[ta ssu mmetapodaci?

Metapodaci su strukturirane informacije koje opisuju, obja{njavaju, lociraju ilina drugi na~in ~ine lak{im pronala`enje, kori{}enje ili upravljanje nekim izvorominformacija. Metapodaci se ~esto defini{u kao podaci o podacima ili informacije oinformacijama.

Termin metapodaci razli~ito se koristi u razli~itim lokalnim zajednicama. Nekiga koriste da upute na informacije razumljive ma{inama, dok ga drugi koriste samo zazapise koji opisuju elektronske izvore. Ipak, u bibliote~kom okru`enju termin metapo-daci se naj{ire odnosi na bilo koju formalnu shemu opisa izvora, primenjenu na bilokakav objekat, bio on digitalan ili ne. Tradicionalna bibliote~ka katalogizacija pred-stavlja jedan oblik metapodataka, dok su MARC 211) i skupovi pravila koja ga prate,kao {to je AACR22), u stvari standardi za metapodatke. Druge sheme metapodatakarazvijene su da opi{u razli~ite vrste tekstualnih i netekstualnih objekata, kao {to suarhivski materijali, vizuelni materijali i skupovi podataka iz dru{tvenih nauka.

Postoji vi{e razli~itih vrsta metapodataka, uklju~uju}i opisne, administrativne istrukturalne. Opisni metapodaci opisuju izvor u cilju otkrivanja ili identifikacije.Mogu da uklju~uju elemente kao {to su: naslov, apstrakt, autor i klju~ne re~i.Administrativni metapodaci pru`aju informacije u korist upravljanja izvorom, kao {tosu kada i kako je nastao, kog je tipa datoteka i ostali tehni~ki detalji, kao i ko imapristup izvoru. Metapodaci za upravljanje pravima su vrsta administrativnih metapo-dataka koji se bave pravima intelektualne svojine. Strukturalni metapodaci govore o

157GLASNIK N B S1/2004

UDK 02:004002:025.4.036

Gejl HHod`

METAPODACI NA LAK NA^IN

Metapodaci na lak na~in: vodi~ za biblioteke

IIIINNNNTTTTEEEERRRRNNNNEEEETTTT

tome kako su slo`eni objekti sastavljeni, na primer kako su stranice slo`ene da bi ~inilepoglavlja.

Metapodaci mogu da opi{u izvore na ma kom nivou agregacije. Mogu da opi{uzbirku, jedan izvor ili sastavni deo ve}eg izvora (na primer fotografiju u jednom~lanku). Kao {to katalogizatori odlu~uju da li }e katalo{ki zapis biti kreiran za ~itavniz tomova ili za svaki pojedini tom u nizu, tako i kreator metapodataka donosi sli~neodluke. Tako|e, metapodaci mogu biti iskori{}eni za opis na ma kom nivou informa-cionog modela, rasprostranjenog u IFLA funkcionalnim zahtevima za bibliografskezapise, (http://www.if la.org/VII/s13/frbr/frbr.pdf): delo, verzija, izdanje ili ~lanak. Naprimer, jedan slog metapodataka mogao bi da opi{e jedan izve{taj, pojedino izdanjeizve{taja ili naro~itu kopiju tog izdanja izve{taja.

Metapodaci mogu biti ugra|eni u digitalni objekat, a mogu se ~uvati i odvo-jeno. Metapodaci su ~esto ugra|eni u HTML dokumente3) i u zaglavlja slikovnihdatoteka. ^uvanjem metapodataka zajedno sa objektom, osigurava se da oni ne}e bitiizgubljeni, uz to se izbegavaju problemi povezivanja podataka i metapodataka i dobi-ja se na sigurnosti da }e se metapodaci i objekat a`urirati zajedno. Nemogu}e je ipakumetnuti metapodatke u sve vrste objekata (kao na primer u artefakte, dela stvorenaljudskom rukom). Sa druge strane, odvojeno ~uvanje metapodataka mo`e da uprostiupravljanje samim metapodacima, kao i da olak{a pretra`ivanje i pronala`enje. Zatose metapodaci naj~e{}e pohranjuju u baze podataka i povezuju sa objektima kojeopisuju.

Sheme metapodataka su skupovi elemenata metapodataka, oblikovani zanaro~itu svrhu, na primer za opis odre|ene vrste informacionog izvora. Definicija ilizna~enje samih elemenata poznato je kao semantika sheme. Vrednosti date elementi-ma metapodataka predstavljaju sadr`aj. Sheme metapodataka u na~elu odre|ujunazive elemenata i njihovu semantiku. Po izboru, one mogu da odrede pravila sadr`ajaza na~in na koji sadr`aj mora biti formulisan (na primer, kako identifikovati glavninaslov) i/ili pravila predstavljanja za na~in na koji sadr`aj mora biti predstavljen (naprimer, pravila o pisanju velikih slova).Tako|e mogu postojati pravila sintakse zana~in na koji bi elementi i njihov sadr`aj mogli biti kodirani. Sintaksno nezavisnesheme metapodataka su one sheme koje nemaju unapred zadata pravila sintakse.

Metapodaci ssu kklju~ ssigurnosti dda }}e iizzvori oopstati ii oostati ppristupa~ni uu bbudu}nosti.

Metapodaci mogu biti kodirani u MARC-u, u parovima „klju~na re~ = vred-nost” ili u ma kojoj sintaksi koja mo`e da se defini{e. Mnoge postoje}e sheme metapo-dataka koriste SGML (Standardni op{ti markerski jezik) ili XML (Pro{ireni markers-ki jezik). XML je pro{irena forma HTML-a (Hipertekstualnog markerskog jezika),koja dozvoljava lokalno definisanje skupova tagova (na prirodnom jeziku), kao i jed-nostavnu razmenu strukturiranih informacija. SGML je nadskup HTML-a i XML-a,koji omogu}ava najkompletnije ozna~avanje dokumenata.

158 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

^emu sslu`e mmetapodaci?

Va`an razlog za kreiranje opisnih metapodataka je lak{e dola`enje do relevant-nih informacija. Pored ovoga, metapodaci mogu da pomognu u organizovanju elek-tronskih izvora, da olak{aju interoperabilnost i integraciju nasle|enih izvora, dapomognu digitalnu identifikaciju, kao i arhiviranje i za{titu.

Pronala`enje izvora

Metapodaci slu`e za pronala`enja izvora, ba{ kao {to to ~ini dobra katalo-gizacija, i to:

- omogu}avanjem nala`enja izvora po relevantnim kriterijumima,- identifikovanjem izvora,- okupljanjem sli~nih izvora,- razdvajanjem razli~itih izvora,- davanjem lokacijskih podataka.

Organizacija elektronskih izvora

Dok broj izvora na Web-u eksponencijalno raste, sajtovi agregatori ili portalisve su korisniji u organizovanju linkova do tematskih ili publici orijentisanih izvora.

Takve liste mogu se napraviti kao stati~ke Web stranice sa nazivima i lokacija-ma izvora, fiksno kodiranih u HTML. Ipak je efikasnije i sve vi{e u primeni kreiran-je dinami~kih stranica od metapodataka uskladi{tenih u bazama podataka. Softverskealatke kao {to je Coldfusion®4) mogu da se koriste u automatskom izdvajanju i pre-formatiranju informacija za Web aplikacije (http://www.macromedia.com/software/coldfusion/).

Drugi metod za organizovanje informacija na Web-u je kroz kanale. Kanali suunapred odabrani Web sajtovi (od strane korisnika), koji automatski „potiskujuŒneprekidne tokove informacija u korisnikov Web ~ita~, a naj~e{}e se koriste zaneprekidno a`urirane informacije, kao {to su cene robe ili vesti. Dominantna shemametapodataka za difuziju preko Interneta je Format definicije kanala (CDF5)), koji surazvili Microsoft i njegovi partneri (http://www.w3.org/TR/NOTE-CDFsubmit.html,http://msdn.microsoft .com /workshop/delivery/cdf/reference/CDF.asp).

Interoperabilnost

Opisivanje izvora metapodacima omogu}ava da ljudi i ma{ine razumeju izvorena na~in koji ide na ruku interoperabilnosti. Interoperabilnost je sposobnost vi{e sis-tema, razli~itih hardverskih i softverskih platformi, struktura podataka i interfejsa, darazmenjuju podatke uz minimalne gubitke na sadr`aju i funkcionalnosti. Kori{}enjemodre|enih shema metapodataka, deljenih protokola za prenos i konverziju izme|ushema, izvori na mre`i mogu se odjednom unakrsno pretra`ivati.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

159GLASNIK N B S1/2004

Unakrsno pretra`ivanje i prikupljanje metapodataka dva su na~ela interoper-abilnosti. Protokol Z 39.50 naj{ire se koristi upravo u unakrsnom pretra`ivanju(http://www.loc.gov/z3950/agency/). Partneri u protokolu Z39.50 ne dele metapo-datke, ve} preslikavaju vlastite mogu}nosti za pretra`ivanje u zajedni~ki niz atributaza pretra`ivanje. Sasvim opre~an pristup ima Inicijativa otvorenih arhiva(http://www.openarchives.org), gde svi partneri prevode svoje metapodatke u zajed-ni~ki korpus elemenata za indeksiranje. Servis za pretra`ivanje tada prikuplja metapo-datke u jedan uskla|eni centralni indeks koji omogu}ava unakrsno pretra`ivanje saarhivom, nevezano za formate metapodataka koje u~esnici u sistemu ina~e koriste.

