Ivan Ivani Istorijsko-etnografska rasprava: Bunjevci i okci Nagradila Matica Srpska." Tree izdanje sa 30 slika. Beograd, 1899.tamparija D. Dimitrijevia, Ugao: Ivan-Begove ulice broj 1., Graanike broj 12.

Cena 2 dinara ili 2 krune.

BUNJEVCI I OKCIU BAKOJ, BARANJI I LICIISTORIJA. ETNOGRAFIJA. KULTURA.

DRUTVENO, BROJNO I PRIVREDNO STANJE. ETNIKE OSOBINE.

NAPISAO IVAN IVANI.

NAGRADILA MATICA SRPSKA" SA 500 DIN.

SENI

IVANA ANTUNOVIAKANONIKA I NAJVEEG RODOLJUBA BUNJEVAKOG PISAC.

Moto: Poznajmo se! Brzo teku danci, Sreemo se, Biemo neznanci...

{5}

BUNJEVCI I OKCI

I. Kratki geografski i statistiki pregled Bunjevci i baki i baranjski okci ne zauzimaju neku naroito odelitu teritoriju, da bi bilo opravdano pisati itavu geografiju. Oni su ili ratrkana naselja, ili ak i sitne oaze u velikom tuinskom moru, ali radi potpunosti ove rasprave o njima, bie ipak nudan kao uvod: jedan kratak geografski pregled, spojen sa statistikom njihovom. Kada vidimo, gde stanuju i koliko ih ima, mi emo izneti njihovu istoriju, narodnost, ime, jszik, kulturu, privredu, opisati obiaje i odelo njihovo. Bunjevci stanuju u Gornjoj Bakoj, u Lici i Primorju, u nekim mestima oko Pete, Feherskoj upaniji, epelskom ostrvu a ranije i u Banatu (Reka, Kraovo i Hrv. Neuzina), ali su se sada skoro sasvim izgubili. okci, i to oni, koji se nas tiu, jer o sremskim i slavonskim okcima ne piemo, stanuju u donjoj Bakoj, u upanijama Baralji, Tolni, Na, Sala. Bunjevaca ima danas u Bakoj: u Subotici, Somboru, Bajmoku, Almau, Kamaru, Neme-Miletiu, onoplji, andoru, Mateoviu, Gari, Bikiu, neto u Baji, u Titelu, Nov. Sadu i po nekim bakim i banatskim selima. Za tim u Kaloi i Segedinu, ali u malome broju; dalje u Erinu, Budimu, Terek-Balintu, Dunoku, Bainu, Perkati, Penteli, Rac-almau Tukulju, Rac-Krsturu, Erdu (Amza-beg), na epelskom ostrvu,

