Preface: Initiative and Leadership by Serbia Businesses This brochure recognizes and encourages an important initiative among businesses in Serbia today international certication to assure high business standards and quality. International standards are a powerful tool for businesses in Serbia to improve the quality and competitiveness of their products, and gain the condence of the international market. International certication accomplishes and assures standards in management, nance, quality control, environmental performance, and health and safety on the part of businesses, manufacturers, and producers. Certication is important because it testies that a company has been audited by a qualied independent party and certies that procedures and standards of the company meet European and international standards. Certication provides tangible evidence of a companys commitment to quality and compliance with international norms. Certication process also contributes to management efciency, quality, and safety. Implementation of these standards contributes to reduced costs and improved competitiveness and access to national and international markets. This brochure explains requirement of international standards for quality and environmental management systems, as well as more specic and recently established standards for food safety systems, organic and primary agricultural production. Guidance is given on ISO 9001, ISO 14001 and ISO 22000 standards, as well as organic and EurepGAP. For those who produce industrial products, this brochure gives guidance on CE conformity marking. International Relief and Development and the American people are proud of our support for Serbia businesses that want to meet these standards and compete widely in the world. We encourage Serbia companies to learn about and participate in this important initiative. Jesse Bunch, Chief of Party, International Relief and Development September, 2006

Predgovor: Inicijativa i vostvo srpskih preduzea Ova broura prepoznaje i podrava bitnu inicijativu dananjih preduzea u Srbiji primenu meunarodnih standarda za sisteme menadmenta i sertikaciju uspostavljenog sistema. Za preduzea u Srbiji meunarodni standardi predstavljaju mono sredstvo u unapreenju kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i sticanja poverenja meunarodnog trita. Primena ovih standarda doprinosi smanjenju trokova i poboljanju konkurentnosti i olakava pristup nacionalnom i meunarodnom tritu. Sertikacija obezbeuje primenu standarda u menadmentu, nansijama, upravljanju kvalitetom, upravljanju ivotnom sredinom, zdravlju i sigurnosti za poslovni sektor i proizvoae. Sertikacija je vana, jer dokazuje da je kompanija proverena od strane kvalikovane nezavisne organizacije, ime se potvruje da su uspostavljeni dokumentovani postupci rada usklaeni sa evropskim i meunarodnim standardima. Sertikacija prua dokaz da se kompanija obavezala na dostizanje kvaliteta i usaglaenost sa meunarodnim normama. Proces sertikacije takoe doprinosi ekasnosti poslovanja, kvalitetu i sigurnosti. Ova broura objanjava zahteve meunarodnih standarda za sisteme upravljanja kvalitetom i ivotnom sredinom, kao i novije sisteme osiguranja bezbednosti hrane du celog lanca od njive do trpeze, ukljuujui organsku proizvodnju i primenu dobre poljoprivredne prakse. Uputstva su data za ISO 9001, ISO 14001 i ISO 22000 standarde, proizvodnju organskih proizvoda i EurepGAP. Za rme koje proizvode industrijske proizvode, ova broura daje smernice u vezi s primenom znaka CE. Organizacija za meunarodnu pomo i razvoj i ameriki narod ponosni su na podrku preduzeima u Srbiji koja ele da dostignu ove standarde i uu na svetsko trite. Pozivamo preduzea iz Srbije da naue neto vie i da uestvuju u ovom programu. Jesse Bunch, Direktor Organizacija za meunarodnu pomo i razvoj Septembar, 2006. godine

Priprema teksta: Bonex inenjering d.o.o. Beograd Bonex inenjering d.o.o. prua konsultantske usluge i usluge obuke za primenu sistema menadmenta prema vie razliitih meunarodnih standarda. Zadatak nam je da zadovoljimo potrebe i oekivanja korisnika naih usluga i da im pomognemo da unaprede svoje poslovanje. Od osnivanja do danas Bonex inenjering saraivao je sa vie desetina preduzea i ustanova pomaui im da steknu potrebne sertikate, ili reenja o akreditaciji. Detalji o naem radu mogu se nai na Internet adresi www.bonexing.com.

SADRAJ

1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 2. 2.1 2.2 2.3 3. 3.1 3.2 4. 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 5.9 5.10 6. 7. 7.1 7.2 7.3 7.4 8. 8.1 8.2 8.3 8.4 9. 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 9.7 9.8 10. 11.

UVOD .................................................................................................................................... 2 Konkurentnost privrede Srbije i primena meunarodnih standarda .............................................. Meunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini ......................................... Standardi u slubi unapreenja poslovanja i konkurentnosti preduzea ....................................... Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zatite potroaa .................................................... Bezbedna i zdrava hrana ansa, ali i izazov ............................................................................ 2 3 4 5 6

SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM .................................................................................... 7 Standardi za sisteme menadmenta kvalitetom - serija ISO 9000 ............................................... 7 Postupak primene standarda ISO 9001 ................................................................................... 20 Zadaci uesnika u realizaciji projekta primene standarda .......................................................... 22 SISTEMI UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE ............................................................ 24 Standardi za sisteme upravljanja zatitom ivotne sredine serija ISO 14000 Postupak primene standarda ISO 14001 ................................................................................. 24 OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADMENTA ZATITOM IVOTNE SREDINE ....................................................................... 31 SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE HACCP .......................................... ta je HACCP? ..................................................................................................................... ta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? .................................................. Meunarodni standardi i smernice u oblasti proizvodnje bezbedne hrane .................................. Domai propisi ...................................................................................................................... Sistem upravljanja bezbednou hrane - standard ISO 22000 ................................................... Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednou hrane ........................................ Upoznavanje sa izvorima opasnosti ........................................................................................ Priprema za sprovoenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP ............................ Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP ................................................................. Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane ............................................. 35 35 36 37 38 39 40 41 43 45 48

OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE ............................................. 50 EurepGAP - DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI ................................................................................................. Zato EurepGAP? .................................................................................................................. Stanje u Evropskoj uniji ......................................................................................................... Stanje u Srbiji ....................................................................................................................... Razlozi za sertikaciju i postupak sertikacije prema EUREPGAP standardima ............................ ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA ........................................................................ Poreklo i znaaj pokreta za organsku proizvodnju .................................................................... Stanje u Evropskoj uniji ......................................................................................................... Organska proizvodnja u Srbiji ................................................................................................ Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertikacije .......................................................... POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM TEHNIKA REGULATIVA I ZNAK CE ........................... Slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga ....................................................................... Odgovornost za proizvod ....................................................................................................... Znak CE namena i podruje primene ................................................................................... Izjava o usaglaenosti ........................................................................................................... Globalni pristup sertikaciji i ocenjivanju ................................................................................. Harmonizovani standardi ....................................................................................................... Notikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglaenosti .................................................... Postupak nanoenja znaka CE ................................................................................................ 51 51 51 52 53 54 54 55 55 56 58 58 59 59 61 61 62 62 63

INTEGRISANI SISTEMI MENADMENTA KAKO IZVUI NAJVEU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE ........................................................................... 64 PRILOG - Korisne adrese ....................................................................................................... 67

STANDARDI, SISTEMI SERTIFIKACIJE I UNAPREENJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE

Proces ponovnog ukljuenja Srbije u svetske privredne tokove uveliko traje On podrazumeva da domaa preduzea u vrlo kratkom roku moraju poeti da rade po principima razvijenih zemalja, da moraju zaboraviti sve nae specinosti i naslee prolosti, da moraju poeti da ue. Samo onaj ko u punoj meri i brzo bude primenio prihvaene svetske norme moe da rauna da ima ansu za opstanak. Jedan aspekt ovoga ukljuenja je usklaivanje zakonskog okvira sa propisima u svetu, pre svega u zemljama Evropske unije, za ta su nadleni dravni organi. Drugi, moda vaniji deo, je primena niza tehnikih i drugih standarda na mestima gde se stvara proizvod, odnosno prua usluga, a za to su i nadlena i odgovorna sama preduzea: proizvoai i uslune organizacije. Njihovi vlasnici ne smeju se zavaravati da se radi o prolaznoj modi, da e se situacija posle nekog vremena vratiti na staro, da e moi da nastave da rade kako su i do sada radili, da se nee morati prilagoavati. Oni, koji su poesto sve to imaju uloili u svoje preduzee i sudbinu svoje porodice vezali za njega, ne smeju toliko rizikovati. Na primer, u proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta, preduzee e ili primeniti zahteve za sistem bezbedne hrane, ili e morati da prestane da radi. Slino je stanje i kada se radi o zatiti ivotne sredine. Posedovanje sertikata i drugih dokaza o usaglaenosti u nizu oblasti postaje uslov za poslovanje. Stoga smo ovu brouru - u prvom redu - namenili vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzea, ali i svima drugima koji ele da se upoznaju sa mnogobrojnim zahtevima meunarodnih standarda o kojima se u poslednje vreme mnogo govori. Prilikom pripreme broure postavili smo sebi sledee ciljeve: da objasnimo zato svaki vlasnik, odnosno direktor, koji eli dobro svome preduzeu, treba da donese strateku odluku o primeni tih standarda, da prikaemo sutinu standarda iz ugla vlasnika, odnosno direktora, preduzea i da pokaemo kao se oni mogu koristiti kao poluga upravljanja i za unapreenje trine pozicije preduzea, da damo smernice za planiranje i voenje projekta tokom kojeg preduzee treda da uskladi svoj sistem poslovanja sa zahtevima jednog ili vie standarda, da objasnimo kao izgleda postupak ocenjivanja, odravanja i unapreivanja uspostavljenog sistema, da damo smernice za angaovanje konsultanata i organizacija za sertikaciju, kako bi od njihovog rada preduzee izvuklo najveu korist, da damo reference na domae i strane organizacije i izvore informacija koje preduzeu mogu biti od koristi u daljem radu. O svakoj od oblasti koja se razmatra u ovoj brouri na raspolaganju je mnogo knjiga, novinskih i strunih lanaka. Veina dostupne literature namenjena je specijalistima tehnikih struka konstruktorima, tehnolozima, kontrolorima kvaliteta i optereena je sa previe detalja. Naalost, samo je neznatan broj informacija namenjen vlasniku, odnosno direktoru preduzea. Stoga smo u ovoj brouri pokuali da popunimo tu prazninu i da standarde prikaemo iz ugla donosilaca odluka - menadera najvieg nivoa. Kako e se videti iz teksta broure, primena meunarodnih standarda nije ni brz, ni lak, ni jeftin proces, a broura nije zamena ni za standarde, ni za strunu literaturu. Svaki dokument koji se pominje u njoj treba proitati u celini, ili se treba osloniti na zvanina tumaenja. Sa nae strane, nastojali smo da sve informacije prikaemo tano i objektivno i da pri tome ukaemo i na rizike sa kojima e se preduzee moda suoiti. Najopasniji od njih je tenja da se do sertikata doe brzo, to jeftinije i uz to manje uea vlasnika, odnosno najviih rukovodilaca. Do potrebnih sertikata moe se doi na lak, ili na pravi nain. Nadamo se da e itaoci ove broure odabrati ovu drugu varijantu.

