Investicione Banke

UVOD

Investicione banke su glavni kreatori primarnog trita kapitala. One se bave prikupljanjem kapitala koji je potreban preduzeima za finansiranje njihovog rasta. Pored ove za ovaj rad najvanije teme, investiciono bankarstvo ima iroki spektar aktivnosti koje su u ovom radu kratko spomenute. Cilj ovog rada je da se upoznamo sa poslovima investicionog bankarstva, ukaemo na njihovu raznolikost i znaajnost.

Predmet istrivanja ovog rada su karakteristike poslova investicionog bankarstva sa fokusom na aktivnosti na primarnom tritu. Na primarnom tritu investicione banke analiziraju kretanja i daju savete vezane za emisiju akcija i obveznica. One pripremaju emisiju hartija od vrednosti, poev od kreiranja elemenata emisije, prikupljanja dokumentacije, izrade prospektam do dobijanja dozvole od nadlenog organa i registracije emisije. One vre preuzimanje odnosno otkup emisije, samostalno ili grupno, i vre dalju distribuciju hartija od vrednosti investitorima. Investicione banke obavljaju itav niz usluga na sekundarnom tritu. One vode kastodi raune emitenata, a za njihov raun mogu prikupiti dividendu i kamatu. One takoe po nalogu emitenata mogu prodavati hartije od vrednosti preko specijalizovanih organizacionih delova. Investicione banke mogu voditi investicione planove svojih komitenata, odnosno, upravljati njihovom imovinom. One vre upravljanje investicionim i penzionim fondovima. One povezuju klijente sa razliitim interesima radi trgovine i konverzije hartija od vrednosti. Takoe, vre upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti svojih komitenata.

Problem ovog rada je nedovoljna razvijenost poslova investicionog bankarstva na primarnom tritu u Srbiji, uoavanje uzroka ovog problema i naina za njegovo prevazilaenje.

Ovaj rad je koncipiran tako da se na poetku upoznajemo sa istorijskim razvojem investicionog bankarstva i bitnim zakonima i faktorima koji su uticali na njegov razvoj. Dalje se bavimo pojmom investicionih banaka i njihovim aktivnostima. Prikazujemo mesto investicionih banaka na finansijskom tritu, njihovu klasifikaciju i podelu aktivnosti. Prikazujemo genezu aktivnosti investicionih banaka koja nam ukazuje na sloenost i mnogobrojnost poslova koje spadaju u domen investicionog bankarstva. U nastavku je objanjen nain organizacije investicionih banaka kod razvijenih zemalja i kod zemalja u tranziciji. Nakon toga se fokusiramo usko na temu ovoga rada, a to je uloga banaka na primarnom tritu hartija od vrednosti. Ovde se izlaganje rava na aktivnosti banaka prilikom emisije vlasnikih i dunikih harija od vrednosti i svu neophodnu proceduru koja mora biti ispotovana kod ovakvih emisija. Misli se na pokretanje i registraciju emisije, potpisivanje emisije i distribuciju emisije. Izlau se tri naini emisije hartija od vrednosti, odnosno, javna emisija, privilegovani plasman i privatna emisija. U okviru emisije dunikih hartija od vrednosti se navode karakteristike dravnih hartija od vrednosti, hartija od vrednosti lokalnih organa vlasti, dravnih agencija i korporativnih dunikih hartija od vrednosti. Ukratko se osvremo i na trokove emisije hartija od vrednosti. U nastavku prikazujemo investicione banke na evrotritu. Na kraju teorijskog dela radi se o ulozi investicionih banaka na tritu hartija od vrednosti u Srbiji. Praktini deo se sastoji od istraivanja koje je sprovedeno u 2006. godini i uzete su u obzir banke koje su poslovale na tritu u Srbiji. Tu su izloeni rezultati dobijeni u ovom istraivanju. U drugom delu praktinog primera su prikazani poslovi investicionog bankarstva koje obavlja Komercijalna banka a.d. Beograd.

1

1.Istorijski razvoj i aktivnosti investicionog bankarstva

Pre razvoja investicionog bankarstva, veina investicija nije zahtevala posrednike. Poto su potrebe za kapitalom bivale sve vee, poelo se sa emisijom hartija od vrednosti u koje je sve vie investitora bilo spremno da ulae novac. Tada se javila potreba za posrednicima koji e povezati one kojima su bila potrebna sredstva sa onima koji ta sredstva poseduju.

Poeci investicionog bankarstva su vezani za 19 vek i Evropu. Prve investicone banke u SAD su bile osnovane kao filijale ili produnice investicionih banaka iz Evrope. Razvoj investicionog bankarstva SAD bio je veoma dinamian i znaajan za oblast investicionog bankarstva generalno.

Prvi korisnici usluga investicionih banaka bile su drave koje su emitovale obveznice kako bi finansirale ratove. Zlatno doba investicionog bankarstva usledilo je nakon Graanskog rata u Americi. Investicione banke su doivele ekspanziju u razvoju sa industrijskom revolucijom i razvojem eleznica u Evropi i Americi, jer su prikupljale kapital za finansiranje novih poduhvata. Investicione banke u tom periodu bile su organizovane kao ortaka drutva, a tada se njihova osnovna aktivnost odnosila na emisiju i prodaju hartija od vrednosti i merdere i akviziciju.1

Prva investiciona banka se pojavila u ikagu 1880. godine u vlasnitvu firme Harris i Forbs. Poetkom 20. veka formirano je udruenje J.P. Morgan and Co, koje je u kratkom vremenu prikupilo blizu 1,5 milijardi dolara i tako integrisalo veliki broj indvidualnih proizvoaa elika u korporaciji pod nazivom United steel corporation.

Dinamian razvoj investicionog bankarstva se nastavlja i u 20 veku. Ono to ga karakterie do 1929. godine je neregulisanost. U tom periodu banke su primale depozite i odobravale kredite klijentima, i uporedo sa tim obavljele poslove preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti preduzea. Prosperitet investicionog bankarstva se zavrio slomomberzi 1929. godine. Nakon kraha berzi dolo je do istrage u cilju otkrivanje uzroka koji je doveo do krize. Utvreno je da je dolo do konflikta interesa izmeu komercijalne i investicione bankarske funkcije. Naime, smatra se da je problem nastao zbog toga to su banke preuzimanje hartija od vrednosti slabih preduzea finansirale depozitima klijenata, a potom vrile distribuciju hartija investitorima, preko iroke mree filijala, iako su bile svesne da su harije od vrednosti bezvredne.

Intenzivan razvoj investicionog bankarstva bio je prisutan u periodu od 1933. godine pa do 1970. godine. Tokom 70tih prisutni su tokovi recesije, nestabilnosti kamatnih stopa, rast inflacije, zaotravanje konkurencije u svetskoj privredi. Isto je uticalo na pojavu institucionalnih investitora i komercijalnih banaka na finansijskom tritu. Donoenjem liberalnijih zakona stvorena je mogunost da se drugi uesnici bave trgovinom hartijama od vrednosti. Da bi privukle nove klijente investicione i komercijalne banke se u to vreme bave pruanjem sledeih usluga:21) upravljanje aktivom i pasivom,

1 Barjaktarovi-Rakoevi Slaana, Investiciono bankarstvo i trite hartija od vrednosti, Beograd: Zadbina Andrejevi, 2004, 27 str.2 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 227 str.