dalje u selima Feherske upanije: Perlaku, Bunjevci; u Sv. Andriji u Pet. St. Itvanu i t. d. {6} Velik broj Bunjevaca treba da je u Lici, gde su se prvo zaustavili, kada su se iselili iz Hercegovine. Ali koliki je njihov broj, to se ne moe opredeliti tano, jer ih zvanina statistika rauna kao katolike, u Hrvate. Oni ive u Hrvatskoj Krajini, poev od Senja paralelno sa morskom obalom, ali ipak po 2-3 sata daleko od mora. Ivan Antunovi u svojoj Raspravi", po prianju pukovnika Ivana Murgia, likog Bunjevca, veli, da su Bunjevci, iselivi se iz stare svoje domovine Hercegovine, naselili mesta u Podgorju Takalice, Vidovac, Konjsko, Karlobag, Dolac, Kesarica, Prisna, Bavica, Jablanac, Stinica, Stari grad, Klade, Lukovo, Volarice, Sveti Juraj, Stolac, Senjska Draga, Kostrena, Sv. Jakov, Povile, Ledenice, Zagon. Na Velebitu naselie: Ostarije, Crni Pade, Krasno, Vratnik, Krivi-put i Krmpote. Dalje se naselie u Graacu, Stikadi, Rudo-polju, Riici, Sv. Roku, Cerju, Lovincu, Vratniku, Smokvici i Vaganu. Murgi ih pominje jo u Novih, Bruanih, Mualuku, Osjeku, Budaku, Kuli Vukiu, Peruiu, Smiljanu, Trnovcu, Buimu, Pazaritu, eljavi, Baljevcu, Skoaju, Zaborskom, Plitvice, Vaganac i t. d. M. Grbi (Karlovako Vladianstvo") veli, da su Bunijevci" naseljeni u Primorju, Po Liu, Hreljinu, Krmpotama, Stajnici, Jezerima, Razvalama, po Kripolju, Kamenici, Kompolju; za tim u mestima, koja su uz samo more oko Senja: po Krasnom, Jablancu, Sv. Jurju u Podgorju, Stinici, Prizni, Starigradu, Kladi, Lukovu, Volarici, Bjeljavini, Smokvici, rnovnici, po Dubokom, Zagonu, po Ledenicama u Vinodolu, u Povilama i t. d. Iz Sv. Jurja iselili su se Bunjevci docnije u mletake oblasti. Posle osvojenja Like i Krbave naselie se jo 160 kua Bunjevaca iz Dalmacije i Primorja u Lovinac, Riicu, Sv. Rok, Smiljan, Trnovac, u sela podgorska oko Baga, u Pazarite, Sv. Juraj i Konfin-Novski" (oko 50 kua). Opirnije o ovim naseljima bie u odeljku o istoriji Bunjevaca. Da li su Bunjevci u svima tim mestima jo i danas Bunjevci ili su se, po srodnosti vere, pretopili u Hrvate, to je u pitanju. Ali svakako je fakt, da su se u mnogim od pomenutih mesta sauvali kao Bunjevci i da i danas sa ponosom vele, da su Bunjevci. Tako n. pr. u Srbobranu" (20 br. 1893 .) ima otvoreno pismo Paja Brkia, biveg opinskog naelnika iz Sv. Roka u Lici, koje mesto gore ubrojasmo. Tu veli g. Brki {7} za roditelje i praroditelje moje, rekli su mi, da su Bunijevci bili. E pa kad su oni to bili, onda sam i ja. A Srbi i Bunijevci ne stoje daleko"... Pa dalje veli Srbobranu": A vi kad zastupate Bunjevce po Bakoj i Banatu, zastupite kad i kad i svoju brau i Like Bunijevce." Bunjevci u tim mestima ive u najveem prijateljstvu sa pravoslavnim Srbima, ene se i udaju meu sobom. U ostalom i Antunovi izrino veli, da su Bunjevci u mnogim pobrojanim mestima ouvali i danas svoju bunjevtinu, to im slui na ast.