BONEX INENJERING

1 UVOD 1.1 Konkurentnost privrede Srbije i primena meunarodnih standarda Konkurentnost privrede Srbije prati se ve nekoliko godina, pored ostalog i u okviru projekta pod istim nazivom koji vodi Jefferson Institute (East West Institute, New York), uz saradnju domaih strunjaka. U izvetaju1, objavljenom 2003. godine, navode se inioci koji negativno utiu na konkurentnost domae privrede, naroito MSP (malih i srednjih preduzea), meu kojima su najvaniji: nedostatak menaderskih vetina, neusklaenost domae prakse sa standardima serije ISO 9000 i tehnikom regulativom Evropske unije, mali broj sertikovanih proizvoda i sistema menadmenta u srpskim preduzeima, vrlo nizak stepen primene standarda serije ISO 14000 u vezi sa sistemima zatite ivotne sredine, posledice sporazuma WTO (Svetske trgovinske organizacije) o kontroli robe pre isporuke. Za tri godine od publikovanja ovog izvetaja situacija se nije bitno promenila. U izvetaju za 2006. godinu kae se: Svest o potrebi da se upravlja kvalitetom proizvoda izgleda da raste, mada veoma sporo. Samo 30% preduzea uvelo je neki od standarda kvaliteta (ISO ili HACCP), 40% ih nije uvelo, a 30% ih jo nema, ali je izjavilo da e ih uskoro imati. Primena standarda kvaliteta jedan je od uslova za ulaz na trite EU2. U meuvremenu, u Srbiji se sprovodi niz projekata kojima se podstie primena meunarodnih standarda, kako u oblasti poljoprivrede, tako i u oblasti proizvodnje industrijskih proizvoda: tokom 2005. i 2006. godine Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu Srbije raspisalo je konkurs za dodelu bespovratne pomoi preduzeima koja ele da primene i sertikuju sisteme proizvodnje bezbedne hrane, menadmenta kvalitetom i menadmenta zatitom ivotne sredine, treba pomenuti i realizaciju Programa internacionalizacije privrednih drutava koja poinje donoenjem Uredbe o uslovima i nainu internacionalizacije privrednih drutava od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva nansija (Slubeni glasnik RS br. 56/2006) i objavljivanjem javnog poziva u tampi 21.07.2006. (videti vie na sajtu SIEPA: http://www.siepa.sr.gov.yu/srp/izvoznici/uredba_web.htm), u toku je projekat SCG-Quality u okviru kojeg se preuzimaju i prevode direktive tzv. novog pristupa i tehniki standardi EU (Evropske unije), Privredna komora Beograda objavila je zbirku publikacija iz oblasti primene direktiva EU, itd. Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz znaajnu podrku meunarodnih institucija. Na primer, u zapadnoj Srbiji u periodu 2002-2006 IRD (International Relief and Development) realizovao je niz projekata kojima se podstie primena sistema menadmenta kvalitetom u MSP. I pored svih uloenih napora, Srbija u ovoj oblasti daleko zaostaje za svojim susedima. Na primer, dok u Srbiji jedva da ima 500-600 preduzea sa sertikovanim sistemom menadmenta kvalitetom, u Rumuniji taj je broj vei od 2000, a u Maarskoj on prelazi 3500. Tako postaje jasno zato domaa preduzea teko ulaze na strana trita. Sporost u prihvatanju meunarodnih standarda postaje velika konica razvoju konkurentnosti naih preduzea. Mnogi vlasnici i/ili direktori domaih rmi ve su se susreli sa zahtevima svojih inostranih partnera da moraju obezbediti dokaze/sertikate o kvalitetu proizvoda, a sertikat za sistem menadmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje ak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranmane. Preduzeima koja su orijentisana na domae kupce primena meunarodnih standarda moe izgledati nepotrebna. Meutim, poto naa zemlja ubrzano preuzima direktive Evropske unije i pravila WTO i poinje da ih uvodi u domae zakonodavstvo, to ima za posledicu da oni, koji ne zadovoljavaju zahteve standarda, uskoro nee moi poslovati ni na domaem tritu. Na primer, zakon o javnim nabavkama daje mogunost naruiocima da eliminiu sve ponuae koji nemaju sertikovan sistem menadmenta kvalitetom, a u oblasti bezbednosti hrane za ljude i ivotinje svi proizvoai, preraivai i distributeri morae primeniti sistem HACCP3 - ili rizikuju da im nadlena inspekcija zabrani rad. Ne treba oekivati da se ovde radi o nekoj prolaznoj kampanji opasnosti u vezi s bezbednou hrane, ili zagaenje ivotne sredine, prevazilaze okvire jedne zemlje. Svako, ko eli da se ukljui u meunarodne tokove, mora garantovati da njegovi proizvodi i otpad nee naneti tetu drugima. Kvalitet proizvoda drugi je veliki problem sa kojim se naa preduzea susreu. Na tritu razvijenih zemalja niska cena na do sada glavni izvozni argument - odavno nije faktor konkurentnosti. Ono to prodaje proizvod je kvalitet: dizajn, pouzdanost, kvalitet izrade. Tako se na trite EU mogu plasirati odreene kategorije proizvoda samo ako su oni izraeni u skladu sa tzv. harmonizovanim standardima i ako su oznaeni znakom CE. Za niz proizvoda, preduslov za nanoenje znaka CE je da preduzee ima sistem menadmenta kvalitetom, usaglaen sa standardom ISO 9001. Interna ekasnost proizvodnih i radnih procesa takoe je problem koji mui mnoga naa preduzea, a to je inilac koji neposredno utie na trokove poslovanja i poverenje kupaca. Na primer, mnoga preduzea nemaju nikakvu upravljaku dokumentaciju kojom bi se rasporedila odgovornost za posao, dala uputstva za rad i tako smanjila verovatnoa greke i kanjenje u isporuci, niti imaju uspostavljen bilo kakav sistem poslovnog planiranja. Preduzea najee poseduju samo dokumentaciju koja se zahteva zakonom, to je sasvim nedovoljno za ekasnu organizaciju posla. Sve ovo govori da se preduzea u Srbiji, pre svega ona to spadaju u kategoriju MSP, sreu sa izazovima kojima se moe odgovoriti samo osvajanjem novih znanja i primenom meunarodnih standarda u nizu oblasti. Najvaniji zadatak stoji pred vlasnicima biznisa, koji moraju prepoznati koji se sve zahtevi postavljaju pred njihovo preduzee i koja je njihova lina uloga

Izvetaj Konkurentnost privrede Srbije moe se preuzeti sa internet prezentacije Narodne banke Srbije, http://www.nbs. yu/serbian/publikacije/konkurentnost_privrede_srbije.pdf 2 Jefferson Institute: Competiveness of Serbian Economy 2006 3 HACCP skraenica od Hazard Analysis and Critical Control Points Analiza opasnosti i kritine kontrolne take1

2

u postupku primene standarda, tehnikih i drugih propisa. Samo informisani vlasnik/direktor moe da upravlja preduzeem i da poslovanje unapreuje primenjujui dobru menadersku praksu razvijenih zemalja. 1.2 Meunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini Standard se u dokumentima meunarodnih organizacija denie kao Dokument, utvren konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvruju, za optu i viekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti u datom kontekstu. Standardi treba da budu zasnovani na proverenim rezultatima nauke, tehnologije (tehnike) i iskustva, radi postizanja optimalne koristi za drutvo. Ciljevi primene standarda prikazani su na sl. 1

Slika 1. Ciljevi primene standarda Sadraj standarda odreuje se zajednikim dogovorom predstavnika zainteresovanih strana. Oni mogu traiti da standard sadri: usaglaenu terminologiju ili klasikaciju, ili metode merenja ili ispitivanja, ili kriterijume koji se mogu verikovati za standardni proizvod, ili praktine preporuke ili smernice za njegovu upotrebu, ili sve to zajedno. Standardi se piu koristei objektivne pokazatelje, tako da se ono to standard denie moe izmeriti ili proveriti. U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti, a to uglavnom omoguavaju nacionalne organizacije za standardizaciju, koje sarauju sa evropskim i meunarodnim organizacijama u toj oblasti. Ova tela, meutim, ne mogu nametati obaveznost primene standarda to moe jedino zakon, kroz njihovo unoenje u ugovore, u trgovinske deklaracije ili u legislativu. Postoji vie organizacija koje publikuju standarde od interesa za domaa preduzea. Pored naeg Instituta za standardizaciju, za nas su najvanije ISO Meunarodna organizacija za standardizaciju, CEN Evropski komitet za standardizaciju i CENELEC - Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici. ISO je meunarodna organizacija za standardizaciju koju ine nacionalne ustanove za standardizaciju iz velikih i malih zemalja, industrijskih zemalja i zemalja u razvoju iz celoga sveta. Nau zemlju u ISO organizaciji predstavlja Institut za standardizaciju.

Slika 2. Logotipi meunarodnih organizacija za standardizaciju ISO izrauje standarde koje doprinose svim vrstama poslovanja te delotvornijem, sigurnijem i istijem razvoju, proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga. Primenom standarda olakava se meunarodna trgovina, tite i kupci i potroai - korisnici proizvoda i usluga. ISO izrauje samo one standarde koje zahteva trite. Taj posao obavljaju strunjaci pozajmljeni iz industrijskih, tehnikih i poslovnih podruja, a mogu im se pridruiti drugi strunjaci s odgovarajuim znanjem, na primer predstavnici vladinih agencija i ispitnih laboratorija.3

Kada se neki ISO standard objavi pod oznakom meunarodni standard, onda on predstavlja meunarodni konsenzus o stanju tehnike u razmatranom podruju. Naa zemlja, po sporazumu sa ISO organizacijom, preuzima ISO standarde u neizmenjenom vidu i takvi standardi doskora su nosili oznaku JUS ISO4. Naalost, zbog kanjenja u prevoenju esto se ne slau godine izdanja, tako da je ISO 9000:2000 kod nas JUS ISO 9000:2001. CEN i CENELEC su evropske organizacije za standardizaciju koje pripremaju standarde i tehniku regulativu u okviru evropskog sistema standardizacije, pomaui primenu legislative Evropske komisije. Standardi, doneseni u okviru direktiva novoga pristupa, poznati su pod nazivom harmonizovani standardi. Ako neki proizvod odgovara harmonizovanim standardima, smatra se da automatski ispunjava zahteve relevantne direktive koja se odnosi na CE oznaavanje. Postojanje meunarodne standardizacije znatno olakava promet proizvoda, jer se tako ukida potreba da svaka zemlja postavlja svoje zahteve kvaliteta. Istovremeno, proizvoaima je olakano dokazivanje usaglaenosti, jer se odredbe meunarodnih standarda jednako tumae u svim krajevima sveta. Po pravilu, proizvod ija je usaglaenost sa standardom dokazana u jednoj laboratoriji, ne mora se nigde vie ponovo ispitivati5. 1.3 Standardi u slubi unapreenja poslovanja i konkurentnosti preduzea Preduzee primenjuje standarde: a) b) c) u procesima konstruisanja/razvoja proizvoda i pripreme tehnikih specikacija, u procesima ispitivanja/ocenjivanja usaglaenosti, u procesima upravljanja proizvodnjom i preduzeem.