2

2) upravljanje rizicima,3) upravljanje likvidnou klijenata.

U poslednje vreme investicione banke se bave poslovima finansijskog ininjeringa i unapreenja svojih proizvoda i usluga.

U cilju uvoenja reda i sigurnosti u trgovini hartijama od vrednosti, a u okviru reformi pod nazivom New Deal koje je sproveo Ameriki predsednik Ruzvelt, doneseno je nekoliko zakona , koji su oblast investicionog bankartva uinili najregulisanijom u SAD.

1.1 Glass-Steagallov zakon

U toku velike ekonomske krize koja je trajala od 1929. do 1933. godine, 11000 komercijalnih banaka je propalo. Finansijski sistem je bio razoren. Da bi se na finansijskom tritu uveo red, doneseno je nekoliko zakona. Kljuni zakon za investiciono bankarstva je bio Zakon o bankama iz 1933. godine, poznatiji kao Glass-Steagallov zakon. Sutina ovog zakona jeste razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva. Ovaj zakon je zabranio komercijalnim bankama da rade preuzimanje emisije i trgovinu hartijama od vrednosti, sem nekih izuzetaka kao to su dravne hartije od vrednosti. Svrha ove odredbe jeste da se komercijalne banke odvoje od velikog rizika koji je svojstven poslovima sa hartijama od vrednosti. Po ovom zakonu investicionim bankama nije dozvoljeno da koriste sredstva komercijalnih banaka, pa su zato investicione banke bile prinuene da kod velikih emisija formiraju sindikat i na taj nain prikupe potreban kapital. Cilj Glass-Sreagallovog zakona jeste da onemogue pekulacije na finansijskom tritu i da se povrati poverenje i sigurnost u bankarski sistem. elja je bila da se komercijalne banke zatite od propadanja, jer je posao investicionog bankarstva jako rizian.

Nakon ovog zakona, firme koje su ostale u poslu preuzimanja emisije bile su prinuene da izgrade kineske zidove da bi odvojile svoje aktivnosti preuzimanja emisije od drugih finansijskih funkcija. Cilj je da se sprei protok informacija od odeljenja za korporativne poslove banke do odeljenja za trgovinu i prodaju, da ne bi doslo do sukoba interesa.

1.2 Faktori razvoja investicionih banaka

Kao to smo predhodno pomenuli razvoj investicionog bankarstva je bio dinamian i zavisio je od nivoa razvoja bankarskog sistema dotine zemlje. Razvoj je takoe zavisio i od veeg broja ekonomskih i privrednih faktora. Najznaajniji faktori razvoja odnosili su se na:31) deregulaciju finansijskih procesa, 2) nove zakonske propise,3) globalizaciju,4) razvoj tehnologije, 5) konkurenciju,6) integraciju banaka, 7) ekspertize,8) diverzifikaciju poslovanja banaka.

3Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 228 str.

3

Deregulacija u poslovanju banaka predstavljala je proces slabljenja dravne kontrole u postupku poslovanja investicionih banaka. Deregulacija bankarskog poslovanja posebno je bila izraena u Americi, Evropi i Japanu, gde su Zakonom o unapreenju finansijskih usluga pruane usluge i iz oblasti komercijalnog i iz oblasti investicionog bankarstva, uz mogunost stvaranja finansijskih holding kompanija. Novim zakonima se nastojalo povratiti poverenje javnosti u finansijska trita i bankarski sistem. Proces globalizacije uticao je na investicione banke tako da su one poele da posluju globalno, odnosno da pruaju usluge klijentima na irem svetskom prostoru. Razvoj tehnologije, posebno raunarske i telekomunikacione, je uticao na njenu primenu u investicionom bankarstvu.

Primena novih raunarskih programa i interneta utie na promenu naina poslovanja investicionih banaka. Primenom internet tehnologije banke bre i lake obavljaju svoje transakcije, pruaju i distribuiraju finansijske usluge, vre istraivanja i prikupljaju neophodne informacije za svoje efikasno poslovanje. Investicione banke se prezentuju preko sajtova, na kojima pruaju informacije o svom poslovanju i svojim finansijskim uslugama. Internet tehnologija je posebno znaajna u trgovanju sa hartijama od vrednosti, jer skrauje proces i vreme neophodno za realizaciju finansijskih transakcija.

U poslednje vreme se banke susreu sa domaom i inostranom konkurencijom koja je produkt derugulacije, globalizacije i donoenja novih zakona u sferi bankarstva. Integracija banaka dovodi do stvaranja manjeg broja veih banakarskih kompanija. Ovaj proces omoguava koncentraciju kapitala, spajanje banaka sa osiguravajuim kompanijama, tedionicama koje trguju sa hartijama od vrednosti. Ekspertiza podrazumeva analizu neopipljive imovine u investicionim bankama koja poiva na profesionalnosti i strunosti kadrova u bankama.

Diverzifikacija investicionog bankarstva podrazumeva pruanje usluga klijentima iz oblasti bankarstva, finansija, osiguranja i poslova sa nekretninama. Diverzifikacija bankarskog poslovanja predstvalja nunost, jer se saglasno bankarskim uslugama vri diverzifikacija bankarskih prihoda, koji omoguavaju veu stabilnost bankarskih zarada. Zahvaljujui koncentraciji i moi kapitala, investicione banke su jedne od najmonijih finansijskih institucija u svetu.

1.3 Mesto investicionih banaka na tritu

Finansijsko trite ima nekoliko znaajnih uloga, a jedna od tih je transferna funkcija ,odnosno, povezivanje investitora i emitenata. Postoje tri naina transfera sredstava od onih koji imaju viak sredstava ka onima kojima sredstva nedostaju u tom trenutku. Prvi nain jeste direktan transfer odnosno direktno finansiranje. Ovaj vid transfera podrazumeva da investitor i emitent komuniciraju direktno jedan sa drugim bez pomoi finansijskog posrednika ili institucije. Emitent prodaje svoje hartije direktno investitoru, a zauzvrat od njega dobija potreban novac.

Alternativa direktnoj razmeni jeste poludirektno finansiranje. U ovom sluaju transfer ide preko investicione banke, koja se pojavljuje kao trea strana koja olakava izdavanje hartija od vrednosti. Investiciona banka pomae emitentu da proda svoje hartije od vrednosti investitorima.

4

I trei nain je indirektno finansiranje, prilikom kog se javljaju finansijski posrednici kao to su npr. banke ili investicioni fondovi. Posrednici dobijaju sredstva od emitenata, a njima daju zauzvrat svoje hartije od vrednosti. Posrednici, dalje, ulau sredstva koja su dobili u hartije drugih emitenata, i tako stvaraju nove forme kapitala.