Digitalna identifikacija

Ve}i broj shema metapodataka obuhvata i elemente kao {to su standardni bro-jevi, da bi jedinstveno identifikovali delo ili objekat na koji se metapodaci odnose.Lokacija digitalnog objekta mo`e biti odre|ena nazivom datoteke, URL6)-om ilinekim trajnijim identifikatorom kao {to je Trajni URL (PURL7)) ili DOI8) . Prednostje na strani trajnih identifikatora zato {to se lokacije datoteka ~esto menjaju, ~ine}iURL (a time i slog metapodataka) pogre{nim. Uz aktuelne elemente koji ukazuju naobjekat, metapodaci se mogu tako iskombinovati da ~ine skup identifikuju}ih podata-ka, koji razlikuju jedan objekat od drugog u validacione svrhe.

Arhiviranje i za{tita

Najaktuelniji poku{aji na polju metapodataka koncentri{u se oko nedavnokreiranih izvora. Ipak, postoji narastaju}a zabrinutost za budu}nost digitalnih izvorakoji mo`da ne}e opstati u budu}nosti u upotrebljivom obliku. Digitalna informacija jeosetljiva, mo`e se o{tetiti ili izmeniti, namerno ili nenamerno. Mo`e tako|e da postaneneupotrebljiva, ako se izmene memorijski mediji ili hardverske i softverske tehnologi-je. Migracija formata i eventualna emulacija pona{anja trenutnog hardvera i softverana budu}im hardverskim i softverskim platformama, strategije su za prevazila`enjeovih izazova.

Metapodaci su klju~ sigurnosti da }e izvori opstati i ostati pristupa~ni i ubudu}nosti. Arhiviranje i za{tita zahtevaju posebne elemente da bi se u{lo u tragporeklu digitalnog objekta (odakle je do{ao i kakve je sve promene pretrpeo), da bi dodetalja bile razra|ene fizi~ke karakteristike i da bi se snimilo njegovo pona{anje zasvrhe emuliranja u budu}im tehnologijama. Mnoge organizacije sara|uju na defin-isanju shema metapodataka za digitalnu za{titu na me|unarodnom nivou, uklju~uju}iNacionalnu biblioteku Australije (http://www.nla.gov.au/padi/topics/ 32.html), britan-ski CEDARS9) projekat (http://www.leeds.ac.uk/cedars/metadata.html), i udru`enuradnu grupu OCLC10)-a, kao i Grupe istra`iva~kih biblioteka (RLG11))(http://www.oclc.org/ digitalpreservation/presmeta_wp.pdf). Mnoge od ovih inicijati-va zasnovane su ili kompatibilne sa ISO12) referentnim modelom Informacionog sis-tema otvorenih arhiva (OAIS13)), koji uklju~uje za{titu metapodataka, i to istovremeno

160 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

opisnih, administrativnih i metapodataka za upravljanje pravima (http://www.ccsds.org/ RP9905/RP9905.html).

Skupovi mmetapodataka kkoji sse kkoriste uu bbibliote~kom ookru`enju

Veliki broj razli~itih shema metapodataka koristi se u bibliote~kom okru`enju.Navodimo neke najra{irenije sheme.

Dablinsko jezgro14)

Skup metapodataka Dablinsko jezgro nastao je iz diskusija u radionici koju susponzorisali OCLC i Nacionalni centar za supera~unarske aplikacije (NCSA15)), 1995.godine. Kako je radionica odr`ana u Dablinu, Ohajo, skup metapodataka dobio je imeDablinsko jezgro. Daljim razvojem Dablinskog jezgra i specifikacijama vezanim zanjega rukovodi Dablinska inicijativa (DCMI16)) (http://dublincore.org).

Prvi cilj Dablinskog jezgra bio je da defini{e skup elemenata koji bi koristiliautori Web izvora za opis svojih dela. Suo~eni sa brzim porastom broja elektronskihizvora, kao i nemogu}no{}u bibliote~kih stru~njaka da katalogiziraju sve ove izvore,cilj je prerastao u definisanje nekoliko elemenata i nekih jednostavnih pravila koje bimogli da primenjuju i ljudi koji nisu katalogizatori. Broj od 13 elemenata koji su ~inilijezgro, vremenom je porastao na 15: naslov, predmet (tema), opis (sadr`aja), izvor (izkoga je eventualno nastao predmet opisa), jezik, veza (ka srodnim izvorima), pro{irenisadr`aj, kreator (odgovorna osoba za sadr`aj), izdava~, saradnik (na sadr`aju), prava(autorska), datum, vrsta (izvora), format (preporuka je da se koristi MIME17) tip for-mata) i identifikator (vrednost nekog formalnog identifikacionog sistema).

Dablinsko jezgro razvijeno je tako da bude jednostavno i koncizno, kao i daopi{e dokumente na Web-u. Pored toga, Dablinsko jezgro kori{}eno je i za druge vrstematerijala, kao i za slo`enije primene. Vremenom se javila tenzija izme|u zagovorni-ka „minimalisti~kogŒ pogleda, koji su naro~ito isticali potrebu za dr`anjem broja ele-menata na minimumu, kao i potrebu za jednostavnom semantikom i sintaksom, izagovornika „strukturalisti~kogŒ pogleda, koji su se zalagali za finije semanti~ke raz-like i za ve}e mogu}nosti pro{irenja sheme, za potrebe pojedinih interesnih zajednica.

Ove diskusije dovele su do razlike izme|u kvalifikovanog i nekvalifikovanog(ili prostog) Dablinskog jezgra. Kvalifikatori se mogu koristiti za pre~i{}avanje jednogelementa ili za identifikovanje kodne sheme upotrebljene za prikaz vrednosti elementa.Element „DatumŒ, na primer, mo`e se koristiti sa kvalifikatorom za pre}i{}avanje„kreiran jeŒ da bi suzio zna~enje elementa na datum kada je objekt kreiran. Istielement mo`e da se koristi i sa kvalifikatorom za kodnu shemu da bi se identifikovaoformat u kome je datum zapisan, na primer standard ISO 860118) za prikaz datuma ivremena.

Svi elementi Dablinskog jezgra su neobavezni i ponovljivi. Elementi mogu bitipore|ani u proizvoljnom redosledu. I dok se u opisu Dablinskog jezgra preporu~ujekori{}enje kontrolisanih vrednosti za polja u kojima je to zgodno (na primer kon-

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

161GLASNIK N B S1/2004

trolisani re~nici za predmetno polje), ovo se izri~ito ne zahteva. Pored toga, formiranesu radne grupe za razmatranje referentnih lista za pojedine elemente, kao {to je „VrstaizvoraŒ, na primer. Dok Dablinsko jezgro prepu{ta pravila o sadr`aju pojedinim imple-mentacijama, dotle se Dablinska inicijativa zala`e za usvajanje profila primene (prav-ila za specifi~na podru~ja), za pojedina podru~ja kao {to su obrazovanje ili vladin sek-tor. Profil primene za biblioteke razvila je Radna grupa za biblioteke.

Delimi~no zahvaljuju}i svojoj jednostavnosti, Dablinskojezgro na{lo je pri-menu i van bibliote~ke zajednice, da pomenemo samo istra`iva~e, kustose muzeja ikolekcionare muzike - zato {to ne zahteva poznavanje visoko specijalizovanih sistemaza opis kao {to je AACR2. Stotine projekata {irom sveta koristi Dablinsko jezgro zakatalogizaciju ili za prikupljanje podataka sa Interneta; vi{e od 50 njih ima linkove naWeb sajtu DCMI19). Teme se kre}u od kulturne ba{tine i umetnosti, do matematike ifizike. U me|uvremenu Dablinska inicijativa pro{irila se sa odr`avanja skupa metapo-dataka Dablinskog jezgra na ~itavu organizaciju, koja se opisuje kao „organizacijaposve}ena promovisanju naj{ireg usvajanja interoperabilnih standarda metapodataka irazvijanju specijalizovanih re~nika metapodataka za opisivanje izvora, koji osposobl-javaju inteligentnije sisteme za pronala`enje informacijaŒ.

