:iho-la.o-

binaIriilogam,lj"se

iz svietske lingvistlke o iz svjelske lingvistike o iz

SraNxo Zrpr6

A . tGrarnattka zaounosta, -t teonla aa.tentn0stt

0.1. Tradicionalna Skolska gramatika polazi u svomopisu redenice od pretpostavke da su subjekt i pre-dikat dva najvaLnija redenidna dijela, a da svi ostalidijelovi stoje s njima u nekoj manje ili vile uskoj vezi.Takav opis, pone$to formaliziran, daje i analiza rede-nice na njene neposredne konstituente gdje se obidnodvije po dvije jedinice opisa sjedinjuju u jedinicu viSegreda, npr. pridjev i imenica u nominalnu frazu, gla-gol i nominalna fraza u verbalnu frazv i, konadno,nominalna i verbalna ftazz u redenicu. Tok te analizemole se najzornije prikazati dijagramom, kao u ovomprimjeru:

Velikl hrast pruZa gustu hladovinu

Adj Subsf Verb Adi SubsfI I I L--*-]

i i . i"I I N Pi t tI -t-LNP VPl - - - l

bTaj je opis, u biti, osnova konstitutivnoga dijela

proizvodne gramatike, s tom razlikom 5to se anali-zom dobiveni dijagram, postavljen naglavce, 'stavljau pokret.., a pojedine kategorije opisa, podinjuii odredenice, zamijenjuju i proliruju po odredenom redo-slijedu drugim iedinicama da bi konalno uz primjenuodredenih transformacija ostvarile konkretnu rede-nicu jezika objekta.r

I Usp. Johannes Bechert, Danille Cl6ment, Ifolf Thiim-mel, Karl Heinz Wagnerz Einfiibwg in die generativeT rans t' ormationsgrammatik, Miinchen,lgT l. S izrazom,sta-vlja u pokret. (, . . . so hann man sicb eine generatioe

0.2. PreSutnom slaganju lingvista koje ima svojekorijene jo3 u klasidnoj logici da su subjekt i predikatglavni i podjednako valni dijelovi redenice suprotsta-vlja se misao da je predikat, tj. upravo njegov glagol-ski dio, strukturalni centar redenice, a sve ostalo da

.ieod toga glagolskoga dijela zavisno. Na to nas upuiujene samo naudno promatranje redenice (pitanje rek-cije, kongruencije i selekcije subjekta i objekta premamorfololkim i semantidkim osobinama glagola) negoi iz njegr izvedeno naivno razglabanje teksta gdjesu nas jo5 od osnovne Skole na dalje uvijek podu-Cavali da prvo potraZimo glagol, a tek onda sve ostaledijelove redenice.!

1.0. Prvi sistematski pnikaz sintakse s glagolom kaostrukturalnim centrom dao je francuski lingvist Lu-cien TesniAre u svojoj strukturalnoj sinraksi-s Osnovnaje Tesnilrova pretpostavka na kojoj izgraduje ditavsvoj sustav sinaktidkog opisa da se redenica tipa Al-lred parle ne sastoji od dva elementa, l. Alt'red, 2.paile, nego da ima tri elementa: l. Altred, 2. parle i3. njihovu medusobnu vezu po 'kojoj tek postaju dla-novi redenice. Taj se odnos moZe prikazati dijagra-mom:

koji prikazuje meduzavisnost tih triju elemenata.a Po-vezanost elemenata Tesnilre naziva koneksijom (coz-nexion), a elemente koneksije ftgissant i sabordonn|.sGrammatik . .. als in Beuegung Sesetzte Konstituentenstruh'tur sorstellen. ..

Mi iemo ih zvati regens i dependens.a Linearnom po_rerku elemenata u redenici suprotstavlja se, dakle, ier_tikalni poredak koji prikazuje strukturu medusobnihveza medu elementima. Tako se npr. linearni niz Lespet;ts rr,tisseaux lont les grand,es riviires mole prika_zati ovakvim dijagramom:

obratan_ smjer od strukturalne zavisnosti. U navede-nom primjeru co

tt l

ce.