Direktan transfer od investitora ka emitentima se odvija povremeno, ali efikasniji nain za preduzee je da prihvati usluge investicione banke. Iako ove organizacije pomau preduzeima da emituju hartije, esto ih i same kupuju u cilju dalje prodaje zainteresovanim investitorima, re je o transakcijama primarnog trita hartija od vrednosti. 4

Investicione banke nisu klasini posrednici kao komercijalne banke i investicioni fondovi. One se pojavljuju u ulozi agenata, posrednika koji pomau da se emitenti hartija od vrednosti i investitori lake pronau na finansijskom tritu.

1.4 Klasifikacija investicionih banaka

Vei broj autora navodi da je svremeno investiciono bankarstvo veoma kompleksno jer obuhvata veliki broj razliitih finansijskih usluga koje se nalaze pred njihovim klijentima. Zbog prisustva snane konkurencije, razvoja tehnologije i razvoja finansijskog ininjeringa, spektar usluga investicionog bankarstva se svakodnevno iri. Za aktivnosti investicionih banaka se moe rei da su sloene, rizine i veoma profitabilne. Teko je navesti definiciju poslova kojima se bave investicione banke. Prema tradicionalnom shvatanju, investicione banke obuhvataju poslove vezane za hartije od vrednosti. Stoga se pod investicionim bankarstvom podrazumeva: preuzimanje i plasiranje korporativnih i dravnih hartija od vrednosti, na primarnom tritu kao i pruanje posrednikih finansijskih usluga na sekundarnom tritu.5

U knjizi investiciono bankarstvo, Robert Kuhn navodi etri definicije investicionog bankarstva. Najire postavljena definicija investicionog bankarstva polazi od velikog broja aktivnosti koje se odnose na: preuzimanje i plasiranje hartija od vrednosti na domaem i meunarodnom triti, kao i pruanje finansijskih usluga (usluge osiguranja i posredovanja pri kupoprodaji nekretnina). Neto ua definicija investicionog bankarstva polazi od: preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti odreenih kompanija, zatim upravljanje fondovima i kapitalom kompanija. Ova definicija ne obuhvata elemente hipotekarnog bankarstva, osiguranja i prodaje hartija od vrednosti individualnim klijentima banke. Naredna definicija investicionog bankarstva polazi od nekih aktivnosti koje su prisutne na tritu kapitala, kao to su: poslovi preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti, poslovi merdera i akvizicije. Dotina definicija iskljuuje poslove u vezi upravljanja fondovima, rizicima i kapitalom banke. Najdua definicija investicionog bankarstva obuhvata samo tradicionalne bankarske funkcije, kao to su: preuzimanje i plasiranje hartija od vrednosti na primarnom tritu i pruanje brokersko-dilerskih usluga na seknudarnom tritu.6

4 Barjaktarovi-Rakoevi Slaana, Investiciono bankarstvo i trite hartija od vrednosti, Beograd: Zadbina Andrejevi, 2004, 24 str.5 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 221 str.6 Isto, 221 str.

5

Prema stavovima Johna Marshalla, funkcionalno podruje investicionog bankarstva obuhvata:71) aktivnosti koje stvaraju prihode,2) aktivnosti koje se odnose na podrku.

Aktivnosti prihoda se odnose na:81) primarno trite (akcije kompanija),2) sekundarno trite (dilersko-brokerske aktivnosti), 3) trgovanje (pekulaciju i arbitrau),4) restruktuiranje kompanija (ekspanziju i vlasnitvo),5) finansijski ininjering (hov pokrivene hipotekom, hov pokrivene aktivom, drivatni instrumenti i obveznice bez kupona)6) ostale aktivnosti banaka (investicioni menadment, konsalting, merent bankarstvo) i sl.

Aktivnosti podrke se odnose na:9 1) kliring,2) istraivanje,3) interno finansiranje,4) informacione usluge i sl.

Prema aktivnostima koje obavljaju, odnosno prema sreditu centrale, investicione banke se mogu klasifikovati na:101) Velike investicione banke sa velikom reputacijom na finansijskom tritu. Ove banke imaju veliku mreu filijala, veliku bazu klijenata, prisutan imid na nacionalnom i meunarodnom nivou, veliki broj zaposlenih, uz pruanje svih usluga iz oblasti investicionog bankarstva. U ovu grupu investicionih banaka spadaju: Goldman Sachs, Merril Lynch, Solomon Brothers. Za deset najveih banaka iz ove grupe je karakteristino da se nazivaju special bracket.2) Velike investicione banke sa manjom reputacijom na finansijskom tritu. One nemaju toliko razvijenu mreu filijala kao to je to sluaj kod prethodne grupe banaka. Njihova najvanija aktivnost se odnosi na potpisivanje emisije akcija i obveznica i uestvovanje u svim ostalim aktivnostima investicionog bankarstva. U ovu grupu investicionih banaka spadaju: Bear Stearns & Co, Smith Barney, Kidder Peabody, Pine Webber, Deutsche Bank, Barclay Bank i sl.3) Investicione banke okrenute regionalnim investitorima. Ove banke su manjeg kapaciteta u odnosu na nacionalne i velike investicione banke. Naziv regionalne su dobile iz razloga to pruaju usluge klijentima u okviru odreene teritorije (regiona). Najvanije poslovne aktivnosti ovih banaka se odnose na potpisivanje emisije hartija od vrednosti, pruanje brokersko dilerskih usluga i sl.4) Investicione banke sa seditem u Njujorku koje pruaju bankarske usluge manjoj grupi klijenata (emitenata i institucionalnih investitora).5) Diskontne banke (ili firme) koje su iskljuivo okrenute trgovanju za raun svojih klijenata i to po niim trokovima. Karakteristino je, da ove banke ne nude klijentima investicione savete.

7 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 221 str.8 Isto, 221, 222 str. 9 Isto, 222 str.10 Isto, 222, 223 str.

6

6) Butik investicione banke, koje su specijalizovane za pruanje samo odreenih bankarskih usluga. esto se argonski nazivaju specijalizovane prodavnice.7) Merent banke iji je zadatak da uzmu uee u akcijskom kapitalu i dugovima kompanija za koje ove banke obavljaju poslove fuzije i akvizicije.8) Istraivake investicione banke, iji je zadatak da pruaju istraivake usluge klijentima. Ove banke se nazivaju industrijskim analitiarima jer vre analizu poslovanja kompanija, odnosno emitenata hartija od vrednosti. Kao analitiari, istraivake investicione banke razvijaju nove strategije u vezi efikasnog investiranja.

