Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Odsek za umetnost i dizajn Osnovne akademske studije Scenska arhitektura, tehnika i dizajn

III godina studija

SINTEZNI PROJEKAT 2018/2019.

AMBIJENTALNI SCENSKI PROSTORI ZRENJANINA – Čovek i grad Period realizacije: Oktobar 2018 – maj 2019. Rukovodioci projekta: Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor Dr Slađana Milićević, docent Rukovodilac vežbanja: Karl Mičkei Tim nastavnika: Arhitektura scene: Dr Aleksandra Pešterac, docent

Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor Tehnika scene: Dr Romana Bošković Živanović, vanredni profesor

Dr Tatjana Babić, docent Vladimir Ilić, docent

Dizajn scene: Dr Mia David, docent Dr Dobrivoje Milijanović, docent Dr Andrija Pavlović, docent

Umetničke prakse: Dr Tatjana Dadić Dinulović, redovni profesor Dr Slađana Milićević, docent Dr Andrija Pavlović, docent Mentorski tim saradnika: Dr Aleksandra Pešterac, docent Dragana Pilipović, istraživač-saradnik Dragana Vilotić, asistent Milica Stojšić, asistent Aleksandra Lozanović, asistent Daniela Dimitrovska, asistent Darinka Mihajlović, asistent Sanja Maljković, asistent Dr Slađana Milićević, docent Vladimir Ilić, docent Bojana Nikolić, saradnik u nastavi Studenti demonstratori: Maja Ivanović, Luna Šalomon, Zoja Erdeljan, Milana

Trifunjagić, Jelena Vukmanović.

A UVOD Tri ključna tematska područja – arhitektura, tehnika i dizajn – kao okosnica osnovnih akademskih studija scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka, na trećoj godini čine programsku, sadržinsku i formalnu celinu. U tom kontekstu, nastavnici, saradnici i demonstratori koji će biti angažovani u radu sa studentima radiće kao jedinstven tim. To se, pre svega, odnosi na vežbanja, koja će biti potpuno integrisana, organizovana kao radni studio i delimično u relaciji sa predavanjima, već sa godišnjim istraživačkim i kreativnim zadatkom – sinteznim projektom. Predavanja će biti organizovana u tri celine, u okvirima tri, odnosno, četiri nastavna predmeta u svakom semestru (Arhitektura scene, Tehnika scene i Dizajn scene u oba semestra, a u VI semestru i Umetničke prakse scenskog dizajna). Problemi, primeri i pojave razmatrane na predavanjima biće dalje predmet ličnog istraživačkog rada svakog studenta, a, takođe i predmet razgovora sa nastavnicima, na radionicama, redovnim konsultacijama i usmenom ispitu koji će biti realizovan za svaki predmet pojedinačno. U okviru redovnih predavanja, biće organizovan i niz posebnih tematskih predavanja, razgovora i susreta sa umetnicima i stručnjacima iz različitih oblasti, studijskih poseta, radionica i dugih formata relevantnih za šire proučavanje tema našeg zajedničkog rada. Ovi časovi ulaze u okvir obavezne nastave. Formalno gledano, sintezni projekat, kao središnji deo nastave na trećoj godini studija će, školske 2018/2019. godine biti realizovan u okviru nastavnih predmeta:

- Arhitektura scene 3; - Tehnika scene 3; - Dizajn scene 3; - Arhitektura scene 4; - Tehnika scene 4; - Dizajn scene 4; kao i, - Umetničke prakse scenskog dizajna.

Izborni predmeti, takođe, u meri u kojoj to bude moguće i opravdano, biće tematski ili problemski povezani sa sinteznim projektom.