Poca

lo!BnbelakrPo.doltejPrtklei s rkujglaiDnjevtsafftanlkojiatackojis e stidkkojeo a a

podrprviciji,jekt.tant

7 nTesninoiiusobonjer senja, dgol, t.straneHjelmdeterntanteralne5ao n:

tt ol

tt ol

koji-opisuje hijerarhiju odnosa medu regensima i de_pendensima.z Svaki regens moZe regirati ledan ili viledependensa, ali svaki dependens *ol" ,"*,i.iti samo odjednog regensa.

1.1. Odnos linearnoga poretka elemenara i struktu_ralnoga porerka prema zavisnostima elemenara osnoyaje Iitave srrukturalne sinta,kse i, kako istide Tesnilre,moie se smatrari modelom koji opisuje proizvodnju,odnosno

,razumijevan je jezika: "gorroriti lJik, to "niEipreobraziti strukturalni poredak u linearni niz, i ob_

ratno, razumjeti jezik, w znali preobraziti linearnihiz u. strukturalni poredak*8 U biii, to je model je-zika kako- nam ga danas daje teorija obavijesti s pro-cesom todiranja i dekodiranja i opisom odgovarajuiihfunkcija u odalilja{u i primaocu vijesti.

1.2. Odnos linearnog niza i sffukturalne zavisnostiinteresanran je jo3 i za opis ripologije jezika. U nekimjeziama regens prerhodi dependensu, u nekima pak,naproriv, dependens stoji ispred regensa. eko je u li-nearnom nizu poredak regens * dependens (tranc. cbe-oal blanc), onda je taj jezik centrifugalan, ako je pore-dak dependens * regens (engl. athite borse),

"nia je

to centripetalan jezlk. Prema destori takvoga poretkaTesnidre. razllkuje- centripetalne, umjereno ienjripetal-l. (9. i s centrifugalnim poretkom), umjereno centri-{ugalne (dakle i sa centriperalnim porerkom) i centri-lugalne jezike. Od ie. jezika nijedin nije iisti centri-fugalni ili cenriperalni jezik, keltski i romanski jeziciumje1e19 su centrifugalni, grdki i ladnski jezik te ger-manski i slavenski jezici umjereno su centripetalni.s

1.3. Pored linearnoga poretka koji je karakteristidanza tip dotitnog jezika razli,kuje Tesnilre jo! i stilisritkiporedak rijedi koji stoji u suproroosri s normalnim sli-jedom regensa i dependensa u tom jeziku, npr. njem.Rdslein rot.to

1.4. Pored zavisnosti na strukturalnom planu uvodiTesniAre determinaciju na semantidkom planu koja ima

_

0 tllrich Engel: [Jmri[ einer deutschen Grammatik,Mannheim 1972 (hektografirano), str. 2.? Tesnilre, op. cit. str. 19.8 op. cit. str. 18.

e op. cit. str. 33. i 23.10 op. cit. str.23.

20

prvi dijagram-prikazuje smjer strukturalne zavisnosti,dok drugi pfikazuje smjer semantidke determinacije.riNa semantidkom

.planu Tesnitre razlikuje ,pune. i>prazne

rsniek

E&s,:

i

constdnts) s druge strane. Prema tome, redenica imatri tipa relenidnih dijelova: glagol kao strukturalnicentar od kojega s jedne strane zavise aktanti - ro supo Tesnilreovu shvaianju imenice i ekvivalenti imeni-i^ -, ," s druge strane prilo$ke oznake koje se morfo-lolki ostvaruju prilozima ili ekvivalentima priloga.Broj aktanaa zavisan je od vrste glagola. Ima glagolabez aktanata, zatim s jednim, dva ili tri aktanta. Bezaktanata su npr. glagoli 'koji oznaduju meteorololkepojave, lar. pluit, h*. kiii, Ako takav glagol i moradobiti formalni subjekt, franc. il pleut, njem. es regnet,taj se ne broji u a,ktante jer je sadrtajno prazan pa seprtbraja glagolu s kojim 6ini samo jedan nukleus (nu-kleus kao jedinica koja u sebi sjedinjuje strukturalnui semantidku funkciju). A,ktanti se medu sobom razli-kuju po rednom broju: prvi aktant se nalazi 'kod svihglagola koji zahtijevaju jedan, dva ili tri aktanta.Drugi aktant se nalazi u redenicama gdje glagol zahti-jeva dva ili tri aktanta, dok se treii aktanr pojavljujesamo u redenicama u kojima glagol zahtijeva ri ak-tanta. Semantidki se prvi a'ktant definira kao onajkoji

