Mi u Ministarstvu prosvete i Vladi Republi-ke Srbije elimo da proces racionalizaci-je u obrazovanju bude sproveden bez ot-

pu{tanja. U ovom trenutku ne mo`emo da proce-nimo koliko bi ljudi moglo da napusti sistem obra-zovanja, s obzirom na to da je re~ o dve kategorijezaposlenih. Jedni su oni koji bi dobrovoljno oti{li,uz stimulativne otpremnine od 200 evra po godinista`a, pod uslovom da se na njihova mesta ne pri-maju novi radnici, ve} da se njihov fond ~asova ras-podeli na prosvetne radnike koji nemaju pun fond.Druga kategorija su zaposleni koji ispunjavaju je-dan od uslova za penziju. I njima }emo ponuditistimulativne otpremnine, od {est bruto plata, tako-|e pod uslovom da na njihova mesta nema prima-nja novih radnika. Neka radna mesta }e biti ukinu-ta, naravno ne na {tetu obrazovnog procesa - ka`e@arko Obradovi}, ministar prosvete u Vladi Repu-blike Srbije, sumiraju}i dogovor koji su ministar-stva prosvete i finansija postigli sa reprezentativ-nim sindikatima prosvetnih radnika. � Da li se od u{teda mo`e o~ekivati rast plata udrugoj polovini 2010, kako su to tra ili sindikati?

- Smanjenjem broja zaposlenih imali bismo be-nefit idu}e godine, jer se sva sredstva, predvi|enaza socijalno-ekonomski program, nalaze u fonduza plate u bud`etu Republike Srbije. Kada se za-vr{i izja{njavanje zaposlenih za socijalno-eko-nomski program, vide}emo {ta bi bio o~eki-vani dobitak za 2011. godinu. Pored toga, nastokom prole}a ~eka i racionalizacija brojaodeljenja. Razgovara}emo sa predstavnici-ma lokalnih samouprava, savetima manjin-skih zajednica i sa strukom, jer `elimo da do-|emo do najboljih mogu}ih kriterijuma, na osno-vu kojih bismo pristupili tom poslu. �Vi{e puta ste insistirali na dobrovoljnom iz-ja{njavaju za odlazak iz sistema, ali }e se vero-vatno pojaviti jedan broj ljudi, koji }e i poslesvih preraspodela, biti tehnolo{ki vi{ak. Sindi-kati smatraju da i takvi treba da napuste obra-zovni sistem.

- Nisam ba{ ube|en da su svi sindikati za mereVlade, niti o~ekujem da budu. Ali mi poku{avamoda tu akciju vodimo zajedno sa sindikatima. To-kom pregovora sa sindikatima ~uo sam i ideju daoni koji se opredele da odu dobiju otpremninu, alii da se prijave u Nacionalnu slu`bu za zapo{ljava-nje i da tamo dobiju jo{ neku naknadu. Bilo je pri-govora da, smanjivanjem broja odeljenja za 500,

nismo vodili ra~una o jednom broju zapo-slenih. Na kraju se pokazalo da nije re~ o sto-tinu, ve} o njih tridesetak. Poku{a}emo da injima na|emo mesto kroz proces racionaliza-cije, a ako je neko i primio otpremninu, onda jeto u~inio uz sopstvenu saglasnost. Nisam ba{ si-guran da se unutar sistema svi zala`u za racio-nalizaciju, ali mi smatramo da je potrebna kakobi se racionalnije tro{io novac i kako bi se pove}a-la efikasnost obrazovnog sistema.�Da li ste zadovoljni efektima koji su postignuti pri-menom stru~nog uputstva o formiranju odeljenja?

- Zadovoljan sam, jer smo, objektivno, bez ve-}ih problema smanjili broj odeljenja u Srbiji za oko500. Imali smo odre|enih problema u Beogra-du, pre svega, zbog pona{anja pojedi-nih direktora {kola, koji suuputstvo sklonili od o~iju na-stavnika, roditelja i dece i dr-`ali ga pod tepihom do ok-tobra. Onda su verovatnoo~ekivali da }e Ministar-

stvo prosvete podle}i pritiscima i uraditi to {to onimisle da treba. Re{enje smo prona{li na taj na~in{to je Grad Beograd preuzeo finansijske obavezeza ta odeljenja, ali moram da ka`em da je to samokratkoro~no re{enje.�Pla{ite li se reakcija, pre svega roditelja i u~e-nika, kada na dnevni red do|e racionalizacijabroja odeljenja?

- Ne ka`em da reakcija ne}e biti, ali mi od to-ga ne}emo odstupiti i u Vladi je po ovom pitanjuzauzet jasan stav. Jer ako budemo pravili ustup-ke na svakom koraku i po svakom pitanju, ne}e-mo posti}i nikakav efekat. Kada budemo u{li uracionalizaciju broja odeljenja, sve argumente }e-mo staviti na sto. I roditelji i nastavnici i javnosttreba da znaju da u Srbiji ima vi{e od 4.800 ode-ljenja sa manje od 15 |aka. Imali smo sastanak sapredsednicima 16 saveta manjinskih zajednica izamolili ih da unapred razmi{ljaju o tome, da bi-smo izbegli eventualne nesuglasice kada krene-mo u operacionalizaciju tog posla. I oni morajuda shvate da je interes deteta u prvom planu, alida se mora voditi i o ekonomskim mogu}nosti-ma dr`ave i da nije smak sveta ako treba spojitidva odeljenja sa dvoje, troje ili petoro dece i obez-bediti prevoz u~enicima. Nije logi~no, niti je na-{a ideja da ukidamo sva odeljenja sa manje od 15

|aka, ako to treba da izazove preseljenje ~lanovaporodice u grad. Dakle, o~ekujem da }e biti poje-dina~nih reakcija, jer su ljudi navikli na jednu vr-stu komoditeta. � Da li je ta~an podatak da je Ministarstvo uposlednjih nekoliko meseci poni{tilo 150 kon-kursa za prijem novih radnika?

- Kada se uka`e potreba za novim zaposlenimtra`ili smo da se najpre koriste rezerve unutar ko-lektiva, {kola na nivou grada i okruga. Insistiralismo da se poni{te konkursi u {kolama u kojima sudirektori to prenebregnuli i koji su poku{ali da pri-

me nekog novog. Razmi{ljamo i o promeni zako-na, da bi se spre~io prijem novih ljudi bez osnova.Ho}emo da uvedemo red, jer se pokazalo da je, go-dinama unazad, prosveta imala socijalnu funkciju.Primljen je veliki broj ljudi, bila je disperzija brojapredmeta, obaveznih i izbornih, zaposlen je velikibroj nenastavnog osoblja, a broj u~enika je, po pra-vilu, ostao isti. Sve to je dovelo do {irenja sistema. � Da li promena zakona zna~i stro`e sankcijeza direktore {kola?

- Ne mo`e se re}i da zbog rada jednog brojadirektora {kola, ne valja ceo sistem. Ali kada Vla-da stane iza jednog projekta, ta politika }e biti pri-menjivana do najni`eg nivoa. Mislim da }e i {kol-ski odbori, zaposleni i roditelji morati da shvateda postoji vi{i interes, od interesa direktora iligrupe da se neko zaposli na na~in koji remetiljudske odnose, pove}ava broj zaposlenih ili ma-su novca za zarade.�Me|unarodna saradnja je prili~no intenziv-na, dosta putujete. Bilo je zamerki da ste stal-no na putu?

- Pro{le godine sam za 12 meseci imao 10 puto-vanja, od ~ega nekoliko bilateralnih susreta, a ne-koliko u{e{}a na me|unarodnim konferencijama.Smatram da je to neophodno, jer nema bolje prili-ke da promovi{ete obrazovni sistem nego kada sepojavi ministar prosvete, po{to on odgovara za sta-nje obrazovanja u jednoj zemlji. Kritike je uputiosamo jedan sindikat koji o~igledno misli da mini-star treba da sedi u kabinetu. Odlazak na me|una-rodne skup, ako se posmatra radno, mnogo poma-`e da vidite gde ste u odnosu na druge, koliko zao-stajete, da vidite {ta je trend, kako su drugi re{ili ne-ka pitanja. Ako ja predstavim na{e visoko obrazo-vanje na me|unarodnoj konferenciji, pa onda nadrugoj konferenciji Unesko u Parizu predstavnikSaveta Evrope javno ka`e da je visoko obrazovanjeRepublike Srbije kvalitetno, to nije pohvala za mi-nistra, ve} za obrazovni sistem Srbije.�Dosta putujete i po Srbiji, jedan ste od retkihministara prosvete koji se pojavljuje, recimo,na sve~anostima povodom dana {kole.

- Nisam ministar koji samo sedi u kabinetu,trudim se da posetim {to ve}i broj {kola, razgova-ram sa nastavnicima i u~enicima. Meni to poma-`e da upotpunim svoje znanje o sistemu obrazo-vanja, ali i prilikom dono{enja nekih odluka. Uogromnom broju slu~ajeva sam ~uo komentar“ viste prvi ministar koji je do{ao“. Ne dopada mi sesve {to vidim, jer nisam zadovoljan stanjem poje-dinih {kola, ali sebi dajem priliku da ne{to nau~im,a tim ljudima da vide ministra kao `ivog ~oveka,da mu se obrate i da ga pitaju {ta ih interesuje. Naunutra{njem planu, poku{avam da zajedno sadrugima, u~inim sistem kvalitetnijim, a na me-|unarodnom planu, da budem promoter obra-zovnog sistema Srbije. Vesna Andri}

Skolska slavaS P E C I J A L N I D O D A T A K P O V O D O M [ K O L S K E S L A V E S V E T I S A V A

Priredila: Vesna Andri} s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .

INTERVJU: Prof. dr @arko Obradovi}, ministar prosvete u Vladi Republike Srbije

Dobitak od racionalizacije idu}e godine

Udarna nedelja za vakcinaciju |aka�Kakav je odziv vakcinacije u~enika?

- Razgovarao sam sa {efom radne grupe za pra-}enje pandemije Predragom Konom i kako sada sto-je stvari, realno je o~ekivati da broj vakcinisanih u~e-nika bude na nivou broja vakcinisanih odraslih. I tone{to zna~i. Ova nedelja je udarna. Vakcinacija jenajbolje sredstvo za{tite od gripa, ali je tako|e do-brovoljna i roditelji donose odluku da li }e vakcinisa-ti svoju decu. Za sve {to radimo sledimo stru~neupute epidemiologa, jer nam je na prvom mestuzdravlje dece, pa obrazovanje, pa tek onda neki tre-}i interes. Time }emo se rukovoditi i u budu}nosti.

Planovi � Kakvi su planovi Ministarstva prosvete za2010. godinu?

- Nastavljamo projekat besplatnih ud`benika,radimo na uvo|enju standarda znanja u obrazova-nje, razgovaramo o standardima stru~nih kompe-tencija za nastavnike, radimo na elementima stra-tegije obrazovanja od pred{kolskog do visokogobrazovanja. Bord direktora Evropske investicionebanke bi uskoro trebalo da donese odluku o po~etkurealizacije prvog dela kredita od 50 miliona evra. Pri-oritet }e biti izgradnja ili zavr{etak {kola u sredina-ma u kojima se nastava izvodi u tri smene.

Nema primanja novih radnika �U Srbiji vi{e od 4.800odeljenja sa manje od 15 |aka �Razmi{lja se o promenizakona, kako bi se spre~io prijem novih ljudi bez osnova

Nisam ministar

koji sedi u kabinetu:

@arko Obradovi}

Nisam ba{ siguran da seunutar sistema svi zala`uza racionalizaciju, ali mismatramo da je potrebnakako bi se racionalnije tro{io novac i kako bi sepove}ala efikasnost obrazovnog sistema

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

IIIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaII s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Sada{nji koncept rigidnih nastavnih progra-ma, istih za sve u~enike, o~igledno se poka-zuje kao vrlo neuspe{an za sajber generaci-

ju. Smanjivanje programa ne}e samo po sebi vi-{e zainteresovati u~enike za {kolu, samo }e imumanjiti mogu}nost konkurentnog nastupa nasvetskom tr`i{tu radne snage jednoga dana, ka-`e prof. dr Desanka Radunovi}, predsednica Na-cionalnog prosvetnog saveta.

- Uloga {kole se menja. Ranije je nastavnik bioskoro isklju~ivi izvor informacija, danas su onesvakome dostupne putem novih tehnologija. Te-{ko}a je u obilju informacija znati odabrati oneprave za postavljeni problem i kako ih kvalitetnoobraditi da se do|e do re{enja. [kola treba da na-u~i decu, pre svega, da misle, to jest da ih nau~ikako da u~e, jer }e morati da u~e celog `ivota.Prema tome, nije toliko problem sadr`aja nastav-nih programa, posebno u osnovnoj {koli, ve} me-toda rada - isti~e Radunovi}eva.� Dokle se stiglo sa izradom obrazovnih stan-darda za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazo-vanja? Da li }e usvajanje standarda iniciratidono{enje novih nastavnih planova i progra-ma za osnovnu {kolu?

- Nacionalni prosvetni savet je u maju pro{legodine usvojio obrazovne standarde za krajosnovne {kole, a u toku je javna rasprava o pred-logu standarda za matematiku, srpski jezik i pri-rodu i dru{tvo za kraj ~etvrtog razreda osnovne{kole. O~ekuje se da Savet te standarde usvoji sre-dinom godine. Standardi koji se rade i oni kojisu ura|eni, uglavnom su uskla|eni sa postoje}imnastavnim programima, uz nedovoljno isticanjeznanja i ve{tina koje bismo `eleli da na{a deca ubudu}nosti poseduju. Na{ slede}i korak je defi-nisanje razvojnih standarda koji }e voditi ka ino-viranju nastavnih planova i programa i, verujem,pravljenju {kole po meri deteta. O~ekujem da }e-mo krajem ove godine bar pokrenuti inicijativuza izradu razvojnih obrazovnih standarda, {to bizajedno sa uvo|enjem standarda u druge dome-ne obrazovnog procesa bio zna~ajan su{tinskipomak u reformi obrazovanja. �[ta }e obrazovni standardi zna~iti nastavni-cima, a kakvu korist }e od njih imati u~enici?

- Standardi postignu}a u~enika su vrlo va`nikako za nastavnike tako i za u~enike. Defini{u is-hode obrazovnog procesa na razli~itim nivoimapostignu}a u razli~itim fazama obrazovanja. Na-stavnicima standardi omogu}avaju klasifikacijusadr`aja i zahteva koje nastavni programi prednjih postavljaju. esto se ~uje mi{ljenje da su na-stavni programi preobimni i da ih treba skratiti.Nisam pristalica da se smanjenjem ponude u{koli deci olak{a {kola. Mislim da nemamo pravoda deci koja mogu i imaju `elju da u nekoj obla-sti nau~e vi{e uskratimo tu mogu}nost, izbaciva-njem odre|enih sadr`aja iz {kolskog programa.Standardi poma`u nastavniku da iz zahtevnihprograma izdvoje sadr`aje koje mora da savladasvako dete ili bar 90 odsto u~enika, sadr`aje koji-

ma mora da ovlada prose~an u~enik, i da uo~ekoji sadr`aji su primereni samo manjem brojuu~enika. I u~enik }e, prosto re~eno, znati {ta mo-ra da nau~i za odli~nu ocenu, {ta za prose~nuocenu a {ta za prelaznu ocenu. Bojazan da }e sena taj na~in svi u~enici zadovoljiti samo mini-malnim postignu}ima je potpuno neopravdana. � Savet je predlo`io Ministarstvu prosvete daprekine javnu raspravu o standardima za na-stavnike i da se formira nova komisija koja }ese tim poslom baviti? Kakva je sudbina tog do-kumenta?

- Smatramo da nacrt tog dokumenta nijeuskla|en sa novim Zakonom o osnovama siste-ma obrazovanja i vaspitanja, potpuno je izosta-vljen profesionalni razvoj nastavnika, ne pomi-nju se standardi postignu}a u~enika i {kolskorazvojno planiranje, ne sadr`i standarde za vas-pita~e. Izostavljene su klju~ne odrednice, na pri-mer, nastavnik ne pru`a uslugu kroz isporu~iva-nje znanja, kako stoji u predlogu dokumenta, ve}kreira situaciju da u~enik do|e do znanja. Semtoga, tekst dokumenta je prete`ak i nejasan. Tosu neki od razloga zbog kojih je Nacionalni pro-

svetni savet zaklju~io da je koncepcijski doku-ment pogre{no postavljen i da ga stoga nije mo-gu}e doraditi primedbama koje }e biti date najavnoj raspravi. Savet je predlo`io ministru pro-svete obustavljanje javne rasprave i formiranjenove komisije koja }e uraditi novi predlog stan-darda, ali do sada nismo dobili odgovor iz Mini-starstva prosvete. �Zbog ~ega su neophodni standardi za profe-siju nastavnika?

- Uloga nastavnika u procesu obrazovanja jeizuzetno va`na. Nastavnik je taj koji treba da pro-ceni mogu}nosti i sklonosti svakog u~enika i daizborom odgovaraju}ih metoda rada podstakneu~enika da ostvari maksimalna postignu}a. Tozna~i da nastavnik mora da ima dovoljno slobo-de u svom delovanju, ali i da ispunjava odre|enezahteve koji garantuju da }e svoju izuzetno va`nudru{tvenu funkciju odgovorno izvr{iti. �^ime }e se Nacionalni prosvetni savet bavitiu 2010. godini?

- Planirane aktivnosti Nacionalnog prosvet-nog saveta u ovoj godini bih podelila na dve gru-pe tema. Strate{ke - koje podrazumevaju anali-zu obrazovnog sistema, definisanje pravaca nje-govog razvoja i unapre|ivanja, {to nam je iosnovni zadatak utvr|en novim Zakonom oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na-damo se da }emo definisanjem pravaca razvojainicirati izradu sveobuhvatne strategije obrazo-vanja na svim nivoima, {to je vrlo va`an i hitanzadatak. Druga grupa tema kojima }emo se ba-viti su konkretni zadaci koji obezbe|uju normal-no funkcionisanje obrazovnog sistema, i koji }ese postepeno uklapati u okvire definisane pome-nutim pravcima razvoja. Tu mislim na utvr|iva-nje razli~itih standarda, zatim dono{enje novihnastavnih planova i programa za gimnazije,utvr|ivanje predloga zavr{nog ispita osnovnogobrazovanja i vaspitanja, dono{enje plana ud`-benika za {kolsku 2011-2012. godinu i drugo.

Vesna Andri}

Tre}i talas epidemije novog gripa o~ekuje sepo~etkom februara, a na udaru }e se najvi{ena}i {kolska populacija i mladi.

Epidemiolozi upravo zato preporu~ujuvakcinaciju, kao najbolji i najefikasniji oblik za{tite.

Me|utim, interesovanje za vakcinaciju me|uosnovcima i srednjo{kolcima nije veliko. Iako jevakcinacija dece {kolskog uzrasta u Srbiji,organizovana i dobrovoljna, po~ela pre desetakdana, protekle sedmice uglavnom su, nalokalnom nivou, dogovarani detalji realizacijeplana. Odr`ani su brojni sastanci {kolskihuprava, lokalne samouprave, ali i epidemiologai pedijatara. Uputstvo Radne grupe oorganizaciji vakcinacije |aka prosle|eno je{kolama, kao i materijal sa informacijama onovom virusu A H1N1, vakcinaciji i mogu}imne`eljenim efektima.

U kampanji koja je startovala proteklesedmice, predvi|eno je da {kole roditeljimadostave pisanu informaciju, koja uklju~ujezvani~ne, nau~ne dokaze i proverene podatke opandemijskom gripu i vakcini. Nakon toga,roditelji treba da donesu odluku o vakcinaciji.Ukoliko ele da ce njihovo dete vakcini{e,odlaze sa njim do izabranog lekara u {kolskomdispanzeru gde mogu da prisustvuju cepljenju.

Drugim re~ima, nijedno dete ne}e bitivakcinisano bez saglasnosti roditelja, a pre nego{to primi vakcinu, lekar }e proveriti njegovoop{te zdravstveno stanje.

U~enici mogu da prime pandemijskuvakcinu u domovima zdravlja prema mestustanovanja ili teritoriji na kojoj se nalazi {kola, aukoliko postoji potreba bi}e organizovanemobilne ekipe za vakcinaciju.

Epidemiolog Vladimir Petrovi}, koordinatorkampanje vakcinacije i ~lan Radne grupe zapandemiju, obja{njava da }e se vakcinacija u~enikasprovoditi postepeno, tokom du`eg perioda, kao ida je to „plan“, a ne akcija za jedan dan.