okci u Bakoj stanuju u Sonti, Plavni, Monotoru, Vajski, Boanu, Bau, Santovu, Beregu i Novom Sadu. U Kupusini su se izgubili. U Baranji su naseljeni sada u ovim mestima: Peuju (budimsko predgrae), Pipek, Bogad, Kesi, Nemeti, Berement, Petarda, Torjanci, Rac-Boja, Repjak, Marija-id, Poa, iklo, Darda, Erceg-Suljo, Lakafalu, Su, Sv. Stevan, Baan, Bodalja, Baranjavar, Betina, Daras, Daljok, Iep, Manastir, Muha, Nimeaz, Marija-Kermend, Moorod, Egerag, Olas, Verend, Sv. Erebet, Bikal Bogdasi, Drava, Sv. Martin i t. d. okci u Baranji donekle su ouvali svoju narodnost, dok su je oni u Tolni skoro izgubili. Gde je bilo Bunjevaca i okaca u poetku 18. veka a gde ih ima sada, upravo gde su sauvali svoju narodnost, a gde su je izgubili, najbolje se vidi iz ovoga pregleda: Iz izvetaja o vizitama biskupskim u prolom i ovom veku vidimo, da je u Apatinu bilo 1756. g. Ilira (okaca) a sad ih nema, u Bau, pre vie, a sad malo. U Almau 1738. g. bili su svi Bunjevci, sad su u manjini, u Bainu su i sad u manjini i poslovenjuju Maare, uBatmonotoru gube se okci, a u Baji Bunjevci. U Borodu se izgubili, u Kaloi takoe (jezik su izgubili ali se Bogu i sad racki mole", veli Antunovi), U Bukiu su bili 1791. g. sami Bunjevci, sad su izmeani. U Bukinu 1792. sami Bunjevci, sad vrlo malo. U Beregu(Bregu) 1762. g. okci i Srbi, a sad dosta Nemaca. U Bezdanu bilo je 1762. g. okaca, sad ih nema. U antaviru opadaju Bunjevci. Uebu bilo okaca, sad nema. U Dautovu bilo 1767. g. Bunjevaca, a sad ne. U avolju Bunjevci bili u {8} veini 1762. god. sad u manjini. U onoplji 1762. godini dosta Bunjevaca, sad manje. U Dunoku 1762. godine okci i Maari, sad sami okci. UMonotorsegu 1756. godine, okci u veini, a i sad ih ima. U Kumbaji i Novom Sadu (1784. g. pominju se) izgubili su se skoro sasvim Bunjevci, ali ima jo dosta okaca. Isto tako u Kupusini okci, u Kuli Bunjevci. U Kamaru 1734. g. bili u veini, sad u manjini. UGornjem Sv. Ivanu 1738. g. vie Bunjevaca, a i sad ih ima. U Neme-Miletiu ouvae se Bunjevci, u Jozefdorfu se izgubie. U Kolutuneto Bunjevaca. U Gari 1762. g. sami Bunjevci, sad ima i Nemaca. U Baji, Senti i Titelu izgubie se skoro sasvim Bunjevci. USubotici 1731. g. sami Bunjevci i Srbi, i sad u veini. Isto tako i u Somboru. U Vajski i Boanu okci i sad. U Vakutu (Bakut) 1783. dosta Bunjevaca, i danas ih ima. U Mateoviu su i sad svi Bunjevci. U Sivcu, Moravici, Temerinu, Palanci, Futogu, Baraki i Staniiunestalo ih je. U prolom veku spominju se jo u tim mestima. U Pet. Sv. Itvanu bilo ih je dosta, a sad ih ima 2500.