B TEMA SINTEZNOG PROJEKTA Čovek i grad Ovogodišnji sintezni projekat će biti posvećen identifikaciji, proučavanju, vrednovanju i novom kreativnom čitanju specifičnih objekata i prostora grada Zrenjanina, koji će biti okvir za umetničke projekte studenata – zajedničke, grupne i individualne. Zrenjanin je izabran kao polje istraživanja i kao mesto realizacije sinteznog projekta, budući da ima dugu istoriju i bogato kulturno nasleđe. Večita tema odnosa čoveka i grada biće centralna tema ovogodišnjeg sinteznog projekta. Grad, koji ima gotovo ontološku funkciju u izgradnji mentaliteta svojih građana, delujući na njih svojom morfologijom, arhitekturom, klimom, urbanom mitologijom itd, povratno definiše i sam sebe, budući da „grad čine ljudi“. Sudbinska povezanost bića grada i generacija koje u njemu stasavaju, između karaktera prostora i karaktera ličnosti koji se međusobno grade u neraskidivom tkanju, biće stoga aspekti s kojih će sa jedne strane biti analizirani različiti prostori i ambijenti grada Zrenjanina, a sa druge specifični likovi, različitih epoha iako svi suštinski određeni banatskom ravnicom, koje u svojim dramama živo opisuje, slavi i kritikuje savremeni zrenjaninski pisac Uglješa Šajtinac. Na ovaj način, fizička i morfološka, antropološka i etnografska, kulturna i istorijska podloga grada Zrenjanina, te dramski opus Uglješe Šajtinca predstavljaju dva ključna oslonca za teorijsko i kreativno istraživanje u okviru sinteznog projekta u školskoj 2018/2019. Dramski tekstovi koji će biti predmet analize su: Rekviziter, Pravo na Rusa, Govorite li australijski?, Hadersfild, Banat, Vetruškina ledina, Lepet mojih plućnih krila, Životinje, Origijanke.

C STRUKTURA SINTEZNOG PROJEKTA Sintezni projekat će biti organizovan u šest faza: INICIJACIJA, ISTRAŽIVANJE, PROSTOR, PREDSTAVA, DOGAĐAJ i DOKUMENTACIJA.

1 INICIJACIJA Prvu fazu rada čini intenzivna pripremna radionica. Cilj radionice, koja će biti realizovana u Scen Lab-u, je uspostavljanje osnove za kolektivni, grupni i individualni rad. Radionica će biti održana od 8. do 10. oktobra 2018. godine, u vremenu od 9 do 21h, u ScenLab-u. Učešće na radionici je obavezno. Fazu rada INICIJACIJA će voditi Daniela Dimitrovska i Vladimir Ilić.

2 ISTRAŽIVANJE Drugu fazu rada predstavlja istraživanje kojim će, na bazi svih raspoloživih izvora, studenti, najpre zajednički, zatim u grupama, i, najzad, individualno proučiti prostorne i scenske potencijale Zrenjanina. Istraživanje će obuhvatiti kritičku analizu i valorizaciju prostora koji obuhvata desnu obalu reke Begej između dva mosta, odnosno između Trga dr Zorana Đinđića i Zmaj Jovine ulice, koji, zajedno sa starim industrijskim kompleksom na levoj obali, čini ambijentalnu celinu izraženog scenskog potencijala. Istraživanje će biti sprovedeno u tri koraka. Prvi korak obuhvata zajednički rad čitave generacije i odnosi se na Zrenjanin u celini, istorijat, teritoriju, klimu, fizičku strukturu, kulturno nasleđe, ambijentalni karakter, kao i sve ostale urbanističke karakteristike koje predstavljaju stalni okvir gradskog života. Posebna pažnja će biti posvećena promenama i promenljivosti grada, kao i faktorima koji ih prouzrokuju (političkim, ekonomskim, tehnološkim, kulturalnim, estetičkim...). Ishod prve faze istraživanja je tematska mapa Zrenjanina, praćena svim relevantnim istraživačkim rezultatima. Prezentacija prvog koraka istraživanja će biti održana u sredu, 24. oktobra 2018. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti.

Drugi korak istraživanja je predmet grupnog rada, i obuhvatiće detaljnu urbanističku analizu odabrane prostorne celine Zrenjanina. U trećoj fazi (PROSTOR) ova celina će biti predmet i osnova arhitektonske prostorne intervencije. Uporedo sa ovim, svaka grupa će imati zadatak da istraži i opus dramskog pisca Uglješe Šajtinca, čiji je rad u neposrednoj relaciji sa temom sinteznog projekta i prostorom grada Zrenjanina. Drugi korak će biti završen urbanističkim rešenjem, koje će biti zajednički odgovor studenata kreiran na bazi istraživanja sprovedenih u prvom i drugom koraku. Prezentacija drugog koraka istraživanja će biti održana u sredu, 7. novembra 2018. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti. Treći korak će činiti individualni rad svakog studenta, posvećen jednom izabranom konkretnom prostoru unutar prostorne celine koja je istraživana grupno. Treći korak će biti završen konkretnim odabirom i sprovedenom detaljnom analizom lokacije (a u okviru prethodnog urbanističkog rešenja) na kojoj će svaki student tokom faze Prostor realizovati svoj projekat u domenu scenske arhitekture. Prezentacija trećeg koraka istraživanja, odnosno, završnog istraživanja, će biti održana u ponedeljak, 19. novembra 2018. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti. Istraživanje će biti zaključeno zajedničkom prezentacijom rezultata nastavnom timu, i debatom na temu ishoda istraživanja, 21. novembra 2018. Uporedo sa istraživanjem, biće uspostavljena i digitalna platforma na kojoj će rezultati biti sistematizovani, obrađivani sadržinski i grafički, a zatim sukcesivno postavljani na posebno kreiranu internet stranicu na sajtu SCen-a. Fazu rada ISTRAŽIVANJE će voditi Karl Mičkei i Sanja Maljković.

