„ŽITOPROMET MLIN“ AD - Sentella

„ŽITOPROMET-MLIN“ AD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2018.

1. OPŠTE INFORMACIJE O PRIVREDNOM DRUŠTVU

Pravno lice „ŽITOPROMET-MLIN“ AD bavi se proizvodnjom mlinskih proizvoda, proizvoda od

testenine, hleba i peciva, trgovinom na veliko, trgovinom na malo. Šifra delatnosti je 1061. Društvo

je osnovano 26.06.1991. na bazi akta o osnivanju kao akcionarsko društvo.

Vlasnik Društva je Đurović Predrag 100,00 %

Privatizacija Društva izvršena je u 2003. godini na osnovu kupoprodajnog ugovora.

Sedište Društva je u Senti, Arpadova 104.

Na dan 31.12.2018. godine, društvo ima 170 zaposlena radnika. Na dan 31.12.2017. godine u Društvi

je bilo 195 zaposlena radnika.

Finansijski izveštaji za 2018. godinu odobreni su pod datumom 25.03.2019. godine od strane

izvršnog direktora za finansijsko – komercijalnih poslova.

U skladu sa članom 6. Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, 62/13 i 30/18 –u daljem

tekstu: Zakon) Društvo je razvrstano u srednje pravno lice, dok je prema članau 21. Zakona o

reviziji obavezno je da izvrši reviziju finansijskih izveštaja.

Društvo sastavlja i prikazuje i pojedinačnih finansijskih izveštaja, kao i konsolidovane finansijske

izveštaje.

Na osnovu Odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta donete od strane Skupštine društva

24.08.2015. godine, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije donela je Rešenje o brisanju iz

Registra javnih društva br. 4/0-31-3354/3-15 od 11.12.2015. godine. Na osnovu Rešenja, Društvu je

prestalo svojstvo javnog društva u skladu sa članom 70. stav 1. tačka 2. i stavom 3. a u vezi sa

članom 123. Zakona o tržištu kapitala, i članom 5. stav 1. i stav 3. Pravilnika o načinu prestanka

svojstva javnog društva i postupka isplate nesaglasnih akcionara u slučaju isključenja akcija sa

regulisanog tržišta, odnosno MTP. Društvo nema obavezu sastavljanja Godišnjeg izveštaja o

poslovanju, kao ni obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti

Republike Srbije.

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja

Priloženi finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji.

Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS“, broj 62/2013 i 30/18), propisano je da pravna lica

koja su razvrstana u srednja pravna lica mogu za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i

obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, da primenjuju Međunarodne računovodstvene

standarde (MRS), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (tzv.

„puni“ MRS/MSFI). Rešenjem Ministarstva od 13. marta 2014. Godine, koje je objavljeno u

Službenom glasniku RS br. 35 od 27.marta.2014, godine utvrđeni su i objavljeni prevodi osnovnih

tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda finansijskog

izveštavanja, Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje, usvojeni od strane Odbora, kao i

povezanih IFRIC tumačenja.

Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI IFRIC i sa njima

povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na

dan 31.decembra 2014. godine.

Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i

objavljeni, pa stoga nisu ni primenjeni prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja. Shodno

navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja računovodstvenih

propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja

Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim u

saglasnosti sa MSFI i MRS.

Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem periodu, a koji još uvek

nisu zvanično prevedeni i usvojeni u Republici Srbiji

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su

sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati od strane Odbora za međunarodne

računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog

izveštavanja, iako su stupili na snagu 01.januara.2016. godine i kao takvi su primenljivi na

finansijske izveštaje za izveštajni period, još uvek nisu zvanično prevedeni i objavljeni od strane

Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

- Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: prezentacija” - Prebijanje finansijskih sredstava i

finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2014. godine);

- Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 - “Investicioni entiteti” (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

- Izmene MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine” - Obelodanjivanja o na doknadivom iznosu

nefinansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2014. godine),

- Izmene MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje” –Novacija derivata i

nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2014. godine);

- IFRIC 21 “Dažbine” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2014. godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38)

koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2010--2012”, objavljenog od

strane IASB-a u decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i

pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014.

godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) koje su rezultat projekta

godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2011-2013”, objavljenog od strane IASB-a u

decembru 2013. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

- Izmene MRS 19 “Primanja zaposlenih” - Definisani planovi doprinosa (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine);

- Izmene različitih standarda (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) koje su rezultat projekta

godišnjeg unapređenja standarda, “Ciklus 2012-2014”, objavljenog od strane IASB-a u

septembru 2014. godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje

teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MSFI 11 “Zajednički aranžmani” - Računovodstveno obuhvatanje sticanja interesa u

zajedničkim aranžmanima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2016. godine);

- MSFI 14 “Regulatorni računi razgraničenja” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“- Inicijativa u vezi obelodanjivanja (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 38 „Nematerijalna ulaganja“ -

Pojašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ilinakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 41 „Poljoprivreda“ - Poljoprivreda:

Zasadi kao osnovna biološka sredstva (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji“ - Metod udela u pojedinačnim finansijskim

izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016.

godine);

- Izmene MRS 28 „Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ i MSFI 10

„Konsolidovani finansijski izveštaji“ - Prodaja ili unos imovine između investitora i njegovog

pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 28 „Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate “MSFI

10„Konsolidovani finansijski izveštaji“ i MSFI12 “Obelodanjivanje o učešćima u drugim

entitetima” - Primena izuzeća od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na

danili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmene MRS 28 „Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate “MSFI

10„Konsolidovani finansijski izveštaji“ i MSFI12 “Obelodanjivanje o učešćima u drugim

entitetima” - Primena izuzeća od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na

danili nakon 1. januara 2016. godine);

- Izmjene Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 7 „Izvještaj o tokovima gotovine”

– Inicijativa za objelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.


- Izmjene MRS 12 „Porez na dobitak” – Priznavanje odloženih poreskih sredstava za

nerealizovane gubitke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2017. godine);

- Izmjene MSFI 12 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koja

su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja

neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene MSFI 12 su na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine).

Pored napred navedenih izmena, postoje i određena odstupanja između zakonske regulative u

Republici Srbiji i MRS/MSFI. Ova odstupanja se odnose na sledeće:

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa formatom, odnosno na obrascima propisanim

od strane Ministarstva finansija koji nisu u potpunosti usaglašeni sa zahtevima MRS ;

Vanbilansna sredstva i obaveze prikazana su u Bilansa stanja Ove stavke po definiciji

MRS/MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze;

Novi standardi, tumačenjai izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu

Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su

sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati su od strane Odbora za međunarodne

računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog

izveštavanja, još uvek nisu stupili na snagu, niti su zvanično prevedeni i objavljeni od strane

Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva:

- MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.


- MSFI 15 “Prihodi iz ugovora sa klijentima” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2018. godine);

- MSFI 16 „Lizing“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019.

godine);

- Izmene MSFI 2 „Plaćanje akcijama – klasifikacija i merenje transakcija“ (na snazi za godišnji

izveštajni period koji počinje na dan 1 januara 2018. godine ili kasnije, sa podržanom ranijom

primenom);

- MSFI 17 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.


- Izmjene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ – Primjenom MSFI 9 „Finansijski instrumenti” sa

MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2018. godine ili na datum prve primjene MSFI 9 “Finansijski instrumenti”),

- Izmjene MSFI 9 „Finansijski instrumenti” – Karakteristike plaćanja unaprijed sa negativnim

kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019.

godine);

- Izmjene MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izvještaji“ i MRS 28 „Investicije u pridružene

entitete i zajedničke poduhvate“ - Prodaja ili prеnоs srеdstаvа između investitora i pridruženog

entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmjene (datum stupanja na snagu odgođen na

neodređeno vrijeme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udjela);

- Izmjene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ – Dugoročni

interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine);

- Izmjene MRS 40 „Investicione nekretnine” – Prenos investicionih nekretnina (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

- Izmjene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016.

godine)“ koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem

otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene MSFI 1 i MRS 28 bi trebalo da budu

na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

- Izmjene raznih Standarda na osnovu „Unapređenja MSFI (period od 2015. do 2017. godine)“

koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem

otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene bi trebalo da budu na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine);

- IFRIC 22 „Razmatranje transakcija i avansa u stranim valutama” (na snazi za godišnje periode

koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

- IFRIC 23 „Neizvijesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak“ (na snazi za godišnje periode

koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana

Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i

preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2014 i 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u

Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za

privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Službeni glasnik RS”, broj 95/2014 - u daljem tekstu:

Pravilnik o kontnom okviru).

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI pretpostavlja primenu značajnih

računovodstvenih procena. Takođe, zahteva se od rukovodstva Društva da koristi svoje prosuđivanje

prilikom izbora i primene računovodstvenih politika. Pozicije finansijskih izveštaja koje zahtevaju

značajnije procene, odnosno procene koje su od materijalnog značaja za finansijske izveštaje

obelodanjene su u tekstu koji sledi.

Finanisijski izveštaji za 2018. godinu sastavljeni su u skladu sa konceptom istorijskog troška, osim

ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u delu koji se odnosi na

računovodstvene politike.

2.2. Prezentacija finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca

finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( Sl. Glasnik

RS” br.95/2014, 144/2014).

Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i

sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik

RS“, broj 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu

valutu u Republici Srbiji.

2.3. Uporedni podaci

Uporedni podaci, odnosno početna stanja, prikazana u finansijskim izveštajima predstavljaju podatke

iz finansijskih izveštaja za 2017. godinu.

2.4. Preračunavanje stranih valuta

Valuta za prikazivanje i funkcionalna valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva vrednuju se i prikazuju u dinarima (RSD), koji

predstavljaju valutu za prikazivanje.

Poslovne transakcije i stanje u stranoj valuti

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD), koji je u isto vreme i funkcionalna valutau

Republici Srbiji. Iznosi su iskazani u dinarima, zaokruženi na najbližu hiljadu osim ako nije drugačije

naznačeno.

Poslovne transakcije nastale u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu (RSD)

primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Poslovne promene u stranoj valuti su

preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je

važio na dan poslovne promene.

Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema

srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim

sredstvima plaćanja u toku godine na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Društva, kao

prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda.

Potraživanje u koje su ugrađene valutna klauzula preračunate su u dinare po srednjem kursu valute

koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u bilansu

uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika u okviru

kategorije ostalih prihoda/rashoda.

Zvanični kursevi valuta koji su korišćeni za preračun deviznih pozicija Bilansa stanja u dinare, bili su

sledeći:

31.12.2018. 31.12.2017.

EUR 118,1946 118,4727

2.5. Primena pretpostavke stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom stalnosti poslovanja Društva, tj. pod

pretpostavkom da će ono nastaviti da posluje tokom neograničenog vremenskog perioda u doglednoj

budućnosti.

Rukovodstvo Društva je svesno okolnosti da su kratkoročne obaveze Društva sa stanjem na dan

31.12.2018. godine veće od obrtne imovine za iznos od 251.430 hiljada dinara (2017. god: 174.300

hiljada dinara), što ukazuje da postoje materijalno značajne neizvesnosti koje mogu da izazovu

sumnju u sposobnost Društva da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja.

Rukovodstvo Društva, zajedno sa vlasnicima, preduzima mere u cilju konsolidovanja finansijskog

stanja. Ne postoji namerava rukovodstva da pokrene postupak likvidacije ili da prestane da obavlja

poslovanje. U skladu sa tim, procena rukovodstva je da će Društvo biti u stanje da nastavi poslovanje

u skladu sa načelom stalnosti poslovanja.

3. PRIKAZ PRIMENJENIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa računovodstvenim politikama navedenim u

tekstu koji sledi. Ove računovodstvene politike primenjuju se dosledno na sve prikazane godine,

izuzev ukoliko nije drugačije naznačeno.

3.1. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može indetifikovati.

Računarski softver

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju

softvera u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u

periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima

koje kontroliše Društvo i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od

godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage

tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih opštih troškova.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog

korisnog veka upotrebe 5 godina.

Računarski softveri, bilo zasebno stečeni bilo interno stvoreni, se nakon početnog priznavanja iskazuju

po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne akumulirane gubitke

od umanjenja vrednosti.

3.2. Nekretnine, postrojenja i oprema

Početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje

sredstva, vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nabavna vrednost/cena koštanja priznaje se

kao sredstvo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

verovatno je da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Društvo; i

nabavne vrednost/cena koštanja se može pouzdano utvrditi.

Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnina, postrojenja i opreme sadrži sledeće: fakturnu cenu (u

koju su uključene uvozne takse i porezi koji se ne mogu refundirati umanjena za sve vrste popusta i

rabata), sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju (kao što su

troškovi: zatrpavanje peskom, iskop zemlje, malterisanje, betoniranje, nasipanje i nabijanje zemlje,

isporuka materijala ili nabavka, montaža itd.) i stanje koje je neophodno da bi ono funkcionisalo na

način kako to očekuje rukovodstvo, kao i sve inicijalno procenjene troškove demontaže, uklanjanja

sredstva i obnove područija na kome je sredstvo smešteno, što predstvalja obavezu koja je nametnuta

Društvu prilikom njegovog sticanja ili u toku njegove upotrebe.

