Hajdeger i Dekonstrukcija Metafizike

8/18/2019 Hajdeger i Dekonstrukcija Metafizike

1/21

Mile

Savi6

Institut

a

ilozofiju

druitvenu

eoriju

Beograd

U D K l l l . l : 1 6 5 . 6 2

Originalni

audni ad

HAJDEGER

DEKONSTRUKCIJA

METAFIZIKE

|

. H

aj

de

ge ov

a

in

er

pr

e ac i a me aft

zike

Filozofr.lae za Hajdegerazrazitr> vropska ojava to pojava

od sudbinskog

nadaja. a ilozofijomse ada

Evropa

sa ilozofijom

se

dovr5ava

edan

povesni

rojekt

oji nosi

me,,Evropa.

ovrSenje

ili

ispunjenje

ilozofije

e,

sa

edne

strane, raj

filozofijekao metafi-

z1ke,

sa

drugestrane,

o

e

podetak

ivilizacije oja

e

potpuno

metafizidki

asnovana. oZeseodekivati,misli on,da e ona ra-

jati

duZe d

dosada5nje

ovesti.

No, metafizibke

retpostavke

e

odreduju

amo

sudbinuEvrope.

U

Evropi

se

e5ava udbina emlje

s obzirom

na

planetarnu

ominacijuevropskog

rojekta.

Da bi se

nagovestio

ovi

povesni

podetak

eophodno

e

vratiti

se korak

nazadizostvarene etafizike njen zvor kako

bi se,

na

osnovu

onog

Stosedosadamislilo,otkrilo

ono Sto

e

u metafizici

ostalo

nemiSljeno,

Sto

e

odredivalo noSto

e

ona zriditclmislila. edan

povesni

preokret

e

mogudemisliti samoukoliko mi5ljenje ma

istoporeklo

kao

ono diji

preokret

zahteva.

a taj nadin

sezatvara

krug evropskemetafizidkepredaje ogatrebasagledati novom

svetlu.

Filozofija

e

za Hajdegera duvekbila metafizika, dnosno,

=

onto-teologija.

,Jer

metafizika

e

ne samo eo-logika, e6 onto-

:

logika.

Ona,

pre

svega,

ije

ni samo

edno,

a ni

samo

drugo.Stavi5e

=

ona

e

teo-logika

ato 5to

e

ontologika. '

kaZe

Hajdeger.Ovo

'2

specifidno

edinstvo

odreduje,

rema

njentu,osobenostapadne

6

kulture

u

celokupnoj

radiciji.

Metafizika

oduvek

misli

bivstvujuie

lkaokao akvou celini,kako u smisluosnovnogazloga,takou E

smisiu

krajnjeg

osnova.

Stvar

metafizidkogmi5ljenja

e

bite

(Sein).

U

Mada

e

bi6e najizvornija

tvarmi5ljenja,

no u metafizicinije

;

t

Hu.jdeg...

M.: Miiljenje

i

pevanje

,Nolit,

Beograd, 1982.s. 7l .


2/21

'9

q

J

=

izvorno

mi5ljeno.

Ona

e

zaboravilapravi

misao i6a

poni5tavaju6i

razliku

zmedu

njega

b vs v

uju6e

g

(S

eiende).

bog toga

e

porrebno

obnoviti

smisao

veontolo5ke

azllke.

Polaze(i

od

ednog

umadenja rdkog

odredenja

iia

onto-

lo5ka

azlika

e

u metafizici

zbrisana.

Ova

ndiferencija

e

potom

samorazumljivo

renotena

kroz

predaju.

Tako

su

se oblikovale

razli(itepredrasude

smislu

biia.2 Prema

ednoj

biie

je

najop5tiji

pojam.

Medutim,

op5tost

iia

nije isto

Sto logidka

p5tost

oda.

Bi6e

ne

odreduje,

iti

ogranidava,

ajvi5u egrlu

bivstvuju6eg

ko-

liko

e

ovo

pojmovno

artikulisano

rema

odu vrsti.

U

nemogudno-

sti tradicionalne

ogike

da defini5e

bi6eHajdeger

e vidi prigovor

protiv

njegovog

misla,

ei

nedostatak

ame

ogike.

pitanje

o smislu

bi6a nije Skolskopitanje,vei pitanjeod sudbonosnognadaja

obzirom

da

e

filozofska

stina,,suStinska

stina

judskog

u-bi6a

(Da-Sein)."'

Ono,

dakle,nije

razumljivo

po

sebi.

Samorazumlji-

vostje

uvela

smisao

iia u

zaborav.

ak

vile:

do

zaborava

aje

bi(e

zaboravljeno.

ako

e

na

najdosledniji

adinutvrdeno

neraz-

likovanje

zmedu

bi6a

bivstvujuieg.

S obzirom

na zna(aj

koji

ima

pitanje

o

biiu, neophodno

e

da

se to

,,po

poloZaju

prvo,

najpre

kao naj5ire,

atim

najdublje,

najzadkao najizvornrje

pitanje"a

najozbiljnije

ponovo

postavi.

Ono

e,

prema

Hajdegeru,

ajSire,

er

obuhvata

ve

to

jeste,

er

ima

granicu

u onom

Sto

ednostavno

ije,

t niita.

No, i

samoni5ta

spadau

ovo

pitanje.

Ono

e

najdublje

zaro

Sro spitujuii

ono Sro

jeste

traZi

njegovu

najdublju

osnovu

u smislu

horizonta

u

kome

sva

pitanja

dobijaju

smisao.

Na kraju,

ono

e

najizvornije,

er

se

tide

samog

oveka,

er

samo

dovek

moZe

da

preduzme

akvo spiti-

vanje, stogaSto akvo spitivanje onstitui5e oveka.

Kako

e

moglo

do6i

do toga

da sezaboravi

zvomi

smisao

ovako

sudbonosnog

itanja?

Razlog

e

u

njegovoj

dvosmislenosti.

Metafizikagovori

o bivstvujuiem

kao bivstvujudem

celini.

,Bivst-

vuju6e

znadikod

Grka

m, a

ono

Stobivstvujuie

dini

bivstvujuiim

jeste

suitina

bivstvujuieg

njegovo

biie. Ovo

Grci

oznadavaju

a

ousia "

Bivstvenosr

ivstvuju(,eg,

usia

(Seinheit)

e

dvosmis-

I

Heidegger,

.:

Seinund

Zeit, M.

Niemeyer Ttibingen,

986. .2.

3

H"id"gg".,

M.: Die

Grunbegrife

er Methaphysik,

G.

A.Bd.Z9l30.y.

Klosterman,

rankfuft

am

M. 1982.

.28.

a

Ha.ldeger,

.:

IJvod

metafiziku,

.

Karadli(.

Beograd,

197

. s. 20.

5

Heidegger,

. :

G.A 8d.29/30.

.59.

10


3/21

t

F

>a

f

;

tr

N

'l

lena:

ednom

se

odnosi

na bivstvujuieu smislunajvi5e p5tosti,

drugi

put

u smislu

najvi5eg

bivstvujudeg.Metafizika

gubi

iz vida

ovu

dvoznadnost oja

joj

leLi u osnovi.U stvari,Grcima

se biie

otvara

kao

phisis.'No,

phlsrs

e

dvosmisleno:

ao

bivstvujude

u

celini i kao bivstvenost

ousia

.

Kod

Grka

nema azdvajanja vih

zna(enja, ei su,kao kod Aristotela,ukljudena jedinstvenu ruu

filozffiu.

,,Nema

dvaju

razliditih disciplina,nego

pitanje

o bivst-

vuju6emu celini

pitanje

o

tome

Sta

e

bi6ebivstvujudeg,

jegova

su5tina,

jegova

priroda

Natur),

on

(Aristotel)

oznadava

ao

prvu

filozofiju...

Prva ilozofija

e

pitanje

o

phisis

u njenomdvostrukom_

znadenju:

itanje

o bivstvujuiem

kao celini i

pitanje

o biiu."'

Ova

dvosmislenost

e,

prema

Hajdegeru, stala

erazludenaokom

celemetafizidke ovesti.Govore6io bivstvujuiemu celinimetafi-

zika transcendira,nadilazi

veukupnobivstvuju6e

pri

tom

zadrla-

va dvojstvobivstvuju6eg

ao

posebnog, ojedinadnog

ivstvuju-

ieg, i onogStoomogu6ava

a nekobivstvujuieuop5te

este.

Grdko

to on tako

moZeda ozna(ava

stovremeno entia

(ta

onta) i esse

(to

eitwi).

Grci su razumeli

smisao iia kao ousia,odnosno

arousia.

Latinski

prevod

kao substantiq

e

pogada

njen izvorni smisao.

Hajdeger umabiousiakao An-wesen, risustvo.,Bi6epo Grcima

u osnovi

prikazujeprisustvo,"

kaZeon.oPolaze1i

od toga vidi se

kako

e

bilo

moguie da Grci bi6e shvataju

ao

physis.

Na osnovu

ispitivanja

porekla redi biie i

physis

Hajdeger dolazi

do zakljudka

da ono Sto se

imenuje redju

,bi6e'

odgovarazna(,enjt

physis'.