okaca, kao to rekosmo, ima osim u Bakoj, jo i u Baranji, Petanskoj i Tolnanskoj upaniji. Po opisu 1715. g. bilo je okaca iBunjevaca izmeano u upaniji Pet-Piliolt: u selima: Pandur, Kokonj, ikid, Nadudvar, Dunok-Baa (Bain), Kaloa, Pereg,Tukulj, Siget, St. Miklo, Stari Budim, obanska (obanac), Kalas, Pomaz, Sv. Andrija, Monotor, Budim kr. varo i predgraa njegova: Vizivaro, Rac-varo, Taban, Promontor i Peta. U ovim mestima su se okci i Bunjevci veinom izgubili i ako ih u nekim mestima jo ima po malo. Po istom popisu od 1715. g. bilo je okaca u Baranji, pomeano sa Srbima i Maarima: Sonberg, Book, Vemen, Lak, Meka, Elend, Beka, Prekodrave, Kapol, Kemet, Belounj, Sederkinj, Montorod, Vren, ajka, Liptov, Njarad, Lanuk, Moha, Bol, Bonjak, Virago, Bolja, Marok, Tete, Maji, Becedek, Lipovo, Babog, arok, Iip, Dara, Kifalu, Ban, Baranjavar, Benga, Monotor, Bodola, Erceg-ujo, Darda, Kafalu, Bolmak, Aad, urian, Lotar, emelj, Kata, Veliki i mali Budmir, Jakobovo, Ivanj, Kekto, Palkonja, Petra, Valkanj, Poganj, Salanta, Nemet, Seke, Sava, Vilanj, iklu, Kekenj, Udvard, Kesi, Tepe, Hida i Peuj. {9} Iste 1715. g. bilo ih je u Tolni: Bonjad, Brekalja, ikod, Batasek, i Agard. U upaniji Feherskoj u: Bunjevci, Perkati, Penteli, Rac-Almau, RacKrsturu, Eri, Sasalom, Tarnok, arkut i Erd. U Feherskoj upaniji ima jo Bunjevaca. Po ocu evapoviu u prvom poetku 18. veka oznaene su ove parohije kao bunjevake i okake: Budim, Sv. Andrija, Terek-Balint, Tukulj, Amabeg (Erd), Erin, Perkaa, epel, sve oko Pete i Budima; dalje Stolni Beograd (Feherrvar), Muha, Seke, Batasek, Segsard, Tolna, Pak, Me, Sebin, Baja, Subotica, Alma, Kamar, Sentivan, avolj, Gara, Biki, Bakut, andor, Gakovo, Dunok, Baa, Sombor, Mileti, Sonta, Santovo, Kolut, Borod, iked, Temivar, Vrac, Radna, Frajdorf, Lipa, Genua i Kraevo (Kraovani). [Srbi katolici u junom Banatu zovu se Kraovani, a doselili su se, moda, iz Srbije. Katoliku veru primili su u dobu najveeg unijaenja za vlade Marije Terezije. I to je ba interesno, njih je katolika vera spasla, da se u onom pravoslavnon rumunskom moru ne porumune. Ima ih do 20.000, a stanuju oko Bele Crkve, Lugoa i Orave. Muki se nose kao Vlasi, a enske kao Bosanke. U 51 broju od 3 Novembra 1849. god. zemunskog lista "Pozornik Vojvodine Srbije" naao sam dopis iz V. Komloa, da je jedan zasluni stari gospodin tamo meu Kraovane) putovao i da je podnosei tadanjoj komisiji za ureenje Vojvodine Srbije" izvetaj, naveo da vraki i belocrkvanski predjel treba u krug Vojvodine da doe, ali da treba Banat dobro ispitati, jer i lipovski predjel zasluuje da se s Vojvodinom spoji, jer se ovaj gotovo iz samih Crnogorskih mesta sastoji." Nabrojao je do 27 sela, a imade, veli, i vie, u kojima sami Crnogorci ive i s naim

premda dosta pokvarenim Srbskim jezikom govore; i ova mesta ako pod Vojvodinu ne potpadnu, zaista e se u drugi narod izgubiti." Za to, veli, valja poverenici Vojvodine Srbske u Beu mapu to skorije preda se uzeti i dobro Banat ispitati i o tim Crnogorsko-Srbskim mestima se uveriti". Kao to se vidi, ovaj pisac rauna Kraovane za doseljenike iz Crne Gore. Njihova je prolost, u ostalom, kod nas dosta tavna, neispitana.] U mnogim tim mestima Bunjevci i okci su se izgubili, sada ih ima samo u mestima, koja su tampana razreenim slovima. * Prelazimo na statistiku. To je jedno od najteih pitanja pri pisanju rasprave o Bunjevcima. Najtee za to, to do sad jo nigde nije tano izneena njihova statistika. Za bake Bunjevce i Bako-Baranjske okce bila je zvanina statistika jo donekle tana (i ako je mnoge Bunjevce i okce ubrajala u Maare), ali broj likih Bunjevaca ne moe se tano opredeliti, jer su uraunati u Hrvate. M ono malo etnografa, koji su u nekoliko redia pisali o Bunjevcima, nigde im ne iznose taan broj. I kada govore o {10} njihovu broju, oni se bitno razilaze u tome, ili i Bunjevce i okce ubrajaju ujedno. Tako ih Hunfalvi rauna, nazivajui ih katolikim Srbima, na 70.000 dua. viker rauna, da Srbi (obe vere") sainjavaju u Bakoj 15%, u Baranji (sa okcima) 1517% od celokupnog stanovnitva. Keleti rauna, da u Bakoj sainjavaju Bunjevci, okci i Srbi 19%, a u Baranji (okci i Srbi) 16% od celokupnog broja stanovnitva. Badi rauna, da u Bakoj ima 55.000 Bunjevaca i okaca. Fenjerauna da okaca ima 429.268, ali tu su naravno i okci u Sremu i Slavoniji. Klaji rauna, da u Baranji ima 43.011 okaca. Po popisuod 1880 g. ima u Bakoj 56.000 Bunjevaca i okaca, ali kada se po mestima sraunaju ima samo u Bakoj do 60.000 Bunjevaca i do 16.000 okaca. Emil Piko koji nalazi Bunjevce i u anadu, rauna broj Bunjevaca i okaca u Bakoj i Baranji a po zvaninoj statnstici, na 73.642 to ne moe biti tano; Fridrih Tama (Bacs B. megye") rauna, da u Bakoj ima 38.430 Bunjevaca i 13.153 okaca, to takoe nije tano. Po najnovijim (1890 g.) zvaninim statistikim podacima ima Bunjevaca u Bakoj u: Subotici 1) 36 000