3 PROSTOR Treću fazu rada predstavlja proces projektovanja objekta – efemerne arhitektonske strukture kojim se konkretni prostor Zrenjanina, izabran u trećem koraku ISTRAŽIVANJA, prilagođava potrebama izvođenja pozorišne predstave iz dramskog opusa autora koji je istražen u drugom koraku ISTRAŽIVANJA. Prvi korak - Projektni program za svaki objekat biće predmet istraživanja i pažljivog delovanja svakog studenta samostalno, kao i u komunikaciji sa mentorskim timom saradnika. Projektni program je predmet formalne verifikacije, ali i nakon usvajanja ostaje otvorena istraživačka tema, što znači da

će između programa i funkcionalno-prostornog rešenja postojati kontinuiran proces uzajamnog usaglašavanja. Prezentacija prvog koraka će biti održana u ponedeljak, 3. decembra 2018. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti. Drugi korak - Tokom rada na koncepcijskom rešenju, svaki student u okvir razmatranja mora da uključi sve stručne teme (od konfiguracije scensko-gledališnog prostora, ambijentalnosti i karaktera objekta, preko karaktera i vrste konstruktivnog sklopa i nosećih elemenata, primenjenih materijala, načina građenja i završnih obrada, do načelnih, koncepcijskih rešenja tehničkih instalacija), a posebna pažnja mora biti posvećena pitanjima međuzavisnosti inženjerskih, arhitektonskih i umetničkih aspekata u procesu projektovanja. Prezentacija koncepcijskog rešenja objekta će biti održana u sredu, 12. decembra 2018. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti. Završni elaborat projekta, u elektronskom formatu (pripremljen za štampu), treba da bude prezentovan na 4 vertikalno orijentisana lista/plakata formata 50/70cm. Na zadatom broju listova (koji nije podložan promenama u pogledu broja i formata) potrebno je prezentovati sledeće priloge:

1. Situaciju objekta, sa predlogom parternog uređenja i urbanističke interpolacije projektovanog objekta. Prilog ili prilozi treba jasno da pokažu koji urbanistički parametri su uticali na konačno projektantsko rešenje i ukažu na opravdanost rešenja u izabranom urbanom kontekstu.

(u razmeri 1:500 ili 1:250). 2. Sve osnove objekta, uključujući i osnovu krova (ako ga ima – sa

rešenim nagibima krovnih ravni i odvodnjavanjem) (u razmeri 1:100) 3. Karakteristične preseke kroz objekat, najmanje dva, na kojima su

jasno definisani svi elementi konstrukcije i materijalizacije. (u razmeri 1:100)

4. Sve izglede (fasade) objekta (u razmeri 1:100)

5. Fotografije fizičkog modela-makete. U okviru priloga finalnog elaborata mogu biti predstavljene i fotografije radnih modela koji su nastali tokom projektantskog procesa.

6. Ostale priloge, koji omogućavaju najbolje sagledavanje celine, kao i svih elemenata i aspekata projekta, po izboru studenta.