Meclutim

u

Grdkoj

e

to ostalo

neizredeno. bog toga

e

tok ra-

zumevanja iia mogao

kasnijeda se

preobrazi.

SaPlatonom

Aristotelom

kaLeHajdeger,zbira

e

,podetni

kraj velikog

podetka."Bi6e

e

sadashvaieno

kao

,,ideja"

idea,

eidos

Time

je

ve6

omoguien

ok kasnijeg azumevanja

iia. Hajde-

ger

tumadi idea

kao

ono

Sto se opaZakod

nedegvidljivog,

kao

prizor

(Anblick),

izgled,

eidos lzgled neke stvari

e

ono

u demuse

ona

predstavlja, no Stoona

este.

U

izgledanjuonog

kako i Sta

nekastvar

este,

u

njemu

podinje

njeno

prisr-rstvo,usia:kao

prisu-

stvo

nekog

bivstvujudeg,

li kao

prisustvo

ekog

zgleda.Ovoraz-

u

Ha.ldeger, :.

I|vod

u

metafiziku,s. 114.

,Mi

znamo:bi6e se otvara

Grcima

kao

physis

Izrastajuie-prebivaju6e

ladanje

e

u sebi u isti mah

sijaju6e

pojavljivanje."

7

Heidegger,

.:

G.

A.8d.29130.

.

5o.

8

Hajdeger,

.: Uvod metafiziku,s.75.

1 l


4/21

'O

O

J

=

likovanje

se nalazi u osnovi razlikovanja existentia essentia.

Ako

se

idea

(izgledanje)

shvati kao

prisustvo,

onda ono moLe dazna(.i

stalnost,

postojanost

(Stlindigkeit).

Onda

je

to

santo izdvajanje iz

neke neskrivenost i

ednostavno

estin),

l i ne5to

5to se zdvaja

-

a

estin.'Prisustvo tad

oznadava da-bit

i i ta-bit. Po5to

nadvladava

shvatanlebi6a kao

ideje u smislu ita-biri,

bi6e

dobija smisao

onog

Sto uistinu

jeste

(ontos

on) nasuprot

pojedinadnog

bivstvujuieg

koje istinski ne

bivstvuje Da-bit nestaje

z vidokruga

miSljenja.

Ideja

postaje

paradigma,

uzor

prema

kome se kasnrye azvijarazli-

kovanje ideje

(suitine)

i

pojave.

Ujedno

to

je

koren premetanja

istine kao neskrivenosti

u istinu kao

tadnost videnja.

Menja

se

izvorni

smisao logos-a. ktgos

kao

iskaz

postaje

mesto istine

kao

tadnosti .Kao kazivanje nedegao nedemuon se vezuje za ono o

demu

govori

,

hypokeimenon,

subjectnru.

Tako

se

potvrduje

zna(e-

nje

ousia kao

prisutnosti ,postojanosti .

Pravo bivstvujuie

je

uvek-

-bivstvujuie.

Ono

Stoje

najpostojanrje

prisustvujeste

deja,uzor,

kao ono

na Sto se uvek vraiamo,

ono

Sto

e

predleZeie,lq,pokei-

nrcnon,

subjectum,kasnije

predmet.Tako

je

otvorena moguinost

(mada

ne i

jedina)

da se biie u razliditim

formama

tumadi

kao

stalna

prisutnost

-

substantia ego

cogito

.

subject

,

ja

,

r.on.

duh

,

volja , bog ...

Pomenuta razlika koja

proizi lazt

iz dvoznadnosti

biia,

izgradena,

ali ne izredena

o5

kod Aristotela, doz-vol java

da

se

celina b ivstvujuie,q predodi

u

smislu

najop5tijeg

oda, najviSeg,

boZanskog

bivstvujuieg i l i krajnjeg

uzroka. Na

osnovu toga

je

mogu6e

azumeti

kako

je

metafizika

istovremeno

ontologija i

te-

ologija. Teoloiki karakter

metafizike

bio

je

mogui, ne

zato Sto

se

grdka

filozofi ja

preoblikovala

u

hriSiansku teologiju,

nego zato

Sto e bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebi

dozvoljavalo i

odredivalo nadin na

koji ie hriSianska

teologija

da

preuzmegriku

fi lozofi ju. Ono Sto

e

kod Aristotela

bilo

prisutno

kao

jedna

neizridita mogu6nostHajdeger otkriva eksplicitno

razvi-

jeno

u sholastidkoj

i lozofi j i kao

,,...spoznaju

rajnjeg

(u

smislu

prouzrokovanj

a

(Verursachung)),

najop5tijeg

(u

smislu apstrakcij

e)

i najviSeg

ivstvujuieg

(u

smislu

nadina

bi6a

(Seinsart))."r0

opite,

postaristotelovska

metafizika ne zasnivasvoj

razvoj

na

preuzimanju

i nastavljanjuAristotelovog fi lozofskog sistema,nego na ,,nera-

e

isto, .

92.

r"

H"id"gg"r,

M.: G.

A.

Bd.

29130.s.'17.

I 2


5/21

zumevanju

pitnosti

otvorenosti

kojima

Platon

Aristotelostav-

ljaju

centralne

robleme."

Odsad

va

momenta skraduju

ojavljivanje

zvomog smisla

filozofije:

hriS6anska

oncepcija

veta

prema ojoj

se

celinabivst-

vujuieg

deli na boga,

prirodu doveka; matematidka

poznaja.

Njihov spojHajdegerobja5njava rekodinjeniceda teologijavidi

celinubivstvujuieg

ako

kao da

e

prethodno

acionalnomiSljeno

u boZijem

mu.

Merlutim,

im

oslabi

povczanostzmecluvorca

stvorenog,

judskium

stekne

revlast.

rvstvujude

e

moZemisliti

matematidki

smisluda

e

postalo

proradunljivo.

jedno,

u se

radamoderna

ehnika

roz

koju se

nriSljenje ostavlja ao

edina

merodavna

snova iia.

Stu.le ovakvom oku spuSteno?remaHajdegeru,zmakao

je

smisao

iia

koji

e

u svojoj

stiniotkrivenu Grdkoj azumevanjem

bi6a

kao ousia

prisutnosti

An-wesenheit).

umadenje

risutnosti

parousia

ousia)

ao

postojanosti,duvalo

e,

doduSe,

pomen

a

pravi

smisao

i(a-

vrente, li u oblikukoji

e

odgovarao

revodenju

ortsis substantia,

dnosno

obliku

u kome

u

razumevanju

-remena

preovladava amo

edna

njegova

dimenzija sadainjost.

reme

e

oduvekbilo

u temelju

odredivanja

i6a,mada

nije uvek tumadeno

na izvomi nadin.Prevlast ada5njosti razum^evanjuremenae

za

Hajdegera

vedodanstvo

zaboravu

iia.' '

Smisaobiia,

kao

temeljnjegovog

uumevanja.

Hajdeger

alazi

u ekstatidkom

arak-

teru

vremena.

otvrda

remena ao smisla

bi6a

rebada se

pokaZe

i u egzistencijalnoj

nalitici u-biia

(Da-Sein)

iji

je

smisao

re-

menost

Zeitlichkeit;13.

edutim,

ovaj

ekstatidki

momenat

reo-

braiava

sam

smisao

emelja.

Temelj se pokazuje

ao bez-temelj,

t '

Hujd"g.r,

M.-.Kant

problem

etafizike,ldeje,eograd,

977

s.16.

rt

H.id"gg"r,

M.'.Zw'Sache

lesDenkens,

M.

Niemeyr

Verlag,Tiibingen.

1969.

.2.,,Sta

daje

povoda

da

se zajedno

menuju

vreme bi ie? Od

podetka

zapadnoevropskog

i5ljenja o

danas i6e

oznadava

stoSto

prisustvo

Anwesen).

lz

prisustva,

risutnosti

Anwesenheit) ovorisadainjost.

rcma

aie1oj

predstavi

ovazajedno

a

proSloiiu

buduino56u

ini karakteristikuremena.

i6ekao

prisut-

nost

seodreduje

remenom."

13

H"idegg"r.

M.: . erruttclZeit,

. 37

.,,Vra6ajui i

sesebibuduinosno,

odludnostovodi ebe situaci ju sadalnjavaju6ie.Bi lost z buduinostizvire

to tako

Stobivia

(bolje:

bijuia)

buduinost

otpu5ta

z

sebe

adainjost.

aj fenomen,

naovaj

nadin

edinstven

aobijuii

-

osadalnjavajuia

uduinost

ovemo

remenost.

Samo

ukolikoje

tubide

odredeno

ao vremenost

no

samom

ebi

omoguiava

naz-

nadeno

ravo

moii-biti-celim

strdavaju6e

dludnosti.

remenost

e azotkriva

ao

smisao

rave

brige

Sorge)."

-

L

, q

N

r , i

I

l 3


6/21

bezdan

Abgrund).

Razumevanje

ez,temelja

privativnom

smislu,

kao

nemoguinost

acionalnog

temeljenja

misla

bi6a,

este

posle_

dica

metafizidkog

dredenja.

emoguinost

acionalnog

temelje_

nja,ne

znadi,

medutim,

da

e

smisao

ilabez

porekla,

da

e

smisao

i

stin

ki

bez- av

E j an.