Elementi Dablinskog jezgra za ovaj pregled:

Naslov: O metapodacima: upro{}eni pregledKreator: Hod`, GejlPredmet: MetapodaciOpis: Opisuje projekte i standarde metapodataka za bibliotekareIzdava~: Nacionalna organizacija za informacione standarde (NISO)Datum: 20010601Vrsta: tekstFormat: tekst/htmlIdentifikator: http://niso.org/metadatasimple/Jezik: engleski

Globalni (Vladin) servis za lociranje informacija (GILS20))

GILS je ameri~ki federalni standard za obradu informacija (FIPS21) Pub192),koji je podr`an brojnim vodi~ima i memorandumima iz Kancelarije uprave i bud`eta

(http://www.dtic.mil/gils/documents/naradoc/fip192.html22). GILS je nastao izzahteva Vlade za javnim pristupom Vladinim informacijama, a autorizovan je Aktomredukcije iz 1995. Prvi naziv bio je „Vladin servis za lociranje informacijaŒ. GILS suu razli~itim formama prihvatile druge vlade i me|unarodni projekti, {to je dovelo dosada{njeg naziva „Globalni servis za lociranje informacijaŒ.

162 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Sam GILS formalno ne defini{e metapodatke, pravila za predstavljanje i sin-taksu. Umesto toga GILS defini{e profil protokola Z39.50 za pretra`ivanje ipronala`enje podataka, defini{u}i koji atributi moraju biti podr`ani. Jezgro GILS ele-menata definisala je Administracija nacionalnih arhiva i zapisa, za ameri~ki federalniGILS (http://www.dtic.mil/gils/documents/naradoc/23)).

Prvobitni cilj GILS-a bio je da obezbedi zapis visokog nivoa za lociranjeVladinih izvora, bili oni elektronski ili ne. Cilj GILS zapisa bio je opis velikih sistemapodataka kao {to su katalozi, izdava~ki servisi i baze podataka. Naro~ita va`nost pri-daje se dostupnosti i mogu}nostima distribucije izvora, pre nego opisu. Iz tog razlogaGILS zapis mo`e da sadr`i podatke kao {to su naziv i adresa distributera i postupaknaru~ivanja (kao u primeru). Neke organizacije koriste GILS na nivou idividualnejedinice (kakav je novinski ~lanak ili tehni~ki izve{taj). Po{to je GILS bila prva shemametapodataka, procene njene implementacije i upotrebe dostupne su i vrlo korisne urazvijanju drugih sistema metapodataka.

Zapis GGILS jjezgra zza oovaj ppregled

Naslov: O metapodacima: upro{}en pregledInicijator: Gejl Hod`Lokalna predmetna odrednica: MetapodaciApstrakt: Opisuje standarde i projekte metapodataka za bibliotekare.Svrha: Da poslu`i kao obrazovna pomo} bibliotekarima. Dostupnost:

Distributer:Naziv: NISO24) {tampaAdresa: P. O. Boks 451Grad: Anapolis D`ank{nDr`ava: MD25)

Zemlja: SADPo{tanski broj: 20701-0451Telefon: 301-362-6904Faks: 301-206-9784Naru~ivanje: Besplatno je dostupan na Web sajtu NISO-a ili u papirnoj formi u NISO {tampi za 20 $

Kodirano zaglavlje elektronskog teksta (TEI26) zaglavlje)

Inicijativa za kodiranje teksta (http://www.tei-c.org/) je me|unarodni projekatza razvijanje op{tih pravila za ozna~avanje elektronskih tekstova, kao {to su pri~e,komadi i poezija, primarno da bi se podr`ala istra`ivanja u humanitarne svrhe. OvoSGML ozna~avanje postaje deo samog elektronskog izvora. Pored detalja o tome kako

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

163GLASNIK N B S1/2004

treba kodirati tekst, TEI op{ta pravila tako|e defini{u deo ugra|enog zaglavlja u izvorkoji sadr`i metapodatke o delu. TEI zaglavlje, ba{ kao i ostatak sheme TEI, definisanje kao SGML DTD27), skup tagova i pravila, definisanih SGML sintaksom, koji opisu-ju strukturu i elemente odre|ene vrste dokumenata. Po{to je TEI DTD vrlo op{iran ikomplikovan da bi se primenjivao na {irok opseg tekstova i svrha, pojednostavljenipodskup DTD-a, poznatiji kao „TEI lajtŒ, {iroko se primenjuje u bibliotekama.

Smatra se da su TEI kodirani tekstovi elektronske verzije {tampanih tekstova.Zbog toga se TEI zaglavlje mo`e koristiti za zapisivanje bibliografskih informacija oelektronskoj verziji teksta, kao i o neelektronskoj verziji. Osnovne bibliografske infor-macije ne razlikuju se od onih zapisanih u bibliote~koj katalogizaciji i mogu se pres-likati u i iz MARC formata. Ipak, postoje i elementi definisani tako da opi{u detaljekako je tekst transkribovan i ure|en, kako je ozna~en, koje su revizije na~injene, kaoi druge nebibliografske ~injenice. Biblioteke nastoje da koriste TEI zaglavlja kadaimaju zbirke punih tekstova kodiranih u SGML-u. Neke biblioteke koriste TEIzaglavlja da bi dobile MARC zapise za svoje katalo{ke sisteme, dok druge koristeMARC zapise kao osnovu za formiranje opisa TEI zaglavlja kod publikovanihizvornih tekstova.

Kodirani arhivski opis (EAD28))

U arhivima i posebnim zbirkama pomo}ni izvor podataka vrlo je va`na alatkapri opisivanju izvora. Pomo}ni izvori podataka razlikuju se od katalo{kih zapisa potome {to su mnogo du`i, narativniji i pru`aju vi{e obja{njenja. Uz to su i strukturiranina hijerarhijski na~in. Generalno oni po~inju opisom zbirke kao celine, ukazuju}i kojevrste materijala sadr`i i od kakvog su zna~aja. Ako se zbirka sastoji od radova jedneli~nosti, tu }e se na}i i podu`a biografija te li~nosti. Pomo}ni izvori podataka opisujui kolekcije u koje je organizovana zbirka, kao {to su korespondencija, poslovni zapisi,li~ni radovi, govori u kampanjama, a zavr{avaju se listom sadr`ajnih jedinica fizi~kihkutija i omotnica u kojima se nalazi zbirka.

Kodirani arhivski opis (EAD) razvijan je kao na~in markiranja podataka koji susadr`ani u pomo}nim izvorima podataka, tako da ovi mogu da se pretra`uju i prikazu-ju u onlajn re`imu. EAD standard odr`avaju zajedno Kongresna biblioteka i Dru{tvoameri~kih arhivista (videti http://www.loc.gov/ead/ ). Kao i TEI zaglavlje, EAD jedefinisan kao jedan SGML DTD. Po~inje delom zaglavlja koji opisuje sam pomo}niizvor podataka (na primer ko ga je napisao), {to se mo`e smatrati za metapodatke ometapodacima; nastavlja se opisom zbirke kao celine, a zatim slede detaljnije infor-macije. Ako opisane jedinice postoje i u digitalnoj formi, EAD mo`e da uklju~i ilinkove ka digitalnim objektima.

EAD je naro~ito popularan u visoko{kolskim bibliotekama sa velikim posebnimzbirkama. Ali ~injenica je da je lak{e postaviti pomo}ne izvore podataka na Web je-dnostavnim markiranjem u HTML-u, nego slede}i uputstva EAD-a. Biblioteke i arhivikoji su ulo`ili u kreiranje EAD-a, nadaju se da }e kori{}enje ove sheme metapodatakaohrabriti doslednost u kodiranju i dati im neku meru interoperabilnosti pretra`ivanja.

164 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Jezgro kategorija Udru`enja za vizuelne izvore (VRA29))

Jezgro kategorija VRA predstavlja skup elemenata metapodataka, razvijen ucilju opisivanja vizuelnih materijala kao {to su zgrade, fotografije, umetni~ke slike iskulpture (http://www.gsd.harvard.edu/~staffaw3/vra/vracore3.htm). Zbirke vizuelnihizvora kori{}ene u nastavi istorije umetnosti i sli~nim predmetima, obi~no ne sadr`eoriginalna umetni~ka dela ve} njihove slajdove ili fotografije. Iz tog razloga, metapo-daci za ove materijale moraju da uklju~e opis vi{estrukih nivoa ove vrste izvora; naprimer, originalne umetni~ke slike, njenog slajda i digitalne reprezentacije. Verzija 3.0Jezgra kategorija VRA sadr`i 17 metapodataka koji bi mogli da se primene za opissvake od ovih verzija i njihovu me|usobnu vezu: tip zapisa, tip, naslov, mere, materi-jal, tehnika, autor, datum, lokacija, ID broj, stil/period, kultura, tema, odnos, opis,izvor i prava. Kao i Dablinsko jezgro, i shema VRA jezgra ne defini{e posebnu sin-taksu ili pravila za predstavljanje sadr`aja. Razvoj VRA jezgra poslu`io je kao motor-na snaga za Udru`enje za vizuelne izvore da nastavi da razvija zajedni~ke re~nike iklasifikacione sheme. Voditelji zbirki vizuelnih izvora nadaju se da }e im kori{}enjeJezgra kategorija VRA omogu}iti kori{}enje opisa originalnih dela za opis slika kojesadr`e njihove zbirke.