Grafički listovi mogu biti proizvedeni upotrebom ili kombinacijom svih raspoloživih konvencionalnih ili računarskih tehnika. Maketu treba izraditi od materijala koji na jasan način prezentuju koncept i suštinu samog rešenja (kartoni različitih debljina, „klirit“, „leksan“, folije...), a koji,

takođe, održavaju i konstrukcijsko rešenje objekta. Treba imati na umu da maketa (fizički prostorni model) osim reprezentacione, ima i istraživačku funkciju u procesu projektovanja. To se jednako odnosi na tehničke i umetničke aspekte projekta. Na elaborat, u odnosu na sadržaj, strukturu i formu priloga, treba gledati kao na osnovno sredstvo izražavanja projektantskog sadržaja. U tom smislu, elaborat treba dopunjavati u skladu sa potrebama konkretnog projekta i ličnim stavovima autora. Svi dopunski prilozi (istraživačke studije, skice i crteži, fotografije makete i radnih modela, kompjuterski 3D modeli...) su poželjni i dobrodošli. Treba posebno imati u vidu da završni elaborat prezentuje ukupan rad – ideju, jednako kao i njeno sprovođenje i razvoj, i mora biti celovit i čitljiv. Svi tekstualni prilozi, kao i dopunski prilozi, moraju biti prezentirani u sklopu navedena četiri grafička lista. Proces rada na projektu mora biti neposredno i kontinuirano verifikovan od strane mentorskog tima saradnika. Predaja i pezentacija radne verzije završnog elaborata je u sredu, 26. decembra 2018. godine, u ScenLab-u. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije završni elaborat neće biti moguće predati. Predaja završnog elaborata je u sredu, 16. januara 2019. godine, od 10 do 12h, u ScenLab-u. Naknadnih radova za predaju rada neće biti. Nikakva kašnjenja neće biti tolerisana. Fazu rada PROSTOR će voditi Aleksandra Pešterac i Dragana Pilipović.

4 PREDSTAVA Četvrtu fazu rada predstavlja proces kreiranja dizajna scene za dramsko delo izabrano i proučeno u trećem koraku ISTRAŽIVANJA, a u efemernom objektu koji je ishod treće faze projekta – PROSTOR. Dizajn scene se dominantno odnosi na scenografiju, ali obuhvata i kostimografiju, kao i koncepcijska rešenja dizajna svetla i dizajna zvuka. Podrazumeva se da sva rešenja moraju biti tehnički zasnovana i razrađena. Koncept rešenja dizajna scene treba da bude zasnovan na rediteljskom konceptu, koji će nastati kao rezultat ličnog istraživanja studenta (autora) uz saradnju sa nastavničkim i mentorskim timom. Ovaj korak faze Predstava radionički će voditi prof. Radoslav Milenković, sa asistentima. Dizajn scene treba da obuhvati rešenje organizacije i artikulacije prostora, sve scenske slike i scenske promene, kao i načelni tretman likova (aktera).

Prezentacija koncepcijskog rešenja dizajna scene će biti održana u sredu, 13. marta 2019. godine. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije i odobrenog koncepcijskog rešenja rad neće biti moguće nastaviti. Završni elaborat projekta, u elektronskom formatu (pripremljen za štampu), treba da bude prezentovan na 4 vertikalno orijentisana lista/plakata formata 50/70cm. Na zadatom broju listova (koji nije podložan promenama u pogledu broja i formata) potrebno je prezentovati sledeće priloge:

1. Idejnu skicu za dominantnu scensku sliku, izrađenu u tehnici (akvarel, tempera, gvaš, pastel, olovka u boji, kolaž...) i na podlozi (karton, akvarel papir, pastel papir, hamer...) po izboru studenta, kojom će biti prikazana osnovna umetnička ideja dizajna scene, prenetu u digitalni format, ili izrađenu u nekoj od računarskih aplikacija.

2. Idejne skice svih scenskih slika, uključujući i prikaz scenskih promena, izrađene na elementarnom grafičkom nivou, slobodnom tehnikom, kojima će biti prikazan tok predstave u celini, prenete u digitalni format, ili izrađene u nekoj od računarskih aplikacija.

3. Tlocrt (osnovu) pozornice, sa ucrtanim rešenjem dominantne scenske slike, kao i šematske prikaze svih ostalih scenskih slika. (u razmeri 1:50)

4. Podužni i poprečni presek pozornice, sa ucrtanim rešenjem dominantne scenske slike i šematske prikaze ostalih scenskih slika. (u razmeri 1:50)

5. Tehničku razradu dizajna scene, u odgovarajućoj razmeri, uključujući i karakteristične detalje. (od 1:50 do 1:1, u zavisnosti od karaktera rešenja)

6. Fotografije fizičkog modela-makete. U okviru priloga finalnog elaborata mogu biti predstavljene i fotografije radnih modela koji su nastali tokom projektantskog procesa. (prezentaciona maketa u razmeri 1:25)

7. Idejne skice kostima, u tehnici po izboru studenta, prenete u digitalni format, ili izrađene u nekoj od računarskih aplikacija

8. Pregled krupne i sitne rekvizite, opremljen ilustracijama (fotografijama ili skicama).

9. Pregled materijala i opreme potrebne za realizaciju dizajna scene 10. Produkcijski plan 11. Ostale priloge, koji omogućavaju najbolje sagledavanje celine, kao i svih

elemenata i aspekata projekta, po izboru studenta.