Naknadni izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu priznaju se kao sredstvo samo kada se tim

izdacima poboljšava stanje sredstava iznad njegovog prvobitnog standardnog učinka (produženje

korisnog veka trajanja, povećanje kapaciteta, unapređenje kvaliteta proizvoda po osnovu izvršene

nadogradnje mašinskih delova, uvođenje novih proizvodnih procesa kojima se smanjuju troškovi

poslovanja i dr.). Troškovi servisiranja, tehničkog održavanja (farbanje, krečenje skidanje,

demontaža, prevoz, utovar, istovar, rušenje itd.), manje popravke ne povećavaju vrednost sredstva,

već predstavljaju rashod perioda.

U nekretnine, postrojenja i opremu razvrstavaju se i alat i inventar čija se pojedinačna nabavna cena u

vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem

objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Nekretnine, odnosno zemljište i građevinski objekti, se nakon početnog priznavanja vrednuju po

modelu revalorizovane vrednosti. Ovaj model podrazumeva njihovo vrednovanje po procenjenoj fer

vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja

vrednosti.

Postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja vrednuju po modelu nabavne vrednosti. Ovaj

model podrazumeva njihovo vrednovanje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu

amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u

zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati

ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena

vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Troškovi tekućeg održavanja sredstava terete Bilans

uspeha perioda u kome su nastali.

Amortizacija nekretnina se obračunava primenom proporcionalane metode na njihovu procenjenu

vrednost , umanjenoj za rezidualnu vrednost tokom procenjenog korisnog veka trajanja , dok se

amortizacija postrojenja i opreme se obračunava na njihovu nabavnu vrednost. Zemljište se ne

amortizuje. Procenjeni korisni vek trajanja, odnosno stope amortizacije, po grupama sredstava su:

Korisni vek trajanja

(u godinama) Stope amortizacije

Građevinski objekati

visokogradnje i niskogradnje

armiranobetonske kostrukcije

Građevinski objekti

niskogradnje s donjim strojem

Građevinski objekti

visokogradnje drvene

konstrukcije

Ostali građevinski objekti

40-77

25-33,33

20

10-17

1,30 %-2,50%

3 % - 4 %

5 %

6 % - 10%

Oprema proizvodna i prenosna

oprema i brodovi

Pogonski i poslovni inventor,

avionic i šinska vozila

Nameštaj, poslovni inventar, u

trgovini, ugostiteljstvu I turizmu

6 -8

10-17

5-9

12,50 % - 16,60 %

6 % - 10%

11 % - 20 %

Kancelarijska oprema 4-7 15,50 % - 25,00 %

Korisni vek upotrebe sredstava i rezidualna vrednost se proveravaju i po potrebi koriguju na datum

svakog bilansa.

Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme počinje od prvog narednog meseca kada se

sredstva stave u upotrebu.

Dobitak ili gubitak nastao zbog prestanka priznavanja sredstava utvrđuju se kao razlika između neto

dobitaka od otuđenja, ukoliko ih ima, i knjigovodstvene vrednosti sredstva i priznaju se u okviru

ostalih prihoda/rashoda.

3.3. Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava

Za sredstva sa neograničenim procenjenim korisnim vekom trajanja ne sprovodi se obračun

amortizacije. Ova sredstva testiraju se na umanjenje vrednosti najmanje jednom godišnje. Za sredstva

koja podležu obračunu amortizacije testiranje na umanjenje njihove vrednosti vrši se kada događaji

ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak

zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva

veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti

sredstva umanjena za troškove prodaje i upotrebne vrednosti. Za svrhu procene umanjenja vrednosti,

sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi

novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu).

3.4. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine predstavljaju nekretnine (zemljište ili zgrada - ili deo zgrade, ili oba) koje

vlasnik drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja u zakup ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi

jednog i drugog. Pod investicionim nekretninama ne podrazumevaju se nekretnine koje se drže radi

korišćenja u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili u administrativne svrhe, kao i nekretnine koje

se drže radi prodaje u redovnom procesu poslovanja.

Investicione nekretnine se nakon početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti, koja predstavlja

vrednost na otvorenom tržištu koju godišnje utvrđuje interna komisija koja se sastoji od tehničkog

direktora, od rukovodioca mašinskog postrojenja i od sekretara Društva. Fer vrednost se zasniva na

cenama ponude na aktivnom tržištu korigovanim, ukoliko je neophodno, za bilo koju promenu u

prirodi, lokaciji ili stanju specifičnog sredstava. Promene u fer vrednosti se evidentiraju u Bilansu

uspeha kao deo ostalih prihoda/rashoda.

Ukoliko postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine,

Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene

za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene

nadoknadive vrednosti kroz Bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim

godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju

nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa

tim izdacima pripasti Društvu i da mogu pouzdano da se utvrde. Troškovi tekućeg održavanja terete

troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu započne da koristi njen vlasnik, ona se

reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije

postaje njena zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati.

3.5. Dugoročni finansijski plasmani

Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se: učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, povezanih

pravnih lica i drugih pravnih lica, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, dugoročni krediti kao i

finansijska sredstva koja se drže do dospeća.

a) Učešće u kapitalu zavisnih, pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima i ostalih

pravnih lica

Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica se prilikom početnog priznavanja vrednuju po njihovoj

nabavnoj vrednosti, koja predstavlja fer vrednost nadoknade koja je za njih data. Učešća u kapitalu

zavisnih pravnih lica se prema MRS 27-Pojedinačni finansijski izveštaji, nakon početnog priznavanja

vrednuju po nabavnoj vrednosti.

Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima, prilikom početnog

vrednovanja priznaju se po nabavnoj vrednosti, a nakon početnog vrednovanja, učešća u kapitalu

pridruženih pravnih lica i zajedničkih poduhvata vrednuju se po modelu nabavne vrednosti u skladu

sa MRS 28- Ulaganja u pridružene entitete i zajednička ulaganja.

Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica, gde Društvo nema kontrolu, ni značajan uticaj priznaju se u

skladu sa MRS 39- Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje. Prilikom početnog

vrednovanja, učešća u kapitalu se priznaju po trošku nabavke uključujući i transakcione troškove koji

se mogu direktno pripisati sticanju. Nakon početnog priznavanja učešća u kapitalu ostalih pravnih

lica priznaje se po njihovim fer vrednostima u ukupnom sveobuhvatnom rezultatu ako se fer vrednost

može pouzdano utvrditi. Ako se fer vrednost finansijskog sredstva ne može pouzdano utvrditi,

priznavanje se vrši po nabavnoj vrednosti uz umanjenje za eventualne gubitke zbog obezvređenja.

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivatna sredstva koja su svrstana u ovu

kategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna sredstva, osim

ukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od godinu dana od datuma bilansa.

Ova sredstva priznaju se na datum trgovanja, odnosno na datum kada se Društvo obavezalo da će

kupiti sredstvo. Njihovo početno priznavanje vrši se po fer vrednosti uvećanoj za transakcione

troškove.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju prestaju da se priznaju po isteku prava na novčani priliv

od finansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto, odnosno preneti su svi rizici i koristi od

vlasništva nad njima.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju naknadno se vrednuju po fer vrednosti, osim ukoliko se

fer vrednost ne može pouzdano utvrditi. Promene u fer vrednosti finansijskih sredstava koje su

klasifikovane kao raspoložive za prodaju priznaju se u kapitalu, u okviru revalorizacionih rezervi. U

slučaju da se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednovanje se vrši po nabavnoj vrednosti.

Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, kumulirane korekcije fer vrednosti

priznate u kapitalu uključuju se u Bilans uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od

vrednosti.

Kamata na hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obračunata metodom efektivne kamatne stope

priznaje se u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda. Dividende na ova sredstva priznaju se u Bilansu

uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravo Društva na naplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.

Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno za hartije od vrednosti koje se kotiraju,

Društvo utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između

nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih

novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta, a

uz što je manje moguće oslanjanje na informacije karakteristične za samo Društvo.

c) Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi)

Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi) predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim

ili utvrdivim rokovima plaćanja koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu ukoliko su im

rokovi dospeća duži od 12 meseci od datuma bilansa. U slučaju da su rokovi dospeća kraći od 12

meseci od datuma bilansa ova sredstva se klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili

utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost

da drži do dospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se

drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska

sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća

kraći od 12 meseci od datuma bilansa kada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

3.6 Umanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana

Na svaki datum bilansa Društvo vrši procenu da li postoje objektivni indikatori da je došlo do

umanjena vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. Indikatori koje rukovodstvo koristi prilikom

procene da li je došlo do umanjenja vrednosti su:

postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika ili emitenta,

zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji skorog

otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika,

finansijske teškoća dužnika dovode do toga da Društvo odobrava povlastice dužniku za otplatu

duga koje prevazilaze uobičajne poslovne odnose ovog tipa i

postojanje mogućnosti stečaja dužnika.

U slučaju finansijskih sredstava klasifikovanih kao raspoloživa za prodaju, značajan ili prolongiran

pad fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti smatra se indikatorom da je došlo do umanjenja

njihove vrednosti. Ukoliko postoji bilo koji od tih dokaza, trajan gubitak – utvrđen kao razlika

između troškova sticanja i tekuće fer vrednosti, umanjene za bilo kakav gubitak zbog umanjenja

vrednosti finansijskog sredstva koji je prethodno priznat u Bilansu uspeha – prenosi se sa kapitala i

priznaje u Bilansu uspeha. Gubici zbog umanjenja vrednosti koji su priznati u Bilansu uspeha ne

mogu se naknadno ukinuti kroz Bilans uspeha, odnosno ne mogu se priznati kao dobici u nekom

krasnijem periodu.

3.7. Zalihe

Zalihe materijala i robe

Zalihe materijala i robe koje se nabavljaju od dobavljača se prilikom početnog priznavanja vrednuju

po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost zaliha, pored fakturne vrednosti dobavljača, čine i direktni zavisni troškovi

nabavke, umanjeni za popuste i rabate. Direktnim zavisnim troškovima nabavke smatraju se:

carine i druge uvozne dažbine;

troškovi prevoza do sopstvenog skladišta, uključujući prevoz sopstvenim

sredstvima po ceni koštanja koja ne može biti veća od tržišne vrednosti;

špediterske i posredničke usluge i

drugi troškovi koji nastaju kako bi se zalihe dovele u stanje i na lokaciju koje je

rukovodstvo predvidelo.

Troškovi pozajmljivanja ne uključuju se u nabavnu vrednost/cenu koštanja zaliha.

Obračun izlaza, odnosno utroška zaliha vrši se po metodi prosečne ponderisane cene. Prosek se

izračunava prilikom svake nabavke zaliha.

Na datum bilansa, zalihe materijala i robe se vrednuju po nižoj od sledećih vrednosti: nabavne

vrednosti/cene koštanja ili neto prodajne vrednosti.

b) Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se prilikom početnog priznavanja vrednuju po

ceni koštanja.

Cena koštanja zaliha obuhvata direktne troškove radne snage, direktne troškove materijala i

indirektne troškove koji se mogu pripisati proizvodnom procesu (troškovi indirektnog materijala i

indirektne radne snage, amortizacija sredstava angažovanih na stvaranju zaliha, troškovi održavanja

fabričkih zgrada i opreme, troškovi rukovođenja i upravljanja proizvodnim procesom). Uključivanje

indirektnih troškova u cenu koštanja vrši se po izabranom ključu koji predstavlja direktne troškove

materijala.

Troškovi koji su isključeni iz cene koštanja i prema tome priznati kao rashodi perioda u kojem su

nastali su:

opšti administrativni troškovi, koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje

stanje,

troškovi amortizacije i održavanja stalnih sredstava koji nisu uključeni u proizvodni proces,

troškovi marketinga, reklame, prodaje, distribucije i reprezentacije,

troškovi neuobičajeno velikog otpisa otpadnog materijala, rada ili drugih proizvodnih troškova,

troškovi članarina,

troškovi istraživanja,

troškovi razvoja, osim kada se odnose na dizajn ili konstrukciju predmeta namenjenih prodaji,

troškovi skladištenja (osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze

proizvodnje),

troškovi prodaje i

troškovi pozajmljivanja.

Obračun izlaza zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda utvrđuje se metodom prosečne

ponderisane cene.

Na datum bilansa, zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se vrednuju po nižoj od

sledećih vrednosti: cene koštanja ili neto prodajne vrednosti.

3.8. Kratkoročna potraživanja i finansijski plasmani

Kratkoročnim potraživanjima smatraju se: potraživanja po osnovu prodaje, potraživanja iz

specifičnih poslova i druga potraživanja. Kratkoročnim finansijskim plasmanima smatraju se:

kratkoročni krediti, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (deo koji dospeva do godinu dana) i

finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha.

a) Kratkoročna potraživanja (zajmovi)

Potraživanja za koja se očekuje da budu naplaćena u periodu do godinu dana klasifikuju se kao

kratkoročna sredstva. Ova potraživanja se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se

odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za

iznos obezvređenja po osnovu umanjenja vrednosti.

Obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz

da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitno ugovorenih

uslova. Rizik naplate svakog pojedinačnog materijalno značajnog potraživanja procenjuje

rukovodstvo privrednog društva. Prilikom procene rizika naplate potraživanja rukovodstvo razmatra

sledeće indikatore:

- postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika,

- zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji

skorog otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika,

- verovatnoća da će kupac biti likvidirran ili finansijski reorganizovan,

- propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja

umanjena ili kad rukovodstvo privrednog društva proceni da je potraživanje nenaplativa .