Me|unarodni ONIX30)

Me|unarodni ONIX (Onlajn razmena informacija) je shema metapodatakabazirana na XML-u, koju su razvili izdava~i, uz podr{ku velikog broja trgova~kihgrupa u industriji knjiga iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Evrope (http://www. edi-teur.org/onix.html). Originalne ONIX specifikacije direktan su odgovor na izuzetanporast onlajn prodaje knjiga i na ~injenicu da su knjige opisane slikama, kratkimprikazima na naslovnoj strani, kritikama i sli~nim informacijama, zna~ajno proda-vanije od onih bez njih. ONIX sadr`i elemente koji bele`e {irok opseg promotivnih ievaluacionih informacija, ba{ kao i osnovnih bibliografskih podataka, kao i onih oprodaji. Inicijalno fokusiran na komunikaciju izme|u informacija o prodaji knjige iprodavaca i distributera knjiga, ONIX se pro{irio i na druge vrste izdanja i medija,uklju~uju}i i novine i novinske ~lanke, izve{taje sa konferencija i elektronske knjige.

Iako biblioteke ne kreiraju direktno format ONIX podataka, ONIX mo`e daigra ulogu u toku obrade za Katalogizaciju u publikaciji (CIP) i u kreiranju„privremenihŒ bibliografskih zapisa. Izgleda da dopunsko kori{}enje ONIX-a u bib-liotekama i za knjige i periodiku mo`e da se protuma~i kao da je ONIX sveprisutanunutar izdava~ke zajednice. Postoje preklapanja izme|u ONIX-a i USMARC-a iUNIMARC-a i to je dostupno na ONIX-ovom Web sajtu.

Metapodaci zza sskupove ppodataka31)

Sheme metapodataka za skupove podataka naro~ito su zna~ajne za biblioteke,jer u tematskom polju defini{u gde su numeri~ki i statisti~ki podaci od velikogzna~aja.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

165GLASNIK N B S1/2004

Jedan od najrazvijenijih skupova elemenata je Standard sadr`aja za geopros-torne metapodatke (CSDGM32)) Federalnog komiteta za geografske podatke(FGDC33)), poznat pod imenom FGDC-STD-001-1998 (http://www.fgdc. gov/ meta-data/contstan.html ). Geoprostorni skupovi podataka uklju~uju topografske idemografske podatke, geografske informacione sisteme (GIS), kao i dokumente kar-tografskih baza sa~injenih pomo}u ra~unara. Oni imaju {iroko polje primene,uklju~uju}i i studije kori{}enja zemlji{ta i plodnog tla, prora~une biodiverziteta34),pra}enje klimatolo{kih i globalnih promena, daljinsko pra}enje i satelitsko snimanje.Upotreba standarda sadr`aja FGDC-a zahteva se kada su u pitanju izvori koje jekreirala i finansirala ameri~ka vlada ili vlade ameri~kih dr`ava, a koristi se i name|unarodnom nivou.

Metapodaci nna ddelu

Oblasni zemlji{ni planer prou~ava uticaj koji nove podele prostora na zone35)

imaju na pojedine vrste ptica. Tim za prou~avanje ~ine ekolog, hidrolog,gra|evinski in`enjer i stru~njak za za{titu okoline. Podaci dobijeni daljinskimpra}enjem u poslednjih 20 godina pokazuju tendenciju smanjivanja mo~vara,ina~e stani{ta ptica. Ovi skupovi podataka sadr`e FGDC metapodatke.Biolozi u timu treba da zabele`e inventar. Koriste}i biolo{ki profil da pro{ireFGDC skup elemenata, biolozi dodaju nazive vrsta i klasifikacionu hijerarhi-ju. Ekolozi se bave metodama prikupljanja i sredstvima za modelovanjepodataka. Podaci vezani za promene u ljudskoj populaciji bele`e se uz pomo}metapodataka koje je razvio Biro za brigu o populaciji36). Iz ove studije prois-tekao je tehni~ki izve{taj kome je autor dodelio metapodatke iz Dablinskogjezgra. Kada je tehni~ki izve{taj katalogiziran u arhivu organizacije, elemen-ti Dablinskog jezgra kori{}eni su kao osnova za automatsko generisanjeMARC katalo{kog zapisa. Ovaj zapis je uklju~en u onlajn javni katalog bib-lioteke, po{to ga je dopunio katalogizator.

U dru{tvenim i srodnim naukama vode}a shema metapodataka postaje standardza opis skupova podataka dru{tvenih nauka Inicijative dokumentacije podataka(DDI37)) (http://www.icpsr.umich.edu/DDI/ codebook.html). DDI je definisan kaoXML DTD i razmatra hijerarhijski opis od vrha ka dnu za studiju iz dru{tvenih nauka,datoteke sa podacima koji proizilaze iz te studije, kao i promenljive kori{}ene udatotekama sa podacima. Postoji tako|e i prostor za zaglavlje u kome se koriste ele-menti Dablinskog jezgra za opis visokog nivoa samog DDI dokumenta.

Kori{}enje mmetapodataka

U realnim primenama opis metapodataka samo je polazna ta~ka. Uputstva zaprimenu opisa na pojedini skup izvora uvek su potrebna, kao i mehanizmi za intero-perabilnost sa drugim skupovima metapodataka i alatkama koje mogu da pomognu ukreiranju metapodataka.

166 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Pro{irenja i profili

Mnoge sheme metapodataka ve} su bile predmeti promena koje je donelaimplementacija tih shema u realnim situacijama. Na ovaj na~in nastala su dva tipamodifikacije: pro{irenje i profili.

Pro{irenje je dodatak elementima ve} razvijene sheme metapodataka, kojimse podr`ava opis nekog informacionog izvora naro~ite vrste ili teme ili se izlazi u sus-ret nekoj interesnoj grupi. Pro{irenjem se pove}ava broj elemenata u shemi. Profili supodskupovi shema koje su implementirale pojedine interesne grupe. Profili mogu daograni~e broj elemenata koji }e se koristiti, da pre~iste definicije elemenata za {tota~niji opis specifi~nih vrsta izvora, kao i da defini{u vrednosti koje se mogu dodelji-vati elementima.

U prakti~nim primenama koriste se i pro{irenja i profili bazi~nih shemametapodataka. Na primer, Nacionalna infrastruktura biolo{kih informacija (NBII38)),uz podr{ku Odseka biolo{kih izvora Ameri~kog geolo{kog nadzora, razvila je biolo{kiprofil FGDC standarda sadr`aja za kori{}enje kod biolo{kih informacionih izvora(http://www.nbii.gov/datainfo/metadata/standards/index.html). Sve je zapo~elopro{irivanjem broja elemenata FGDC-a, tako {to su dodati va`ni elementi za opisbiolo{kih izvora, kao {to je taksativni naziv organizma (nau~ni ili latinski) i njegovaklasifikacija u klasifikacionoj hijerarhiji. Po{to se slo`ila oko dodatnih elemenata,grupa je preporu~ila specifi~ni podskup ili profil koji bi bio najkorisniji za biologe.

Projekat Portal ka obrazovnim materijalima (GEM39)), Ameri~kog odeljenjaza obrazovanje, na sli~an na~in je zasnovao sopstvenu shemu metapodataka naDablinskom jezgru (http://www.geminfo.org/Workbench/Metadata/index.html). GEMprofil postavlja ograni~enja za elemente koji }e se koristiti (na primer nije dozvoljenunos podataka o saradnicima), a neke progla{ava obaveznima. GEM tako|e defini{edodatne elemente kao {to su Publika, Stepen, Kvalitet i Standardi, {ire}i osnovnoDablinsko jezgro za obrazovne svrhe.

Okviri rada za interoperabilnost i razmenu

Mnogo ljudi postavlja pitanje: Da li nam treba toliko standarda i inicijativa zametapodatke? Zar jednim standardom ne mo`e da se postigne cilj? Da li su zaistaneophodna pro{irenja i profili?