1.5 Geneza poslova investicionih banaka

Dananja praktina iskustva viskokorazvijenih zemalja ukazuju da investicione banke najee obavljaju sledee poslove: 111) potpisivanje emisije hartija od vrednosti, 2) trgovanje sa hartijama od vrednosti,3) sekjuritizaciju aktive,4) fuziju i akviziciju banaka, 5) merent bankarstvo,6) trgovanje i kreiranje derivatnih instrumenata, 7) investicioni menadment,8) savetodavne usluge,9) istraivake aktivnosti,10)osiguranje imovine emitenata i kiljenata, 11)poslove sa nekretninama.

Potpisivanje emisije hartija od vrednosti predstavlja osnovnu delatnost svake investicione banke. Potpisivanje emisije podrazumeva preuzimanje i plasiranje dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti. Ovo omoguava kompanijama, dravnim agencijama, lokalnim samoupravama i finansijskim institucijama da aktivno uestvuju u prikupljanju slodobnih novanih sredtava na tritu. U ovakvim transakcijama, investicione banke otkupljuju hartije od vrednosti emitenata i iste preprodaju individualnim investitorima ili institucionalnim investitorima.

Investicione banke su prisutne i kod emisije hartija od vrednosti, poevi od pripreme do konane realizacije emisije hartija od vrednosti. U takvim sluajevima investicione banke obavljaju poslove: 121) definisanja vrsta hartija od vrednosti koje e se emitovati, 2) odreivanje cene i broja emitovanih hartija od vrednosti,3) kada i na koji nain e se izvriti emisija hartija od vrednosti,4) da li treba emitovane hartije od vrednosti prodavati postojeim akcionarima ili iroj javnosti,5) koju koliinu novanih sredstava je potrebno sakupiti prodajom emitovanih hartija od vrednosti.

Trgovina investicionih banaka sa hartijama od vrednosti je karakteristina za sekundarno finansijsko trite. One su tada u ulozi brokera ili dilera. Ako su investicione banke u ulozi

11 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 224 str.12 Isto, 224 str.

7

brokera, tada su posrednici izmeu kupaca i prodavaca odreenih hartija od vrednosti. Ako su investicione banke u ulozi dilera, tada trguju sa hartijama od vrednosti u svoje ime i za svoj raun.

Postupak sekjuritizacije kredita (aktive) jeste tranformacija nelikvidnih kredita i drugih hartija od vrednosti u likvidne hartije od vrednosti. U ovom sluaju zadatak investicionih banaka je da formiraju pul kredita i na osnovu njih emituju hartije od vrednosti koje e se prodavati zainteresovanim investitorima. Ovde su najee u pitanju mali iznosi hartija od vrednosti.

Fuzija i akvizicija banaka se ne moe zamisliti bez investicionih banaka. Njihovo uee je aktivno u delu:131) procene vrednosti ciljne kompanije,2) strategije preuzimanja ciljne kompanije, 3) strategije finansiranja ciljne kompanije, 4) strategije odbrane ciljne kompanije i sl.

Investicione banke su znaajne u oblasti merent bankarstva. One najee kupuju obine i privilegovane akcije, zatim ulau u kupovinu subordinarnog duga koji se moe konvertovati ili pretvoriti u varant. Merent bankarstvo podrazumeva maksimalno ulaganje sopstvenih sredstava od strane investicionih banaka u vlasnike i dunike hartije od vrednosti.

Poseban zadatak investicionih banaka je kreiranje i trgovina sa finansijskim derivatima, kao to su svopovi, fjuersi i opcije. Oni su produkt finansijskog ininjeringa. Finansijski derivati omoguavaju uesnicima na tritu da se zatite od valutnih promena i promena kamatnih stopa. Na ovaj nain se smanjuje ili u celosti otklanja rizik finansijskih transakcija.

Investicioni menadment se moe definisati kao profesionalno upravljanje novanim sredstvima individualnih i institucionalnih investitora. Investicione banke se pojavljuju u ulozi investicionog menadmenta kada osnivaju ili preuzimaju investicione kompanije. Investicione banke mogu biti angaovane od strane investicionih kompanija radi obavljanja menaderskih poslova. One mogu biti i potpisnici emisije i savetnici u investicionim kompanijama u sluajevima kada emituju hartije od vrednosti.

Ranije su investicione banke obavljale savetodavne usluge kao prateu aktivnost, dok danas one ostvaruju znaajne prihode od ovih usluga.

Najee se savetodavne usluge odnose na:14 1) emisiju hartija od vrednosti,2) fuziju i akviziciju,3) investicioni menadment, 4) sekjuritizaciju kredita,5) upravljanje aktivom i pasivom banke, 6) zatitu od potencijalnih rizika.

13 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 224 str.14 Isto, 225 str.

8

Savetodavne usluge u ovom delu aktivnosti (M & A aktivnosti) se odnose na:15 1) pronalaenje potencijalnog kupca,2) savetovanje akvizitora,3) pomo akvizitoru da pronae sredstva za kupovinu ciljne kompanije, 4) analizu ciljnog preduzea ili akvizitora,5) definisanje vrednosti ciljne kompanije,6) primenu odbrambene strategije u uslovima kada se kompanija eli suprotstaviti procesu akvizicije.

U sluaju kada je klijent akvizitor investiciona banka mu pomae da odabere ofanzivnu strategiju i preuzme ciljnu kompaniju. Kada je klijent ciljna kompanija, tada investicione banke pomau kompaniji da sklopi najbolji dogovor i odbrani se od nasrtljive strategije akvizitora.

Investicione banke mogu biti i finansijski savetnici, to znai da pomau klijentima da zauzmu najbolju poziciju na finansijskom tritu. U takvim sluajevima, investicione banke pomau klijentima da odgovore na sledea pitanja:161) da li je nuno prikupiti sve kapital, a ako jeste, gde i kako isti prikupiti?2) da li je nuno proiriti svoju poslovnu aktivnost na nove oblasti na finansijskom tritu, i kako ostvariti ekspanzivnu strategiju?3) da li je nuno opredeliti se za spajanje ili kupovinu druge kompanije, i kako isto najbolje uraditi?4) da li je nuno opredeliti se za prodaju kompanije nekoj drugoj kompaniji, i kako definisati vrednost dotine kompanije?

Istraivanja vezana za investicione banke spadaju u sporedne aktivnosti banaka, mada se prodajom istih brokerima, dilerima, market mejkerima mogu ostvariti znaajni prihodi. Najee se u okviru investicionih banaka organizuju istraivaka odeljenja koja imaju sektore za:171) istraivanje vlasnikih hartija od vrednosti, 2) istraivanje dunikih hartija od vrednosti, 3) kvantitativna istraivanja.

U ovim odeljenjima se analiziraju emitenti hartija od vrednosti, razvija se kompletna strategija trgovanja sa hartijama od vrednosti, razvija se strategija trgovanja sa hartijama od vrednosti uz ukljuivanje matematike optimalizacije. U ovom sektoru rade eksperti koji dobro poznaju funkcionisanje finansijskog trita i aktivnosti koje se na tritu obavljaju. Zato se ovi eksperti nazivaju finansijskim analitiarima. Preporuke analitiara mogu biti u sledeim oblicima:18obavezno kupite hartije od vrednosti, prodajte hartije od vrednosti,drite hartije od vrednosti.