"vr5i radnju.. (qui fait I'action) i poklapa se stradicionalnim pojmom subjekta, drugi aktant je onajkoji

"podnosi radnju" (qui supporte I'action) i poklapase s direktnim objektom, dok treii aktant ima seman-tidki Sire znatenje i Tesniire ga definira kao

"onaj ukojega 'lrorist ili ltetu se vr$i radnja" (celni aa bin|ficeou au d|timent daquel se lait I'action). Taj aktant sepodudara s tradicionalnim objehtom u dativu. Dok seprvi i drugi aktant mijenjaju u pasivnoj transforma-ciji, subjekt aktivne konstrukcije postaje >kontrasub-jdktr, (contre-sujet) pasivne lkonsmtkcije, dotle tredi ak-tant ostaje nepromijenjen:

iitave teorije valentnosri, osobito u njemadkoj lingvi-stici. Teorija valenmosti je s jedne strane preciziralapojam rekcije koji nam je dobro poznat jo5 iz tradicio-nalne gramatike kao neobiino vai.an faktor u nasravistranih jezika dok je s druge srrane pdkrenula za ling-vistidku teoriju valno pitanje odnosa konstitutivnogmodela prema dependencijalnom modelu opisa.

2.1. Smatra se, naime, da su konstiturivni i depen-dencijalni model ekvivalentni i da se mogu prevestijedan u drugi. Medutim s pravom se moZe prigovoritidependencijalnom modelu da je on mogud tek onda akose unaprijed ustanovi koje sve dlanove redenica sa-drii.lo Dakle, da bismo mogli odrediti koje zavisnosripo.stoje, moramo prvo znati s kojim Clanovima rnsp(FlaLemo .i hojoj klasi elemenata ti tlanovi pripadaju,a to molemo odrediti, npr., analizom linearnog slijedaprema neposrednim konstituentama. u segmentiranjuredenice po neposrednim konstituentama odreduje seodnos dijelova prema cjelini binarnim dijeljenjem onihelemenata koji po svojoj funkciji pripadaju zajedno,a ta se funkcija mote ustanoviti testom supstirucije.U redenici Veliki hrast pruia gustu hlad.ooinu mole seoelihi hrast zamijeniti s on, a pruia gustu hladooinus pruia ro. Svaki pojedini dio redenice koji po svojojfunkciji pripada zajedno moZe se dalje dijeliri dokrajnjih konsdtuenata:

;I

I

uue: l

f ,

l .

t-,L-

a

ut-m

t-re)-i

Lem

a-

AI

l lB Ct l

i---l IVeliki hrast iI

i-----lpruZa DI

t--_-lgustu hladovinu

Ile livre

donneII

IAIfred

Id Charles

est donn6Irlpar Afircct d Charlesrl

2.0. Sposobnost glagola da uz sebe vele aktanteTesnitre usporeduje s valentno5iu aroma, tj. sposob-noliu da se aromi pojedinih kemijskih elemenata medusobom ve2u.15 Premda usporedba nije sasvim ispravnajer se u kemiji radi o medusobnoj sposobnosti veziva-nja, dok u jeziku sposobnost vezivanya ima samo gla-gol, tj. glagol s jedne strane i njegovi aktanti s drugestrane ne stoje medu sobom, govoreii terminologijomHjelmsleva, u odnosu interdependencije, vei u odnosudeterminacije, tako da sva'ki glagol selegira svoje ak-tante ali ne obratno, taj je dio Tesnilreove struktu-ralne sintaksc, dakako ne zbog svoje metaforike, nai-5ao na najve(i interes lingvisra i doveo do razvoja

ra cp. cit. str. 102-110.15 op. cit. str. 238.

Simbolima A, B, C i D oznadeni su dvorovi ratvanjakoji dominiraju pojedinim dvorovima dalje djelidbedo konadnih neposrednih konstiruenara:

A : t:elihi hrast pruia gusta hladooinaB : oelihi hrastg : pruia gustu bladooinuD : gustu hladovina

2.2. Tom analizom linearnog slijeda dobili smo ele-mente koji po svojoj funkciji pripadaju zajedno. Uz-memo li sada glagol kao strukturalni centar, tada mo-Lemo prikazati zavisnosti koje posmje u toj redenici:

10 Tim se pitanjem bave Baumgirtner, op. cit., Hans-Jiirgen Heringer: Einige Ergebnisse and Probleme der De'pendenzgrammatik v Der Deutschunterricht 4/1970, Hans-Jiirgen Heringer: Theorie der deutschen Syntilc, Miinchen1970, Klaus Brinker: Konstituentenstrahturgl4mmatih undoperationale Satzgliedanalyse, Frankfvt 1972.