Valja podsetiti da su {kolarci i do sada moglida se vakcini{u protiv gripa, uz prethodnipregled izabranog pedijatra. Dete koje primavakcinu mora da bude zdravo, bez akutnihbolesti i bez alergije na jaja, perje i ivinskomeso, kao i na sastojke vakcine neomicin ikanamicin, koji imaju ulogu konzervansa.

Iako u najve}em broju slu~ajeva novi gripima blagu formu, tako da ga neki odboluju i „nanogama“, na{ sagovornik navodi podatak da jena 10.000 obolelih bolni~ko le~enje potrebno za250 osoba, kod troje je neophodna mehani~kaventilacija, a u jednom slu~aju bolest imasmrtni ishod.

Dr Radmilo Petrovi}, poznati epidemiolog,smatra da je virus novog gripa samo varijacijavirusa iz 1918. ([panska groznica) koji je vladao

do 1957, a ispostavilo se da nije tako jak kako seu po~etku o~ekivalo.

Od stotinu osoba izlo`enih virusu, 80 do 90odsto uop{te nema simptome. Sa te`omformom je oko dva do tri odsto svih inficiranih,a 0,1 do 0,5 odsto razvija te{ku klini~ku sliku.

- Kad se neko inficira, virus gripa dospeva usluzoko`u nosa, odatle se ra{iri po organizmu istvara se manja koli~ina antitela. Ako se istaosoba posle nekoliko nedelja ponovo zarazi,imunitet se poja~ava. Malom dozominfektivnog agensa posti`e se „proku`ivanje“ istvara mali imunitet. Fenomen proku`ivanja jenajbitniji fenomen u epidemiologiji. S drugestrane, sa vakcinom se odmah daje „optimalna“koli~ina antigena H1 (15 mikrograma premapreporuci SZO) i N1 koja stvara optimalnuza{titu od 80 do 90 odsto - obja{njava RadmiloPetrovi}.

Tako, ukoliko je veliki procenat stanovni{tvaproku`en virusom, postoji dovoljan imunitet ivakcinisanje je suvi{no. Kod dece koja treba daprime dve doze, bi}e potrebno tri do ~etirinedelje za stvaranje antitela, a kod „sudara“ savirusom tri do pet dana.

Petrovi} podse}a da se virus gripa najlak{eprenosi u poluzatvorenim kolektivima. Virus„voli“ {kolsku decu, vrti}e, kasarne. On isti~e dagrip niko na planeti ne mo`e da zaustavi, niti seod njega mo`e pobe}i. Jedino se mo`e zaustavitivakcinom, ali u jesen, pre pojave hladnih dana- epidemije. Ali, po{to je pandemijska vakcina ucelom svetu kasno stigla, ostaje da se za idu}ugodinu blagovremeno za{titimo trovalentnomsezonskom vakcinom, ~ija }e jedna odkomponenti biti i „meksikanac“.

Jasmina Toma{evi}

Nijedan u~enik ne}e biti cepljen bez saglasnosti roditelja

Kraj januara pravo vreme za vakcinaciju

Blage ne`eljene reakcijeKada je re~ o ne`eljenim reakcijama na vakcinu, onesu zabele`ene kod pedesetak osoba, a epidemiolo-zi ih ocenjuju kao o~ekivane i blage. @ivotno ugro`a-vaju}ih reakcija nema.

Reakcije poput otoka, crvenila i bola na mestuprimene, povi{ene temperature, glavobolje, malak-salosti i bolova u mi{i}ima, bile su blage i prolaznogkaraktera i naj~e{}e su nestajale „same od sebe“ naj-du`e za 48 sati.

Kvalitetan, efikasan i pravedanobrazovni sistem� Formirali ste ekspertsku komisiju koja }epredlo`iti pravce razvoja obrazovanja u Srbi-ji. U kom pravcu bi, po Va{em mi{ljenju, treba-lo usmeriti doma}i obrazovni sistem?

- Potrebno je napraviti obrazovni sistem koji }ebiti kvalitetan, {to zna~i da }e razvijati kod deceklju~na znanja, ve{tine i stavove koji su svima neo-phodni za li~no ostvarenje i razvoj, socijalnu inklu-ziju i zaposlenje. Obrazovni sistem treba da budepravedan, {to zna~i da sva deca imaju jednake mo-gu}nosti za sticanje obrazovanja, ali i efikasan, od-nosno da sa raspolo`ivim finansijskim ulaganjimaposti`e najbolje rezultate.

Virus „voli“ {kolsku decu

Foto:

FoNe

t

INTERVJU: Prof. dr Desanka Radunovi}, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta

Su{tina reforme nije u smanjivanju gradiva

^esto se ~uje mi{ljenje da su nastavni programi preobimni i da ih treba skratiti. Nisam pristalica da se smanjenjem ponude deciolak{a {kola. Mislim da nemamo pravo da deci koja mogu i imaju elju da u nekoj oblasti nau~e vi{e uskratimo tu mogu}nost

Slede}i korak je definisanje razvojnih standarda: Desanka Radunovi}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Vs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaIV s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Standardi kvaliteta ud`benika su neophod-ni da bi se uspostavio jedinstveni ar{in uproceni ud`benika. Istovremeno, postavlja-

nje standarda zna~ajno poma`e autorima, izda-va~ima, redaktorima i recenzentima u izradiud`benika, jer im ukazuju o ~emu bi trebalo davode ra~una, ali i za{to bi trebalo o tome da vodera~una - isti~e prof. dr Ana Pe{ikan, vi{a nau~nasaradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fa-kulteta u Beogradu.� Nacionalni prosvetni savet je na poslednjojsednici vrati na doradu predlog standarda kva-liteta ud`benika. Vi ste, sa jo{ nekoliko ~lano-va NPS-a, predlo`eni da u~estvujete u radu ko-misije Zavoda za unapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja na uobli~avanju finalnog predloga.

- Standardi kvaliteta ud`benika trebalo bi da bu-du doneti do kraja januara. Zavod za unapre|iva-nje obrazovanja i vaspitanja je napravio svoju ko-misiju, koja je, na`alost, uradila materijal nedovolj-no dobrog kvaliteta. Smatram da taj dokument nebi trebalo usvojiti, jer ne}e mo}i da ispuni svojuosnovnu namenu - da se postave obavezni mini-malni kriterijumi, koje bi svaki ud`benik koji `elida se pojavi na tr`i{tu trebalo da ispuni i koji }e, uzprate}e druge standarde, dugoro~no podizati kva-litet ud`benika u Srbiji. Standardi bi trebalo da do-prinesu da se ne pojavljuju ud`benici sa materijal-nim gre{kama, sa stereotipima, jezi~ki problema-ti~ni, nedovoljno logi~ki organizovani ili iz bilo kogdrugog razloga nedovoljno dobri ud`benici. Pita-nje standarda kvaliteta ud`benika je visoko stru~nopitanje i bilo je neophodno taj posao poveriti ljudi-ma koji su se time pitanjima ve} bavili. Srbija imastru~njake me|unarodnog kvaliteta u ovoj oblasti. �[ta standardi treba da defini{u: sadr`aj ud`-benika, te`inu papira, izgled ilustracija...?

- Postoje standardi koji se odnose na sadr`ajodre|enog ud`benika, na didakti~ko oblikovanje,jezik ud`benika, elektronska izdanja ud`benika,oni koji se odnose na ceo ud`beni~ki komplet iposebno koji se odnose na osnovnu knjigu za u~e-nike. Va`no je urediti i tehni~ka pitanja, kao {to jekvalitet papira, jer se de{avaju apsurdne situacijeda je, recimo, papir tako visokog kvaliteta da muto naru{ava didakti~ku upotrebu. Ako papir, naprimer, previ{e sija, mo`ete ~itati tekst samo pododre|enim uglom, nekada se ne mo`e pisati po

njemu, podvla~iti po tako kvalitetnom papiru, {tonaru{ava principe u~enja i zahteve za rad na tek-stu. Kvalitetan papir je, po pravilu, te`i, pa su knji-ge za po~etne razrede deci prete{ke za no{enje.Standardi ure|uju i pona{anje na tr`i{tu ud`be-nika i omogu}avaju fer-plej na tr`i{tu ud`benika,va`e podjednako za sve izdava~e, poma`u zna~aj-no pri njihovoj akreditaciji i objektivnoj procenirukopisa. Nemojmo zaboraviti da je tr`i{te ud`-benika jedino polje u obrazovanju koje donosi no-vac. Veoma je va`no postaviti jasna, ~ista i kvali-tetna pravila da bi se uredio taj prostor i da bi„utakmica“ u tom polju bila takmi~enje u podiza-nju kvaliteta, pre svega, sadr`aja i didakti~kog ob-likovanja ud`benika, a ne utakmica u kojoj se ko-riste li~ne, politi~ke i druge veze i nedozvoljenasredstva da bi se do{lo do zarade.

�Koliko }e, po Va{em mi{ljenju, standardi po-bolj{ati kvalitet ud`benika? Da li je problema-ti~no {to po novom Zakonu o ud`benicima,odobrene knjige ostaju u upotrebi, ako izda-va~ dobije licencu? Te knjige ne}e pro}i nika-kvu dodatnu kontrolu.

- Ako su standardi dobri i kvalitetni, sigurnomogu da zna~ajno poprave kvalitet ud`benika.Upravo zato ne treba usvojiti materijal koji }e da-vati pogre{ne smernice i pogre{na ili nedovoljnodobra merila za izradu ud`benika, jer }e se to du-goro~no odraziti i na njihov kvalitet. Ne mo`emora~unati na samosvest izdava~a i visok profesio-nalni motiv da naprave {to bolje ud`benike za na-{u decu, ako to od njih ne tra`i sistem i ako ih, po-stavljanjem zahteva i kriterijuma, ne gura u tompravcu. Promena kvaliteta ud`benika nije posaokoji se mo`e obaviti u jednom potezu. Re~ je o pro-cesu i klju~no je u kom pravcu nam se kre}e pro-ces. Ako dobro postavite mehanizme za dizanjekvaliteta ud`benika, onda nije problem {to u upo-trebi jo{ neko vreme ostaju i ud`benici odobreniprema ranijim kriterijumima. Ako se pojave novi,kvalitetniji ud`benici, prirodno }e potisnuti onekoji su slabiji i manje efikasni u procesu nastave iu~enja. Tr`i{ni mehanizmi ne mogu regulisatikvalitet ud`benika, ako nemamo dobre standardeza ocenu tog kvaliteta. �U kojoj meri }e standardi koristiti nastavni-cima kada budu birali ud`benike? Da li to zna-~i da ne}e pogre{iti {ta god da izaberu, jer jeodobrenim ud`benicima potvr|en kvalitet?

- To }e zna~iti da odobreni ud`benici nemajukrupnih gre{aka i da zadovoljavaju osnovne krite-rijume, a onda se biraju na osnovu stru~nih krite-rijuma, na primer, sastava u~enika sa kojima radi-te ili tipa nastave koju izvodite. Ako uvodite novemetode u nastavu, neophodno je da imate ud`be-nik koji nije samo ekspozicionog tipa, ve} mo`e dase koristi u problemskoj nastavi, ima naloga, za-dataka i pitanja koja podsti~u u~enike na aktivno-sti relevantne za predmet ili je na~in izlaganja sa-dr`aja dat problemski, a ne taksativno. Nastavni-cima }e dobri standardi biti veoma korisni pri iz-boru ud`benika. Imali bi merilo na osnovu kojihmogu da ih porede. Potrebna je obuka nastavnikaza izbor ud`benika. Potrebno je da razumeju kojisu to parametri va`ni za proces u~enja i da premanjima biraju ud`benike iz kojih }e njihova deca efi-kasnije u~iti, a oni imati kvalitetnu pomo} i oslo-nac u realizaciji nastave. V. Andri}

Marihuana i sinteti~ke supstance, kao{to je ekstazi, jesu droge koje senaj~e{}e koriste me|u {kolskom

populacijom u Srbiji, ka`e Lambe \orejlijevski,{ef Odseka za prevenciju narkomanije uPolicijskoj upravi Beograd.

On isti~e da prvi kontakt sa drogom,naj~e{}e marihuanom, mladi uglavnom imajuna |a~kim ekskurzijama i maturskimsve~anostima. Kako dodaje, najkriti~niji periodu kojem prvi put dolaze u kontakt sanarkoticima je prelaz iz osnovne u srednju{kolu.

Prema rezultatima istra`ivanja Instituta zajavno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovi}Batut“, Ministarstva zdravlja i Strated`ikmarketinga, vi{e od 15 odsto u~enika prvihrazreda srednjih {kola navodi da su bar jednomupotrebljavali neku od psihoaktivnih supstanci.Najmanje jednom marihuanu je probalo 6,7odsto u~enika, dok je u poslednjih mesec danamarihuanu ili ha{i{ koristilo 2,3 odstoanketiranih. Istra`ivanje pokazuje i da je svaki

deseti u~enik prvog razreda srednje {kolekoristio neku psihoaktivnu supstancu, a da tonije marihuana ili ha{i{, a ~ak 7,6 odsto mladihkoristilo je sedative bez lekarskog recepta. Barjednom inhalanse (lepak, benzin, plin, bronza,lakovi i sli~no) koristilo je 2,9 odsto u~enika,alkohol u kombinaciji sa pilulama 2,7 odsto,dok je ekstazi probalo 1,6 odsto |aka.

\orejlijevski napominje da mladi, na`alost,~esto imaju pozitivne stavove prema pogre{noprozvanim „lakim drogama“, pa da takosmatraju da je marihuana bla`a od duvana, dane stvara zavisnost, kao i da mo`e lako da sekontroli{e.

- Marihuana jeste droga koja pravi najmanje{tete, ali je „droga po~etnica“, droga sa kojom seulazi u svet narkomanije i vrlo je mali broj ljudikoji su ostali samo na njoj. Veliki procenatosoba je nakon marihuane pre{ao na druge,opasnije droge. To je po~etak narkomanije i na{najve}i problem u {kolskoj populaciji -obja{njava \orejlijevski.

On ka`e da je marihuana naj~e{}e kori{}ena

droga, pogotovo u najmla|em uzrastu, jer se donje lako dolazi i jeftina je. Osim marihuane,mla|a populacija sve ~e{}e koristi i ekstazi,odnosno amfetamine.

- Nekoliko godina unazad, naro~ito me|uonima koji prihvataju tehno i rejv pokret kaofilozofiju ivljenja i odrastanja, upotrebljavajuse ekstazi i sinteti~ke droge u ve}em obimu.Ove takozvane „klupske droge“ najlak{e senabavljaju na mestima na kojima se oniokupljaju, odnosno na`urkama. Me|utim,sinteti~ke droge su opasnepo centralni nervni sistem imogu da izazovu vrlo ~estopsihi~ka oboljenja -napominje \orejlijevski.

On dodaje da heroin,kao najopasnija i tipi~nadroga za narkomana u

Srbiji, nije toliko zastupljen me|u {kolskompopulacijom, ali da se u tom uzrastu naj~e{}eprvi put proba.

Kada je re~ o smrtnim ishodima me|uonima koji koriste ovu drogu, \orejlijevski ka`eda je u pro{loj godini u Beogradu umrlo oko 99i to mladih osoba, ali da me|u njima nemasrednjo{kolaca.

- Mnogi misle da je naj~e{}i motiv prvogkontakta sa drogom elja da se isproba, ali za

nas u policiji to jeidentifikacija sa okolinom.Biti isti s onima sa kojima si ugrupi, naj~e{}i je razlog tome.Vrlo je mali broj ljudi koji nepodlegnu uticaju grupe,naro~ito ako je re~ o mla|imuzrastima - ka`e na{sagovornik.

\orejlijevski obja{njava damladi ~esto na {kolskimekskurzijama i maturskimsve~anostima prvi put dolaze

u kontakt sa alkoholom i duvanom, ali i sadrogom.

- Iz tog razloga, trebalo bi dati {kolama ve}emogu}nosti da se ume{aju u taj deo pri~e.Treba dozvoliti {kolama da mogu daprekontroli{u decu, kao i ono {to su poneli naekskurzije. Ipak, uloga roditelja je najva`nija ine mo`e {kola da snosi odgovornost za pojavunarkomanije - ka`e \orejlijevski.

Kako dodaje, jedan od najve}ih problema jelo{a obave{tenost mladih o drogama, jer krozsvoje nastavne planove ne dobijaju saznanja onegativnim aspektima narkomanije,alkoholizma i duvana. Na{ sagovornik

napominje da je za na{u populacijukarakteristi~no da su i roditelji slabo edukovanii da imaju odre|ene {ablone koje su prihvatili.

- Roditelji smatraju da neko ko je, na primer,na heroinu treba da bude tamnih kolutova okoo~iju, fizi~ki ruiniran, propao, da ima ubode nalakatnim pregibima, da nosi stalno zatamnjenenao~are, da je usporen u pokretu i sli~no.Me|utim, to je poslednja faza kori{}enjaheroina, kada je neko ve} deset godina nanjemu. Tako|e, vrlo malo roditelja zna i da jenajbolji na~in detekcije, odnosno kontrole,preko urina ili narko-test - obja{njava\orejlijevski. Bojan Cveji}

U~enici koji ove godine zavr{avaju osmirazred bi}e poslednja generacija koja }epolagati kvalifikacioni ispit za upis u

srednje {kole. Bogoljub Lazarevi}, pomo}nik mi-nistra prosvete za srednje obrazovanje, ka`e dabi konkurs za upis u~enika u srednje {kole treba-lo da se pojavi u drugoj polovini aprila. Zbirke za-dataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika imatematike ve} su u prodaji, a zadaci u zbirka-ma su identi~ni pro{logodi{njim. Lazarevi} na-vodi da ne}e biti promena i kada je re~ o testukvalifikacionog ispita.

- To zna~i da }e na testu iz matematike biti 17zadataka, a u pet zadataka }e samo biti izmenjenevrednosti, u odnosu na brojeve date u zbirkama.Test iz maternjeg jezika ima}e 20 zadataka, a naj-vi{e u osam pitanja }e biti promenjen redosled po-nu|enih odgovora. To je jedan od na~ina da izbeg-nemo faktografsko pam}enje u~enika i da nastav-nici sa |acima prove`baju, ne samo zadatke iz zbir-ki, ve} da simuliranjem kvalifikacionog ispita i da-vanjem novih vrednosti u odre|enim zadacima,u~enike navedu na razmi{ljanje - isti~e Lazarevi}.

[kole su, kako dodaje, bile obavezne da do 31. de-cembra dostave Ministarstvu prosvete predlog planaupisa, o kome bi svoje mi{ljenje trebalo da ka`u i na-~elnici {kolskih uprava. U drugoj polovini februarasledi niz sastanaka sa {kolskim upravama, direktori-ma {kola, Nacionalnom slu`bom za zapo{ljavanje ipredstavnicima lokalnih samouprava, nakon ~ega }ebiti definisan plan upisa za slede}u {kolsku godinu.

- Taj plan }emo utvrditi na osnovu nekolikokriterijuma: ukupnog broja u~enika koji zavr{a-vaju osmi razred u odre|enom regionu ili na ni-vou Srbije, zatim na osnovu iskazanih potrebaNacionalne slu`be za zapo{ljavanje i poslodavacaiz lokalnih samouprava. Trudimo da po{tujemoregionalni pristup, da bismo obrazovanje, koli-ko-toliko u~inili racionalnim i da se ne bi dogo-dilo da u {kolama u dva susedna mesta ili gradapostoje identi~ni obrazovni profili - obja{njavaLazarevi}.

Kraj februara je i rok do kada }e Ministarstvuprosvete sti}i predlozi o eventualnom uvo|enjunovih obrazovnih profila u srednje {kole.

Bogoljub Lazarevi} podse}a da }e u~enici ko-ji ove godine zavr{avaju sedmi razred biti prvageneracija koja }e u junu 2011. polagati zavr{niispit na kraju osnovnog obrazovanja.

- Poku{a}emo da napravimo zavr{ni ispit ko-ji }e po svom sadr`aju odgovarati potrebamau~enika, ali, {to je najva`nije, koji }e nam dati sli-ku obrazovanja koje su u~enici stekli nakon os-am godina {kolovanja. Mislim da }e zavr{nim is-pitom upis u srednje {kole biti objektivniji negodosad - ka`e Lazarevi}.

U~enici }e na testu imati nepoznate zadatke,ali u ovom trenutku nije poznato da li }e zavr{niispit polagati iz maternjeg jezika i matematike iliiz jo{ nekih predmeta. Na{ sagovrnik isti~e da }eprilikom izrade koncepta zavr{nog ispita biti ko-ri{}ena i iskustva iz okolnih dr`ava. R. D.