Ukoliko vas analitiar posavetuje da kupite hartije od vrednosti to znai da je vrednost hartija od vrednosti podcenjena i da se oekuje njen rast. Ukoliko dobijete savet da prodate svoju

15 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 225 str.16 Isto, 225 str. 17 Isto, 226 str. 18 Isto, 226 str.

9

hartiju od vrednosti, to znai da je njena vrednost precenjena i da ce njena cena ubrzo pasti. Ako vam analitiar kae da zadrite hartije od vrednosti to znai da njihova vrednost stagnira.

Istraivaki centi u investicionim bankama su zadueni za razvijanje novih finansijskih trita i instrumenata. Upravo zbog toga su razvijene pekulativne obveznice koje su donele njihovim vlasnicima visoke prinose. Zbog visokog prinosa ove obveznice su proglaene za obveznice najvieg ranga. Zahvaljujui istraivakim centrima, popularnost pekulativnih obveznica je porasla i kreirano je novo finansijsko trite. esto dolazi do sukoba interesa izmeu istraivakog centra i drugih odeljenja u investicionoj banci, zato to ta odeljenja vre pritisak na istraivaki centar da promovie povoljno ili nepovoljno emitente hartija od vrednosti. Ove ocene su esto u funkciji favorizovanja pojedinih segmenata poslovanja investicionih banaka.

Investicione banke se poslednje vreme bave poslovima osiguranja i poslovima sa nekretninama. Osiguranje imovine i lica stvara mogunost dodatnih prihoda, uz zaustavljanje dela rashoda, jer i one same osiguravaju svoju imovinu i kapitaliu sa premijom osiguranja. Poslovi sa nekretninama su sve unosniji, jer njihove cene variraju, pa se isplati uloiti sredstva u nekretnine nego ih plasirati klijentima.

Kada su se investicione banke pojavili kao posrednici oni su najee angaovani kod primarne emisije akcija i obveznica nekih kompanija. Angaovanje investicionih banaka se odnosi na:19konsalting aktivnosti,registraciju emisije hartija od vrednosti, animiranje finansijskog trita.

Konsalting se odnosi na na predloge potencijalnim emitentima koje hartije od vrednosti treba emitovati i u kom vremenskom trenutku. Investiciona banka moe da otkupi celokupnu emisiju i da je dalje prodaje po vioj ceni, ona se tada nalazi u ulozi dilera koji preuzima celokipni rizik emisije.

Poznati su i sluajevi da se investicione banke udrue u sindikat potpisnika banaka koji garantuje da e se emitovane hartije od vrednosti prodati preko mree filijala dotinih banaka. Investicione banke se mogu nai i u ulozi brokera, kada nude i plasiraju hartije od vrednosti za raun njihovih emitenata bez preuzimanja rizika.

19 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 227 str.

10

2. Organizaciona struktura investicionih banaka

Organizaciona struktura investicionih banaka se razlikuje i ne postoji tipina organizacija ve ona zavisi od interne politike. Investicione banke su ranije bile organizovane kao ortaka drutva, ali u poslednjih dvadeset godina su organizovane kao akcionarska drutva. Ovakva organizacija je posledica jake konkurencije i potrebe za kapitalom, koja se najlake moe obezbediti preko akcionarskog drutva. Jedan od takvih primera je velika investiciona banka Goldman Sachs koja je osnovana 1869. godine kao ortako drutvo, koja je ponudila javnu prodaju akcija i postala akcionarsko drutvo. Investicione banke su shvatile da mogu konkurisati na tritu samo ako prikupe dovoljnu koliinu kapitala, pa se javilo povezivanje ovih banaka sa kapitalno jakim kompanijama. Dolo je do velikog broja merdera izmeu investicionih banaka i brokerskih kua, kao na primer 1997. godine izmeu investicione banke Morgan Stanley i brokerske kue Dean Witter.

Zavisno od njihovog uea u sindikatima banaka prilikom preuzimanja emisije, investicione banke su kvalifikovane kao prestine i neprestine. Takav status se vidi iz oglasa prilikom emisije hartija, jer se prestine nalaze na vrhu oglasa, a ostale su ispod njih.

esto se rangiraju investicione banke, a ove liste se objavljuju u magazinima Institucional Investor i The Wall Street Journal. Ova rangiranja su poznata pod nazivom tabele lige. Kao kriterijumi za rangiranje investicionih banaka koriste se: uee u preuzimanju emisije akcija na domaem tritu, uee u preuzimanju emisije obveznica, uee u preuzimanju emisije municipalnih obveznica, uee u preuzimanju emisije akcija i obveznica na globalnom tritu.20

2.1 Modeli organizacije ivesticionih banaka u visoko razvijenim zemljama

Kao to smo ve napomenuli organizaciona struktura investicionih banaka zavisi od finansijske politike za koju se opredeli banka, odnosno, ne postoji univerzalna organizaciona struktura. Ako su u pitanju specijalizovane investicione banke, koje se bave plasmanom hartija od vrednosti, tada se one mogu baviti:211) javnom ponudom i prometom dugovnih i vlasnikih hartija od vrednosti, 2) privatnim plasmanom dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti,3) trgovakim (merent) bankarstvom (ulaganje sopstvenog kapitala u hartije od vrednosti),4) finansijskim konsaltingom,5) naplatom i obezbeenjem potraivanja, 6) upravljanje rizicima,7) meunarodnim poslovima investicionog bankarstva,8) upravljanje investicionim fondovima (njihovim novanim sredstvima), 9) plasmanom kapitala i sl.

20 Barjaktarovi-Rakoevi Slaana, Investiciono bankarstvo i trite hartija od vrednosti, Beograd: Zadbina Andrejevi, 2004, 34 str.21 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 229 str.

11

Svetsko finansijsko trite u prvi plan istie tri organizacione forme investicionih banaka. Investicione banke mogu biti organizovane kao:221) ortaka drutva,2) konglomeratske jedinice, 3) akcionarska drutva.

Organizacija investicione banke kao ortakog drutva podrazumeva da su partneri (vlasnici kapitala) odgovorni za bankarske operacije i funkcionisanje banke. Tipian primer takve banke je Goldman Sachs koja je imala 162 punopravna partnera, oko 60 partnera sa ogranienom odgovornou i oko 6000 zaposlenih radnika.

Konglomeratska jedinica kao organizacioni oblik investicione banke prisutan je kod fuzije investicionih banaka i njihovog preuzimanja od strane drugih finansijskih i nefinansijskih organizacija. Ukoliko se desi obrnut sluaj, da investiciona banka preuzme finansijsku organizaciju, onda dolazi do nastanka finansijskog supermarketa koji pored bankarskih usluga ima i usluge osiguranja, brokerske usluge, usluge posredovanja kod kupoprodaje nekretnina. Tipini primeri ovakvih banaka su: Salomon Brothers, Kinder Peabody i sl.