Iznos obezvređenja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje

vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom

stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos

umanjenja se priznaje u Bilansu uspeha u okviru pozicije ostalih rashoda.

b) Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u Bilansu uspeha

su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu

kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku.

3.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, novčana sredstva na tekućim

računima kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do

tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključena su

u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza.

3.10. Vanbilnsana aktiva i pasiva Vanbilansnim sredstvima i obavezama smatraju se: imovina uzeta u zakup, osim sredstava uzetih u

finansijski lizing, roba u konsignaciji, materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva koja

nisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja i obaveze po instrumentima obezbeđenja plaćanja kao

što su garancije i drugi oblici jemstva.

3.11. Kapital

a) Osnovni kapital

Obične i preferencijalne akcije se klasifikuju kao kapital.

Ukoliko Društvo otkupi sopstvene akcije, plaćena naknada, uključujući sve direktno pripisive

dodatne troškove, odbija se od kapitala koji se pripisuje vlasnicima kapitala sve dok se akcije ne

ponište ili ne reemituju. Ako se takve akcije kasnije reemituju, sve primljene naknade, bez direktno

pripisivih dodatnih troškova transakcije i efekata poreza na dobit, uključuju se u kapital koji se

pripisuje vlasnicima kapitala.

3.12. Rezervisanja

Rezervisanja će biti priznata u skladu sa odredbama MRS 37-Rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna imovina ako su ispunjeni sledeći uslovi.

kada Društvo ima sadašnju zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja;

kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv

sredstava; i

kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Društvo odmerava rezervisanje po najboljoj proceni iznosa potrebnog za izmirenje te obaveze na

datum izveštavanja. Najbolja je iznos koji bi neki subjekt razumno platio da izmiri obavezu na kraju

izveštajnog perioda ili da je na taj datum prenese trećoj strani.

Društvo knjiži na teret rezervisanja samo one izdatke za koje je rezervisanje prvobitno priznato.

Društvo treba da proverava rezervisanja na svaki datum izveštavanja i da ih koriguje kako bi

održavale trenutnu najbolju procenu iznosa koji bi se zahtevao za izmirenje obaveze na datum

izveštavanja. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa treba da se prizaje u dobitak ili gubitak,

osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vredosti sredstava.

Kada se rezervisanje odmerava po sadašnjoj vrednosti iznosa za koji se očekuje da se zahteva za

izmirenje obaveze, realizacija diskonta treba da se prizna kao finansijski rashod u dobitku ili gubitku

u periodu u kojem nastane.

Društvo vrši rezervisanje u svim onim slučajevima kada vrednost tih rezervisanja nije beznačajna.

Rezervisanja treba da se koriste samo za izdatke za koje su rezervisanja početno priznata.

Rezervisanja se moraju preispitati na dan svakog bilansa stanja, i tako da odražavaju najbolju

sadašnju procenu. Nakon preispitivanja eventualno se vrši korekcija iznosa rezervisanja prema novoj

proceni. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa se priznaje na teret rashoda odnosno u korist

prihoda, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vrednosti sredstava. Ako

se utvrdi da rezervisanje više ne zadovoljava uslove za priznavanje, ono se ukida u korist prihoda.

Rezervisanje za troškove u garantnom roku vrši se na osnovu izveštaja o troškovima u garantnom

roku, sačinjenog od strane posebne komisije formirane za te potrebe.

Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva

Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire.

Rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih Procenjivanje rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih vrši se na način propisan MRS 19-

Primanja zaposlenih.

Rezervisanja se vrši na teret rashoda perioda po osnovu:

- rezervisanja za otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju,

- rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima, i

- rezervisanja za druge obaveze prema zaposlenima koje se isplaćuju u skladu sa stečenim pravima u

toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja.

3.13. Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Potencijalna obaveza je:

moguća obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno

samo nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u

potpunosti pod kontrolom entiteta ili

sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja ali nije priznata jer:

- nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan za

izmirenje obaveze, ili

- iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano procenjen.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju

u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže

ekonomske koristi veoma mala.

Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se

obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

3.14. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih

troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

Razlike između ostvarenog priliva i iznosa otplata, priznaju se u Bilansu uspeha u periodu korišćenja

kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko dospevaju na naplatu u

periodu dužem od godinu dana od datuma bilansa. U tom slučaju obaveze se klasifikuju kao

dugoročne.

3.15. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju

prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

3.16. Tekući i odloženi porez

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa na osnovu važeće zakonske poreske regulative

Republike Srbije.

Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za

privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih

knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se odmerava prema

poreskim stopama koje su na snazi do datuma bilansa i za koje se očekuje da će biti primenjene u

periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za

oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

3.17. Priznavanje prihoda

Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će u

budućnosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se priznaje u visini fer vrednosti

primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja

Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.

a.) Prihod od prodaje robe

Prihodi od prodaje robe se priznaju: kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad robom

prešli na kupca, Društvo ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se obično

povezuje sa vlasništvom, niti zadržava efektivnu kontrolu nad prodatom robom, iznos prihoda se

može pouzdano izmeriti, verovatan je priliv ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom u

entitet i troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano

izmeriti.

b.) Prihod od prodaje usluga

Kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje usluga može pouzdano izmeriti, prihod

povezan sa tom transakcijom se priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na kraju

izveštajnog perioda. Ishod transakcije se može pouzdano proceniti kada su zadovoljeni svi od

sledećih uslova:

iznos prihoda se može pouzdano izmeriti;

verovatno je da će se ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom uliti u društvo;

stepen dovršenosti transakcije na kraju izveštajnog perioda se može pouzdano odmeriti;

troškovi nastali povodom te transakcije i troškovi završavanja transakcije se mogu pouzdano

izmeriti.

c.) Finansijski prihodi

Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika i ostale finansijske prihode,

ostvarene iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima.

Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji se

odnose. Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne

kamate koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa

ugovornim odredbama.

d.) Prihod od zakupnina

Prihod od zakupnina potiče od davanja investicionih nekretnina u operativni zakup i obračunava se

na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

e.) Prihod od dividendi

Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.

3.18. Rashodi

Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj

osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali.

a) Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu

vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije i

usluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovi

zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućem

obračunskom periodu.

b) Finansijski rashodi

Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske

rashode, koji se evidentiraju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom

uzročnosti. Svi troškovi pozajmljivanja se evidentiraju kao rashodi perioda.

3.19. Raspodela dividendi

Nakon donošenja odluke o raspodeli dobiti od strane skupštine Društva vrši se priznavanje obaveza

po ovom osnovu.

4. BILANS STANJA

4.1. Nematerijalna imovina

Ulaganja

u razvoj

Koncesije,

patenti i

licence

Nematrijalna

ulaganja u

pripremi

Ostala

nematerijalna

ulaganja Avansi Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje 01.01.2017. 3.078 3.078

Nabavke u toku godine 261 261

Prenos sa nematerijalnih ulaganja u

pripremi

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i prenos -140 -140

Ostala smanjenja -1.578 -1.578

Promene po osnovu revalorizacije

Stanje 31.12.2017. 1.621 1.621

Ispravka vrednosti 1.371 1.371

Stanje 01.01.2017.

Obračunata amortizacija 23 23

Ostala povećanja (obezvređivanje i

dr.)

-140 -140

Kumulirana ispravka sadržana u

otuđenim sredstvima

Ostala smanjenja (usklađivanje i dr.)


Stanje 31.12.2017. 1.254 1.254

Neotpisana vrednost 31.12.2017. 367 367

Nabavna vrednost

Ulaganja

u razvoj

Koncesije,

patenti i

licence

Nematrijalna

ulaganja u

pripremi

Ostala

nematerijalna

ulaganja Avansi Ukupno

Stanje 01.01.2018.

Nabavke u toku godine 1.621

285

1.621

285

Prenos sa nematerijalnih ulaganja u

pripremi

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i prenos -94 -94

Reklasifikacija – prenos na opremu


Stanje 31.12.2018. 1.812 1.812

Ispravka vrednosti 1.254 1.254

Stanje 01.01.2018.

Obračunata amortizacija 57 57

Ostala povećanja (obezvređivanje i

dr.)

-17 -17

Kumulir. ispravka sadržana u

otuđenim sredstvima

Ostala smanjenja (usklađivanje i dr.)


Stanje 31.12.2018. 1.294 1.294

Neotpisana vrednost 31.12.2018.

518

518

Obračunata amortizacija nematerijalnih ulaganja u 2018. godini iznosi 57 hiljada dinara.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se u toku korisnog veka proporcionalnom metodom

amortizacije. Obračunata amortizacija priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove

poslovanja u Bilansu uspeha.

Povećanje namaterijalnih ulaganja u iznosu od 107 hiljada se odnosi na programa za antivirus, a

iznos 178 hiljada se odnosi na ulaganje u program SQL.

4.2. Nekretnine, postrojenja, oprema

Zemljišta Nekretnine

Postrojenja

i oprema

Investicione

nekr.etnine

Nekretnine

postrojenja

i oprema u

pripremi

Ulaganja na

tuđim

nekretninama

postrojenjima

i opremi Avansi

Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje 01.01.2017.

3.252 743.468 748.133 9.942 627 7.467 2.277 1.515.166

Nabavke u toku godine 2.676 29.875 2.811 3.179 38.541 Prenos sa nekretnina,

postrojenja i opreme u

pripremi

627 -627 0

Ostala povećanja

Otpis, prodaja i prenos -511 -7.069 -7.580

Ostala smanjenja -3.335 3.335 -4.289 -4.289

Promene po osnovu

revalorizacije

Stanje 31.12.2017. 3.252 745.633 768.231 9.942 6.146 7.467 1.167 1.541.838

Ispravka vrednosti

Stanje 01.01.2017. 542.488 449.012 6.191 997.691 Obračunata amortizacija

13.724

34.020

178

47.922

Ostala povećanja

(obezvređivanje i dr.)

5 872 877

Kumulirana ispravka

sadržana u otuđenim

sredstvima

Ostala smanjenja

(usklađivanje i dr.)

-47

-5.351

-1.630

-5.351

-1.677


Stanje 31.12.2017. 556.170 476.923 6.369 1.039.462

Neotpisana vrednost

31.12.2017. 3.252 189.463 291.308 9.942 6.146 1.098 1.167 502.376

Stanje 01.01.2018. 3.253 745.633 768.231 9.942 6.146 7.467 1.167 1.541.838 Nabavke u toku godine 4.071 24.032 234 28.337 Prenos sa nekretnina,

postrojenja i opreme u

pripremi

100 5.048 -5.148

0

Revalorizacija - povećanja 26.645 378.896 405.541

Otuđenje -7.448 -9.942 -17.390

Ostala smanjenja – reklas. 58 -58 3.684 239 3.923 Revalor. – korekcija NV

Promene na avansima

-3.311 -749.746

-850

-753.057

-850

Stanje 31.12.2018. 26.645 378.896 793.547 0 1.471 7.467 317 1.208.342

Ispravka vrednosti

Stanje 01.01.2018. 556.171 476.923 6.369 1.039463 Obračunata amortizacija

12.957 31.931 178 45.066

Ostala povećanja

(obezvređivanje i dr.)

Kumulirana ispravka

sadržana u otuđenim

sredstvima Otuđenje

-6.995

-6.995

Revalorizacija – korekcija

NV

-569.128

-569.128

Stanje 31.12.2018. 501.859 6.547 508.406

Neotpisana vrednost 26.645 378.896 291.688 1.471 920 317 699.936

Vrednost građevinskih objekata povećana je naknadnim ulaganjima na već postojećim objektima.

Najznačajnija naknadna ulaganja se odnose na ulaganje u termoizolaciju mašinske kućice silosa u

iznosu od 1.517 hiljada dinara, ulaganje u magacinu brašna u iznosu od 407 hiljada dinara, prostorija

za mlevenje testa 448 hiljada dinara.

Kod opreme došlo je do povećanje usled naknadnog ulaganja u kip platformu za usipni koš u

iznosu od 4.584 hiljada dinara, ulaganja u rasveta mlina u iznosu do 1.806 hiljada dinara, ulaganje u

automatsku dozirnu vagu u iznosu od 4.743 hiljada dinara. Nabavka teretnog pekerskog vozila

iznosila 4.917 hiljada dinara, kalupi za presu 927 hiljada dinara. Vrednost opreme je povećana

nabavkom detektora za metal u iznosu od 1.375 hiljada dinara, nabavkom kontrolnog sita za

prosejavanje pšenice u iznosu od 2.057 hiljada dinara

Oprema koja se nalazila u pripremi, u toku 2018. godine stavljena je u upotrebu u iznosu od

4.914 hiljada dinara. Na kraju 2018. godine vrednost opreme u pripremi iznosi 1.471 hiljada dinara,

Smanjenje građevinskih objekata se sastoji od amortizacije u iznosu od 12.957 hiljada dinara.

Smanjenje opreme se odnosi na amortizaciju u iznosu od 31.931 hiljada dinara. Ostala smanjenja

kod opreme se odnose na otpis opreme na osnovu inventara i na prodaju.

Amortizacija na ulaganjima u tuđim nekretninama iznosi 178 hiljada dinara.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme u 2018. godini u iznosu od 45.124 hiljada

dinara priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove poslovanja u Bilansu uspeha.

Amortizacija je obračunata po proporcionalnoj metodi. Amortizacija je ispravno obračunata i

evidentirana na rahodima.