Aspekti a) i b) obuhvataju se standardima za proizvode i metode ispitivanja. Ti standardi nisu predmet ove broure, a informacije o njima mogu se nai u katalozima organizacija za standardizaciju (videti adrese u prilogu). Meutim, postupak dokazivanja usaglaenosti sa harmonizovanim standardima Evropske unije i direktivama novoga pristupa objanjen je u glavi posveenoj CE oznaavanju. Aspekt c) razmatra se: u standardima za: o sistem menadmenta kvalitetom serije JUS ISO 9000, o sistem menadmenta zatitom ivotne sredine serije JUS ISO 14000, o sistem za proizvodnju bezbedne hrane ISO 22000, u smernicama za primenu dobre poljoprivredne prakse EUREPGAP u zakonu o organskoj proizvodnji, pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju umskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede i pravilniku o metodama organske stoarske proizvodnje Primena pomenutih standarda preduzeu donosi sledee koristi: - podstie se uvoenje sistema poslovnog planiranja, kao alata za ostvarenje poslovnih ciljeva. Ovo planiranje treba da bude usmereno na spreavanje nastanka problema i treba da ukljui interese svih strana: vlasnika biznisa, kupaca i zaposlenih. Istovremeno se utvruju kriterijumi i postupci za praenje realizacije poslovnih ciljeva i za ocenjivanje postignutih uinaka, utvruje se vizija dugoronog razvoja preduzea i politika u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju zahtevi i potrebe kupaca i koristnika jasno se prepoznaje koji se zakonski zahtevi moraju zadovoljiti, ime se smanjuje verovatnoa da preduzee doe pod udar inspekcijskih slubi, uspostavlja se jasna interna raspodela nadlenosti i ovlaenja, zasnovana na dokumentovanim uputstvima za rad, ime se umanjuje verovatnoa greke operatera, uvodi se dokumentovano praenje realizacije posla, ime se stvara baza za donoenje odluka na osnovu injenica, poboljavaju se odnosi izmeu vlasnika/rukovodstva i zaposlenih kroz podsticanje otvorene komunikacije o problemima, raste svest o potrebi ouvanja iste, uredne i bezbedne radne sredine, potrebi pravilnog rukovanja proizvodnom opremom i njenog preventivnog odravanja

-

-

Nakon to preduzee primeni i sertikuje sistem menadmenta, ili dokae usaglaenost svojih proizvoda sa zahtevima harmonizovanih standarda, nestaje najvei deo formalnih prepreka koje su ometale pristup tritu. Time se, pored ostalog, poslovnim partnerima alje jasna poruka da je preduzee spremno da kontinuirano zadovoljava njihove zahteve.

-

-

-

U trenutku pisanja ove broure nije poznato koju e oznaku nositi domai standardi. Zakonom o standardizaciji iz decembra 2005. godine bilo je predvieno da standardi nose oznaku SCS Srpsko-crnogorski standard. 5 Pod uslovom da je laboratorija akreditovana u nacionalnom sistemu akreditacije i da je zemlja lan IAF (Meunarodni akreditacioni forum)4

4

1.4 Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zatite potroaa Zatiti potroaa u zapadnim zemljama pridaje se sve vea panja. Osnovni razlog tome je porast nivoa tehnologije koji, sa jedne strane, doprinosi da obini graani poinju i u svakodnevnom ivotu da se slue sve sloenijim i potencijalno opasnim proizvodima (od elektrinih kuhinjskih pribora, do proizvoda kune hemije), a sa druge potpuno onemoguava da krajnji korisnik detaljno proveri karakteristike kvaliteta predmeta koje troi ili upotrebljava, ak ni one bezbednosne. Pre stotinak godina proizvodi su bili jednostavni i najea nezgoda koja je mogla da zadesi neopreznog korisnika bili su poar ili opekotina. Danas postoji mnogo vei broj izvora opasnosti: strujni udari zbog neispravnih prekidaa, grejalica ili sijalinih grla, eksplozije bojlera i butan-boca, opasni pribori za seckanje voa i povra i mnogi drugi. Koliki je pravima ovo problem vidi se i po tome to je Generalna skuptina UN nala za potrebno da usvoji deklaraciju o osnovnim potroaa: pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, pravo na sigurnost, pravo na informisanost, pravo na izbor, pravo da se uje glas potroaa, pravo na obeteenje, pravo na obrazovanje potroaa, pravo na zdravu ivotnu sredinu.

Ko treba da titi potroaa? Oigledno je da postoje samo dva faktora - drava, preko uspostavljanja zakonskog okvira i staranja da se taj okvir sprovodi, i potroa lino putem informisanja o svojim pravima i nainima njihovog ostvarenja i kroz upoznavanje sa bitnim karakteristikama proizvoda koje kupuje. Najvaniji mehanizmi zatite potroaa su: - tehniki propisi i standardi u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda; - sistem utvrivanja usaglaenosti i sistem inspekcijskog nadzora, u kojem uestvuju akreditovane laboratorije, kontrolne organizacije i organizacije za sertikaciju proizvoda. Zatita potroaa i graana obuhvata: - zatitu od neposredne opasnosti po zdravlje i ivot (zike povrede, hemijska oteenja, strujni udari itd.); - zatitu od zagaenja ivotne sredine (buka, zraenja svih vrsta, zatrovana voda i zemlja itd.); - zatitu od nansijskih i drugih gubitaka. Kao podrku denisanoj politici, Evropska komisija je usvojila sledee direktive koje su neposredno usmerene na zatitu potroaa (prve dve cifre znae godinu usvajanja): 84/450/EEC o zlonamernom reklamiranju, 85/374/EEC o odgovornosti za defektan proizvod, sa dodatkom direktive 1999/34/EC kojom se ova odgovornost proiruje na poljoprivredne proizvode 85/577/EEC o ugovorima sklopljenim van poslovnih prostorija (van sedita preduzea, npr. kod prodaje preko mree trgovakih putnika) 87/102/EEC o potroakim kreditima 89/552/EEC o emitovanju TV programa, 90/314/EEC o paketima turistikih usluga (putovanje, letovanje ture), 92/28/EEC o reklamiranju medicinskih proizvoda za ljudsku upotrebu, 93/13/EEC o nepotenim odredbama u ugovorima sa potroaima, 94/47/EC o prodaju tajm-ering usluga, 97/7/EC o ugovorima sklopljenim na daljinu. 98/27/EC o pokretanju sudskih zabrana, usmerenih na zatitu interesa potroaa 99/44/EC o prodaji proizvoda i pridruenim garancijama. Zatiti potroaa neposredno doprinose i direktive i staroga i novoga pristupa kojima se utvruju zahtevi za bezbednost proizvoda, o emu e kasnije biti vie rei. U sluaju da doe do povrede ili naruavanja zdravlja potroaa, a ustanovi se direktna uzrono-posledina veza sa konkretnim proizvodom (naprimer, trovanje hranom) proizvoaa ekaju teke kazne, koje mogu da idu i do 70.000.000 EUR. Upravo zato, vrlo je vano da nai izvoznici budu svesni svih rizika u vezi s korienjem njihovog proizvoda i da poseduju potrebne dokaze o usaglaenosti. Zemlja koja se opredeli za prijem u lanstvo Evropske unije mora da zakone i praksu u oblasti zatite potroaa podigne na nivo koji vlada na teritoriji EU. Tako je kod nas u septembru 2005. usvojen zakon o zatiti potroaa, a u novembru iste godine i zakon o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. Ovi su zakoni usaglaeni sa deklaracijom UN i normama EU i njima se utvruju visoke kazne za sluaj da se potroau prodaju proizvodi, ili prue usluge, koji nisu sigurni po ivot i zdravlje potroaa i ivotnu sredinu, odnosno proizvodi i usluge koje ne odgovaraju zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekolokim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, vaeim standardima, tehnikim i drugim propisima. Time se jo jednom istie potreba da preduzee poznaje i primenjuje standarde i propise koji se odnose na njegovu oblast poslovanja. Pored inspekcijskih slubi, jedan od vanih instrumenata zatite i potroaa i proizvoaa su akreditovane laboratorije i kontrolne organizacije koje, po zahtevu proizvoaa, mogu da ispitaju karakteristike kvaliteta proizvoda to se isporuuju tritu. Spisak akreditovanih organizacija vodi naa nacionalna organizacija za akreditaciju Akreditaciono telo Srbije, a podaci o njima mogu se preuzeti sa internet lokacije www.juat.gov.yu.

5

1.5 Bezbedna i zdrava hrana ansa, ali i izazov Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta omoguuje potroaima da uivaju u egzotinim plodovima dalekih zemalja. Meutim, razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogunost da se infekcije i bolesti, uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom, brzo proire irom planete. Zato osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. U odluci br. 178/2002 kojom se utvruju smernice za donoenje zakona o hrani, Evropska komisija utvrdila je da se hrana smatra bezbednom ako se njenim konzumiranjem nee naneti teta zdravlju i ako je pogodna za ljudsku ishranu. Ova je denicija vrlo iroka i razlikuje se od denicije to se koristi u naem zakonodavstvu. Na Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe govori o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, pod ime se podrazumeva higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih, gradivnih i zatitnih materija koja ima uticaja na bioloku vrednost namirnica. Kada se i kod nas donese zakon o hrani nestae razlike u denicijama. Pored bezbedne, odnosno zdravstveno ispravne hrane, esto se govori i o tzv. zdravoj hrani. Prema amerikoj deniciji iz 1974. godine, radi se o namirnicama koje pridonose promociji zioloke i psiholoke ravnotee organizma i optimalnoj otpornosti na stres, infekciju i bolesti. Kasnije se pojam zdrava hrana proirio i pretvorio u pravi pokret (namirnice bez obrade u industriji, bez aditiva i kontaminanata). Naziv je stalno u prometu premda ga nisu potvrdile svetske institucije, nadlene za hranu i prehranu. U vezi s materijom koju obrauje ova broura, moe se rei da su sistemi HACCP, Organic i EUREPGAP usmereni na osiguranje bezbednosti hrane, s tim da svaki pokriva specino podruje. Zato je ova tema vana? esto se govori da ansa nae zemlje lei u poljoprivredi, odnosno u proizvodnji zdrave hrane. Tvrdnja je moda tana, ali treba naglasiti da je prvi preduslov za izvoz naih prehrambenih proizvoda osiguranje njihove bezbednosti putem primene dobre poljoprivredne, odnosno veterinarske prakse i sistema HACCP, te obezbeenja certikata o kvalitetu. Tako od januara 2006. izvoz u EU nije mogu ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP) Koliko je ovaj problem za nas ozbiljan, vidi se po tome to se pravila Evropske unije i drugih zemalja sa kojima trgujemo primenjuju integralno na celu nau zemlju. Od Srbije se trai da na celoj svojoj teritoriji uspostavi sistem kojim se garantuje bezbednost proizvedene hrane. Ako se zbog neijeg propusta, ili nesavesnog poslovanja, narui poverenje u taj sistem, to e negativno uticati na sve proizvoae date vrste proizvoda u Srbiji, sve do zabrane izvoza. Zato je interes svih proizvoaa da dosledno primene sisteme za proizvodnju bezbedne hrane i da podstiu druge da ih primenjuju. Slino kao kod industrijskih proizvoda, i u oblasti prometa poljoprivrednih proizvoda Evropska unija donela je niz propisa i direktiva, na primer: slubena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC), dodatne mere koje se odnose na kontrolu hrane (direktiva 93/99/EEC), oznaavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC), higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC). Ova direktiva zahteva uspostavljanje HACCP planova i slubeni inspekcijski nadzor, aditivi (okvirna direktiva 89/107/EEC), boje koriene u prehrambenim proizvodima (94/36/EC), zasladivai (94/35/EC i 96/83/EC), rastvarai za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC), materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC), mleko i mleni proizvodi (direktiva 92/46/EEC), proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC), mesni proizvodi (direktiva 92/5/EEC), ivotinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC) itd. Ukoliko elite da neki prehrambeni proizvod izvozite na trite EU potrebno je: osigurati usaglaenost sa nizom direktiva koje se odnose na va proizvod, postaviti proizvodne procese u skladu sa dobrom proizvodnom praksom (GMP ) i uspostaviti sistem HACCP. Srbija intenzivno preuzima propise EU. Tako je u zakonu o veterinarstvu, donetom krajem 2005. godine, navedeno da se u proizvodnji proizvoda ivotinjskog porekla mora primeniti sistem HACCP, s tim da e veterinarska inspekcija sprovoditi nadzor nad primenom sistema. Takoe je donet zakon o organskoj poljoprivredi, a oekuje se donoenje zakona o hrani, kojim e se obuhvatiti ceo lanac ishrane od njive, do trpeze. Praenje i primena ovih i drugih slinih zakona postaje obaveza svih proizvoaa, preraivaa i distributera hrane.