Prof. dr Ana Pe{ikan, nau~na saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Tr`i{te ne mo`e da reguli{e kvalitet ud`benika

RAZGOVOR

Standardi bi trebalo da doprinesu da se ne pojavljuju ud`benici smaterijalnim gre{kama,jezi~ki problemati~ni i sa stereotipima

U~enici koji zavr{avaju ogledneobrazovne profile u podru~ju radapoljoprivreda i prerada hrane imaju

ve}e kompetencije od |aka koji poha|ajuklasi~ne profile, a poslodavci su mnogozadovoljniji njihovim ve{tinama, pokazujeevaluacija programa oglednih profila iz ovogpodru~ja rada, koju je uradio Zavod zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja.

- Nakon dodatne procene, koja }e bitiura|ena u okviru projekta „Podr{ka reformistru~nog obrazovanja“ odlu~i}emo da li }esvih sedam oglednih profila u podru~ju radapoljoprivreda i prerada hrane pre}i uredovan obrazovni sistem od idu}e {kolskegodine - isti~e Bogoljub Lazarevi}, pomo}nikministra prosvete.

On ka`e da se u istom projektu radievaluacija 22 ogledna profila koja imaju svojepandane u klasi~nim profilima, odnosno kojisu istog naziva, ali su druga~ijeg sadr`aja, jersu jedni ra|eni modularno, a drugi klasi~no.

- Tek nakon zavr{ene evaluacije i procenekakve efekte imaju za dr`avu, poslodavce ikakve su reperkusije na obrazovni sistem,razmatra}emo da li }e i koliko tih profila bitiprevedeno u redovan sistem. Mnogo novcaje tokom poslednjih desetak godina ulo`enou stru~no obrazovanje i moramo to nekina~in opravdati. To zna~i da }e samo profili,koji su se pokazali dobri i koji odgovarajupotrebama tr`i{ta rada, {kolama iu~enicima, biti u redovnom sistemu -ukazuje Lazarevi}.

Na pitanje ko }e obezbediti novac zaopremanje {kola, Lazarevi} odgovara da }e1,5 miliona evra iz projekta „Podr{kastru~nom obrazovanju“ biti potro{eno za tunamenu. On dodaje da Ministarstvo prosvetera~una i na podr{ku lokalnih samouprava, alida treba te`iti najracionalnijim re{enjima.

- Pitanje je da li svaka {kola treba daposeduje skupu opremu, koju }e |acikoristiti samo na praksi ili je racionalniji iefikasniji pristup da {kole sklapaju ugovoresa firmama, u kojima }e u~enici raditi kada

zavr{e srednjo{kolsko obrazovanje - ka`eLazarevi}.

Na{ sagovornik dodaje da je komisijaZavoda za unapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja uradila plan reforme gimnazijskogobrazovanja, o kojem }e se uskoro izjasnitiNacionalni prosvetni savet. Prema tom planu,prvi razred bi bio op{ti, a potom bi se u~enicikroz sistem izbornih predmeta u drugoj,tre}oj i ~etvrtoj godini lagano profilisali kadru{tveno-jezi~kim ili prirodno-matemati~kim naukama.

- Takvo gimnazijsko obrazovanje bi bilokvalitativno mnogo bolje od dosada{njeg, jerje sistem izbornih predmeta, zastupljen umodernim obrazovnim sistemima, pokazaodobre rezultate. Sigurno je dasistem izbornihpredmetaposkupljujeobrazovanje. Alitreba napomenuti daje op{te obrazovanjenajjeftinije za dr`avu ida imamo interes, ne

samo da podignemo kvalitet gimnazijskogobrazovanja, ve} i nivo op{teg obrazovanjastanovni{tva - ukazuje Lazarevi}.

Gimnazijalci bi na kraju ~etvorogodi{njeg{kolovanja polagali op{tu maturu, kojadirektno vodi ka akademskim studijama,odnosno koja }e biti „ulaznica“ za fakultet.Zakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja predvi|a da programi op{te,stru~ne i umetni~ke mature budu doneti do31. avgusta 2014. godine. To prakti~no zna~ida }e sada{nji sedmaci biti, ne samo prvageneracija koja je polagati zavr{ni ispit nakraju osnovne {kole, ve} i op{tu, odnosnostru~nu maturu, na kraju srednjo{kolskogobrazovanja.

- Gimnazije u Srbiji upisuje oko 22 odstou~enika, a u evropskim zemljama oko 40

odsto. Smatram da ima prostora da sepove}a broj u~enika u gimnazijskomobrazovanju, a jedan od motiva koji bi

mogao da privu~e decu je upravoop{ta matura, koja direktno vodi kaakademskim studijama - ka`eBogoljub Lazarevi}. V. S.

Bogoljub Lazarevi}, pomo}nik ministra prosvete,najavljuje nastavak reforme srednjo{kolskog obrazovanja

Izborni predmeti i u gimnazijama

U redovnom sistemusamo zanimanjapotrebna tr`i{tu:

Bogoljub Lazarevi}Foto: Stefana Savi}

Foto:

FoNe

t

Narednu generaciju osmaka ~ekaju druga~ija upisna pravila

Na zavr{nom ispitu nepoznati zadaci

U~enici prve kontakte sa drogama naj~e{}e imaju na prelazu iz osnovne u srednju {kolu

Po~inju sa ekstazijem i marihuanom

�Vi{e od 15 odsto u~enika bar jednom upotrebljavali neku od psihoaktivnih supstanci

� Sedative bez lekarskog recepta koristilo 7,6 odsto mladih

�Alkohol u kombinaciji s pilulama probalo 2,7 odsto |aka

Roditelji nezainteresovaniLambe \orejlijevski (na fotografiji), {ef Odseka za prevenciju narkomanije u Po-licijskoj upravi Beograd, napominje da se u Beogradu ve} ~etiri godine sprovo-di akcija „Droga je nula, `ivot je jedan“, u okviru koje se organizuju predavanjau osnovnim {kolama za u~enike ~etvrtih i sedmih razreda, kao i za nastavnike iroditelje, dok se u srednjim {kolama odr`avaju tribine.

- Predavanja je dosad odslu{alo skoro 40.000 u~enika osnovnih {kola i oko1.500 roditelja i nastavnika. Kada je re~ o srednjim {kolama, tokom jedne {kol-ske godine odr`ano je 27 tribina na kojima je prisustvovalo 1.300 |aka. Odzivu~enika je izuzetan, dok je kod roditelja znatno slabiji. Rezultate akcije, odno-sno da li }e se smanjiti broj najmla|ih koji uzimaju drogu, ima}emo za tri, ~e-tiri godine - obja{njava \orejlijevski.

„Klupske droge“ najlak{e senabavljaju na `urkama: Ekstazi

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

VIIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaVI s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Predlog novog zakona o u~eni~kom i stu-dentskom standardu ne samo da }e pot-puno urediti ovu oblast, ve} prvi put otva-

ra mogu}nost da sva pravna i fizi~ka lica izgradeu~eni~ke i studentske domove. Novina je i to {to}e za domski sme{taj mo}i da konkuri{u i stu-denti koji se ne finansiraju iz bud`eta Republi-ke Srbije, a posebno se vodilo ra~una da sme-{taj i ishrana u domovima, kao i krediti i stipen-dije, budu dostupni ugro`enim kategorijamastanovni{tva, isti~e Zoran Trnini}, pomo}nikministra prosvete za investicije i u~eni~ki i stu-dentski standard.

On ka`e da je Ministarstvo prosvete upu-tilo zahtev Skup{tini Srbije da Predlog za-kona o u~eni~kom i studentskom stan-dardu bude razmatran po hitnom po-stupku. Trnini} navodi da je neophod-no doneti podzakonske akte, da biprimena zakona po~ela u maju, kadase objavljuje konkurs za prijemu~enika i studenata u domove.

On podse}a da je postoje}i za-kon prevazi|en u svakom pogledui da ga je trebalo uskladiti sa novimUstavom Srbije, ali i re{iti proble-me koji se pojavljuju u praksi. U izradu Predloga za-kona bili su uklju~eni u~enici, studenti, predstavni-ci u~eni~kih domova, studentskih centara i sindika-ti, a Trnini} najavljuje da }e sli~an princip va iti i ka-da budu ra|eni podzakonski akti.

- U svetu ima i druga~ijih zakonskih re{enja, alismo smatrali da u uslovima tranzicije, kada ljudine mogu da na|u posao ili ostaju bez posla, trebaomogu}iti svim studentima jednake uslove za na-stavak {kolovanja, bez obzira na njihov socijalnistatus. Zakon otvara mogu}nost da osobe sa poseb-nim potrebama, Romi, deca bez roditeljskog stara-nja, izbegli i raseljeni pod povoljnijim uslovima, ko-je }emo definisati, konkuri{u za stipendije, kredi-te, sme{taj i ishranu u domovima. Za ostale u~eni-ke i studente, osnovni uslov za konkurisanje osta-je bud`etski status i oni }e pla}ati regresiranu cenu.Studenti koji pla}aju {kolovanje, kao i studenti pri-

vatnih fakulteta, mo}i }e da konkuri{u ako budeslobodnih mesta, ali }e pla}ati ekonomsku cenu.Zakonsko re{enje da domove mogu da grade prav-na i fizi~ka lica je {ansa da do|emo do novih kapa-citeta i da re{imo problem nedostatka mesta. Pro-cena je da }e broj bud`etskih studenata u budu}-

nosti opadati i da }e dr`ava,kako se ekonomska situaci-ja bude popravljala, finan-sirati manji broj studena-ta, nego {to je to danasslu~aj - isti~e Trnini}.

On dodaje da }e za-kon kaznenom politi-kom re{iti problem

preprodaje mesta u

studentskim domovima, koji je prisutan deceni-jama unazad.

- To }e biti najte`i disciplinski prekr{aj stude-nata. Uveli smo i zakonsku obavezu sa ustanovastudentskog standarda obavesti o prekr{aju ma-ti~ni fakultet i kupca i prodavca mesta u domu. UZakonu o visokom obrazovanju }emo definisatida ovakav prekr{aj povla~i zabranu izlaska na is-pit odre|eno vreme. Tvrdim da bi bilo dovoljno

mesta za sve studente, ako bi dom koristili samooni kojima je potreban - nagla{ava Trnini}.

On najavljuje da }e bezbednost u ustanovau~eni~kog i studentskog standarda biti pove}anana najvi{i nivo i da }e posebna pa`nja biti posve-}ena uvo|enju sistema bezbednosti hrane.

- Svi studentski centri su uveli ili su na pragu uvo-|enja standarda ISO 2001, odnosno HASAP. U to-ku je pilot projekat u u~enikom domu u Leskovcu,koji se zavr{ava u februaru, a planiramo da sve u~e-ni~ke domove „pokrijemo“ sistemom bezbednostihrane do kraja ove godine. Uvo|enje ovih standardaje veoma va`no zato {to su sve procedure unapredpropisne, na svakoj ta~ki odvijanja procesa se mo`ekontrolisati i pobolj{ati nivo i kvalitet usluga i odgo-vornost radnika, a ukoliko do|e do propusta, zna}ese ko ga je napravio - obja{njava Trnini}.

Prema njegovim re~ima, u planu je i izradanormativa ishrane u studentskim domovima, jersu postoje}i ura|eni jo{ 1978. godine, a 1994. susamo prepisani. Trnini} najavljuje da }e |aci,sme{teni u domovima u~enika, ve} od 1. sep-tembra osetiti zna~ajno pobolj{anje u jelovniku.

- Kvalitet i ponuda hrane su do sada bili veo-ma neujedna~eni, od sredine do sredine, zbog ~e-ga smo nedavno organizovali seminar za kuvareu u~eni~kim domovima. Napravili smo mini-malni 14-dnevni jelovnik, koji }e uskoro biti do-stavljen svim u~eni~kim domovima i koji }e mo-rati da se po{tuje - ka`e Trnini}.

Predlogom zakona, ure|uje se i rad Republi~-kog fonda za razvoj nau~nog i umetni~kog pod-mlatka, koja postoji od sedamdesetih godina, alije funkcionisao „poludivlje“. Preko ovog fonda,stipendije u mese~nom iznosu do 15.000 dinaratrenutno prima oko 700 najtalentovanijih stude-nata. Zakon predvi|a mogu}nost da se u finan-siranje fonda uklju~e i donatori. V. Andri}

Uzimanje privatnih ~asova, ~ak i u ni`imrazredima osnovne {kole, postala jestvar presti`a me|u u~enicima, ali i po-

kazivanje statusa njihovih roditelja. Stru~njaci iroditelji imaju opre~ne stavove o razlozimazbog kojih se anga`uju privatni profesori, ali sesla`u da je ova pojava do te mere prisutna, da seslobodno mo`e govoriti o paralelnom sistemuobrazovanja.

- Privatni ~asovi nisu nikakva moda, ve} po-treba, jer je gradivo preobimno i nerazumljivo, aprofesori nisu motivisani da se posvete svakomu~eniku ponaosob. Op{te je poznato da su pro-svetni radnici nezadovoljni malim platama i dajedni drugima „nabacuju“ |ake, a de{ava se i daprofesor dolazi u ku}u svojim u~enicima, iako jeto zabranjeno - ka`e Jelena Todorovi}, majkau~enika jedne beogradske gimnazije.

Slavica Maksi}, nau~na savetnica u Institutuza pedago{ka istra`ivanja smatra da roditelji nisuspremni da u~estvuju kao pomaga~i i saradnici uu~enju {kolskog gradiva, ve} oni koji mogu an-ga`uju odgovaraju}e stru~njake za to.

- Jedan broj roditelja je prezauzet i time {to za-ra|uje novac na jednoj strani, anga`ovanje okodeteta kompenzuju time {to mu pla}aju privatne~asove. U pojedinim slojevima stanovni{tva to jepostalo pomodarstvo ili standard, da bi se poka-zalo da se vodi ra~una o svom detetu. Ne trebazanemariti i ambiciju nekih roditelja da dete na-u~i i zna, ne samo da bi zadovoljilo {kolske zahte-ve za peticu, nego i vi{e od toga, da bi se sigurni-je upisalo u slede}i nivo {kolovanja ili da bi {kolo-vanje nastavilo u privatnim ili me|unarodnim{kolama. Ima i roditelja koji su stekli takva bogat-stva i raspola`u firmama, za koje pripremaju svo-ju decu - obja{njava Maksi}eva.

Na pitanje da li se pla}anjem privatnih preda-

va}a {alje poruka detetu da ne mora da se trudi ida pazi na ~asu, kada }e neko drugi da mu uradidoma}e zadatke i objasni problemati~no gradi-vo, Slavica Maksi} ka`e da bi „anga`ovanje pri-vatnog nastavnika trebalo da bude kvalitet vi{e,u odnosu na to {ta dete mo`e samo da uradi“.

- Kada se deca opismenjavaju ili u~e neke ba-zi~ne pojmove, pomo} odraslog je vrlo po`eljna.

Me|utim, prebacivanje odgovornosti za procesu~enja samo na nastavnika mo`e da formira ne-sigurnu i neodgovornu osobu. Ukoliko dete nijeu stanju da samo u~i, to mo`e da rezultira nekimvrlo lo{im osobinama li~nosti i pona{anjem.Mnoge stvari mogu da se usvoje, prepri~aju, alito jo{ nije dovoljno da se formira obrazovanaosoba, koja }e voleti da u~i i koja }e znati da u~i.Uloga nastavnika u podu~avanju deteta jeste zna-~ajna, ali ne samo u onome {ta u~i, ve} i kako da

u~i. Ve`banje, pravljenje gre{aka, dobijanje oce-ne ni`e od petice, je normalni razvojni put, kojiomogu}ava formiranje zdrave osobe, spremneda prihvati odgovornost i za ono {to zna i za ono{to ne zna. Lo{e je ako se o~ekuje da }e dete kojeima privatne ~asove, obavezno dobijati samo pe-tice i tu ulazimo u pri~u ucenjivanja. Deca s ma-njim sposobnostima mogu poprili~no da se na-mu~e, a da rezultat bude nikakav - nagla{avaMaksi}eva.

U~iteljica jedne beogradske {kole, koja ve} go-dinama dr`i privatne ~asove, ka`e da ima u~eni-ka mla|eg {kolskog uzrasta kojima je povreme-no, za kvalitetnije ovladavanje gradivom i reali-zaciju doma}ih zadataka, dobrodo{la i pomo}odrasle osobe, mimo one koju dobijaju od u~ite-lja u {koli. Ona, me|utim, smatra da bi, uz malostrpljenja i utro{enog vremena, to mogao da ~inisvaki roditelj.

- Mnogi roditelji, obi~no oni sa dubljim d`e-pom, zbog prezauzetosti poslom odlu~uju se zauzimanje privatnih ~asova, a anga`ovani u~itelji~esto preuzimaju i ulogu dadilja - isti~e na{a sa-govornica.

Ivanka Kova~evi}, direktorka Sedme beograd-ske gimnazije navodi da gradivo u odre|enoj me-ri jeste pretrpano i nesistemati~no.

- Na{e iskustvo pokazuje da deca kad do|u usrednju {kolu ponesu malo znanja iz osnovne.

Pro{le godine smo testirali osnovno predznanjeu~enika, a rezultati su bili pora`avaju}i - isti~eKova~evi}eva.

Ona ukazuje i na to da dana{nje gerenacijeu~enika imaju le`eran odnos prema {koli, da u~e-nici mnogo izostaju i da ih ve}ina roditelja u to-me podr`ava, a da se ono {to se u {koli propustinadokna|uje privatnim ~asovima.

- Mislim da smo previ{e razmazili na{u decuda je njima le`ernije da profesor do|e ku}i - ka`eKova~evi}eva.

Ona smatra da ve}ini u~enika privatni ~asovine bi bilo potrebni, ako bi redovno poha|ala na-stavu i radila doma}e zadatke. Kova~evi}eva uka-zuje da je dopunska nastava, koju je {kola obave-zna da organizuje, slabo pose}ena, iako |aci uovoj gimnaziji mogu da biraju profesora. Direk-torka navodi da |aci na dopunske ~asove dolazesamo pred kontrolne i pismene zadatke. V. S.

STANDARD

[ta donosi Predlog zakona o u~eni~kom i studentskom standardu

Kazne za preprodaju mesta u domu

Investicije- I ove godine ulaga}emo u sve u~eni~ke i student-ske domove. Nastavi}emo izgradnju studentskogdoma u Ni{u, planiramo da zavr{imo drugi blok do-ma „Patris Lumumba“, koji ve} 12 godina stoji neu-seljen. Poku{a}emo da zavr{imo izgradnju u~eni~-kih domova u Prokuplju, Vladimircima i Kikindi, anovac }emo prvenstveno ulagati u sre|ivanje i opre-manje kuhinja i restorana u |a~kim domovima, dabismo uveli HASAP sistem bezbednosti hrane - naja-vljuje Zoran Trnini}, pomo}nik ministra prosvete zainvesticije i u~eni~ki i studentski standard.

Sistem bezbednosti hrane u svim domovima: Studentska menza

Domove mogu da grade pravna i fizi~ka lica: Zoran Trnini}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Novi nastavni program za osmi razred

Akcenat nametodi~kimuputstvimaU sadr`ajima novog nastavnog programa za osmi razrednema velikih izmena, s obzirom na to da je rastere}enje iinoviranje programa pojedina~nih predmeta, koji serealizuju u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja ivaspitanja, zapo~elo 2006. godine.

- Akcenat je na dobro postavljenim ciljevima izadacima nastave i usavr{avanju dela programa koji senaziva na~in ostvarivanja programa, odnosno uputstvanastavniku i metodi~ke preporuke. U ciljevima izadacima nastave isti~e se usvajanje bazi~nih itransfernih znanja, potreba za povezivanjem i

primenom znanja, u nastavnim i `ivotnim situacijama isticanjem funkcionalne pismenosti u razli~itimoblastima - isti~e Mirjana Bogdanovi}, rukovodilacCentra za razvoj programa i ud`benika u Zavodu zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ona podse}a da je Nacionalni prosvetni savet u majupro{le godine usvojio obrazovne standarde za krajobaveznog obrazovanja za deset predmeta, sa kojima jeuskla|en program za osmi razred.

- Novina je da se u osmom razredu, u okviru programabiologije, izu~avaju sadr`aji ekologije i za{tite ivotnesredine - ka`e Bogdanovi}eva.

Osim obaveznih predmeta, budu}i osmaci ima}eobavezne izborne predmete - versku nastavu ili gra|anskovaspitanje, zatim drugi strani jezik i fizi~ko vaspitanje -izabrani sport. Strani jezik u~i}e dva ~asa nedeljno, a ostaleobavezne izborne predmete po jedan ~as.