Somboru Aljmau Bajmoku Kamaru Kunbaji Mateoviu Bikiu avolju G. St. Ivanu Gari andoru onoplji N. Miletiu Baji Borodu antaviru Paeru Molu N. Sadu Bezdanu Beregu Svega

6.123 1.493 1.936 1.730 260 322 948 555 925 1.283 188 958 1.350 1.606 72 172 85 204 392 60 2.016 58.174

[M. Mandi donosi u Danici" 1897 g. statistiku, koja se bitno razlikuje od slubene statistike: On rauna da ima Bunjevaca u Subotici 50.000, u Somboru 9000, Almau

2000, onoplji 2000, Neme-Miletiu 2000. G. St. Ivanu 2000, Bikiu 1500, Baji 5000, Bajmoku 2500, Mateoviu 700, Bakutu 500 i t. d. ] {10} Osim toga ih ima neto jo u bakim selima: Bakutu, Petrovu selu, Moravici, Adi, Martonou i jo u nekim mestima, svega oko 61.000 dua u Bakoj. [U "Zemljopisu" ba-bodroke upanije, koji je za Bunjevaku i okaku mlade" tampan 1894 g. u Subotici (tamparija Dr. Duana Petrovia) ima ova statistika Bunjevaca u Bakoj: Sombor Subotica Bajmak Mateovi Aljma Baja Biki 6.000 40.000 1.000 360 1.500 2.800 1.000

Osim ovih mesta pominje se da ima dosta Bunjevaca jo i u ovim bakim selima: Neme-Miletiu, onoplji, andoru i Kamaru, ali njihov broj nije oznaen ve su uraunati ukupno meu rimokatolike (Bunjevci, Nemci i Maari). Po Mandiu (Danica 1897 g.) iznosi broj Bunjevaca i okaca u Bakoj oko 95.000 dua.] U ostalim mestima u petanskoj i Feherskoj upaniji i Banatu ima Bunjevaca u: Reka Eri epel Tetinj obanac 1.139 243 108 17 71

Akasto Farkad Opovo N. Elemir Perlez Regensdorf Bora M. ernjaja Radna Pili Kaloa Svega

15 150 196 46 191 13 25 45 114 13 23 2.407

{12} A kada se ovome broju dodaju oni Bunjevci u Segedinu, Bai, Erdu (1268), Tukulju (1225) i ostalim sitnim oazama u Petanskoj i Feherskoj upaniji, dobiemo u najmanju ruku 10.000, onda bi broj Bunjevaca u Ugarskoj iznosio do 71.000 dua, u Lici i Primorju od prilike 30.000, dakle svega Bunjevaca oko 100.000.1) [Naknadno sam saznao da u Titelu ima sada jo samo tri bunjevake porodice (Luli, Ustin, Romanik) sa 20 dua (12 mukih, 8 enskih). Osim toga ima po koja bunjevaka kua u nekim ajkakim selima, a ima ih i u Perlezu (2025 porodica), u Opovu (25 porodica), u Loku 20 dua. Po Mandiu (Danica" 1897 g.) ima jo Bunjevaca: u Dunoku 3000, Bainu 3500, u Pet. Sv. Itvanu 2500, u Sv. Andriji 1000.] U Subotici je vrlo naglo umnoena populacija, to se vidi iz ovog pregleda: 1700. g. pominje baka upanija u jednom izvetaju da je u Subotici bilo tada 642 graana, koji porezu plaaju. U Hardegen-ovu izvetaju bekom ratnom veu belei se, da je u Subotici bilo 1702. g. 1896 stanovnika, a po vojnom izvetaju bilo je u njoj 1720. g. 205 porodica. Po ostalim, raznim izvetajima i popisima bilo je u Subotici 1748 g. 759 poreskih glava, pa:

GODINE 1765 1766 1770 1771 1805 1818 1820 1832 1840 1847 1850 1854 1870 1880 1890

STANOVNIKA 9.666 9.730 9.840 10.252 21.573 [Od kojih je 17.044 Ilira" (Srba i Bunjevaca).] 30.016 32.247 30 777 31.720 41.707 48.958 60.729 56.323 61,966 72.863

Prema ovome je Subotica danas po broju stanovnitva trea varo, u celoj Ugarskoj. Vee su od nje samo Budim-Peta i Segedin. {13} Kua (domova) bilo je u Subotici 1862. g. 5534, a 1890. g. 5708, a na salaima (pustarama) 1862. g. 3256 kua, 1890. g. 5355 kua, dakle neto manje no u samoj varoi. U varoi ima 38.573, a na pustarama 34.110 stanovnika. Po slubenoj statistici ima u Subotici 36.000, po Bunjevakom zemljopisu 40,000, a po M. Mandiu (Danica" 1897. g.) 50,000 Bunjevaca. U Somboru ima sad po slubenoj statistici 6123 Bunjevca, a po M. Mandiu 9000.

U Somboru je bilo stanovnika godine: 1870 1880 1889 okaca ima u Bakoj: U Senti U Bau Monotorseg Vajska Plavna Santovo Boanje Apatin Svega 3.700 3000 3.200 968 1.200 1.945 375 85 14.473 24.309 24.700 26.888

[Po M. Mandiu (Danica" 1897 g.) ima vie okaca u tim mestima i to: U Monotoru 3500, Vajska 1500, Plavna 1800, Santovo 2000, Boane 450, u Bau 3500.] Kad ovome dodamo okce u Ba-Novoselo, St. Palanci (383), Titelu (337), Bogojevu, N. Sadu i dr. bakim mestima, videemo da uBakoj ima 16.000 okaca.2) [Za Titel sam dobio pouzdane podatke: Tamo ima svega 337 okaca i to 159 mukih i 178 enskih. Poznatije su ove okake porodice u Titelu: Bartolovi, Markovi, Jerkov, Miki, Marinkov, Bonjak, Novak, Mrnjan, Orai, Kuera, Veaj, Ridl, Bieri, Veljko, Pavkov, Sestri, Baglama, Mari, Oaj, Danek, Vukov, Raulj, Grgi, Prepeli, Sunari, Imbrii, Rau, timacu, Orekovi i t. d. Interesno je, da su se neke maarske i nemake porodice (Sabo, Balog, mitmajer i t. d.) pookile i danas se smatraju za okce. Pre 30 god. bila je u Titelu iskljuivo okaka pridika, a danas je pak retko uti.]

Osim ovih ima okaca u Baranji i Tolni i to u Kaadu 620; Torjancu 545, Petardi 885, Mohau 1001, Baanu, Kifaludu, Lipovu, N. Belju, Berelendu, N. Perkati i t. d. {14} U Peuju bilo je 1870. god. 23.683, a 1890. g. 34.754 stanovnika. Broj okaca nije oznaen u statistici, i ako ih ima dosta, po M. Mandiu oko 6000. U Mohau rauna Mandi da ima 4000 okaca. U Baranji i Tolni ima u ve pomenutim i dr. mestima preko 36.000 okaca. * Posle ovih specijalnih iznoenja mi moemo izneti ukupan broj Bunjevaca i onih okaca, koji se nas u ovoj prilici tiu. I. Bunjevaca ima svega 101.000 i to: U Bakoj U Petan. i Feherskoj upaniji i dr. U Lici do II. okaca ima svega 52.000 i to: U Bakoj U Baranji 16.000 36.000 61.000 10.000 30.000