6

2. SISTEMI MENADMENTA KVALITETOM 2.1 Standardi za sisteme menadmenta kvalitetom - serija ISO 9000 2.1.1 Ciljevi i namena standarda za sisteme menadmenta kvalitetom Termin ISO 9000 ili serija ISO 9000 najee se upotrebljava kao zbirni naziv za skup vie standarda, od kojih neki ak ni ne spadaju u grupu od 9000-9999. Ovi standardi spadaju u klasu 3.2, prikazanu na Slici 1, a njihova specinost je u tome, to se oni ne odnose na tehnika svojstva proizvoda ili procesa, ve na organizaciono-upravljake procese unutar organizacije koja kupcima isporuuje proizvode i usluge. U Tabeli 1. prikazani su najvaniji standardi koji spadaju u seriju ISO 9000. Standardi su nastali kao posledica potrebe da se utvrde zahtevi koje neki isporuilac treba da ispuni da bi ga kupac smatrao pogodnim za dugoronu saradnju. Takve zahteve prvo je formulisala amerika vojska, jo pedesetih godina prologa veka. Vojska i drugi veliki sistemi, poput policije, eleznice ili vodoprivrede, posluju sa velikim brojem dobavljaa. Ako se oni nalaze na razliitom stepenu razvoja, ako se kvalitet njihovih proizvoda razlikuje od jedne do druge isporuke, onda kupac mora lino da kontrolie svaku nabavku, to je vrlo skupo i ne daje garanciju da e se otkriti ba svaka neispravna jedinica proizvoda. S druge strane, i proizvoa je pred problemom razliiti kupci postavljaju razliite zahteve i svako kontrolie svoju nabavku, tako da je gotovo nemogue zadovoljiti sve kupce. Pogodno je onda da se denie jedan minimalni skup zahteva koji bi garantovao ujednaenost kvaliteta isporuenih proizvoda i spreio da proizvod sa odstupanjima dospe do kupca. Standard ISO 9001 upravo je tome namenjen on titi kupca time, to od proizvoaa trai da obezbedi resurse i primeni sistem upravljanja procesima rada da bi se osigurali usaglaenost i zadovoljenje zahteva korisnika. Pojavom organizacija za sertikaciju, koje ocenjuju usaglaenost sa standardom, smanjila se potreba da svaki kupac za sebe proverava pouzdanost dobavljaa. Tako standard i sistem sertikacije slui svim zainteresovanim stranama, a sertikat slui kao potvrda da organizacija efektivno upravlja svojim internim procesima rada. Mora se naglasiti, meutim, da sertikat nita ne govori o postizanju potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda6, jer standard ISO 9001 tome nije ni namenjen. Takoe treba istai da je standard ISO 9001 dosta ogranien, jer ne postavlja zahteve koji za kupca nisu bitni. Na primer, nema zahteva u pogledu zadovoljstva zaposlenih ili upravljanja nansijama, tako da organizacija koja eli da unapredi svoje poslovanje ne moe da se zadri samo na primeni standarda ISO 9001 to je tek prvi korak u procesu kontinuiranog unapreenja. Kod uspostavljanja poslovnih odnosa sa partnerima u inostranstvu postalo je uobiajeno da strani partner kvalikuje isporuioca putem ispitivanja kvaliteta uzoraka proizvoda i putem uvida u njegov sistem menadmenta, kako bi se osiguralo da e i sve naredne isporuke biti jednakog kvaliteta kao i isporueni uzorak. Tabela 1- Najvaniji standardi serije ISO 9000 Standardi i smernice ISO 9000:2005 Sistemi menadmenta kvalitetom Osnove i renik Svrha Utvruje polazite za razumevanje standarda i daje denicije osnovnih termina koji se upotrebljavaju u seriji standarda ISO 9000 Standard koji utvruje zahteve to se mogu koristiti za ocenu sposobnosti organizacije da zadovolji kupce i primenjive zakone i propise. Standard je usmeren na zadovoljavanje korisnika i jedini je dokument prema kojem se moe sprovoditi potvrivanje od strane tree strane (certikacija). Ovaj standard daje smernice za neprekidno poboljavanje sistema menadmenta kvalitetom u organizaciji na korist svih strana, odravanjem zadovoljstva korisnika. Standard koji daje smernice za proveru sposobnosti organizacije za postizanje odreenih ciljeva kvaliteta. Moe se koristiti za sprovoenje internih provera, za ocenjivanje dobavljaa, ili za eksterno ocenjivanje (sertikaciju). Daje smernice koje pomau u pripremi, oceni, odobravanju i izmenama planova kvaliteta. Smernice koje pomau da se osigura kvalitet procesa projektovanja i kvalitet projektovanog proizvoda. Ovaj standard daje smernice u vezi s prijemom, obradom i reavanjem reklamacija korisnika proizvoda i usluga

ISO 9001:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi

ISO 9004:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Smernice za poboljavanje performansi ISO 19011:2002 Uputstva za proveravanje sistema menadmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 10005:2005 Sistemi menadmenta kvalitetom Smernice za planove kvaliteta ISO 10006:2003 Sistemi menadmenta kvalitetom Smernice za menadment kvalitetom projektovanju ISO 10002:2004 Menadment kvalitetom Zadovoljenje korisnika Smernice za reavanje prigovora u organizacijama

Podrazumeva se da je organizacija i bez standarda ISO 9001 sposobna da izradi proizvod, odnosno prui uslugu, u skladu sa zahtevima i oekivanjima korisnika, inae nee opstati na tritu.6

7

ISO 10012:2003 Sistemi upravljanja merenjima Zahtevi za proces merenja i mernu opremu ISO/TR 10013:2001 Smernice za dokumentaciju sistema menadmenta kvalitetom

Daje smernice u vezi s uspostavljanjem metrolokog sistema u organizaciji kako bi se osiguralo da se merenja sprovode s predvienom tanou.

Ovaj standard daje smernice koje pomau u pripremi dokumentacije sistema menadmenta kvalitetom, prikazuje odnose izmeu pojedinih klasa dokumenata i daje njihovu moguu strukturu. Standard daje smernice za uspostavljanje sistema praenja ISO 10014:2006 Menadment kvalitetom Smernice trokova u vezi s kvalitetom i za identikaciju podataka koji se za ostvarivanje nansijske i ekonomske koristi mogu koristiti za donoenje upravljakih odluka Ovaj standard daje smernice kako organizacija treba da pristupi ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za izboru konsultanta za sistem menadmenta, kako da proveri sisteme menadmenta kvalitetom i za korienje njegovu kompetentnost i kako da koristi njegove usluge radi njihovih usluga izvlaenja maksimalne koristi od takvog odnosa. Standardi serije ISO 9000 primenjuju se u neizmenjenom vidu u svim zemljama sveta, u svim industrijsko-ekonomskim sektorima i u svim preduzeima, bez obzira na broj zaposlenih. Poto se odnose na ukupno poslovanje preduzea, ovi standardi smatraju se osnovom na koju se nadograuju svi drugi sistemi menadmenta: sistem zatite ivotne sredine, sistem zatite bezbednosti i zdravlja zaposlenih, sistem za proizvodnju bezbedne hrane itd. Poznavanje standarda serije ISO 9000 od velike je vanosti za rukovodioce svih nivoa, to se vidi iz podruja koje oni obrauju (videti nie). Iz Tabele 1. moe se videti: da su zahtevi, koji se proveravaju prilikom sertikacije, sadrani u standardu ISO 9001 i da se sertikacija obavlja samo prema tom standardu, da je razumevanje standarda ISO 9001 uslovljeno poznavanjem osnovnih termina i principa menadmenta, navedenih u standardu ISO 9000. Svi ostali standardi ove grupe smatraju se pomonim i njihova primena nije obavezna, ak ni u sertikovanim organizacijama. Ipak, treba imati u vidu da su u standardu ISO 9004 date smernice primenom kojih organizacija moe da unapredi svoj uinak. Unapreenje sistema menadmenta kvalitetom nakon sertikacije treba da se zasniva na primeni tih smernica. 2.1.2 Principi sistema menadmenta kvalitetom U svom radu preduzee se mora drati odreenih principa, a osam najvanijih od njih dati su u standardu ISO 9000:2000 - Osnove i renik. To su: Princip 1 - USMERENJE NA KORISNIKE Organizacija zavisi od svojih kupaca i zato treba da razume njihove sadanje i budue potrebe, da zadovolji njihove zahteve i da tei da nadmai njihova oekivanja. Obezbedite usaglaenost sa denisanim zahtevima kupca. Shvatite sadanje i budue potrebe i oekivanja kupaca. Merite zadovoljstvo kupaca i delujte u skladu sa rezultatima merenja. Princip 2 LIDERSTVO - PREDVODNIKA ULOGA RUKOVODSTVA Voe uspostavljaju jedinstvo cilja i smera kretanja organizacije. Oni treba da stvore i odravaju radnu sredinu u kojoj e ljudi biti u potpunosti ukljueni u ostvarivanje ciljeva organizacije Utvrdite politiku i ciljeve koji se mogu verikovati, primenite tu politiku, obezbedite resurse i uspostavite povoljnu klimu za kvalitet Formirajte viziju, smernice i sistem zajednikih vrednosti. Deniite izazovne norme i ciljeve i primenite strategije za njihovo ostvarenje. Vodite i trenirajte tim, stvarajte uslove za rad i dajte ovlaenja ljudima Princip 3 - UKLJUENJE OSOBLJA Sutinu organizacije ine zaposleni na svim nivoima, a njihovo potpuno ukljuenje omoguuje da se njihove sposobnosti koriste na dobrobit organizacije. Deniite nivoe strunosti, obuite i osposobite zaposlene. Utvrdite jasne nadlenosti i odgovornosti. Stvorite oseaj line posveenosti ciljevima organizacije, koristei znanje i iskustvo ljudi. Putem obuke obezbedite njihovo ukljuenje u donoenje operativnih odluka i poboljanje procesa. Princip 4 - PROCESNI PRISTUP eljeni rezultat ekasnije se ostvaruje kada se povezanim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom. Deniite, upravljajte i odravajte dokumentovane procese. Izriito identikujte interne/eksterne kupce i dobavljae za svaki od procesa. Usmerite se na korienje resursa u aktivnostima unutar procesa, tako da efektivno koristite ljude, opremu, postupke i materijal.8