Sem toga, |aci }e morati da se opredele i za jedanizborni predmet. Ona pose}a da je u nastavnom planuza drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanjautvr|ena lista od osam izbornih predmeta, sa koje je{kola obavezna da ponudi najmanje ~etiri, a u~enik seopredeljuje za jedan predmet. Na listi izbornihpredmeta u osmom razredu su: svakodnevni `ivot upro{losti, crtanje, slikanje i vajanje, hor i orkestar,informatika i ra~unarstvo, maternji jezik sa elementimanacionalne kulture, {ah i doma}instvo. Izborni predmetise realizuju po jedan ~as nedeljno, osim maternjegjezika sa elementima nacionalne kulture, ~iji je fond dva~asa nedeljno. R. D.

Fond ~asovaU nastavnom planu iz 2007. za osmi razred zastu-pljeno je 12 obaveznih nastavnih predmeta, od-nosno 13 za u~enike pripadnike nacionalnih ma-njina koji poha|aju nastavu na svom maternjemjeziku. Srpski, odnosno maternji jezik nacionalnemanjine i matematika su zastupljeni sa po ~etiri~asa nedeljno, strani jezik, istorija, geografija, fi-zika, hemija, biologija, tehni~ko i informati~koobrazovanje, fizi~ko vaspitanje i srpski kao nema-ternji jezik su zastupljeni sa po dva ~asa, a likovnai muzi~ka kultura, sa po jednim ~asom nedeljno. Ud`benici neprilago|eni uzrastu

Sne`ana Bo`i}, profesorka nema~kog jezika, koja dr`i privatne ~asove ve} deset godina, tvrdi da su privatni ~asovi iztog jezika deci neophodni i da im je najproblemati~nija gramatika. Ona ka`e de su pojedini ud`benici, pre svega stra-nih izdava~a, neprilago|eni uzrastu osnovaca i da profesori ~esto u~enike upu}uju na ve`banje, bez preteranih obja-{njenja. S druge strane, i u~enici su ponekad nezainteresovani i ne tra`e od svojih profesora obja{njenja.

ISTRA@UJEMO: Da li su privatni ~asovi moda ili potreba

Lenjost po d`epu roditelja

\aci sve le`erniji prema {koli: Propu{teno gradivo nadokna|uje se uz privatnog predava~a

�Roditelji nisu spremni dabudu pomaga~i u u~enju

�U~itelj kao dadilja

�Dopunska nastava slabo pose}ena

Kraqice Natalije 43

Tel. : 011/3615-225 011/2683-952

www.uf.bg.ac.rsE-mail: dekanat@uf.bg.ac.rs

U~iteqski fakultet (koji se nala-zi u strogom centru grada) {ko-

luje u~iteqe – na Smeru za u~iteqe ivaspita~e - na Smeru za obrazovawe

vaspita~a u pred{kolskim ustano-

vama. Osnovne i master studije, na obasmera, akreditovane su. [kolovawetraje VIII + II semestra po novim studi-jskim planovima kojima se obezbe|ujuteorijska i prakti~na znawa neophod-na za obavqawe u~iteqskog i vaspi-ta~kog poziva. Tokom studija, studen-ti sti~u profesionalne kompetenci-je u oblasti planirawa, organizovawa,realizovawa i vrednovawa obrazovnog i vaspitnog procesa, kao i u oblasti komuni-kacije, re{avawa problema u razredu i razumevawa potreba dece. Velika pa`wa sepoklawa profesionalnoj praksi, odnosno boravku i radu u osnovnim {kolama to-kom studirawa.

Nastavni planovi Fakulteta uskla|eni su sa bolowskim procesom i Zakonom ovisokom obrazovawu tako da studenti na oba smera ve} sada znaju ~itav proces svogobrazovawa. Planovi, pomo}u odre|enih modula, pru`aju mogu}nost za blaga usmere-wa tokom studija.

Za mlade qude koji se {koluju da rade sa decom veoma je va`an i ambijent u kojemsti~u svoja stru~na znawa i kompentencije. Zato se na U~iteqskom fakultetu punoula`e u opremu prostora, u~ionica i kabineta. Studentima stoje na raspolagawu iz-uzetno dobro opremqena biblioteka, ~itaonica, klub-internet, kompjuterska labo-ratorija i studentski klub. Na Fakultetu rade Hor i Studentsko pozori{te.

Fakultet ima svoja odeqewa u Vr{cu i Novom Pazaru. Fakultet prima po sto ~etrdeset studenata na Smeru za u~iteqe i Smeru za obra-

zovawe vaspita~a u pred{kolskim ustanovama - u Beogradu; po osamdeset studena-ta na Smeru za u~iteqe u odeqewima u Vr{cu i Novom Pazaru.

Svi kandidati koji konkuri{u za upis pola`u proveru govornih, muzi~kih i fi-zi~kih sposobnosti (koja je eliminatornog karaktera) i prijemni ispit/testove izSrpskog jezika i kwi`evnosti i Op{te kulture.

Za kandidate za upis na oba smera organizovana je pripremna nastava iz svih potreb-nih oblasti za prijemni ispit.

Bli`a obave{tewa na sajtu Fakulteta.

IXs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .VIII s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Omalova`avanje, konstantnipritisci, ka`njavanje, davanjelo{eg rasporeda ~asova i

oduzimanje razrednog stare{instva,neki su od naj~e{}ih oblika mobingakoje trpe prosvetni radnici u Srbiji.Istra`ivanja pokazuju da su zaposleniu prosveti, zdravstvu i administracijinajvi{e izlo`eni psihi~kommaltretiranju na radnom mestu.

Prosvetni radnici s kojima smorazgovarali ka`u da je mobingpodjednako zastupljen i u osnovnimi u srednjim {kolama, a kao one kojiga sprovode uglavnom navodedirektore {kola.

- [kola je idealno mesto zamobing svake vrste. Direktori imajuogromna ovla{}enja, ~esto uzimajuzakon u svoje ruke, a prosvetniradnici su prepu{teni sami sebi iveoma povr{noj brizi sindikata, jer u40 odsto {kola i ne postoje sindikati.Ali nije samo direktor taj koji vr{emobing. On je vo|a tima kojirukovodi {kolom. Direktor imapomo}nike, koordinatore, a neretkomu se, na`alost, pridru`uju ipedagozi i psiholozi - tvrdi Milorad

Anti}, predsednik Foruma srednjihstru~nih {kola.

I Radmila Dodi}, predsednicaForuma beogradskih osnovnih{kola, navodi da direktori nisuusamljeni u ovoj pri~i, jer rukovodeuz pomo} {kolskog odbora. Kakoisti~e, sam na~in formiranja {kolskogodbora pokazuje da su je on tu dapodupre sve odluke uprave {kole iretko kad im se suprotstavljaju.

- De{ava se da su oni koji vode{kole nekompetentne osobe, koje supostavljene ne zbog svojihprofesionalnih karakteristika ve} na

osnovu strana~ke pripadnosti.Direktori bi trebalo da budumenad`eri i da znaju da upravljajuljudima, {to ~esto nije slu~aj.Umesto da se tra`i kreativnost i daprofesori rade na unapre|ivanjunastave i pribli`avanju nastaveu~enicima i njihovim potrebama,ide se na to da moraju da misle naisti na~in kao i direktori {kola - ka`eVera Kondi}, psiholo{kinja.

Prema njenim re~ima, naj~e{}iprofil rtava mobinga u {kolstvu suljudi koji misle svojom glavom, kojiimaju ideje, kojima je stalo dounapre|enja profesije i koji suspremni da unose novine. Oni sti~upopularnost me|u osobama koje suna strani nastave i u~enika.

- esto je prisutno omalova`avanjerezultata rada, rtvama mobinga seonemogu}ava da sprovode metodeunapre|enja nastave, {kola ih ne {aljena dodatne edukacije, ide se ~ak i dotoga da se manipuli{e decom, da biona isprovocirala reakciju nastavnika.A svaki nastavnik je ~ovek i nikomenije drago kada se umanjuje njegovdoprinos ili zna~aj predmeta kojipredaje. Vrlo ~esto su na udarunastavnici koji predajuop{teobrazovne predmete u

specijalizovanim srednjim {kolama.Govori se da njihov predmet nijebitan, da treba da pu{taju u~enike, alinikad ne znate da li }e neki u~enikkrenuti na drugu stranu, za koje jepotrebno op{tije obrazovanje -obja{njava Vera Kondi}.

Radmila Dodi} isti~e da jeocenjivanje samo jedan odsegmenata u kome su prisutnipritisci |aka, roditelja, ali i direktora,jer se uspeh {kole meri premauspehu u~enika, {to je relativnastvar. Kako ka`e, rtve mobinga sunastavnici koji odska~u od svojesredine, bilo da je re~ o radnim iambicioznim osobama, ili onimakoji ne}e da trpe pritiske sa strane.

- Nastavnici se ale da im direktorioduzimaju stare{instvo, daju im lo{raspored ~asova, stavljaju ih u razli~itekomisije, de{ava se da neko dobijede`urstvo u zbornici, a neko napolju.Direktori mogu da primene visokekazne prema zaposlenima. Imali smoslu~aj koleginice u {koli u Pan~evu,koja nije na vreme upisala ocene udnevnik, a imala ih je u svesci, zbog~ega je ka`njena odbijanjem 30 odstood plate {est meseci. esto se vodedisciplinski postupci zbog aljkavogvo|enja dokumentacije, a budite

ube|eni da veliki broj prosvetnihradnika lo{e vodi pedago{kudokumentaciju. Mo`ete da budeteka`njeni ako ste stavili ta~ku u kolonuza upisivanje ocena ili ako ste ocenunapisali drugom bojom hemijske -ka`e Milorad Anti}.

Prema re~ima Vere Kondi}, ~estose insistira da rtve mobinga ide napsihijatrijski pregled, iakoposlodavac nema pravo dazaposlenog po{alje na psihijatrijskipregled, ve} samo mo`e da ga po{aljena proveru zdravstvenih sposobnostiza rad i to u slu`bu medicine rada.Ona ka`e da dugotrajna izlo`enostpritiscima mo`e da dovede doozbiljnih zdravstvenih smetnji. @rtvemobinga naj~e{}e imaju problema sasrcem, mu~i ih nesanica i razli~itedepresivne tegobe, a sve to je vezanoza stanje iz kojeg se ne vidi izlaz.Kako isti~e Kondi}eva, najgora stvarje gubitak samopouzdanja.

Predsednici sindikata se sla`u daje mobing izuzetno te{ko dokazati ida prakti~no nema pravne za{tite.Oni koji su poku{ali da sesuprotstave, obra}aju}i se {kolskomodboru ili prosvetnoj inspekciji, nakraju su bili progla{eni zanesposobne i nestru~ne. V. A.

Za razvoj svakog deteta veoma jebitno da ima priliku da istra`u-je i ispituje svet oko sebe, a da

roditelji i okru`enje podr`avaju njego-vu prirodnu radoznalost. U svom is-tra`ivanju deca nailaze na razli~itemogu}nosti za sticanje novih sazna-nja. Ra~unari su svakako sada postalivrlo interesantna alatka za br`i pristupinformacijama. Moderna dru{tva po-~ivaju na modernim tehnologijama, ainformati~ka pismenost odavno je utakvim dru{tvima svrstana u redosnovnih ve{tina, kao sto su ~itanje ipisanje. Ipak, postoji danas veliki ras-korak izme|u de~jih navika, koje seogledaju u gotovo svakodnevnom ko-ri{}enju dru{tvenih mre`a i Internetaza zabavu i, sa druge strane, sistemanastave i obrazovanja, koji je jo{ uvektradicionalan, u u~ionici, sa nastavni-kom nasuprot u~eniku. Tehnologijekoje se brzo razvijaju predstavljaju iza-

zov za u~enike koji putem Interneta is-tra`uju teme koje ih zanimaju, a isto-vremeno zadovoljavaju potrebu da na-u~e ne{to na netradicionalan na~in.

Prema dostupnim istra`ivanjima, de-ca od 15 do 19 godina u Srbiji najvi{ekoriste kompjuter za zabavu, igranjeigrica i hobi, a samo mali procenat zaobrazovanje. Iako su deca informati~-ki vrlo obrazovana i spadaju u katego-riju naprednih korisnika kompjutera,oni znatno manje koriste Internet.

Istra`ivanja tako|e pokazuju da jeinformati~ko znanje dece u osnovnim isrednjim {kolama u Srbiji na niskom ni-

vou, po{to je mali broj {kola opremljenkabinetima za informatiku, a zanemar-ljiv broj je imao Internet priklju~ak. Unastojanju da re{i ovaj problem na na-cionalnom nivou, Telekom Srbija je po-krenuo akciju e-dukacija obavezav{i seda uvede Internet u sve{kole u Srbiji. Akcija jezami{ljena tako da sesve {kole na teritorijiSrbije opreme besplat-nim Internet priklju~-kom, da se obezbedeuslovi za informati~koobrazovanje nastavni-ka i u~enika i tako isto-vremeno postave te-melji nove kulture u~e-nja. Akcija edukacijŸtreba da podstaknekod dece naviku da ra-~unari i pristup Inter-netu postanu sastavnideo njihovih ~asova u{koli. Tako|e, kori{}e-njem Interneta otvara se mogu}nost dau~enici izraze kreativnost i preuzmu ak-tivniju ulogu u razvoju ve{tina u~enja isticanju novih znanja.

Akcija e-dukacijŸ Telekoma Srbija

svakako je podarila {kolarcima jo{ jed-no ogledno polje za dodatno razvijanjeinteresovanja i nagra|ivanja radozna-losti. U prvom delu akcije, sve osnovnei srednje {kole u Srbiji su dobile bes-platan Internet priklju~ak, deo njih je

dobio ra~unare, a akcija prikupljanjatraje i dalje.

U interesu svih nas je da na{a deca{to pre dobiju priliku da koriste najsa-vremenija nau~na sredstva kako bi serazvila u tehnolo{ki savremen kadar. In-ternet je u toj meri otvoren da svako de-te mo`e da prona|e odgovor na zadature~ ili pojam. Potrebno je, me|utim, damu celokupno dru{tvo obezbedi da ko-risti ra~unar u samoj {koli – mestu gdesti~e osnovna znanja i radne navike. Za-to pozivamo i druge kompanije da sepriklju~e akciji i poklone ra~unarskuopremu {kolama koje jo{ uvek nemajuinformati~ke kabinete. �

Do petice sa e-dukacijom preko Interneta!

Do danas su gotove sve {kole u Srbiji dobile Internet, a kompanija Telekom Srbija je, osim Interne-ta, poklonila i 130 ra~unara i 20 {tampa~a {kolama u Petrovcu na Mlavi, Boru, Gornjem Milanovcu,Somboru, Beogradu, U`icu, Kragujevcu, Be~eju, Batajnici, Ni{u. Osim Telekoma Srbija, donatori supoklonili 650 ra~unara u 95 {kola {irom Srbije.Karavan e-dukacijŸ, u okviru istoimene akcije, obi{ao je i {kole u Boru, Zaje~aru, Leskovcu, U`icu,Aran|elovcu, ^a~ku, Gornjem Milanovcu, ^ortanovcima, Batajnici, Staroj Pazovi, Vranju, Aleksincu,Valjevu, Vrbasu, Zrenjaninu, Kru{evcu, Pan~evu, Sur~inu, Petrovcu na Mlavi, Ni{u, Beogradu. Decaiz ovih {kola mo}i }e da razmenjuju znanja sa vr{njacima iz drugih {kola i na taj na~in unaprede svo-je obrazovanje.

Prosvetni radnici tvrde da je {kola pogodno mesto za psihi~ko maltretiranje

Naj~e{}e `rtve nastavnici koji misle svojom glavom

MOBING

Psiholo{ka podr{ka- Izlaz je da oni koji su `rtve mobinganajpre kontaktiraju sa razli~itim orga-nizacijama koje se time bave, jer tu do-bijaju informaciju da nisu usamljeni i dase to ne de{ava samo njima. Poku{ava-mo da im objasnimo da postoji izlaz izsvih situacija, da treba da se bore zasvoj polo`aj, poku{avamo da im pred-stavimo sva mogu}a re{enja u datomtrenutku. Ta psihosocijalna podr{ka jeveoma zna~ajna, ljudi se stabilizuju itragaju za re{enjem - ka`e psiholo{ki-nja Vera Kondi}.

{kolska slava

XIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaX s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Oko 4.000 odraslih osoba, koji iz razli~itihrazloga nisu zavr{ili osnovno obrazovanje,ima}e {ansu ne samo da dobiju svedo~an-

stvo o zavr{enoj osnovnoj {koli, ve} i da nastave sa{kolovanje u srednjem obrazovanju, bilo kroz pro-grame stru~nih obuka za potrebe tr`i{ta rada ilikroz sistem srednjeg obrazovanja prema progra-mima koji su primereni potrebama odraslih.

Projekat „Razvoj sistema za funkcionalnoosnovno obrazovanje odraslih u Srbiji“, koji se fi-nansira iz pretpristupnih fondova Evropske uni-je, predvi|a da {kolovanje polaznika po novomprogramu za osnovno obrazovanje odraslih po~-ne najkasnije u januaru idu}e godine.

- To }e biti nastavak uspe{nog projekta iz 2006.i 2007. godine „Funkcionalno osnovno obrazova-nje Roma“, podr`anog od strane REF (Roma Edu-cation Fund) koji je, pre svega, bio namenjen rom-skoj populaciji, koja nije zavr{ila osnovno obrazo-vanje. Za potrebe tog projekta smo napravili ogled-ne programe za sedmi i osmi razred, a potom i zapeti i {est razred, ali su oni zapravo namenjeni svimodraslim polaznicima. Ranije nismo imali nastav-ne planove i programe koji bi odgovarali potreba-ma i mogu}nostima odraslih polaznika. Trenutnou Srbiji radi oko petnaestak {kola za obrazovanjeodraslih. Njih uglavnom poha|aju prerasli osnov-ci, koji su iz razli~itih razloga napustili osnovnoobrazovanje i koji nemaju status odraslih polazni-ka, jer su mla|i od 17 godina - isti~e Mirjana Mila-novi}, samostalni savetnik i {ef Grupe za obrazo-vanje odraslih u Ministarstvu prosvete.

Ona dodaje da }e u okviru projekta „Razvoj si-stema za funkcionalno osnovno obrazovanje od-raslih“ 80 redovnih osnovnih {kola biti pripre-mljene da realizuju novi nastavni program zaosnovno obrazovanje odraslih.

- Svaka {kola }e biti osposobljena da, u zavi-snosti od potreba lokalne zajednice, upi{e najma-nje tri odeljenja. Polaznici, koji nemaju niti jedanrazred osnovnog obrazovanja }e za tri godinemo}i da zavr{e osnovnu {kolu i da poha|aju isteknu sertifikat za neku od stru~nih obuka zakojom postoji potra`nja na tr`i{tu radne snage.Realizacija ovog projekta i implementacija ogled-

nog programa funkcionalnog osnovnog obrazo-vanja odraslih radi}e se u saradnji sa Ministar-stvom ekonomije i regionalnog razvoja i Nacio-nalnom slu`bom za zapo{ljavanje. Svi odrasli po-laznici koji zavr{e osnovno obrazovanje po ovomsistemu mogu da nastave srednje obrazovanje ustatusu vanrednih u~enika, koje je, po Zakonu oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bes-platno - obja{njava Milanovi}eva.

Ona dodaje da je predvi|ena obuka oko 960nastavnika iz 80 osnovnih {kola i obuka odre|e-

nog broja nastavnika prakti~ne nastave srednjihstru~nih {kola, u zavisnosti od toga koje obukebudu realizovane na lokalnom nivou. Obuku }epro}i i klju~ni partneri u ovom projektu, a u ciljudaljeg kontinuiranog rada u ovom podru~ju na-kon projektne realizacije.

U narednom periodu sledi izrada studije koja}e predstavljati detaljnu analizu konkretnih po-treba u konkretnim sredinama, zatim konceptu-alizacija budu}eg sistema osnovnog obrazovanja

odraslih a potom i izrada nastavnih planova iprograma od prvog do ~etvrtog razreda osnov-nog obrazovanja odraslih, prilago|avanje posto-je}ih, do sada ogledno realizovanih programa, zapeti i {est, odnosno za sedmi i osmi razred.

Milanovi}eva isti~e da bi do kraja januara tre-balo da se iza|e sa prvim predlogom nacrta za-kona o obrazovanju odraslih.