B ez-

av (ajnost

nemogudnot raiionalnog

utemeljenja

u

teikoie

samo

u

horizontu

metafizidkog

mi5ljenja

njihovo

vaLenje

e

odredeno

aZenjem

metafizike.

,teStoea

eii

u

jezlkt,

kaZe

Hajdeger.

NaSi

zapadnijezici

u,

svaki

na

svoj

nadin,

jezici

metafizidkog

mi5ljenja.

Da li

je

suitina

zapadnih

ezika

samo

metafizidka

stoga

rajno proZera

nto-teo-logikom

li

ovi

jezici

pruZaju

druge

mogudnosti

azivanja,a

Stou isti

mah

znadii

ka-

zuju1,eg

ekazivanja

to

pitanje

mora

da

ostane

tvoreno...ra

U demu e teSkoiasa ezikom?Vreme biie seuzajamno

odreduju.

Ako

kaZemo:biie

este,

vreme

este,

mogli

bismo-,zave-

deni

metafizidkom

trukturom

ezlka,rei;-

da

z njihovog

uzjamnog

odredenja

roizllazi

da

e

vreme

bivstvujuie

da

e

biie

ur * no.

Medutim,

upozorava

Hajdeger,

reme

biie

nisu

unutar-svetske

stvari.

Samo

za

bivstvuju6e

ma

smisla

e6i

da

ono

este.

,,Ne

kaZemo:

iie

jeste,

vreme

este,

nego

ma

(es

gibD

biea

ima

vremena. rs

z

ovog

Es

gibt

(i*u,

ono

Oule)

Hajdeger

zdvaja

Es i

nalaziu njemu dasEreignis,dogadaj ,,prema omeOno koje daje

u

,,ono

daje

bi6e ,

,,ono

daje vreme

pokazuje

se kao

dogadaj.,a16

Pri

tome

reba

biti oprezan'.

ogaclaj

rje

neko

bivstvujuie,

pamu

ne

pristaje

pojam

Stastva,

radicionalno

protumadene

uitine

i

op5tosti

oda.

Stoga

se

pod

njega

ne

mogupodvesti

pojmovi

biia i

vremena.

shod

e:

,,Zeit

und

Sein ereignet

m

Ereignis,,tl

Za

dogaclaj

e

ne

moZe

eii:

,,dogadaj

este*,

li

,,ima

dogadaja,,.

oZe

sesamo

e(i:

,,Das

Ereignis

ereignet .l8

obzirom

na

metafizidku

strukturu ezika,Hajdegerzahteva a se smisaoovog iskazane

procenjuje

rema

njegovom

pozitivnom

sadrZaju,

ei prema

onom

Sto

on

pokazuje

naslu6uje.

jegova

nemultost

nebi proiztlazila

iz

nekenjegove

manjkavosti

veC

z manjkavosti

metafizidkog

o-

rizonta

jezlka

u kome

se

on

iskazuje.

postojeii

jezik-mi5ljenje

zalv

N a

ono

Sto z njegagovori.

Zbog

togaHajdeger

zahteva,,novu

Q

q

J

ra

Haideger,

.

: Miiljenje

pevanje,s.

81.

15

Heidegger, .: Zur Sache esDenkenss.4-5

16

isto,

.

23.

17

isto, .20

18

isto, .25.

t 4


7/21

briZnost

prema

govoru,

nikakvo

iznalaLenje ovih termina

kao Sto

sam

nekad mislio,

ve( vra1anje

nazad

na izvorni sadrZaj

na5eg

vlastitog, li

neprestano

zamiranju

ahvaienog

ovora.

'

Stase,

pak,

moZe

e6io

dogadaju? no

Stoova redoznadava

,,dogada

e

samou

jednini,

ne,

nikako

vi5e

puta,

ve6 samo

ed-

nom. 2n ogadaj e dakle neka vrsta podetka,onog Sto svoJom

velidinom

nadilaziono

Stosledi

iza

njega.

,Taj

podetak

e

osvit

grdke

ilozofije.

U njemu

se

po prvi put dovek zapada

podlLe z

jednog

narodstva

nagom

vog

ezika

sprambi6au

celini. Nakon

ovog

podetka,

ovest

zapadaje

povestkdvotvorenja.

Posmatrano

istorijski

ona seogleda

u

preobraZaju

rdkog

mi5ljenja

prevoclenjem

na rimsko-latinski,

hri56ansko-teolo5kom

umadenju veta,

u

matematidko-tehnidkom

i5ljenjunovog

veka,

u

vladavini

de-

mokratije,

omunizma

kasnije

Hajdeger odaje

fa5izam).

Kako,dakle,

skoraditi

z neautentidnevropske

gzistencije

i

ponovodoii u svetlost

utentidnog

odetka?

vo

e,

premaHajde-

geru,najzna(ajniji adatak,

er

seu Evropi

odlqdujesudbina

zemlje.

Podetak,

aZe

on,

oS

uvek

traje, stoji

isprednaskao daleki

poziv

da

ponovodostignemo

jegovu

velidinu.To

je

iskljudivo

evropski

zadatak,

er

dijalog

sa

,istokom

o5

ne

moZeozbiljnoda otpobne.

,,Moje e uverenje, aZeon, da sesamosa stogsvetskogmestana

kome

e

nastao

moderni ehnidki

svet noZe

prirediti

jedan

obrat,

da se

taj obrat

ne *o7s

dogoditi

preuzimanjem

en-budizma

li

drugih stodnih

skustava

veta.Za

remiSljanje

e

potrebna omoi

evropske

redaje njenog

novog usvajanja.

Mi5ljenje se

preo-

bralava

samo

mi5ljenjem

koje

ima isto

poreklo

i odredenje.

Mesto

preokretamoZe

da bude

ezik

shvaienu

poetsko-mitskom

smislu.

S

obzirom

na Hajdegerovu

verenost najdublju

srodnost

nemadkog ezikasagrdkim ezikom-mi5ljenjem, za razllku, na

primer,

od

Francuza

oji,

prema

njemu,ne uspevaju

vojom

acio-

nalno5du

a shvate

u5tinu

sveta),Nemcima

pripadaposeban a-

datak.U onom

smislu

u

kome

e

grdki

jezik

bio

provincijalanu

antici u tom

smislu

e

nemadki

u modernomsvetu.

Dakle,

vode6i.

,,Stoga

mo

pitanje

o bi6u

povezali

sasudbinom

Evrope

u kojoj se

le

,,Razgovor

. Heideggera

aR. Wisserom

,

Gtediita

5-6189.

. 164.

20

Ha.ldeger,

.: Miilienje

i

pevanje

s. 52.

.

21

,,samopotvrilivanje

jemadkog niverziteta

,Theoria

-2. 1988.

. 138.

22

,,Rurgouor

u

Heideggerom

od 23. ujna 1966.,Sutli6,

V.: Kako

itati

Heideggera

A. Cesarec,

agreb,

. 327.

preneto

z

Der

Spiegel

Hamburg, l . 5.

r976.)

F

rA

D

N

O

'j

15


8/21

\ r )

q

J

odluduje

udbina

emlje,pridemu

se

za samu

Evropu

naSe

stonjsko

opstajanje

okazuje

ao

sredi5te"

kaLe

Hajdeger."

U ovomporetku

koncentridnih

rugova:

biie

-

zemlja

Evropa

-

Nemadka

kao

sredi5te, tkriva se

pod

okriljem

izuzetne

emadke

ozvanosti

edan

zahtev a prevrednovanjem

dnosa

ogocentridke aradigme ao

metafizike

evropskog,

ovom

sludaju

na

nemadki

nadin

azum_

ljenog,

duhovno-povesnog

veta.

Ovaj

zahtev

de

dotle

da dosacl

uporno

sticani

dentitet

Evrope

u

sklopu

koji

obrazuju

ilozofija,

hriSianstvo

moderna

nauka

zameni

uhovno-povesnim

dentiie-

tom

koji posebno

agla5ava

jen pagansko-mitsko-poetski

klop.

Taj

poku5aj

odrazumeva

ovo

umadenje

dnosa,

a primer,

eh_

nidko-kibernetske

ivilizacr.le

evropskog

olitidkog

rojekta

rema

duhovno-povesnojradiciji.Autentidnost uhovno-povesnegzi-

stencije

rebaprema

Hajdegeru

da

stekne

prvenstvo

u

odnosu

na

tehnolo5ki

projekt

koji

odlikuje

modernu

evropsku

situaciju.

Drugadije ovore6i,

reba

usaglasiti

lanetarni

ehnidko-polit i8ki

projekt

sa njegovim

rodnim

mestom

ako

da

strudnost

ao

nadin

ispoljavanja

audno-tehnidkog

rojekta

bude

u

sluZbi

duhovno-

-povesne

egzistencije.

U

svom

Rektorskont

ovoru

Hajdeger

us_

postavlja

analogiju

zmedu grdke

kulture

u kojoj

nauka pristaje

njenojduhovno-povesnojgzistenciji nemadke ultureu kojoj on

vidi

moguinost

obnavljanja

vogpovesnog

oietka.

,Ovaj

zvorni

poJam

nanosti,

aZe

n,ne

obavezuje

amo

na,,strudnost,.,

ego

pre

svega

na

su5tinskost

jednostavnost

itanja

usred

povesno_

-duhovnog

sveta

naroda.