Na osnovu odluke od 31.12.2018. godine vrednost građevinskih zemljišta i građevinskih

objekata je povećana putem revalorizacije u iznosu od 221 .612 hiljada dinara.

Revalorizacija je izvršena od strane eksternog procenitelja. Procena od strane nezavisnog

procenitelja za zemljište i građevinske objekte izvršena je sa stanjem na dan 31.12.2018. godine.

Procena zemljišta i građevniskih objekata na dan 31.12.2018. godine izvršena je po prvi put.

Početna primena politike revalorizacije sredstava u skladu sa MRS 16 – Nekretnine,

postrojenja i oprema, što je u konkretnom slučaju, primenjuje se prospektivno, shodno MRS 8 –

Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

Prilikom procene procenitelj je koristio troškovni metod za utvrđivanje fer vrednosti

nekretnina. Troškovna metoda procene imovine je zasnovan na pretpostavci da kupac neće nikad

platiti nekretninu više nego što bi ga koštala izgradnja iste takve nekretnine na istoj lokaciji.

Kod izračunavanja ukupne vrednosti nekretnine troškovima građenja odbija se iznos za

depresijaciju, plus vrednost samog zemljišta bez građevina.

4.3. Investicione nekretnine

Na investicionim nekretninama nastale su sledeće promene:

2018. 2017.

Nabavna vrednost

Stanje na početku perioda 9.942 9.942

Nabavka

Prenosi sa nekretnina koje koristi vlasnik

Ostala povećanja

Prodaja -9.942

Prenosi na nekretnine koje koristi vlasnik

Ostala smanjenja

Stanje na kraju perioda 0.00 9.942

Ispravka vrednosti

Stanje na početku perioda

Obračunata amortizacija

Smanjenja u toku godine

Stanje na kraju perioda

Neotpisana vrednost na kraju godine 9.942

Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po modelu fer vrednosti. Procena fer

vrednosti vrši se jadanput godišnje sa stanjem na datum bilansa stanja. Fer vrednosti predstavlja

tržišnu vrednost. Na datum bilansa nije korigovana tržišna cena investicionih nekretnina iz razloga

da nije bilo značajnih promena na tržištu nekretnine.

Na investicionim nekretninama smo evidentirali građevinski objekat, koji je prodat u 2018. Godini.

2018. 2017.

Prihod od zakupnine 3.119 3.877

Troškovi direktno nastali u vezi sa ovim sredstvima (porezi, takse

i sl.) 131

Razlika 3.119 3.746

4.4. Dugoročni finansijski plasmani

2018 2017

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 143.818 143.818

Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica 150 27.362

Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od

vrednosti raspoložive za prodaju

4.386 4.386

Dugoročni krediti matičnim, zavisnim i ostalim povezanim

pravnim licima

Dugoročni krediti u zemlji

Dugoročni krediti u inostranstvu

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Otkupljene sopstvene akcije/udeli

Ostali dugoročni finansijski plasmani 130 140

Ispravka vrednosti dugor.finan. plasmana -5.542 -5.542

142.942 170.164

a) Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica odnose se na vlasništvo nad akcijama i/ili udelima u

sledećim pravnim licima:

Naziv pravnog lica 2018.

Učešće u

procentima

Ager doo Đala 142.656 91,02%

Ukupno: 142.656 91,02%

Promene na učešću u kapitalu zavisnog pravnog lica odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Nabavke

Ostala povećanja

Prodaja

Ostala smanjenja

Ispravka vrednosti -1.162 -1.162


Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica u iznosu od 1.162 hiljada dinara se odnosi

na usklađivanje sa kapitalom registrovanim u APR-u.

U toku 2018. godine nije bilo promena na učešću u kapitalu zavisnog pravnog lica.

b) Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica


Učešće u

procentima

Centar za Ekonomsko istraživanje Doo 150 20,00%

Ukupno 150

Promene na učešću u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica odnose se na sledeće:

2018 2017


Nabavke

Ostala povećanja 56.385

Prodaja

Ostala smanjenja -83.597

Ispravka vrednosti

Stanje na kraju perioda 150 27.362

Dana 07.12.2018. godine izdato je rešenje od strane APR-a o statusnoj promeni između “Euro-Corp

Group” Doo I AD “Žitopromet-Mlin”. Statusnom promenom “Žitorpomet-Mlin” AD je stekao

dodatno učešće u kapitalu povezanog pravnog lica u iznosu od 56.385 hiljada dinara. Dana

18.12.2018. godine na osnovu ugovora o ustupanju finansijskih instrumenata bez naknade, učešće u

kapitalu povezanog pravnog lica “Žitopromet – Mlin “ AD je ustupio prijemniku finansijskih

instrumenata.

Pripajanje matičnog društva “Euro-Corp” doo

Računovodstveno obuhvatanje statusnih promena, kao poslovnih kombinacija, regulisano je MSFI 3

– Poslovne kombinacije (u daljem tekstu: MSFI 3). Prema MSFI 3, poslovna kombinacija je

povezivanje samostalnih pravnih lica u jedno izveštajno pravno lice. Rezultat poslovne kombinacije

je da jedno pravno lice – sticalac, stiče kontrolu nad jednim ili više drugih pravnih lica, odnosno

poslovanja. Dakle, nesporno je da statusna promena pripajanja predstavlja poslovnu kombinaciju u

smislu MSFI 3.

Međutim, prema paragrafu 3. MSFI 3, ovaj standard ne primenjuje se na poslovne kombinacije

pravna lica ili poslovanja koja su pod zajedničkom kontrolom. Poslovna kombinacija sa pravnim

licima pod zajedničkom kontrolom je poslovna kombinacija u kojoj sva pravna lica koja učestvuju u

poslovnoj kombinaciji kontroliše ista strana ili strane (ista pravna ili fizička lica), s tim da ta kontrola

postoji i pre i posle poslovne kombinacije i nije privremena.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju kada se pripajaju dva društva („EURO-CORP

GROUP“ doo i „ŽITOPROMET-MLIN“ ad), koja su pod kontrolom isti lica, ova transakcije nije u

delokrugu MSFI 3, kao ni nekog drugog MRS/MSFI.

U situacijama u kojima neka transakcija nije uređena konkretnim MRS/MSFI, kao što je slučaj sa

pripajanjem između pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom, računovodstvena politika za

ovu transakciju utvrđuje se u skladu sa zahtevima MRS 8 – Računovodstvene politike, promene

računovodstvenih procena i greške (u daljem tekstu: MRS 8). Naime, prema MRS 8, u nedostatku

nekog standarda ili tumačenja koji bi se primenjivao na određenu transakciju, drugi događaj ili

okolnost, rukovodstvo koristi sopstvenu procenu (prosuđivanje) za razradu i primenu

računovodstvene politike. Računovodstvena politika zasnovana na prosuđivanju rukovodstva treba da

rezultira informacijama koje su:

Relevantne za potrebe donošenja ekonomskih odluka od strane korisnika finansijskih izveštaja; i

Pouzdane, u smislu da finansijski izveštaji verno predstavljaju finansijsku poziciju i tokove

gotovine; odražavaju ekonomsku suštinu transakcije, a ne samo pravnu oblik, kao i da su

neutralne (lišene subjektivnosti), oprezne i potpune u svim materijalno značajnim aspektima.

Prema MRS 8, prilikom definisanja računovodstvenih politika, rukovodstvo razmatra primenljivost

sledećih izvora:

Zahteve i uputstva iz standarda ili tumačenja koji se odnose na slične ili srodne transakcije; i

Definicije, kriterijume za priznavanje i koncepte odmeravanja sredstava, obaveza, prihoda i

rashoda iz Okvira za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.

Prilikom razmatranja odgovarajuće računovodstvene politike, rukovodstvo Društva je pošlo od

zahteva i uputstva iz standarda koji se odnosi na slične/srodne transakcije, a to je upravo pomenuti

MSFI 3.

Metod kupovine kao računovodstveni metod obuhvatanja poslovnih kombinacija koje spadaju u

delokrug MSFI 3, zasniva se na pretpostavci da u poslovnoj kombinaciji postoji sticalac, odnosno

lice koje stiče kontrolu nad drugim pravnim licem (licem koje nije pod zajedničkom kontrolom). U

skladu sa tom pretpostavkom, definisana su pravila računovodstvenog obuhvatanja, koja, između

ostalog podrazumevaju i priznavanje goodwill-a.

U slučajevima kada se sprovodi poslovna kombinacija – statusna promena, u kojoj se sprovodi

pripajanje dva društva koja su pod zajedničkom kontrolom, podrazumeva se da nema sticanja

kontrole, jer već postoji kontinuitet uzajamnog učešća u rizicima i koristima pre poslovne

kombinacije. Dakle, ova poslovna kombinacija (statusna promena) ne spada u delokrug MSFI 3, a

prema ranije važećem MRS 22 – Poslovne kombinacije (standard koji je važio do stupanja na snagu

MSFI 3), bila je označena kao metoda udruživanje interesa. Prema toj metodi, eventualna razlika

između vrednosti emitovanog kapitala (udela ili akcija) i vrednosti neto imovine računovodstveno je

obuhvatana kao korekcija kapitala. Takođe, karakteristika metode udruživanja interesa ogleda se u

tome što se početno priznavanje neto imovine vršilo po postojećim knjigovodstvenim vrednostima po

kojima su sredstva i obaveze iskazani u poslovnim knjigama.

Stupanjem na snagu MSFI 3, prestao je da važi MRS 22 pa samim tim i primena metoda udruživanje

interesa. Međutim, u MSFI, kao što smo napomenuli, nije propisan računovodstveni postupak za

poslovne kombinacije pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom. U takvim slučajevima,

uzimajući u obzir napred navedene okolnosti. potrebno je odrediti računovodstvenu politiku za

poslovnu kombinaciju pripajanja pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom.

Imajući u vidu sve napred navedeno, rukovodstvo Društva se prilikom pripajanja matičnog društva

opredelilo za primenu računovodstvene politike koja podrazumeva sledeće:

Eventualna razlika između troška sticanja i neto imovine priznaje se kao korekcija kapital.

Uzimajući u obzir okolnost da se pripajanje sprovodi pod 07.12.2018. godine, a na osnovu stanja

iz finansijskih izveštaja sa stanjem na taj dan, sve korekcije sprovode se preko kapitala, odnosno

preko neraspoređene dobiti. U skladu sa tim, ne priznaje se goodwill;

Neto imovina pripojenog pravnog lica vrednuje se po knjigovodstvenoj vrednosti na dan sticanja;

i

Interna potraživanja i obaveze između društava koji se pripajaju se eliminišu;

Razlozi za prihvatanje navedene računovodstvene politike zasnovana je na sledećim okolnostima:

Osnova da se ne prizna goodwill-a je bazirana na činjenici da je zavisno društvo

„ŽITOPROMET-MLIN“ ad, pod kontrolom matičnog duži niz godina, odnosno da postoji

kontinuitet u ostvarivanju kontrole. Eventualno priznavanje goodwill-a prilikom pripajanja, sa

aspekta vlasnika, imao bi karakter internog generisanog goodwill-a, koji se kao takav ne priznaje.

Naime, prema MRS 38 – Nematerijalna imovina, interno generisani goodwill ne priznaje se kao

imovina. Razlog za ovo je pretpostavka da interno generisan goodwill nije resurs koji se može

identifikovati, koji Društvo kontroliše i koji se može pouzdano vrednovati;

Priznavanje pripojene neto imovine društva pod zajedničkom kontrolom u poslovnim knjigama

sticaoca treba da bude vrednovana po njegovim računovodstvenim politikama. Budući da u

konkretnom slučaju, oba društva koja učestvuju u poslovnoj kombinaciji, primenjuju isti okvir za

finansijsko izveštavanje (MRS/MSFI), njihova imovina i obaveze vrednovane su na isti/sličan

način. To podrazumeva da se priznavanje neto imovine može izvršiti po njihovim

knjigovodstvenim vrednostima; i

Eliminacija internih potraživanja i obaveza je uobičajan postupak prilikom poslovne kombinacije

pripajanja, kako se ne bi dogodilo da nakon pripajanja postoje potraživanja/obaveza društva od

samog sebe.

U skladu sa izabranom računovodstvenom politikom, efekti pripajanja matičnog društva “EURO

CORP GROUP” doo, su:

Opis Iznos

Trošak sticanja -

Knjigovodstvena vrednost neto imovine na datum pripajanja

(07.12.2018) (203.737)

Korekcija rezultata (gubitak) 203.737

Otuđenje učešće u pravnom licu “Senta-Promet” ad

U skladu sa Ugovorom o ustušanju akcija društva “Senta-Promet” ad i pratećim ovlašćenjima,

Društvo od momenta zaključenja pa do završteka promene vlasnika u centralnom registru hartija od

vrednosti, nastupa kao agent, u smislu MSFI 10 – Konsolidaovnai finansijski izveštaji. U skladu sa

tim, Društvo nema kontrolu nad pravnim licem “Senta-Promet” ad, budući da do momenta

registracije promene vlasnika u centralnom registru HoV nastupa na osnovu prava koja su mu

delegirana od strane novog vlasnika, prema njegovim uputstvima i instrukcijama. Imajući u vidu

napred navedeno, Društvo nema sposobnost da koristi svoju moć, u smislu MSFI 10, kako bi uticao

na iznos prinosa za investitora.

c) Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Naziv pravnog lica 2018 2017

Metals banka 6 6

Pekara Kikinda 2.977 2.977

Ipok Zrenjanin 1.403 1.403

Ukupno 4.386 4.386

Ispravka vrednost -4.380 -4.380

Ukupno 6 6

Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (učešće u kapitalu ostalih pravnih lica) se

odnosi na obezvređenje učešća u kapitalu Ipok Zrenjanin i Pekara Kikinda Ad.

d) Ostali dugoročni finansijski plasmani u iznosu od 6 hiljada dinara se odnose na dugoročne

zajmove za prodate stanove .