Va`no je da zapamtimo da razli~ite sheme slu`e za razli~ite potrebe i ciljnegrupe (uokvireni tekst). Komplementarne sheme mogu da se koriste za opis istog izvo-ra u razli~ite svrhe za razli~ite ciljne grupe. Na primer, jedan tehni~ki izve{taj mogaobi da ima MARC metapodatke u onlajn bibliote~kom katalogu, FGDC opis kao deoNacionalne Infrastrukture podataka o svemiru, kao i jedan ugra|eni skup elemenataDablinskog jezgra. Prakti~ne karakteristike ovog slo`enog okru`enja istra`ivalo jenekoliko grupa, neke od njih su ovde navedene.

Projekat SCHEMAS britanske kancelarije za umre`avanje biblioteka iinformacija (UKOLN40)) je forum za one koji implementiraju sheme metapo-dataka, sa ciljem da informi{e o novim i prepoznatljivim standardima metapoda-taka, kao i da promovi{e „smernice dobre prakse za prilago|avanje vi{e standar-

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

167GLASNIK N B S1/2004

da ili modula metapodataka za lokalnu upotrebu u modifikovanim shemamaŒ(http://www. ukoln. ac.uk/metadata/schemas/.) .

Okvir za opis izvora (RDF41)), koji je razvio WWW konzorcijum (W3C), jemodel podataka za opis izvora na Web-u koji jo{ pru`a i mehanizam za ugradnju vi{eshema metapodataka (http://www.w3.org/RDF/ ). Prostor imena u RDF-u definisan jeURL putokazom ka Web izvoru koji opisuje shema metapodataka kori{}ena u opisu.Mo`e se definisati i vi{e prostora imena, pri ~emu je dozvoljeno kombinovanje ele-menata iz razli~itih shema u jedinstvenom opisu izvora. Razli~iti opisi kreirani urazli~ito vreme i za razli~ite svrhe, tako|e mogu biti i me|usobno povezani. RDF senaj~e{}e izra`ava u XML-u (uokvireni tekst).

Opis DDablinskog jjezgra zza oovaj ppregled, ppredstavljen RRDF-oom

<?xml version=”1.0”?>

<!DOCTYPE rdf:RDF SYSTEM „http://purl.org/dc/schemas/dcmes-xml 20000714.dtdŒ>

<rdf:RDF xmlns:rdf=http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#xmlns:dc=„http://purl.org/dc/elements/1.1/Œ>

<rdf:Description about=„http://www.niso.org/metadatasimple/Œ>

<dc:title>Metadata Made Simple</dc:title>

<dc:creator>Hodge, Gail</dc:creator>

<dc:subject>metadata</dc:subject>

<dc:description>Explains metadata standards and concepts forlibraries.</dc:description>

<dc:publisher>National Information Standards Organization(NISO) </dc:publisher>

<dc:date>2001-06-01</dc:date><dc:format>text/html</dc.format>

</rdf:Description>

</rdf:RDF>

Drugi projekat vezan za interoperabilnost metapodataka je OCLC-ev projekatUzajamnog onlajn kataloga izvora (CORC42)) (http://www.oclc.org/research/projects/archive/default.htm) . Po~ev od januara 1999, biblioteke u~esnice u projektu po~elesu da koriste CORC za formiranje baze podataka uzajamne katalogizacije za Webizvore. Sistem CORC podr`ava i MARC i Dablinsko jezgro i mo`e da prevodi podatkeiz jednog formata u drugi kako bi prikazao, uvezao ili izvezao zapise u bilo kom for-matu. Sistem mo`e automatski da izvu~e neke elemente iz sheme metapodataka,

168 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

direktno sa Web strane koja se katalogizira. Klju~ uspeha CORC projekta su smerniceza CORC katalogizaciju i dostupnost referentnih datoteka za pojedina polja.

Okvir za interoperabilnost podataka u sistemima e-trgovine (<indecs>43))(http://www.indecs.org) predstavljao je udru`eni napor na me|unarodnom nivou kojije podr`ao Program Info 2000 Evropske komisije. Na njemu su sara|ivali glavninosioci prava, izdava~i i predstavnici muzi~ke industrije, koji su `eleli da razviju okvirrada za standarde metapodataka koji bi podr`ali mre`nu trgovinu na polju intelektu-alne svojine. Osnovu rada na <indecs>-u ~ini model podataka za intelektualnu svojinui njeno preno{enje. Umesto da razvija novu shemu metapodataka, <indecs> je poku{aoda razvije zajedni~ki okvir rada da bi omogu}io razli~ite sheme za transakcije kodrazli~itih `anrova kao {to su muzika, novinski ~lanci, knjige, i da bi se omogu}ilame|usobna razmena informacija, a naro~ito onih koje su vezane za prava intelektualnesvojine. Da bi podr`ao ovaj zajedni~ki okvir rada, <indecs> je razvio minimalno jez-gro zahtevanih metapodataka. Nekoliko pilot projekata je na putu da potvrdi ovo jez-gro metapodataka. Okvir rada i drugi metapodaci ve} su ugra|eni u nekoliko velikihprojekata koji uklju~uju knjige i audio-vizuelne materijale.

Konverzije mmetapodataka

Interoperabilnost i razmena metapodataka olak{ana je konverzijama metapo-dataka. Konverzija je preslikavanje elemenata, semantike i sintakse sa jedne shememetapodataka na drugu.

Konverzija omogu}ava da metapodatke koje je kreirala jedna grupa koristidruga grupa, koja se slu`i drugim standardom za metapodatke. Stepen uspe{nosti kon-verzije na nivou jednog zapisa zavisi od sli~nosti dve sheme, granularnosti elemenatau ciljnoj shemi u pore|enju sa onom u izvornoj shemi, kao i od kompatibilnostisadr`aja pravila koja su kori{}ena za popunjavanje elemenata svake od shema.

Konverzije su veoma va`ne za virtuelne biblioteke kod kojih se izvori prikuplja-ju sa razli~itih strana, a o~ekuje se da funkcioni{u kao celina, mo`da uz kori{}enje jedno-stavnog pretra`iva~a. U isto vreme konverzije predstavljaju re{enje, ali zahtevaju i inten-zivan rad na razvijanju i odr`avanju. Preslikavanje sheme sa manje elemenata (manjagranularnost) na onu sa vi{e elemenata (ve}a granularnost) vrlo je problemati~no.

Tabela 1 pokazuje konverziju Dablinskog jezgra u MARC i GILS sheme za ele-mente: Naslov i Autor. U ovom slu~aju namera nije ni bila preslikavanje na nivousadr`aja. Naziv prvog elementa i definicija su iz Dablinskog jezgra. Zatim je izvede-no preslikavanje na MARC 21 i GILS.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

169GLASNIK N B S1/2004

Tabela 11. PPrimer ppreslikavanja mmetapodataka kkonverzijom

Dablinsko jjezgro GILS USMARC

Naslov: Naziv koji je izvoru Naslov 245$a (Podru~je naslova/Glavnidao kreator ili izdava~ stvarni naslov)(prvi indikator =0)

Ako ima vi{e stvarnih naslova,oni dolaze nakon prvog246$a (Sporedni stvarni naslov/ Glavni stvarni naslov)

Autor ili kreator: Osoba(e) ili Stvaralac ili $100a (Glavna katalo{ka jedini-organizacija(e) sa primarnom kreator ca Li~no ime)odgovorno{}u za intelektualnisadr`aj izvora. Na primer, pisci 720$a (Sporedna katalo{ka jedi-u slu~aju pisanih dokumenata, nica Neprovereno ime/Ime)a umetnici, fotografi ili (sa $e=autor)ilustratori u slu~aju vizuelnih izvora. Mogu}i kvalifikator: tip. If type=individualni autor: 700$a

(Sporedna katalo{ka jedinica -Li~no ime)

If type= kolektivni autor: 710$a(Sporedna katalo{ka jedinica –Naziv kolektivnog tela)

Metapodaci nna ddelu

Jedan istori~ar usmene istorije snimao je intervjue sa ~lanovima jedneetni~ke grupe na kasete. Intervjuisane osobe potpisivale su jedan formular kojim sudavale prava intelektualne svojine istori~aru. Ve}ina intervjuisanih dozvolila je dis-eminaciju razgovora u papirnoj i elektronskoj formi, dok je nekoliko njih ograni~iloizdavanje i diseminaciju na 25 godina nakon njihove smrti.

Informacije o svakom intervjuu sa~uvane su u bazi podataka: intervjuer,intervjuisani, datum, mesto i sli~no. Svaki intervju bio je u formi upitnika. Upitnikje bio u formi tekstualnog fajla. Kasete, formulari o pravu intelektualne svojine,baza podataka i tekstualni fajlovi poklonjeni su jednoj bihblioteci koja ima poseb-nu zbirku namenjenu etni~kim grupama.