Princip 5 - SISTEMSKI PRISTUP MENADMENTU Identikacija, razumevanje i upravljanje sistemom meusobno povezanih procesa, namenjenih ostvarenju datog cilja, poboljava efektivnost i ekasnost organizacije. Uspostavite i odravajte pogodan i efektivan dokumentovan sistem kvaliteta. Identikujte skup procesa unutar sistema. Shvatite njihovu meusobnu uslovljenost. Poveite procese sa ciljevima organizacije. Merite rezultate i poredite ih sa kljunim ciljevima. Princip 6 - STALNA POBOLJAVANJA Trajno poboljanje treba da bude stalan cilj organizacije. Putem preispitivanja od strane rukovodstva, internih i eksternih provera i korektivnih i preventivnih mera stalno poboljavajte efektivnost sistema kvaliteta Postavite realne i izazovne ciljeve za poboljanje, obezbedite resurse i dajte ljudima alate, mogunosti i podrku da doprinesu trajnom poboljanju procesa. Princip 7 - ODLUIVANJE NA OSNOVU INJENICA Efektivno donoenje odluka zasniva se na analizi podataka i informacija. Menaderske odluke i aktivnosti unutar sistema kvaliteta zasnivaju se na analizi proverenih podataka i informacija, dobijenih iz izvetaja o proverama, korektivnim merama, reavanju neusaglaenosti, pritubi kupaca i drugih izvora. Odluke i aktivnosti zasnivaju se na analizi podataka i informacija kako bi se maksimizirala produktivnost i minimizirali gubici i dorade. Naglasak je na minimiziranju trokova, poboljanju performansi i proirenju udela na tritu putem upotrebe alata i tehnologije menadmenta. Princip 8 - UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA DOBAVLJAIMA Organizacija i njeni dobavljai su meusobno zavisni, tako da odnosi, uspostavljeni na principu uzajamne koristi, i jednoj i drugoj strani omoguavaju stvaranje dodatne vrednosti. Na pogodan nain deniite i dokumentujte zahteve koje treba da ispune vai dobavljai. Preispitujte i ocenjujte njihovu sposobnost da upravljaju isporukom kvalitetnih proizvoda i usluga. Uspostavite strateku saradnju ili partnerstvo, obezbeujui rano ukljuenje i uee u denisanju zahteva za zajedniki razvoj i poboljanje proizvoda, procesa i sistema. Razvijajte uzajamno poverenje, potovanje i posveenost zadovoljstvu kupaca i trajnom poboljanju. Za vreme obavljanja dnevnoga posla u organizaciji, svi ovi principi integriu se i primenjuju celovito, bez obzira o kojem se nivou upravljanja radi. Dok principi 1, 2, 3. i 8. predstavljaju iskaze poslovne etike, dotle principi 4-7 predstavljaju operativnu vetinu koja se zasniva na etiri koraka to se neprekidno ponavljaju: o planiranje, o sprovoenje planiranog, o analiziranje podataka o izvrenju, o izvlaenje pouka i korigovanje plana

7

PDCA Skraenica od Plan-Do-Check-Action (planiraj-sprovedi-proveri-preduzmi mere)9

Ova etiri koraka poznata su pod nazivom PDCA7, Demingov krug ili krug kontinuiranog poboljanja, a graki su prikazani na Slici 3.

Slika 3. PDCA krug 2.1.3 Zahtevi standarda ISO 9001 Kako je reeno, samo jedan standard u Tabeli 1 sadri zahteve to je standard ISO 9001:2000. Njegova struktura (take standarda) prikazana je na Slici 4. Ma kako o o o o o to izgledalo neobino, na Slici 4. prikazano je svako mogue preduzee: svako preduzee ima rukovodstvo, koje ima specine zadatke (taka 5.), svako preduzee mora da upravlja svojim ljudskim, materijalno-tehnikim i nansijskim resursima (taka 6.), svako preduzee mora da stvara proizvode i/ili usluge od kojih ivi i koje prodaje kupcima/korisnicima (taka 7.), svako preduzee mora da prati efekte svoga rada, da otklanja probleme u radu i ispravlja greke, ali i da spreava njihov nastanak, (taka 8.), svako preduzee koristi dokumentaciju, tehniku, komercijalnu i drugu, i njome mora upravljati (taka 4.).

Slika 4 Struktura standarda ISO 9001:2000

10

Odavde sledi da se standard ISO 9001:2000 uopte i ne obraa zaposlenima u proizvodnji/pruanju usluga (radnicima za mainom), nego rukovodiocima svih nivoa. Ovo je izuzetno vana tvrdnja koja podrazumeva da od primene standarda nema nita ako u to nije ukljueno rukovodstvo preduzea, poev od najvieg. Meusobna veza elemenata standarda (grupe zahteva) prikazana je na Slici 5. Sa slike se vidi da se u organizaciji mogu uoiti dva toka glavni proces u kojem se stvara proizvod ili realizuje usluga, koji tee horizontalno od ulaza do izlaza (od leve do desne strane dijagrama) i proces upravljanja, koji se odvija vertikalno, po dubini organizacije, a omoguuje voenje organizacije u celini i funkcionisanje glavnog procesa. Poto se predmet rada, odnosno glavni proces u kojem se stvara nova vrednost, razlikuje od jedne do druge organizacije, standard uvaava da primena nekih njegovih zahteva moda nee biti mogua i dozvoljava da se takvi zahtevi iskljue iz podruja primene sistema menadmenta.

Slika 5. Meusobni odnos elemenata standarda Na primer, trgovinska organizacija po pravilu e iskljuiti zahtev 7.5.4 Imovina korisnika, poto je on za nju neprimenljiv, dok usluna organizacija, koja u procesu pruanja usluge ne koristi nikakva merila, moe da odlui da iskljui zahtev 7.6 Ureaji za praenje i merenje, ili zahtev 7.3 Projektovanje i razvoj. Meutim, dozvoljena iskljuenja odnose se samo na poglavlje 7 nijedan zahtev izvan tog poglavlja nije mogue iskljuiti.

U daljem tekstu prikazaemo zahteve standarda ISO 9001 iz ugla vlasnika/direktora, pri emu emo zahteve koji se odnose na dokumentaciju prikazati na kraju. Dva su razloga za ovo premetanje: vlasnicima/direktorima odmah se ukazuje na grupu zahteva kojima se utvruju njihovi zadaci, previe esto se primena standarda ISO 9001 svodi na ispisivanje niza dokumenata, ime se potpuno zamagljuje smisao i cilj standarda. Ima dosta organizacija to su se toliko istroile izraujui dokumentaciju kojoj nisu videle svrhu, da im za reavanje pravih problema nije ostalo snage. Ovakav redosled izlaganja ne samo da nee naruiti sutinu standarda, ve e u prvi plan dovesti ono to je presudno vano iz ugla rukovoenja organizacijom.

11

2.1.3.1 Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo prikazani su na Slici 6. Ovi se zahtevi nimalo ne razliku od uobiajenih poslova to stoje pred rukovodstvom bilo koje rme: vidljiva predvodnika uloga, upravljanje promenama poslovno planiranje, posebno planiranje razvoja, uspostavljanje unutranje organizacije, raspodele odgovornosti i ovlaenja, denisanje politike i ciljeva (kvaliteta), uspostavljanje unutranjih linija za komunikaciju horizontalnih i vertikalnih, prohodnih u oba smera, obezbeenje resursa, periodina preispitivanja ostvarenih rezultata, izvlaenje pouka i rebalans planova, razvoj kulture trajnog poboljanja. Upozorenje! trae se: jasni ciljevi dugorona politika istrajnost

Slika 6 Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Kada je u pitanju primena standarda ISO 9001, najvie rukovodstvo (vlasnik i/ili direktor) presudno utie na uspeh ili neuspeh projekta: ako postoji odlunost, standard e biti uveden u primenu, ako se vlasnik/direktor sam ne dri propisanog sistema, zaposleni odmah vide da se radi o pukoj formi i sistem pada. S tim u vezi, treba se osvrnuti na ulogu predstavnika rukovodstva. Prema standardu, najvie rukovodstvo treba da odredi predstavnika rukovodstva i dodeli mu ovlaenja i zaduenja da osigura funkcionisanje sistema menadmenta u celoj organizaciji, s tim da ovo lice moe obavljati i druge poslove. Ovime se ni najvie rukovodstvo, ni rukovodioci drugih nivoa, ne oslobaaju svoga dela odgovornosti - da osiguraju primenu sistema u oblastima kojima rukovode. Predstavnik rukovodstva nije lice zadueno za kvalitet za kvalitet je zaduen svako u svom domenu posla.

12

2.1.3.2 Zahtevi to se odnose na upravljanje resursima Pod resursima podrazumevaju se: zaposleni, zgrade, sredstva za proizvodnju/pruanje usluga, novac, softver, patenti i know-how, dakle, sve to u rmi postoji, a namenjeno je zadovoljenju zahteva korisnika. Zahtevi za resurse prikazani su na Slici 7.

Slika 7. Zahtevi za resurse Kljuni resurs svake rme su njeni zaposleni, njihova znanja vetine. Zato se od organizacije zahteva: da zahtevi/potrebne kvalikacije za radna mesta budu denisani, da zaposleni imaju potrebne kvalikacije, ma kako steene (kola, kursevi, radno iskustvo) i da se rasporede saglasno njima, da se obezbedi obuka za odravanje znanja ili preduzmu druge mere..., da se osigura da zaposleni postanu svesni znaaja svog posla i uticaja tog posla na ostvarenje ciljeva organizacije. Poslednja alineja zapravo trai da se uspostavi sistem komunikacije izmeu rukovodstva i zaposlenih putem kojeg e se zaposlenima preneti koji su ciljevi organizacije, zato su vani za organizaciju i zato su vani za zaposlene. Zahtevi za infrastrukturu vrlo su jednostavni: ona treba da bude pogodna za upotrebu, mora se koristiti prema nameni (i uputstvu za rukovanje tamo gde je ono neophodno), mora se odravati u stanju koje omoguuje postizanje kvaliteta proizvoda.

Za obezbeivanje resursa odgovorno je, naravno, rukovodstvo organizacije. U pojedinim sluajevima, za proizvodnju ili pruanje usluga preduzee mora da obezbedi specijalne uslove radne sredine (temperatura okoline, vlanost vazduha, broj estica u vazduhu, broj mikroorganizama u vazduhu, buka, vibracije, osvetljenje i drugi). To je obaveza u proizvodnji farmaceutskih preparata, povrinskoj montai elektronskih sklopova, preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. U takvim sluajevima, rukovodstvo je odgovorno da osigura da se utvrde i zadovolje zahtevi za radnu sredinu. Takoe se moraju utvrditi parametri koje treba pratiti i mora se obezbediti da se oni prate na pogodan nain (termometri, merai vlage, buke i sl). Zahtev za obezbeenje uslova radne sredine ne razmatra komfor na radnom mestu, ako on ne utie na kvalitet proizvoda. Ipak, ako postoji mogunost da zaposleni grei u radu zato to uslovi na radnom mestu negativno utiu na njegove psihozike sposobnosti, onda se mora obezbediti i odgovarajui komfor. Primer je neodgovarajue osvetljenje na mestima gde se radi obrada podataka na raunaru, ili vizuelna kontrola, to moe izazvati zamor radnika i pojavu greaka.

13

2.1.3.3 Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pruanje usluge Zahtevi, koji se odnose na proces realizacije proizvoda/pruanje usluge, slede prirodni tok aktivnosti i tok repromaterijala koji poinju prepoznavanjem zahteva korisnika, a zavravaju se isporukom i (eventualno) servisiranjem proizvoda, odnosno uslugama nakon prodaje. Ti su zahtevi prikazani na Slici 8.

Slika 8. Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pruanje usluge

Sa slike se vidi da je planiranje prva faza procesa proizvodnje/pruanja usluga, to jo jednom ukazuje na izuzetan znaaj planiranja uopte. Sledea grupa aktivnosti tie se utvrivanja ta kupac zapravo trai (zahteva, oekuje) i kakav mu proizvod/uslugu ponuditi, pri emu se mora utvrditi moe li organizacija da ispuni njegove zahteve. Kada je u pitanju standardizovana usluga, na primer kupovina rezervnog dela za automobil, sve ove aktivnosti vrlo su jednostavne (kupac treba samo da saopti tip automobila i godinu proizvodnje), ali kod drugih vrsta usluga to nije tako (na primer, kupac eli da postavi raunarsku mreu) i organizacija prvo treba da razjasni zahteve kupca, zatim treba da na osnovu njih utvrdi kakav bi proizvod odgovarao za tu namenu i na kraju mora da oceni moe li to biti uinjeno po prihvatljivoj ceni i u prihvatljivom roku. Veoma znaajan prostor posveen je upravljanju projektovanjem/razvojem novoga proizvoda, kako je prikazano na Slici 9. Treba naglasiti da se ovde razmatra upravljanje procesom projektovanja/konstruisanja/razvoja, iji rezultat treba da bude proizvod/usluga u skladu s ulaznim zahtevom, a treba da se okona u zadatom vremenu i uz troenje zadate koliine resursa, pre svega nansijskih. Ne radi se, dakle, o izradi projektne dokumentacije, kako se to ponekad tumai8.