Da

-

tek

seovde

strudnost

moZe

stinski

utemeljiti,

tj. na1i

svoj karakter

granicu.',21

a

taj

nadin

bi

se

strudnosti

ao

obliku

bez-zavrtajnosti

a5loporeklo,

odnosno

na

taj nadin

bi strudnost

onovo

steklazavidaj.

Ovo

shvatanje

eni

u

demubitnomne menjani u kasnijemHajdegerovommill jenju.

Tako

u intrvjuu

u Der

Spiegel-u

1976.

godine

on

pita:

.,I

ko

bi

od

nas

smio

odludivati

tome

neie

li se

ednog

dana

u Rusiji

i

u

Kini probuditi

prastare

predaje

ednog

,,mi5ljenja,,

oje

ie

por

pomoii-da

se doveku

omoguii

slobodan

odnos

spram

ehnidkog

sveta."5

rizivanje,,prastare

redaje,,mill jenja,,,

dnosno

slal

njanje

na

duhovno-povesnu

gzistenciju,

vedodi

sporu

u okviru

evropske

radicije

koji

se

odvija

izmedu pitanja:

da li

naudno-

23

Ha3deger,

. : lLvotl

u ntetaf;.ziku

s.

58.

2 4 ^

. ,Samopotvrdrvan.;e

;emadkog

niverziteta

.

s. l4l

.

",,Razgovor

sa

Heideggerom

od 23.rujna

966.s.326

l 6


9/21

s

'q

D

N

J

r

-tehnoloiki

projekt

moZesavladati

uhovno-povesnu

gzistenciju,

ili duhovno

povesna

gzistencija

rZi u

svojoj moii

planetarnu

tehniku?

Ovaj

sporunutarevropskog

dentiteta

ema

sti

smisao

u

okviru samogzapada

na njegovim

marginama.

Za zapadni

du-

hovno-povesnirug razre5enjevog spora ma strate5ki nadajod

koga zavisi

moguinost

okupljanja

oko

,,zajedni5tva

udbine"

evropskog

sveta.Ali

od razre5enja

og

spora

u okviru

evropske

situacije e zavisi

sve.Planetarni

kspanzionizam

apada

e

na

marginama jegovog

sveta

porodio

skustvo

sukoba azliditih

du-

hovno-povesnih

gzistencija.

brazlaganje

lanetarne

ominacije

ikrize

te

dominacije ozivanjem

a

prevlast

acionalnog

momenta

u okviru zapadnog vetana marginama ma znadenje apadnog

alibija

za

planetarnu

ituaciju.

No,

s druge strane,

organtzacija

marginalnih

druStava roz

neku vrstu

sinteze

ehnidke

ivilizacrje

i njihove

duhovno-povesne

gzistencije onovo

aktualizuje

Hajde-

gerovo

zanimanje

a odnos

zmedu

,strudnosti"

,,zavidajnosti".

Sadase a napetost

digrava

na

,,drugoj

sceni"koja

oi

uvek

nije

ni blizu

togada sagleda

vemoguinosti posledice

ve

sinteze.

Njoj su5tinski

edostajemoguinost

asne

samorefleksije.

aktidka

sinteza nedostatakamorefleksijeubremenitinesagledivim o-

sledicama.

pravoova nesaglediva

remenitost

kazuje

da

se

pla-

netarna ituacija

eie razre5itie5avanjem

pora

tome

Stajeau-

tentidna

vropska gzistencija.

o

govori

da

sedakni

sam aj

spor

ne moZe e5itipolaze6i

amo

od mesta

a kome

e

zapodenut.

n

6e pre

biti zamenjen,

li nerazreSenrenet

u novu

problemsku

si-

tuaciju

koja zahteva dgovor

na

pitanje:

kako

odgovoriti

na

nove

izazove

drugadijihsvetova

Livota?Pri

tom, ovi

drugadiji

svetovi

Livota

ukljuduju i evropske

odlomke.

Ugradeni

u novi

kontekst

oni dobijaju

novi smisao ako

da seu

ponovnom

susretu

a Evro-

pom pojavljuju

kaonovina.

2. Haj de

g

er ova dest

ukc j a metafi

zike

Kraj filozofije kao metafizike este,premaHajdegeru, s-

tovremeno kraj metafizidki

zasnovane ovesti.

U ovom

sludaju

kraj ne

podrazumeva

a metafizikeviSe

nema,niti

da

e

metafizi

ka epoha

ednostavno

estala.Naprotiv,

kraj metafizike

znadikraj

nzvoja

unutra5njih o8uinostpgyqffikepo5to

use

one spunile

'irff6A

I 1

l9


10/21

\ r )

q

ql

do

krajnjih

posledica.

Na kraju se nalazi

unutraSnja apetostmo-

gudnostimetafizike

koje su

se

pretvorile

u stvarnost dije

e

trajanje

neodredeno.

edutim, ova stvarnost

e

zavodljiva,

er

vezuje a-

zumevanje

a ono Sto

e

u njoj

pozitivno

izloLeno.To

je

prevlast

predmetnosti, revlastbivstvuju6eg kome se ustolidilametafi-

zidkastvarnost. u5tina

rave

stvarnosti staje,

prema

Hajdegeru,

zatajena

prevlasti

metafizike.

Ona se,

pak,

ednom

stinski

otvorila

-

u

podetkugrdke

ilozofije.

Krivotvorenje

grdkog

podetka,

oje

je

potom

nastupilo,

postaje

merodavno

o dana5njeg ana.Potrebno

je

stoga

askrditinaslage

radicije otkriti

prvobitni

sjaj. Tek kad

se tradicija razloLi kad

se domisli ono o

demu

se

nije mislilo,

a

Sto

e

omogu6avalo

mi5ljenjemi5ljenog,mogude

e

najaviti novi

podetakkao izvornije zapodinjanje ovesti.U skladusaHajde-

gerovim

odreilenjem

remena,

avremeni

renutak,u kome

seuz-

diZu

pitanjapodetka

kraja,mogaobi da se

protumadi

na

sledeii

nadin:dogadanje oje iz buduinosti

novi

podetak) reuzirna

no

Sto

e

bilo

(prvi

podetak)

u savremenosti

kraj

metafizike).

U tom

smislu bi kraj metafizikebio mesto susreta va

podetka:

ednog

koji

gasne

drugogkoji

ponovo

budi sjaj. No, Hajdegerovo d-

reclenje raja metafizike

e

dvosmisleno.U

jednom

trenutku

se

radi o podetkuneskrivene ladavinemetafizike,a u drugomo na-

javi

nedeg avimnovog nepoznatog a

Sto

ne

postojipripremfeno

miSljenje.

Prvobitni obnovljeni

podetak

u u

jednom

bitnom smislu

isti, u smisludogadanja eskrivenost i aletheia.'Savremeni blik

neskrivenosti

iia

treba

raZiti u tehnidkom

odnosu

prema

svetu,

jer je

dana5nji blik

pojavljivanja

metafizike tehnika.Zbogtoga

je

dovr5enjemetafizike

podetak

svetske ehnidke civilizacije.'

Destrukcijametafizike e,onda,moZe zvestikao analitika ehnike.

Ova analitika ma

zadatak

a otkrije

povesno

egzistencijalno

orek-

lo

tehnike.Razumevanje

u5tine ovr5enja

Vollendung)

metafizike

je

razumevanje

u5tine ehnike.

Danasse ehnika azume nstrumentalno. nerazdvojnom

jedinstvu

sa

modernomnaukom

ona se

predstavlja

kao najvi5a

I

H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, . A. Bd.

9.

V. Klostcmann, rnklult am

M.19'16. . 190.,,Tamo

dc

scbivstvu.juic

vojski

zdiTc odrZava svojo.j

cskrivcn-

osti,

tck tamo

gdc

se to oduvanjcshvata z

pitanja

o bivstvuju(cmkao takvom

podinjepovcst."

2

H"i,lcgg"r, M.:

,,Kra.l

llozofije t,adaAa i5l.jcn

a",

temu.ioi.fiktzofija

C.

K. D. Zagreb,1982.. 180.

t 8


11/21

r9

forma

racionalnosti. nase

odnosi

prema

stvamosti

reko

ednoo-

braznog

adunajudeg

laniranja

u kome

e

stvarnost

retpostavljena

kao izradunljiv skup sila.

Na

prvi pogled

se dini da

je

moderna

tehnikaomogu6ila

azvol modernihnauka,mada

su u stvari one

omoguiile modernu ehniku.StanjemodernenaukeHajdeger

ob-

ja5njava

na slededinadin:

,Naudne

blasti su medusobno

eoma

udaljene.Nadin

razmatranja jihovog

predmeta

e

u osnovi razll(it.

Ova

raspr5ena noStvenostisciplina

danas e odrZava kupa u

jednom

znadenju

amokroz

tehnidku

organizacijuakulteta kroz

praktidnopostavljanje

zadataka

dredenimstrukama.Nasuprot

tomeodumrla

e

ukorenjenost

auka

u

njihovom

emelju."''Pojam

predmetnosti ovezuje

nauke stoji

u

srediStu dnosa

prema

stvar-

nosti.Upuiujuii naDekarta oji utvrdujenovovekovni ojamme-

tode,Hajdeger vodi analizu

ehnike

u njeno

povesno-metafizidko

poreklo.