4.5 Dugoročna potraživanja

Na dugoročnim potraživanjima na dan 01.01.2018. godine bila je iskazana potraživanje od prodaje

matičnom pravnom licu u iznosu od 79.555 hiljada dinara. Na osnovu protokola od

09.12.2013.godine sa potraživanjima od kupaca preknjižen na dugorčna potraživanja. Na osnovu

ovog protokola u 2013. godini potraživanje od prodaje za Euro-Corp doo u iznosu od 146.142

hiljada dinara je repogramirano na osam godina. Na taj način potraživanje je reklasifikovano na

dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, a usled promene kontnog okvira preknjiženo na

dugoročne potraživanje. Po ovom planu nije obračunata kamata na potraživanje, ali smo izvršili

diskontovanje potraživanja po stopi od 0,25 % na godišnjem nivou.

Promene na dugoročnim potraživanjima se odnosi na sledeće:

2018 2017

Stanje na početku perioda

Novoodobreni krediti/zajmovi

Ostala povećanja-obračun valutne klauzule

Otplate

Ostala smanjenja prenos na kratkoročne plasmane

Ostala smanjenja-obračun valutne klauzule

Ispravka vrednosti

Smanjenje – statusna promena

79.555

-169

-79.683

91.809

-8.537

-3.420

-297

Stanje na kraju perioda 0 79.555

Na dan 07.12.2018. godine izdato je rešenje od strane APR-a o sprovodenoj statusnoj promeni

izmeđe „Euro-Corp Group“ Doo i „ Žitopromet-Mlin“ AD. Statusnom promenom dugoročna

potraživanja od matičnog pravnog lica je eliminisana.

Eliminacija internih potraživanja i obaveza je uobičajan postupak prilikom poslovne kombinacije

pripajanja, kako se ne bi dogodilo da nakon pripajanja postoje potraživanja/obaveza društva od

samog sebe.

4.6. Zalihe

2018. 2017.

Materijal 375.115 304.998

Nedovršena proizvodnja

Gotovi proizvodi 33.827 45.641

Roba 2.317 4.933

Stalna sredstva namenjena prodaji

Dati avansi 4.010 1.023

Ukupno: 415.269 356.595

a) Materijal

2018. 2017.

Materijal 344.727 259.717

Rezervni delovi 7.232 11.431

Alat i inventar 23.156 33.850

Ispravka vrednosti zaliha materijala - -

Ukupno: 375.115 304.998

Zalihe materijala se u najvećoj meri odnose na zalihe pšenice.

Na dan 31.12.2018. godine zalihe pšenice date su pod zalogu kao instrument obezbeđenja urednog

izmirenja obaveza po osnovu kredita u iznosu od 250.000 hiljada dinara.

b) Gotovi proizvodi

Zalihe gotovih proizvoda iznose 33.827 hiljada dinara i odnose se na zalihe brašna i testenine. U

odnosu na prethodni datum bilansa, kada su iznosile 45.641 hiljada dinara, došlo je do smanjenje

njihove vrednosti u iznosu od 11.814 hiljada dinara. Smanjenje vrednosti zaliha gotovih proizvoda

priznato je u Bilansu uspeha kao smanjenje prihoda poslovanja.

c.) Roba

2018. 2017.

Roba u prometu na veliko 1.417 1.762

Roba u prometu na malo 900 3.171

Ispravka vrednosti robe - -

Ukupno: 2,317 4.933

d) Dati avansi

2018. 2017.

Dati avansi za zalihe i usluge 4.010 1.023

Ukupno: 4.010 1.023

Na datum bilansa, procena rukovodstva je, da će za date avanse u iznosu od 4.010 hiljada dinara biti

izvršena kontra usluga od strane dobavljača u vidu isporuke dobara i usluga.

Usaglašavanje plaćenih avansa sa dužnicima vrši se jednom godišnje sa stanjem na dan 31.10. tekuće

godine, dostavljanjem u pisanom obliku podataka o stanju potraživanja na taj dan. Na dan

31.10.2018. godine izvršeno je usaglašavanje potraživanja u iznosu od 2.501 hiljada dinara, što

predstavlja što predstavlja 81,29% od ukupno iskazanih potraživanja na dan 31.10.2018. godine.

Pod datumom bilansa izvšeno je nezavisno usaglašavanje salda sa najvećim dužnicima.

Potraživanja po osnovu datih avansa odnose se na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Indas Doo Novi Sad

Fiorini International

104

1.046

2,59 %

26,08 %

Pelcer Doo Subotica 815 20,33 %

Innotradepp Beograd

Atlas Copco Doo Beograd

Studio digital Senta

Kls Revizija Doo Beograd

Kornfil S.R.O. Cheh Republik

Ostali dobavljači

303

738

133

95

535

241

7,56 %

18,40 %

3,32 %

2,37 %

13,34 %

6,01 %

Ukupno 4.010 100,00 %

4.7. Potraživanja

2018. 2017.

Potraživanja po osnovu prodaje (bruto) 275.400 344.256

Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje -36.708 -36.493

Neto potraživanja po osnovu prodaje 238.692 307.763

Potraživanja iz specifičnih poslova (bruto) 64.728 49.189

Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih odnosa -26.555 -23.936

Neto potraživanja iz specifičnih odnosa 38.173 25.253

Ostala potraživanja 9.878 992

Ukupno: 286.743 334.008

Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na:

2018. 2017.

Kupci u zemlji

Matična i zavisna pravna lica 67.883

Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica

Ostala povezana pravna lica 4.231

Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica -460

Ostali kupci u zemlji

Ispravka vrednosti ostalih kupaca u zemlji

181.399

-18.824

178.495

-18.107

Kupci u inostranstvu

Matična i zavisna pravna lica

Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica

Ostala povezana pravna lica

Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica

Ostali kupci u inostranstvu

Ispravka vrednosti ostalih kupaca u inostravnstvu

94.001

-17.884

93.647

-17.926

Neto potraživanja po osnovu prodaje 238.692 307.763

Ostala potraživanja u iznosu od 9.878 hiljada dinara odnose se na potraživanja za isplatu

učešća u dobiti u iznosu od 7.282 hiljada dinara, na potraživanja od zaposlenih za dečje paketiće u

iznosu od 18 hiljada dinara, na potraživanje od zaposlenih za odloženo plaćanje u iznosu od 556

hiljada dinara, na potraživanje od državnih organa za akcizu u iznosu od 77 hiljada dinara, na

potraživanje za više plaćen porez na dobit preduzeća u iznosu od 1.733 hiljada dinara, na

potraživanje za naknade za bolovanje u iznosu od 209 hiljada dinara i na ostala potraživanja na ime

depozita u fiskalnoj kasi u iznosu od 3 hiljade dinara.

Od ukupne ispravke vrednosti potraživanja, iznos od 36.708 hiljada dinara se odnosi na

potraživanje po osnovu prodaje, 26.555 hiljada dinara se odnosi na potraživanje iz specifičnih

poslova.

a) Potraživanja na osnovu prodaje se odnose na sledeća pravna lica:

Naziv pravnog lica1 2018.

Učešće u

procentima

Mile Market Doo Skoplje 1.773 0,74 %

Jus MB Doo Skoplje 3.228 1,35 %

Bakalar Komerc Doo Čaljina 12.766 5,35 %

Omer Kompany Doo Skoplje 3.071 1,29 %

Stadion Doo Podgorica 18.792 7,87 %

Senta Doo Podgorica 35.132 14,72 %

Jaffa Doo 20.555 8,61 %

Europrom Doo Divci 5.044 2,11 %

Ivan Promet Doo Kruševac

Žito-Bačka Ad

Tisacoop Doo

1.254

1.384

1.145

0,52 %

0,58 %

0,48 %

Podunavlje ad Bačka Palanka 3.043 1,27 %

Mladost Doo Leskovac 3.624 1,52 %

Leon Conditors Doo 1.385 0,58 %

Tekijanka Doo 3.889 1,63 %

AD Senta-Promet TP Senta

Gomex Doo

13.164

16.393

5,52 %

6,87 %

Univerexport Doo Novi Sad 16.091 6,74 %

Farm Commerc Doo 1.433 0,60 %

Swisslion Doo 13.028 5,46 %

Fidelinka Skrob Doo u stečaju 1.450 0,62 %

Harizma Pro Team Doo Čačak 3.205 1,34 %

Janus Company 7.303 3,06 %

Zenit Doo

B.B.Trade

Mercator S

Nestle Adriatics Doo Surčin

Delhaize Doo

Mega-Next Doo

Moravka Pro Doo Leskovac

Savkom Doo

Pionir Doo Beograd

Medius Doo Nova Pazova

Yumis

VP Dima Doo Velika Plana

Ostali kupci

2.012

7.835

5.185

2.318

1.306

1.188

1.527

1.343

5.181

1.583

1.053

1.242

18.767

0,84 %

3,28 %

2,18 %

0,97 %

0,55 %

0,50 %

0,64 %

0,56 %

2,17 %

0,66 %

0,44 %

0,52 %

7,86 %

Ukupno 238.692 100,00 %

Starosna struktura potraživanja po osnovu prodaje je sledeća:

2018.

Do 2 meseca 184.836

Od 2 do 6 meseci 41.125


Preko godinu dana 37.117

Ukupno 275.400

Promene na ispravci vrednosti potraživanja po osnovu prodaje odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Nova obezvređenja u toku perioda po osnovu procene

nenaplativosti

215 1.199

Naplaćena potraživanja koja su prethodno obezvređena

Ostala smanjenja

Ostala povećanja-kursna razlika

-282

-474

-


Potraživanja po osnovu prodaje iskazana na datum bilansa sastoje se od potraživanja iskaznih u

sledećim valutama:

2018. 2017.

U valuti U

dinarima

U valuti U dinarima

RSD 181,399 250.609

EUR 795 94.001 790 93.647

USD - - - -

Ukupno 275.400 344.255

b) Potraživanja iz specifičnih odnosa se odnose na sledeća pravna lica:

Naziv pravnog lica2 2018.

Učešće u

procentima

Podunavlje Ad Bačka Palanka 7.709 20,19 %

Agropresident 999 825 2,16 %

ZZ Agrosun Senta 1.818 4,77 %

ZZ Utrine-Obornjača 528 1,38 %

Morava Doo 2.708 7,09 %

Ad Senta Promet TP 17.135 44,89 %

BB Trade Ad Žitište

Brešće

Visa Prom Doo

6.935

480

35

18,17 %

1,26 %

0,09 %

Ukupno: 38.173 100,00 %

Starosna struktura potraživanja iz specifičnih poslova je sledeća:

2018.

Do 2 meseca 12.235



Preko godinu dana 9.420

Ukupno 63.928

Na datum bilansa procena rukovodstva Društva je da su potraživanja u iznosu od 286.743 hiljada

dinara naplativa. Za preostali iznos potraživanja u iznosu od 256 hiljada dinara procena je da su

nenaplativa i izvršeno je njihovo obezvređenje. Iznos obezvređenja ovih potraživanja priznat je u

2

Bilansu uspeha u okviru ostalih rashoda.

Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanja od specifičnih poslova vršimo 31.10. tekuće

godine. Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanje od specifičnih odnosa izvršeno je u

iznosu od 408.032 hiljada dinara, što predstavlja 97,05% od ukupno poslatih IOS-a.

Usaglašavanje sa najvećim dužnicima vršeno je još na dan 31.12.2018. godine.

Promene na ispravci vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Nova obezvređenja u toku perioda po osnovu procene

nenaplativosti

- -

Naplaćena potraživanja koja su prethodno obezvređena -141.852 -19

Ostala povećanja 144.471 14.516


4.8. Kratkoročni finansijski plasmani

2018. 2017.

Kratkoročni krediti u zemlji - -

Kratkoročni krediti u inostranstvu - -

Deo dugoroč. finan. plasmana koji dospeva do jedne godine

Menice

18.416

10.443

8.711

7.638

HOV koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansa uspeha 3 3

Ispravka vrednosti karatkoročnih finansijskih plasmana -18,416 -174

Ukupno: 10.446 16.178

Kratkoročni finansijski plasmani 2018. 2017. Stanje na početku perioda 16.178 16.826

Nabavke

Povećanja donos sa dug. Pot. I val.kaluz 8.614

Ostala povećanja

Smanjenje - 5.732 -9.262

Ukupno: 10.446 16.178

U okviru kratkoročnih finansijskih plasmana prikazana su i potraživanja po osnovu prodaje

kod kojih je kao instrument obezbeđenja uzeta menica od kupaca u iznosu od 7.638 hiljada dinara.

4.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2018. 2017.

Tekući (poslovni) računi 828 809

Izdvojena novčana sredstva i akreditivi 1 1

Blagajna

Devizni račun 35.450 39.561

Devizna blagajna 1 1

Ostala novčana sredstva

Ukupno: 36.280 40.372

Stanja na poslovnim računima su usaglašena sa izvodima banaka na dan bilansa. Pored toga sa

bankama vršili smo usaglašavanje stanja (IOS) i sa 31.10.2018. i na datum bilansa. Stanje na

deviznom poslovnom računu je dinarska protivvrednost 299.928,08 EUR-a po srednjem kursu NBS

na dan bilansa.