Kod razmatranja ovog zahteva pojedine rme izjavljuju da se ne bave projektovanjem, jer nemaju licencu za to. U pitanju je zabuna u terminima: po standardu, ISO 9001 projektovanje se odnosi na proces stvaranja novoga ili modikovanog proizvoda, dok u terminima zakona o planiranju i gradnji ovaj termin obuhvata izradu projektne dokumentacije (npr. izrada idejnog projekta).8

14

Slika 9. Zahtevi koji se odnose na projektovanje U delu koji se odnosi na realizaciju proizvoda/usluge, zahtevi standarda vrlo su malobrojni i jednostavni. Koncentracija je samo na nekoliko podruja koje daju sigurnost korisniku da u proizvodu nee biti skrivenih mana i da e, u sluaju potrebe, biti mogue ui u trag svim aktivnostima u toku proizvodnje/pruanja usluga. Razlog je jednostavan pisci standarda smatraju da je proces proizvodnje/pruanja usluga neto to preduzee zna da radi, inae ga na tritu ne bi bilo. Postojanje tehnoloke dokumentacije, obuenih radnika i ispravnih sredstava za rad sami se po sebi podrazumevaju.

Slika 10. Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i pruanje usluga

15

2.1.3.4 Zahtevi koji se odnose na merenja, analize i poboljanja Na Slici 11. prikazani su zahtevi ISO 9001:2000 koji se odnose na merenje, analizu i poboljanja. Pre nego to se prikau zahtevi ovog dela standarda treba istai da su oni u odnosu na sve druge - najtei za razumevanje i primenu. U njima se krije celokupna lozoja upravljanja preduzeem i upravljanja kvalitetom, a znanje ekonomije, ekonomske i matematike statistike apsolutno je neophodno ako se eli potpuno razumevanje svih zahteva.

Slika 11. Zahtevi to se odnose na merenje, analizu i poboljanja.

Zato je ovaj deo standarda tako sloen? Razloga je vie: u njemu je sadran ceo PDCA ciklus, kako je pokazano na slici. Njegova dosledna primena trai stil rukovoenja koji se kod nas ne sree esto, svako merenje treba da bude planirano, polazei od utvrivanja koji podaci treba se da prikupljaju, preko identikacije ta s njima treba da se radi kada jednom budu raspoloivi, do toga ko i kakve odluke treba da donese na osnovu njih. Ovo zahteva da svaki rukovodilac utvrdi koji mu je skup podataka neophodan za rukovoenje i za sagledavanje stanja u oblasti za koju je odgovoran, za svaki znaajni proces treba identikovati kljune veliine koje govore o uinku konkretnog procesa, a zatim za njih treba odrediti granice prihvatljivosti. Ovo je jednostavno samo kada su u pitanju tehnike karakteristike proizvoda (njegove zike i druge osobine), ali je izuzetno komplikovano to uraditi za pratee procese. Kako, na primer, identikovati veliinu koja govori o uinku procesa upravljanja ljudskim resursima? ta je tu granica prihvatljivosti? do povratnih podataka od korisnika vrlo se teko dolazi. Vano je, meutim, istai da se u ovom delu standarda zapravo opisuje mehanizam povratne sprege koji rmi daje dugoronu stabilnost, kako je to prikazano na Slici 12. Sa slike se vidi da je za efektivno upravljanje neophodno prikupiti tri grupe informacija: podatke iz procesa, koje daje sistem kontrole, tzv. glas procesa, a koji govore o tome da li se procesima u preduzeu delotvorno upravlja, podatke sa izlaza iz procesa, koji govore o ostvarenom kvalitetu proizvoda/usluge, podatke sa trita, koji govore o stepenu zadovoljstva kupca/korisnika. Obraeni podaci dostavljaju se rukovodstvu (sistemu upravljanja) koje ih poredi s usvojenom poslovnom politikom i ciljevima i deluje na osnovu utvrenih odstupanja. Ukoliko bar jedna informacija nedostaje, rukovodstvo je u opasnosti da donese pogrenu poslovodnu odluku.

16

Slika 12 Kolo povratne sprege u upravljanju

Problemi lee i u realizaciji korektivnih i preventivnih mera, te uspostavljanju ciklusa kontinuiranog poboljanja. Korektivne mere usmerene su na sistem rukovoenja organizacijom, pri emu se utvruju koreni uzroci nastalih odstupanja esto duboko skriveni s tenjom da se prepoznati problem rei i nikada vie ne ponovi. Ali, otkrivanje korenih uzroka zametan je i nepopularan posao lake je gasiti poar svaki put kad se pojavi. Naalost, korektivne mere uvek su reaktivne sprovode se kada se problem ve desio. Preventivne mere usmerene su na spreavanje nastanka problema, pre svega onih, koji dovode do nezadovoljstva korisnika. Da bi se one pravilno postavile, esto se zahteva da se sprovede detaljna analiza procesa i identikuju rizici od pojave problema, da bi se zatim pogodnim merama (esto prilino skupim, jer se zahtevaju investicije) spreio nastanak problema. Zato mnoge organizacije posluju po principu valjda e sve biti u redu. Kontinuirana poboljanja mogu se sprovoditi sistemom korak po korak i projekat po projekat, kao i kombinacijom ta dva pristupa. Mada je princip korak po korak najlaki za primenu i jeftiniji, on zahteva potpunu promenu kulture organizacije, po principu japanskih kruoka kvaliteta, gde se radnici, najblii problemu, stimuliu da nau pogodno reenje i ovlauju se da ga primene. Naalost, takva je praksa kod nas potpuno nepoznata.

17

2.1.3.5 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Preduzee u svom radu koristi veliki broj dokumenata, od kojih su neki pripremljeni u preduzeu (dokumenta internog porekla), a neki stiu od kupaca ili drugih organizacija (eksterna dokumenta). Na Slici 13. prikazana je jedna mogua struktura dokumentacije kojom preduzee raspolae.

Slika 13 Sistem dokumenata u preduzeu Svim dokumentima kojima preduzee raspolae mora se upravljati, to podrazumeva: pregled i odobravanje dokumenata pre dostavljanja na mesta korienja, osiguranje da su u primeni samo vaea dokumenta, osiguranje da s dokumentima budu upoznati svi, za koje je to vano, sprovoenje izmena radi usaglaavanja s praksom, uvanje i arhiviranje, povlaenje (po prestanku vanosti) i unitavanje zastarelih kopija. Postupak upravljanja pojedinim klasama dokumenata, prikazanim na Slici 13, razliit je, a razliite su i funkcije koje upravljaju dokumentima, tako da za svaku klasu treba denisati pravila upravljanja. Sva su dokumenta vana i meusobno ravnopravna, ali se u mnogim organizacijama dokumentima sistema menadmenta kvalitetom pridaje neprimereno vei znaaj u odnosu na druge klase dokumenata. Na primer, tano se zna kome je sve dostavljena procedura za reavanje neusaglaenosti i ko ima koju kopiju, dok se istovremeno Pravilnik o radu, jedan od najznaajnijih akata preduzea, ne dostavlja nikome, ve se samo zakonskih osam dana istie na oglasnoj tabli preduzea. Takoe, projektna dokumentacija ume da bude u neredu, a tehniki crtei esto postoje samo kao skica, to oteava upravljanje.

18

Dokumenta pojedinih klasa rade se u slobodnoj formi (dopisi, na primer), ili je njihova izrada regulisana standardima (crtei), ili zakonom (ugovori). Dokumentacija sistema menadmenta kvalitetom najee se izrauje u skladu sa smernicama standarda ISO/TR 10013 i ureuje po piramidalnom principu, prikazanom na Slici 14.

Slika 14 Piramida dokumenata sistema menadmenta kvalitetom Namena pojedinih vrsta dokumenata u ovoj piramidi je sledea: Poslovnik (o kvalitetu): opis politike i optih ciljeva, nadlenosti i odgovornosti u celoj organizaciji, nain postizanja usaglaenosti s referentnim standardom. Procedure (dokumentovani postupci): opis procesa/naina rada poslovne funkcije, nain povezivanja aktera u lancu dogaaja, identikacija "vlasnika" procesa i uesnika u procesu, naelne smernice ta, ko i kada treba da uradi. Uputstva (radne instrukcije): opis jedne aktivnosti/postupka rada izvrioca, denisanje standarda dobrog rada, detaljno ta, ko, kada, kako treba da se uradi, postupak beleenja rezultata. Zapisi (evidencije): trag o obavljenoj aktivnosti - ta je uraeno, ko je uradio, kad, koji su rezultati, objektivni dokaz, mogu biti uraeni na obrascu, ili u slobodnoj formi. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omoguavaju da se dokumenta i zapisi dre u elektronskom obliku, na magnetnim ili optikim nosiocima informacije. Nita vie ne mora biti na papiru, izuzev ako je preduzeu lake da koristi papirnu dokumentaciju (ili se nekim drugim obavezujuim dokumentom to zahteva). Vrlo esto postavlja se pitanje koliko dokumenata sistema menadmenta kvalitetom preduzee mora da poseduje. Na to se ne moe dati jednoznaan odgovor. Standard ISO 9001 zahteva da postoje sledea dokumenta: est dokumentovanih postupaka, politika kvaliteta, poslovnik o kvalitetu i zapisi (videti Sliku 13). Oigledno je, meutim, da organizacija mora da dokumentuje sve procese rada gde bi ako nema uputstva za rad moglo doi do greke. O kojim se procesima radi, utvruje sama organizacija.19

Standard ISO 9001 izuzetno insistira na postojanju zapisa objektivnih dokaza o obavljenim aktivnostima i postignutim rezultatima. Neki primeri kategorija zapisa dati u Tabeli 2. Tabela 2 Kategorije zapisa prema standardu ISO 9001:2001 Zapis o preispitivanju od strane rukovodstva Dokaz da proces realizacije i proizvod koji u njemu nastaje ispunjavaju zahteve Ulazni podaci za projektovanje Podaci o obrazovanju, obuci, vetinama i radnom iskustvu Rezultati preispitivanja zahteva to se odnose na proizvod i mere koje proistiu iz zakljuaka sa preispitivanja Rezultati preispitivanja u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloenih mera

Rezultati verikacionih aktivnosti u toku procesa projektovanja Rezultati vrednovanja (validacije) u toku projektovanja i razvoja i rezultati naloenih mera i razvoja i rezultati naloenih mera Rezultati preispitivanja izmena u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloenih mera Rezultati validacije procesa Rezultati ocenjivanja dobavljaa i rezultati preduzetih po osnovu utvrenih ocena mera,

Jedinstvena identikacija proizvoda tamo gde je postavljen zahtev za sledljivost Standardi koji se koriste za kalibraciju ili potvrivanje opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje u sluaju da nema odgovarajueg nacionalnog ili meunarodnog standarda Rezultati kalibracije opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje Dokazi o usaglaenosti proizvoda sa kriterijumima za prijem i identikacija lica, odgovornog za odobravanje isporuke proizvoda Rezultati korektivnih mera Rezultati preventivnih mera

Podaci o imovini korisnika koja je izgubljena. oteena, ili na drugi nain postala nepodesna za upotrebu Ocena validnosti ranije dobijenih rezultata kada se utvrdi da merna oprema ne odgovara zahtevima Rezultati internih provera Opis utvrenih neusaglaenosti i mera, preduzetih za njihovu sanaciju, ukljuujui sva odobrenja za odstupanje

