa snaznom tradicijom visepartijskog sistema nastati i neki drиgi oblici samoиpravljanja.

U stvari, jedan od gorucih proЬlema savremenog covecanstva i razvoja savremenih politickih sistema шоgао Ьi se sa2eto izraz'iti i postaviti na sledeci nacin: kako и doba koje tram velikи koncentracijи sredstava za .proizvodnjи, velikи unиtrasnjи drиstvenи centralizacijи, transnacior1alnи integracijи rada ·i velikи medиsobnи zavisrюst naroda, kada је stepen integrisanosti drustva i covecanstva visi nego ikad ranije, kako, dakle, и takvim иslovima obezbediti slobodи coveka и njegovom radи i stvaranjи, а sarrlim tim i и upravljanjи drиstvom. Ideja i praksa samoиpravljanja, i to - ne blih se plasio, nasиprot sa-vremene kritike :i'11stitиcionalizacije, da иpotreblm иpravo rec - insti-tиcionalizovanog saшoиpravljanja и smislu kompleksrюg drиstvenog sistema, dаји, ро mom rnisljenjи, odgovor na to pitan}e, jer stvaтalackи slobodи coveka i !laroda pretvarajи и podsticaj iiltegraciji pro-izvodrlih snaga i covecanstva, а samim tim i taj proces iiltegrisanja' иslovljavajи tom slobodom. U tom srnislи ideja i praksa samouprav-ljanja, nesumnjivo, mogu da lizvrse Zilacajan иi!icaj na dalji razvoj drиstvenog а demokrtskog politickog sisteшa u svetи.

10

Samoupravljanje i participacija

Oblici samoиpravljanja radnika, njegov domet, karakter ti kon-kretni drustve!lo-istorijski znacaj jesu i Ьiсе veoma razlioiti, kao sto sи razlicite i drustveпe prilike u pojedmim zemljama и svetu. Objek-tivni иslovi za Ilastajanje iisti!lSkog socijalistickog samoupravljanja pojavljujи se, naravno, tek tamo i u OilOj meri u kojoj se pojavljиje i drиstveпa svojina па sredstvima za proizvodnjи. Ali, i u savreme-пom kapitalistickom svetu sve se cesce сији i sve vd.se Sire zahtevi za samoиpravljanjem ili za saodlиcivanjem и ekoпornskom Z!ivotu. То su svakako progresivni zahtevi u borbi radпicke klase. Medиtim, blla Ы ilиzija ocekivati da se samim иcescem radrlika u upravljanjи predиzecima koja ostajи и privatnoj kapital'isi!ickoj svojini, шоzе izmeniti priroda kapitalizrna i sиstina kapitalisticko-svojinskiih odnosa. Samoup-ravljanje, и stvari, pocinje tamo gde prestaje kapitalisticka privatna svojina i gde otpocinje onaj proces oslobadanja rada i radnog coveka, koji иjedno poCiilje da iskljиcиje drzavno-svoji!lski upravljacki moпopol sa njegovim Ьirokratsko-tehnokratskim deforrnacijama.

Sistem socijalistickog samoиpravljailja nije samo oblik demokrat-skog иpravljanja radпika иslovima i sredstViiшa za prdizvodnjи, vec i polazпa tacka samoиpravnog preobrazaja celog drиStva, па o.snovu rиkovodece иloge i11teresa radrlicke klase. Da u jugosloveпskom drustvu rlije Ьila obezbedena takva vlast radnika, zajedпo sa svim radnim ljиdima, koja jedino moze dosledпo da obezЉeduje drustveпo-svojins.ki karakter sredstava za proizvodnjи, samoupravljanje u Jugoslaviji Ьi, и Ilajboljem slисаји, bilo svedeno na jedan oblik parШcipacije radnika и upravljanju sredstvima za pro'izvodnjи.

Dodиse, svaka participacija radnika и sistemи privatno-svojin:skog ili 'drzavno-svojinskog monopola moze zпaciti korak пapred u drиstveпom progresu, не ~mo u srnislи jacanja politicke pozicije radilicke klase и drustvu, vec i u smislи ogranicava11ja tog svojiilSkog moпopola. Takva је Ьila i nasa situacija u prvim godi11ama posle rata. Ра .ipak, participacija i samoupravljanje radnog coveka, ро naseш shvatailju, nisи identicni pojrnovi i odnosi. JugosloveilSki sistern socijalistickog saшoupravljailja је postepeпo prerastao fazи participacije time sto је radпicka klasa, zajedno sa .svim radnim ljиdima, upravo kao samoup-raVIlo orgarlizovan udruzeni rad, kao »slobodпa zajednica proizvodaca« (Marks), stekla neposredail иticaj r1a odlucиjиce iпstitиcije sistema dr-zavпe vlasti. Takva pozicija radmcke klase i иdrиzeпog rada u ce1ini и sistemи vlasti је и poslednje vreme posebno ojacala delegatskim siste-mom kao specificrlim oblikom demokratskog sistema drиStva, и kojem је sistem demokratski mtegrisanih s&шoupravnЉ zajedпica, а пе poli-ticke partije polazna tacka kako za formiraпje in.stitucija drzavne vlasti tako i za organizovailje i nacin delova11ja idejrlih i po:Иtickih snaga drиstva.

Ali, uprkos svemи tome, i и kapitalistickorn drиstvu borba za sa-moupravljanje, ра cak i za »participacijи« moze da odigra vеоша pro-gresivnu иlogu, kad јој stoje na celu snage koje zaista teze socijalizmu. Takva borba moze da јаса politicke pozioije radrric'ke klase, radrlickog

11

pokreta u drustvи, odnosno njenи drustvenи snagи. А и povezanosti sa borborn za nacionalizacijи sredstava za proizvodnju ona moze da Ьиdе ne samo риt podrustvljavanja proizvodnje, vec i 1izbegavaпja onih росеtпЉ Ьirokratsko-tehnokratskih deformacija socijali.siickog razvoja koje sи iпасе karakteгisticne za dosadasпjи istorijи sooijalisticke prakse.

I strиcnjaci, а ne samo laici и svakodnevnom govorи, cesto po-stavljajи pitanje zasto bi se radnik и kapita.Jiizrrш borio protiv tog poretka kad ima kиси, aиctorrюbll i dovoljпo odece i llrane. NeodrZi-vost takvog rasиdivanja је u tome sto ono linteres radnog coveka svodi iskljиcivo na proЫem шateгijalnih иslova Zivota. Medнtim, Zivot sva-kodnevno ponovo pokazиje ne samo da rastи potrebe coveka, vec i da шaterijalni standard nije sve. U novim usloViima nastajи i nov.i iнteresi koji su sastavni deo ZivotnЉ potreba coveka. Covecanstvo је do te шеrе razvilo proiziтodne snage da је и .razvijenim delovima sveta prevazideп polozaj coveka и kome se on morao ·boriti za prostи ma-terijalnи egzistencijи. Njegove tezпje orijentisane sи и sve vecoj шeri na sve sirи skalu ciljeva i potreba, а pre svega na nove, иpravo ma-sovne oblike afirmacije coveka и drиStvu. Sшаnјије se иdео fizickog rada и ukиpnorn drustvenom radи, а povecava udeo naucпoistrazivacko,g, иmnog i kиltиrnog rada. Sшanjuje ве vrerne и korne је covek »dresi-rana fizicka snaga«, а povecava vreme u korne se covek posvecиje kиltиrnoj aktivnosti, saшostalnom stvaraпjи i исеsси и drustvenom иpravljanjи. Sшаnјије se broj onih koji pasivno primaju kulturne i ljиdske vrednosti, а povecava broj оnЉ koji zele da aktivпo иcestvujи и njihovorn stvaranjи. I иmetnost је izasla iiz uskЉ okvira izиzetnosti i postaje deo svakodnevnog Zivota ljиdi. Obrazovanje, knjiga, иmetnost vise nisи stvar nekЧ.h prosvetiteljskih miSija и narodи, vec sas-tavni deo nacina svakodnevnog zivo.ta i rada ljudi. Sve vise se sma-njиje broj ljиdi koji rade и neposrednoj materiijalnoj proizvodnji, а povecava broj ljиdi koji svojim radom i stvaranjem zadovoljavajи te · i druge slicпe поvе potrebe coveka. Sve је manje ljudi spremпih da pasivпo prihvatajи иslove и kojima Zive, а sve vise onih kojri zele . da se svesno angazиjи и drustvenom иpravljanjи. Sama takva dl·иstveпa afirmacija coveka, dakle, zahteva drиstveni progres.

Ali, s druge strane, monopolisticko raspolaganje kapitalom i teh-nologijom savremene proizvodnje i ogromna centralizacija monopoli-stickog kapitala koji dоЫја nadnacionalne dimenzije, а samim tirn kraj-nje centralisticki karakter celokиpne organizacije ;i proizvodnje i иpravljanja drиstvenim poslovima, sve vise sиzavajи radrш, stvaralackи i ~votnи slobodи coveka i sve viSe ga potcinjavajи moci snaga, koje su njernи nepoznate, za njega ·gotovo anonimпe. Na taj nacin se klasna i drustvena potcinjeпost coveka njemи sarnoшe prikazuje kao potcinjenost tehпologiji i institиcijama и kojiшa on, иprkos rastиcoj ma-terijalnoj potrosnji, postaje sve sirornaSпiji и svojoj ljиdskoj, drиstverюj i stvaralackoj afirmaciji li slobodi. Ти i jeste jedan od razloga sto se sa-vrernena klasna i politicka borba neretko izrazava и оЫikи apstraktnih иltralevicarskЉ parola protiv »'institиcionalizma«, »potrosackog drиstva«, za spontanu akcijи masa i za »hipijevskи« slobodи i slicno. U stva:ri, sve sи to kratkovida empiristicka trazenja radnog coveka da, и svetи и kojem dominirajи razni oЫici rnonopolistickog ovladavanja svim vido-

12

vima izvora ljиdskog zivota, nade prostor za svojи sopstvenи radnи i stvaralackи slobodи, а na toj osnow i za poboljsavanje svojih materijal-nih i drugih Zivotnih иslova.

Moglo Ы se navesti jos mnogo takvih i s~cnih te1_1_?.~n~ja и s~vremenom svetи koje pokazujи koliko sи besrruslena rmsl)eЩa da cove~ нopste moze doci и takvu sitиacijи da se pred пjim viSe nece _otvar~~I nove perspektive napretka ili da or1 nece Ьiti sprernan da se Ьоп za ll]1-llovo ostvareпje.

Gre8e takode i oni koji veoma cesto ponavljaju da је rsarno-иpravljanje' socijali;ticka forma koja od,govara jednoj :r:eraz\~~_j~no~ zem-lji, а da razvijeпim zemljarna ono ne .. odgovara: Nap~o~I.':, mislзenJa sam da је иpravo visoka ekonoшska razviJenost na]povol]m]1 иslov za punи afirrnacijи samoиpravljaпja.

Nije proЫem н tome da se ljиdi u razvijenim zernljama ne Ы hte: li boriti za drustveni progres i za socijalisticke drиstvene ~rorneпe, vec н tоше da и novirr1 нslovima treba menjati i sredstva i oblike borbe. U mпogiш zemljama пеkе radnicke partije sи, verovatno, i sнVЧ.se malo vo-dile racнna о svemн tome i zato sн dozivljavale neнspehe.

Nije slнcajno sto se sada н razvijenim zapadnim zemljama toli~o diskнtнje о takozvanim »ljнdskim odnosima«, .Ра. с~~ ~ о. samoupravlJao-njи н predиzecirnao То је samo znak d~ kap1!alisti~k!i Sistem, н st;r~rl, vec iscrpljнje i poslednje rezerve za svoJe odrzavan~e. pнtern rnateriJal-nih stimнlнsa radnickoj klasi i da na vrata sve оdlнсшЈ.е kнса. neoph~~nost sнstinskog menjanja drнstvene strн~ture: Stvar Ј.е sa~1ll r~dшckih pokreta tiћ zernalja kako, kojirn pнtev1ma 1 sredstwrna се se ћ pro-cesi odvijati.