- Predstoji veliki posao oko usagla{avanja sta-vova kada je re~ o neformalnom obrazovanju, fi-nansiranju obrazovanja odraslih, standardima,pitanju akreditacije ustanova i organizacija kojeizvode programe obrazovanja odraslih, ali i ka-dra koji te programe realizuju. Jo{ uvek nemamousvojene standarde za bilo koji oblik neformal-nog obrazovanja, odnosno obuka. Postoji velikibroj programa obuka koji se realizuju i veliki brojljudi koji su te obuke zavr{ili, ali mi ne vidimonjihove kompetencije, znanja i ve{tine, sem kadse pojave kod poslodavca, koji svojim sistemomproverava njihova znanja i ve{tine. Sva ova pita-nja treba da budu predmet zakona o obrazova-nju odraslih - ka`e Milanovi}eva.

Ona dodaje da }e u izradu zakona biti uklju-~eni brojni socijalni partneri - Nacionalna slu`baza zapo{ljavanje, reprezentativni sindikati, Mini-starstvo ekonomije i regionalnog razvoja, poslo-davci, fakulteti i eksperti iz oblasti obrazovanjaodraslih, obrazovne ustanove i organizacija kojese bave obrazovanjem odraslih. A. V.

Ispit za dobijanje licence,odnosno dozvole za rad,ubudu}e }e, osim profesora,

morati da pola`u i direktori {kola. NoviZakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja predvi|a tu obavezu za sverukovodioce obrazovnih ustanova, bez obzirana to kada su izabrani.

@eljka Kne`evi}, sekretar Ministarstvaprosvete, ka`e da zakon daje mogu}nost ipotencijalnim kandidatima za direktora, kojiispunjavaju ostale uslove, da pola`u ispit zadobijanje licence, tako da }e u trenutkuraspisivanja konkursa za ovo mesto,konkurencija biti ve}a.

- Komisija koju je oformio ministar prosvetepo~ela je izradu pravilnika koji }e preciznijedefinisati program obuke u skladu sastandardima kompetencija direktora, programispita i na~in i postupak polaganja tog ispita.Bi}e utvr|en i sastav i na~in rada komisije predkojom se pola`e ispit za direktora, sadr`ina iizgled obrasca licence za direktora, kao i sadr`aji na~in vo|enja registra izdatih licenci zadirektora. Uspostavljanjem tog registra bi}emogu}e u svakom trenutku videti kolikodirektora ima polo`en ispit, ali i da li je nekomelicenca oduzeta - obja{njava Kne`evi}eva.

Ona dodaje da trajanje licence nijeograni~eno, ali da se licenca oduzima direktoru

koji je osu|en pravnosna`nom presudom zakrivi~no delo ili privredni prestup u vr{enjudu`nosti.

- Izabrani direktor koji nema polo`en ispit zadirektora, du`an je da ga polo`i u roku odgodinu dana od dana stupanja na du`nost.Ukoliko to ne u~ini u ovom roku, prestaje mudu`nost direktora. Rukovodioci ustanova kojisu izabrani pre 11. septembra, odnosno pre

stupanja na snagu novog Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja, ima}e rok dvegodine od objavljivanja pravilnika da polo`eispit - isti~e Kne`evi}eva.

Pomo}nik ministra prosvete za srednjeobrazovanje Bogoljub Lazarevi} obja{njava daje neophodno da direktori {kola pro|uodgovaraju}e obuke kako bi stekli znanja,ve{tine i kompetencije rukovo|enja.

- Ve}ina direktora poseduje metodi~ke,pedago{ke i psiholo{ke ve{tine, jer su do{li iznastavnog procesa, ali im nedostajumenad`erske ve{tine. Pri tom ne mislim dadirektor treba da bude samo menad`er, onmora da bude i pedago{ki rukovodilac. Su{tinapri~e nije ispit koji su direktori obavezni dapolo`e da bi dobili licencu. On je formalneprirode, a su{tina je kako se neko priprema zataj ispit, odnosno koje ve{tine i na koji na~in }emu biti dostupne obuke za direktora. Dr`ava,pre svega, mora da brine o tome da ponudikvalitetne obuke. Institucija koja odlu~uje ostru~nom usavr{avanju je Zavod zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja, ali iministar mo`e da odobri odre|ene programeobuka koji su va`ni za dr`avu i za nastavnike.Ima dovoljno prostora da se izrada programaobuka za direktore ponudi institutima, pa ~ak inevladinim organizacijama - ukazuje Lazarevi}.

R. D.

Kako pove}ati motivaciju za u~enje

Razumevanjemdo rezultata Za{to u~enici u~e?Za{to u~enici da u~e?

Kada razmi{ljamo o {kolovanju i akademskimambicijama, retko ili gotovo nikada ne postavimo sebiili drugima ova pitanja. ^ini nam se da su suvi{ebanalna, jer su odgovori o~igledni. Me|utim, re~ je osu{tinski va`nim pitanjima koja su indikator i odnosakoji u~enici imaju prema obrazovanju, ali i odnosdru{tva prema obrazovanju kao vrednosti koju trebanegovati i u koju treba ulagati.

Evo kako smisao obrazovanja izgleda iz perspektiveu~enika:

„[kola nas sprema za `ivot, ali ono {to se u~iuglavnom nam ne}e trebati.“

A ovako izgleda iz perspektive nastavnika: „..to je kao David sa Golijatom, vi pri~ate o

va`nosti znanja i onda dete iza|e na ulicu i `ivotvas demantuje i onda dete ka`e: koja je onabudala, iz kog je ona filma. Ljudi (u {koli) setrude, rade ali nemate podr{ku.. ovako ih samoslu|ujemo i {aljemo duple poruke.“

Interesovanje (motivacija) za {kolsko u~enje jerelativno stabilna orijentacija u~enika, povezana saspremno{}u za upornije, intenzivnije i dugotrajnijebavljenje predmetom, kao i sa selekcijom strategijau~enja koje odgovaraju prirodi gradiva i cilju za koji seu~i. Zbog toga je o~ekivano da izme|u postignu}a u{koli i motivacije u~enika postoji uzajaman pozitivanodnos, drugim re~ima, da vi{a motivacija obezbe|ujuvi{a {kolska postignu}a. Tako|e, motivacija je (ili bitrebalo da bude) dobar pokazatelj preferencija i izborau nastavku {kolovanja, kao i izbora zanimanja.

Istra`ivanja, me|utim, pokazuju da u na{im{kolama postoji veliki nesporazum oko motivacije i{kolskih postignu}a, pa se dosledno pokazuju da i ujednom i u drugom pogledu na{e {kole zaostaju zaevropskim obrazovnim normama. Jednostavno,o~ekivana pozitivna veza izme|u motivacije ipostignu}a ne postoji, te otuda i nesporazumi izme|unastavnika, u~enika i roditelja u pogledu smisla u~enja.To je posledica ~injenice da je {kolska motivacija dugogodina bila potpuno zanemareno u na{em obrazovnomsistemu. Nastavnici nisu obu~eni da prepoznaju, negujui podsti~u motivaciju svojih u~enika. Stoga, nastavniciuglavnom veruju da je motivacija za u~enje li~na stvarsvakog u~enika - ne{to {to ona ili on donosi ili ne donosisa sobom u {kolu. Po ve}ini nastavnika, njihov posaojeste da podu~avaju, a ne da motivi{u.

Na podsticaj Ministarstva prosvete, u jesen 2008.godine, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja u saradnji sa timom stru~njaka Instituta zapsihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otpo~eoje kvalitativno i kvantitativno istra`ivanje sa ciljem dase stekne bolji uvid u {kolsku motivaciju srednjo{kolacai da se otkriju mogu}i pravci i na~ini intervencijeusmerene na njeno unapre|enje.

Rezultati istra`ivanja i na njima zasnovani programikojima }e se intervenisati u {kolama tako da sepodigne stepen motivacije za {kolsko u~enje, ali iunapredi komunikacija izme|u nastavnika, u~enika iroditelja bi}e objavljeni i dostupni u narednomperiodu. O~ekuje se da se {kolama i nastavnicimaobezbede „alati“ (materijali i programi obuke) koji }eomogu}iti da {kola postane sredina strukturirana takoda prepozna interesovanja u~enika, da podr`i njihovenapore i nau~i ih kako da ti napori budu smisleni,adekvatni i efikasni. Istovremeno, od programa seo~ekuje da svi klju~ni akteri u obrazovanju (u~enici,nastavnici, roditelji) postanu me|usobno osetljiviji napotrebe i pozicije, da se pove}a stepen me|usobnoguva`avanja i razumevanja, te da se redukuje praksakoja ove odnose ~ini nefunkcionalnim, kao {to jevre|anje i nipoda{tavanje u~enika od stranenastavnika, kao i razli~iti, veoma ra{ireni oblici {kolskogvaranja i obmanjivanja (na primer prepisivanja ili la`naopravdanja). Uspostavljanje dobre komunikacijezajedni~ki je interes, ali i potreba, koju je nastavnik,u~esnik u istra`ivanju, opisao ovim re~ima:

„Mislim da je va`no da nas (u~enici) do`ivekao ~oveka! Misle da smo mi kao stvoreni dadolazimo u {kolu i da ih mu~imo, pa se iznenadekad nas vide u bioskopu...“

Autorka je nau~na saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

DragicaPavlovi}

Babi}

LI^NI STAV

Novi nastavni program za osnovno obrazovanje odraslih

Do diplomeza tri godine

Obuke za nastavnike- Nastavnike treba obu~iti posebnim metodama radasa odraslima. Ud`benici i knjige namenjene deci nisuprimereni odraslima, motivacija odraslih za uklju~i-vanje i zadr`avanje u sistemu je potpuno druga~ija odmotivacije dece, a sve to nastavnici treba da znaju dabi mogli da primenjuju u nastavi - ka`e Milanovi}eva.

U {kolama za obrazovanje odraslih uglavnom prerasliosnovci: Polaznici {kole „Branko Pe{i}“

Trajanje licence nijevremenski ograni~eno

Od rukovodilaca {kola o~ekuje se da budu i menad`eri

I direktori pola`u ispit za licencu

XIIIXIIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .

{kolska slava

Uu`i~kom bud`etu, koji zaovu godinu iznosi 1,7milijardi dinara, za obra-

zovanje je planirano ukupno 299miliona dinara. Od toga, zaosnovno obrazovanje 94.4 milio-na, srednje 73,5 miliona, pred-{kolsko 127,8 miliona i 3,9 mili-ona dinara za rad Regionalnogcentra za usavr{avanje prosvet-nih radnika.

Najve}i deo bi}eutro{en za materi-jalne tro{kove {ko-la, prevoz u~enika iplate zaposlenih upred{kolskim usta-novama, dok je zainvesticije planira-no ne{to vi{e od 17miliona dinara, {toje svega 5,7 odstood ukupne sumepredvi|ene bud`e-tom za obrazova-nje.

Od 94,4 milionadinara namenjenihosnovnom obrazo-vanju, za investicijeje odvojeno 11,2milion dinara, de-vet miliona za pre-voz u~enika, dok

ostatak predstavljaju materijalnitro{kovi za deset osnovnih {kolau gradu. Najve}i iznos investicija(dva miliona dinara) planiran jeza Muzi~ku {kolu „Vojislav LaleStefanovi}“ i to za adaptaciju pot-krovlja. Zatim slede osnovne{kole „Stari grad“ sa 1,6 milionadinara za prepokrivanje krova ikupovinu opreme, „Aleksa Dejo-vi}“ sa isto toliko novca potreb-

nog za rekonstrukciju podova ikupovinu opreme, „Prva osnov-na {kola“ sa 1,2 miliona dinara zarekonstrukciju mokrih ~vorova ikupovinu opreme, „Nada Mati}“sa 1,1 miliona dinara za nastavakrekonstrukcije stolarije, kao i„Du{an Jerkovi}“ sa 1.1 miliondinara, koliko je potrebno zaugradnju toplotne podstanice ikupovinu ra~unarske opreme.

Za {est srednjih {kola u gra-du, od predvi|enih 4.8 milionadinara za investicije, najve}i iz-nos, odnosno 1,5 miliona dina-ra, planiran je za adaptaciju fi-skulturne sale u Gimnaziji, kao ine{to vi{e od milion dinara zaadaptaciju ulaza u Tehni~ku{kolu „Radoje Ljubi~i}“, da bi senapravio prostor za prakti~nunastavu budu}ih frizera. Eko-nomska, Tehni~ka i Umetni~ka{kola trebalo bi da dobiju po600.000 dinara, a Medicinska500.000 dinara, za kupovinu ra-~unarske opreme.

- Naravno da je to nije dovolj-no, posebno za osnovne {kole,~ije su zgrade u seoskom pod-ru~ju stare, a imaju veoma malou~enika. Veliki problem je i ne-dostatak fiskulturnih sala, ali tone mo`emo da re{imo bez po-mo}i nadle`nih ministarstava -ka`e Radovan Ristovi}, gradskive}nik zadu`en za obrazovanje,kulturu i sport.

On je dodao da u srednjim{kolama, osim Gimnazije i T[„Radoje Ljubi~i~“, nisu potrebneve}e investicije, ve} samo novacza kupovinu ra~unarske opreme.S druge strane, Umetni~ka {kolajedina je {kola u gradu, a mo`da

i {ire, koja nema svoj prostor, ve}je podstanar u sedi{tu u`i~kogCrvenog krsta, za {ta grad pla}a2,4 miliona dinara godi{nje.

- Grad poku{ava da re{i pita-nje prostora za Umetni~ku {kolu,pa je u opticaju da se ona useli unadogra|eni deo Doma za decu iomladinu „Petar Radovanovi}“,Dom Vojske Srbije, biv{e ko-mande U`i~kog korpusa ili voj-nog okruga, a jedno od re{enjemoglo bi da bude i zgrada osnov-ne {kole u Krvavcima - zaklju~ioje Ristovi}. N. Kova~evi}

Izgradnja {kolske infrastruk-ture, pove}anje bezbednostiu osnovnim i srednjim {ko-

lama i legalizacija {kolskih obje-kata tri su najva`nija posla koji-ma }e se ove godine baviti Sekre-tarijat za obrazovanje, najavljujeVladimir Todi}, sekretar za obra-zovanje u Skup{tini grada Beo-grada.

- Ovogodi{nji bud`et Sekreta-rijata za obrazovanje iznosi 2,7milijardi dinara, a ukupna sred-stva namenjena za obrazovanjena nivou grada su manja za okodeset odsto, u odnosu na pro{lugodinu. Zbog toga, me|utim, ne-}emo da odustanemo od najva-`nijih projekata - ka`e Todi}.

On najavljuje da }e do po~etkaidu}e {kolske godine biti zavr{e-ne dve nove osnovne {kole - uBor~i i Kalu|erici. Otvaranje ovih{kola je, po Todi}evim re~ima,veoma zna~ajno, jer }e re{iti pro-blem izvo|enja nastave u tri sme-ne u pomenutim naseljima. Ondodaje da }e i ove godine biti na-stavljena izgradnja fiskulturnihsala, izme|u ostalog, u osnovnim{kolama „Veljko Dugo{evi}“ i„Sonja Marinkovi}“.

- U toku je izrada investicio-nog plana Sekretarijata za obra-zovanje. U saradnji sa op{tina-ma, koje su zadu`ene za teku}eodr`avanje {kola, bi}e utvr|eniprioriteti, kada je re~ o investici-jama i investicionom odr`ava-nju. Veliki deo bud`eta je predvi-|en za redovne materijalne tro-{kove, izmirivanje obaveza pre-ma javnim komunalnim predu-ze}ima (prevoz u~enika, greja-

nje...), zatim za tro{kove stru~-nog usavr{avanja prosvetnihradnika, organizaciju takmi~e-nja, me|unarodnu saradnju idrugo - isti~e Todi}.

Komentari{u}i podatak da supotrebe {kola u Srbiji za investi-cijama mnogo ve}e od raspolo`i-vih sredstava u prosvetnom bu-d`etu, Todi} navodi da je u Beo-gradu situacija druga~ija.

- [kole u Beogradu su u mno-go boljem stanju i kada je re~ oinfrastrukturi, ali i opremanjuname{tajem, ra~unarima i dru-gim nastavnim sredstvima. Uposlednjih pet godina, za ove na-mene je izdvojeno izme|u se-

dam i osam odsto bud`eta Gra-da, {to je zna~ajna suma, u odno-su na sredstva koja se izdvajajuna nivou Republike. Najve}i deobud`eta Ministarstva prosveteodlazi na plate zaposlenih, takoda oni imaju malu rezervu ko-

jom mogu da pomognu lokalnimsamoupravama. Grad Beogradula`e zna~ajna sredstva u {kolekoje se nalaze u rubnim op{tina-ma, jer je infrastruktura u lo{ijemstanju i nedostaju kapaciteti, sobzirom na to da se drasti~no iz-

menila demografska struktura -ukazuje Todi}.

On dodaje da }e Sekretarijatza obrazovanje biti uklju~en upredstoje}u racionalizaciju brojaodeljenja i mre`e {kola, ali nijemogao da precizira da li }e neke{kole i podru~na odeljenja na te-ritoriji Beograda biti uga{eni.

- Mre`a osnovnih {kola, zakoju smo mi zadu`eni svakako }ese menjati, jer }emo morati dauklju~imo dve nove {kole. Sa Mi-nistarstvom prosvete uradi}emoanalizu, koja }e pokazati da li ne-ke {kole ili podru~na odeljenjatreba da budu uga{eni. Sigurno jeda nisu sva podru~na odeljenjaproblem, ali tamo gde ima malibroj u~enika i gde su uslovi zaodr`avanje nastave lo{i, jedno odre{enja mo`e da bude da obezbe-dimo prevoz za u~enike do ma-ti~nih {kola - isti~e Todi}.

Gradski sekretar za obrazovanjenajavljuje da je ove godine u planui legalizacija {kolskih objekata.

- @elimo da napravimo presekstanja, da vidimo koliko {kolaima urednu dokumentaciju, agde su sporni imovinsko-pravniodnosi. Neki objekti su izgra|enipre nekoliko decenija bez urednedokumentacije. Ima slu~ajeva daje izvr{ena eksproprijacija zemlji-{ta za potrebe izgradnje {kola, ada dr`ava nije izmirila obavezeprema prethodnim vlasnicima.Uredne imovinske karte {kola suprvi korak ka efikasnom re{ava-nju infrastrukturnih problema -isti~e Vladimir Todi}, gradski se-kretar za obrazovanje.

V. Stameni}

Promocija {kolskog sporta i una-pre|enje nastave fizi~kog vaspi-tanja, ali i rekonstrukcija postoje-}ih sala za fizi~ko, izgradnja no-vih sala i nabavka sportskih re-kvizita, bi}e jedan od prioriteta uradu ministarstava prosvete iomladine i sporta. Uskoro se o~e-kuje formiranje zajedni~ke radnegrupe koja }e se baviti moderni-zacijom sistema sporta u pred-{kolskim ustanovama, {kolama ivisoko{kolskim ustanovama.

- Ciljevi Ministarstva prosve-te su da se pove}a obuhvat dece{kolskim sportom, naro~ito onekoja nisu uklju~ena u sportskeklubove, kao i da se {to vi{e decepred{kolskog i ranog {kolskoguzrasta uklju~i u sportske aktiv-nosti. Namera je i da se pove}abroj turnira i razli~itih vrsta tak-mi~enja i da tokom letnjeg izimskog raspusta organizujemorazli~ite sportske aktivnosti. Pla-niramo stru~no usavr{avanjenastavnika fizi~kog vaspitanja,kao i stru~no usavr{avanje na-

stavnika u oblasti prevencije na-silja, ali i uklju~ivanje poznatihsportista u promociju {kolskogsporta. Nema kvalitetnog obra-zovanja, ako nema zdrave dece,a ona ne mogu biti zdrava ako sene bave sportom - ka`e ministarprosvete @arko Obradovi}.

On ukazuje da su fizi~ke ak-tivnosti slabo zastupljene upred{kolskim ustanovama i daima problema u realizaciji na-

stave fizi~kog vaspitanja u ni`imrazredima osnovne {kole. Obra-dovi} isti~e da {kolama nedosta-ju fiskulturne sale, sportskaoprema i rekviziti i da se sport-ske aktivnosti u fakultativnomdelu {kolskog programa ne rea-lizuju na odgovaraju}i na~in.

U Ministarstvu omladine isporta isti~u da je razvoj {kolskogsporta jedan od prioriteta tog mi-nistarstva i da }e ove godine zna-~ajan deo sredstava iz bud`eta bi-ti potro{en za pobolj{anje stanjasportske infrastrukture u {kola-ma. Pro{le godine Ministarstvoomladine i sporta je finansiraloizgradnju dve fiskulturne sale irekonstrukciju ili adaptaciju i sa-naciju 14 sala. Izgra|eno je i 19{kolskih sportskih terena, a re-konstruisano jo{ pet. R. D.