170 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Kasete su digitalizovane. Po{to svaki intervju zauzima nekoliko kaseta,snimljeni su strukturni metapodaci da bi se na jednom mestu sa~uvali svi sastavnidelovi intervjua. Tehni~ari su snimili administrativne metapodatke kao {to su nazivifajlova, mesto svakog intervjua u fajlovima, kori{}ena oprema, metode digital-izacije i osiguranja kvaliteta i kompletnosti, formati fajlova i tako dalje. Razli~itisegmenti ovih metapodataka omogu}avaju da se audio fajlovi automatskipretra`uju, ~uvaju, osve`avaju i prenose.

Jedan arhivista pro{irio je bazu podataka da bi uklju~io trajne identifikatoresvakog intervjua, povezuju}i audio fajl sa opisnim metapodacima. Nazivi elemena-ta su dati tako da se upare sa terminologijom Dablinskog jezgra, uklju~uju}i i kval-ifikatore koji se koriste za audio fajlove. Unete su i informacije o pravima idozvolama.

Drugi arhivista napravio je EAD pomo}ni izvor podataka za audio zbirku,koriste}i bazu podataka kao jezgro. Delovi upitnika u formi tekstualnih fajlovauklju~eni su kao bogati izvori tematskih klju~nih re~i. MARC zapis izveden je izEAD pomo}nog izvora podataka i dodat je u OCLC i RLIN44).

Napravljena je Web stranica na kojoj istra`iva~i mogu da pristupepomo}nim izvorima podataka, da pretra`uju bazu i da slu{aju audio fajlove.Intervjui sa zabranom pristupa nevidljivi su za program za pretra`ivanje sve dodatuma kada postaju otvoreni za publiku. Kreirani su administrativni, strukturalni iopisni metapodaci za Web stranicu, da bi dr`ali sve delove zajedno i omogu}iliupravljanje i pristup.

Biblioteka u~estvuje u protokolu za prikupljanje metapodataka da bi pru`ilaizvode iz lokalnih metapodataka u op{tem formatu, servisnom provajderu, kako biinformacije o zbirci bile automatski uklju~ene u relevantne izvore kao {to su kat-alozi i portali.

Ova Web stranica povezana je na Web prezentaciju biblioteke orijentisaneprema izvorima o etni~kim grupama, gde su istra`iva~ima dostupni arhivski ivizuelni materijali, digitalizovani sekundarni izvori i tako dalje. Administrativni,strukturalni i opisni metapodaci za ovaj Web sajt tako|e su kreirani sa ciljem dadr`e na okupu sve delove i omogu}e upravljanje i pristup.

Registri metapodataka

Registri su va`no sredstvo u upravljanju metapodacima. Registri metapodatakamogu da pru`e informacije o definiciji, poreklu, izvoru i lokaciji podataka.Registrovanje se mo`e primeniti na vi{e nivoa, uklju~uju}i sheme, profile zakori{}enje, elemente metapodataka i liste kodova za vrednosti elemenata. Registrimogu da zabele`e zna~enje i kori{}enje elemenata u jednostavnoj shemi metapodata-ka, po{to se oni sami menjaju kroz vreme ili na~in na koji se isti elementi koriste urazli~itim primenama.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

171GLASNIK N B S1/2004

Registri tako|e mogu da zabele`e zna~enja elemenata u vi{e shema ili bazapodataka, naro~ito unutar specifi~nog polja interesovanja, kao {to je briga o zdravlju,aeronautika, ekologija. Dobar primer je Registar ekolo{kih podataka Ameri~ke agen-cije za za{titu okoline (EPA45)) ( http://www.epa.gov/edr/ ), koji pru`a informacije ohiljadama podataka koji se koriste u sada{njim i nasle|enim EPA bazama podataka.Registar metapodataka obezbe|uje jedan izvor za nasle|ene podatke, koji se dopunja-va i menja, a slu`i kao alat za pretra`ivanje projektantima novih baza podataka i doku-mentuje svaki podatak.

Relevantni standardi za registre metapodataka uklju~uju ISO/IEC 11179Specifikaciju i standardizaciju jedinica podataka (udru`eni standard Me|unarodneorganizacije za standardizaciju i Me|unarodne elektrotehni~ke komisije) i ANSIX3.285, metamodel za upravljanje zajedni~ki kori{}enim podacima.

Kreiranje metapodataka

Ko kreira metapodatke? Odgovor na ovo pitanje zavisi od discipline kojoj izvorpripada, samog izvora koji se opisuje, raspolo`ivih alata, od o~ekivanih ishoda, alisamo kreiranje metapodataka je gotovo uvek plod udru`enih napora.

Veliki broj osnovnih strukturalnih i administrativnih metapodataka dajetehni~ko osoblje pri kreiranju digitalnog objekta, digitalizacijom ili na drugi na~in.I za opisne metapodatke je u nekim situacijama najbolje ako ih da kreator. To poseb-no va`i za dokumentaciju nau~nih skupova podataka, gde kreator prili~no dobropoznaje racionalnost skupa podataka i situacije u kojima }e biti primenjen, kao i zaone primene u kojima ima malo tekstualnih informacija koje bi mogao da iskoristibibliotekar katalogizator. Ipak, u mnogo projekata se pokazalo da je efikasnije imatibibliotekare katalogizatore ili druge informacione stru~njake da kreiraju opisnemetapodatke, zato {to autori ili kreatori nemaju dovoljno ve{tine ili vremena za ovajposao. U ostalim slu~ajevima metapodatke daju istra`iva~i i informacioni stru~njacizajedno. Istra`iva~ mo`e da kreira okosnicu metapodataka, unose}i elemente dokojih lako mo`e da do|e. Kasnije, katalogizator mo`e da dopuni ili ispita dobijenerezultate.

Dva velika projekta, koji obezbe|uju servise i alate za metapodatke zaDablinsko jezgro jesu Nordijski Web projekat46) i Metaweb47) u Australiji. NordijskiWeb projekat obezbe|uje softver za kreiranje metapodataka kao i softver za konverz-iju Dablinskog jezgra u MARC, koji je besplatan unutar Evropske unije. MetaWeb jerazvio program za ure|ivanje metapodataka pod nazivom „ReggieŒ.

Postoji jedan broj alata za kreiranje FGDC metapodataka, uklju~uju}iMetamarker, koji je razvio Odsek biolo{kih resursa Ameri~kog geolo{kog nadzora.Neke FGDC proizvode razvili su prodavci GIS-a (geografskih informacionih sistema)da bi se podr`ala dokumentacija relevantnih geoprostornih skupova podataka, koji se~uvaju uz njihove proizvode. I dok je veliki broj njih za{ti}en autorskim pravom, utoku su poku{aji da se kroz Konzorcijum otvorenog GIS-a podr`i jedan otvoreni alatza metapodatke.

172 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Postoje i alati koji analiziraju izvor i automatski kreiraju zapis metapodataka.Nordijski Web projekat razvio je softver koji izvla~i metapodatke iz odabranog Websajta i kreira preliminarni zapis Dablinskog jezgra. CORC tako|e kreira inicijalnizapis metapodataka, izvla~e}i klju~ne informacije iz samog izvora. Nakon toga gradiupu}uju}u bibliografiju, koja povezuje linkove sa izvorima.

Kreiranje metapodataka postavlja nekoliko klju~nih pitanja, bilo da se obavljaautomatski ili ih obavljaju istra`iva~i koji ne poznaju dobro za{titu intelektualne svo-jine. U poku{ajima da kreatori za svoje izvore defini{u metapodatke, u nekim slu~aje-vima kvalitet je bio ispod `eljenog, zahvaljuju}i nedoslednosti, izbacivanju zna~ajnihelemenata ili izostanka kontrolisanog re~nika. Ovaj problem mogao bi se re{iti tako daih pregledaju informacioni stru~njaci. Sa druge strane, ove dodatne procedure posku-pljuju proces kreiranja metapodataka. Za svaki pojedini projekat mora se napravitiravnote`a izme|u optimalnog kvaliteta i raspolo`ivih izvora.

Postoje dva na~ina za prevazila`enje nekih od ovih izazova. Prvi na~in je odgo-varaju}a obuka i informisanje na relaciji kreatori metapodataka i autori izvora. Autorebi trebalo ohrabriti da koriste alate za kreiranje metapodataka i da razmi{ljaju ouno{enju doslednih informacija. Drugi na~in dolazi od onih koji razvijaju alate zametapodatke. Komercijalni softverski alati, kao i oni pod autorskim pravom, vodera~una o potrebi za kvalitetom. Alati po~inju da pru`aju podr{ku proverenim pravili-ma valjanosti, skupljaju liste koje ograni~avaju izbor podataka u pojedinom polju, kaoi kori{}enje referentnih fajlova i kontrolisanih re~nika. Softver mo`e da podr`ava ikori{}enje uzoraka, kao i druga prilago|avanja za korisnika kako bi se pobolj{ao unospodataka.