;{i,~J\Ho~: '".;' ~""'

vao је s~esno. Nije to. Ьiо nekakav trenutni revolt, Ilego dugogodisnja veo:nav teska borba, k?Ja је predstavljala viisoku skolu politickog vaspi-taщa coveka. U tome ]е Ьila i snaga na8e revolucije, а to је i nas komu-rliste, obavezivalo. U takvim uslovima rlije moglo prevladati shvatanje da Komurlisticka par~ija, koja је Ьila na celu velikog revolucionarnog pokreta veoma svesn1h masa, moze da vlada umesto radilicke klase i ~adnЉv.masa uopste. Snaga jugoslove!lskog revolucionarnog pokreta 1Yila ]е u Slroko rasprostranjenom osecanju moCi uticaja radnih masa na Partij':l i na drustveno upravljanje. Zato se i vodeca uloga Partije mogla os"Ь:~nvati samo kroz osposobljavanje masa za svesrш, socijalisticku akclJU. Stoga smo mi, kornurlisti, upravo u objektivnom i subjekt!ivnom ospos~J:>ljav.anju .rad!Yih .. mава za takvu akoiju, а pogotovo njihovog rшjnapredш]eg 1 naJaktlvшJeg dela, gledali i morali gledati sustinu svoje nove drustvene uloge posle pobede revolucije.

Mi smo uvek i.~icali kao neophodnost stalnu povezanost Partije, kao avangardne rnащше, s masama i njenu zavisrюst od svesti i samo-s~~lne inicij.ativ.~ i ak~ivnosti tih masa. Razvijali srno i speci:ficne pobl-incke orgaшzaCIJe koJe bi mogle izraziti tu drustvenu aktivnost masa o~nosno angaZovati Љ u svakodnevnoj politickoj aktivnosti. Svesni sm~ ~ili da samo podrska vecine ra:dnicke klase i radrlih ljudi socrijalizmu kao s~sternu rno~.e. obezbed~ti i demokratizadiju tog mladog revolucionarnog S!stema, ko]1 Је u prv1m fazama svog razvoja morao da se bori za svoj opst.~r:ak prv~t;r:no sre~stv~:na same revolucije. А to se rlije moglo P?St1c1 sarno pol1tlckom agitaciJom vec prvenstveno odgovorndm i ak1Jiv-шm ucescem radnika u upravljanju proizvodnjom i drustvenim poslovi-ma. Sto~a smo uv.ek forsi~ali razne ob1ike ucesca radrlika u upravljanju p:eduzecem, kao 1 . ~ ~а:шш drugim oblastima drustvenog zivota. То је Ьila stalna tendenciJ а JOS za vreme rata na osl

t:re;ю-eko~omski polozaj coveka istovremeno omogиcava da on i n· е 0

_

:71 m~ere~ p~t~nи _glav:r;ш pokretacka snaga drustvenog napretka u Ј ~е-

1 da 1z I?-~,:~a} 1z !lJ::~ovlh mteres~ izrasta nov istorijski tip demok~mje: ~ар~еdШЈ! 1 соvе~з;131 ~d onog ko]i se zove parlaшeпta;rna demokrati ·а Jer Је ta den;okrap~a bll~ - а i danas је - politri.cki sisteш odrzavadj~ kia.:nog drиstv~ 11I drиstve~:ю-sopstvenickog шопороlа. А socijalisticko dr::stvo,. ~e~иtrm, mora tezlti demokratiji »slobodne zajednice proizvo-daca«, ko]a се postepeno prerasti u besklasпo drustvo.

Da_ 1~ smo и tome иspeli? Sa рипim иbedenjem mozemo re6i da ~ ~S~OVl ]_esmo, ako pred ocima imanю proces, а ne nekakvи semи sladc' 0~_s1~te~a. А kada kazem - и osnovi, onda misliш pre svega na s е есе сшЈепiсе. '

I~o_je Ьilo пepr~kidпo ;rapadano i sa desne i sa leve strane, samo-иpravl]an]e se, kao s1stem, 1pak odbraпilo li odrzalo !i do te mere је иgra~eno_ и :"vak~dпe'?'li r~d,_ -~ivot i. sv~st nasih radnih Ijиdi da ga da-з;as c_ak 1 Il]~gov_1 naJ~dlиcшJl protivшci ne rnogи otvoreno пapadati Jer Ь1 se лasl1 u 1zolaclji od radnih ljиdi. '

. ~ e~.rn ljиdi:лa - i и па~? ј zemlji i и iлostranstvи - samoиpravni риt ~ .. cllJ. 1~g~edal1 ~~ kao иtор1]а. Medиtirn, samoиpravni sistem u JиgoslaVI]1 v z~:'u_ 1. razv~J~ se ~pr~os mпogim objektivnim i sиbjektiv:rrim, uл~trasnpm 1 ~pol]шm teskocama i otporima. Nas samoupravni sistem ne, vos~sle~~ Је ~okazao- i ро novim drustvenim odnoshna koji su se vec form1ralr ~ ~OJl s~ dalje razvijajи !i ро materijalnim rezиltatima, od-nosno Ј?О svoJ~J drи.~tvenc:-ekono~skoj efikasпosti - da је to realna progre~.I.vn~. oriJ:vntaciJa naseg drustva. U stvari, samoиpravljanje и Ји~о~!~:т!ЈI ШЈ: v1s~ eksperiment, леgо veoma kompleksni sistem socija-llstlckiJ:~ drustveшh ekonornskih i politickih odnosa koji је vec duboko иkoreщen и stvarnosti. ' · · ·

О tome gov~ri i ~injeлica da sи godine najиspesлijeg drиstveлo-ekonor;rsko~ razVI!ka Jи~os~o:т;nskg drиstva vezaпe иpravo za sam0 .. иpr~Vfol: per10d ~ase, SOCIJallsticke щџаdпје. О tome ле govoтe sашо ~ta~lSt1c~1 podac1 vec, :posebno, i ciпje:rrica da је, zahvaljиjиci brzoш 1 dinam1cпoш .tempи 1?~1v:edпog i drиstvenog razvoja, Jиgoslavija jedi-na od nedovolJ~

ma svoga razvoja oblcno znao da nade puteve i resenja koji su mu omo-gucili da Cini korake dalje i da ојаса svoju unutrasnju koheziju, kao i svoju drustvenu i politicku snagu. U svakom slucaju, nri jedna kriza nije Ьila takva da Ьi ozblljпije zapretila okretanjem tocka istorije nazad.

Drustvena svojina

Centralno pitanje u razvoju socijalistickog samoнpravljanja jeste kakvi treba da budu. odnosi izmedн radnih ljнd'i н нslovdma drustvene svojine na sredstvima za proizvodnju. I teorijski i rшcelrю mi smo vec poodavнo napнstili tezн da је о drustvenoj svojini sve rесено, kad se ka2e da је ona drzavнa svojrina, odnosno da је drzavno-svojiнski mo-nopol na sredstvirna za proizvodnju t-rajni, а pogotovo da је jed1ini ob-lik drustvene svojine. Smatrali smo da је drzavno-svojinski oblik dru-stvene svojine Ьiо nuzan u odredeнoj fazi nase socijalisticke revolucije i smatramo da се н mnogim drugim zeшljama i ubuduce taj oblik dru-stvene svojine Ьiti neophodan, pogotovo н оној fazi koju su Marks i Engels nazvali »aktom eksproprijacije eksproprijatora«. Ipak, kao od-nos izmedн ljudi, drzavno-svojinski monopol је, istorijski gledano, jos uvek kao pupcanom vrpcom povezan sa onirn svojinskiш kategorijama koje pripadajн drustveno-ekonomskim forrnacijama u koj1ima se radna snaga nalazila н jednim, а sredstva za proizvodнju н drнgim rukama.

Daleko sam od toga da tvrdim da је drzavno-svojirJ.Siki monopol na sredstvima za proizvodnju isto sto i kapitalisticki rrюnopol, iz pro-stog razloga sto нloga drzavno-svojinskog rrюnopola zavdsi od klasne struktнre drzavne vlasti, kојн socijalisticke revolucije iz teшelja mенјајн. Takode sam daleko od toga da tvrdim da prevazilazeнje drzavнo-svojinskog monopola kao dominantnog faktora drustvenog razvoja zavisi samo od subjektivne volje vladajucih snaga u socijalistickom drustvн. Naprotiv, to је proces koji zavisi od Citavog niza objektimih нslova н kojima se odvija pojedina socijalisticka revolнcija i pojedina socijalisti-cka praksa.

No, kao drнstveno-ekonoшska i kao prav:na kategorija drzavno--svojinski monopol је, ipak, jos uvek klasicna svojdnska kategorija, to jest sredstva za proizvodnju н drzavnoj svojini nisu zajedni&a svoj.ina radnika, osim н onoj meri н kojoj drzava objektivno predstavlja kolek-tivni ir1teres radnlicke klase. Medutirn, stvarni subjekt te svoj,iпe н prak-si је drzava, njeni organi i njen aparat, а ne radr1ik. А н takvim odno-sirna uvek se mogu razviti tendeнcije i deformacije da kolektivnн volju radнika zameni sнbjektivna volja drzavnih orgaнa, ра cak 'i drzavnog aparata, iz cega se radaju sve one negativne drustveno-ekoнomske i politicke posledice, koje su narn vec poznate iz sopstvene prakse.

Drustvena svoj'ina - kao sto је нostaloш svaka svojina нvek i bila - је sistem odnosa medu ljudima, а ne odnos izmedн coveka i stvari, аН takvih odnosa н kojima ona nlije monopolsko pravo nijedrюg pojedi-nacnog sнbjekta u drustvн, to jest Ili drzave, ni radnog kolektiva, т·pojedirшcnih radnika. Ona је zajednicka svojma svih koji rade. а sarnim tiш i svojina svakog pojedinacнog radnog coveka. u ono] mел u kojoj mu ona obezbeduje pravo rada drustvenrim sredstvima, zajedno sa svim

18

oll'im njegov:iш neotudivim pravima koja su vezana za to osnovno pravo rada. А ta prava ukljucuju i pravo prisvajanja sredstava za lienu i za-jedпicku potrosnju prema radu, pod jednakim i ravnopravnim uslovima sa drugim radnicima. Na taj nacin drustvena svojirш se izrazava u prav11 rada drustvenrim sredstvima, а 11 isto vreme i u odgovornosti svakocr radnlika da to pravo ostvar11je u p11noj ravnopravnosti sa svakim drugi~ radnikoш koji ima to isto pravo, zajedno sa svim dшgiш praviшa i odgo-vornostima koje s11 vezane za to osnovno dr11stveno-ekonomsko pravo radnika. Time drustvena svojina zaista - 11 pozitivnom srnisl11 te rizreke - postaje nicija i svaCija, to jest i zajednicka i Ћеnа.

Med11tim, time se ne 11kida i sаш princip svojine, ne 11kidaj11 se oni svojinski odnosi koji proizlaze iz prisvajanja ро osnovi rada, vec se sarrю шеnја njЉova drustveno-ekonoшska sadrzina. Posto је dr11stvena svoj'ina zajednicka svojina svih lj11di koji rade, а u krajnjoj liniji i svih clanova drustva, bar u perspektiv:i, niko na bazi te svojiнe ne moze da vrsi pr:ivatno ili gr11pno prisvajanje ili da stice komandni polozaj 11 odnos11 na dr11ge radnike. А posto је drustvena svojma ristovreшeno i licna svojina, niko od radнika ne moze otudivati sva ona prava koja mu pripadaj11 na osnovн prava rada dr11stvenim sredstvima, uklj11cujuci tu i pravo prisvajanja sredstava licнe potrosnje pod ravnopravnim 11Slo-vima sa dr11gim radnicima u samoupravno 11dr11.Zenorn radн. Pojednosta-vljeno govoreci, dr11stvena svojina se н nas izra2ava kao sistem instituci-onalizovanih шed11sobnih prava i odgovorнosti radnika i svih Clanova drustva, а ne kao odnos pojedinih iщJividualnih il'i kolektivнih sнbjekata prema stvarima ili kao odnos svoj•inskog monopola prema lj11dima, prema radnicima koji ne raspolazн takviш monopolom. N а taj nacin se sa svojiнskih odnosa i formalno skida spoljna fasada koja ih, kako Marks kaze, predstavlja kao odnos izmed11 coveka i stvari, а, 11 S11Stini, rec је о odnos11 izmed11 lj11d'i.