Grafički listovi mogu biti proizvedeni upotrebom ili kombinacijom svih raspoloživih konvencionalnih ili računarskih tehnika. Predaja i pezentacija radne verzije završnog elaborata je u sredu, 3. aprila 2019. godine, u ScenLab-u. Vreme prezentacije će biti naknadno objavljeno. Prezentacija je obavezna, i bez održane prezentacije završni elaborat neće biti moguće predati.

Predaja završnog elaborata je u ponedeljak, 24. aprila 2019. godine, od 10 do 12h, u ScenLab-u. Naknadnih radova za predaju rada neće biti. Nikakva kašnjenja neće biti tolerisana. Fazu rada PREDSTAVA će voditi Daniela Dimitrovska i Darinka Mihajlović.

5 DOGAĐAJ Petu fazu projekta predstavlja rad na koncepciji, kreaciji, pripremi, izvođenju i dokumentovanju originalnog umetničkog dela u oblasti scenskog dizajna. Zadatak studenata je da na osnovu sprovedenog teorijskog i umetničkog istraživanja vezanog za sve prethodne faze rada, u odabranom prostoru u Zrenjaninu, izvedu zajedničko umetničko delo. Rad će biti izveden u formi višemedijske prostorne intervencije, uz upotrebu scenskih sredstava, i treba da sadrži performativne elemente. Rad će biti celina formirana od pojedinačnih umetničkih intervencija, koje će biti u tesnoj međusobnoj vezi. Svaka intervencija će imati svoj naziv, a rad u celini će imati zajednički naziv, koji će biti uspostavljeni u toku istraživačkog i stvaralačkog procesa. Prostor realizacije rada treba da ima direktan uticaj kako na forme izražavanja i tehničko-produkcijske aspekte, tako i na sadržaj rada (radova) u užem i širem smislu. Takođe, rad će imati katalog/program, plakat i elektronsku pozivnicu. Katalog/program treba da, osim naslovne stranice, sadrži kratak uvodni tekst, kratke biografije autora, kao i odgovarajući vizuelni materijal. Rad će biti izveden bez budžeta za produkciju pa studenti treba da koriste sve već raspoložive izvore materijala, tehničke i druge opreme. Rad će biti organizovan u formatu višednevnih radionica, od 6. do 19. maja 2019. godine, a završno delo izvedeno u okviru Noći muzeja. (datumi će biti potvrđeni naknadno). Fazu rada DOGAĐAJ će voditi Slađana Milićević i Vladimir Ilić.

6 DOKUMENTACIJA Šestu fazu rada predstavlja formiranje dokumentacije o sinteznom projektu. Tokom čitavog procesa rada, kontinuirano će biti prikupljani, obrađivani i arhivirani svi raspoloživi dokumenti (tekstovi, fotografije, skice, crteži, audio i video zapisi, kompjuterski generisani sadržaji...). U procesu postprodukcije

sinteznog projekta, ova će dokumentacija biti predmet posebne obrade (sadržinske, umetničke, tehničke i formalne) i konačno predstavljena u formi interaktivnog digitalnog zapisa na internet sajtu SCen-a, 5. juna 2019. godine. U okviru faze Dokumentacija studenti će u radioničkim formatima raditi i na dizajnu plakata dimenzija 100x70 cm (vertikalna orijentacija), na kojima će svaki student pojedinačno predstaviti svoj ukupni rad na sinteznom projektu. Rok za predaju plakata, pripremljenih za štampu u elektronskom formatu, je 29. maj 2019. Plakati će biti prikazani u izložbenoj galeriji Scenske laboratorije „Borislav Gvojić“ 12. juna 2019. Organizacija i postavka izložbe su deo redovne nastave u okviru ove faze sinteznog projekta. Fazu rada DOKUMENTACIJA će voditi Dragana Vilotić i Milica Stojšić.