Najei oblik organizacije investicionih banaka je akcionarsko drutvo. Za investicione banke vae ista pravila kao za bilo koje akcionarsko drutvo, gde se vlasnitvo stie kupovinom akcija koje vlasniku daju pravo na dividendu. Primeri su: Merri Lynch, Paine Webber, Bear Stearns i sl. Za ovaj oblik investicionih banaka je karakteristino, da su javnosti dostupni podaci u vezi: dobiti, zarada (dividende), javnih bonusa, s obzirom da se podaci javno objavljuju.23

Investicione banke su najrazvijenije u SAD i one mogu biti organizovane kao samostalne finansijske institucije ili kao produnice komercijalnih banaka i drugih finansijskih kompanija. Investicione banke se dele na:241) banke koje nude sve usluge klijentima,2) butik banke, koje su specijalizovane samo za odreene vrste poslova.

Prva grupa banaka nudi irok spektar usluga poevi od potpisivanja emisije hartija od vrednosti, brokersko-dilerskih usluga, fuzije i akvizicije banaka, trgovine hartijama od vrednosti, merent bankarstva, pa do istraivanja i investicionog menadmenta.

Druga grupa banaka prua odreene vrste usluga iz oblasti investicionog bankarstva. Upravo zbog toga se ne nalaze u sastavu veih finansijskih institucija. Najpoznatije butik banke su: Standler o Neil, Green Hill, Lazard i iste su specijalizovane za odreene usluge ili odreene klijente. 25

Finansijska organizacija Standler o Neil je specijalizovana banka za pruanje usluga drugim finansijskim institucijama. Ova butik banka omoguava: prikupljanje kapitala, market-mejkerske poslove, vri istraivanje za klijente, trguje hartijama od vrednosti i potpisuje manje emisije dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti. Butik banka Green Hill prua usluge iz oblasti: finansijskog restruktuiranja, merent bankarstva i savetodavnog bankarstva.


12

Ona ne vri usluge istraivanja , trgovine i pozajmljivanja hartija od vrednosti. Butik banka Lazard prua usluge iz oblasti finansijskog savetovanja (u delu izbora odbrambene strategije) i upravljanje fondovima (institucije, finansijski posrednici i pojedinci).26

Ukoliko su investicione banke organizovane kao berzanske institucije, tada obavljaju sledee bankarske aktivnosti:271) emituju hartije od vrednosti,2) obavljaju brokersko-dilerske poslove,3) uestvuju u finansijskom prestruktuiranju velikih kompanija.

Prva aktivnost se odnosi na pruanje podrke prilikom emitovanja akcija i obveznica na primarnom tritu. Pored konsultantskih usluga, investicoine banke u ovom sluaju pruaju garanciju da e emisija harije od vrednosti biti plasirana po unapred utvrenim uslovima. Druga aktivnost je upravljanje brokersko dilerskim poslovima na sekudarnom tritu. Kada obavljaju poslove brokera, investicione banke obavljaju posrednike poslove za tue ime i za tu raun, ili u svoje ime, a za tu raun, a u svojstvu dilera obavljaju poslove u svoje ime i za svoj raun uz preuzimanje celokupnog rizika. Kod tree aktivnosti investicione banke ispituju potrebu za prestruktuiranjem kompanija i naine da obezbede sredstva za privremeno finansiranje kompanija.

Generalno posmatrano, se obino klasifikuju u odnosu na:28 1) rang banke,2) funkcije koje banka obavlja.

Rang banke se definie na osnovu:29 1) veliine banke,2) reputacije banke,3) strunost mendmenta banke,4) prisustvo banke na finansijskom tritu, 5) klijente banke.

Funkcije koje investicione banke obavljaju odnose se na:30 1) poslove upisa i distribucije hartija od vrednosti,2) poslove market mejkera,3) dilersko-brokerske poslove, 4) poslove poravnanja,5) poslove upravljanja investicijama, 6) konsalting (savetodavne) poslove.

26 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 231 str.27 Isto, 231 str. 28 Isto, 232 str. 29 Isto, 232 str. 30 Isto, 232 str.

13

2.2 Modeli organizacije investicionih banaka u zemljama u tranziciji

Do nedavno zemlje u tranziciji nisu imale priliku da se upoznaju sa radom investicionih banaka. To se promenilo razvojem finansijskog trita u zemljama u tranziciji, to je uticalo na promenu pravne infrastrukture u delu zatite investitora, na promenu zakonske regulative u oblasti poslovanja sa hartijama od vrednosti, na primenu korporativnog vlasnitva i upravljanja u sistemima dotinih zemalja. Analiza ja pokazala da se broj banaka u zemljama u tranziciji smanjuje zbog dugovanja iz predhodnog perioda i da je proces restruktuiranja privrede i banaka spor i neefikasan. Usluge investicionih banaka su se organizovale u okviru odeljenja univerzalnih banaka, koja se bave poslovima sa hartijama od vrednosti. Odeljenja za poslove sa hartijama od vrednosti se najee sastoji od:311) odeljenja za primarno trite,2) odeljenja za posredovanje (brokersko-dilersko odelenje), 3) odeljenje za restruktuiranje klijenata,4) odeljenje za finansijsko savetovanje klijenata.

Odeljenje primarnog trita obavlja poslove u vezi:321) pripreme i registracije emisije dugovnih i vlasnikih hartija od vrednosti, 2) distribucije hartija od vrednosti,3) savetovanje i istraivanje finansijskog trita.

Ovo odeljenje obavlja istraivanja da li je mogue izvriti emisiju hartija od vrednosti na tritu. Treba se utvrditi koliki je iznos kapitala potreban emitentu, vrsta, broj i nominalna vrednost hartija od vrednosti koje e emitovati, nain sprovoenja emisije, nain i vreme isticanja javne ponude, rok i nain upisa, uplate sredstava i sl.

Odeljenje brokersko-dilerskih poslova posreduje u trgovini sa hartijama od vrednosti na sekundarnom finansijskom tritu. Obino brokeri vode gotovinske raune, kreditne raune, pruaju kastodi usluge i za usluge naplauju proviziju. Dileri nastupaju kao brokeri s tom razlikom to mogu trgovati u svoje ime i za svoj raun. Oni pored provizije mogu ostvariti zaradu na razlici izmeu kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti. Da bi brokersko-dilersko odeljenje moglo obavljati ove poslove mora dobiti saglasnost od domicilne centralne banke i dozvolu za rad od strane Komisije za hartije od vrednosti.

Odeljenje za restruktuiranje prua savetodavne usluge kao i pomo kod transakcija vezanih za proces restruktuiranja. Ovo odeljenje se najee bavi sledeim poslovima:331) pronalzi klijente za fuziju i akviziciju, 2) savetuje akvizitora ili ciljnu kompaniju, 3) privremeno finansira klijenta,4) definie vrednost subjekata koji se restruktuiraju, 5) posreduje u pregovorima izmeu dve strane,6) bavi se poslovima istraivanja i suptilne analize i sl.