2.2 Postupak primene standarda ISO 9001 Primena standarda ISO 9001 i priprema za sertikaciju sloen je projekat koji troi vreme, novac i radnu energiju. Kao i kod svakog projekta, postavlja se kljuno pitanje: ta je njegov cilj? Razlozi za pokretanje projekta mogu biti razni i neki od njih navedeni su u uvodu ove broure. Meu njima svakako su najvaniji jaanje trine pozicije, zadovoljenje zahteva korisnika, poboljanje efektivnosti i ekasnosti sistema upravljanja u organizaciji. Ostali razlozi koji mogu da iniciraju pokretanje projekta su: izriiti zahtevi kupaca, potreba da se konkurie na tenderima za javne nabavke, moda itd. Kako se navodi u standardu ISO 9001, Usvajanje sistema menadmenta kvalitetom treba da bude strateka odluka organizacije tako da koristi, koje neka organizacija moe da oekuje od ovoga projekta, neposredno zavise od nekoliko kljunih faktora: postavljenih ciljeva, ukljuenja rukovodilaca svih nivoa i njihove spremnosti da pokrenu i sprovedu promene i unapreenja, podrke zaposlenih, naina voenja projekta. Svaki projekat primene standarda jedinstven je u meri, u kojoj je i svaka organizacija jedinstvena. Mada slinosti uvek ima, organizacije se meusobno veoma razlikuju po materijalno-tehnikim resursima, znanju i vetinama zaposlenih, njihovim navikama i meuljudskim odnosima, nainu poslovanja. Standard ISO 9001 o tome kae: Projektovanje i realizacija sistema menadmenta kvalitetom u organizaciji zavise od raznih potreba, datih ciljeva, proizvoda koji se isporuuju, procesa koji se koriste i veliine i strukture same organizacije. Ovaj meunarodni standard nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi sistema menadmenta kvalitetom, niti uniformnost dokumentacije. Prilikom realizacije ove vrste projekata, najvei broj organizacija odluuje se da zatrai spoljanju strunu pomo i angauje konsultanta. Ova odluka ima svoje opravdanje, poto kompetentan konsultant moe da organizaciji znaajno utedi vreme i napore, ali angaovanje konsultanta nije obavezno. Smernice za izbor konsultanta date su u daljem tekstu.

20

ISO organizacija savetuje da projekat primene standarda sadri sledee faze: 1. Utvrdite ciljeve koje elite da postignete. Ciljevi mogu biti: - poboljanje ekasnosti i prota, - obezbeenje da proizvodi i usluge stalno zadovoljavaju zahteve korisnika, - postizanje zadovoljenja korisnika, - poveanje/odravanje uea na tritu, - poboljanje komunikacije i morala u organizaciji, - smanjenje trokova, naroito u vezi s reklamacijama, - poveanje poverenja u proizvodni sistem. 2. Utvrdite ta drugi oekuju od vas. Treba da povedete rauna o interesnim stranama kao to su: - kupci i krajnji korisnici - zaposleni - dobavljai - akcionari - drutvena zajednica 3. Obezbedite i prouite informacije o standardima serije ISO 9000. 4. Primenite standarde serije 9000 u vaem sistemu upravljanja. Odluite da li ete podneti prijavu9 za sertikaciju. Koristite ISO 9001:2000 kao osnovu za sertikaciju. 5. Obezbedite smernice za pojedine aspekte sistema menadmenta kvalitetom. To mogu biti standardi, pomenuti u Tabeli 1. 6. Utvrdite postojee stanje vaeg sistema menadmenta kvalitetom i ocenite gde postoje razlike izmeu vae prakse i zahteva standarda ISO 9001:2000. To moete uraditi sami, ili moete traiti spoljanju pomo 7. Utvrdite koji su procesi potrebni da bi se vaim korisnicima isporuio proizvod u skladu s njihovim zahtevima. Pri tome prouite zahteve odeljka 7. standarda ISO 9001:2000 da biste utvrdili koji se od njih primenjuju na va sistem, a koji ne. 8. Pripremite plan aktivnosti kojima se uklanjaju odstupanja, pomenuta u koraku 6. i razvijaju procesi, pomenuti u koraku 7. Obezbedite resurse za sprovoenje ovih aktivnosti, dodelite zaduenja i pripremite vremenski raspored. 9. Sprovedite va plan. 10. Sprovodite periodine interne provere. 12. Ako vam je to potrebno, podnesite prijavu za sertikaciju kod akreditovane organizacije koja e vas oceniti i potvrditi da je va sistem menadmenta kvalitetom usaglaen sa zahtevima standarda ISO 9001:2000. 13. Nastavite da poboljavate vae poslovanje

Zbog specinosti primene standarda u naim organizacijama, vano je se u projekat ukljue i sledee aktivnosti: - Razmatranje da li zajedno sa standardom ISO 9001 organizacija treba da primeni jo neki standard, na primer ISO 14001 ili ISO 22000 (HACCP). Ako je to sluaj, onda treba obezbediti da se gradi jedan celovit sistem menadmenta, - Imenovanje rukovodioca projekta. Mora se odrediti lice koje e u ime rukovodstva voditi projekt i koordinirati sve aktivnosti. To lice mora biti ovlaeno da donosi izvrne odluke, samostalno ili u konsultaciji s direktorom, - Preispitivanje i auriranje dokumentacije ije se postojanje zahteva zakonom (videti korak 2), - Projektovanje unutranje organizacije (videti korake 4. i 8.), - Obuka rukovodstva i zaposlenih (videti korak 3). Trajanje projekta zavisi od niza preduslova: veliine organizacije, njenog stepena razvijenosti, postojeeg stepena dokumentovanosti procesa rada, prirode proizvodnje, stepena primene elektronskih tehnologija itd. U malim organizacijama projekat se obino realizuje za 6-9 meseci, u srednjim za 12-15 meseci, a u velikim za 18-24 meseca. Za krae vreme nije mogue osigurati primenu osnovnih principa menadmenta, obuiti zaposlene, dokumentovati i primeniti sistem i obezbediti dokumentovane dokaze o njegovoj efektivnosti.

Na osnovu ovoga vidi se da organizacija ne mora da trai sertikaciju, ali da treba da primeni sistem menadmenta kvalitetom jer od toga ima dosta internih koristi.9

21

2.3 Zadaci uesnika u realizaciji projekta primene standarda Kako je reeno, organizacija moe da odlui da samostalno prie realizaciji projekta, ili moe da zatrai pomo konsultanta. Organizacija, koja se opredeli za drugu varijantu, mora biti svesna da se projekat tada realizuje zajednikim naporima i da se na konsultanta moe preneti samo deo ukupnih poslova. Najgora varijanta je da se od konsultanta trai da projekat realizuje u to kraem vremenu i po principu klju u ruke, jer tada nema koristi za organizaciju. Konsultanti ne moraju da budu akreditovani i ne moraju posedovati nikakva ovlaenja ili sertikate da bi se bavili pruanjem konsultantskih usluga. Stoga je za organizaciju vrlo vano da pravilno prie izboru konsultanta, pri emu moe da koristi standard ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za sisteme menadmenta kvalitetom i za korienje njihovih usluga, ali treba znati da usluge dobrih konsultanata imaju cenu, jednako kao i usluge drugih majstora zanata. Zavisno obzir: od ciljeva projekta primene standarda i razloga zbog kojeg se angauje konsultant, organizacija treba da uzme u kompetentnost konsultanta, njegove line osobine, opte obrazovanje, znanje i vetine kojima raspolae, znanje i vetine u oblasti sistema menadmenta kvalitetom, poznavanje standarda i sistema menadmenta, poznavanje metoda i tehnika koje se koriste u oblasti menadmenta kvalitetom, poznavanje zahteva zakona i drugih propisa, poznavanje zahteva za proizvode i procese, praksu u oblasti menadmenta, radno iskustvo, etika pravila kojih se pridrava u radu.

Svi ovi aspekti rada konsultanta nisu uvek jednako vani. Za organizaciju kojoj je sertikat primarni cilj, bie dovoljno da konsultant poznaje postupak pripreme za ocenjivanje. Meutim, to e biti sasvim nedovoljno za organizaciju koja eli da unapredi svoj sistem menadmenta. Tada konsultant treba da bude sposoban da projektuje sistem menadmenta kvalitetom koji treba da slui najviem rukovodstvu da unapredi poslovanje rme i mora biti spreman da demonstrira u emu se to unapreenje sastoji. Organizacija treba da posebnu panju obrati na etike principe kojima se konsultant rukovodi u radu i treba da izbegava one, koji napadno i direktno nude svoje usluge ili dostavljaju ponudu koja im nije traena, kao i one, koji garantuju sertikaciju10. Uobiajena raspodela zadataka izmeu konsultanta i organizacije izgleda ovako: a) Zadaci preduzea Obezbeenje primene osam principa menadmenta, navedenih u taki 2.1.2 ove broure i ukljuenje najvieg rukovodstva u sve aktivnosti projekta u skladu sa planom i denisanim nadlenostima; Imenovanje voe projekta/predstavnika rukovodstva za kvalitet i dodela ovlaenja za upravljanje projektom (moe biti jedno lice); Obezbeenje materijalno-tehnikih i nansijskih resursa za realizaciju projekta, a posebno: - vreme za rad sa konsultantom. Ovo se u prvom redu odnosi na rukovodioce koji su nadleni za odreena podruja rada, ili procese, - lice za tehniku obradu materijala koji se budu pripremali u okviru projekta. Sprovoenje aktivnosti iz svog domena nadlenosti koje budu denisane planom projekta, to globalno obuhvata: - dokumentovanje politike i ciljeva kvaliteta, - prisustvo obuci, - analizu i dokumentovanje procesa rada, - sprovoenje internih provera i preispitivanja, te korektivnih i preventivnih mera.

10

Iza ovakve garancije najee se krije sporazum konsultanta i organizacije za sertikaciju, to ukida svaki smisao nezavisnog ocenjivanja.

22

b) Zadaci konsultanata d) obezbeenje informativnih materijala iz oblasti sistema menadmenta kvalitetom, informisanje organizacije o izvorima takvih materijala i upuivanje na nabavku potrebnih standarda; sprovoenje obuke zaposlenih za razumevanje i primenu standarda, analizu i dokumentovanje procesa, sprovoenje internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadmenta, te druge obuke za kojom se ukae potreba; projektovanje sistema menadmenta kvalitetom koji odgovara potrebama organizacije i zahtevima standarda, te priprema detaljnog plana projekta, sa opisom svih aktivnosti i utvrenim rokovima realizacije, davanje usmenih i pismenih smernica i voenje organizacije prilikom analize i dokumentovanja radnih procesa; uee u sprovoenju internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadmenta kvalitetom; pomo u denisanju korektivnih mera povodom neusaglaenosti, utvrenih tokom internih i eksternih provera. Zadaci organizacije za sertikaciju sistema menadmenta kvalitetom

Ako se organizacija odlui da sertikuje svoj sistem menadmenta kvalitetom, treba da podnese prijavu nekoj od akreditovanih organizacija za sertikaciju. U poglavlju 4. bie vie rei o sertikaciji i postupku njenog sprovoenja, dok emo ovde samo pomenuti da u procesu primene standarda organizacija za sertikaciju ima ulogu: da sprovede objektivno ocenjivanje uspostavljenog sistema menadmenta kvalitetom radi utvrivanja njegove usaglaenosti sa standardom ISO 9001, da izda potvrdu (sertikat) o usaglaenosti uspostavljenog sistema, ako su se za to stekli uslovi, da sprovodi periodini nadzor radi provere da li se uspostavljeni sistem odrava i unapreuje, da prilikom ocenjivanja i nadzora utvruje potrebe za sprovoenjem korektivnih i preventivnih mera unapreenja. i mera

Saglasno pravilima za sticanje i odravanje statusa akreditovane organizacije, konsultanti i organizacije za sertikaciju ne smeju se interesno povezivati poto se tada ne moe garantovani nezavisnost ocenjivanja.