Stanje devizne blagajne je dinarska protivvrednost 5 konvertibilnih maraka i 850 forinti po srednjem

kursu NBS na dan 31.12.2018. godine

4.10. Porez na dodatu vrednost

2018. 2017.

Potraživanje za više plaćen PDV - 8.734

Ukupno: - 8.734

4.11. Aktivna vremenska razgraničenja

Ukupan iznos aktivnog vremenskog razgraničenja iznosi 3.862 hiljada dinara. Od toga:

1. Razgraničeni prethodni porez po primljenim fakturama po stopi od 10 % i 20% koji će se

ugraditi u PDV obračun za mesec januar 2018.godine iznosi 2.126 hiljada dinara.

2. Razgraničeni porez na dodatu vrednost u iznosu od 951 hiljada dinara se odnosi na knjižna

odobrenja izdate u decembru 2018. godine bez uslova za smanjenje obračunate obaveze.

3. Razgraničenje u iznosu od 390 hiljade dinara koji se odnosi na unapred fakturisane premije

osiguranja za 2018. godinu

4. Razgraničenje u iznosu od 394 hiljada dinara se odnosi na razgraničenje 8 % PDV

nadoknade.

2018. 2017.

Razgraničeni PDV 2.126 3.639

Ostala aktivna vremenska razgraničenja

Ukupno:

1.736

3.862

401

4.040

4.12. Kapital

2018. 2017.

Osnovni kapital 234.788 234.788

Rezerve

Revalorizacione reserve 193.612 88

Neraspoređena dobit

Gubitak

Otkupljene sopstvene akcije

52.599

-171.393

97.661

Ukupno: 309.606 332.537

a) Osnovni kapital

Osnovni kapital Društva sastoji se od akcijskog kapitala u iznosu od 234.788 hiljada dinara. Ukupan

odobreni broj običnih akcija iznosi 89.957 akcija po nominalnoj vrednosti od 2.610 dinara po akciji.

Upisani novčani kapital po osnovu podataka od APR-a iznosi 234.788 hiljada dinara.

b) Revalorizacione rezerve

Promene na revalorizacionim rezervama odnose se na sledeće: 2018. 2017.

Stanje na početku perioda 88 88

Smanjenje fer vrednosti -88

- nematerijalnih ulaganja

- zemljišta 23.334

- nekretnina 170.278

- postrojenja i opreme

- učešća u kapitalu u stranoj valuti

- hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

- ostalo

Stanje na kraju perioda 193.612 88

c) Neraspoređena dobit

Promene na neraspoređenoj dobiti odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Dobit za tekuću godinu 52.599 66.840

Isplata učešće zaposlenih u dobiti -97.661 -84.000

Ostala povećanja/smanjenja


U 2018.godini na osnovu odluke Skupštine društva, neraspoređeni dobitak ranijih godina je smanjen

u iznosu od 49.311 hiljada dinara na ime učešća zaposlenih u dobitku i 48.350 hiljda dinara na

osnovu statusne promene.

4.13. Dugoročna rezervisanja

2018. 2017.

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 3.252 3.117

Ostala dugoročna rezervisanja

Ukupno: 3.252 3.117

a) Rezervisanja za naknade i druge benificije zaposlenih

Naknade i benificije zaposlenih odnose se na:

2018. 2017.

Otpremnine 3.252 3.117

Ukupno 3.252 3.117

Promene na rezervisanjima za naknade i druge benificije zaposlenih odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Dodatna rezervisanja 938 367

Ukidanje rezervisanja

Ostala povećanja/smanjenja -ispl.otpemnine. -803 -655


Osnovne aktuarske pretpostavke koje su upotrebljavane su:

2018. 2017.

Diskontna stopa 8,00 % 8,00 %

Očekivano povećanje zarada 6,00 % 6,00 %

4.14. Dugoročne obaveze

2018. 2017.

Dugoročni krediti u zemlji 199.169 197.469

Dugoročni krediti u inostranstvu 40.508 39.491

Ostale dugoročne obaveze-obaveze po fin.lizingu 4.023 2.042

Ukupno: 243.700 239.002

a) Dugoročni krediti u zemlji i inostranstvu

Obveze po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu su sledeće:

Dugoročni kredit Societe Generale Srbija ad po ugovoru broj LTL 961770 . Kredit je odobren

u visini od EUR 350.000,00 za potrebe refinansiranja investicionog kredita Komercijalne

banke za nabavku opreme . Krajnji rok otplate kredita je 23.07.2020. godine. Ukupna obaveza

po ovom kreditu iznosi 32.750 hiljada dinara ( 277.083,27 eur). Deo dugoročnog kredita koji

dospeva za plaćanje u 2019. godini iznosi 20.684 hiljada dinara odnosno (174.999,96 eur).

Kao obezbeđenje ovog kredita zaključen je ugovor o solidarnom jemstvu sa AD „Senta-

Promet“ TP i date su menice . Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u

mogućnosti da uredno otplati kredit.

Dugoročni kredit Raiffeisen banke ad po osnovu ugovora – partija br. 265-1589318-88. Na

datum bilansa stanje kredita iznosi 77.901 hiljada dinara. Od toga deo koji dospeva za plaćanje

u 2019. godini iznosi 37.392 hiljada dinara.

Obaveza po osnovu kredita od Societe Generale banke po ugovoru o dugoročnom kreditu br.

LTL 707408 od 29.08.2016. godine iskazan je na dan 31.12.2018.godine u ukupnom iznosu

od 16.486 hiljada, od čega se iznos od 10.304 dinara odnosi na dugoročne obaveze dok se deo

u iznosu od 6.182 dinara odnosi na kratkoročne obaveze.

Obaveza po osnovu kredita od Raiffeisen banke po ugovoru o dugoročnom kreditu br.265-

1619290-91 iskazan je na dan 31.12.2018.godine u ukupnom iznosu od 425.028 hiljada dinara,

od čega se iznos od 176.799 hiljada dinara odnosi na dugoročne obaveze dok se deo u iznosu

od 248.229 hiljada dinara odnosi na kratkoročne obaveze.

Promene na dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu odnose se na sledeće:

2018.

Stanje na početku perioda 236.960

Novoprimljeni krediti 516.521

Smanjenje (kursna razlika i valutna klauzula) -142

Prenos na kratkoročne obaveze (videti napomenu 4.15.) -513.662

Stanje na kraju perioda 239.677

Dospeće obaveza po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu je sledeća:

2018.

Do 1 godine (videti napomenu 4.15.) 513.662

Od 1 do 5 godina 239.677

Preko 5 godina -

Ukupno 753.339

Obaveze po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu na datum bilansa sastoje se od obaveza

iskaznih u sledećim valutama:

2018.

U valuti U dinarima

RSD

EUR 2.028 239.677

USD - -

Ukupno 239.766

Usaglašavanje dugoročnih obaveza sa poveriocima vrši se jednom godišnje. Izvršeno je

usaglašavanje obaveza po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i u inostranstvu na dan

31.12.2018.godine u iznosu od 239.677 hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanih

dugoročnih obaveza.

b) Dugoročne obaveze za lizing

Ostale dugoročne obaveze u iznosu od 4.023 hiljada dinara odnose se na obaveze po osnovu

finansijskog lizinga.

Naziv lizing kuće 2018. 2017.

Raiffeisen lising 4.023 2.042

Ukupno 4.023 2.042

Finansijski lizing dobijen od Raiffeisen Leasinga na osnovu Ugovora o finansijskom lizingu

22720/15 od 21.05.2015. i Ugvora br. 30075/18 odobren je na period od 5 godina. Sadašnja

obaveza po ovom lizingu na datum bilansa iznosi 6.388 hiljada dinara. Od ukupne obaveze 2.365

hiljada dinara se dospeva za plaćanje u 2019. Godini. Na ime garancije za uredno obezbeđenje svih

obaveza iz ugovra, primalac lizinga treba da preda davaocu lizinga 5 blanko sopstvenih menica.

Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati.

Promene na ostalim dugoročnim obavezama odnose se na sledeće:

2018. 2017.


Nove obaveze po osnovu lizinga

Ostala povećanja (kursna razlika)

Ostala smanjenja (kursna razlika)

5.951

-9

-148

Otplate -1.596

Prenos na kratkoročne obaveze -2.365 - 1.462


Dospeće obaveze po osnovu finansijskog lizinga je sledeće:

2018. 2017.

Do 1 godine 2.365 1.581

Od 1 do 5 godina 4.023 2.042

Preko 5 godina

Ukupno 6.388 3.623

Obaveze po osnovu lizinga na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim valutama:

2018.

U valuti U dinarima

RSD -

EUR 53.713 6.388

USD - -

Ukupno 6.388

Usaglašavanje dugoročnih obaveza sa poveriocima vrši se jednom godišnje. Izvršeno je

usaglašavanje obaveza po osnovu obaveza po osnovu lizinga na dan 31.12.2018.godine u iznosu od

6.387 hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanih dugoročnih obaveza.

4.15. Kratkoročne finansijske obaveze

2018. 2017.

Kratkoročni krediti i zajmovi od mat. i zav. prav. lica 14.066 12.076

Kratkoročni krediti 248.454 120.733

Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine 460.032 464.038

Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne

godine

2.365 1.582

Ostale kratkoročne finansijske obaveze 18.979

Ukupno: 724.917 617.408

Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza vrši se jednom

godišnje.Izvršeno je usaglašavanje kratkoročnih finansijskih obaveza na dan 31.12.2018.godine u

iznosu od 701.278 hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanog iznosa.

a) Kratkoročni zajmovi od zavisnog društva

Obaveza po osnovu kratkoročnog zajma od zavisnog društva „AGER“ doo, na dan 31.12.2018.

godine iskazana je u iznosu od 14.066 hiljada dinara

Promene na obavezama po osnovu zajmova zavisnog društva odnose se na sledeće:

2018.



Otplate -3.010


Obaveza po osnovu pozajmice od zavisnog društva usaglašena je sa stanjem na dan

31.12.2018. godine.

b) Kratkoročni krediti

Kratkoročne finansijske obaveze po osonovu kratkoročnih kredita odnose se na:

Societe Generale Banke po osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu br. STL 964289 sa rokom

vraćanja do 25.07.2019. godine. Kredit je odobren u iznosu od 500.000,00 eur-a, u dinarskoj

protivvrednosti, računato po srednjem kursu NBS na dan prenosa sredstava na tekući račun

dužnika. Od ukupno odobrenog kredita povučeno je 440.000,00 eur . Sredstva obezbeđenja i

instrument naplate potraživanja banke predstavljaju blanko solo menica dužnika I solidarnog

dužnika.

Kratkoročni kredit Societe banke partija br. 00-410-0112851.3 .Kredit je odobren u iznosu od

100.000.000,00 dinara sa rokom vraćanja 31.12.2019 meseci. Kao instrument obezbeđenja po

ovom kreditu date su blanko solo menice i hipoteka AD “Senta Promet” .

Ugovor o pozajmici po tekućem računu kod Raiffeisen banke. Pozajmica se iznosi 162.899,27

eur na dan bilansa. Kao sredstvo obezbeđenje dato je zaloga na Žitoprometovim akcijama,

menica i zaloga na Ager-u.

Ugovor na dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu br. 1063714 kod Societe Banke.

Ugovor ističe 25.07.2019. godine. Iznos dozvoljenog prekoračenja da dan bilansa iznosi

168.103,79 eur. Kao obezbeđenje date su menica i jemstvo Senta Promet-a.

Ugovor o pozajmici po tekućem računu br. 00-422-0203561,7/KR/2018/609 kod OTP banke.

Iznos pozajmice na dan 31.12.2018. godine iznosi 336.075,31 eur. Obezbeđenje kredita dato je

u vidu menica i jemstva solidarnog dužnika.

Promene na obavezama po osnovu kratkoročnih kredita odnose se na sledeće:

2018.



Otplate -290.972

Ostala smanjenje (valutna klauzula) 72


Obaveza po osnovu kratkoročnih kredita usaglašene su u celosti sa stanjem na dan 31.12.2017.

godine.

Obaveze po osnovu kratkoročnih kredita na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim

valutama:

2018.

U valuti U dinarima

RSD 78.845

EUR 1.435 169.609

USD - -

Ukupno 248.454

c) Deo dugoročnih kredita koje dospevaju do jedne godine

Deo dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne godine u iznosu od 460.032 hiljada dinara odnose se

na obaveze po osnovu dugoročnih kredita koji dospevaju na plaćanja u periodu do godinu dana

(videti napomenu 4.14.).

Promene na ovim obavezama odnose se na sledeće:

2018.


Donos sa dugoročnih obaveza (videti napomenu 4.14.) 460.032

Otplate -463.263

Ostala smanjenje (valutna klauzula) -775


Obaveza po osnovu kratkoročnih kredita usaglašene su u celosti sa stanjem na dan 31.12.2018.

godine.

d) Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do godinu dana

Deo ostalih dugoročnih obaveza koji dospevaju do jedne godine u iznosu od 2.365 hiljada dinara

odnose se na obaveze po osnovu lizinga koji dospevaju na plaćanja u periodu do godinu dana (videti

napomenu 4.14.).