Odeljenje finansijskog savetovanja naplauje proviziju za svoje usluge.

31 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 232 str.32 Isto, 232 str. 33 Isto, 233 str.

14

Finansijske savetodavne usluge se odnose na:34 1) postupak emisije hartija od vrednosti,2) fuziju, akviziciju, evaluaciju vrednosti klijenata,3) kvalitetno upravljanje aktivom i pasivom klijenata, 4) preduzimanje mera zatite od potencijalnih rizika, 5) analizom finansijskog trita,6) prognozom kretanja cena hartija od vrednosti, 7) prognozom kretanja berzanskih indeksa,8) prognozom makroekonomske situacije u zemlji.

Eksperti iz ove oblasti su graditelji finansijskih poslova, analitiari koji reavaju otvorena bankarska pitanja, inovatori koji kreiraju nove finansijske instrumente, bankarske proizvode i usluge.

Osnovni problem tranzicionog bankarstva je nerazvijeno trite kapitala, suena upotreba finansijskih instrumenata, nedostatak znanja i iskustva u delu investicionog bankarstva. Iako se znanje i iskustvo stiu vremenom, ono se moe nadomestiti prisutvom stranih banaka na domicilnom tritu.

Karakteristino je, da investicione banke kao specijalizovane banke u zemljama u tranziciji pruaju sledee usluge svojim klijentima:351) savetodavne poslove u procesu privatizacije preduzea, 2) pripremu tenderske dokumentacije,3) upuivanje javnog poziva zainteresovanim investitorima, 4) sprovoenje inicijalne javne ponude akcija,5) emisiju hartija od vrednosti (posredniki poslovi), 6) kastodi usluge, poslove pekulacije i arbitrae,7) savetodavne poslove u vezi upravljanja sa hartijama od vrednosti, investicionim fondovima i sl.,8) savetodavne poslove u procesima fuzije i akvizicije,9) savetodavne poslove u restruktuiranju preduzea, banki i drugih finansijskih institucija,10)savetodavne poslove u vezi istraivanja finansijskog trita, analize prodajnosti hartija od vrednosti, kretanja cena hartija od vrednosti i finansijskih derivata.

Poslovi kojima se bave investicione banke direktno odreuju organizacionu strukturu, broj odeljenja, referada i slubi. Poslovi investicionih banaka su izloeni mnogo veem riziku u zemljama u tranziciji u odnosu na zemlje razvijene trine ekonomije. Najee su prisutni rizici koji se odnose na privrednu nestabilnost, likvidnost, kliring i saldiranje, valutne i politike rizike.

Visoka finansijska i privredna nestabilnost rezultat su nedostatka zakonske i pravne regulative. U ovim zemljama je izraen efekat zaraze jer se nestabilnost prenosi sa jednog dela finansijskog trita na drugi. Svako finansijsko trite koje se razvija je malo, nerazvijeno i nelikvidno. Ovakvo stanje trita utie na neznatan obim trgovanja sa harijama od vrednosti, niske prihode, visoke transakcione trokove, prisustvo korupcije na finansijskoj berzi.

34 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 233 str.35 Isto, 233, 234 str.

15

Ogranieno finansijsko trite zemalja u tranziciji oteava kliring i saldiranje, kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, pogotovu kada je dolo od nepredvienog poveanja obima transakcija. Politike prilike zemalja u tranziciji negativno utiu na makroekonomsku stabilnost zemlje, proces priliva stranog kapitala, promenu fiskalne politike, to umanjuje finansijske transakcije. Valutne krize smanjuju profitabilnost poslovanja investicionih banaka. Najznaajniji uzrok valutnog rizika je visoka stopa inflacije u zemljama u tranziciji i prisustvo visoke stope spoljne zaduenosti.

3. Uloga investicionih banaka na primarnom tritu

Investicione banke su specijalizovane za prikupljanje kapitala koji je potreban preduzeima za drugoroan rast. Jedan od naina prikupljanja dugoronih sredstava je emisija akcija i obveznica kao vid eksternog finansiranja preduzea. Trite na kome se prvi put pojavljuju akcije i obveznice naziva se primarno trite. Da bi se realizovala emisija hartija od vrednosti neophodno je da postoje odreeni institucionalni uslovi. Ti uslovi se odnose na: 361) razvijeno finansijsko trite,2) efikasne finansijske instrumente, 3) razgranatu mreu posrednika,4) precizno definisane raunovodstvene propise i procedure u vezi ocene boniteta, 5) postojanje klirinke kue,6) adekvatne zakonske propise, 7) efikasnu sudsku praksu.

Kompanije mogu pribaviti potrebna sredstva iz svojih izvora, iz tuih izvora i emisijom hartija od vrednosti. U nedostatku prve dve mogunosti, kompanije se najee odluuju za emisiju vlasnikih ili dunikih hartija od vrednosti. Emitenti mogu biti privredni subjekti, drava, njeni organi i dravne agencije. Emisija hartija od vrednosti je korisna i za emitente, i za investitore, i za nacionalnu privredu u kojoj se trguje sa hartijama od vrednosti. Zahvaljujui emisiji hartija od vrednosti emitent pribavlja slobodna novana sredstva, investitor ostvaruje zaradu po osnovu kamate, dividende ili kapitalne dobiti. Ukoliko je emitent hartija od vrednosti drava, ona prikuplja sredstva za ulaganje u velike privredne projekte kao to su izgradnja mostova, aerodroma, eleznice, fabrika, kola, bolnica i sl.

Investicione banke su nezaobilazne kod emisije harija od vrednosti, jer olakavaju uslove emitentima da prodaju hartije od vrednosti i na taj nain obezbede potrebna novana sredstva. Investicione banke to ine na nain da potpisuju emisiju i plasman hartija od vrednosti. One imaju brojne funkcije kod emisije hartija od vrednosti, pa tako navodimo neke od njih:371) administrativna funkcija, koja ukazuje da je za emitenta neprocenjiva pomo upravo prikupljanje podataka i kompletiranje dokumentacije neophodne za registraciju emisije hartija od vrednosti kod nadlenih dravnih organa,2) savetodavna funkcija, koja podrazumeva pomo investicione banke pri donoenju kljunih odluka za emisiju hartija od vrednosti,3) funkcija preuzimanja rizika, s obzirom da je neizvesno: da li moe emitent hartija od vrednosti sam da preuzme rizik prodaje novo emitovanih hartija od vrednosti. Upravo

36 Vunjak dr Nenad, uri dr Uro, Kovaevi dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 235 str.37 Isto, 235, 236 str.

16

investicione banke su te posrednike institucije koje preuzimaju brigu plasmana hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti,4) distributivna funkcija, s obzirom da se preko investicionih banaka ili sindikata banaka stvara mrea prodavaca, koji za veoma kratko vreme moe izvriti distribuciju novo emitovanih hartija od vrednosti.