Predmet

ostoji

amo

gde

dovek

postoji

kao subjekt.

Pro-

tumaden ao egocogitoon oznadava

redstavljajuiu

vest.

Za nju

je

sve, ukljudujuii

i

doveka,

stovetan

predmet

straZivanja.s-

traZivanje

strog

naudni

postupak

odlikuju nauku kao

proizvodnu

snagu.U egzaktnom ogranidenom

odrudju

straZivanja, kome

sestvarnost zima

kao

proradunska

rada,

adovekom e

postupa

kao sapredmetom.Celovit ishodsvega oga sepokazujeu liku

humanizma,antropologije metodskog

subjektivizma

metafi-

zidkih oblika interpretacije tvarnosti.Konadno,Hajdegerzak-

ljuduje,naukesu metafizidkiutemeljene to

je

ono Stose

nalaziu

temeljunjihovog

edinstva."

S obzirom na metafizidko,odnosno

filozofsko

poreklo,

one

o5

uvek noseu sebi spomenna istinsko

poreklo.

Grdko razumevanja nanjakao theoriane odnosi se na

znanjekoje

je

samosebi svrha,

vei na znanje

o onom Sto

e

egzi-

stencijalno

najvrednijemiSljenja, a

prisustvo

egzistencije

ne-

skrivenosti. bog togaHajdeger umadi heoria kao najvi5ioblik

energeia,

judskogbi6a-na-delu

am-Werke-Sein).

rci nisu

hteli,

misli

on,

da

praksuprilagode

eoriji, vei su teoriju shvatili

kao

najvi5eozbiljenje

prakse.

Prema ome:

,Grcima

nanost ije

,,kul-

turno dobro",

negonajunutra5njije drecluju6aredina elenarod-

no-drZavne gzistencije."'Ona

je

horizont delovanja

usred

'Hcidcggcr,

M . ' .Wegnwrken

G.

A.Bd.9.

s.

104

o

H"i.l.gg".,

M.:

G.

A. Bd.29130. . 48.

,,Naukc

u vrstc natini

fikrzo-

liranja,nc obrnuto..."

s

Hcicleggcr, .:

,,Samopotvrdivanjc

jcmalkogunivcrzitcta",

. 139.

t

c

F

>q

)

lI"

r:

N

J


12/21

.U

;

q

J

prikrivajuie

celine bivstvujuieg.

U tom horizontu

dovek

deluje

preko

echne

da bi odoleo

zazovtmaopstanka.

Savremeni

id

pojavljivanja

ehnike

postav Ge-Stel)

tvara

privid

da

e

tehnika

judski

din li

sredstvo.

o-srcr

kao

bit tehnike

je jedanodpovesnihoblikapojavljivanjabiia. On e nadin zazivanja

i

otkrivanja

bivstvujuieg

u celini.

Tumadenje

ehnike

kao

pro-iz-

vodenja

Her-vor-bringen),

azotkrivanja

Entbergen)

ovodi

e

u

sredi5te

azumevanja

i6a

istine

kao neskrivenosti.o

Medutim,

metafizidki

utemeljena

ehnika

svedodi

bez-za-

vidajnosti

doveka.

,Bezzavllajnost

ostaje

vetska

uclbina.

bog

toga

e

neophodno

a

se a

sudbina

misli u

smislu

povesti

biia...

Ona

proizilazi

z

sudbine

bi6a

u liku

metafizike,

na

e

udvr5iuie

istovremeno aobez-zavidajnostrikriva."TPonovnoobnavljanje

podetka

zahteva

miSljenje

oje

nije ni

filozofija

ni nauka.

Jer,ni-

kakva

metafizika,

ilo

materijalistidka,

dealistidka

li

hridianska,

ne

moZeni

da

obnovi

podetak,

niti

da iskaZe

savremenu ovest

biia. Ponovno

nalaZenje

avrlaja

ehnike

e

vezano

za evropsko

poreklo.

Dodu5e,

Hajdeger

u Pismu

o

humaniz.mu

agla5ava

a

e

ponovnom

nalaZenju

avid.aja

tran

svaki

nacionalizam,

er

je

on

,,metafizidki

ntropologizam."

li isto vaZi

za

nternacionalizam,

individualizam kolektivizam.PremaHajdegeru, rvi preclstavlja

nacionalizam

podignut

do sistema,

dok druga

dva

predstavljaju

subjektivizam

doveka

u

totalitetu.

Ni

jedan,

dakle,

ne daju

pravi

odgovor

na

pitanje

dovekovepraktidne

pripadnosti.

Zbogtoga

e

zanjega,,danas

dludno

itanje:

ako

se ehnidkom

azdoblju

op5te

moZe

pridodati

neki

-

i koji

politidki

sistem?"Na

to

pitanje

Hajdeger

nema

odgovor,

ali nije

uveren

da

je

to demokratija.n

ostojeii

politidki

modeli,kapitalizam

li

komunizam,

merika

li Rusija,

nisu zadovoljavaju6arstaodgovorana izazovkraja metafizike.

Obrasci

rugih

kultura

akode.

,Ova

Evropa,kaie

on,

u

opakom

zaslepljenju

uvek

spremna

da sama

sebe

potajcem

udari u srce,

leZi

danas velikim

kleStima

zmedu

Rusije,

edne

strane, Ame-

rike,

s drugestrane.

Rusija

Amerika

su,metafizidkiposmatrano,

isto;

isto neuteino

beSnjenjeazobrudene

ehnike

organizacije-

nHcidcggcr,

M.: Uber

den Huntut i ; ; tnrrs,

rankl 'ur t

am M. 1949.

s.28,

,,Tehnika

c

u svo.jo.j

uitini

jcdna

bitno-povcsnasudbrna

biia ko.jaboravi

u zaboravu

Naimc

ona sc

nc

vraia

samo po

imcnu na

grtk

echne, ncgo ona

bitno-povcsno

potidc

izjcdnog

na(,inaaletheitt,

o

jest

pokazivan

a

biia."

7

iskl , s. 27.

I

,,Rrrg,ruu,

sa Heidcggcrom"

rvJ23.ru.jna1966.

20


13/21

F

'6

)

o

-

N

r

-bez-tla

za normalnog

doveka."''

Ovaj stav

Hajdegernikad

nije

rrrenjao,ako

da se

on moze

p.repoznati

u Pi.smu humaniz,mut"

u intervjuu

u

Der Spiegel-u.

Jedin-o

e jednadenju

omunizma

svetske

emokratije

odat

a5izam.'' l i,

nacional-socijalizam

e,

premaHa3.legeru,io naputuda stekne ravi.odnos

rema

ehnici,

mada

nije uspeo

bogneiskusnog

i5ljenja.' 'Dakle,

on

e

nago-

veStavao oguinost

da tehnika

obnovi

podetno oreklo

da dovek

u njoj

nade

zavi(aj. Postoji,

u stvari, u Hajdegerovom

mi5ljenju

jedna

principijelnae5ko6a

o5

od

Bita i vremenrl.

aime,on uspeva

da konstrui5e

misaoni

put

od

faktidnostiegzistencije

o ontolo5ke

ravni, ali

ne moZesa

stim

pouzdanjem

a se

vrati

od

eksplicirane

ontoloike

ravni do

faktidnostiegzistiranja.

,ZaEta

se

u-biie

fak-

tidnoodluduje, gzistencijalnanaliza rincipijelnone moZeda

razmatral

-kaie

on.'o

Ovaj

raskorak

rati

i

kasnije

Hajdegerovo

miSljenje. stavljajuii

po

strani

pol

tidke mpl

kacijeHajdegerovih

faktidkih odluka,

pak se

moZe eii da u

Hajdegerovoj

misli stoji

otvoren

put prema

nacional-socijalizmu,

ar u onoj

meri u

kojoj u

grdkoj

ilozofiji stoji

otvoren

put

preobraZaja

pravcu

metafizike.

Po5to,

rema

Hajdegeru,

metafizidkomi5ljenje

nije u stanju

da sagleda

lavne

crte bit

zapodinjuieg ehnidkog

azdoblja

er

je

ovo razdoblje

stvarena

etafizika, ona

sebe e moZe agledati

u celini

zvansopstvenog

kvira),

postavlja

e

pitanje:

o moZe?

No,

prvo:

ko ne moZe?U

okviru drugih

duhovno-povesnih

radicija

ovo se

pitanjene moZe e5iti,

er

tamo nema

poreklo.Pored oga,

razre5enje

e

moguie,

prema

Hajdegeru,

amosa

onogmesta

na

kom se

metafizika/tehnika

a(ela.

Ne moZe

ni zapadna

metafizika,

ni kao nauka,

i kao filozofija,

ni kao teologija.

Upravo

onezastiru

'Ha.jdcgcr,

M.: Uwttt

u metaliziku,

.

53-54.

t')

Hci.l"ggaa. .: 0her

tlenHuntunisnttrs,s.2S-

tt

,,Rr,rg,,u,,,

u Hcitlcggcrom"

d 23. u.ina 966,

s.

3 7.