23

3. SISTEMI UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE 3.1 Standardi za sisteme upravljanja zatitom ivotne sredine serija ISO 14000 3.1.1 Ciljevi i namena standarda za upravljanja zatitom ivotne sredine Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se postavljaju preduzeima irom sveta u pogledu sistema upravljanja zatitom ivotne sredine11. Ova serija standarda odreuje da se odgovornost za zatitu ivotne sredine nalazi direktno u rukama menadmenta. Upravo ona lica koja imaju najvei uticaj na politiku preduzea i postupke njene realizacije imaju i ovlaenja da deniu sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zatite ivotne sredine. Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastua zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na ivotnu sredinu, kako lokalno, tako i na svetskom nivou. Javnost trai da preduzea u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Meutim, javnost nije jedini zagovornik zatite ivotne sredine. Mnoga preduzea su takoe prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO 14000. Pored ostalog, preduzea su time elela da preduprede formiranje paralelnih dravnih propisa u ovoj oblasti, jer oni esto umeju da budu neusaglaeni sa meunarodnim kretanjima i veoma optereujui za preduzee. Interesovanje javnosti za ekologiju, koje se zaelo sedamdesetih godina prolog veka, preraslo je u irok svetski pokret. irom planete formirane su mnoge grupe i organizacije za zatitu ivotne sredine. Aktivnosti ovih grupa kreu se od protesta, preko ogranienih ienja okoline, do pritisaka na vlade za uspostavljanje jaeg kontrole u pogledu zatite ivotne sredine. Meutim, pojam jaa kontrola ima razliito znaenje u razliitim zemljama. Dok su neke zemlje ve denisale kaznene mere za one koji narue propise o zatiti ivotne sredine, druge jo nemaju nikakve sline propise, pa na meunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad. Standardi serije ISO 14000 pokuavaju da harmonizuju zahteve u pogledu zatite ivotne sredine koji se postavljaju pred industriju u svim krajevima sveta. Standardi zagovaraju usaglaen pristup koji se moe primeniti bilo gde u svetu. ISO 14000 naziv je za seriju standarda to se odnose na sistem zatite ivotne sredine. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opteg okvira na nivou preduzea za upravljanje sistemom zatite ivotne sredine. U Tabeli 3 prikazani su najvaniji standardi koji spadaju u seriju ISO 14000. Tabela 3- Najvaniji standardi serije ISO 14000 Standardi i smernice ISO 14001:2004 ISO 14004:2004 ISO/AWI 14005 Svrha Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine -- Zahtevi sa smernicama za upotrebu Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine Opte smernice o principima, sistemima i pomonim metodama Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine Smernice za faznu primenu sistema upravljanja ivotnom sredinom, ukljuujui upotrebu vrednovanja uinka u pogledu ivotne sredine Upravljanje ivotnom sredinom Ocena lokacija i organizacija u pogledu ivotne sredine Upravljanje ivotnom sredinom -- Vrednovanje uinka u pogledu ivotne sredine -Smernice Upravljanje ivotnom sredinom Primeri vrednovanja uinka u pogledu ivotne sredine Upravljanje ivotnom sredinom Ocena ivotnog ciklusa Principi i okviri Upravljanje ivotnom sredinom -- Ocena ivotnog ciklusa Zahtevi i smernice Upravljanje ivotnom sredinom -- Ocena ivotnog ciklusa Primeri primene ISO 14042 Upravljanje ivotnom sredinom -- Ocena ivotnog ciklusa Primeri primene ISO 14041 ma odreivanje ciljeva i podruja primene i na analizu skladita Upravljanje ivotnom sredinom -- Renik Upravljanje ivotnom sredinom Ukljuenje aspekata u vezi sa ivotnom sredinom u projektovanje i razvoj proizvoda Upravljanje ivotnom sredinom Komunikacija u pogledu ivotne sredine Smernice i primeri

ISO 14015:2001 ISO 14031:1999 ISO/TR 14032:1999 ISO 14040:2006 ISO 14044:2006 ISO/TR 14047:2003 ISO/TR 14049:2000 ISO 14050:2002 ISO/TR 14062:2002 ISO 14063

11

Umesto termina sistem zatite ivotne sredine najee se koristi oznaka EMS, od engleskog pojma Environmental Management System. Ponekad se ivotna sredina skrauje na S.

24

ISO 19011:2002 ISO/WD 26000 ISO/IEC Uputstvo 66:1999

Uputstva za proveravanje sistema menadmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zatitom ivotne sredine Smernice za odgovornost prema drutvu Opti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i certikaciju sistema upravljanja ivotnom sredinom

Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna, mnogi veliki kupci uslovljavaju svoje dobavljae da moraju da poseduju sertikat za sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, isto kao to se to desilo kada je publikovana serija standarda ISO 9000. Razlog je jednostavan: neka multinacionalna kompanija, CocaCola na primer, ne moe dozvoliti naruavanje svog imida, tako da poslovanje sa dobavljaima koji se ponaaju neodgovorno prema ivotnoj sredini a to znai i prema drutvu - ne dolazi u obzir. U naoj zemlji postoji obimna regulativa, posveena zatiti ivotne sredine i sve je vie primera izricanja visokih kazni onima koji ne potuju propise. Projekat za izgradnju bilo kog industrijskog objekta obavezno sadri i osvrt na uticaj tog objekta na ivotnu sredinu, dok odreene vrste postrojenja moraju imati i detaljan elaborat u kojem se, pored ostalog, razmatraju mogui rizici i posledice havarije. Oekuje se da e kretanja na tritu, dravni propisi i sve vei pritisak drutvenih grupa naterati veinu preduzea da povedu vie rauna o zatiti ivotne sredine, to e obezbediti plodno tle za primenu standarda serije ISO 14000. Standardi obuhvataju vie podruja: Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, Provera (ocenjivanje) sistema zatite ivotne sredine, Ocenjivanje efekata sistema zatite ivotne sredine, Oznaavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na ivotnu sredinu, Ocenjivanje ivotnog ciklusa proizvoda, Aspekti zatite ivotne sredine u standardima za proizvode.

15 Podruja na koja se odnose standardi serije ISO 14000

Ova podruja prikazana su na Slici 15. Slino kao kod serije ISO 9000, u oblasti zatite ivotne sredine preduzea se sertikuju samo prema standardu ISO 14001. Ostali standardi iz serije ISO 14000 koriste se kao smernice za razjanjenje zahteva, traenje pravih denicija ili dopunskih objanjenja.

25

3.1.2 Zahtevi standarda ISO 14001 Struktura standarda ISO 14001 prikazana je na Slici 16, ali je za razumevanje njegovih zahteva neophodno prvo usvojiti nekoliko kljunih termina koji se odnose na zatitu ivotne sredine. Upoznavanje s terminima tim je vanije to je obaveza u pogledu upravljanja sistemom zatite ivotne sredine danas premetena sa nivoa referenta na nivo vlasnika/direktora preduzea. Evo objanjenja nekoliko najvanijih termina: ivotna sredina: Okruenje u kome organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. Okruenje se protee od organizacije, do globalnog sistema. Sistem zatite ivotne sredine: deo opteg sistema menadmenta neke organizacije, koji ukljuuje organizacionu strukturu, planiranje, raspodelu odgovornosti, metode, postupke i resurse neophodne za denisanje, primenu, sprovoenje, analizu i odravanje politike zatite ivotne sredine i upravljanje aspektima u vezi sa ivotnom sredinom. Radi se, dakle o upravljaki pristup primenom kojeg se pitanjima zatite ivotne sredine pristupa na sistematski, strukturiran i dokumentovan nain. Aspekt ivotne sredine: Element aktivnosti, ili proizvoda, ili usluga neke organizacije koji moe da doe u do interakciju sa ivotnom sredinom. Uticaj na ivotnu sredinu: Svaka promena ivotne sredine, pogoranje ili poboljanje, koja je potpuno ili delimino rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga organizacije. : Merljivi rezultati sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, ostvareni upravljanjem aspektima ivotne sredine na osnovu politike zatite ivotne sredine, optih i posebnih ciljeva.

Slika 16. Struktura standarda ISO 14001 3.1.2.1 Politika u vezi sa ivotnom sredinom Standard zahteva da najvie rukovodstvo organizacije denie i sprovede politiku zatite ivotne sredine. Ova politika treba da bude dokumentovana, usklaena sa prirodom poslovanja organizacije i mora da ukljui opredeljenje za stalno usavravanje, za spreavanje zagaenja i za obezbeenje neprekidne usaglaenosti sa primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na zatitu ivotne sredine. Politika zatite ivotne sredine pokazuje opredeljenje rukovodstva, njegovu predvodniku ulogu i daje smernice za organizaciju u pogledu zatite ivotne sredine. Ona je odraz namera, vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i slui kao osnova za denisanje i preispitivanje ciljeva u pogledu zatite ivotne sredine. Politika zatite ivotne sredine mora biti saoptena zaposlenima i dostupna javnosti. Ovaj poslednji zahtev vrlo je ozbiljan i obavezuje organizaciju da uini sve to moe da javnost ne izgubi poverenje u nju.26

3.1.2.2 Planiranje sistema zatite ivotne sredine Planiranjem sistema zatite ivotne sredine utvruje se: - kako organizacija utie na ivotnu sredinu, - koji se zakonski i drugi zahtevi postavljaju pred organizaciju u pogledu zatite ivotne sredine, - ta organizacija stavlja sebi u zadatak u pogledu zatite ivotne sredine, - koje aktivnosti e se sprovesti u pogledu zatite ivotne sredine, u kojim rokovima i ko e za njih biti odgovoran. a) Aspekti i uticaji u vezi sa ivotnom sredinom

Planiranje poinje utvrivanjem aspekata12, tj. odreivanjem koji proizvodi, procesi ili aktivnosti organizacije utiu na ivotnu sredinu i kakva je priroda tog uticaja. Panja se poklanja aspektima kojima organizacija moe sama da upravlja (na primer, sagorevanje goriva u kotlarnicama), ali i onima na koje moe samo da utie (na primer, graevinski radovi koje obavljaju njeni podugovarai). Zatim se iz ukupnog spiska utvrenih aspekata izdvajaju oni, koji u znaajnoj meri utiu na ivotnu sredinu, kako bi se na njih moglo delovati. Postupak analize uticaja na ivotnu sredinu i utvrivanja znaajnih aspekata prikazan je na Slici 17.

Slika 17 Postupak sprovoenja analize aspekata i uticaja na ivotnu sredinu

Ova faza planiranja moe da bude vrlo sloena i zato mora da postoji dokumentovani postupak po kojem e se sprovesti analiza aspekata. Standard ISO 14001 ne propisuje detalje u vezi s ovim postupkom, tako da svaka organizacija sama odluuje kako e pristupiti analizi svojih aspekata13.

12 13

Videti termine u 3.1.2. Smernice za pripremu ovoga postupka mogu se nai (delimino) u Pravilniku o analizi uticaja objekata, odnosno radova na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, broj 61/92) 27

U Tabeli 4. dat je primer identikacije aspekata i uticaja u vezi sa ivotnom sredinom. Tabela 4. Primer identikacije aspekata i uticaja u vezi sa ivotnom sredinom Aktivnost/proizvod/proces Aktiv