Verujem da је zakoн о 11druzenom rad11 koji se sada pгiprema н Skupstiнi SFRJ izrazio нpravo оnн sadrZin11 pojma druStvene svojine о kojoj је govorio Karl Marks. Podseti6.t na neke njegove veoma pozna-te rnisli, koje sada postaju posebno aktнelne нpravo sa razvojem socijali-stickog samoнpravljanja i oblika drustvene svojine н tom sisteшн.

U Kapitalu Marks је о drustveнoj svoji:ni rekao: »Kapiltalisticki nacin prisvajanja, koji proizlazi iz kap1talisti&og

nacina proizvodnje, dakle, kapitalisticka privatna svoj'ina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasнovane na sopstveнom radu. Ali нuznoscu prirodrюg procesa kapitalisticka proizvodnja rada svoju vlastitн неgасiјн. То је negacija negadije. Ova ne нspostavlja iznova pri-vatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinн na osnovici tekovi-na kapitalisticke ere: na osnovici kooperacije i zajednickog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnjн koje је proizveo ·sаш rad«.1)

Ali jos ranije, u Manifestu Komunisticke partije, Marks је о istom pitanjн rekao:

»Kapital је zajednicki proizvod i moze se staviti н pokret samo zajednickoш akcijom mnogih clanova, н krajnjoj instanci samo zajedn'i-

1) К. Mar·ks - F. Engels, Sabrana dela, tom XXI, :>Pr·osveta«, :Seog1-ad, 1970, st!'. 672.

2* 19

ckom akcijom svih clanova drustva. Kapital, dakle, nije neka Iicna, vec drustvena sila. Рrеша tome, kad se kapital pretvor.i u opstu svojinu, u svojinu koja pripada svim clanovima drustva, tiшe se licna svojina ne pretvara u drustvenu. Menja se samo drustverй karakter svojd.ne, оrш guЬi klasni karakter«.2)

I konacno, u Graaanskom radu и Francuskoj, govoreci о Pariskoj koшuni, Marks kaze:

»Ona је htela da individualnu svojinu uCini stvarnoscu, pretvara-juci sredstva za proizvodnju, zemlju i kapital, koji sada pre svega pred-stavljaju sredstva za poroЬljavanje i eksploataciju rada, u puka oruda slobodnog i udruzenog rada. . . Ako zadruZпa proizvodnja ne treba da ostane varka i zamka, ako ona treba da potisne kapirtalisticki sistem, ako udruzene zadruge treba da regulisu nacionalnu proizvodnju ро jed.,.. nom zajednickom planu i da је tako uzmu pod svoju sopstvenu kontrolu i ucine kraj stalnoj anarhiji i peгiodicnim konvulzijama, koje su neiz-bezna sudblna kapitalisticke proizvodnje - sto Ьi to, gospodo, bllo dru-go nego komunizam, »шoguci« koшunizarn?«3)

Za Marksa је izvor 'SVIih iklabllih :di:ferencijaCJija uvek Ьiо nemшovni sukob izmedu bllo kog oЬlika monopola u raspolaganju sredstvima za prdizvodnju i viskom rada, s jedne, i radnog coveka koji mora da radi tim sredstvima da Ьi ziveo, s druge strane. Pri torne Marks taj mono-pol nije vezao samo za formalno svojinsko pravo. On је ukazivao na to da i sam stvarni monopol u raspolaganju drustvenim kapHalom, makar i ne postojalo formalno svojinsko pravo, нspostavlja iste odnose. Stoga i н citatima koje sam istakao Marks ne govori о drzavno-svoj1iнskom mo-rюpolн kao zameni za privatno-kapitalisticki nшnopol, vec smatra da drustvena svojina mora Ьiti zajednicka, odнosno opsta svojina svih ljudi koji rade, а u krajnjoj linijli i svih Clanova drustva. U tom smislu Marks је нkazao i na mogucu genezн oblika drнstvene svojine, govoreCi da се se drнstvena svojina pojaviti najpre kao klasna svojina radnika, а za-tim kao svojina svih clanova drнstva, najpre na nivou nacije, а potom i u medннarodnim okvirima. Pri tome је on predvideo i mogнcnost da se u revoluciji, u prelaznom periodu socijalizma uspostavlja drzavna svo-jina kao prvi revolucionarni akt radnicke klase u нkidanju kapitalistic-ke privatne svojine, to jest kao prvi revolнcionarнi korak radnicke klase 1.1 menjanjн proizvodnih odnosa. Ali, Marksove misli koje sam napred citirao jasno роkаzнјн da on u drzavnoj svojd.ni nije video cilj socijaliz-ma, vec revolнcionarno sredstvo u rнkаша radnicke klase koja је ste-kla vlast, odnosno vodecн ulogн u drustvu.

Mi, u stvari, ne polazinш od r1ekakvog statickog nшdela drustve-ne svojiнe, kao sto ne polazimo ni od shvatanja da postoje staticki mode-li socijalizma od kojih Ы svaki za sebe trebalo da bude - kao sto se neretko nшze proCitati u propagandilim clancima - jedino pravi, naj-Ьolji, ра cak i veCiti. Za nas је nastajanje socijalistickih drustvenih od-nosa slozen i dugotrajan istorijski proces u kojem progresu nema kraja, jednako kao sto progres nikad u istoriji Ilije imao kraj. u tom procesн neminovno nastaju i razliciti oblici drнstvene svoj'ine, odnosno razliciti·

2) к. Mai'ks - F. Engels, Sabrana dela, tom VII, »Prosveta«, Beograd, 1974, str. 391. 3) Par·iska komuna, »Rad

Neretko se сије teza da se socijalizam razvija prema opstiш zakoni-tostiшa, ра prema tome ne moze Ьiti razliбitih »modela« socijalizma. Jedno i drиgo је sашо ро sebi tacno. Ali sиstiпa proЬlema је и tome sto se veoma razliCito tиmaCi sta је to »Opsta zakonitost« i sta је to »mo-del«. »Opsta zakonitost« је di_ja~ekticki proces. Zato se i socijalizaш razvija kroz protivиreenosti, koje namecи i razliбite oЬlike i razlici-tи dinamikи njihovog razresavanja. Upravo је to opsta zakonitost. Me-dиtiш, savreшeni socijalisticki dogшatizam bas negira dijalekticki kara-kter opstih zakonitosti razvoja socijalizma. »Marksisticki« dogmatizam se vraca metafizici, proglasavajиci model odredenog postojeceg stania kao opstи zakonitost, а negira pravo na postojanje drиgih шodela, ne и ime odbrane dijalektickog karaktera opstЉ za:konitosti razvoja soci-jalizma, vec и ime odbrane odredenog postojeceg stanja, odredenog sta-tickog »modela«. Stoga је kritika teorije о razlicitim modelima socijali-zma - koja је inace opravdana sa gledista dijalektickog karaktera op-stih zakonitosti razvoja socijalizma- и ovom slucaju, и stvari, samo ob-lik proglasavanja odredenog »modela« za jediнi moguci »rrюdel soci-jalizma«. А taj staticki »model« postaje istovremeno rnetafizicka sadrzi-na pojma »opstih zakonitosti«. Takav metafizicki pristнp ројmи opstih zakonitosti razvoja socijalizшa, нaravno, i pojam drustvene svojiнe иЬасuје u Prokrustovu postelju jediнo priznatog statickog шodela. То је samo dokaz vise da је dogmatizam, и stvari, samo oblik empirizma i pragmatizma, koji od teorije prave samo slиgu postojece prakse.

Mi smo nastojali da se, ne samo и teoriji vec i u praksi, oslobo-dimo takve logike svojinskih odнosa, to jest da drustveни svojrinи ne tumaCimo na osnovu »bиrzoaskog prava« - ша koliko da је i u наs to pravo и odredeнoj meri jos uvek prisutнo i шоrа Ьiti prisиtno - vec da drustveno-svojmske odnose shvatimo kao јеdан istorijski proces и raz· voju od!losa izmedu ljudi, izmedu samih radnika, а пе izmedu radnika i drzave, а pogotovo не kao odnos izmedи drzave i stvari, izшedu drza-ve i sredstava za proizvodnju, to jest drustvenog kapitala. Razume se, posto su и наsој epohi istorijski interesi radnicke klase pokretacka sna-ga opsteg drиstvenog progresa, odlиcиjuce za ocenjivaнje i иsmeravanje tog procesa је U kojoj шeri Oil иcvrscuje vodecu drustveни иlogu tih interesa radnicke klase, odnosнo svil1 ljudi koji rade sredstviшa za pro-izvodnju u drustvenoj, to jest rljihovoj zajedнickoj svoj!mi. Ти је, u krajnjoj liniji, rec о dilemi koju је jos Marks иосiо, naiшe, da li је oslo-bodenje rada, odnosno radnika stvar same radnicke klase, stvar klasne borbe, Љ su, pak, шоgисi i neki drugi putevi socijalizma. Drugim reCi-ma, postavlja se pitanje da li је sama radriicka klasa nosilac dijalekti-ckog procesa koji se иprosceno zove »izgradnja socijaИzma«, Ш, pak, »U njeno ime« taj drustveno-istorijski proces moze da nosi neka »elita« u tehnostrukturi proizvod!lje i drzave. Dosadasnja iskustva socijalisticke prakse pokazuju da је upravo ovaj drug'i koncept, odnosno praksa na osnovu takvog koncepta, izvor niza protivrecnosti koje namecu socijali-stickom drustvu logiku jacanja vlasti centralistickog drzavnog aparata, tendencija koje se иprosceno nazivajи »kult licnosti« i drugih slicnih ·-pojava i konflikata.

Upravo te dileme imali ·smo u vidи kad smo se orijer1tisali na saшoupravljanje i kad smo traZili puteve njegovog razvoja. Zato cu se i

22

zadrzati па пekirrl nacelnim aspektima nase prakse u oЬlasti drustveno--svojmskih odrюsa.

Pre svega treba istaci da је и sistem socijalistickog samoupravlja-nja наs novi Ustav иnео takozvano »pravo rada sredstvima и drustvenoj svojrini« kao fundamentalno pravo radnika koje odredиje Citav нjegov polozaj u proizvodrlim odnosima i и drustvu иopste. То fundaшer1talno pravo radnika odreduje шedиsobne od!lose radnika, а istovreшeno u seЬi sadrzi i niz drugih neotudivih prava radrl'ika, koja mu niko ne rrюze odu-zeti ili zakidati - n~ zakon, ni praksa, niti пeki drzavni organ - ako se on sam pridrzava jednakih prava drugih radrrika. То pravo ne samo ро sadrzmi, vec ni ро formi, nije vise »bиrzoasko pravo« koje se izra-zava u svojinskom odnosu prema stvari, prema sredstviшa za proizvod-nju, vec је, rekao bih, socijalisti:cko pravo koje regulise medusobнdse o~nose radnika koji rade, i kolektivno i sarnoupravno rasnolazu, sre tVl-ma и drustvenoj svojini kao zajednickim иslovom njihovog иdrиzenog rada. Razume se, iz takvog prava proizlazi i uzajamna zavisnost i od-govornost, а samim tim i uzajamne obaveze radnika. Sredstva za proiz-vodnju na taj naCin postaju zajednicki uslov slobodnog rada i slobodnog raspolaganja rezultatima toga rada, pod jednakim opstim uslovima za sve radnike. А drиStvena svojina se и tirn иslovima izrazava kao sistem od-nosa, рrа\та i uzajamнe odgovornosti medи saшirn radнiciшa, а ne u od-нosu dzmedu drzave i radnika.

Zatiш, iz takvog sisterna odnosa drиstvene svojiнe proiz1azi i od-govornost radnika jedne osnovne organizacije иdruzenog rada рrеша radнioima drugih osnovnih organizaci_ja i prema celokupнoш udruzeнom radu. Cilj te odgovornosti jeste obezbedivanje jed!lakih opstih uslova i ravnopravнosti svih rad!lika u ostvartvaнjи njihovog prava rada dru-stveнirn sredstvirнa ukljиcиjиci tи i sticanje sredstava za liсни potrosнjи на osнovu i и srazmeri sa doprinosom njihovog rada, и sk!ladu sa zajed-nickim odнosno drustveno utvrdenim merilima rada.