' t

H"i , l"ggrr,

M.

,.Rcktorat

933/-14.inicnicc

napomcnc",

luoriu

l-2l l98tt.

Bcogratl ,

. 1.17.

f3,,Rr,rg.ru,r,

sa M. Hcitlcggcmm"

od

23. rujna

1966.s. 326.,,Poloi,a.i

iovcka u svctu

planetarncchnikcnc

vidim kao ncrazmrsivu

ncizbcZnu utlbinu,

ncgozadaiumi(ljcnjavidirnbai u tomcda u svoiimgranicama ripomognc ako

bi iovck

uopitc

tck stekaodovol jan

odnos

prcma suit ini

tchnikc.Nacional-

soci jal izam.ic

loduic

iao u tom

pravcu.

l i

t i l iudi

su bi l i suvi ic

nciskusni

miil

cniu

da bi

zaista obili

cksplicitan

dnos

rcma

onomc

to scdanas biva

Sttr

.ic

na

putu

od

prc

tri

vcka."

to

H"i,.lcgg".,

M.:

. einunttkit

,s.3t12.

21


14/21

izvori5teevropske

povesti

duhovnosti dine zapadnog oveka

bez-zavidajnim.

Metafizidkomi5ljenje

e

odrodenomi5ljenje.ViSe

niko

ne

govori

misle6iu izvornomsmislu,

kaZeHajdeger.

zvorno

mi5lje-

nje e daleko ednostavnije d metafizidkog, li zbogsvoje edno-

stavnosti

aleko

e\e

u izvodenju.Ono

e

privilegija

malog

broja

mislilaca.Zbog toga

e

ono

o5

nerazumljivo e6ini

ako

da

veiina

trebada se

prepusti

odstvu

onih

koji

su

najdubokoumniji.

Razliditeduhovno-povesneradicije su

nesamerljive,

ao

na

primer

zapadna istodna.

Zato

ozbiljan

razgovor

medu njima

joS

ne moZeda

otpodne.

pak, to ne-znadi

otpunu

nemoguinost

razgovora oji bi mogaoda se

povede

o samojstvari,

smislubi6a,

ukoliko e on otvoren.Za sad aj razgovorspredava amoprevodenje

na drugoj strani.

,Tako

malo

kako

se mogu

prevestipesme,

moZe

se

prevesti

edno

mi5ljenje.Ono se svakakomoZeopisati.

eim

se

podne

sa doslovnim

prevodima,

sve

biva

preobraZeno.

'

Sto se

tide ehnidko-naudnog

ezika,

on

e

prevodiv

na sve

ezike.

Medutim,

tu se i ne radi o

prevoilenju,

smatraHajdeger,

ve6

o

jednom

te

istom matematidkom/metafizidkom

ovoru.

Prema

tome

prave

komunikacije li nema, li

je

krivotvorena.Pravi razgovor

e

mogui,

ne na osnovu autoritativnih skaza,vei na osnovu merila koje

dolazi z samestvari. stinski razgovor

se

moZezapodeti amona

mestu

na kome

seotkriva

biie i

gde

seotvara

edan

svet.To mesto

otvaranja

este ezik

shvaien kao

jedinstvo

mi5ljenja

pevanja,

izvorne

ilozofije

poezije.

Koje

e

to mestou istorijskoj avni?

Rodno mestoevropske

planetarne

ominacijeutemeljene

metafizidki

este

grdki

jezik/miSljenje.

U

jednom

smislu ono

je

nepovratno

zgubljeno,

er je

nestao

njegov

povesni

svet.No, ne

radi seo tomeda se aktidki povesnooZivi dogadajpodetka os-

vitanja

zapadnog

veta,

ed

o

tome

da seobnovi smisao og osvitanja

u

grdkom

eziku/miSljenju.

Ako neki

jeziklmi5ljenje

dopu5taot-

varanjezvornog

misla i6a,onda

e

on mestoobnavljanja

odetka.

Na osnovuunutra5nje rodnosti a

grdkim

ezikom/miSljenjem,

a-

ko veruje Hajdeger, o mesto

este

nemadki

ezik/mi5ljenje.

Na

osnovu toga

nije

te5ko

izvesti izuzetnu nemadku

pozvanost

u

vodstvuEvrope.

Tehnika e na taj nadinnaila zavlhj u jeziku/mi5ljenju. z

jezidke

predaje

zvedena it

tehnike,

na

osnovu oga

zvedena it

22

't

,.Razgovor

aM. Heideggerom

;d23. ujna 1966.

.

32ti.


15/21

F

'ah

N

J

politike koja tehniciodgovara,

odrazumeva

rojekt

,velike

poli-

tike u kome se

zanemaruje vakodnevna

neposredna

olitidka

praksa.

Kao Stoontolodka

azltka

poravnava aktiike

razlike

po-

moiu

pojma

neautentidne

Se

das

Man)

egzistencije,

ako

,,bitno

miSljenje

zanemaruje

na(a1,,malih

oraka

u kojima se odvija

egzistencija

i5dekivanje

elikog dogadaja

nadolaska i6a.

U

pitanje

o

kraju

metafizike

u obliku

vladavine ehnike

Hajdeger,

pored

metafizidke,

kljuduje

duhovno-povesnu

radiciju

i njeno mitsko-poetsko

evanje/miSljenje. okviru

takvog

poetsko-

-misaonog

skustva

ehnika

rebada

nadesvoj

zavilaj. Oba

toka

evropske

radicije,

metafizidki

mitsko-poetski

u evrocentridki.

U duhovno-povesnim

radicijama

oje

nisuevropske

osledice

a-

padnogprojektasu slidne,ukoliko se on razumekao teinja za

dominacijom

bez

obzira

da

i

je

njegovo

opravdavanje

asnovano

na wiverzalnim

ili iskonskim

vrednostima.

Zbog toga se

i zna(aj

pitanja

o kraju

metafizike

elativizuje,

li se

zanadaj

itanja

o

vla-

davini ehnije

produbljuje.Moglo bi se

edida se

ova dva aspekta,

u Hajdegerovom

miSljenju

stog

pitanja,

moraju

azluditi.

Pitanje

o

kraju metafizike

e

vezano a odredenu

uhovno-povesnu

radiciju

kao 5to

e

evropska.

itanjeo

vladavini ehnike

e

od op5teg

zna(aja.

Zbog togaodgovorna_ itanje: ,kakvavrstapolitike odgovarae-

hnidkom

razdoblju? 'o

ije

u osnovi

svog bitnog

porekla

samo

evropski

odredena.

3. Jezik

kao uporiite

destrukciie

metafizike

Hajdegernalazi upori5teza destrukcijumetafizikeu povesti

biia. Ovde

upori5te

ije shvaieno

kao

neka

vrsta

dvrstog

oslonca,

temelja.

Ono

e

vi5eokvir,

nego

adkaoslonca.

Hajdeger e

zridito

usmerava

a

destrukciju

pojmovakao Sto

su subjektivnost,

red-

metnost,

upstanca,

m

itd. Stoga

e

razumljivo

da bi

traZenje

po-

ri5ta

za razlaganje

radicionalne

ilozofije

trebaloda se

razlikuje

od racionalnog

temeljenja

ednog

miSljenja.

o miSljenje

rema

sopstvenoj

edi

hodeda bude

drugadije

d

metafizidkog.

Ono

tezi

da bude

stroZije

od utemeljujudeg

mi5ljenja,

pri

demu

,stroZije

znadi

primerenije tvari

mi5ljenja

u tom smislu

ednostavnije.

o

svojoj

nameri

Hajdegerova

misao

bi trebalo

da

bude

krajnje

radika-

t6

H id gg .,

M: Uber

tlen Hmnanismus,s.28.

2 3


16/21

9

o

J

lan zahvat.

On dak ne misli

da

e

njegov

projekt fundamentalne

ontologije

u

potpunosti strajaou

tom

pravcu.Tako

u

predgovoru

zapredavanjeStaie

metaftzika

n kaZe:

,Tako

dugo

dok se ovo

mi5ljenje samo

o5

oznadava

ao fundamentalna

ntologija,

ono

samosebiprepredujezakrduje ut.Naime,naslov ,fundamentalna

ontologija

izaziva uverenje

da

je

mi5ljenje

kao

fundamentalna

ontologija,

oje

poku5ava a misli

istinu biia,

a ne kao ontologija

istinu

bivstvuju6eg,

o5

uvekneka

vrstaontologije.

Po5to

e

on-

tologija

kao drugo ime

za filozofiju

i metafiziku

uvek

bila stvar

uma,svako

njihovo ogranidavanje

avodi

na

pomisao

o

iracional-

nosti.Hajdeger

na

ovaj

prigovorodgovara

ako Sto

stide

da se u

ne

radi o izboru

zmedu acionalnosti

iracionalnosti

vei

o

pret-

postavkama a kojima e moguie razvitiovupojmovnuoprednost.

Ovakva

podela

e

posledica apu5tanja

zvornesu5tine

ogos-ai

vladavinemi5ljenja

ao ratio-a

u

smislu

uma razuma)

adbi6em.

,lracionalizam

je

neka

vrsta

racionalizma,jer

pobudujeneoprav-

danu nadu da

e

racionalizam

moguie

prevazi(i

pukim

porica-

njem. t2 reba,

dakle, 6i dublje

od ove

pojmovne

podele.

