Istorija i Tehnoloski Razvoj Liftova

8/13/2019 Istorija i Tehnoloski Razvoj Liftova

http://slidepdf.com/reader/full/istorija-i-tehnoloski-razvoj-liftova 1/6

Istoriski razvoj

Potrebe vertikalnog transporta, ljudi i robe su jos u antičkom dobu inspirisale graditelje i

arhitekte. Prvi pisani tragovi navode rimskog arhitektu Vitruviusa, koji navodi Arhimedov izum i

gradi prvi poznati lift, najverovatnije 236 godine stare ere. Konstrukciju je činila korpa povezana

užetom od konoplje. Lift ovog tipa je instaliran u manastirima Sinaja u Egiptu.

U 17. veku upotreba liftova se svodila na vojne i ratne potrebe. Postoje pisani dokazi o

upotrbi tehnologije za podizanje i pozicioniranje oružja (ovna) u cilju rušenja utvrđenja. Ovakve

naprave su naročito bile u upotrebi u francuskoj i engleskoj.

Prvi liftovi koji su koristili sistem zavrtnja, što je bio prvi ozbiljniji korak u tehnologiji

liftova, su 1793 godine našli svoje mesto u Zimskoj palati u blizini Moskve. Konstruktor lifta je bio

veliki carski graditelj Ivan Kulibin.

Sve do Industriske revolucije, glavni pogon su prdstavljali ljudska ili životinjska snaga, u

izvesnim slučajevima vodena snaga.

Slika 1.1.: Otisov parni lift.

1880 godine je za pogon lifta upotrebljen električni motor.



Tehnologije vertikalnog transporta

Demografski trendovi u svetu su oblikovali savremenu arhitekturu. Potreba za prostorom je

insistirala na gradnji visokih poslovnih i stambenih zgrada. Pretpostavlja se da u Evropi postoji oko

4,8 miliona liftova. Njihova potrošnja se kreće u opsegu 3 do 5 % potrošnje objekta, gde je

instaliran sistem a trećinu čine liftovi u stambenim objektima.

Liftovi se sastoje iz uobičajenih elemenata: kabine, vrata, osvetljenja, ventilacije i pogona sa

odgovarajućim upravljačkim sistemom. Postoje dve glavne klase liftova: hidraulični i trakcioni

(vučeni), trakcioni se dalje mogu podeliti na one sa i bez prenosnika (reduktora).

Slika 1.2.: Trenutna tehnologija u odnosu na visinu objekta.

Trakcioni liftovi

Trakcioni liftovi imaju najširu primenu, rade se za brzine od 0,2 m/s do 17 m/s, mogu biti

namenjeni i za prevoz robe, teretni sa maksimalnom dozvoljenom masom i preko 10.000 kg,

naravno pri malim brzinama.

Kod trakcionih liftova kabina je obešena, nosećim užetom o kotur, koji je u direktnoj vezi sa

pogonskim delom. Težina kabine je balansirana kontrategom, čija je masa jednaka masi kabine i

50% od maksimalne dozvoljene mase tereta. Svrha kontratega je da odr žava gotovo konstantnom

ukupnu potencijalnu energiju sistema, da obezbedi lakši rad motornog dela i eliminiše trzaje.

Tradicionalno su kao pogonski motori upotrebljavani jednosmerni motori, zbog svoje lakeregulacije brzine. Razvojem upravljanja, dolazi do angažovanja asinhronih i sinhronih motora.



Slika 1.3.: Instalacija trakcionog lifta.

Postoje dve vrste trakcionih liftova. Sa reduktorom, koji smanjuje brzinu i prilagođava je

potrbama brzine putovanja i bez reduktora, gde je direktno na pogonsku osovinu montiran

pokretački sistem. Liftovi sa reduktorom koriste se za aplikaciju u objektima od 7 do 20 spratova.

Redukcioni mehanizam omogućuje upotrebu jeftinijih pogonskih motora. Brzina rotacije



pogonskog motora je velika. Liftovi bez reduktora imaju nominalne brzine od 2,5 m/s do 10 m/s.

Ako se treba putovati 5m/s a prosečna veličina nosećeg kotura je 0,75m, brzina motora je 128 rpm.

Hidraulični liftovi

Hidraulični liftovi imaju široku primenu zbog svoje niske cene i lake ugradnje, naročito u

objektima srednje gradnje do 7 spratova.

Slika 1.4.: Instalacija hidrauličnog lifta.

Kod ovih liftova, hidraulični cilindar pokreće kabinu. Električni motor pokreće pumpu koja

ulje iz cilindra pod pritiskom gura u pogonski klip. Ventili regulišu brzinu protoka ulja. Mogu biti



teleskopski ili sa užadima. Oglavnom hidraulični liftovi nemaju kontrateg, pri putovanju nadole,

energija kočenja se pretvara u toplotu. Obično je brzina ovakvih liftova mala i kreće se do

maksimalno 1m/s. Glavni problem je ograničenost dozvoljene visine na oko 20m. Za veće visine

putovanja, bili bi potrebni cilindri većeg obima da bi se sprečile bočne deformacije sistema, a to

pored materijala povećava i količinu pogonskog fluida (ulja) i izlazi iz ekonomske isplativosti

njegove primene.

Slika 1.5.: Hidraulički lift sa užetom i kontrategom.

Otis sistem

OtisGen2 sistem električnog lifta je tehničko rešenje gde je implementirana upotreba čeličnog

kaiša umesto čeličnih užadi. Ovo je doprinelo u značajnom smanjenju obima nosećeg i pogonskog

vr atila a samim tim i smanjenje potrebnog prostora za pogonski sistem. Motor je uvek smešten na

vrhu liftovskog okna. Pogonski motori su sinhroni motori sa permanentnim magnetima ili

jednosmerni motori. Kontrateg i liftovska kabina su na suprotnim karajevima nosećeg kaiša.

Slika 1.6.: Otis pogonski motor objedinjen sa nosećim vrtilom.

Kone sistem



Kone EcoDisc sistem električnog lifta je tehničko rešenje gde je izostavljena potreba za

mašinskom sobom. Upotrebljen je sinhroni disk motor sa permanentnim magnetima, i smešten je u

samom liftovskom oknu, sa strane liftovske kabine i integrisan je sa šinskim sistemom koji

omogućuje kretanje kontratega. Noseći čelični kablovi povezuju kontrateg preko remenice motora

na vrhu liftovskog okna kabinu lifta. Kablovi su usidreni na vrhu okna u sidrištima i konstantno su

napregnuti težinom kabine lifta i kontratega.

Slika 1.7.: Kone princip lifta.

Documents

Istorija i Tehnoloski Razvoj Liftova