Tu је, dalje, i pravo i odgovornost radnika .~а preko svog .dohot-ka u osnovнoj organizaciji иdrazenog rada i svo]lh sarnoupravruh pra-va neposredнo koнtrolisu i usmeravajи tok prosirene i opste drнstver1e тeprodukcije. Tu kontrolи oni r1e ostvaruju samo formalno, to jest svo-jim demokratskiш politickim pravima kojima raspola:lu u sisternu saшoupravljaнja, vec pre svega ekonomskim sredstvima, odiloSilo pre svega tiшe sto sticu deo dohodovnih rezultata ostvarenih u mehaнizmu te op-ste drustver1e reprodukcije и dohodak OSilOVYle organizacije, ;ра i и SVOj licni dohodak. Rec је, u stvari, о neophodнosti da osнovna orgarlizacija иdruzeнog rada i radнik u njoj sticu svoj ukupni dohodak, kao i Hcni dohodak, kako na osнovu dinarrrike prodиktivnosti svog rada tako i иkирноg drustvenog rada, i to srazшerno dopriнosu koji sи rezultatu dru-stveнog rada dali svojim tekиcim i svojim rninulim radom. А kad и ovom slucaju govorim о minulom radu, rnislim na onaj deo ukиpnog dohotka oSilovne organizacije иdruzenog rada koji se u oЬliku akиmulacije оdноsно sredstava reprodukcije, to jest drustveнog kapitala, svakodнevno podrustvljuje kao drustveno odнosno zajednicko sredstvo i uslov иdrнzeнog rada svih radnika.

Iz svega toga istovrerneнo proizlazi i odgovornost radnika prema zajednickim i drustvenim iнteresima, pre svega prema zajednlckim inte-

23

resima udruzenog rada, а zatim i prema opstirn interesirna drustva u се~ lini. Razume se, ni ti zajedr1icki i opsti intereSi drustva ne шogu 'se subjektivisticki i voluntaristicki odrecti.vati u »vrhovirna« tehnostruk-ture udrиZenog rada Ш drzave, ра шakar to Ьila i Skupstiнa. Upravo za-: to naS sistem saшoupravne demokтatije nastoji da te poslove 11 najv_e-coj rrюgucoj meri prenese u nadlezпost delegatskog sistema, koji ima: svoju bazu u organizacijama udrиZenog rada i drugim samoupravni:i:n zaj edrlicama.

I, najzad, ovi se interesi utvrduju i onim prinudпiш aktima d:rZa-' ve na koje је ona Ustavorn ovlascena.

Celokupnost svih tih odпosa izmedu ljudi i sastavnih delova samo-upravno udruzenog rada i drustva u celini - jeste sustina naseg siste-' ma drustvene svojiнe. Sredstviшa za proizvodnju i reprodukciju u dru-stvenoj svojiнi rliko pojedinacno - ni kao pojedinac, :rui kolektivno kao grupa, ni kao drzavni organ - ne шоzе da raspolaze, niti moze da pri-svaja neki njihov deo bez odgovornosti prema jedпakirn pravima dru-goga. Na taj nacin drustvena svojina postaje samo opsti uslov koji omo-gucuje pojedinaCпom radniku u udruzenom radu da ostvaruje svoje pravo rada drllstvenim sredstvima, odrюsno da na osrюvu slobodnog ko-riscenja tog uslova moze da stice svoj licni dolюdak srazmerno dopri-nosu koji је svojim tekuciш i minulim radoш dao ukupnom rezultatu drustvenog rada. Takav sistern odnosa drustver1e svojine је istovremeno i nukleus, odпosno pocetak ukidanja svakog oЬlika svojinskog s1ste-шa, jer се zajedrlicka, odnosno drustvena svojina sa daljiш razvojem proizvodrlih snaga i porastom produktivnosti rada, sve vise izrazavati odпose raspodele prema potrebama, а sve manje odnose raspodele pre-ma radu. Тime се, u stvari, drustvena svoj'ina postajati sve manje ogra-nicavajuci faktor licnog prisvajanja prema licnirn potrebama.

Reprodukcija socijalistickih i samoupravnih drustveno-ekonomskih odnosa

Jedna od osnovnih dilema savremenog socijalizma sastoji se u tome ko 'i kako raspola.Ze viskom rada, ko је njegov sopstvenik d.li monopolni upravljac koji raspolaze drustvenim »kapitaloш« i tirne postaje odlueu-juCi Cinilac u drustvenom i politickoш Zivotu. Na datom stepenu raz-voja proizvodnih snaga i zavisnosti coveka od njegovog rada to moze da bude sama drzava i njen aparat, koji upravlja u ime radnicke klase, ali koji ujedno neizbeZпo ispoljava i tendeпcije da postaпe gospoda1· nad samom radnickom klasom. То moze da bude i neki autorюmni teh-nokratsko-upravljacki rnehanizam, zasrюvaп na znaпju i savremenqj organizaciji rada, koji istovreшeno ispoljava tender1ciju da razvija od radnicke klase otudene ceнtre ekoнomske i politicke moci i vlasti nad нjorn. То moze da bude i spoj jednog i drugog, sto је u daпasпjern mo-шentu glavna opasnost u naseш drustvu. I1i paik, to moze da bude radri.i covek u odgovarajucoj kolektivnoj, samoцpravnoj i demokratskoj orga-пizaciji udrиZenog rada, koja mu omogucuje da se oslanja na strucno- ---upravljacke funkcije drustveno.g rada, ali i da ih podreduje zajedrlickirn interesima radnih ljudi.

U drustvu svojinskog nюnopola, cirkulacija drustverюg kapitala odnosno viska rada radnika neprekidнo dovodi do njegove ceнtralizacije

24

u vrhovima privrede i drzave, to jest u rukarna onih koji imaju mono-pol nad kapitalom, а u poslednje vreme i u takozvaнim nadnacionalnim komparlijama. Na taj r1acin se otuduje visak rada ne samo od radnika vec i od пасiја, i neprekidno jacaju шonopolisticki centri ekonomske i po-liticke moci, koji sve mапје podlezu. Ьilo kakvoj stvarnoj kontroli dru-stva. Takav proces istovremeнo rada i politicke posledice ро razvoj jedne zemlje, posto u sve vecoj meri pretvara radп:Ika u slepog i bezuticajnog izvrSioca volje takvih otudenih ceпtara. Jer, cilj takvog sistema svojin-skog rrюнopola nije i ne moze Ьiti covek i njegov drustveni polozaj, vec centralizacija karpitala sama ро sebl, jer nju objekt1vrю namece sama pri-roda tog s'istema.

Nasuprot takvom procesu, mi u na8em socijaliStickom drustvu Пstavom i zakoniшa ustaпovljavamo takve odnose koji citav tok cirkula-cije drustvenog kapitala odнosrю viska rada radnika okrecu ka udruze-nom radniku u osnovniш organizacijaшa udruzeнog rada. Celokupni do-hodak u sviш njegovim vidovima koji se realizuje na trzistu ili na Ьilo kom stepenu udruZivaпja rada i dohotka i drustveнe reprodukcije, uvek se шоrа koнcentrisati u osnovnim organizacijaшa udruzenog rada. Zato se: i svi rezultati koji se realizuju u tom procesu drustvene reprodukcije moraju vracati radniciшa u osпovniш organizacijaшa udrиZenog rada, koje tiшe пeprekidno- naravno, pod normalnim uslovima- povecava-ju masu dohotka, оdпоsпо drustvenih sredstava kojima radrliei uprav-ljaju u tim organizacijama, а sanlim tim prosiruju i materijalne izvore za poboljsavanje svojih sopstvenih, licnih radnih, zivotnih i opstЉ dru-stvenih uslova.

А na osnovu tako sticano?; i - pod normalnim uslovima - stalno uvecavanog dohotka osno1.rne organizacije udruzerюg rada, radnici, za-tirn, uvek iznova udruzuju rad i dohodak svoje osnovne organizacije udruzenog rada sa drugim osnovnim organizacijarna udruzenog rada radi ostvarivaпja zajednickih ciljeva u razvoju proizvodnih snaga, pro-duktivnosti rada i poboljsavanja radпih, zivotnih i opstih drustvenih us-lova radrlika. Тај proces udruzivaпja vrsi se na osnovu samoupravЋih sporazuma о udruzivanju, koje su sve osnovne orgaпizacije udruzenog rada prema Ustavu i Zakonu obavezne da doнose, а narocito putem spo-razurna о osnovama zajednickih planova. Ceпtralizujuбi dohodak takvim dernokтatskirn putem, osnovne organizacije udruzenog rada, odnosno udrиZeni rad, istovrerneno ga pretvaraju 11 zajednick11 ekonomsku snagu udruzenog rada, kojom on stvara uslove za otvaranje novih radnih rne: sta i za povecavaпje produktivnosti 11kupnog drustvenog rada. А ukupm rezultati takvog procesa 11druzivanja rada i dohotka se ропоvо raspore-duju na osnovne orgaпizacije пdruzenog rada u zavisnosti od doprino-sa koji su оне svojim tekuciш i mir1ultш radorn dale tiш rezultatima. ViSak rada, kao еlешепt klasnog odпosa med11 ljudima, u stvari, na taj r1aCin prakticno prestaje da postoji, jer njime kao delom ukupne vredпosti koju је proizveo svojim radoш raspolaze sam radnik. Та vrednost koja је predstavljala visak rada postaje sastavni deo dohotka, odnosno drustvenih sredstava kojiшa upravlja sаш radrlik u osnovrlim organiza-cijama udruzenog rada. U stvari, visak rada ostaje samo ekonoшska kategorija, koja oznacava veliCiнu sredstava koja, ро pravilu, radпici sami izdvajaju za potrebe unapreёlivanja uslova i sredstava njihovog ra:da i drustvenog zivota.

25

Pri tome su drиstveno-ekonomski odnosi izmed:u osnovnih organi-zacija udrиzenog rada, u koje one stupaju kada udrиzиju svoj rad i do·-hoda:k u cilju zajednickog иlaganja u drиstvenu reprodukciju i ostva-rivaнja zajed:n.ickog dohotka, oslobod:eili не samo kapitalistri.cke klas11e sadrziнe vec i ekoнomske logike kap'italistickog profita. Ј er, ti odnosi se не zasnivaju na podeli profita, vec na 'speaificnom oblrku slobodne razmene rada. Naravno, ova razmena se не odvija na нekakvom slobod-нom trZistи kapitala, vec и slobodнoj razmeнi rada на osнovu sanюupravruh sporazuma i drиstvemh dogovora о osnovama samoиpravmh i drиstvenih plaнova. А motivacija radn'ika za tu vrstu razmene rada је u njihoviтn, pre svega, radnim i razvojnim interesima, а ne u nekakvom reнtijerstvи ili izvlacenjи profita na racиn tud:eg rada.

Dohotkom оsноvне organ

ako bude odvajao dovoljan deo cistog dohotka za razvoj, odnosno 'Za ulaganje u svoju ili drugu organizaciju udrиZenog rada u cilj,u povecava.;. nja zajednicke produktiv11osti rada, odnosno ako tim sredstviшa zaista bude racionalnije gospodario. Takav drustveno-ekonomski polozaj rad-нika шоrа jos brze nego do sada da шеnја i ostatke najamnog mentali-teta kod radnika. Radnik се u sve vecoj meri, upravo kroz politiku akuм mulacije sagledavati не sашо trerшtne probleme svojih radпih uslova vec i dugorocпe proЬlerne produktivnosti svoga rada, а samim tim i stva-ranja sve povoljnijih uslova za svoje stvaralacke amЬicije, za rast svog licпog dohotka i za svoj socijalнi i k11lturni zivot.

Cisti dohodak forшira se na osrюvu objektivnih ekonoшskih za-kona robne proizvodnje i trzista, kao 'i procesa drustvene reprodukcije, А to znaci da, ро pravilн, visa produktivnost rada »daje« i veCi do-hodak, ра se zato i dohodak pojedinacne osnov11e orga11izacije udruze-пog rada razlikuje od individualnog kva11tuma rada radnika te organi-zacije. А to ne zavisi sarrю od sposobnosbl radnika, od iпdividualnog kvan-tuma njegovog rada, od produktivnosti individualпog rada i od radrri-kove subjektivne volje, vec znatno vise od orgaпskog sastava faktora proizvodnje i karaktera tehnoloije. Stoga steceнi kvantum dohotka os-novne organizacije udruzenog rada ne moze automatski da bude d. me-rilo za visinu licrrih dohodaka, jer bi to dovelo do neodrzivih razlika u rrivou licrlih dohodaka radnika u pojedinim orgarrizacijama 11druzenog rada. Zato radrrici osnovne organizacije udruzenog rada, iako u nacelu; doduse, sarrюstalno donose odluke о visini licnih dohodaka i zajednicke potrosnje, rrюraju p11i tome da se pridrzavaju odredenih drustveno utvr-denih merila kvantiteta i kva1iteta rada, koja treba da obezbede da kretanje licnih dohodaka sto vise bude u skladн sa 11acelom -- za isti rad isti licni dohodak. А vodeci 11osilac utvrdivaпja tih merila mora Ьiti sama radnicka klasa, to jest njen si11dikat i sarnoupravni i drиStveni dogovor, а samo izuzetno i drzavni propisi.