Gradski bud`et Vranjakoji je usvojen krajempro{le godine predvi|a

za sve tro{kove u osnovnom ob-razovanju u centralnoj op{tiniP~injskog okruga 61,4 milionadinara.

- Najve}u stavku i ovoga pu-ta predstavljaju stalni tro{kovikoji iznosi 28,5 miliona dinara iodnose se na nabavku energe-nata, pla}anje elektri~ne energi-je, vode i drugih komunalnihusluga - ka`e Mirjana Savov,na~elnica Sekretarijata zaosnovno obrazovanje u Vranju.

Ona navodi da je, zbog sma-njenog obima transfera sredsta-va iz republi~kog bud`eta,

osnovno obrazovanje u bud`e-tu Grada Vranja dobilo nekoli-ko miliona dinara manje, u od-nosu na 2008. godinu.

Interesantno je da }e za jubi-larne nagrade i isplatu bonusaprosvetnim radnicima u ovojgodini biti ispla}eno 6,9 milio-na dinara, dok je za investicijeplanirano ~etiri miliona. Na~el-nica Savov ukazuje na lo{e sta-nje {kolskih objekata u vranj-skoj op{tini.

- Na ve}ini od 15 {kola, koli-ko ima na teritoriji na{e op{tine,neophodni su ozbiljni radovi,pre svega rekonstrukcija krov-nih konstrukcija. Sa ovakoopredeljenim sredstvima te{ko

da }emo uspeti da postignemoneki zna~ajniji rezultat. Za van-redne i teku}e tro{kove poprav-ki i odr`avanja imamo samo 3,5miliona dinara, {to je nedovolj-no, zato }emo poku{ati da sred-stva za ove namene obezbedi-mo od Ministarstva prosvete,ali i od stranih donatora. Ve}pripremamo projekte sa kojima}emo se javiti na postoje}e kon-kurse - isti~e Savov.

Za tro{kove putovanja pro-svetnih radnika, ali i mese~nekarte u~enika u gradskom bu-d`etu je predvi|eno 9,8 milionadinara, za stru~no usavr{avanje1,8 miliona, dok }e na tro{koveza pru`anje zdravstvenih uslu-

ga, u prvom redu kontrole is-pravnosti vode i stanja sanitar-nih ~vorova, biti pla}eno 2,1milion dinara. Za materijalnetro{kove uklju~uju}i nabavkukompjuterske opreme, ali i lite-rature i stru~na usavr{avanja iz-dvojeno je 4,3 miliona dinara.

Imaju}i u vidu raspolo`ivasredstva, te{ko je o~ekivati da }e2010. za 8.623 u~enika u 15osnovnih {kola uklju~uju}i ione za decu sa posebnim potre-bama, muzi~ku i za {kolovanjeodraslih, biti godina u kojoj mo-gu da o~ekuju pobolj{anje uslo-va {kolovanja, ali i materijalnogpolo`aja njihovih u~itelja i na-stavnika. V. Risti}

Unapre|enje nastave fizi~kog vaspitanja

Sportom do zdravlja

Samo 12 {kola sa bazenomIstra`ivanje o stanju sportskih objekata u osnovnim i srednjim {kolama, ko-je je Ministarstvo omladine i sporta uradilo 2008. za potrebe izrade Strate-gije razvoja sporta u Srbiji, pokazalo je da 36,5 odsto {kola nema veliku sa-lu. U ne{to manje od polovine {kola velika sala je manja od 450 kvadratnihmetara. Prema tom istra`ivanju, 77,6 odsto {kola nema malu salu, samo 12{kola, od ukupno 1.533 anketiranih, ima bazen, pri ~emu je sedam bazenaopremljeno po normativima, a pet nije. Teretanu imaju 42 {kole u Srbiji.

Jo{ 500 video kamera- Ministarstvo unutra{njih poslova }e donirati 500 video kamera, koje }e naj-kasnije za tri do ~etiri meseca, biti postavljene u {kolama koje dosad nisu ima-le video nadzor ili gde taj nadzor nije bio zadovoljavaju}i. Uprava za energeti-ku }e nastaviti da osvetljava {kole, a u saradnji sa beogradskim op{tinama, po-stavi}emo ili popraviti ograde oko {kolskih objekata - isti~e Vladimir Todi},gradski sekretar za obrazovanje.

Vi{e turnira i takmi~enja: ^as fizi~kog u O[ „Mladost“ u Toma{evcu

TEMA: Kako }e lokalne samouprave u Srbiji potro{iti ovogodi{nje bud`ete za obrazovanje

BEOGRAD: Nove {kole u Bor~i i Kalu|erici VRANJE: Rekonstrukcije ~ekaju donatore

Prioritet {kole u prigradskim op{tinama: O[ „Milica Milo{evi}“ u Jagnjilu

U@ICE: Za investicije samo 17 miliona dinara

Umetni~ka {kola podstanar: Mogu}e preseljenje u zgradu biv{e komande U`i~kog korpusa

Nedostaju sale za fizi~ko: Radovan Ristovi}

s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .XIV s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Oko 80 odsto dece i omladine u Srbiji imadobro telesno dr`anje, dobru telesnu raz-vijenost i uhranjenost. Svako peto dete

ima lo{e dr`anje tela, kod 8,6 odsto je prisutnagojaznost ili mr{avost, a samo kod ~etiri odstodece postoji lo{a razvijenost, pokazuju rezultatisistematskih pregleda iz 2008. godine.

Dr Dragana Jovi}, specijalista higijene u Insti-tutu za javno zdravlje „Milan Jovanovi} Batut“obja{njava da je sistemskim pregledom u 2008.godini bilo obuhva}eno 95 odsto u~enika koji su

evidentirani za upis u prvi razred osnovne {kole,zatim |aci osnovnih, srednjih, visokih {kola i fa-kulteta, kao i u~enici koji poha|aju specijalneosnovne i srednje {kole u Srbiji. U odnosu na po-kazatelje sistematskog pregleda, najve}i broj de-ce je solidnog zdravlja, isti~e dr Jovi}.

- Od ukupnog broja pregledane dece i omla-dine, {est odsto ima nazna~enu skoliozu, a ~eti-ri procenta nazna~enu kifozu. Rezultati siste-

matskih pregleda pokazuju da su ovi deformi-teti ki~menog stuba zna~ajnije prisutni kod u~e-nika osnovnih i srednjih {kola, ali ne i kod stu-denata. To govori da se ovi poreme}aji sistemat-skim pregledima mogu na vreme otkriti i damere le~enja i rehabilitacije, koje se sprovodetokom {kolovanja, mogu dati dobre rezultate -isti~e dr Jovi}.

Na sistematskim pregledima uo~eno je i da 13odsto dece ima deformacije stopala, koje su mno-go manje izra`ene u studentskoj dobi. Naime, 15odsto dece pred upis u {kolu ima ovaj poreme}aj,13,7 odsto osnovaca, 11,3 odsto srednjo{kolaca,ali svega dva procenta studenata. Svaki {esti u~e-

nik ili student ima karijes drugog stepena, a 98odsto dece ima dobru ~isto}u tela.

- Roditelji veoma po{tuju sistematski pregledi to je jedan od razloga zbog kojih deca dolazeuredna i ~ista. Samo kod 0,8 odsto pregledanihu~enika je utvr|ena va{ljivost, {to je zanemarlji-va vrednost. Pretpostavljamo da je re~ o deci ko-ja, zbog lo{ijeg socio-ekonomskog statusa, nisu umogu}nosti da na pravi na~in odr`avaju li~nu hi-gijenu - ka`e dr Jovi}.

Na{a sagovornica ukazuje da se, zbog savre-menog na~ina `ivota, deca sve manje bave fizi~-kim aktivnostima i da je igra na otvorenom, od-nosno u prirodi, ~esto zamenjena sedenjem is-

pred televizora i ra~unara. Dr Jovi} preporu~ujepravilnu ishranu, mnoge sadr`ajne slobodne fi-zi~ke aktivnosti, pre i posle {kole, kao i pravilanraspored aktivnosti tokom dana.

- Kifoza i skolioza mogu biti nasledni, ali sevremenom mogu i ispraviti. Zato je va`no da de-ca imaju mesto na otvorenom gde }e se igrati igde }e mo}i da razviju sve svoje potencijale, ma-kar to bila neka zelena povr{ina ili park. I defor-miteti stopala mogu da imaju genetsko upori{te,

ali moramo razmi{ljati i o deci lo{ijeg socio-eko-nomskog statusa, ~iji roditelji nemaju novca dakupuju anatomsku obu}u. Zbog toga je veomava`no da se i oni, koliko je mogu}e, posvete fizi~-koj aktivnosti jer se njom zna~ajno mo`e uticatina fizi~ki razvoj pa i korekciju ovog deformiteta.Pravilna ishrana umnogome uti~e na pravilanpsihofizi~ki razvoj dece, te preporu~ujem rodite-ljima da vi{e posvete pripremi i kuvanju ukusnihobroka svojoj deci, a deci da jedu {to manje slat-ki{a i grickalica - isti~e dr Jovi}.

V. Andri}

ZDRAVLJE

Foto: Stefana Savi} Roditelji po{tuju sistematski pregled: Deca dolaze ~ista i uredna

[ta se prati?U okviru sistematskih pregleda prati se, izme|u osta-log, ~isto}a tela, va{ljivost, telesno dr`anje, telesnarazvijenost i telesna uhranjenost, deformacije ki~me-nog stuba, deformacije stopala i grudnog ko{a,smetnje vida i motiliteta, o{te}enje sluha, postojanjekarijesa i paradentopatije, da li postoje sr~ane mane,da li postoje govorne mane, prati se koncentracijahemoglobina, kao pokazatelja anemije, alergijskaoboljenja i sva ostala hroni~na i patolo{ka stanja.

�Deformacije stopala ima 13 odsto dece

� Svaki {esti u~enik ili student ima karijes drugog stepena

�^ak 98 odsto dece ima dobru ~isto}u tela

Kuvani obroci umesto grickalica

XV

Pregledi u~enika i studenata u Srbiji pokazuju da je ve}ina solidnog zdravstvenog stanja

Lo{e dr`anje tela ~e{}e kod osnovaca i srednjo{kolaca

{kolska slava

XVIIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaXVI s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

U~enici su zadovoljni onim {to su nau~ilina ~asovima gra|anskog vaspitanja, presvega ste~enim znanjima i ve{tinama,

koji su relevantni za bolje razumevanje sebe, svogmesta i uloge u neposrednom okru`enju, svojimpravima i obavezama i sarad-njom sa drugima. Manje su zado-voljni u kojoj meri im je gra|an-sko vaspitanje pomoglo da razu-meju dru{tvene i politi~ke feno-mene, koji nisu direktno poveza-ni sa njihovim li~nim `ivotom.Ovo su rezultati istra`ivanja oefektima primene predmeta gra-|ansko vaspitanje, koje su Gra-|anske inicijative sprovele nauzorku od 1.955 u~enika osnov-nih i srednjih {kola u Srbiji.

^ak 82,6 odsto u~enika osno-vih {kola navodi da je zadovoljnopristupom nastavnika gra|an-skog vaspitanja, 74 odsto ka`e daje zadovoljno odnosom roditeljaprema ovom predmetu, 71 odsto je zadovoljnosadr`ajem i temama sa kojima su se na ~asovimaovog predmeta upoznali.

U~enici navode da su na ~asovima gra|an-skog vaspitanja najvi{e nau~ili o de~jim pravima(80 odsto), kao i pravima i obavezama koje ima-ju u {koli (77 odsto).

Svaki tre}i anketirani u~enik navodi da je gra-|ansko vaspitanje podjednako zanimljiv predmetkao drugi koje u~e u {koli, dok 44,6 odsto |aka sma-tra da je ovaj predmet zanimljiviji od ve}ine drugih.

U~enici su najzadovoljniji {to su nastavnicispremni da im pru`e dodatne informacije i obja-{njenja kada im je potrebno, zatim objektivno{}uprilikom ocenjivanja i spremno{}u nastavnika dauva`e njihovo mi{ljenje.

Kada je re~ o metodama rada, istra`ivanje jepokazalo da se u nastavi gra|anskog vaspitanja uosnovnim {kolama najvi{e koriste predavanje irad u~enika na istra`iva~kim projektima. At-mosferu na ~asovima gra|anskog vaspitanja u~e-nici prvenstveno ocenjuju kao prijateljsku, sarad-ni~ku, radnu i opu{tenu, a veoma retko kao stro-gu ili nekontrolisanu.

Svaki tre}i anketirani osnovac smatra da bi se na-stava ovog predmeta mogla unaprediti ukoliko bi seinternet koristio u ve}oj meri, nastava povezala sa hi-manitarnim radom u zajednici ili ukoliko bi nastav-nici ~e{}e organizovali susrete u~enika sa stru~nja-cima iz oblasti koje se na ~asovima obra|uju.

Kada je re~ o srednjo{kolcima, sadr`ajempredmeta je zadovoljno 27,8 odsto u~enika, a 45

odsto atmosferom na ~asu. Tre}ina u~enika pozi-tivno ocenjuje na~in predavanja nastavnika, a29,6 odsto isti~e da su nezadovoljni ud`benicima.

Najvi{e znanja |aci su stekli o temama koje suvezane za zna~aj po{tovanja zako-na (65 procenata) i svojih prava iodgovornosti u {koli (64 odsto). Sdruge strane, srednjo{kolci na ~a-sovima ovog predmeta nisu mno-go nau~ili o tome koje su vrlinedemokratskog vo|e, o zna~ajuparticipacije gra|ana u demokrat-skim sistemima i o na~inima za-{tite prava demokratskim putem.

Oko 76 odsto u~enika tvrdi danastavnici po{tuju |a~ko mi{lje-nje, a 71, 6 ka`e da ih nastavnicipodsti~uda izraze sopstveno mi-{ljenje. Nastavnici nastoje da po-ve`u nastavne teme sa svako-dnevnim ivotom u~enika i da ih

osvetle iz razli~itih perspektiva. Kada je re~ o me-todama nastave, istra`ivanje je pokazalo da senaj~e{}e korisiti diksusija, klasi~na predavanja idebata, dok su najre|e zastupljeni pisanje eseja ikori{}enje interneta prilikom u~enja. D. D.

SRE]NA [KOLSKA SLAVA SVETI SAVA

Svim |acima osnovnih i srednjih {kola, studentima Beogradske bankarske akademije – Fakulteta za bankarstvo,

osiguranje i finansije i svih ostalih fakulteta.Beogradska Bankarska Akademija

Veliki broj u~enika srednjih {kola u Srbiji ~ini,trpi ili posmatra nasilje, ali se ve}ina ne usu|ujeda nasilje prijavi zbog straha od osvete,pokazuje istra`ivanje Organizacije kreativnogokupljanja (OKO) o nasilju u srednjim {kolama.Istra`ivanje je sprovedeno pro{le godine u 10srednjih {kola u Beogradu, Novom Sadu,Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, aprose~na starost ispitanika je 16 godina.

Oko 79 odsto srednjo{kolaca je prisustvovalotu~ama, oko 19 odsto plja~kama, 9,5 procenataseksualnom zlostavljanju, 24,4 odsto pucnjavi, a~ak od 57 odsto nekom vidu zastra{ivanja.

Li~no iskustvo maltretiranja imalo je oko 11odsto u~enika, nasilje u okolini primetilo je 20odsto u~enika, a nasilje koje ~ine drugi u~eniciskoro polovina srednjo{kolaca. Nasilje koje ~inenastavnici primetilo je 23 odsto u~enika.

Branka Ti{ma, psiholog u O[ „Lazar Savati}“u Beogradu, ka`e da istra`ivanja o nasilju trebauzimati s rezervom, jer ne pru`aju uvek realnusliku stvari. Ona dodaje da se, kroz razgovor sau~enicima prime}uje da oni jasno prepoznajunasilje, ali da sa decom treba {to vi{e o tomeotvoreno govoriti i na taj na~in do}i do re{enja.

- Nekad je tanka linija koja razdvaja nasiljeod onog {to nije nasilno. Nekad je povi{en tonna~in da se dete sa~uva od povrede. Treba uvek

preispitati {ta se zaista desilo i razgovarati sadecom o tome. Va`no je da imaju kome da seobrate - obja{njava na{a sagovornica.

Zoran Zlatkovi}, koordinator projekta„Srbija, zona nenasilja“, u sklopu kojeg jesprovedeno istra`ivanje, navodi da zabrinjavapodatak da je fizi~ka agresivnost najizra`enija ubeogradskim srednjim {kolama.

On dodaje da vi{e od 80 odsto u~enikao~ekuje da {kola preduzme mere za{tite odnasilja, kao i da je neophodno ve}e anga`ovanjeobrazovno-vaspitnih ustanova u re{avanjuovog problema.

Istra`ivanje pokazuje i da se oko 77 odstoispitanih srednjo{kolaca pla{i da prijavi nasiljezbog straha od osvete, vi{e od 16 odsto ne binikome prijavilo da trpi nasilje, a svaki peti |ak nezna kako da reaguje kad ih neko fizi~ki napadne.

- Veliki broj dece ne prijavljuje nasilje zbogstraha, ali i zato {to nemaju odraslu osobu odpoverenja. Neophodno je edukovati nastavnike,koji na nasilje reaguju nasiljem, da takvimna~inom vaspitanja upravo podsti~u agresivnopona{anje. Dodatni problem je to {to samo 7,5odsto u~enika ka`e da je nasilno pona{anjezaista i ka`njeno - navodi je Sanja Bati},saradnica na projektu.

Istra`ivanje pokazuje i da su de~aci sklonijifizi~koj agresivnosti od devoj~ica, kao i da suu~enici sa boljim uspehom manje fizi~kiagresivni, ali je kod njih izra`ena sklonost kaverbalnom nasilju.

Kada je re~ o odnosu sa nastavnicima,fizi~ko nasilje koje vr{e nastavnici primetilo je18,7 odsto ispitanika, grubo pona{anjenastavnika prime}uje 47,2 odsto ispitanika, a~ak 45 odsto njih govori o verbalnom nasilju uformi ismevanja.

Jelena Popovi}, saradnica na projektu,naglasila je da podaci iz istra`ivanja jesuupozoravaju}i, ali i da ukazuju na porast svestime|u srednjo{kolcima da je njihovo pravo dane trpe nasilje. I. To{ovi}

Mnogi mali{ani izme|u druge i pete go-dine ne mogu pravilno da izgovoreglasove poput „~“, „}“, „|“, „d`“, „{“.

Ovo je samo jedan od problema koji podrazu-meva izvesnu patologiju govora kod dece. ^estporeme}aj je i zamena akusti~no sli~nih slogovakao {to su „s“ i „z“, „{“ i „`“, „~“ i „}“ kao i zaka-sneli govorni razvoj. Tako neretko umesto „ri-ba“ mali{ani izgovaraju „liba“, a „prvo“ je za ne-ke „pivo“, „crvena“ je „crneva“. De{ava se i ta-kozvano gutanje slova pa igra~ka nije „na stolu“nego „a stolu“ i sli~no.

Primera je mnogo, a u Sekretarijatu za de~juza{titu Beograda ka`u da je u porastu broj deces pote{ko}ama u govorno-jezi~kom razvoju.Napominju da su takva deca obi~no povu~enija

od svojih vr{njaka, ne komuniciraju sa njima iveoma te{ko se uklapaju u dru{tvo. Kod odre-|enog broja mali{ana koja su svesna svog „ne-dostatka“ javlja se odre|eni oblik agresije.

Kako bi na vreme uo~io problem i odstranio ga,Sekretarijat za de~ju za{titu }e do kraja 2010. zapo-sliti logopede u svim pred{kolskim ustanovama. Zasada logopedi rade sa decom u PU „^ika JovaZmaj“ na Vo`dovcu, PU „Bo{ko Buha“ na Paliluli,PU „Zvezdar“ i PU „11 april“ na Novom Beogradu.

- Prisustvo logopeda u vrti}u i jaslama zna~ipravovremeno uo~avanje mogu}ih ka{njenja iodstupanja u razvoju govorno-jezi~kih funkci-ja. Naj~e{}i problem sa kojim se logopedi u radusa decom susre}u, jeste govorni poreme}aj. Do-kazano je da deca sa nedovoljno razvijenim go-

vorom pokazuju smanjeno ose}anje sigurnosti,jer nisu u mogu}nosti da iska`u svoje elje i po-trebe. Deca sa ovim vidom problema, konflikt-ne situacije naj~e{}e re{avaju agresijom. Akoimamo u vidu ~injenicu da na{a deca ive u sve-tu brzih promena, kompjutera i igrica, neprime-renog gledanja televizije, smanjene fizi~ke ak-tivnosti i nedostatka verbalne komunikacije,odnosno `ive re~i, posebno sa roditeljima, kojiim sve se re|e pri~aju pri~e i bajke, onda ne ~u-di ~injenica da je u porastu broj dece sa pote{ko-}ama u govorno-jezi~kom razvoju. To se daljeprojektuje na te{ko}e u usvajanju funkcije ~ita-nja i pisanja vezano za polazak u {kolu i dalji sa-znajni razvoj - ka`e Ljiljana Jov~i}, sekretar zade~ju za{titu Beograda.