IlivreIe

)n-tjetje

in-tk-ir'

21

t l2. stupanj | |zavisnosti veliki gustu

Na prvoj razini analize moZemo odrediti neposred-nu zavisnost elemenata prema glagolu, dok na drugojrazini zavisnosti odredujemo elemenre koji nisu nepo-sredno zavisni od glagola, vei se pridruiuju elemen-tima na prvoj nzini zavisnosti. Ta analiza pokazujebitnu funkcionalnu razliditost subjekta i objekta u us-poredbi s atriburom koji nema neposredne veze s gla-golom, vei se uvijek vele uz druge dijelove redenice.Buduii da atributi mogu takoder biti poblile odredenidrugim atributima, mogu se ustanoviti jo3 dalje razinezavisnosti. Prolirimo li subjekatsku grupu analizira-noga primjera a Veliki hrast u oootn orlo lijepom par-ka, dobivamo ovaj odnos pojedinih zavisnosti unutargrupe:

strukturalnicentar1. stupanjzavisnosti

strukturalnicentar1. stupanizavisnosti

2. stupanjzavisnosti

3. stupanjzavisnosti

4. stupanjzavisnosti

0ruz3I

r--_-lhrast hladovinu

2.3. Pored subordinacije atributa, dakle zavisnostina vi$e razina, moguda je i koordinacija atributa, tj.zavisnost na jednoj razini lli junkcija u terminologijiTesnilrea: miiiti ruhu, nogu,'sije i orata. U linearnomslijedu jedinica nije formalno oznaleno da li su atri-buti koordinativno pridruleni regensu ili su medu so-bom zavisni. Tek vertikalna analiza pdkazuje njihovmedusobni odnos.

3.O. Za odredivanje pojedinih dijelova redenice rele-vantna je prva razina zavisnosti jer se tu realizirajuoni dijelovi koji su neposredno zavisni od glagola.Svaki glagol, ili jo3 opienitije, svaka jedinica u sin-taktidkom sklopu otvara oko sebe >>prazna mjesta*lekoja se mogu ili moraju ispuniti drugim jedinicamalezika. Ta sposobnost vezivanja medu jedinicama je-zika naziva se od Tesnilrea na ovamo valentnost. Va-lentnost postoji neovisno od konteksta i situacije haovirtuelna sposobnost koju pojedina jedinica iz sebe"isijavaurs i time prula moguinost drugim jedinicamada se s njom povelu. Tesnilreova distinkcija izmeduaktanata s jedne strane i prilo$kih oznaka s drugestrane, dakle podjela na reCeniCne dijelove po njihovurangu, jer odio bi trebalo da su aktanti po nedemuvaLniji od prilo3kih oznaka, ne dijeli te redenidne di-jelove najspretnije po njihovim strukturalnim sintaktid-kim osobinama. Naz,iv actons i circonstants, dakle

"ak-teri* i "okolnosti", upuiuje na njihovu semantidku

funkciju u redenici, a ne na njihovu sintaktidku upo-trebu koja u sintaktidkom promatranju redenice morabiti prvenstvena. Pored toga, Tesnilreova podjela nepravi razliku izmedu obligatnih i fakultativnih akta-nata, a niti predvida da priloSke ozna{ dependens/regens -->..., tako da jesvaki dependens regens dlanu desno od sebe. Medu-tim, ako se atribut rcalizira pridjevom, onda je depen-dens lijevo od regensa. Prema tome, u hrvatskom sezavisnosti linearno realizfuaju lijevo i desno od regen-sa: veli.ki +- hrast -> u parku.

1? Takav sluiaj naziva TesniAre ,translation en cascadenjer se niz imenica upotrebljava u sluibi medusobnih atri-buta,- dakle_ po njegovu shvaianju imenica u tom sluiajupostaje pridjev. Njegov primjer: Le cousin du lils de lafemme de mon. oncle (str. 385).