Samoupravno drustveno planiranje

П uslovima kada s11 udruzeni radr1ici 11 razнiш obliciшa medu--sobno povezarrih, zavisпih i uzajamno odgovornih organizacija i zajed-nica udruzenog rada gospodari i svog rada i drustvenog kapitala to jest zajednickih sredstava drustvene reprodukcije, oni moraju pla~om obezbeaivati kako optiшalne uslove i rezнltate svog rada tako i opti-malпн razvojnu politiku, odnosno najracionalrrije ulaganje drustveнih sredstava u razvoj. Time oni, u stvari, vrse jednu drustvenu funkciju~ А mogu da је vrse samo zajedrricki, u uzajamnoj dernokratskoj odgovor-nosti u drustvu kao jedinstvenoj reprodukcioнoj celiнi. Upravo zato plan 11 usloviшa socijalistickog samoupravljanja - pored toga sto regu-liSe mater'ijalne tokove 11 drustvenoj reprodukciji - treba prvenstveno da bude oblik udruZivanja rada i dohotka, i, potom, oЬlik raspodele __ zajednicki ostvarenog dohotka na nosioce zajednickog plana, а na osnovu njihovog ulozenog tekнceg rada i rezultata gospodarenja drustverrim kapitalom, to jest njihovirn i drustvenim minulim radom kojim uргас. vljaju.

28

Stoga se drustvena sadrzina plana i planiranja mora izrazavati, pre svega, u utvrdivanju i ostvarivanju medusobnih prava i odgovor-nosti radnika u samoupravno udruzenom radu, polazeci od zajednic-kog .interesa radnika da drustveni rad kao celina bude sto produktiv-niji i da zajednicki reguliSи оне opste drustvene uslove privredivanja k:oji obezbeduju njihovu ravnopravnost. То је osпovni razlog sto sistem drustvenog planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljaпja ne moze Ьiti isti kao u uslovima drzavno-svoj'iпskog monopola. On vise ne тnoze biti puko prograтniranje шaterijalnog razvoja i utvrdivanje raz-\'Ojnih ciljeva i prograтna ekoпomske politike, vec mora postati i inst-тuтneпt demokratske reprodukcije socijalistickih samoupravnih drust-venih odnosa. Seтn toga, plan ne moze Ьiti neka od radnika nezavisпo utvrdena i njemu nametnuta nuzrюst.

Pokusa]i da se u uslovima socijalistickog samoupravljanja planira na. stari, drzavno-ceпtralisticki nacin u nas su doziveli neuspeh. Takvi planovi su za praksu Ьili vise prognoza i preporuka, nego realna os-пova za zajedrlicku akciju. Takav nacin planiranja sadriavao Ьi u nasim uslovima stalnu opasnost da zelje i u drzavnom centru volunta-risticki odredeni razvojni i investicioni cilj evi postanu sredstvo za uspo-stavljanje monopola tehnostrukture u raspolaganju drustvenim kapi-taloтn, uz uoЬicajeno opravdanje da је rec о optimumima rnaterijalnog razvoja drustva, а tirne i odredenim »viSim ciljevima« kojiшa radnici treba da se podreduju. Upravo zato u usloviшa socijalistickog samou-pravljanja plan не шоzе da bude samo jedan od Ьitrlih instrumenata drustveнe rnaterijalнe reprodukcije, vec i reprodukcije socijalistickih samoupravnih drustveno-ekonornskih odrюsa. Tek kao instrumeнt ost-'.тarivanja takve materijalнe i drustveno-ekoнornske reprodukcije, рlан је istovremeno i instrument borbe za visu produktivnost i pojedmacnog i drustvenog rada u celiнi, kao i instrurnent razvojne politike koja rnora da Ънdе u fнnkciji unapredivanja uslova radnickog rada i zivota. I tek ako bude takav, plan се Ьiti optimalno stiшulativan, to jest podsticace radnika da postize sto visu produktivnost rada.

Polazna tacka celokupnog sistema planiranja sн osnovne organi-zacije udrиZenog rada, jer su or1e i nosilac celok-upнog drustveнog do-lюtka. Planovi svih drugih nosilaca planiranja rnorajн da polaze od pla-nova tih organizacija kao svoje osнove, а pre svega da budu u skladu sa plaнiranim dohotkom u njima. АН i obrnuto, u svom planiranjн os-novna organizacija udrнzenog rada mora da vodi racuna о interesima celokнpnog udruzenog rada, ра је zato planiranje uvek dvosmerno: odozdo prema gore i odozgo prema dole. Osirn toga, kada је osnovna organizacija udruzenog rada zakljнcila dogovor о zajednickom planu u okviru radнe organizacije ili Sire zajednice udruzenog rada, а preko njih i u opstini, republici i federaciji, ona је obavezna da se tog рlапа pr'idrzava. Рlап treba da obezbedi pravo i rnogucnost radniku н osrюvпoj organizaciji udruzenog rada da preko svog »racuna« u radnoj, slo-'-zenoj i siroj organizaciji udruzenog rada irna neposredan uvid u rezul-tate udruZivanja rada i sredstava, u stanje i kretanje zajednicki ostva-:r·enog dohotka, to jest u нspesnost gospodarenja dohotkom na svim nivoima нdruzenog rada i u celokupnom procesu drustvene reproduk-cije, kao i da ima kontrolu i pravo odlucivanja i raspolaganja tim do-hotkoш, нz istovremenн odgovornost za ekonomsk!i rezultat takvog ras-

29

polaganja, ра i za materijalne posledice takvog raspolaganja ро njegov licni dohodak.

Srednjorocni plar1 је u nasi'Пl uslovima najpogodnij'i oЬlik udruzi-vanja rada i dohotka i osnovni oЬlik plana ekorюшskog i drustvenog razvoja. Zbog toga је drustvena obaveza svih nosilaca planirailja da uskladuju svoje srediljorocile plailove. Srednjorocnii planovi se grade na pretpostavkama dugorocnih planova za razdoЬlje od deset i vise godina, koji su obavezni sanю kao zajednicka pol'itika. Godisnji plan је, pak, samo svojevrstan izvod iz srednjoroenog plana.

Svakako treba istaci da па obaveznost plana i efikasrюst planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljanja gledarno ne kroz prizл:rш hijerarhijske prinude viseg plana prema nizem, vec kroz jedan sistem institucioilalizovanih medusobnih odnosa i obaveza sarrrih nosilaca plana - pocev od osrюvnih organizacija udrнzenog rada i шesnih zajednica, komuпa i repнblika ра do federacije - нkljucujuci u taj sklop odnosa i obaveza i radne organizacije, slozene organizacije, sire asocijacije udruzenog rada, razne vrste finansijskih asocijacija u sklopu kreditno--bankarskog i monetarnog sistema. Takav sistem medusobnih odnosa u kojima radrrici prЉvataju srednjorocne i dнgorocne obaveze н udruzi-vanjн dohotka omogнcuje efikasnost planiranja i ekonomske politike u нslovima socijalistickog samoнpravljaнja. А princip saglasnosti н od-redivanju planskih obaveza istovremeнo stiti sanюupravni polozaj rad-Ilika od opasнosti da obavezнost plana postane 'izvor obnavljanja drza.v-no-sopstveilickog, odnosno tehno-blrokratskog moнopola н raspolaganju radilikovim viskom rada.

Slobodna 1-azmena rada izmed:u materijalne proizvodnje i drustvenih delatnosti

Razvojem samoupravnih odnosa c1mmo korak dalje i u rascisca-vanju i izgradnji odnosa н oЬlasti samoupravnog zadovoljavanja soci-jalilih, obrazovnih, IlaucnoistrazivaCkih, kнlturnЉ i drugih interesa rad-nih ljudi u odgovarajuбim drustvenim delatnostima. Vec su Ustavni amandmani iz 1971. godine nalagali da se interesne zajednice u oЬlastiшa drustvenih delatnosti organizнju na bazi ravnopravnosti i ravno-pravnog dogovaranja radnih ljudi koji su korisilici usluga, odnosno iz cijeg se dohotka finansiraju ove delatnosti, i radnih ljнdi н delatnosti-шa koje, rekao bih, proizvode te usluge, i koji, takode, svojн delatnost i нjezin razvoj zasrrivajн na dohotkн stecenom Ila osnovu takvog nepo-srednog i slobodnog, ali ujedno dugoroenog, organizovanog i odgovornog samoupravnog sporazumevanja sa radnicima u materijalnoj proizvodnji. Tu oЬlast samoupravnih odnosa Ustav naziva slobodnom razmenom rada. Time nije obezbedena samo neposrednija kontrola radnih ljнdi nad trosenjem sredstava u raznim drustveniш delatnostima, vec i svoje-vrsнa samoнpravna integracija iilteresa, koja omogucava da se poje-diile vrste drustveilill delatilosti razvijaju sa mrюgo vise рlана i шnogo --vise uskladeнih napora »proizvodaca« i korisnika uslug&.

Osirn toga, ovo treba da oшoguci odlucujнce korake ka integracij:i udruzenog rada, kako onog н neposrednoj materijalrюj proizvodnji,

30

tako i onog u nematerijalnoj proizvodnji, а koji se шaterijalno realizuje tek posredno, u vecoj produktivnosti drustvenog rada uopste. Dok је drzavni budZet Ьiо posrednik u tim odnosima te dve oЬlasti drustvenog rada ne samo sto su prividno izgledale kao nezavisne jedna od druge, cak i kao Ьitno razliCite, vec stavise, dolazile su i u konfrtkt koji se, ро pravilu, nije razresavao u d'irektnom samoupravnom odnosu m.eau rad-niш ljudima, nego politickim sredstvima i odlukama u drzavn11n orga-niшa, odnosno republickim skupstinama. Dosledna primena novih ustavnih odredaba treba, medutim, da sнaznije nego do sada dovede оЬе te oЬlas11i drustvenog rada u direktnu medusobnu zavisnost i do шedusobnog samoupravnog dogovaranja. U drustveniш delatnostima koje, u stvari, nisu u pravoш smislu samo cЉlik po:trosnje vec i sastavni deo drustvenog rada, nije neophodno da porez ili drzavniш propisiшa utvrden doprinos budu jedini regulatori odnosa izл:нedu proizvodnog i takozvanog neproizvodrюg rada. Као i na sviш drugiш podrucjima sloЬodne medusobne razmene rada, i ovde neposredni ekonomski od-noSi razlicitih oЬlasti drustvenog rada, ро pravilu, daju bolje rezultate неgо sto је to Ьiо slucaj sa budzetskim i poreskim nacinom finansiranja. Drugim reCima, rec је :ne samo о vertikalnom vec i о horizontalnom povezivanju drustvenog rada.

Razume se, tu ne mogu Ьiti posrednik trzisni odnosi kakvi vladaju u robnoj proizvodnji. Vec pocetni koraci u izgradnji samoupravnih interesnih zajednica pokazuju da se u takv'irn organizacijama medu-sobnih ekonomskill i drugih odnosa proЬlemi te vrste mogu uspesno re.Savati samoupravnirn sporazurniшa i drustvenim dogovorima na dugo-rocrrijim osnovama.

Dakako, posto se tu cesto radi i о posebnim drustve:riim intere~irna, driavni organi се morati u tim oЬlastima drustvenog rada i dalJe da vгSe odredene vrlo znacajne regulativne, ра i nadzorne fuнkcije. No, te funkcije не treba da narusavaju vec da upoФpunjuju ri garantuju sus-tinSku uzajarnnu povezanost i zavisnost celokupнog drustveno,e; rada u jedinstvenom samou:pravnoш sistemu.