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga usaglašene su u celosti sa stanjem na dan 31.12.2018.

godine.

4.16. Obaveze iz poslovanja

2018. 2017.

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 61.785 33.533

Dobavljači - matična i zavisna pravna lica 745

Dobavljači - ostala povezana pravna lica 8.258

Dobavljači u zemlji 177.440 189.739

Dobavljači u inostranstvu 3.088 3.350

Ostale obaveze iz poslovanja - -

Ukupno: 242.313 235.625

Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu obaveza iz poslovanja vrši se jednom godišnje.

Na dan 31.10.2018. godine od ukupnih obavez iz poslovanja u iznosu od 258.192 hiljada dinara

usaglašena je iznos od 255.685 hiljada dinara što iznosi 99,03 %.

Struktura najznačajnih obaveza iz poslovanja odnosi se na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Bečej ozz Bečej 58.966 32,66 %

Pavan S.P.A. Galliera 2.755 1,53 %

Zenit Doo 1.548 0,86 %

Remy Trade Doo 17.511 9,70 %

Jugoinspekt Doo Novi Sad 620 0,34 %

Agrobačka 1.833 1,02 %

Agro Selo 1.074 0,59 %

Tisa Zz 4.534 2,51 %

Agro-Promet Bečej 6.156 3,41 %

DDOR 2.632 1,46 %

Libela Elsi 3.412 1,89 %

Univerexport Doo Novi Sad 1.368 0,76 %

Senta-Promet Senta (povezano lice) 4.279 2,37 %

Azur doo Senta 3.828 2,12 %

Knez Petrol Doo 2.407 1,33 %

Mio Mar Agrar 6.500 3,60 %

Bis Agro Doo Novi Kneževac 28.310 15,68 %

Svelatron Doo 1.448 0,80 %

Javno Preduzeće Srbijagas 1.819 1,01 %

Vojšped Transport Doo Novi Sad

Belprint Doo

6.447

1.280

3,57 %

0,71 %

Elektroprivreda Srbije

Ostali dobavljači

4.925

16.876

2,73 %

9,35 %

Ukupno 180.528 100,00 %

Obaveze iz poslovanja iskazana na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim

valutama:

2018. 2017.

U valuti U

dinarima

U valuti U dinarima

RSD 177.440 198.742

EUR 26 3.088 28 3.350

USD - - - -

Ukupno 180.528 202.092

Dospeće obaveza iz poslovanja je sledeće:

2018.

Do 2 meseca 154.159

Od 2 do 6 meseca 6.225


Preko 12 meseci 838

Ukupno 180.528

4.17. Ostale kratkoročne obaveze

2018. 2017.

Obaveze iz specifičnih poslova 2.840 4.104

Obaveze po osnovu zarada 6.003 6.053

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 187 2.393

Obaveze učešća zaposlenih u dobiti

Obaveze za dividende

6.373

267

27.969

267

Obaveze prema zaposlenima-obaveze za otpremninu

Obaveze prema članovima upravnog i nadzornog odbora 6 6

Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima

Ostale obaveze 2.165 2.404

Ukupno: 17.841 43.196

a) Obaveze iz specifičnih poslova

Struktura najznačajnih obaveza iz specifičnih poslova odnosi se na sledeća pravna lica:


Učešće u

procentima

Svelatron Doo Subotica 1.463 51,51 %

Ager Doo

Peking TR

1.223

154

43,06 %

5,43 %

Ukupno 2.840 100,00 %

Dospeće obaveza iz specifičnih poslova je sledeće je sledeće:

2018.

Do 2 meseca

Od 2 do 6 meseca 2.244

Od 6 do 12 meseci 596

Preko 12 meseci -

Ukupno 2.840

Na dan 31.12.2018. godine od ukupnih obavez iz specifičnih poslova iznosu od 2.840 hiljada dinara

je usaglašena .

b) Obaveze po osnovu zarada

Obaveze po osnovu zarada u iznosu od 6.003 hiljada dinara odnose se na obračunate a neisplaćene

zarade zaposlenima za mesec decembar. Zarade zaposlenima isplaćene su u januaru 2019. godine.

c) Obaveze po osnovu kamata

Obaveze po osnovu kamata u iznosu od 2.393 hiljada dinara odnose se na dospele a neplaćene

kamate po osnovu kredita od komercijalne banke, Raiffeisen banke, OTP banke I Addiko banke.

Obaveza po osnovu glavnice kredita i kamate uplaćena je u januaru 2018. godine.

Obaveze po osnovu kamate usaglašene su u celosti na datum bilansa.

d) Obaveze po osnovu učešće u dobiti zaposlenih

Obaveze po osnovu učešće u dobiti zaposlenih u iznosu od 6.373 hiljada dinara odnosi se na

neisplaćenu obavezu iz dobiti.

e) Ostale obaveze

Od ostale obaveze u iznosu od 2.165 hiljada dinara se odnosi na obavezu po osnovu obustave iz

zarade.

4.18. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda I pasivnih

vremenskih razgraničenja

2018. 2017.

Obaveze po osn. poreza na dodatu vrednost 4.128 1.331

Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine 75 4.028

Pasivna vremenska razgraničenja 14.756 32.636

Ukupno: 18.959 37.995

a) Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine odnosi se na sledeće:

2018. 2017.

Obaveze za porez iz rezultata - 1.437

Obaveze za poreze, carine i druge dažbine 72 2.587

Ostale za ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3 4

Ukupno: 75 4.028

b) Pasivna vremenska razgraničenja

Pasivna vremenska razgraničenja u iznosu od 14.756 hiljada dinara se odnosi na unapred naplaćene

prihode u iznosu od 14.573 hiljada dinara, kao i na iznos 183 hiljada dinara se odnosi na

razgraničene obaveze za PDV po osnovu rashoda i manjka po popisu.

4.19. Odložena poreska obaveza

Odložena poreska obaveza u iznosu od 35.409 hiljada dinara se odnosi na :

1. Odložene poreske obaveze po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih

sredstava i njihove poreske vrednosti. Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava je veća

od njihove poreske vrednosti sa iznosom od 236.128 hiljada dinara. Primenom 15 % na ovu

razliku daje odložene poreske obaveze u iznosu od 35.419 hiljada dinara.

2. Odloženih poreskih obaveza na neplaćene javne prihode. Neplaćeni javni prihodi na dan

31.12.2018. godine ukupno iznose 71 hiljada dinara. Primenom 15 % dobijemo odloženo

poresko sredstvo u iznosu od 10 hiljada dinara.

Odložena poreska obaveza i sredstva su prebijene u bilansu stanja.

Odložena poreska obaveza/sredstva utvrđena su na sledeći način:

2018. 2017.

Odloženi porez po osnovu oporezive privremene razlike

između knjigovodstvene vrednosti stalnih sredstava i

njihove poreske osnovice

Sadašnja knjigovodstvena vrednost stalnih sredstava 672.022 482.235

Neotpisana poreska vrednost stalnih sredstava 435.894 456.273

Privremene poreske razlike 236.128 25.962

Poreska stopa 15% 15%

1. Odložena poreska obaveza /sredstva 35.419 3.894

Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za

otpremnine zaposlenima

Odložena poreska sredstva po osnovu obezvređenja sredstava

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neplaćenih

javnih dažbina 10 388

Odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenih gubitaka

2. Odložena poreska sredstva 10 388

Ukupna odložena poreska obaveza 35.409 3.506

U bilansu uspeha priznato je na ime odloženih poreskih rashoda iznos od 1.853 hiljada dinara.

Odloženo poresko sredstvo ili obaveze se prizna za porez koji je povrativ ili plativ u buduđim

periodima, a koji je nastao kao rezultat transakcija ili događaja iz prethodnih perioda.

Promena na odloženim poreskim obavezama/sredstvima odnose se na sledeće:

2018. 2017.

Stanje na početku perioda obaveza/(potraživanja) 3.506 2.938

Povećanje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u 2018.

Godini

1.853 568

Smanjenje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u 2018.

godini

Ostala povećanja - revalorizacija 30.050


4.20. Vanbilansna aktiva i pasiva

2018. 2017.

Tuđa roba (pšenica) u skladištu 186.843 323.333

Tuđa roba (brašno) u skladištu 16.511 32.739

Tuđa roba (testenina) u skladištu 1.368 1.654

Tuđa roba (ambalaža) u skladištu 773 1.205

Tuđa roba (kukuruz) 23.616

Date garancije 35.458 30.493


5. BILANS USPEHA

5.1. Poslovni prihodi

2018. 2017.

Prihodi od prodaje 1.890.757 1.748.597

Prihodi od premija 304 1.006

Ostali poslovni prihodi 4.204 4.726

Ukupno: 1.895.265 1.754.329

a) Prihodi od prodaje

Prihodi od prodaje odnose se na:

2018. 2017.

Prihode od prodaje robe 161.229 65.984

Prihode od prodaje proizvoda i usluga 1.729.528 1.682.613

Ukupno: 1.890.757 1.748.597

Prihodi od prodaje prema tržištu na kome su ostvareni odnose se na:

2018. 2017.

Prihode od prodaje na domaćem tržištu 1.303.092 1.324.044

Prihode od prodaje na inostranom tržištu 403.250 424.553

Ukupno: 1.706.342 1.748.597

b) Ostali poslovni prihodi

2018. 2017.

Prihodi od zakupnina 3.119 3.877

Ostali poslovni prihodi 1.085 849

Ukupno: 4.204 4.726

5.2. Poslovni rashodi

2018. 2017.

Nabavna vrednost prodate robe

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

Povećanje/Smanjenje vrednosti zaliha gotov.proiz.

160.014

-905

11.814

68.526

-945

-23.123

Troškovi materijala 1.200.966 1.251.637

Troškovi goriva i energije 67.251 62.635

Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja 103.607 99.196

Troškovi amortizacije 45.124 47.944

Troškovi proizvodnih usluga

Troškovi dugoročnih rezervisanja

Nematerijalni troškovi

94.982

938

51.854

85.735

366

43.840

Ukupno: 1.735.645 1.635.811

a) Nabavne vrednost prodate robe

2018. 2017.

Nabavna vrednost prodate robe 160.014 68.526

Ukupno: 160.014 68.526

b) Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe odnose se na:

2018. 2017.

Prihode od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe

Prihode od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene

potrebe

905 945

Ukupno: 905 945

c) Povećanje/smanjenje zaliha učinaka

Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazano je u iznosu od

11.814 hiljada dinara i odnosi se na promenu vrednosti zaliha na datum bilansa u iznosu od 33.827

hiljada dinara u odnosu na njihovo početno stanje koje je iznosilo 45.641 hiljada dinara.

c) Troškovi materijala

2018. 2017.

Troškovi materijala za izradu 1.170.832 1.225.029

Troškovi ostalog materijala (režijskog) 30.134 26.608

Troškovi goriva i energije 67.251 62.635

Ukupno: 1.268.216 1.314.272

d) Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja

2018. 2017.

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 86.924 82.579

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 15.400 14.762

Troškovi naknada po ugovoru o delu 255 428

Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora 114 114

Ostali lične rashodi i naknade 914 1.313

Ukupno: 103.607 99.196

e) Troškovi amortizacije

2018. 2017.

Troškovi amortizacije 45.124 47.944

Ukupno: 45.124 47.944

f) Ostali poslovni rashodi

2018. 2017.

Troškovi proizvodnih usluga 94.982 85.735

Ukupno: 94.982 85.735

Troškovi proizvodnih usluga u iznosu od 85.735 hiljada dinara odnose se na:

2018. 2017.

Troškove transportnih usluga 75.231 63.982

Troškove usluga održavanja 9.538 10.669

Troškove zakupnina

Troškovi sajmova

11

15

383

41

Troškove reklame i propaganda

Troškovi ostalih usluga:

- Troškovi donatorstva i sponzorstva u zemlji u robi

4.449 4.511

- Troškove komunalnih i vatrog. Usluga, troš.zaš.na radu, troš.

korišć.auto puta,tros. odrz. fiskalnih kasa

2.257

- Troškove -usluga špeditera 1.626

- Troškove ostalih usluga-troš.utvđ.kval., , troš. Za bakter.analizu 5.738 2.266

Ukupno: 94.982 85.735

Trošak dugoročnih rezervisanja u iznosu od 938 hiljada dinara se odnosi na povećanje rezervisanje

otpremnine zaposlenih prilikom odlaska u penziji.

g) Nematerijalni troškovi

Nematerijalni troškovi u iznosu od 51.854 hiljada dinara odnose se na:

2018. 2017.

Troškove neproizvodnih usluga 13.368 12.170

Troškove reprezentacije 2.152 1.911

Troškove premija osiguranja 4.800 4.801

Troškove platnog prometa 1.895 1.850

Troškove članarina 1.092 970

Troškove poreza 4.219 4.422

Ostali nematerijalni troškovi 24.328 17.716

Ukupno: 51.854 43.840

5.3. Finansijski prihodi

2018. 2017.

Prihodi od kamata 54 7

Pozitivne kursne razlike 504 788

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule 6.979 29.804

Ostali finansijski prihodi 8.282

Ukupno: 15.819 30.599

5.4. Finansijski rashodi

2018. 2017.

Rashodi kamata 18.650 21.048

Negativne kursne razlike 784 4.791

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 6.304 8.521

Ostali finansijski rashodi 2.703 1.973

Ukupno: 28.441 36.333

5.5. Ostali prihodi

2018. 2017.