D ORGANIZACIJA PROJEKTA

1 ORGANIZACIJA NASTAVE Projekat će biti organizovan na dva paralelna plana: Prvu celinu predstavljaju predavanja, koja će biti organizovana kao zajednički problemski ciklus i realizovana prema rasporedu. Predavanja su u posrednoj relaciji sa usmenim delom ispita za svaki od nastavnih premeta. Usmeni ispit ocenjuju predmetni nastavnici, za svaki predmet pojedinačno. Drugu celinu predstavlja rad na projektu. Ovaj segment nastave će biti organizovan u različitim formatima (radionicama, studijskim posetama, studijskim putovanjima, radu na vežbanjima...) koje treba posmatrati kao integralne delove celine – rada na sinteznom projektu. Svake radne nedelje, od ponedeljka ujutru do četvrtka ujutru, prostor Scenske laboratorije (ScenLab) biće na raspolaganju studentima III godine osnovnih akademskih studija za zajednički, grupni i individualni rad. Unutar ovih termina biće održavana nastava po rasporedu (predavanja i vežbanja), dok sve preostalo vreme studenti mogu da organizuju u skladu sa svojim potrebama i rukovodiocem vežbanja na sinteznom projektu Karlom Mičkeijem. Svakog četvrtka ujutru, do 8 sati, prostor ScenLab-a mora biti vraćen u prethodno (besprekorno) stanje i stavljen na raspolaganje studentima IV godine osnovnih studija Scenske arhitekture, tehnike i dizajna.

Sa studentima će u radu na sinteznom projektu raditi mentorski tim saradnika, kao i tim studenata-demonstratora. Ovi timovi će biti celoviti i neće biti deljeni na predmete i oblasti. To znači da je svaki član tima ravnopravan sagovornik svakom studentu, na svaku problemsku temu, što, dalje, znači da studenti treba da čuju različita mišljenja, koja će uzeti u razmatranje, a odluke u stvaralačkim procesima donositi sami, argumentovano i sa odgovornošću (pojedinačno, u grupama ili zajednički – u zavisnosti od faze rada o kojoj je konkretno reč). Rukovodioci vežbanja, u saradnji sa rukovodiocima projekta, praviće detaljan nedeljni i mesečni plan aktivnosti na realizaciji sinteznog projekta, što uključuje i precizan plan prisustva saradnika u studiju (u procesu vežbanja). Ovi planovi će biti permanentno dostupni studentima na internet stranici SCen-a. Svaka eventualna promena u planu realizacije nastave će biti blagovremeno najavljena.

2 OCENJIVANJE Rad studenata na sinteznom projektu biće ocenjen na sledeći način:

Faza Aktivnost Broj bodova

Ocenjuju

1 Inicijacija Radionica 0-4 Vođe radionice

2 Istraživanje Prvi korak 0-2 Saradnici

3 Drugi korak 0-2 Saradnici

4 Treći korak 0-2 Saradnici

5 Prezentacija 0-4 Nastavnici

6 Prostor Projektni program 0-2 Saradnici

Koncepcijsko rešenje

0-5 Nastavnici

7 Radna verzija 0-3 Saradnici

8 Završni elaborat 0-10 Nastavnici i saradnici

9 Predstava Koncepcijsko rešenje

0-7 Nastavnici

10 Radna verzija 0-3 Saradnici

11 Završni elaborat 0-10 Nastavnici i saradnici

12 Događaj Radionica 0-10 Nastavnici i saradnici

13 Dokumentacija Postprodukcija 0-6 Nastavnici i saradnici

U zaključnoj oceni za svaki nastavni predmet sintezni projekat učestvuje sa najviše 70 bodova. Usmeni ispit nosi, takođe, najviše 30 bodova, a predmetni nastavnici i saradnici na predmetu mogu dodeliti i dodatnih 10 bodova za aktivnost svakog studenta u nastavi. U zbiru, to iznosi 110 bodova, što znači da student može biti ocenjen najvišom ocenom na svakom od nastavnih predmeta i u slučaju da neke komponente ocene nisu najviše. Uz saglasnost rukovodioca vežbanja i rukovodilaca projekta, moguće je one delove sinteznog projekta koji su predati na vreme i pozitivno ocenjeni korigovati u prvoj sledećoj fazi projekta, a time korigovati i dobijenu ocenu. Oni delovi projekta koji su predati na vreme, a nisu pozitivno ocenjeni, mogu biti ponovo predati u okviru naredne faze, pri čemu se naknadno stečena pozitivna ocena umanjuje za 20%. Deo projekta koji nije predat na vreme nije moguće predati naknadno. Student je ispunio predispitne obaveze ukoliko je na sinteznom projektu ostvario najmanje 36 bodova.

