Историја уметности

БАРОКПоследњи велики европски стил.

Одлике барока :

Барокна уметност се развила у Италији, у Риму и околини. Током 17. века Италија престаје да буде уметнички центар Европе; Откирћем Америке стварају се нова уметничка средишта у Шпанији, Француској, Фландрији, Холандији и Енглеској.

Уметност барока по много чему је супротност уметности ренесансе. Ренесанса тежи миру и јасноћи док је барок склон покрету и страстима. Композиција симетрије ренесансе је замењена асиметријом барока, пуна је немира и узбуђења са разбијеним распоредом фигура и са тежњом да изазове што више утисака и јаких емоција а то се највише постигло сликању светло-тамног. Барок је у основи уметност једног пословног, трезвеног друштва. Барок слика и оно што се раније презирало и ретко сликало: пејзаж, мртву природу, ентеријер, животиње, цвеће, композиције из свакидашњег живота; и оно што се раније са гнушањем одбацивало: болест, умор, старост, ружноћу и распадање...

У архитектури се јавља нови стил као тежња ка раскоши, сјају и претераном украшавању. Грађевине гледане споља дају утисак огромног, бескрајног богатства а изнутра безграничаног простора и велике раскоши...

Националне особености се јаче истичу, тако да се италијански барок знатно разликује од француског, а још више од холандског. У Италији, Шпанији и Фландрији барок је био уметност контрареформације, док се у Француској барокна уметност развијала као једна клацистичка варијанта.

Скулптуру барока одликује фигура јаких покрета и извијених облика која у изразу лица исказује јаке страсти: заност, бол, мржњу. Под утицајем позоришне и сценске уметности уопште, и у вајарство улазе патетика и театралност.

Барок са својом последњом фазом рококо је последњи велики западноевропски стил.

Архитектура

За главне носиоце покрета контрареформације у Италији, језуите, у Риму

је крајем 16. века изграђена црква Ил Ђезу (Црква пресветог имена Исусовог) коју је 1551. осмислио св. Игнације Лојала. Ова црква представља прву истински барокну фасаду и она је постала узор црквене грађевине за следећих 250 година.Опис: Једнобродна грађевина са бочним капелама уместо бродова и са великом куполом над укрсницом. Унутрашњи простор има сценско, позоришно решење, створено драматичним односом недовољно осветљеног простора брода и блештаве светлости у источном-олтарском делу цркве. Барок као и раније готика, истиче улаз у цркву и апсидални(лучни свод) простор-две најглавније тачке које осећања верника усмеравају у жељеном правцу.

Тргови су главни елемент барокног урбанизма, углавном су затворени, елиптичних основа, динамизираног простора, организовани помоћу вертикалних акцената (ступови, обелиск, фонтане) – Најпознатији је свакако Трг Св. Петра у Риму, унутар Ватикана. Бернинија, из 1657. године.

Франческо Боромини- архитекта развијеног барока.

Црква Сан Карло але кватро фонтане – први пример таласастог зида.

Ђовани Лоренцо Бернини (архитекта, скулптор, уметник градских

фонтана)- је у Риму саградио низ грађевина које су знатно допринеле специфичном изгледу овог града. Најчувенија дела су му црква Сант Андреја

Црква Сан Иво дела сапиенца, у облику шестокраке

звезде.

на Квириналу у Риму, колонада пред црквом св.Петра у Риму,Скала Ређа (краљевске степенице) у Ватикану..

Архитектура барока у Француској – барокни класицизам

ВЕРСАЈ –Први краљевски замак крај Париза, резиденција француских краљева изграђена је за време владавине Луја XIII, међутим најважнији радови на изградњи и уређ ењу завршавају се у време Луја XIV. Читав средњи део заузима чувена Галерија огледала, док се бочно од ње налазе Салони рата и мира. Ентеријер је богат стаклом, вишебојним мермером, сликарским и вајарским делима. Паркови Версаја са воденим огледалима, фонтанама, подсеченим дрвећем и алејама цвећа чине ремек-дело хортикултуре: Постали су појам за стил француског врта, који се одликује геометријском правилношћу, симетријом и наглашеном централном осом. Свим радовима у Версају руководио је Лебрен. Он је урадио већи део сликане декорације у просторијама дворца, према његовим цртежима рађене су таписерије, намештај и декоративна скулптура. Версај је постао узор архитектуре великих размера у целој Европи. У Немачкој, Аустрији, Шпанији и Русији грађене су сјајне палате версајског типа, па је цео један велики град, као што је Петровград, изграђен током 18. Века у барокном стилу. За ту сврху Петар Велики је позвао угледне западноевропске архитекте.

Фонтана ди Треви (итал. Fontana di Trevi) је једна од најпознатијих скулптура из периода барока у Риму. Име је добила по риону Треви. Архитекта фонтане је био Николо Салви.

У Венецији црква Santa Maria della Salute

Лувр Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура. Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.

Архитектура барока на нашим просторима- јавља се само у Словенији, ужој Хрватској, Славонији, Далмацији и Војводини.-Велика архитектонска делатност у 17. Веку одвијала се у Дубровнику- чију је потребу за изградњом изазвао велики земљотрес 1667.године. По плану Бугалинија, италијанског архитекте из Урбина, у Дубровнику се гради катедрала у духу римског барока. Цркву Св. Влаха градио је под утицајем венецијанског барока венецијанских архитеката. Идеал барокне грађевине остварен је у Дубровнику изградњом језуитске цркве Св. Игнација , Дубровачког Колегија и степеништа којим се успиње на трг на коме се налазе грађевине.

-Барокне цркве у Словенији грађене су такође по угледу на италијанске барокне цркве, јер су и сами градитељи углавном били италијани. Андрија Поцо- архитекта и скулптор пројектовао је катедралу у Љубљани. Истом типу припада Уршулинска црква у Љубљани са низом стубова на фасади. Дорнава код Птуја је барокни дворац-једно је од најзначајнијих светковина барокне архитектуре.

-У барокном стилу изграђене су четири цркве у Сент Андреји, сви манасири карловачке митрополије постепено добијају барокне звонике, као Крушедол, Хопово, Велика Ремета и други, а пуну победу барокног стила означава Саборна црква у Сремским Карловцима.