Ostali prihodi 28.748 34.482

Ukupno: 28.748 34.482

Ostali prihodi u iznosu od 129.293 hiljada dinara odnose se na:

2018. 2017.

Dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, nakretnina, postrojenja i

opreme

Dobici od prodaje učešća i drugih HOV

46 1.445

Dobici od prodaje materijala-otpadaka 54

Viškovi 4.587 5.855

Naplaćena otpisana potraživanja

Naknada štete 3.715

Prihodi od ugov.zast.od rizika

Prihodi od smanjenja obaveza

566

Prihod od napl. Troš. Mobilnog telefona

Prihodi od ukidanja dugročnih rezervisanja

25

Prihodi iz ranijih godina 13

Prihodi po osnovu vrednosnog bona

Pozitivan efekat proc.fer vred.

23.301

Ostale nepomenute prihode 23.495 128

Ukupno: 28.748 34.482

5.6. Ostali rashodi

2018. 2017.

Ostali rashodi 131.476 67.891

Ukupno: 131.476 67.891

Ostali rashodi odnose se na:

2018. 2017.

Gubitke po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja,

nekretnina, postrojenja i opreme

Gubici po osnovu prodaje učešće u kapitalu (videti tačku 4.4)

7.508

83.597

1.284

Gubici po osnovu prodaje materijala 126 28

Manjkovi 568 3.625

Rashode po osnovu direktnih otpisa potraživanja 11 184

Rashodi materijala i robe

Rashodi po rash. Zalihe materijal- kalo,rastur

Ostali nepomenuti rashodi:

8.523

852

7.751

- Rashodi po osnovu vrednosnih bonova

- Kazne za saobr. prek., i ugovorena kazna

22.069 23.301

21

- Naknadno odobren rabat po osnovu prodaje 1.115 815

- Ostale nepomenute rashode-sponzorstvo

- Dodatni rabati

113

759

28.296

- Donacija u robi 275

- Rahodi iz ranijih godina

- Ostali rashodi

- Obezvređenje zaliha materijala i robe

-

5.388

2.183

973

2

Ukupno: 131.476 67.891

5.7. Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine 2018. 2017.

Prihod od usklađ. vrednosti imovine 0 232

Ukupno:

5.8. Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine 2018. 2017,

Rashod od usklađ. vrednosti imovine 256 1.673

Ukupno:

Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine odnose se na:

2018. 2017.

Obezvređenje potraživanja od kupaca i kratk. Finan. plasmana 256 1.673

Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana

Ukupno: 256 1.673

5.9. Porez na dobitak

2018. 2017.

Poreski rashod perioda

Porez na dobit za godinu 5.562 7.953

Korekcije prethodnih godina

Ukupno poreski rashod perioda 5.562 7.953

5.10. Odloženi porez

Odloženi porez 2018. 2017.

Odloženi poreski prihodi

Odloženi poreski rashod 1.853 568

Ukupno odloženi porez 1.853 568

5.11. Neto dobitak

2018. 2017.

Dobit pre oporezivanja 44.008 75.361

Tekući poreski rashod perioda 5.562 7.953

Odloženi poreski reshod perioda 1.853 568

Neto dobit 36.593 66.840

5.12. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima podeli sa

ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje

Društvo otkupio i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije.

2018. 2017.

Dobitak koji pripada akcionarima 36.596 66.840

Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opicaju 89.957 89.957

Osnovna zarada po akciji 0,41 0,74

6. Dividende

U toku 2018. Godine zaposlenima na ime učešća u dobiti raspodeljeno je 49.311 hiljada dinara. Ovaj

iznos je izdovojen iz dobiti ostvaren u 2016. godini u iznosu od 30.821 hiljada dinara i 18.490

hiljada dinara iz dobiti iz 2017. godine.

7. Potencijalna sredstva i obaveze

a) Potencijalna sredstva

Društvo nema potencijalnih sredstava.

b) Potencijalne obaveze

Društvo je u toku redovnog poslovanja dalo zaloge trećim licima iz kojih mogu proisteći potencijalne

finansijske obaveze. Društvo ne očekuje da će nastupiti okolnosti koje će dovesti do aktiviranja datih

zaloga. Pregled datih zaloga trećim licima dat je u tabeli u nastavku.

Društvo je u toku redovnog poslovanja primilo garancije od trećih lica iz kojih mogu proisteći

potencijalna finansijska potraživanja. Društvo ne očekuje da će nastupiti okolnosti koje će dovesti do

aktiviranja primljenih garancija. Pregled primljenih garancija od trećih lica dat je u nastavku ovog

odeljka.

Pregled datih zalog:

Primljene garancije su nastale na osnovu sledećih ugovora:

1. Primljena garancija br.700761-004370 od strane NLB BANKA SKOPJE po nalogu firme

OMER sa rokom važenja do 06.03.2019. godine na ukupan iznos od 50.000 eur-a.

2. Primljena garancija br. 107-520978-571975 od strane HIPOTEKARNE BANKE AD

PODGORICA po nalogu firme SENTA DOO Podgorica sa rokom važenja do 24.07.2018.

godine na ukupan iznos od 100.000 eur-a.

3. Primljena garancija br.700761-004371/EC od starne NLB BANKA SKOPLJE po nalogu

firme JUS MB sa rokom važenja do 06.03.2019. godine na ukupan izno od 50.000 eur-a.

4. Primljena garancija br.100-520978-373125 od starne Raiffeisen banke po nalogu firme

STADION DOO sa rokom važenja do 19.06.2019. godine na ukupan izno od 100.000 eur-a.

Protiv Društva nisu iniciarani sudski sporove radi naplate potraživanja i shodno tome nema

potencijalnih obaveza po ovom osnovu.

8. Poslovne kombinacije

U toku 2018. godine, dana 07.12. došlo je do poslovne kombinacije, pripajanje između AD

“Žitopromet-Mlin” I “Euro Corp Group” Doo (videti tačku 4.4).

9. Transakcije sa povezanim licima

Društvo poseduje 91,02 % učešća u kapitalu „Ager Doo“ Đala , a do 18.12.2018. godine posedovalo

je učešće u kapitalu u društvu AD „Senta-Promet“ TP, koji je na taj dan iznosilo 65,13 %. Na taj dan

otuđeni su udeli u društvu AD “Senta Promet“ TP (videti tačku 4.4).

a) Prihodi od prodaje sa povezanim licima odnose se na sledeće:

2018. 2017.

Prodaja robe:

- matična i zavisna pravna lica 14 26

- ostala povezana pravna lica - 1.912

- ostala povezana fizička lica (ključno rukovodeće osoblje,

članovi uže porodice i sl.)

- -

Prodaja proizvoda i usluga:

- matična i zavisna pravna lica 714 239.526

- ostala povezana pravna lica - 173.389

- ostala povezana fizička lica (ključno rukovodeće osoblje,

članovi uže porodice i sl.)

- -

Ukupno 728 414.853

Roba, proizvodi i usluge se prodaju povezanim licima po cenama koje važe za nepovezana pravna

lica.

b) Potraživanja i obaveze proistekle iz prodaje i nabavke od povezanih lica

2018. 2017.

Potraživanja od povezanih lica (napomena 4.7)

- matično pravno lice 0 155.973

- zavisna pravna lica 0 2

- ostala povezana pravna lica 0 18.287

Ukupno 0 174.262

Obaveze prema povezanim licima (napomena 4.16)

- matično pravno lice-pirmljeni avansi 0 32.473

- zavisna pravna lica 0 1.381

- ostala povezana pravna lica 0 8.258

- ostala povezana fizička lica (ključno rukovodeće osoblje, članovi

uže porodice i sl.)

0

Ukupno 0 42.112

c) Obaveze po osnovu kredita od povezanih lica „AGER“ Doo

2018.

Krediti od povezanih lica

Na početku perioda 12.076

Krediti odobreni u toku godine 5.000

Otplate u toku godine -3.010

Finansijski prihodi -

Finansijski rashodi -

Na kraju perioda 14.066

Krediti primljeni od povezanog lica odnosi se na:

Iznos

kredita Rok otplate

Kamatna

stopa %

Ager 14.066 1 god -

Potraživanje od svakom povezanog lica na kraju izveštajnog perioda obelodanjeno je u okviru tačke

4.7, a svaka obaveza prema povezanim pravnim licima u okviru tačke 4.16.

10. Upravljanje finansijskim rizicima

Faktori finansijskog rizika

Finansijski rizici su definisani kao nestabilnost prinosa koja dovodi do neočekivanog gubitka. Visina

te nestabilnosti prinosa je uslovljena uticajem promenljivih veličina, koje se nazivaju faktori rizika.

Faktori rizika se mogu grupisati u nekoliko kategorija, od kojih su najvažniji tržišni rizik (devizni i

kamatni) , kreditni rizik i rizik likvidnosti.

Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima. S obzirom da u Republici Srbiji ne

postoji organizovano tržište finansijskih instrumenata, Društvo nije u mogućnosti da koristi

finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika. Celokupan program upravljanja rizikom

Društva je usmeren na nepredvidivost finansijskih tržišta, pa stoga Društvo nastoji da svede na

minimum potencijalne negativne uticaje na svoje finansijsko poslovanje.

Tržišni rizik

Tržišni rizik predstavlja rizik promene tržišnih cena, koje dovode do sniženja vrednosti pojedine

finansijske imovine. Postoje četiri glavna oblika tržišnog rizika: rizik promene deviznog kursa, rizik

kamatne stope, rizik cene sopstvenog kapitala i rizik promena cena robe. Cilj Društva u pogledu

upravljanja tržišnim rizicima je da kontroliše izloženost navedenim rizicima u okviru prihvatljivih

pokazatelja.

Devizni rizik

Društvo je izloženo deviznom riziku koji proističe iz poslovanja sa stranim valutama, u prvom redu

sa evrom. Devizni rizik se odnosi na devizna potraživanja, kratkoročne finansijske plasmane,

gotovinu i gotovinske ekvivalente i devizne obaveze.

Kamatonosni rizik

Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu

primljenih dugoročnih kredita od banaka. Krediti primljeni po promenljivim kamatnim stopama

izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Krediti primljeni po fiksnim kamatnim stopama

izlažu Društvo riziku promene fer vrednosti kamatnih stopa.

Tokom 2018. godine i 2017. godine, najveći deo obaveza po kreditima bio je sa varijabilnom

kamatnom stopom, koja je vezana za EURIBOR i dr. Obaveze po kreditima sa promenljivim

kamatnim stopama bile su najvećim delom izražene u stranoj valuti (EUR).

Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u

obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranja, pre svega za dugoročne obaveze budući da one

predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju.

Struktura monetarnih sredstava i obaveza na datum bilansa sa stanovišta izloženosti kamatnom riziku

prikazana je u sledećem pregledu:

u 000 RSD

2018 2017

Finansijska sredstva

Nekamatonosna 317.155

383.114

Kamatonosna (fiksna kamata) 10.443

95.729

Kamatonosna (varijabilna kamata) -

-

327.598

478.843

Finansijske obaveze

Nekamatonosna 260.154

296.257

Kamatonosna (fiksna kamata)

Kamatonosna (varijabilna kamata) 954.551

844.334

1.214.705

1.140.591

Rizik katipala:

Rizik kapitala se vezuje za nestabilnost cena akcija. Društvo ima mogućnost da upravlja rizikom

kapitala putem optimizacije odnosa duga i kapitala. Analiza kapitala vrši se izračunavanjem

pokazatelja zaduženosti, odnosno odnosa neto zaduženosti i ukupnog kapital.

Pokazatelj zaduženosti na dan 31. decembra 2018. i 2017. godine su bili sledeći:

u 000 RSD

2018 2017

Ukupna zaduženost 968.617 856.410

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 36.280 40.372

Neto zaduženost 932.337 816.038

Kapital 309.606 332.537

Ukupan kapital 1.241.943 1.148.575

Pokazatelj zaduženosti 75,07% 71,05%

- zaduženost obuhvata dugoročne obaveze i kratkoročne finansijske obaveze

- kapital obuhvata iznos ukupnog kapitala

Rizik promena cena proizvoda

Rizik promena cena proizvoda uslovljen je najviše makroekonomskim faktorima, a delom i faktorima

unutar procesa proizvodnje. Društvo upravlja rizikom promena cena proizvoda optimizirajući svoju

politiku cena kroz smanjenje troškova.

Kreditni rizik

Društvo je izloženo kreditnom riziku, jer ima obaveza po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita.

Kreditni rizik obuhvata dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja i date garancije i

jemstva trećim licima.

Rizik likvidnosti:

Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući dovoljan iznos novčanih sredstava i drugih

gotovinskih ekvivalenata. Praćanjem novčanih tokova kroz evidentiranje dospeća finansijskih

sredstava i obaveza Društvo obezbeđuje, u mogućoj meri, ispunjavanje svojih obaveza.

11. Događaji nakon datuma bilansa

Finansijski izveštaji odobreni su za obelodanjivanje od strane direktora dana 25.03.2019. (videti

napomenu 1).

Nisu identifikovani korektivni i nekorektivni događaji u period od datuma bilansa (31.12.2018. god)

do datuma odobravanja finansijskih izveštaja (25.03.2019. god) za koji bi bilo neophodno

obelodanjivanje.

U Senti,

25.03.2019. god

“ŽITOPROMET – MLIN” AD

____________________

Aleksandra Cvijanović

Izvršni direktor

Documents

„ŽITOPROMET MLIN“ AD - Sentella