Upori5te

za razlaganje

metafizike

e jezik/mi5ljenje

kom

se samo

razlaganje dvija.

Hajdeger

se

poziva

na

grdko

ime

za

jezik, mi5ljenje, m - na logos.Pristup ogos-tt ije neposredan

zbog oga Sto

se uvek

kad mislimo

nalazimo

u okviru

njegovih

skrivenih

pretpostavki.Po5tonije

moguie

zauzetineko

meta-je-

zidko, li meta-logidko

tajali5te,

edini

nadinda seotkrije

njegova

su5tina

este

strajavanje

hermeneutidkom

rugu.

U dinjenici

da

hermeneutidki

rug ne

podleZe ahtevima

radicionalne

ogike

Hajdeger

e vidi nedostatak,

ego

prednost obzirom

na zvomost

miSljenja.

U tom svetlu

ogika

bi bila

mi5ljenjekoje

nije u stanju

da shvatibiie, jer je i samanajizrazitiji id metafizike.

Da

bi

pokazao zvomu

vezumiSljenja

bi6aHajdeger

puiuje

na

grdki

odnos

zmedu

ogos

physis.

On

kaZe:

,Phvsis

/ogossu

jedno

e isto. a3Grci

su razumevali

bi6e

kao

physis

kao

bgos

lJzto

,,Logos

adrZi su5tinsko

oreklo orme ditavog

ezika

(...)

time odreduje

adin azivanja

ao ogidkog

azivanja

Sirem

mis-

lu.

*

Povesni

reobraZaj mislabi6a

e

stoga

merodavan

za

preo-

btaLaj smisla

logos-a.

Njegovo

dana5nje

azumevanje

otide z

a2

Haideger,

M. : Uvod

u metafiziku

s. 189

a3

isto, . 143.

4

Hajdeger,

M.: Miiljenje

pevanje

s.78.

24


17/21

dalekog

preobrai,aja

jegovog

zna(enja

u odnosu

na

i.zvorni

poEetak. avremeni

usret

anjim

pretpostavljaobidajen,

vag-

da5nji

prosedan

adin

azumevanja.

vagda5nji

adin

azumeva-

nja

Hajdeger

naziva

aktrcitetom.

Faktidki

mi se odnosimo

prema

logos-u

sa

metafizidkom

predrasudom.

re zriditog

razumevanja

mi se kreiemo

u implicitnom

razumevanju,

red-razumevanju.

pred-razumevanje

e,

kao ostali

enomeni

koje

Hajdeger

azmat-

ra,

dvosmisleno.

no s

edne

strane vedodi

padu

zvornog

a-

zumevanja

ekog

enomena

a

metafiziiki

plan,ali i o sedanju

a

izvorni

smisao

ekog

enomena.

izvornom-smislu

ogos

ozna-

davadavanje,

opultanje,

ojavljivanje i6au',

e se

na taj

nadin

spaja

sa

stinom

biia

kao neskriveno5(u

aletlrcia).

o5to

misliti

zna(ikazivatito Stoe vrednomi5ljenja,poezijakao su5tinaezi-

ka

i filozofija

kao miSljenje

du

zajedno.

,Filozofija

njeno mi5-

ljenje

su

u istom

redu samo

sa

poezijom. * Mi5ljenje

pevanje

pripadaju

edno

drugom.

Njihov

susret

toji u

temelju

svanuia

sveta.

Stvari

esu

i

postoje

kroz

jezik.

Obnavljanje

miSljenju

susreta

asvetom

este

obnavljanje

aclanja

zvornogsmisla

biia.

Zbog

togajezik

ma karakter

povesne udbine,

er

odrecluje

aitn

na

koji

pripadamo amom

dogadaju

veta.

Po5to

e,

prema

Hajde-

geru,poezijaprajezik ednog povesnog aroda,suStinu ezlka

moramo

hvatiti

z

suStine

oezije.U tom smislu

poezija

e

temelj

povesti.

,Po5to

e

sudbina

ezika

emelji

u svagda5njem

dnoSenju

nekog aroda

rema

iiu,

kaZe

Hajdeger.

o 6e.nam

e

pitanje i6a

najunutra5njrje

replitati sa

pitanjem

ezlka. '

Hajdeger

pri

tom

nagla5ava

a dovek

ne raspolaZe

ezikom.

Jezik

odreden

ao

,,kuia

bi6a

este

sam

,dogadaj

Iezrk

e

dogaclaj

tom smislu

Sto tvara

svet, li Stose sa njim radasvet.On otvarapovesnihorizontu

kome

se

za

ledan

arod

moZe

ne5touopSte

ojaviti.U tom

pogledu

jezik

je

podetak, acrt

koji u

sebi

nosi moguinost

pojavljivanja

svega

potonjeg,ali

i moguinost

zatvaranja

orizonta.*

On

je

dogadaj

smislu

ustanovljavanja

edne

paradigme

azumevanja

a5

H id.gg.t,

M.: Sein

unclZeit

s.

33.

Takode

Miilienje

i

pevanje

s.217.

,,logos

este): sagakoja,

pokazuju6idopu5ta

a

se bivstvujuie

pojavi

u

svome

jeste.

6

Hojd g r,

M.: I|vod

u

ntetafiziku,s.

3.

a7

isto,

.66.

*

H id.gg..,

M.:

Poreklo

umetuitkog

ela, Mladost,

agreb,

.

74.

,Pravi

poietak

e

kao skok

(Sprung)

uvek

preskok

Versprung) kome

e

sve dolaze6e

ve6

prekoradeno,

remda

ao

prikriveno.Podetak

kriveno

ei sadrZi

vrSetak.

-

,6

)

N

I

r

t (


18/21

'L)

O

J

sveta,

stoga,

aZe

Hajdeger,

n

e

monolog.

Kao

monologon

e

razgovorsa

samim

sobom,

azgovor

u sebi.

Po5to

e6 sadrZi nu-

tra5nje

ustrojstvo

vladavine

u

iskazivom,

ogos

kao

,,zbiranje

sabranost

Sammlung

und

Gesammelheit)

e

razgovoru smislu

spora zmeduonogStoe u njemu menovano unutra5nje ranice

koja tom

imenovanom

uskraiuje

li dozvoljava

pojavljivanje.

U

tom

pogledu

ezik je

paradigma

oja

omoguiava

svet,

ali

koja

ga

na odreilenoj

granici

sputava

sadrZi

njegov svr5etak

ao

granicu

iskazivosti.

Ofvorenost

iia

kao

neskrivenost

ivstvuju6eg

celini desila

se

na zapadu,

remaHajdegeru,

rvi

put kod Grka.

Zbog toga

e

njihovo

miSljenje/pevanje

ostalomerodavan

obtazac,uzor

a celu

kasniju

povest zapada.

apadse oS uvek nalazi u prostoruhori-

zonta

koji su Grci

otvorili.

Meclutim,

u okviru

ove

paradigme o-

godile

su znadajne

ransformacije.

vaki

put

je

to bilo

stvaranje

nove

paradigme,

li kako

Hajdeger

kaZe:

,Svaki

e

put

niknuo

jedan

novi

i bitan

svet. 4e

va

transformacija

zvorne

grdke

para-

digme

e

zapodela

a

imskim

prevodenjem

rdkog

mi5ljenja/jezi-

ka. Po5to

e

ovom

prevodenju

edostajalo

zvomo

skustvo

mi5lje-

nja,

ono

e

zaHajdegera

eautentidno.

o

je

tadka

gde

zapodinje

bez-zavl(ajnost

apadnog

veta.Medutim,ni ova,ni kasnije rans-

formacije

grdke

zvorne

paradigme,

ao Stosu

srednjovekovna

moderna

ransformacija,

isuu

potpunosti

oniStilezvomo

skust-

vo mi5lje

nja. U savremenoj

ituaciji

nalazimo

se

pred stovremenim

povladenjem ve

izvorne

paradigme

nagove5tajem

ove

li ob-

novljene

paradigme

koja

bi

zapadu

mogla

da

povrati sigurnost.

Horizont

sveta

otvoren

grbkim ogos-om

moZe

se,

dakle,

umaditi

autentidno

neautentidno.

no

Stose

danas

nazivalogocentrizmom

predstavlja eautentidan

id izvomegrbkeparadigmeogos-a.Pot-

punu

prevlastnjenog

neautentidnog

blika

Hajdeger

naziva

,nat-

murivanjem

zamradivanjem)veta ,

duhovnom

propaS6u

apada.

Nju odlikuje

,bekstvo

ogova,

azarunje

emlje,

po-masenje

ove-

ka,mrLnja

podozrenje

remasvemu

stvaraladkome

slobodno-

ae

isto,

s.75.,,Uvek

kada

bivstvujuie

u celini

kaobivstvuju6e

amo ahteva

utemeljivanje

u otvorenost,

dospeva

umetnost

u svoju

povesnu

bit

kao zadinjanje.

ona

sena zapadu

rvi put zbila

kod Grka.

ono

stose ubuduienazivabiie, bese

merodavno

ostavljenou

delo.