Metapodaci ii sstandardizacija

Mnoge sheme metapodataka razvijene su na osnovu dogovora unutar speci-fi~nih interesnih lokalnih zajednica. Mnoge od njih sada tra`e podr{ku nacionalnih ilime|unarodnih tela za standardizaciju, kao {to je NISO.

Rad na metapodacima jo{ napreduje preko jednog broja tehni~kih komiteta(TC), Me|unarodne organizacije za standardizaciju (ISO). U ISO TC46 (pandan NISOna me|unarodnom nivou), Podkomitet 4, Radna grupa 7 vodi ra~una o razvojumetapodataka za bibliografske primene. ISO-IECJTC1 (Informaciona tehnologija) SC32/WG2 prou~ava potrebe za standardima za specifikaciju i upravljanje metapodaci-ma. To podrazumeva elemente metapodataka, klasifikacione i kodne sheme, upravl-janje metapodacima i razmenu mehanizama. ISO TC211 (Geografskeinformacije/Geomatika) prou~ava metapodatke za primene u geografskim informa-cionim sistemima.

Predstoje}i kkoraci

WWW (Globalna ra~unarska mre`a) predstavlja polje novih izazova i prilika zaprimenu analiti~kih i organizacionih ve{tina koje su za{titni znak bibliotekara i infor-

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

173GLASNIK N B S1/2004

macionih stru~njaka. Razvoj i primena metapodataka je jedna od ovih ve{tina.Najbolja praksa i primeri su sada poznati. Slede}i izvori da}e vam prednost na po~etkupra}enja razvoja metapodataka.

Dodatni iizvori zza mmetapodatke

Op{ti iizvori48)

Sendi [varcova lista izvora o metapodacimahttp://web.simmons.edu/~schwartz/meta.html ‰25.5.2004. Š

Me|unarodna federacija bibliote~kih udru`enja (IFLA)http://www.if la.org/II/metadata.htm ‰25.5.2004.Š

„Metapodaci: Katalogizacija pod bilo kojim drugim imenomŒ od D`esike Milstid iSuzan Feldman http://www.onlinemag.net/OL1999/milstead1.html ‰27.5.2004.Š

Interaktivna agencija za informacije o metapodacima (MICI)http://www.metadatainformation.org/ ‰27.5.1004.Š

Registar sheme metapodataka (Australija)http://metadata.net/ ‰25.5.2004.Š

Sajt Onlajn mre`a biblioteka Velike Britanije (UKOLN)http://www.ukoln.ac.uk/metadata/resources ‰25.5.2004.Š

Sheme, iinicijative ii ssli~ni ssajtovi

CDF (Format definicije kanala)http://msdn.microsof t.com/workshop/delivery/cdf/ref erence/channels.asp‰25.5.2004.Š

Cedars (Primeri Konzorcijuma univerzitetskih istra`iva~kih biblioteka u digitalnimarhivama)http://www.leeds.ac.uk/cedars/metadata.html ‰25.5.2004.Š

CORC (Uzajamni onlajn katalog izvora)http://www.oclc.org/research/projects/archive/default.htm ‰25.5.2004.Š

DCMI (Inicijativa Dablinskog jezgra metapodataka)http://dublincore.org/ ‰25.5.2004.Š

DDI (Inicijativa dokumentacije o podacima)http://www.icpsr.umich.edu/DDI/ ‰25.5.2004.Š

DOI (Identifikator digitalnih objekata)http://www.doi.org/ ‰25.5.2004.Š

174 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Dablinsko jezgrohttp://dublincore.org ‰25.5.2004.Š

EAD (Kodirani arhivski opis)http://lcweb.loc.gov/ead/ ‰25.5.2004.Š

Registar metapodataka Agencije za za{titu okoline (EPA)http://www.lbl.gov/~olken/epaintro.html ‰25.5.2004.Š

FGDC standard sadr`aja za digitalne geoprostorne metapodatke (CSDGM)http://www.fgdc.gov/metadata/contstan.html ‰25.5.2004.Š

Funkcionalni zahtevi za bibliografske zapise (IFLA)http://www.if la.org/VII/s13/frbr/frbr.pdf ‰25.5.2004.Š

GCMD (Vode}i direktorijum za globalne promene)http://gcmd.nasa.gov/difguide/difman.html ‰25.5.2004.Š

GEM (Portal ka obrazovnim materijalima)http://www.geminfo.org/ ‰25.5.2004.Š

GILS (Globalni servis za lociranje informacija)http://www.usgs.gov/gils/index.html ‰25.5.2004.Š

IDF (Me|unarodna DOI fondacija)http://www.doi.org/ ‰25.5.2004.Š

Funkcionalni zahtevi za bibliografske zapise IFLA-ehttp://www.if la.org/VII/s13/frbr/frbr.pdf ‰25.5.2004.Š

<indecs> interoperabilnost podataka u sistemima elektronske trgovinehttp://www.indecs.org/ ‰25.5.2004.Š

MARC (Ma{inski ~itljiva katalogizacija)http://lcweb.loc.gov/marc ‰25.5.2004.Š

MCF (Okvir rada za meta sadr`aje)http://www.textuality.com/mcf/NOTE-MCF-XML.html ‰25.5.2004.Š

MetaWeb projekathttp://www.dstc.edu.au/RDU/MetaWeb ‰25.5.2004.Š

NBII (Nacionalna infrastruktura za biolo{ke informacije) http://www.nbii.gov/ ‰25.5.2004.Š

NSDI (Nacionalna Infrastruktura za prostorne podatke)http://www.fgdc.gov/nsdi/nsdi.html ‰25.5.2004.Š

Nordijski projekat za metapodatkehttp://www.lib.helsinki.fi/meta/ ‰25.5.2004.Š

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

175GLASNIK N B S1/2004

OAI (Inicijativa otvorenih arhiva)http://www.openarchives.org/ ‰25.5.2004.Š

OAIS (Otvoreni arhivski informacioni sistem)http://www.rlg.org/longterm/oais.html ‰25.5.2004.Š

ONIX (Onlajn razmena informacija)http://www.editeur.org/ ‰25.5.2004.Š

PADI (O~uvanje pristupa digitalnim informacijama)http://www.nla.gov.au/padi/topics/32.html ‰25.5.2004.Š

PURL (Trajni URL) http://purl.org ‰25.5.2004.Š

RDF (Okvir za opis izvora)http://www.w3.org/RDF/ ‰25.5.2004.Š

TEI (Kodirano zaglavlje elektronskog teksta)http://www.tei-c.org/ ‰25.5.2004.Š

W3C (WWW konzorcijum)http://www.w3.org/ ‰25.5.2004.Š

VRA (Udru`enje za vizuelne izvore)http://www.vraweb.org/

XML (Pro{ireni markerski jezik)http://www.w3.org/XML/ ‰25.5.2004.Š

Z39.50http://www.loc.gov/z3950/agency/ ‰25.5.2004.Š

Konverzije ii lliste kkonverzija

Dablinsko jezgro u MARC i GILShttp://www.loc.gov/marc/dccross.html ‰25.5.2004.Š

FGDC u MARC formatuhttp://www.alexandria.ucsb.edu/public-documents/metadata/fgdc2marc.html‰25.5.2004.Š

MARC 21 u formatu Dablinsko jezgrohttp://www.loc.gov.marc/marc2dc.html ‰25.5.2004.Š

Metapodaci: Preslikavanje izme|u formata metapodataka (UKOLN)http://www.ukoln.ac.uk/metadata/interoperability/ ‰25.5.2004.Š

176 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Alati zza kkreiranje mmetapodataka

BlueAngel tehnologijehttp://www.blueangeltech.com/ ‰25.5.2004.Š

ColdFusion® http://www.macromedia.com/software/coldfusion/ ‰25.5.2004.Š

Alatke Dablinskog jezgrahttp://dublincore.org/tools/ ‰25.5.2004.Š

ESRI ArcInfohttp://www.esri.com/software/arcinfo/index.html ‰25.5.2004.Š

Softverski alati za metapodatkehttp://ukoln.bath.ac.uk/metadata/software-tools/ ‰25.5.2004.Š

MetaPackagerhttp://www.hisoftware.com/xmlp/metapackager.htm ‰27.5.2004.Š

Re~nik mmanje ppoznatih rre~i

Administrativni metapodaci (administrative metadata)- metapodaci kao {to su datumpristupa i vlasnik, koji se daju da bi se pomoglo upravljanje katalogom resursa – pre-tra`ivim skupom ili zbirkom odvojenih metapodataka.

Kanal (channel) – unapred odabrani Web sajt koji automatski „potiskujeŒ neprekidnetokove informacija u web ~ita~ korisnika, na primer vesti ili cene robe.