Та povezanost је u nasem ustavnom sistemu doЬila i svoj 'insti-tucionalni izraz time sto su samoupravne delegatske 'Skupstine samo-upravnih interesnih zajednica od posebrюg drustvenog interesa ravno-pravni dom opstiнskih i repuЬlickih skupstina, kada оне odlucuju о pitanj'ima koja su od Ьitnog zпасаја kako za te saшoupravne interesne zajednice tako i za drustvo kao celinu. То se odnosi na net samouprav-rrih interesnih zajednica - za obrazovaнje, nauku, socijalnu zastitu, zdravstvo ri kulturu. То znaci da opstinska, odnosno republicka skups-tina ne moze doneti odluku ili zakon koji se odnosi na te drustvene de-latнosti bez saglasnosti njihovih samoupravnih skupstina. Ali i obrnuto, skupstiнe tih samoupravnih interesnih zajednica ne mogu doneti svoju odluku bez saglasнosti drugih domova opstinske, odnosno republicke skupStine, kada је rec о znacajnim pitanjima od opsteg drustvenog interesa. Razume se da је Ustav morao predvideti i postupak arЬitraze, ako se sporazum ne postigne, а odluka se nюra doneti.

Takvim sistemom drustveno-ekonomskih i denюkratskih odnosa su i drustvene delatnosti, koje su Ьile tradicionalno vezane za drzavu

31

i zavisne od nje, postale slobodne samoupravпe delatnosti i integтalni deo samoupravпog udruzeпo~ rada.

Uloga svesnili socijalistickih snaga u daljem razvoju samoup1-avljanja

U samoupravnom razvoju ekorюшskog i ~olitickog sis_t_en;a _iv drustva uopste veoma је znacajпa i uloga organizovanJ:h snaga socrJalistrcke dru-stvene svesti izrazenЉ u takvim organizacijama kao sto su Savez komu-nista, Socijaiisticki savez radnog naroda, s~~ikati, o_;н~ad~nske .~ druge druStveno-'politicke organizacije, kao i u naucmm, strucnlПl l dr.ug'll!n dгustvenim organizacijama. Ove organizacije .n~ rr:eki po~rednr~ .J.Zmeёiu coveka i v1asti coveka i organa samoupravl]an]a, coveka 1 skupstшe, kao sto su to politi~ke partije u klasicnom parlamentarnom sistem:r. Nacelno uzev, one su pre svega faktor oЬlikovanja drustvene sv~s~, odnosno oslonac i avangardna snaga radnog coveka koja mu omoguc~Je da bu.~e sposoban za sanюstalno i kvalifikovano vrsenje demokratskih funkCIJa н njegovim samoнpravnim institucijama i koje pokrecu narodne mase u akciji za dalji razvoj socijalistickih odnosa.

Meёiutim, posto је nase drustvo jos uvek u revo1u~ior:arrюm .. p~eviranju, Savez komunista - zajedno sa d~gi~n ~rog~es1v~н.~. soc1]alls-tickim snagama i dalje ima ulogн vodece 1de]ne !1 politlck~. revol~-: cionarne snage na onim podrucjima drustvenog ~vota о~ ko]йl ~aVISI staЬilnost socijalistickih i samoupravnih osnova .~aseg dr~stva .. U [StOJ? smislu i sindikati vrse veorna znacajnu funkcl]U razresavaщa konfll-kata koji nastaju u ekonomskim i socijalnim odnosima meёiu ljudima.

Bitan faktor i pokretacka snaga kontin:;riranog razvoj~ ~a.n::oup~ ravljanja u nasoj zemlji је, nesumnjivo, i to sto su se .vodece 1deзn~. 1 politicke snage naseg drustva, а pre svega Savez komuшstc: Jugosia:vrJ~, ne samo opredelile za sarrюupravljanje, vec su razradom щegovog Id~Jnog, drustveno-ekonomskog, politicko~ i kulturnog kncepta . ne~rekidno podsticale i usmeravale razvoj samoupravпog srstema 1 щеgоvн нnutrasnju integraciju u pravcu izgradnje jedinstvenog, ko~istent~og i celovitog drustveno~ sistema. OCigledno је da н prevladavan]u proti-:--recnosti i konflikata interesa kojih ima i U nasem samoupravпom SOC1-jalistickom drustvu, spontanitet i empirizam ne mogu blti je?ini fakto~ razvoja. Ne samo nauka, vec i idejne i poli'ticke snage drustva. kao 1 drнgi faktori svesnog ljudskog stvaranja, neophodna su i u mnogom pogledu odlucujuca komponenta tog procesa. Mi nastojimo ~а u naser_n sisternu te snage ne budн partijsko-politicki faktor u odvo]enoш polr-tickorn sistemu drzavпe ~тlasti, vec unutrasnji sastavп~ deo ~istema sarrюupravljanja, to jest oblik organizovane svesne ~t1vnosti v samouprav:-ljaca kako u sistemu udruzenog rada tako i u s1sterrш drzavne vlast1.

Svoju istorijsku ulogu u izgradnji socijalistickog drustva radnicka klasa шоzе uspesno da odigra samo kao organizovana snaga. н l:ldruze-nom radu, kao organizovana snaga н samoнpravпom. ostvanv:anJ_н svo--jih socijalnih, kulturnih i drugih interesa, kao .?rgar11zova:з-a. Ide]rю-~oliticka snaga u neprekidnoш proЬijanju ka s_voJim d':g~r~cюm !d~m istorijskim interesima koji su istovremeno 1 dugorocm mteres1 drust-

32

venog napгetka нopste i kao organizovana snaga u odbrani socijalistic-kog razvoja u drustvenoj praksi. Sanюupravljanje rnora izrazavati sve te rnanifestacije Ьiса radnicke klase, i zato ono ne moze biti samo ne-kakav instrument iskljucivo empirijsko~ delovanja radnih ljudi u ost-varivanjн njihovih svakodnevпih interesa u udruzenom radu, а jos manje nekakve spoнtane vladavine masa, jer bi se она svela na cisti empirizarn.

Prema tome, zadatak koji danas pre svega treba regнlisati jeste neophodnost da uCinirno nov korak u takvom kon:stituisanju ekonom-skih, socijalnih i demokratskih odnosa meёiu radnirn ljudirna u udruze-noш radн, u okviru kojih се oni kao organizovana snaga Ьiti jos samo-stalniji, a1i нjedno i jos odgovorniji u upravljanju drustvenim sredstvi-ma za proizvodnju, kako bi tirne postajali sve kvalifikovaniji stvarni nosilac i motorna snaga samoнpгavnog drustverюg razvoja. Razuшe se, od trenu.tka kada preuzima dгustvena sredstva . i vlast, radnicka klasa pocinje da rnenja i sebe samu, pri сешн u jedinstveн samoupravпi s'is-tem socij alistick:ih proizvodnih odnosa neprekidнo i sve sire i svako-dnevno нkljнcuje i sve druge slojeve naroda. Sarno tirn putem sаmонргюгnа i deшokгatska diktatura proletarijata moze da postane demo-kratska vladavina naroda, ri sarno tim putem i radnicka klasa sve vise prestaje da bude sarno sloj radnika kao »dresirarre radr1e snage« (Maгks).

Ali нpravo zbog toga subjektivni faktori kreativne drustvene svesti rnoraju Ьiti organizovani sastavni deo sistema samoupravne demo-kratije i izraz sarnoupravпe aktivпosti samog udruzenog rada, а ne neka idejno-propagandisticka sna~a van to~ sisterna ili klasicna poli-ticka partija iznad njega, to jest koja upravlja drustvorн umesto radnog coveka, odnosno graёiarra.

Samoпp1-avna socijalisticka demokratija

Svakako da је jedno od centralnih pitanja na kojem se angazujн svesne socijalisticke snage i pitanje daljeg razvoja samoupravne demo-kratije u nasem drнstvн kao celovitom sisternu.

Vec smo odavпo utvrdili, а i ceiokupna наsа praksa је potvrёiivala i potvrёiнje, da samoнpravпom socijalistickom drustvн ne odgovara sistem visepartijske dernokratije koji је нastao н burzoaskoj politickoj drzavi ili jednopartijski sistem koji је нastao u specificnorn prelaznom periodu izrneёiн burzoaske i socijalisticke demokratije. То, dakako, ne znaCi da poricemo istorijsku mogнcnost, а н mnogiш zernljaшa cak i neophodnost, da socijalisticki odnosi pobede i u uslovirna postojanja visepartijske demokratije bнrzoaskog tipa, ako za to postoje od·govara-juci istorijski uslovi. Meёiнtim, наsа zeшlja је prosla kroz dubokџ soci-jalisticku revoluciju i ona не Ьi rnogla da savlada suprotnosti zbog kojih је revolucija i нastala da је otvorila prostor za delovanje kontra-revolucionarnih sнaga н oЬliku nekog visepartijskog sistema, iz prostog razloga sto te suprotnosti samorn revolucijom nisн blle ukinute, vec је Ыо promenjen samo odnos snaga. Obнavljanje visepartijskog sisterna s~mo Ьi ponovo zaostrilo stare suprotnosti.

З Samoupr·aYljanje u JugoslaYiji 33

Med:иtim ne moze biti nikakve sиmnje u to da socijalizarn ne rnoze da nap~edиje ako se u пјеmи ne razvijajн demokratski odnosi rned:u ljиdima, to jest ako socijalisticka praksa nema aktivпu podrsku vecine radrrih ljudi. Boreci se protiv neprijatelja socijalizrna i socijalis-tickog samoиpravljanja istovremeno smo stvarali uslove za razvoj novog tipa demokratije, to jest samoнpravпe socijalisticke d.emokratije, .. ~oja se zasrliva na demokratiji иdrиzenog rada. U takvoJ deшokratl]l пе postoji vise potreba za takrniicenjeш politickih partija, to jest za borbu mectи njirna koja се od njih na сеlи centralisticke drzave vladati radom i drиstvenim kapitalom, jer sи i rad i drнstveni kapital u rиkama udrиzerlih radrlika и njihovirn osnovrlim orgaпiza

drustvu i postaju sposob11e da a11gazuju najsire kreativнe s11age dru-stva.

Va.z11o је, takode, ukazati 11а to da delegat 11ije u svakom ko11kret-11om pitaлju strogo veza11 takozvanim imperativ11im mandatom, jer Ьi to suvise otezalo i usporilo rad skupstine, pogotovo kada је rec о re-publickoj, а 11aroCito о Skupstmi SFRJ. Као sto samoupraVIla zajed11ica delegaciji, tako i delegacija svome delegatu u skupstim daje instrukcije za rad, а 11е postavlja zahteve kako da glasa о svakom pojedinom pita-пju. Posle pretresaлja u delegaciji onih pitanja koja su na dnevnorn re-du skupstine, delegacija, u stvari, daje opste uputstvo delegatu о tome kako da se ponasa u skupsti11i. Ali u tom okviru delegat је samostalaл u opredeljivaлju i glasaпju о pitaпjima о kojima se odlucuje u skupsti-пl. Naime, osnovna funkcija delegacije i delegata ne svodi se samo na to da kao »postar« prenese stavove svojih samouprav11ih zajednica -rnada пarav11o moraju da cine i to - vec i da se sporazumevaju i dogo-varaju sa drugim delegacijama i delegatima radi pronalazenja resenja koja sн prЉvatljiva i za druge, to jest koja odgovarajн i opStim drustve-лim iпteresima. 1\!Ioraju se, dakle, staтati о usklaaivaпjн pojedmacnih sa zajednickim mteresima. Narav11o, oni pri tome morajн izrazavati inte-гese i роtтеЬе svoje samoupravne zajednice, ali moraju u.vazavati i inte-тese i роtгеЬе drнgih samoup:cavпih zajednica, sa cijim delegatima treba da se sporazнmeju о resenjima koja sн prihvatljiva, ako 11е uvek za sve, опdа bar za vecinu. No, ako samoupravna zajednica ne bude zadovoljna тadom svog delegata, ili svoje delegacije, опа moze i da ih opozove. Ali i оЬгnнtо, i delegacija i delegat takoae iшaju pravo da podnesн ostaYku, ako se ne slazн sa smernicarna koje im daje samoнpraVIla zajednica, odnosno delegacija kojoj sн odgovorni.