Prema njenim re~ima, u beogradskim vrti}i-ma svakodnevni kontakt medicinskih sestara sadecom i roditeljima je idealna prilika da se od-stupanja te vrste primete u najranijem uzrastu,kada se adekvatnim tretmanom za kra}e vremeposti`u bolji rezultati. Zlatija Vukovi}

Raste broj dece s te{ko}ama u govorno-jezi~kom razvoju

Logopedi u svim beogradskim vrti}imaLo{ izgovor glasovaPoslednje ispitivanje sprovedeno u PU „^ika JovaZmaj“, koje je obuhvatilo 55,3 odsto upisane dece,ukazuje da su najzastupljeniji problemi sa izgovo-rom glasova. Kod dece srednje grupe prisutna su u56 odsto slu~ajeva, starije u 45 odsto, dok kod decepred{kolskog uzrasta u 32 odsto ispitane dece. Me-|u ostalim razvojnim odstupanjima je i nepravilnodr`anje olovke i lo{a grafomotorika koju ima 26 od-sto dece. Zastupljenost poreme}aja te`eg stepena(disfazija, mucanje, poreme}aj komunikacije i po-na{anja, tikovi i genetske anomalije) kre}e se oko3,5 odsto i ne varira u odnosu na uzrast. Levorukostje prisutna kod 7,8 odsto mali{ana.

Izbegavaju druga~ijeOko 26 odsto u~enika ka`e da ogovara drugove kojiim se ne svi|aju, a 74 odsto njih smatra da je ogova-ranje u {koli veoma ~esto. ak 40 odsto ka`e da je vi-delo nastavnika kako ismeva u~enike. Oko 15 odstosrednjo{kolaca ka`e da izbegava druga~ije osobe.Zoran Zlatkovi}, koordinator projekta „Srbija, zonanenasilja“ ukazuje na upozoravaju}i podatak da jevi{e od 22 odsto ispitanih navelo da im smeta kada~uju jezik manjina u svojim {kolama, kao i da skoro22 odsto njih navodi da u~enici sa invaliditetom nebi trebalo da idu u redovnu {kolu.

U~estvuju u odlu~ivanjuOko 80 odsto u~enika osnovnih i srednjih {kola kojisu poha|ali nastavu gra|anskog vaspitanja redov-no ili povremeno u~estvuje u dono{enju va`nih po-rodi~nih odluka. Kada je re~ o participaciji u okviru{kole, 40 odsto anketiranih |aka je izjavilo da je re-dovno ili povremeno prigovorilo nastavniku zbognepravednog odnosa prema sebi ili nekom drugomu~eniku. Sli~ni rezultati su dobijeni i kada je re~ ouklju~enosti u~enika u dono{enje odluka u {koli.

ISTRA@IVANJE: Nasilje u srednjim {kolama

\aci se pla{e osvete nasilnika

Osam godina od uvo|enja gra|anskog vaspitanja u {kole u Srbiji

U~enici svesniji prava, ali i obaveza

POGLEDI

Nastavnici po{tuju |a~ko mi{ljenje: ^as gra|anskog vaspitanja u Saobra}ajno-tehni~koj

{koli u Beogradu...

... i u Medicinskoj {koli u U`icu

XIXs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaXVIII s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Poslednjih godina u me-dijima sve su ~e{}e pri~eo nasilju me|u u~enici-

ma srednjih i osnovnih {kola,ali i o nasilnicima koji dolazespolja i uznemiravaju |ake.

Suo~eni sa ovakvom slikom{kolske, ali i op{tedru{tvenestvarnosti, uprava Vazduho-plovne akademije jo{ 2001. usvoje prostorije primila je radni-ke obezbe|enja, koji uz {kolskogpolicajca brinu o deci. Zato jeanga`ovala studentsku zadrugu„Bezbednost“, ~iji su ~lanoviuglavnom studenti zavr{nih go-dina Vi{e {kole unutra{njih po-slova i Policijske akademije.

Hodnici Vazduhoplovne aka-demije u Beogradu, kada |a~kagraja utihne po po~etku prvog~asa, zali~e u prvi mah na staro-vremske visoke {kole u kojimaprofesori sedih glava zavode redme|u de~urlijom. Nesvakida-{nje uredan i prozra~an prostorza jednu beogradsku srednju{kolu, sa negovanim biljkama naogradama stepeni{ta, bez imenaispisanih me{ovitim tehnikamapo zidovima, ure|en je tako dapodse}a na pomalo zaboravljeni{kolski duh u kom se znao „red“me|u |acima i profesorima. Vi-soka, dvokrilna vrata uvode vasu glavni hodnik, pravo na mini-jaturnu kabinu ispred koje, lju-bazno svoje goste do~ekuju Ka-tarina Ra~i} i Vladimir Bilji}.Njihov posao je briga o bezbed-

nosti dece koja poha|aju ovu{kolu. Katarina ovde radi ve} go-dinu i po dana mada, ka`e, imaiskustva i u obezbe|ivanju sport-skih doga|aja koji su daleko zah-tevniji i opasniji od posla u {koli.Prise}a da je bila anga`ovana nautakmici prilikom koje je povre-|en pripadnik `andarmerije, alika`e da nema mesta za strah ka-da se odlu~i{ za ovaj posao.

- Mo`da sam, kao `ensko,malo lak{e ostvarila kontakt sau~enicima ove {kole jer im fi-zi~ki, vizuelno, ne predstavljam

nikakvu pretnju. Bez obzira nato, nikada iza le|a nisam ~ulabilo kakav neotesan komentarili dobacivanja. Oni znaju kojije moj posao i va`no je da immoje prisustvo uliva sigurnost.Uspeli smo da spojimo lepo ikorisno, pa osim uzajamnogpoverenja, imamo korektanodnos, drugarski koliko to situ-acija dozvoljava -pri~a Katari-na, koja svojom sitnom gra-|om pre li~i na drugaricu izklupe nego na „bodigarda“.

Ipak, jednim pokretom ruke

i blagim osmehom, ona uspevada sa desetak vrlo bu~nih i `i-vahnih momaka organizuje fo-tografisanje za na{ list.

„Jao, pa {to niste rekli, ni-smo se montirali za slikanje“,dovikuje nekoliko njih horski.Katarina se trudi da u {to ve}ojmeri bude „jedna od njih“, {toizgleda i uspeva jer se u~eniciove, prete`no mu{ke {kole, pre-ma njoj pona{aju pa`ljivo id`entlmenski, kao prema ret-kim svojim {kolskim drugari-cama. Katarina to ipak nije. Uopisu njenog posla je odr`ava-nje reda u prostorijama {kole,dvori{ta ali i bezbednost |akaposle nastave jer se ~esto fizi~kiobra~uni dogovaraju vanobjekta {kole. Tako je pro{legodine dobila od u~enika infor-maciju da nekoliko starijih mo-maka koji nisu u~enici Vazdu-hoplovne akademije, planiraju

da jednom od |aka naprave„sa~eku{u“ u povratku ku}i.

- Moje delovanje je preven-tivno, ja nisam slu`beno lice.Kada sam saznala {ta se sprema,pozvala sam policiju i obavesti-la ih o svemu. Oni su se pojavilina mestu de{avanja i spre~ili da-lje maltretiranje. Osim sa polici-jom, va`no je da imamo i dobrukomunikaciju sa upravom {ko-le, ali i podr{ka, razumevanje ipoverenje roditelja je veoma va-`no - nastavlja Katarina.

Njen kolega Vladimir verujeda je su{tina dobrog odnosa iz-me|u njih i |aka, veoma malarazlika u godinama, {to stvaraose}aj bliskosti sa radnicimaobezbe|enja. Ipak, njihov odnosje pre svega profesionalan i dru-`enje sa |acima zasniva se navremenu provedenom u {koli ikratkom }askanju. Naviknuti napravila pona{anja, redovni |aci

skoro nikada ne prave ispade,{to me|utim, nije slu~aj sa van-rednim. Katarina i Vladimir seprise}aju jednog vanrednogu~enika u ~ijoj su torbi pronala-zili {priceve i koji je ~esto pravioscene po {koli te su problem re-{avale policija i hitna pomo}.

Sonja Bo`i} , zamenica di-rektora ove {kole, ka`e da jeuprava zadovoljna radom ~la-nova zadruge „Bezbednost“ ida nikada nisu imali bilo kakvuincidentnu situaciju izme|unjih i {kolaraca koji se brzo pri-viknu na njih i prihvate ih.

- Budu}i da je ovo prete`nomu{ka {kola, uvek smo moralida izlazimo na kraj sa vi{komadrenalina. Najte`e je kada sevratimo sa praznika i raspusta,jer su tada svi opu{teniji i ras-pu{teniji nego ina~e, ali to trajesvega nekoliko dana. Osim bez-bednosnog sistema, va`no je

imati jasne pravilnike kojiusmeravaju u~enike i osoblje -pri~a Bo`i}eva.

Ona napominje da menad`-ment insistira na prevenciji suko-ba i bilo kakvog izaziva~kog po-na{anja, pa za vreme odmora, uovoj srednjoj {koli ne}ete videtide~ake sa ka~ketima, majicamaili {alovima sportskih klubova.

Zvono je ozna~ilo kraj peto-minutnog odmora izme|u ~a-sova i uz graju i gurkanje, de~a-ci i poneka devoj~ica, vra}aju seu u~ionicu. Pre nego se pojaviprofesor, izvode kerefeke i delepreostale „grickalice“ iz kesica.

„ Ej, novinari, po 100 evra zaovo slikanje, dogovoreno“, sme-ju}i se dobacuje de~ak uz ovaci-je odobrenja drugara iz razreda.

Mladen Popovi}, direktor za-druge „Bezbednost“ ka`e da je~lanovima jasno da njihova uloganije da budu „`ace“ i gu{e vedar,mladala~ki duh dece, ve} da stvo-re bezbri`nu atmosferu tokom{kolskog dana.

Aleksandra Malu{ev

„Ponosili smo se {tosmo bili njeni |a-ci, a zavoleli je

istinski tek naknadno, kadasmo shvatili koliko nam jedala“.

Mo`da bi ove re~i akade-mika Mladena Leskovca svibiv{i, sada{nji, a sigurno i bu-du}i |aci, mogli da izgovore onajstarijoj novosadskoj gim-naziji, koja danas nosi ime„Jovan Jovanovi} Zmaj“ i ovegodine obele`ava 200 godinapostojanja.

Jubilej je obele`en ju~e,sve~anom akademijom uSrpskom narodnom pozori-{tu, uz nastup {kolskog hora iorkestra, kao i otvaranjem iz-lo`be u sve~anoj sali gimnazi-je, na kojoj se mogu videtideo zbirke od oko 11.000knjiga koje se ~uvaju u Maticisrpskoj, carske povelje, koji-ma je potvr|ena javnost rada{kole, |a~ke fotografije i sve-do~anstva, kao i maketa {ko-le iz 1877. godine.

- Na dana{nji dan, 27. ja-nuara 1810. objavljeno je za-ve{tajno, odnosno osnovnopismo Save Vukovi}a od Be-reksova, kojim je 20.000 fo-rinti namenjeno za osnivanjegimnazije, a njegov primersledi niz ljudi dobre volje, ko-ji daju priloge u skladu sasvojim mogu}nostima. To jeveoma plemenit gest, naro~i-to s obzirom na istorijska de-{avanja u to vreme - ka`e Ra-divoje Stojkovi}, direktorgimnazije „Jovan Jovanovi}Zmaj“.

[kola je po~ela da radi podnazivom Srpska pravoslavna

velika gimnazija i to ime no-sila je sve do 1920, da bi na-kon toga vi{e puta menjalaime. Godine 1952. gimnazijadobija ime velikog srpskogpesnika „Jovan Jovanovi}Zmaj“, koje i danas nosi.

- Gimnazija je zna~ajna po

prvoj maturi u Srba 1868. go-dine, kada je prvim ispitomzrelosti predsedavao dr JovanHad`i}, osniva~ Matice srp-ske. Prvu javnost rada gim-nazija dobija 1818. godine,{to zna~i da su |aci koji su za-vr{ili ovu {kolu, bez polaga-nja dodatnih ispita, mogli daupi{u fakultete i visoke {koleu Austrijskoj carevini - ista-kao je Stojkovi}.

On dodaje da je kroz gim-naziju do danas pro{lo 142generacije u~enika.

- Od samog osnivanja dodanas, kao osnovni cilj bi semogla izdvojiti te`nja da ova{kola bude priznata i prepo-znata, tako da mladi sa diplo-mom ove gimnazije dobijuvrhunsko vaspitanje i obra-zovanje, kao i moral, sa ~imemogu da krenu dalje u svet itamo tako|e budu priznati iprepoznati. U tom smislu, a uokviru priprema za evropskeintegracije, kre}emo u procesbilingvalnog obrazovanja. Odseptembra }emo imati prvoodeljenje koje }e do 30 odstonastave slu{ati na francu-skom jeziku - istakao je Radi-voje Stojkovi}.

U {koli postoji nekolikoobrazovnih smerova: prirod-no-matemati~ki, dru{tveno-jezi~ki, specijalni matemati~-ki smer za obdarene u~enikei op{ti smer za sportiste. Odseptembra 2007. u gimnazijipostoje ogledna odeljenjasedmog i osmog razredaosnovne {kole za obdareneu~enike za matematiku, fizi-ku i informatiku, za sada jedi-na u Vojvodini.

- Danas smo usmereni na~etiri osnovne strane, to sunauka, sport, umetnost i kul-

tura. Na{i |aci su veomauspe{ni, pogotovo kada sumatematika i informatika upitanju, osvajaju olimpijskemedalje i dobijaju nagrade natakmi~enjima u zemlji i ino-stranstvu - navodi Stojkovi}.

D. Jakobi

Broj la`nih dojava o bom-bama u {kolama tokompro{le godine smanjen

je u odnosu na prethodne godi-ne. Razlog je {to smo ve}inuslu~ajeva re{ili i otkrili po~inio-ce - ka`e Ivan Cvijovi}, iz Ode-ljenja za javni red i mir Policij-ske uprave Beograd.

Prema njegovim re~ima, po-

licija reaguje na svaku dojavu obombi, makar ona izgledala ineozbiljno, odnosno na terenizlaze specijalizovane ekipe, jerje cilj bezbednost u~enika.

- Nakon dojave, de`urna slu-`ba, obave{tava policijsku bri-gadu, odnosno ~etu za protivdi-verzionu za{titu, koja ima obu-~ene pse za otkrivanje eksplozi-

va, pa se zatim proverava svakideo objekta. Kada je re~ o vas-pitno-obrazovnim ustanovamaizve{taj o proveri se dostavljaOdeljenju za javni red i mir, ka-ko bi se zapo~ela istraga o po~i-niocima - obja{njava Cvijovi}.

O tome da li }e {kola bitievakuisana, navodi na{ sago-vornik, odlu~uje direktor ili

ovla{}ena osoba u {koli. On do-daje da se prostorije proverava-ju nezavisno od nastave. Vi{edojava ima u srednjim, dodajeon, nego u osnovnim {kolama.

- Naj~e{}i motiv za la`ne do-jave je da se izbegne kontrolniili pismeni zadatak, odnosnoda ne dobiju lo{e ocene. Mo`ese uo~iti da najvi{e dojava imana kraju polugodi{ta ili {kolskegodine - isti~e Cvijovi}.

On dodaje da policiji ili {ko-li dojave o postavljenoj bombinaj~e{}e dolaze putem mobil-nog telefona ili sa telefonskihgovornica.

Kao jedan od interesantnihslu~ajeva Cvijovi} navodi to daje policija otkrila de~ka koji jela`no prijavio bombu kako biimpresionirao svoju devojku.

- Hteo je da se vidi sa devojkomkoja je bila u {koli, tako da je odlu-~io da javi da je u njenoj {koli po-stavljena bomba - isti~e Cvijovi}.

Prema njegovim re~ima, zala`ne dojave predvi|ene kaznesu uslovna, nov~ana, ali i do trigodine zatvora. On dodaje damaloletnici naj~e{}e dobijajuuslovnu, a da roditelji u ovimslu~ajevima ne snose nikakvuodgovornost.

- Naj~e{}e kada je re~ o ma-loletniku obave{tavamo i Cen-tar za socijalni rad, kako bi senastavilo nadgledanje deteta -dodaje Cvijovi}.

On nagla{ava da je ogromnamaterijalna {teta zbog anga`o-vanja policije kako bi se prove-rila dojava. Cvijovi} apeluje i nau~enike da la`no ne prijavljuju,jer to ne mo`e biti ni~ija zabava.

- Desi}e se ne{to, a mi zbogla`nih dojava, ne}emo mo}i dareagujemo pravovremeno - za-klju~uje Cvijovi}.

Zlatko Nikoli}, vi{i nau~nisaradnik Instituta za krimino-lo{ka i sociolo{ka istra`ivanja,ka`e da promenama zakono-davstva ne mo`e da se re{i pro-blem la`nih dojava o postavlje-nim bombama, jer je uzrok ne-dostatak vaspitanja, iz porodi-ce i iz {kole.

- O~ekujem da sada zbog u~e-stalih raspusta zbog novog gripa,deca pove}aju broj la`nih dojava,

jer nisu uspeli da savladaju gradi-vo, a postoji konstantan pritisakda imaju odli~ne ocene. Deca injihovi roditelji `ele i insistirajuna uspehu - obja{njava Nikoli}.

Prema njegovoj oceni, kodve}ine dece nisu usa|ene osnov-ne vrednosti, izme|u ostalog, iempatija za tu|e probleme.

- To je jedan vid sociopatije,jer ve}ina dece nema emotivnei ~ulne kontakte sa okolinom,odnosno nije ih briga ih za tu|eprobleme. Ni u ijednom trenut-ku kod dece koja la`no prija-vljuju, nije prime}eno da onibrinu o svojim {kolskim druga-rima koji su u~ili i spremili se zaodgovaranje - isti~e Nikoli}.

De~aci ~e{}e la`no prijavlju-ju od devoj~ica, obja{njava na{sagovornik, jer „devoj~ice zarazliku od de~aka imaju ivotni-je uloge u igrama u detinjstvu“.

- De~aci u svim igrama u de-tinjstvu imaju herojske uloge -policajci, astronomi, piloti... I

osnovno obele`je je njihovo sa-mopotvr|ivanje. Devoj~ice utim igrama naj~e{}e imaju ulo-ge, kao {to je medicinska sestra- nagla{ava Nikoli}.

On dodaje da la`ne dojave iz-laze iz okvira de~ijih nesta{luka.

Kada je re~ o odgovornostiNikoli} isti~e da to nisu samomaloletnici, ve} su krivi i njiho-vi roditelji.

- Sud roditelje naj~e{}e zao-bilazi, osim {to u delu presudedonese odluku da oni poja~ajunadzor nad decom. Problem jetaj {to je roditeljima ili starate-ljima neophodna stru~na po-mo}, ako se neki problem ma-nifestovao u pona{anju njihovedece - nagla{ava Nikoli}.

On dodaje da deca, ali i rodi-telji treba da u slu~aju la`nihprijavljivanja bombi treba daplate za {tetu koja je nastala tomprilikom ili bar da odrade ka-znu radom u javnom interesu.

I. Pej~i}

Povodom u~estalih la`nih prijavljivanja o postavljenim bombama u {kolama

Dojava kako bi impresionirao devojku

Foto: Stefana Savi} Dojave o postavljenoj bombi naj~e{}e putem telefona: Motiv da se izbegne lo{a ocena

�Najvi{e poziva na kraju polugodi{ta ili {kolske godine

�Uzrok nedostatak vaspitanja, iz porodice i iz {kole

�Zbog u~estalih raspusta mogu}e pove}anje dojava

Studentska zadruga „Bezbednost“ ve} desetak godina brine o sigurnosti u~enika Vazduhoplovne akademije u Beogradu

^uvari {kole nisu „`ace“Kadar od poverenjaMladen Popovi}, direktor za-druge „Bezbednost“, ka`e danjihovi ~lanovi, oko 400 njih,tokom {kolovanja na Vi{oj{koli unutra{njih poslova i Po-licijskoj akademiji prolazeadekvatnu obuku za obavlja-nje ovakvog posla. Studentidrugih fakulteta moraju dapro|u odre|ene treninge, kaoi da dostave dokaze da nisuosu|ivani. Na ovaj na~in, ka`eon, formira se kvalitetan kadar~ije usluge tra`i sve vi{e beo-gradskih {kola.