E TERMINSKI PLAN

Faza rada Korak Početak rada Prezentacija Predaja rada

0 Uvod u zadatak

1. 10. 2018.

1 INICIJACIJA

8. 10. 2018. 10. 10. 2018.

2 ISTRAŽIVANJE

Prvi korak

11. 10. 2018. 24. 10. 2018.

Drugi korak

25. 10. 2018. 7. 11. 2018.

Treći korak

8. 11. 2018. 19. 11. 2018.

Debata

21. 11. 2018.

3 PROSTOR

Projektni program

22. 11. 2018. 3. 12. 2018.

Koncepcijsko rešenje

4. 12. 2018. 12. 12. 2018. 12. 12. 2018.

Radna verzija elaborata

13. 12. 2018. 26. 12. 2018. 26. 12. 2018.

Završna verzija elab.

27. 12. 2018. 16. 1. 2019.

4 PREDSTAVA

Koncepcijsko rešenje

18. 2. 2019. 13. 3. 2019. 13. 3. 2019.

Radna verzija elaborata

14. 3. 2019. 3. 4. 2019. 3. 4. 2019.

Završna verzija elab.

4. 4. 2019. 24. 4. 2019.

5 DOGAĐAJ

6. 5. 2019. 19. 5. 2019.

6 DOKUMENTACIJA

Plakati 20. 5. 2019. 29. 5. 2019.

Sajt 1. 10. 2018. 5. 6. 2019. 5. 6. 2019.

Izložba u ScenLabu

30. 5. 2019. 12. 6. 2019.

F RAD NA VEŽBAMA Od studenata se očekuje da na vežbe dolaze pripremljeni i sa materijalom predviđenim za dati termin vežbanja. Nivo pripremljenosti studenta i ishod rada vrednovaće se od strane asistenata u svakom terminu i na kraju semestra kroz bodove za aktivnost. Priprema studenata za vežbe podrazumeva i štampanje svih grafičkih priloga, skica i sličnog materijala koji su izrađeni u digitalnoj formi, a koji se žele prezentovati asistentu u toku vežbanja ili konsultacija. Ovo takođe podrazumeva maksimalnu racionalnost u troškovima (mali formati, crno bela štampa) i ne odnosi se na prezentovanje fotografija, video radova i ostalih oblika prezentacije koji iz evidentnih razloga trebaju ostati u digitalnom formatu. Rad na vežbama uključuje samostalan rad, rad sa asistentima, usmene prezentacije i grupne diskusije i predviđeno je da se primarno odvija u terminima vežbanja i u terminima konsultacija. Prisustvo vežbama i predavanjima je obavezno. Dozvoljen broj izostanaka na predavanjima u toku semestra je tri. Dozvoljen broj minusa u toku semestra na vežbama računa se po fazama i zavisi od ukupnog fonda časova u okviru svake faze. Prema pravilniku FTN-a studentu je dozvoljeno da izostane do max. 1/4 ukupnog fonda časova nastave iz određenog predmeta. U slučaju sinteznog projekta to znači da student ne sme da izostanete sa više od 1/4 ukupnog fonda časova vežbanja u okviru svake faze. Prihvatljiva lekarska opravdanja izostanaka su isključivo ona izdata u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu (Dr Sime Miloševića 6, Novi Sad). Studenti koji budu imali veći broj izostanaka od dozvoljenog neće moći da ispune predispitne obaveze i samim tim će predmet morati da pohađaju ponovo naredne školske godine.

G ISPITI

Polaganje ispita iz predmeta Arhitektura scene 3 i 4, Tehnika scene 3 i 4 i Dizajn scene 3 i 4 i Umetničke prakse scenskog dizajna je moguće jedino u ispitnim rokovima (po kalendaru polaganja ispita FTN-a), a pravo polaganja ispita imaju samo oni studenti koji su ispunili predispitne obaveze. Zaključna ocena će biti formirana za svaki predmet posebno i biće izvedena za svaki semestar na osnovu ocena sinteznog projekta, ocene nastavnika i saradnika za kontinuirani rad tokom semestra, kao i ocena na ispitima, koje su za svaki predmet pojedinačne i zasebne. U Novom Sadu, 1. oktobra 2018.

Dr Radivoje Dinulović, redovni profesor

Dr Slađana Milićević

docent