22

rgt l F. F, .s) L i:n t

friert), ier tradicionalna, iz aristotelovske logike proi-'zail* analiza reCenice na subjekt i predikat testo mora

pelsd "logidkog" subjekta postulirati i ,gramatidki"

subjekt, npr. es lriert micb (gdje es ne mijenja znate-nie redenice Prema Prethodnom primjeru mich friert).iakoder se mora pojam predikata u tradicionalnojsrarnatici iz semantiikTh razloga desto proliriti da biie zadovoljila binarna podjela na subjekt i predikat,npr. der Film gelangte ztt Ault'iibrang 3to je seman-tiiki identitno s d,er FiIm anrde aafgefiihrt. Drugaoretpostavka za dobro funkcioniranje pojma valent-norri i.r, odgovor na pitanje koji su dijelovi redeniceaktanti glagola, tj. koji su dijelovi neposredno zavisniod glagola i neophodni da reEenica bude gramatiEkiispravna.

3.2. Da bi se odredilo koji su redenidni dijelovi ne-ophodni predlai.e Helbig test eliminacije pomoiu kojegse empirijski utvrduie strukturalni minimum. Nakoneliminiranja jednog redenidnog dijela promatra se osta-tak relenice; ako je taj ostatak jo3 gramatitki ispra-van, onda eliminirani dio niie strukturalno potreban;ako je ostatak gramatidki neispravan, onda je elimi-nirani dio strukturalno potreban:

2c Helbig - Schenkel, op. cit. str. 27.

dijelova: 1. obligatni aktanti, 2. fakultativni aktanti i3. slobodni dodaci. Tu podjelu Helbig ilustrira ovimprimjerima u kojima prepozicionalni izraz reprezen-tira sve tri funkcije:

(l) Mein Freand, wohnt in Dresden.(2) Eru)drtete duf seinen Freund.(3) Er a$ sein Brot in der Scbule.z8U (1) je prepozicionalni izraz obligatni aktant koji

se ne mole 'izostaviti a da reienica ne postane negra-matidna (*Mein Freand. uobnt). U (2) glagol, doduSe,selegira prepozicionalnu frazu (auf iemanden warten),ali je redenica i bez nie gramatidki ispravna (Er oar-tete). lJ (3) je prepozicionalna fraza neovisna od gla-gola. Ne samo da se Iitava mole ispustiti vei se iprepozicija moLe zamijeniti drugima, r'pr. nor, hinter,neben hd. Razlikovanje obligatnih i fdkultativnih ak-tanata s iedne srane i slobodnih dodataka s drugestrane podudara se sa supkategorizacijom glagola kojuza dubinsku strukturu postulira generativna transfor-macijska gramatika. Prepozicionalne grupe u (1) i (2)su neposredne glagolske dopune (one utjedu na suP-kategorizaciju glagola), dok prepozicionalna gruPa u(3) pripada slobodnim dodacima. U strukturi redeniceslobodni dodaci (SD) zauzimaju drugo mjesto negoglagolske dopune (GD):

sI

Il sD l

IPropoziciia

I

Slobodni su dodaci direkme konstituente redenice,dok su glagolske dopune konstituente verbalne f.raze.Propozicija povezuje one redenidne dijel'ove koji valent-noliu mogu bid vezani za glagol.

3.3. Helbigov se prikaz odnosa u redenici, prematome, razllkuje od Tesnilreova jer odnos valentnostiprikazuje kao odnos medu konstituentama u dubin-skoj strukturi, dakle kao konstitutivni a ne kao de-pendencijalni model. Razlikovanje obligatne i fakul-tativne valentnosti rcalizfta se tek u povrlinskoj struk-turi, i to na osnovi odredenih rkontekstualnih osobina.Njihovo razlikovanje utvrduje se testom eliminacije upovrlinskoj strukturi. Medutim, razllka izmedu slobod-nih dodaraka i glagolskih dopuna motivirana ie vei udubinskoj strukturi pa je i kriterij razlikovanja trans-formacija, tj. usporedba dubinske i povr3inske struk-ture. Slobodni dodaci se mogu prikazati kao komplet-ne redenice i shvatiti kao njihova redukcija: Er a$ seinBrot in d.er Schule + Er a$ sein Brot, als er in der

23 Helbig: Tbeoretische *nd praletische Aspekte einesValenzmodells, str. 36.

Iv

INP

e-

iua.n-rglae-

a-

10benalugevunu1i-lc-

.k-kurO-rraneta-ritini-lo-iljedjeu irri-)gure-

)-rV

ikag.2rolada

,ich

lasanicattefllene/elrler:

rpo-;kva

ofe-itrl-- J J .

rter-

Pzig

1. Er wohnc in Berlin.

2. Ich besuche ibn inBerlin

3. Er legt das Bucb aulden Tisch.

4. Wir erwarten ihn amkommenden Sonntag um12 Uhr am Bahnhof.

*Er wohnt.