Delegatska veca sн okosпica skнpstlna kao organa dгнstvenog sa-moнpravljanja i najvisih огgапа vlasti u okviгu prava i dнznosti dru-stveпo-politickih zajedпica. О11а utvraнju politiku i оdlнснјн о svim 11aj-vaznijim pitaлjima znacajnim za politicki, rprivredrri, socijalni, kultuтпi zivot i dтнstveni razvitak u interesн таdпоg coveka.

D1·zava i samoupravljanje

Dгzava kao faktor vlasti i u uslovima samoupravljanja zadrzava, i jos dugo се zadrzati, veoma znacajпu ulogu u regulisaлju materijal-rrih tokova drustvenog razvitka, u obezbeёlivanju planske privrede i 1.1 drugim oЬlastima drustveпog zivota, posebno u oЬlasti obezbedivaлja пesmetaлog funkcionisaлja socijalistickog samoupraVIlog sistema. Ali гazvojem samoupravljaлja njena drustveno-istorijska uloga poCinje da se menja. Ona vise nije samostalna snaga iznad drustva niti pojam ideпtiteta sa drustvom, vec postaje sve vise jedna od funkcija samoupraVIlo organizovanog drнstva. Drzava је sve manje sopstvenik uslova i sred-stava rada u ime radnika, а sve vise jedna od funkcija drustvene svoji- .. не, izrazene u takvim proizvodпim odnosima u kojima uslovima !i sred-stvima za proizvodnju neposredпo i na osnovu jedпakih prava i odgo-vornosti raspolazu radnici, radпi ljudi udruzeni н drustvenom radu i razvojн drustverrih proizvodnih snaga. Time i idejna i politicka аvалgаг-

36

da radnicke klase i druge snage socijalisticke drustvene svesti s"~.те manje mogu da dolaze u polozaj da u otuaenom politickom sisteшн drzave vladaju umesto radnicke klase. О11е u uslovima samoupravljanja posta-ju, tako reci, unutrasпja snaga svesti te klase i svih radпih ljнdi, koji kao demokratska, slobodпa samoupraVIla zajednica proizvodaca нpravljaju kako udrнzenim тadom, razvojem proizvodnih snaga i celokнpnim ma-terijalnim i socijalnirn razvojem drustva, tako i drzavom kao oruaern vlasti i prinнde, za obezbeaivaлje takvih пjihovih interesa, sve dok ta-kva pтinuda Ьнdе istorijski neoplюdna.

1\!Ii smo se uvek suprotstavljali poznatoj Staljd.novoj tezi da 1\!Iark-sova i Lenjinova teorija о >>odurmraлju« drzave spada н dalekн bнdнcnost, а da је sadasnji zadatak u stvari samostalno i svestrano јасалје uloge drzave. Nasuprot tome, naglasavali smo da је svaki korak u proSi-rivaлju uloge sanюupravljanja i korak u >>odumiranju« drzave. Ali ujed-110 smo uvek isticali da to nikako пе znaci slaЬljenje drzave kao instrнmenta vlasti radnicke klase, jer ona kao organ vlasti ne moze da slaЬi sve dotle dok је ta vlast drustveno-istorijska neophodnost. OЬlici te vla-sti i пјеrюg ispoljavanja menjace se, doЬijace razne demokratske forme, ali njena sadrzina шоrа ostati sve dotle dok radпicka klasa ne izvojнje definitivne Ьitke za socijalizaш u praksi, u proizvodnim odrюsirna.

Drugim тeCima, polazimo od gledista da nije dovoljno samo govo-riti о vlasti radnicke klase, jer se iza takvog praznog pricanja i raznih vrsta demagogije шоgн kriti i veoma sнmnjive politicke amЬicije. Na-protiv, radпickн klasu, odпosno sve radne ljнde, treba uciniti direktnim nosiocem vlasti upravo u samoupraVIloj orgaпizaciji u kojoj oni rade, zive i ispoljavajн svoje neposredne i dнgorocne mterese i ciljeve. Na-raVIlo, н takvom sistemu morajн imati svoje mesto i odlucнjuci uticaj i orgaлizovane snage socijalisticke svesti koje се znati da povezujн daлasnji sa sutrasпjim danom, neposredni interes sa dнgorocnim, pojedinacni iпteres sa zajednickim, iskнstvo prakse sa naukom, idejno-politicke cilje-ve sa strucnim, rekao Ьih, sistem samoupravljanja sa sisteшoш drzavne vlasti na takav nacm da је upravo sistem samoнpravljaлja i baza i po-lazna tacka drzaVIle vlasti, kao »radnicke klase organizovaпe kao drzava«.

Samoupravljanje i meuпnacionalni odnosi

Socijalisticko sarnoupravljanje, i 'kao koncept i ideja i kao praksa nasih radпih ljudi, istovrerneno znaci i najsnaznije оЬеzЬеаепје slobode i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji zive u Jugoslavij1i. Polazna tacka za razvoj meaнnacionalnih odnosa u 11аsеш drustvн nije sашо ро..: liticka i kllltнrna, odnosno demokratska sloboda naroda, vec i njegova ekonoшska samostalnost koja, tako reci, automatski proizlazi iz samoup--raVIlog polozaja гadnika i svih radпih ljudi. Na takav nacin sarrюupravljaлje radnika, radnog coveka istovremeпo оЬеzЬеанје svakoj naciji sa-moupravпu samostalnost u radн i raspolaganju rezultatima rada, odno-sno u izgradnjj materijalne baze za razvoj sopstveпe kнlture i civilizacije. Јег, za obezbedenje slobode jednog naroda Ьitrю је da, pored politicke i kнltнrne samosta1nosti, on raspolaze rezultatima, odnosno dohotkoш

37

svog drustvenog rada i da upravlja celokupnorn drustvenom reprodukci-jom, dakako, u odgovarajucoj ravnopravnoj uzajamnoj zavisnosti i odgo-vornosti sa drugim narodima koji Zive u istom privrednom sisteпш. Ova nacionalнa ekonomska samostalнost u nasoj zemlji nije ni etatisticko--adrninistrativнa kategorija ni autarkija niti pravo на nacionalisticki ego-izarn, vec upravo specificam. vid i izraz sarnoupravljanja radnog coveka.

А upravo takva saпюupravna sarnostalnost naroda i narodnosti Jugoslavije pokazala se i kao uslov i najsnaznija pokretacka srшga u nji-hovorn zblizavanju, ujediнjavam.ju i jacanju ravnopravne rnedusobne od-govornosti u resavaнju zajednickilh proЬlerna i ciljeva. Nikako tirne Ile Ьih zeleo da tvrdim da U tim OdilOSirna vise Ilema i konflikata interesa. Oni postoje, а sigurno се se i ubuduce pojavljivati. Ali, celokupno IlaSe dosadasnje iskustvo potvrduje da је upravo samoupravljanje najsnafulij~ faktor u prevazilazeнju takvih konflikata interesa, odnosno u dernokrat-skorn resavanju zajednickih proЬlerna koji nicu iz takvЉ konflikata.

Sarnoupravljanje u buducnosti

Kad Ьi:smo hteli da sa nekoliko reci darno jednu viziju buducnosti, rekli Ьisrno da се se drustvo tek kada se bude oslaнjalo na automatizova-ne proizvodne sluzbe moci do kraja organizovati kao samoupravrю dru-stvo korne vise несе Ьiti neophodna ni drzavna рrИ:шdа ni prinuda priv-rede proizvodnog procesa koja dam.as zahteva fizicki rad coveka. Iak:o su ovi procesi vise stvar buducnosti, njih u izvesnorn smislu vec danas treba u.Шrnati u ob:air. I to pre svega u torn smislu sto sarrюupravljanje u proizvodnorn radu treba sve vise da se preplice sa svirn drugirn oЬlastima drustverюg sarnoupravljanja i drzavnog sistema.

U buducнosti, kada dalji razvoj proizvodnih snaga bude stvorio odgovarajuce uslove, sigurno је da се i drustverli polozaj coveka i odno-se rnedu ljudirna sve manje odredivati njihov tekuci rad, а sve vise uku-pan rezultat drustvenog rada i stvaranja. Тime се se srnaнjivati i snaga unutrasнjih konflikata interesa i uloga drzavne vlasti u sisternu sarno-upravljanja. Ali ne sarno to. Prostor sarnoupravne slobode toliko се se proSiriti da samoupravлa demokratija, kao oblik drzavne vlasti radnicke klase, vise лесе biti oЬlik za za8titu socijalistickih proizvodnih odлosa, vec slobodan odнos stvaralacke saradнje rnedu ljudima. Nase drustvo је, doduse, tek на pocetku tog puta, ali rni morarno Ьiti dosledni i radi-kalni u kursu, kao sto пюrarno biti realisti u pogledu korlkretnih koraka u njegovom ostvarivaнju. Zatrcavaнje u resenja za koja u nasem drustvu jos ne postoje uslovi jedнako је opasno kao i zatvaranje oCiju pred pro-Ьlernirna koje је istorija stavila na dнevнi red savrernenog covecanstva. Drugirn reCirna, ukidati ili slaЬiti ulogu drzave pre nego sto sarrюupravno drustvo Ъude sposobno da zivi bez oslonca na snagu drzavne vlasti radnicke klase i ·svih radнih ljudi, Ьilo Ьi ravrю odricaпju upravo od socijalistickog samoupravljam.ja. Ali, mi srnatramo da koraci koje sada __ Ciнirno idu u pravcu takvih dugorocnih ciljeva, i to kako u drustveno--ekonomskirn odnosirna tako i u daljem razvoju лaseg politickog sisteшa.

Za ljude koji su vecito skloнi podrzava:n.ju postojeceg stanja i reda stvari samoupravljaнje је utopija i anarhija. Medutirn, za ljude koj1

38

tra2e izlaz iz SU!promosti savrernenog drustva na socijalistrcki i demo-kratski nacin socijalisticko sarnoupravljanje је jedna rnogucнost takvog progresivнog izlaza, а za neke је i istorijska nemmovnost. Za nas, pak, koji srno aнgazovani u izgradнji sistema socijalistickog samoupravljaнja u Jugoslaviji samoupravni sistem је nase drustvo, svakodnevna proЬlematika u kojoj zivimo, zadatak i cilj koji vidimo pred sobom. Ne bih zeleo da ideali:zJirarn uspehe naseg dosadasnjeg razvoja sarrюupravljanja. Medutim, rr1i srnatrarno da su postigнuti ozblljni rezultati. U sva-kom slucaju, samoupravlianje vise нiје sarno vizija i teZпja progresivne socijalisticke mi:sli. Ono је i praksa i drustveнa stvarnost koja vec neko-liko decenija zivi i kontinuirano se razvija. То jos jedнom potvrduje da sarnoupravljaнje nije efemerna pojava neke subjektivisticke ideologije niti politicka konstrukcija, vec jedna od opstih zakonitosti u razvoju socijalizma.

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI

/

UVODNE NAPOMENE

Socijalisticko samoиpravljaпje је јеdпа od пajvecih istorijskЉ tekoviпa dиgotrajпe, orgaпizovaпe, teske i slozeпe revolucioпarпe borbe radпicke klase i svih radпih ljиdi па putu izgradпje socijalizma и Ju-goslaviji. Od пjegovog uvoaeпja 1950. godiпe proteklo је preko cetvrt stoleca. Za to vreme samoupravljaпje se sпаzпо razvilo i obuhvatilo sve sfere drustveпog zivota i rada, postalo osпova produkcioпih i ukup-nih drustveпih odпosa. Samoupravljaпje se potvrdilo i afirmisalo kao domiпirajuci drustveпo-ekoпomski odпos, kao sustina drustveпog, so-cijalпog, ekonomskog, poLitickog i ukиpnog Ъiса socijalisticke Jиgoslavije, kao ideologije i kao паСiп svakodпevпog misljeпja i zivljeпja. Samoupravljaпje је postalo trajпa i пeotuaiva osпova polozaja, prava i odgovornosti radпih ljudi i ukupпih drustveпih odпosa. Pokazalo se kao snazaп faktor podsticaпja stvaralastva i iпicijative radпih ljudi и svim oЫastima drustveпog rada, razvijaпja ma;terijalпe Qsпove drustva i podizaпja zivotпog staпdarda i socijalпe staЬilпosti radпih ljиdi. Nje-gova юЪtalпost pokazala se i и razresavaпju, па demokratski i humaпisticki паСiп, svih krиpпih koпflikata i protivurecпosti па koje је и svom socijalistickom hodu jugoslovensko drustvo пailazilo. Samouprav-ljaпje је, dakle, postalo objektivпa zakoпitost, sa primarпom sпagom 1·adпicke klase i radпih ljudi и иdruzeпom radu, koji ga поsе, produb-ljuju i razvijaju и pravcu izgradпje Marksove slobodпe asocijacije pro-tzvoaaca.