Znameniti |aciGimnaziju „Jovan Jovanovi} Zmaj“ zavr{ili su, izme|u ostalih, Jovan Jo-vanovi} Zmaj, Laza Kosti}, \ura Dani~i}, Svetozar Mileti}, \or|e Nato{e-vi}, Vasa Staji}, Isidor Baji}, zatim brojni akademici kao {to su Jovan Tuca-kov, Du{an Kanazir, Olga Had`i}, kao i univerzitetski profesori i glumciPetar Kralj, Josif Tati}, Gordana \ur|evi}-Dimi}, Aleksandra Pleskonji}-Ili}, reditelji Du{an Makavejev, vajar Jovan Soldatovi}, Ra{a Popov, \or-|e Bala{evi} i episkop jegarski i iguman manastira Kovilj Porfirije Peri}.

Bezbedna ekskurzijaKatarina Ra~i} i Vladimir Bilji}, ~lanovi zadruge „Bezbednost“, ka`u da im jenajbolji dokaz poverenja koje u njih imaju deca, uprava {kole, ali ponajvi-{e roditelji, bio poziv da kao ~lanovi obezbe|enja, po|u na |a~ku ekskurzi-ju u inostranstvo. Iako agencija koja organizuje ovakva putovanja ima oba-vezu da organizuje obezbe|enje, roditelji su izrazili `elju da njihovu decuprate ljudi koje oni ve} poznaju, pa su ih poslali na besplatno putovanje.

Foto: Stefana Savi} Njihovo prisustvo uliva sigurnost: Katarina Ra~i} i Vladimir Bilji}

Najstarija novosadska gimnazija „Jovan Jovanovi}Zmaj“ slavi 200 godina od osnivanja

Priznata i prepoznata

REPORTA@A

JUBILEJ

XXIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaXX s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

„Svici“ za pove}anjebezbednosti u saobra}ajusvih prvaka u SrbijiP

roblem bezbednosti de-ce u saobra}aju, a po-sebno najmla|ih {kola-

raca, je ~esto pominjan, ali jo{uvek nije sasvim re{en. Kakobi doprineli re{avanju ovoguvek goru}eg pitanja i smanji-li broj nesre}nih slu~ajeva,Kompanija Dunav osiguranje,odlu~ila je da kroz veliku iobimnu akciju „Svitac“ osnov-nim {kolama u Srbiji uru~i vi-{e od 80.000 svitaca – svetle}ihure|aja za obezbe|ivanje boljevidljivosti na putevima za sve|ake prvake.

Prvaci su, pokazalo se, naj-kriti~nija grupa, s obzirom dapo prvi put tek polaskom u {ko-lu postaju samostalni u~esniciu saobra}aju. Stoga je pa`njaovog projekta usmerena upra-vo na njih.

Prvi kontigent „svitaca“uru~en je prvacima Osnovne{kole „Borislav Peki}“ na Be`a-nijskoj Kosi 11. decembra uprisustvu Ministra prosvete@arka Obradovi}a, na~elnikaUprave saobra}ajne policijeStojadina Jovanovi}a, general-ne direktorke Kompanije Du-

nav osiguranje, Milenke Jezdi-mirovi} i svih direktora novo-beogradskih osnovnih {kola ipredstavnika medija.

„Cilj rada na saobra}ajnomvaspitanju dece je pove}anje nji-hove bezbednosti kao samostal-nih u~esnika u saobra}aju. Stogaje Kompanija Dunav osiguranje,kao veliki i va`an privredni su-bjekat, ali i dru{tveno odgovor-na kompanija, odlu~ila da ovomdonacijom doprinese bezbedno-sti najmla|ih, a ujedno i naju-gro`enijih u~esnika u saobra}a-ju. Na ovaj na~in elimo da ape-lujemo na sve ostale u~esnike usaobra}aju da povedu vi{e ra~u-na o po{tovanju saobra}ajnihpropisa radi njihove li~ne sigur-nosti“, izjavila je Mila Jezdimiro-vi}, generalna direktorka Kom-panije Dunav osiguranje.

Svicima su se najvi{e obrado-vali upravo oni kojima su i na-menjeni, mali prvaci, koji suobe}ali da }e ih redovno nositi ida }e se truditi da po{tuju sao-bra}ajna pravila kako bi bili {tobezbedniji.

O zna~aju ove akcije svakakogovori velika podr{ka Ministar-

stva prosvete i Ministarstva unu-tra{njih poslova, ~iji predstavni-ci zajedno sa predstavnicimaKompanije Dunav osiguranjeaktivno u~estvuju u realizacijipodele svitaca u celoj Srbiji.

Do kraja decembra 2009 go-dine, svici su podeljeni svimbeogradskim {kolama, a dokraja februara 2010. godine,ove male svetle}e predmetedobi}e i svi prvaci na teritorijicele Srbije. �

Kompanija Dunav osiguranje sprovodiveliku akciju u svim osnovnim {kolama {iromSrbije kako bi doprinelaunapre|enju bezbednostinajmla|ih u~esnika usaobra}aju

XXIIIs r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 . {kolska slavaXXII s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava

Obrazovanje pripadnika nacionalnih manjinaU

Srbiji je poslednjih desetak godina zna~ajnounapre|en polo`aj nacionalnih manjina.Promene u polo`aju nacionalnih manjina

pratilac su sveop{te dru{tvene reforme koja se u ze-mlji sprovodi u procesu izgradnje demokratske dr-`ave zasnovane na vladavini prava, ~iji je osnovni ciljpristupanje evropskim integracijama. U tom proce-su, nacionalne manjine, i same obuhva}ene proce-som politi~ke integracije, postaju partner dr`ave, aproklamovanje, ostvarivanje i za{tita njihovih pravapostaje izraz i potvrda spremnosti za uva`avanjem,prihvatanjem i po{tovanjem zajedni~kih civilizacij-skih vrednosti koje se u sferi ljudskih i manjinskihprava dele sa nacijama koje su u~esnice evropskihintegracija. Unapre|enje prava i polo`aja nacional-nih manjina u Srbiji, nakon demokratskih promena2000. godine zapo~elo je koncipiranjem nove ma-njinske politike, ~ija osnova jeste puna integracija na-cionalnih manjina u dru{tveni ivot, uz dalje o~uva-nje i razvijanje njihove nacionalne i kulturne poseb-nosti. Dono{enje Zakona o za{titi prava i slobodanacionalnih manjina 2002. godine, koji je predvideoniz re{enja kojima se ure|uje na~in ostvarivanja in-dividualnih i kolektivnih prava nacionalnih manji-na, bio je prvi korak u tom zapo~etom procesu.

Ustav Republike Srbije, donesen 2006. godine,pripadnicima nacionalnih manjina garantuje indivi-dualna i kolektivna prava, s tim da kolektivna pravapodrazumevaju da „pripadnici nacionalnih manji-na, neposredno ili preko svojih izabranih predstavni-ka, u~estvuju u procesu odlu~ivanja ili odlu~uju o po-jedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazo-vanje, obave{tavanje i slu`benu upotrebu jezika i pi-sma, u skladu sa zakonom“. Ustav jem~i slobodu iz-ra`avanja nacionalne pripadnosti i proklamuje, iz-me|u ostalog, prava na izra`avanje, ~uvanje, nego-vanje, razvijanje i javno izra`avanje nacionalne, et-ni~ke, kulturne i verske posebnosti; na {kolovanje namanjinskom jeziku u dr`avnim ustanovama i usta-novama autonomnih pokrajina, i na osnivanje pri-vatnih obrazovnih ustanova na svim nivoima.

Ostvarivanje prava na obrazovanje na manjin-skom jeziku od izuzetnog je zna~aja za o~uvanje iza{titu identiteta pripadnika nacionalnih manjina.Ono doprinosi promovisanju razli~itosti, izgradnjitolerancije i razumevanja, kao i o~uvanju multi-kulturalnosti dru{tva. Na~in ostvarivanja prava na{kolovanje na manjinskom jeziku pri-padnika nacionalnih manjina u Republi-ci Srbiji, proklamovan Ustavom i ure-|en Zakonom o za{titi prava i slobodanacionalnih manjina, regulisan je tzv.prosvetnim zakonima.

Sistem obrazovanja na manjinskim jezicima

Zakon o osnovama sistema obrazova-nja i vaspitanja, usvojen 2009. godine, ure-|uje funkcionisanje sistema obrazovanja ivaspitanja koji obuhvata pred{kolsko,osnovno i srednje obrazovanje i vaspita-nje, uz po{tovanje savremenih principa iciljeva obrazovanja. Za pripadnike nacio-nalnih manjina, prema tom zakonu, obra-zovno-vaspitni rad ostvaruje se na mater-njem jeziku, a izuzetno mo`e da se ostva-ruje i dvojezi~no ili na srpskom jeziku, u skladu saposebnim zakonom. Zakonom o dru{tvenoj brizi odeci utvr|eno je da se pred{kolsko vaspitanje i obra-zovanje u na{oj zemlji mo`e ostvariti i na jezicimanacionalnih manjina, a da na~ine i uslove ostvariva-nja osnova programa vaspitno-obrazovnog rada najezicima manjina propisuje ministar prosvete. Kakobi se oblast pred{kolskog vaspitanja i obrazovanjausaglasila sa op{tom zakonskom regulativom u ob-razovnom sistemu i kako bi se na sistemati~niji na-~in definisala prava pojedinih grupa dece, done}e seZakona o pred{kolskom vaspitanju i obrazovanju,koji je u skup{tinskoj proceduri. Zakonom o osnov-noj {koli predvi|eno je da se za pripadnike nacional-

ne manjine nastavni plan i program ostvarujena maternjem jeziku, ili dvojezi~no, ako se zaupis u prvi razred prijavi najmanje 15 u~enika, auz saglasnost resornog ministra taj broj mo`e bi-ti i manji. U toj nastavi koriste se ud`benici i na-stavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom,kao i ud`benici iz mati~nih dr`ava, na osnovuodobrenja resornog ministra. Kada se nastavniplan i program ostvaruje na srpskom jeziku,u~enicima pripadnicima nacionalnih manjinaobezbe|uje se savla|ivanje nastavnog plana iprograma maternjeg jezika sa elementima naci-onalne kulture. Zakonom o srednjoj {koli pred-vi|eno je da je nastava Maternjeg jezika sa ele-mentima nacionalne kulture fakultativni oblikobrazovno-vaspitnog rada. Prema Zakonu o vi-sokom obrazovanju, nastava se mo`e izvoditi ina jeziku nacionalne manjine, po prethodno pri-bavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije.

U Republici Srbiji u praksi je uspostavljen sistemobrazovanja pripadnika nacionalnih manjina nasvom jeziku. Celokupni obrazovno-vaspitni rad namanjinskom jeziku ostvaruje se na svim nivoima ob-razovanja – od pred{kolskog do visoko{kolskog. Me-|utim, treba naglasiti da je organizovanje takvog ra-da ograni~eno, pre svega, nedostatkom kvalifikova-

nog nastavnog osoblja koje predaje na manjinskimjezicima. Zato }e se u narednom periodu, ovom pro-blemu posvetiti prioritetna pa`nja. U osnovnim isrednjim {kolama obrazovno-vaspitni rad za pripad-nike nacionalnih manjina ostvaruje se na albanskom,bugarskom, ma|arskom, rumunskom, rusinskom,slova~kom i hrvatskom jeziku. U osnovnim i sred-njim {kolama koje poha|aju pripadnici nacionalnihmanjina na srpskom jeziku, u zavisnosti od zaintere-

sovanosti u~enika i roditelja, omogu}eno je izu~ava-nje Maternjeg jezika sa elementima nacionalne kultu-re, pored navedenih jezika i bosanskog, romskog iukrajinskog jezika i bunjeva~kog govora.

Poseban odnos dr`ava posve}uje obrazovanjuromske nacionalne manjine, okarakterisane kaojedne od najranjivijih grupa u Republici Srbiji. Vla-da Republike Srbije usvojila je Strategiju za unapre-|ivanje polo`aja Roma i Akcioni plan za njenosprovo|enje koji sadr`i, izme|u ostalog, i mere iaktivnosti u oblasti obrazovanja. Zakon o osnova-ma sistema obrazovanja i vaspitanja sadr`i noveprincipe i ciljeve obrazovanja, kao i ~itav niz odre-daba kojima se donosioci odluka u obrazovanjuobavezuju da }e obezbediti uslove i sprovoditi ak-tivnosti kojima }e se pove}ati obuhvat dece iz mar-ginalizovanih grupa, kao i da }e podsticati njihovrazvoj i obrazovni napredak. Treba posebno ista}ida su Zakonom predvi|ene konsekvence za na-stavnike i {kole sa diskriminativnim pona{anjem i

postupanjem. Zbog nepotpune standardizacije jezi-ka, nedostatka kvalifikovanog nastavnog kadra iadekvatnih ud`benika, u Republici Srbiji ne odvi-ja se obrazovno-vaspitni rad na romskom jezikuza pripadnike romske nacionalne manjine. Ti u~e-nici za sad imaju mogu}nost da u pojedinim {ko-lama u Vojvodini i na jugu Srbije izu~avaju pred-met Romski jezik sa elementima nacionalne kultu-re. Iako nema celokupnog obrazovno-vaspitnog ra-da u {kolama na romskom jeziku, dr`ava preduzi-ma ~itav niz mera koje treba da doprinesu pobolj-{anju obrazovanja romske nacionalne manjine.

Uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina

U realizaciji obrazovanja na manjinskom jezikuveliku ulogu imaju nacionalni saveti nacionalnihmanjina. Zakon o za{titi prava i sloboda nacional-nih manjina u unutra{njem pravnom poretkupredvideo je koncept kulturne autonomije ~iji sunosioci nacionalni saveti nacionalnih manjina kojisu savetodavna tela dr`avnim organima i predsta-vljaju nacionalne manjine u oblasti kulture, obra-zovanja, informisanja i slu`bene upotrebe jezika ipisma. Dono{enjem Ustava 2006. godine, nacional-ni saveti nacionalnih manjina, kao nosioci kultur-ne autonomije nacionalnih manjina, od zakonske

postali su ustavna kategorija. Radi sveobuhvatnogdefinisanja statusa nacionalnih saveta u pravnomporetku Republike Srbije, donesen je 2009. godineZakon o nacionalnim savetima nacionalnih manji-na. Tim zakonom se ure|uju: nadle`nosti nacional-nih saveta nacionalnih manjina u oblasti obrazova-nja, kulture, javnog informisanja i slu`bene upotre-be jezika i pisma, odnos sa dr`avnim organima, or-ganima autonomnih pokrajina i sa jedinicama lo-kalne samouprave, postupak izbora nacionalnih sa-veta, finansiranje delatnosti nacionalnih saveta, i dr.Kao nadle`nosti u oblasti obrazovanja tim zako-nom ure|ena su pitanja u vezi sa: osniva~kim pra-vima nad ustanovama vaspitanja, obrazovanja,u~eni~kog i studentskog standarda; u~e{}em uupravljanju ustanovama pred{kolskog vaspitanja iobrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja ivaspitanja ~iji je osniva~ Republika, autonomna po-krajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima seobrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacional-

ne manjine, ili u kojima se izu~ava govor, jezik ilikultura nacionalne manjine kao poseban nastavnipredmet; nastavnim planovima i programimapred{kolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja ivaspitanja i osnovama vaspitnog programa, za sa-dr`aje koji izra`avaju posebnost nacionalne manji-ne, a naro~ito iz oblasti istorije, muzi~kog vaspita-nja i likovne umetnosti, kao i program osnovnog isrednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacional-ne manjine i jezik, odnosno govor, nacionalne ma-njine sa elementima nacionalne kulture; ud`beni-cima i nastavnim sredstvima za kori{}enje u obra-zovno-vaspitnom radu na jeziku nacionalne manji-ne, i druge nadle`nosti u oblasti obrazovanja.

Do sada su nacionalne savete izabrali pripad-nici bo{nja~ke, bugarske, bunjeva~ke, vla{ke, gr~-ke, egipatske, ma|arske, makedonske, nema~ke,romske, rumunske, rusinske, slova~ke, ukrajin-ske i hrvatske nacionalne manjine, a Savez jevrej-skih op{tina Srbije dobio je isti status kao nacio-nalni saveti nacionalnih manjina.

Uspostavljen sistem obrazovanjana manjinskim jezicima

U toku je upis u poseban bira~ki spisak nacio-nalnih manjina, nakon ~ega }e uslediti izbori na-cionalnih saveta nacionalnih manjina za sve po-stoje}e nacionalne savete, kao i za izbor ~etiri no-va, albanske, a{kalijske, slovena~ke i ~e{ke nacio-nalne manjine koji su izrazili spremnost za formi-ranje svojih nacionalnih saveta. Kada budu izab-rani novi nacionalni saveti nacionalnih manjina,ima}e pun legitimitet da aktivno u~estvuju i odlu-~uju i o pitanjima obrazovanja na svom jeziku.

Pozitivni pomaci u ostvarivanju i za{titi pravanacionalnih manjina uo~eni su i potvr|eni i odpredstavnika me|unarodne zajednice u mnogimdokumentima. Republika Srbija je prihvatila najvi-{e me|unarodne standarde u oblasti ljudskih i ma-njinskih prava i postala strana ugovornica skorosvih vode}ih me|unarodnih i regionalnih ugovoraiz tih oblasti. Nadgledanje preuzetih obaveza i oce-ne monitoring tela o primeni tih ugovora su jo{ je-dan pokazatelj visokog nivoa ostvarivanja manjin-skih prava u Republici Srbiji. To potvr|uje i ocenaKomiteta eksperata, ugovornog tela za pra}enje pri-mene Evropske povelje o regionalnim ili manjin-skim jezicima, u oblasti obrazovanja. U RezimeuIzve{taja konstatovano je da „Srbija ima odavno us-postavljen sistem obrazovanja na regionalnim i ma-njinskim jezicima gde nastava ovih jezika ima istak-nutu ulogu. Takvo obrazovanje se obezbe|uje kadaga tra`i najmanje 15 u~enika ili njihovih roditelja. Upraksi, me|utim, organi nude takvo obrazovanje~ak i za svega nekoliko u~enika. Sem nastave na re-gionalnim ili manjinskim jezicima i dvojezi~nog ob-razovanja, Srbija je uvela model da se regionalni ilimanjinski jezici sa elementima njihove nacionalnekulture u~e kao izborni predmeti. Srpski sistem ob-razovanja na regionalnim ili manjinskim jezicimaima veliki potencijal i treba ga aktivno promovisatii kod u~enika i kod roditelja. Me|utim, raspolo`i-vost i kvalitet tog obrazovanja poga|a nedostataknastavnika koji predaju na regionalnom ili manjin-skom jeziku i nedostatak materijala za nastavu kojisu specijalno izra|eni za obrazovanje na regional-nim ili manjinskim jezicima.“ �

PRETPLATITE SE NA LIST

KONTAKT

Dnevni list Danas, Alekse Nenadovi}a 19-23/5, 11000 Beograd(za prodajnu slu`bu)

Telefon: 011/344 11 86/107 i 124e-mail: prodaja@danas.rs

[KOLAMA POSEBAN POPUST OD 30%!

1 mesec 3 meseca 6 meseci 12 meseci

574,00 1.722,00 3.444,00 6.888,00

+ptt tro{kovi

456,00 1.368,00 2.736,00 5.742,00UKUPNO

1.030,00 3.090,00 6.180,00 12.360,00

U LISTU DANAS SPECIJALNI POPUSTI [KOLAMA!

OBJAVLJIVANJE OGLASA ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA IZVO\ENJE EKSKURZIJA

Sve dodatne informacije mo`ete dobiti u Marketing slu`bi lista Danas:Adresa: Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd, tel/fax: 011/344 1186, e-mail: marketing@danas.rs

� [tampanje ovog dodatka omogu}ila je Misija OEBS u Srbiji.

Mere afirmativne akcijeU {kolskoj 2009/2010. godini, u saradnji Ministar-stva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva pro-svete sprovedene su mere afirmativne akcije za up-is 230 u~enika u srednje {kole i 110 studenata na vi-{e {kole i fakultete, a obezbe|ena su sredstava zanabavku 400 kompleta ud`benika za u~enikeosnovnih {kola romske nacionalnosti

XXIV s r e d a , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 0 .{kolska slava