Ich besuche ihn.*Ich'besuche in Berlin.*Ich besuche.

*Er legt das Buch.*Er legt auf den Tisch.*Er legt.

\|fir erwarten ihn.*\/ir erwarten am kom-

menden Sonntag.+\7ir erwarten am Bahn-

hof.*rVir erwarten um 12

Uhr.*'\tr0ir erwarten am kom-

menden Sonntag um 12Uhr am Bahnhof.sz

IVPI

23

::e

Fa:t-,,.Scbule var. Kod glagolskih dopuna to nije moguCe,j", transformacijom nastaje negramatiika redenica:

Er zaobnte in Dresden -> Er wobnte, als er in Dresden-1r:

.Ouo- disdnkciju medu slobodnim dodacima i gla-golskim dopunama ne mor,e provesri ni tradiciona-lnasintaktidka analiza koja bi u oba sludaja identificiralaprepozicionalnu grupu kao lokalnu prilolku oznaku,a ni TesniAreova stru{curalna sintaksa koia za obasludaja predvida da su 'circonstanrssemantem-konstitutivnima., os-tali redenidni dijelovi nisu semantem-konstirutivni. Zarazgranidenje semantem-konsritutivnih i nekonstitutiv-nih redenidnih dijelova predlale tri operacionalna kri-terija:

1. transformacije eliminacijeRedenidni dio je semantem-konsritutivana) ako njegova eliminacija dovede do promjene se-20 Brinker, op. cit. str. 181-184.2? Brinker, op. cit. str. 185-193.

mesered'sad:fanr-ko

(P

ratiGlaljem,temm4n

(2G

kuprse sIgolslLajn,blicl

b)reEer

I*Ita'I tale*It

7

Vetakonih g"ekvi/ jemden :istoga/ jen,u Prvdrugobez p

3 . t

Redse odnekonreksplil

IchIcb(in .Icb* Ich(in tNek,

macije,denice,predikz

4.2.tutivnil

ll. achten -> Sn, SaIII. Sn ->

I .II.

I I I .

24

25

24

e

ts4as,-

.)l-

manridke vrijednosti ditave redenidne strukture, tj. akose promjena znaEenja nastala eliminacijom ne molereducirati samo na eliminirani dlan. Ako se, naproriv,sedrLaj cijele reienice smanji samo za sadd.aj

"iimi.ri-ranoga dijela, onda aj dio redenice nije semantem--konstitutivan. Primjer:

(1) Ich habe in ihm meinen Freund gesehen.Prepozicionalna grupa in ihm ne mole se elimini-

rdti a da se ne promijeni titava srukrura redenice.Glagolski semantem je fin jemandern jernand.en sehen /jemandl. Po znadenju ekvivalentan je glagolski seman-*rn Uetnanden t'iir jemanden hahen I jemand.f ili lie-manden als jemanden einschdtzen I jemandl itd.

(2) Icb babe in Berlin meinen Frewnd geseben.Grupa in Berlin moie se eliminirati a da se cj'elo-

kupna sruktura relenice .

ne mijenja, tj. informacijase smanjuje samo za sadrLaj eliminiranog dlana. Gla-golski je semantem fjemanden seben I jenand.l, sadr-Iajno ekvivalentni su npr. semantemi fjemand.en er-blicken I jemandl, fjemanden benerken I jemandl itd.

b) ako njegovom eliminacijom nastane negramaridnareienica:

Ich lege das Bach aut' d.en Tkch.+lch lege das Bucb.*Ich lege.*Iege das Buch.+Icb lege auf den Tisch.