Konverzija (crosswalk) – preslikavanje elemenata, semantike i sintakse sa jednesheme metapodataka na drugu.

Opisni metapodaci (descriptive metadata) – metapodaci kao {to su autor, naslov itema, koji opisuju delo u svrhu otkrivanja ili identifikacije.

DOI (Digital Object Identifier) – Identifikator digitalnih objekata, kôd koji koristeizdava~i, a slu`i za lociranje digitalnog objekta.

DTD (Document Type Definition) – Definicija tipa dokumenta, na~in definisanjaSGML ili XML strukture, koji se koristi za posebnu vrstu dokumenta, na primer zanovinski ~lanak ili pomo}ni izvor podataka.

Skup elemenata (element set) – delovi informacija u zapisu metapodataka, ~esto nazi-vani semantikom ili sadr`ajem.

Pravila kodiranja (encoding rules) – sintaksa ili zadani red elemenata koji se nalaze uopisu metapodataka.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

177GLASNIK N B S1/2004

Pro{irenje (extension) – element koji nije regularni deo sheme metapodataka i koji jedefinisan da bude kori{}en sa tom shemom u pojedinim primenama.

Interoperabilnost (interoperability) – mogu}nost vi{e sistema da razmenjuju i delepodatke, bez obzira na hardversku i softversku platformu, strukturu podataka i intefejs.

Metapodaci (metadata) – strukturirane informacije koje opisuju, obja{njavaju, locira-ju ili na neki drugi na~in olak{avaju pronala`enje i kori{}enje jednog informacionogizvora.

Prikupljanje metapodataka (metadata harvesting) – tehnika izvla~enja metapodataka izlokalnih depoa i njihovo prikupljanje u centralni katalog da bi se olak{ala interoper-abilnost pretra`ivanja.

Prostor imena (namespace) – u RDF-u, na~in za povezivanje elementa metapodatakasa izvorom koji opisuje shema metapodataka.

Profil (profile) – podskup sheme koji defini{u i koriste pojedine interesne grupe da biprilagodile shemu svojim potrebama.

PURL – (Persistent Uniform Resource Locator) - Postojani URL, identifikator kojikoristi OCLC, kako bi obezbedio preusmeravanje na trenutno aktuelni URL za nekiizvor.

RDF – (Resource Description Framework) - Razvojno okru`enje za opis izvora,model podataka koji je razvio WWW Konzorcijum za opis resursa na Webu.

Shema (scheme) – skup elemenata metapodataka i pravila za njihovo kori{}enje.

Semantika (semantics) – nazivi i zna~enja elemenata metapodataka.

SGML – (Standard Generalized Markup Language) - Standardni op{ti markerski jezik,na~in markiranja elemenata i vrednosti, koji se koristi kao sintaksa za neke shememetapodataka.

Sintaksa (syntax) – zakonitosti po kojima su kodirani elementi metapodataka i njihovsadr`aj.

Strukturalni metapodaci (structural metadata) – metapodaci koji ukazuju kako suslo`eni objekti strukturirani, namenjeni za podr{ku kori{}enju objekata.

XML – (Extensible Markup Language) - Pro{ireni markerski jezik, podskup SGML-a.

Z39.50 – NISO i ISO standardni protokol za pretra`ivanje i pronala`enje informacijau unakrsnim sistemima. Slu`benim jezikom, Me|unarodni standard, ISO 23950:„Pronala`enje informacija (Z39.50): Definicija aplikativnog servisa i specifikacijaprotokolaŒ i ANSI/NISO Z39.50-1995.

178 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

Napomena: Originalni naslov teksta: Metadata made simpler by Gail Hodge.Tekst je preuzet sa web adrese http://www.niso.org/news/Metadata_simpler.pdf ipreveden uz ljubaznu dozvolu autora.

Sa engleskog prevela Tamara Butigan-Vu~aj

Napomene:

1) Machine-Readable Cataloging 21 – Ma{inski ~itljiva katalogizacija 21, MARC formatdefinisan 1997. godine. Prim. prev.

2) Anglo-American Cataloguing Rules 2 – Anglo-ameri~ka katalo{ka pravila 2. Prim. prev.3) Hipertekstualni dokumenti kodirani pomo}u HTML-a. Prim. prev.4) Aplikativni softver iz Macromedia-e, za Web baze aplikacije i servise. Prim. prev.5) Channel Definition Format – Format definicije kanala. Prim. prev.6) Universal Resource Locator - Univerzalni lokator izvora. Prim. prev.7) Persistent Universal Resource Locator – Trajni univerzalni lokator izvora. Prim. prev.8) Digital Object Identifier – Identifikator digitalnog objekta. Prim. prev.9) CURL (Consortium of University Research Libraries) Exemplars in Digital Archives –

Primeri Konzorcijuma univerzitetskih istra`iva~kih biblioteka u digitalnim arhivama. Prim.prev.

10) Online Computer Library Center – Onlajn bibliote~ki ra~unarski centar. Prim. prev.11) Research Libraries Group – Grupa istra`iva~kih biblioteka. Prim. prev.12) International Standard Organisation – Me|unarodna organizacija za standarde. Prim. prev.13) Open Archives Information System – Informacioni sistem otvorenih arhiva. Prim. prev.14) Dublin Core. Prim. prev.15) National Center for Supercomputing Applications – Nacionalni centar za superra~unarske

aplikacije. Prim. prev.16) Dublin Core Metadata Initiative – Dablinska inicijativa. Prim. prev.17) Multipurpose Internet Mail Extensions – Vi{enamenske oznake tipova datoteka u Internet

po{ti, standard za multimedijalne poruke elektronske po{te i hipertekstualne dokumente naInternetu. Prim. prev.

18) Na~in prikazivanja datuma u obliku yyyy-mm-dd (na primer 2004-05-28) . Prim. prev.19) http://dublincore.org/. Prim. prev.20) Global (Government) Information Locator Service - Globalni (Vladin) servis za lociranje

informacija. Prim. prev.21) Federal Information Processing Standard - Federalni standard za obradu informacija. Prim.

prev.22) Web lokacija zahteva registraciju. Prim. prev.23) Web lokacija zahteva registraciju. Prim. prev.24) National Information Standards Organization – Nacionalna (ameri~ka) organizacija za

informacione standarde. Prim. prev.25) Dr`ava Merilend. Prim. prev.26) Text Encoding Initiative – Inicijativa za kodiranje teksta. Prim. prev.27) Document Type Definition – Definicija tipa dokumenta. Prim. prev.28) Encoded Archival Description – Kodirani arhivski opis. Prim. prev.29) Vusual Resources Association – Udru`enje za vizuelen izvore. Prim. prev.

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN

179GLASNIK N B S1/2004

30) Online Information Exchange – Onlajn razmena informacija. Prim. prev.31) Dataset – skup srodnih podataka, sastavljen od srodnih elemenata sa kojima se postupa kao

sa celinom. Prim. prev.32) Content Standard for Digital Geospatial Metadata - Standard sadr`aja za geoprostorne

metapodatke. Prim. prev.33) Federal Geographic Data Committee – Federalni komitet za geograske podatke. Prim. prev.34) Biodiverzitet – biolo{ka raznovrsnost. Prim. prev.35) Zoning laws – Na~in na koji vlada kontroli{e kori{}enje prostora, dele}i ga na rezidencijal-

ni, komercijalni, industrijski, i tako dalje. Prim. prev.36) Census Bureau – Biro za brigu o populaciji vode}i je izvor kvalitetnih podataka o naciji i

ekonomiji SAD. Prim. prev.37) Data Documentation Initiative – Inicijativa dokumentacije podataka. Prim. prev.38) National Biological Information Infrastructure – Nacionalna infrastruktura biolo{kih infor-

macija. Prim. prev.39) Gateway to Educational Materials – Portal ka obrazovnim materijalima. Prim. prev.40) UK Office for Library and Information Networking – Britanska kancelarija za bibliote~ko

i informaciono umre`avanje. Prim. prev.41) Resource Description Framework – Okvir za opis izvora. Prim. prev.42) Cooperative Online Resource Catalog – Uzajamni onlajn katalog izvora. Prim. prev.43) Interoperability of Data in Ecommerce Systems - Interoperabilnost podataka u sistemima e-

trgovine. Prim. prev.44) Research Library Information Network – Mre`a informacija istra`iva~kih biblioteka (SAD).

Prim. prev.45) Environmental Protection Agency – Agencija za za{titu okoline. Prim. prev.46) Nordic Web Project – Nordijski Web projekat. Prim. prev.47) MetaWeb – tuma~enje. Prim. prev.48) Pored web adrese, prevodilac je svuda stavljao datum poslednje provere validnosti sajta.

Prim. prev.

180 GLASNIK N B S1/2004

Gejl Hod`/ METAPODACI NA LAK NA^IN