Za vise od cetvrt veka samoupravljaпje је preslo put od prvilL 1·adпickih saveta и 1949. godiпi, kao eksperimeпtalпih organa radпickog samoupravljaпja, preko radпickih saveta i иpravпih odbora па osпovu. Osnovпog zakoпa о ирrаvlјапји drzavпim privredпim preduzecima i vi-sim privredпim иdruzeпjima od straпe radпih kolektiva iz 1950. godiпe, preko пjegovog stalпog razvijaпja i oЬlikovaпja Ustavпim zakoпom iz 1953, Ustavom SFRJ iz 1963, Ustavпim amaпdmaпima 1971. i Ustavom SFRJ iz 1974. godiпe, do izgradпje celovitog, integralпog drustveпog sistema, и kojem se па Ъazi drustveпe svojiпe sredstava za proizvodпjи ostvaruje proleterska maksima osloboaeпja rada, ostvaruje sрајапје rad-пog coveka и иdruzeпom radи sa uslovima, sredstvima i rezultatima 1·ada i пjihov odlucujuci иticaj па sve tokove drustveпe reprodukcije.

43

Za bolje shvataпje i razиmevaпje sиstiпe razvoja samoиpravnog sistema и Jиgoslaviji Ьitпо sи zпасајпi programski dokиmeпti koji su opredelЩ razvoj samoиpravljaпja. S tim и .vezi vec dиze vreme oseca se drustveпa potreba za kпjigom и kojoj Ьi па jedпom mestи Ьila prezeпtiraпa пajvaznija dokиmeпta о razvojи socijalistickog samo-иpravljanja и Jиgoslaviji od 1949. do danas, иz пjihovo aиtenticпo obrazlozeпje. Takva kпjiga и Jиgoslaviji пе postoji. DosadaSпja izda-пja, pre svega izdavacke kuce »Privredпi pregled«, koja se odпose па razvoj samoup1·avljaпja и Jugo.slaviji, drugacijeg su karaktera.

Potreba za takvom kпjigom је, ро пasem misljeпju, najsireg ka-?·aktera, а ро svojoj osnovпoj патепi dиgorocпije i trajпije vredпosti, kao svojevrsпi prikaz tragaпja i borbe jиgosloveпskog drustva za soci-jalisticke samoupravпe prodиkcioпe odпose i пjihovo ostvarivaпje и praksi. Ona Ьi Ьila dragocena pomoc и svakodпe.vпom radu radпicirruL '!;. osпovпim i drugim orgaпizacijama иdruzeпog rada, orgaпima drиstveпo-politickih wjedпica, telima drиstveпo-politickih orgaпizacija, панспiт, strucпim, kиltиrпim, obrazovпim i drиgim iпstitиcijama, dele-gatima, privredпicima, stиdeпtima, паиспiт i st?·ucпim radnicima, иceпicima i d1-. Isto tako, za takv01n puЫikacijom postoji veliko inte?·eso-vaпje svih oпih koji dolaze iz iпostranstva i izиcavajи p1·aksu saniou...: pravljaпja i паs иkирпi razvoj. Zbog svega toga kпjiga Ьi, osim doktt-' шепtасiопоg, iшala пajsiri drиstveпi znacaj.

Kпjiga kоји prezeпtiramo javпosti је, и stvari, zborпik koji obu-h'Иata пајzпасајпiје izvore tekstova о saшoupravljaпjtL od 1949-1976. godine. U izbon.L tekstova polazilo se рте svega od oпih koji su пajznacajпi-' ji, kljucni i najneposтednije povezani sa razvojeш sistema samottpravlja-пja и privredi i drugiш dтustveпiш delatпostima, te тazvoja drustveпo:.. -ekoпo'lnSkih odпosa и socijalistickoj Jugoslaviji tL pojedinim istorijskim etapama njeпog razvoja. NaroCito sи se imali и vidи pтog?·amsko.:.politicki stavovi о иvoaenju samoиpтavljaпja i пjegovom istorijskom zna"-caju, sustiпi samoиpravljaпja, polozajи тadпih ljиdi и samoиpravnom sistemu, dohotku, сепата, тaspodeli dohotka, ртоsiтепој reprodиkciji~ drustveпoj svojini, planiraпju, tтzistи i dr. V spomenиtom izborи tek-stova nije se, meautim, Ыize иlazilo и politicki sistem. То Ьi moglo da. bude predmet posebпog zbornika. ·

Uz dokиmeпte о razvojи samoиpravljaпja и Jиgoslaviji (odnosno iz'Иode iz njih) dati sи i пajvazпiji delovi ekspozea, govora, referatci, иvodnih izlagaпja kojima је obrazlozeno dопоsепје pojediпih dokume-пata. I ovde se tezilo da se dаји samo опi delovi tekstova koji se od-пose па osпovna pitanja razvoja samoupravljaпja.

Sadrzaj knjige prezeпtiraп је iвtorijsko-h1·onoloski, to jest prema vremeпu dопоsепја dokumeпta, uz odgovarajucu periodizacijи koja. је иslovпog karakte1·a (1950-1963, 1963-1971. i 1971-1976). Takoae, па pocetkи svakog od tako defiпisaпih perioda dat је kratak sиmarпi pre; gled и kojem se pokиsalo izloziti опо sto је Ьitпо za odпosпi period ··и razvojtL socijalistickog samoиpravljanja.

Imajиci и vidи veliki drustveпi zпасај ove kпjige, svakako da Ьi, i рогеd пaseg savesпog i stгpljivog rada, od velike koristi Ьile do-Ьroпamerne kritike s ciljem da se, и dogledпo vreme, doae do jos Ьоlјв i preglednije knjige (zborпika) о samoupravljaпjи и Jиgoslaviji.

44

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIH ODNOSA

NA SAMOUPRAVNIM OSNOVAMA 1950 - 1963

Socijalisticko samoupravljanje је nastalo kao istorijska nuznost u razvoju drustveno-ekonomskih i drustveno-poШickih odnosa u Jugosla-viji i u svome razvitku dozivljava kvantHativne i kvalitativne promene u kontinuitetu revolucionarnog snazenja i oЬ1ikovanja svojih verodostoj-nih sadrzaja. Pre svega, опо је crplo svoje izvore iz opstih kretanja u svetu ka socijaliznш, teorijskih i naucnЉ marksisticko-lenjinistickЉ po-gleda, iskustava radnickog pokreta u svetu i autenticnih sadrzaja, osnove i sиStine па5е socijalisticke revolucije. SaLmoupravljanje је uspostavila, svojom svesnom i revolucioпarnom delatnoscu, sama radnicka klasa na eelu sa Savezom komunista Jugoslavije.

Socijalisticko samoupravljanje је povezano sa drustvenom svoji-nom sredstava za proizvodnju, koja cini materijalnu osnovu samouprav-ljanja i, sa svoje strane, samoupravljanje znaci afirmaciju drustvenog karaktera sredstava za proizvodnju. Takoёle, socijalisticko samoupгav-ljanje је povezano sa afirmacijom trzisnih odnosa :i zakorlitosti, ali pod svesnom kontгolom udruzenih radnika i drustva u celini, putem sarno-uprawюg planiranja. Ono istovremeno znaci proces postepenog odumi-ranja drzavnih funkcija i prenosenja niza tih fuнkcija на neposredne proizvoёlace i njihove asocijacije, proces spajanja proizvoёlaca sa sred-stvima za proizvodnju i rezultatima njihovog гаdа, 1proces izgradнje integralнog sistema produkcionih odпosa u kome sve osnovne funkcije upravljanja tokovima drustvene reprodukcije imaju u svojim rukama radniCka klasa i radnici u udruzenom radu.

Socijalisticko samoupravljanje, istorijsko-hronoloski posmatrano, otpocelo је da se uvodi u Jugoslaviji odmah posle socijalistiCke revo-luci:je, kroz pocetne, posredne i nedovoljrю razvijene oblike uticaja rad-nika na delatnost preduzeca. То је u preduzeciшa dolazilo do izrazaja u delovanju radnickih poverenika, sindikalne organizacije, tzv. radnickih savetovanja, davaпju predloga, misljenja i saveta radnih ljudi rukovod-stvu ;preduzeca. Krajem 1949. doneto је Uputstvo о osnivanju i rad1L radnickih saveta drzavnih privrednih preduzeca, koje predstavlja prvi akt autenticnog samoupravljanja i pretecu zakona о uvoёlenju samo-upravljanja iz 1950. godine. Mada је Uputstvo znaCilo osnovu za for-miranje saшoupravnih organa u jednom broju (215) eksperimentalno izabrar1ih preduzeea, radnicka klasa је vеоша povoljno priшila formi-ranje radnickih saveta tako da ih је u kratkom roku (za oko pola

47

godine) obrazovano и priblizno 800 predиzeca. Pored kontrolne funkcije, ovi radnicki saveti ~irnali sи niz fиnkcij а и pravcи prиZanja pomoci za unapreaivanje poslovanja predиzeca, ali је ostala оdlисијиса иloga

prenose se na upravljanje radnim kolektivima preduzeca, otvoren је proces donosenja autonornnog samoupravnog prava (samoupravni pra-vilnici i dr.), ojacana је samostalnost preduzeca u privredivanju uz otvaranje procesa da snose posledice svoga poslovaпja (Нkvidacija, sa-nacija, poravпavanje poverilaca i sl.). U 1954, 1955. i 1956. gocИni nije bilo smelijih ideja i zahteva za mепјапје jos raпije uspostavljeпog sistema drustveпih odnosa. Nije Ьilo vecih prodora na liniji decentra-lizacije, deЬirokratizacije i demokratizacije drustvenih odnosa. lpak, kao izuzemo znacajпa komponenta samoupravnog sistema ru 1955. godini uveden је komшшlni siStem, u kome su opstine postale jedan od Ьitnih samoupravпih cinilaca i faktora drustveno-ekonomskog ·razvoja.

Medutim, tada8nje analize drustveno-ekonomskih odnosa ukazi-vale su da se od preduzeca i komuna oduzima suvise sredstava i da su preduzeca osudena na tehnicku i privrednu stagnaciju, а komunama se otezavaju napori za podsticanje radnih kolektiva za vecu produktivnost rada, za razvoj rprivrede i podizanje sopstvene materijalne osnove, obez-bedivanje porasta zivotnog standarda i slicno. Veoma su ostro postav-ljeni zahtevi da se ucine dalje promene u razvoju privrednog sistema, sistema prosirene reprodukcije, u deetatizaciji drustvenih odnosa u pravcu ustavne i zakonski utvrdene uloge neposrednih proizvodaca i njihov;Љ radnih kolektiva i komuna u drustvenoj reprodukciji. Prvi kongres тadnickih. savet2 Jugoslavije, odrzan juna 1957. godine, sintetizovao је sva dotadasnja saznanja i znacio је veliki politicki podsticaj u pravcu navedenih i drugih promena u privrednom sistemu. Kongres se naj-odlucnije zalozio za slobodniju raspodelu dohotka sa ciljem da se kroz to realizuje pravo proizvodaca na raspodelu dohotka prema radu, sto је nюgucno vise ujednace uslo\ri privredivanja za sve radne kolektive, objektiviziraju obaveze prema drustvenoj zajednici, za prosirivanje sa-mostalnosti preduzeca i prava neposrednih proizvodaca u ·proizvodnji i raspodeli sredstava i posebno na podrucju prosirene тeprodukcije, za jacanje saradnje i udruzivanja medu preduzecima. U aprilu 1958. go-dine odrzan је Sedmi kongтes SKJ koji је usvojio Program SKJ, kao dugorocnu temeljnu, idejпo-politicku platformu razvitka samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji. U Programu su, na osnovu maDksisticko-le-njinisticke nauke, sopstvenog iskustva i razvoja socijalizma u drugim zemljama, formпlisane odred