2. Transformacija supstitucijeVerbalni semantemi mogu se medu sobom ograniSiti

tako da se pomodu parafraza utvrdi klasa ekvivalent-nih glagolskih semantema. Mogu se prirom razlikovati"ekvivalentni glagolski semanremi.. ljemanden sehen I/ jemandy, fiemanden erblicken I jemandl, faat' jem.an-d.en seinen Blich ricbten I jemandl itd. i

"variianteistoga glagolskog semantema* fjemandem scbreiben II jemandl - Ian jernand.en schreiben I jemandf, dakleu prvom sluiaju razlitii glagoli sliinog znadenja, udrugom jedan te isti glagol s razliiitim rekcijama, alibez promjene znatenja.

3. und zutar transformacijaReienidni dlan koji je semantern-konstirutivan mole

se od nekonstitutivnog razlikovati jo{ po tome Ito senekonstitutivni dio mole na redenicu nadovezati seksplikativnim und zuar:

Iclt sebe meinen Freund, in Berlin.Icb sehe meinen Freund., und. zuar in Berlin.(in Berlin nije semantem-konstitutivan).Icb sebe in ibm meinen Freund.olcb sebe meinen Freund, und zwar in ibm.(in ihm je semantem-konstiturivan).Nekonstitutivni dio, kao Ito se vidi iz ove transfor-

macije, odnosi se semantidki na ditav preostali dio re-ienice, on glagolskom semantemo ."*o pridodaje novupredikaciju.

4.2. Dalji postupak u odredivanju semantem-konsti-tutivnih dijelova sasroji se u njihovu pridruZivanju od-

redenim klasama redenidnih dijelova (subjekt, objektitd.) i semantidkom odredenju varijabli koje su mo-guie u tim pozicijama. Tai se dio podudara s Helbi-govim odredenjem sintaktidkih i semantidkih okolina.

5.0 Svojevrstan jezidni model koji bismo takodermogli uvrstiti u model valentnosti predstavlja Fillmo-reova teorija padeLa. koju on postulira kao dubinskustru,kturu generativno transformacijskog model a iezi-ka.za Fillmore polazi od pretpostarrke da padeli sa-drie skup univerzalno valetih pojmova koji odgova-raju odredenim tipovima sudova koje ljudi mogu imatio dogadajima u svojoj okolini, npr. sudove o rometko je neSto uiinio, ,komu se nelto dogodilo i $to sepromijenilo. S tog aspekta, smarra Fillmore, potrebnoje postulirati ove padele:

Agentia: padeL Livog vrSioca radnje koju opisujeglagol.

Instrurnental: padei. neiive sile ili objekta koji uradnji ili stanju koje opisuje glagol igraju stanovituulogu.

Datio: padel:. Livog bida koje je pogodeno radnjomglagola.

Fahtitiv: padel objeka ili bida koji rezultiraju izradnje ili stanja izraienih glagolom.

Lokatio: padei koji izraiwe lokalni poloiaj ili pro-storno $irenje u stanju ili radnji koji su opisani glago-lom.

Objektio: semantid'ki najneutralniji pade| koji obuh-vaia .sve $to se moie opisati imenicom Iija se ulogau radnji odn. zbivanju identificira sa semantidkom in-terpretacijom samoga glagola. Ograniien je na pred-merc koje pogada radnja ili stanje opisani glagolom.zeNijedan od tih padeLa ne poklapa se s padelima upovr$inskoj strukturi redenice. U redenici Ivan je otoo-ria orata kljuten. Iaan je agentiv, kljutem instrumen-tal. Ali i u redenici Kljat je otoorio elatd hljut jeinstrumental. Prema tome, svaka imenica ima svojasemanddka obiljei:ja koja dopultaju da je se poveles odredenim padelima. Tako npr. imenica koja ozna-dava nelto livo mole biri agentiv ili dativ, daklevrlilac radnje ili biie koje je glagolskom radnjom po-godeno, npr. Petar poduiaaa Paala (Petar : agen-tiv, Paala : dadv). Ali i glagoli se semanridki klasi-ficiraju prema padelima s kojima se mogu pojavlji-vati. Tako se sva,ki glagol ukljuduje u

"padelni okvir.,dakle mole imati oko sebe odredeni broj "aktanata

IPY..J,

5.1. Odito je da se ovdje teorija padela dodiruje steorijom valentnosri, ali s tom razllkom lto FillmorepadeLnim okvirom klasificira glagole na apstraktnojrazini,_moglo bi se reii gotovo univerzalno ia sue je-zike_, doh teorrya valentnosri klasificira glagol powekonkretno za odredeni jezik, odreduje njegovu sin-taktidku okolinu i semantiiku rcalizacija tJ okoline.Fillmoreova teorija je sa stanovi3ta teorije jezika sva-kako interesantnija od teorije valentnosti koja je paksa svoje strane interesantna za primijenjenu lingvistlku(npr. za nastayu stranih jezika).