Izmeu emitenta hartija od vrednosti i investicione banke postoji velika povezanost. Naime, emitent hartija od vrednosti uz pomo investicione banke donosi odluku o:381) iznosu kapitala koji eli da pribavi,2) vrsti hartija od vrednosti koje ima nameru emitovati, 3) broju hartija od vrednosti i njihovoj ceni,4) vremenu plasmana hartija od vrednosti,5) nainu sprovoenja emisije hartija od vrednosti, 6) vremenu i nainu isticanja javne ponude,7) roku i nainu upisa i uplata prodatih hartija od vrednosti, 8) roku i nainu otplate emitovanih hartija od vrednosti.

Investicione banke pruaju impuls za razvoj primarnog trita hartija od vrednosti. One predstavljaju posrednike izmeu kompanija, Vlade i ostalih emitenata, s jedne strane, i investitora koji imaju viak finansijske tednje, s druge strane. Investicione banke posredovanjem obavljaju tri povezane funkcije:391) pokreu i registruju emisiju hartija od vrednosti,2) preuzimaju emisiju hartija od vrednosti (otkupljuju celokupnu emisiju hartija od vrednosti od konzorcijuma banaka),3) plasiraju emisiju hartija od vrednosti (vre finalnu prodaju hartija od vrednosti iroj javnosti).

Uee banaka u ostvarivanju navedenih funkcija zavisi od:40 1) vrste emitenata hartija od vrednosti,2) vrste trita emitovanih hartija od vrednosti (domicilno ili inotrite), 3) roka dospea hartija od vrednosti (od godinu i preko godinu dana).

Trite hartija od vrednosti je komplikovano sa suvie subjektivnih i objektivnih ogranienja. Kompanijama su za investiciona ulaganja dostupni osnivaki kapital, dobit i amortizacija. Obino se navode sledei razlozi zbog kojih emitenti izlaze sa emitovanim hartijama od vrednosti u javnost (go public):411) kada je ogranieno pribavljanje dodatnog kapitala, 2) kada se povlai vlasnik (jedan ili vie) iz kompanije, 3) kada je emitent izloen visokom riziku,4) kada se uspostavlja trina vrednost emitenta, 5) kada se obezbeuje vea likvidnost emitenta, 6) kada je u pitanje presti emitenta,7) kada se eli umanjiti zavisnost emitenta (kompanije) u odnosu na duniko finansiranje (kreditiranje).


17

Investicione banke su zainteresovane za kompanije sa dobrim finansijskim rezultatom, rastuom stopom razvoja, kompleksnom tehnologijom, ekskluzivitetom licence i sl. Izbor emitenta je od posebne vanosti za investicionu banku. Takoe emitent mora da vodi rauna prilikom izbora investicione banke, da bi njegova emisija hartija od vrednosti bila plasirana ka pravom investitoru. Kompanija koja bira investicionu banku treba da odabere onu koja nee samo registrovati emisiju hartija od vrednosti i naplaivati proviziju, ve aktivno uestvovati u plasmanu emisije i stalnoj saradnji sa menadmentom emitenta hartija od vrednosti. Neprodati deo emisije hartija od vrednosti ne ostaje kod upisnika ve se vraa emitentu hartija od vrednosti.

Treba napomenuti, da je mnogo lake odrediti cenu i realizovati novu emisiju, kod hartija od vrednosti koje su prisutne na tritu, nego kod onih hartija od vrednosti i emitenata koji se prvi put pojavljuju na finansijskom tritu. Prilikom odreivanja cene neophodno je voditi rauna o interesima i emitenata i investitora. Emitentu je cilj, da hartije od vrednosti imaju to veu cenu, dok je investitorima cilj da hartije od vrednosti imaju to niu cenu. Investicione banke treba da vode rauna o imidu, koji se meri uspenou poslednje dve ili tri emisije hartija od vrednosti.

U uslovima vrueg trita poetne cene hartija od vrednosti su podcenjene, to odgovara investitorima, a nepovoljno je za emitente. U uslovima postojanja jakog trita javlja se samo jedna tranja za hartijama od vrednosti i to je pravo vreme za emisiju hartija od vrednosti. U ovakvim uslovima diskont je manji nego u prethodnom sluaju. U uslovima hladnog trita smanjena je tranja za hartijama od vrednosti, uz smanjen broj potencijalnih emisija hartija od vrednosti. Praksa je pokazala da su inicijalne emisije potcenjene i da se cena poveava u proseku od 15% do 20%. Ovakva razlika izmeu nominalne i trine predstavlja dobit za investitora i donosi korist svim uesnicima.

Praktina iskustva su pokazala, u pogledu karakteristika emitenata, da male kompanije imaju vei rizik, ali i vei prinos poto su njihove hartije od vrednosti vie podcenjene. Za razliku od velikih kompanija koje imaju manji rizik ali i manji prinos jer su njihove hartije od vrednosti manje podcenjene. Za investicione banke je karakteristino da imaju stalno prisutnu podcenjenost hartija od vrednosti, posebno u sluajevima vrste prodaje hartija od vrednosti. Svaka podcenjenost ubrzava prodaju emitovanih hartija od vrednosti. Cilj investicione banke je da sa emitentom i investitorom odredi cenu hartija od vrednosti koja e odgovarati obema stranama. Posle potpisivanja sporazuma izmeu emitenta i upisnika hartija od vrednosti, Komisiji za hartije od vrednosti se dostavlja konana ponuda sa svim elementima. Nakon toga se obavlja prodaja i obavetava se javnost da je izvreno emitovanje hartija od vrednosti.

3.1 Uloga investicionih banaka prilikom izdavanja akcija

U zemljama gde je razvijeno trite, izvor finansiranja se obezbeuje po osnovu osnivakog kapitala, odnosno emisije akcija. Ona slui za prikupljanje slobodnih novanih sredstava i predstavlja kompleksnu aktivnost koju emitenti akcija izvravaju samostalno. Emitenti nalaze pomo kod investicionih banaka koje imaju iskustvo i znanje za bre i efikasnije realizovanje emisije. Postoji veliki broj pitanja kod nove emisije hartija oko kojih znaajnu pomo emitentu pruaju investicione banke: koju hartiju emitovati, koji iznos novog kapitala je potreban, ukoliko se ide na akcije da li akcije ponuditi postojeim akcionarima ili prodati iroj

18

javnosti, kada ponuditi hartije, po kojoj ceni, na koji nain izvriti plasman emisije.42 Obaveza je kompanije-emitenta da njegov najvii organ donese odluku o emisiji. Neophodno je prikupiti odobrenje od Komisije za hartije od vrednosti. U dosadanjoj praksi emisije vlasnikih hartija od vrednosti najvie su zastupljena sledea tri oblika emisije akcija:431) javni plasman emisije hartija od vrednosti,2) privatni plasman emisije hartija od vrednosti,3) privilegovani plasman emisije hartija od vrednosti.

Documents

Investicione Banke