Tako

otvoreno

bivstvuju6e

u

celini_bese atim

pretvofeno bivstvujuie

u smislu

bogom

stvorenog.

o

se

zbilo

u srednjem

eku.

bvo

bivstvuju6e

be5e

ponovno

promenjenou

podetku

tokom

Novog

veka.

Bivst-

vuju6e

postade

redmet,kojim

semoZe

adunski

gospodariti

pregledati

ga '

26


19/21

me , li

,,onemodavanje

uha,njegovo asturanje,scrpljivanje,

o-

tiskivanje

pogrelno

umadenje. s

Kakav

e

smisao

,bekstva

ogova u tehnidkom azdoblju?

ZaHajdegera

e_.izvoma

u5tina

ezika

u

pesniStvu

oje

e

,,nose6i

temelj storije ''. On zapodinje ,imenovanjem ogova koje sve-

dodi o odgovaranju

ednog

naroda njegovog

sveta,o

jednostavnoj

sigurnosti

svetu.Nedostatak

ogova reba

umaditi

kao

povlade-

njejedne

paradigme,

ao sklapanje

orizontajednog

veta.

Tako

niSta,,vidljivo

jednoznadno

i5e

u sebine sabirejude stvari,

iz takvog_ abiranja

sebi sastavlja vetsku

povest

ljudsko

pre-

bivanje.

Prema

ome, svet

e

izgubio svoj temelj, a duh snagu

jedinstva

u odludnosti.Ovakvo

umadenjemodernog obasvedodi

o Hajdegerovom okusaju asavremeniehnidkisvetprotumadiu

svetlu

mitsko-poetskeradicije,

nasuprot

eolo5koj

filozofsko-na-

udnoj

radiciji.Mitsko-poetska

radicija

postaje

it

koje

se

Hajdeger

drZiutral.enju

onovne avidajnosti tehnidkom vetu.

Destrukcij

a

metafizike

teLi

za

rasplitanjemmetafizidkih

dvorovakako bi dospela

u horizont

pobetka.

Put ka njemu

je

dvostruk: roz samu

metafiziku,

er

onanosi u sebispomen a

po-

detak, kroz horizontpoetsko-mitskog i5ljenjau kome e svetlo-

st

podetka

llja,

ali i nenametljivija.

naga

odetka

e,

rekaobi

Hajdeger, naga

edne,,nenasilne

oii . Razgovor destrukciji

metafizike

moZese sagledati

ao razgovor

o

logocentridkoj

ara-

digmi

unutar zvornije

paradigme

rdkog

ogos-a. ek

e

ova druga

paradigma

granica

samoj

sebi. Sav razgovoru

jeziku

se

dogada

kao isku5avanje ve

granice.

U skladu sa tim

moZe se re6i da

fig:.lre

physis

logos maju

istovetnu

strukturu

onog Stose od sebe

rada, aste,vlada samosobom dovodi sebeu neskrivenost. o,

ako

moZemometafizidki

govor

smestitiu okvir izvornesu5tine

e-

zika,ne

moZemostupiti

z

jezi(ke

su5tine

oju Hajdeger drecluje

Y,n sag.u

Sage).

On kaZe:

,Su5tina

ezikajeste

saga

kao

poka-

znica. Nju odlikuje

dopu5tanje a se

ne5to

pojavi,

duje,

vidi.

Kao

pojavljivanje pokazivanje

,same

tvari ,onaoznadava

pris-

ustvo

odsustvo vake

vrste.

Ona

e

samopokazivanje

i6a.

Po5to

je jezik

otkrivenost

biia,

onda

e

dovekmestou

kome

ezik

govore6i

s

Hajdeger,

M. Uvodu metafiziku,s. 4.

60.

5r

Ha.ldeger,M.:

Miiljenje i

pevanje

s.

140.

52

Heidegger, .: eemu

pesnici,

Mladost,Zagreb,

.83

s3

Ha.ldeger,

M.: Miiljenje

i

pevanje

s.233.

a)

F

>q

f

N

J

2'7


20/21

slu5a anr

ebe.

bog ogajezikne

pripada oveku, ego

obratno:

dovek

pripadajeziku,jer ovori

znjega.Ono Stojezik

pokre6e

njegovom

pokazivanju

kazivanjujeste

ogadaj.On skuplja

pris-

vaja horizont

jezika

u

jedinstvnu

strukturu

mnogostrukog

oka-

zivanja.,,Na oreklu edi to

est

judskog ovora iz sage, oreklu

koje ma

odliku dogadaja,

odiva

ono Sto

e

svojstveno

eziku. *

Po5to

padamo dogadaj, agu

li

jezik,

mi nismou moii da h

predmetno

buhvatimo aocelinu. ezik

koji kroz oveka

govori

samsasobom

e

monolog.Hajdeger tome

kaZe:

,Monolo5ki

a-

rakter

ezidke

u-itinema svojustrukturu nacrtu age...

er ezik

jeste

monolog.

Jezik

e

monolog,

er

jedino

on istinski

govori

aficirajuii

samsebe

preko

doveka oji mu celovito

pripada.

U

toj

celovitosti

pripadanja

alazise

moguinostunutra5njegazgovora

kao samopokazivanlasamoskrivanja.

ezik

e

istovremeno

oka-

zivanje skrivanje.Tako se na osnovuonog Sto

e

mi5ljeno

moZe

otkriti ono

o demu

nije, ali Sto

e

odredivalo no

o demu

se

zridito

mislilo.To

e

moguiena

osnovu

oga

Sto

miSljeno/kazano,ovedeno

do krajnjih moguinosti,dopiredo unutra5nje

ranice

miSljenja/ka-

zivanja.U sporu zmedu

granice pozitivno

skazanog

tkriva se

neiskazano. o,

ono

vi5enema

smisao

emelja,

snova ao sup-

stance, ego emlja kao unutra5nje

ranice

li strukture

hurizonta

koja e imanentnajednomvetu.

Logocentridka

aradigma

e

sme5tena hori.zontzvorne

paradigme

rbkog

ogos-a ija

e

strukturamonololka.Dogadaj

kao dovr5enjeli obnova

paradigme

agove5tava

voju

objavu u

nemadkom

eziku,

smatraHajdeger,

er

nemadki

ezik

ima najveiu

snagu

e6anja

a

izvornu

su5tinu

ezika.

Meclutim,

za Hajdegera

je

to neizvesan

ogadaj,

ako

da

preostaje

amo

dekanje-oslu5kiva-

nje

,,nadolaska

iia . U

tom i5dekivanju

reostaje

amo

nada

da se

pove6anjempasnosti oveiava moguinostdolaska pasonosnog.

Medutim, pasnostaneizvesnim

shodom

eneradasamcl

na

ednom

mestu. odekivanja,.spasonosnogurazlidita.Zapadno

i5dekivanje pasonosnog

e moZe

biti dovoljnosamom ebis obzi-

rom na

policentridnost

onoloikih

projekata

na

globalno

odrudje

njihovog nteresa.

ko

se

o5

uvek

ne moZezapoieti

razgovorsa

istokom, ako smatraHajdeger, bogmonolo5ke trukture jihovih

svetova,

ko

e

prevodenj i

skustva

ednog

mi5ljenj

/govorenja

s

isto, .245.

55

isto,

.246.

2.8


21/21

drugo

uvekkrivotvorenje,ime nije odloZeno udeljavanje

azlidrtih

svetova.

no se

aktidki

odvrja

svevi5e

ubrzava.

nsistiranje

a

njihovim

monoloSkim trukturama

e odlaZe

roblem,

egosve

ja(e

zahteva

dgovorna

pitanje

kakodolazido ukrStanja a5

mono-

lo5kihstruktura situaciji

njihovogneizbeZnog usreta.

bog toga

,,obnavljanje

odetka mora ostati nedovr5en rojekt.U sudelja-

vanjurazliditihsvetova bnavljanjema kog

podetka emarginali-

zujespram

ovih

povesno-praktidnih

adataka.

Mile Savii

HEIDEGGER AND THE DECONSTRUCTION OF

METAPHYSICS

Suttmmt\

In this

article author

presents

undamental

comprehensionsof Heidegger's

surpassingmetaphysics,

mode of his destructionof metaphysics

and

points

out

language

as

the

base of such enterprise. n Heidegger's

relation towards the meta-

physics

he discerns wo

coursesof E uropean radit ion that Heidegger

contrasts

each other. On one hand is metaphysical (onto-theoJogical) course rvhich includes

philosophy,

science nd theology,

and

on the other

hand s myth-poetical radit ion.

In the myth-poetical

radit ion. whieh existenc es n

authentic

understanding

f

the

language,

Heidegger sees he

possib i l i ty

of a new

pattern

of the

foundation

of

technical

world. The author sees he disputebetrveen

ogocentrism,which Heidegger

interpretsasareducedunderstandingoftheCreek

ogos,andmyth-poeticaltradit ion,

which keeps authentic senseof logos,

as an expression of one limited

-

Western

-

life-rvorld.

His thesis is that

apan from this dispute

practical-existential problems

intrude themselves

n the impact

West with marginal life-rvorlds, so that the impor-

tance of this dispute becomes less relevant in condit ions new world-historical

situation.

=

F

'q

o

IL

N

J

r

Documents

Hajdeger i Dekonstrukcija Metafizike