6.0. Klasifikacija glagola prema njihovoj valentnostiima kao konadni cili da odredi tipove reienicasr kojisu u jeziku mogudi. Pod tipom redenice nzamije ieapstraktna sintakti8ka srukrura koju ostvaruju glagoli glagolske dopune. Buduii da se glagoli razlikuju povalentnosti, dakle po broju i vrsd dopuna koje su usvakom jeziku brojdano ogranilene, ograniden je i broftipova reEenica. Autori se ne slalu u broju tih tipova,dakle u broju redenidnih modela po kojima se tvoresve redenice tog jezika. Razlog je u tome 5to ne postojeisti kriteriji za odredivanje glagolskih dopuna, a nislaganje u tome da se fakultativni i obligatni aktantijednako tretiraju.

6.1. Kao primjer neka posluii klasifi,kaciia redenid-nih modela (Satzmodelle) za njematki jezik kako jenavode Helbig-Buscha:oe

1. Glagoli bez aktanata: Es blitzt,2. Glagoli bez obligatnog i s jednim fakultativnim

aktantom: Es rcgnet (Bliiten).3. Glagoli s jednim obligatnim aktantom: Die

Pflanze geht ein.4. Glagoli s jednim obligatnim i jednim fakula-

tivnim aktantom: Die Scbneiderin arbeitet (aneinem Kleid)

5. Glagoli s jednim obligatnim i dva fakultarivnaaktanra: Die Mutter erziiblt (den Kindern) (eineGescbichte).

6. Glagoli s jednim obligatnim i tri fakultativnaaktanra: Der Scbrit'tsteller iibersetzt (d.as Bach)(ars den Rassischen) (in das Deatsche).

7. Glagoli s dva obligatna aktanta: Der Raantgehiirt der Unioersitiit.

3r U njemadkoj lingvistici upotrebljavaju se termini Sarz-scbema, Satzmodell, Grandmodell, Grundform, Satzplan,Satzbaaplan. Problemom redeniinih tipova bave se Admoni,op. cit. stt. 229-279, Hennig Brinkmann: Die deutscheSprache, Diisseldorf 21971, xr. 519. do 60b, Johannes Er-ben'. Deatscbe Grammatik, Miinchen i1972, str. 257-3|:0,Paul Grebe: Daden-Grammatih der deatscben Gegewpdlts-sprache, Mannheim 31973, sr:. 478-529, tf7olfgang Schen-kelz Formenbestdnd, detttschet SatzmodeJle u: Deutsch alsFremdsprache 211969, Helbig-Buschal- Deutsche Grummatih,Leipzig 1972, str. 548-558, Ulrich Engel: Die deatschenSatzbaapldne u: Wirkendes \(orr 6/1970.

32 Helbig-Buscha, op. cit. str. 554-558.

26

8. Glagoli s dva obligatna i jednim fakultativnimaktanrom: Die Matter zterteilt d,en Kucben (andie Kinder).

9. Glagoli s dva obligama i dva fakultativnaaktanta: Der Referent bittet (d.ie Zubi;rer) (fiird.iesen Zuischenral) am Verstiind,nis.

10. Glagoli s tri obligarna aktanta: Der Leltrerlegte d.as Bacb aul den Tisch.

Buduii da se aktanti morfoloSki mogu realiziratirazliiito (npr. imenica u dativu, akuzativu, s prijed-logom ird.), to je i broj supklasa u pojedinim tipovimarazliEh- Helbig-Buscha navode 9Z razliditih redenid-nih modela za njematki jezik.u

6.2. Bez razlikovanja obligatnih i fakulstivnih gla-golskih dopuna odreduje redenidne modele Ulrich En-gel.s On svaku glagolsku dopunu kodira jednim bro-j"* tako da svaki redenidni model dobiva svojubrojdanu 5ifru. Prilagoden hrvatshom jeziku i uz sta-novitu modifikaciju terrninologije, Engelov opis rede-nidnih modela izgleda ovako:

nihglaeval