[U Zemljopisu za bunjevaku i okaku mlade" (Subotica 1894) ima ova statistika okaca u Bakoj: Monotor Sonta Vajska Boani Plavna 3.245 3.000 1.500 500 1.220

Gara Santovo Bereg (Breg) Gor. Sentivan Ba Svega

1.300 2.000 2.000 926 1.500 17.190

Interesantno je, da se u ovom zemljopisu" sela Gara, Gor. Sentivan, Bereg oznaavaju kao okaka, a ne bunjevaka. Vredi zabeleiti da se na str. 17 ove bunjevako-okake knjige veli ovo: Ba trgovite na r. Mostongi sa 4500 stanovnika, od kojih su 1500 Srbi rimokatolici (okci). U Zemljopisu" ovom veli se, da u Bakoj ima 199.357 Srba (Sa okcima i Bunjevcima)."] U ovaj broj nisu uzeti okci u upanijama Zala, Va, Meumurje i t. zv. Vaser-Kroati u Ugarskoj, i ako su i oni roena braa naih okaca. Za tanost brojeva ne moemo jemiti samo kod likih Bunjevaca, jer njih u zvaninom popisu nema, ali e ih po naim privatnim izvetajima, ipak biti do 30.000. {15} Prema svemu gornjem ima Bunjevaca 101.000, a okaca, (u Bakoj i Baranji) 52.000; dakle svega Bunjevaca i okaca 153.000. Lep broj, ali svakako manji no to je pree bio, emu uzroka valja traiti u pretapanju u druge narodnosti, to je nastalo usled oskudice narodnih kola, i u raseljavanju u Trojednici. Kamo lepe sree, da se pomou probuene narodne svesti stave bar u budue prepreke odroavanju nae katolike brae Bunjevaca i okaca. _________

II. Poreklo i povesnica.

1. Jesu li Bunjevci starosedeoci ili doseljenici? Pored raznih sitnih, postoje dve glavne teorije, o kojima istorik Bunjevaca mora govoriti kada pie o njihovoj prolosti. Jedna, koja ima najvie pristalica, jeste ona, da su Bunjevci na sadanjem svom tlu u Bakoj i Lici doseljenici, dok po drugoj teoriji, Bunjevci su tu starosedeoci (autohtoni). Na prvi letimian pogled mislie mnogi, da teorija o starosedelatvu Bunjevaca nije ba bez osnova, ali kada se ovek zadubi u ono malo podataka (koje ovek dugim trudom valja da pribere, jer je o njima slabo ta pisano i zabeleeno), onda mora odluno stati uz i inae popularnu teoriju, da su Bunjevci doseljenici u Bakoj i Lici. Starosedeoci pre jo mogu biti okci u Bakoj i Baranji, kao to emo docnije videti, ali da su Bunjevci doseljenici, zato govore svi znaci i istorijski spomenici, dok za njihovo starosedelatvo govori samo jedina istina, da su Baku naseljavali Sloveni i pre dolaska Maara. Meu tim nema ni jednog znaka, da su meu tim starosediocima Slovenima bili i pretci sadanjih Bunjevaca. Osnovanost prve teorije, moi e se tek tada jasno uvideti, kada iznesemo obe teorije zajedno sa dokazima, koji pot krepljuju i jednu i drugu, te kada italac vidi razliku izmeu njih. Prvo emo govoriti o teoriji da su Bunjevci starosedeoci u Bakoj i Lici, a za tim emo, pobijajui tu teoriju, izneti {16} protivnu teoriju, koju i mi usvajamo za svoju, na ime da su Bunjevci doseljenici. Kanonik Ivan Antunovi, jedan od prvih Bunjevaca, najvie zastupa gledite, da su Bunjevci starosedeoci, kao to se to iz njegovih spisa, a naroito iz njegove Rasprave" vidi. On veli, da su Sloveni, dakle po njemu i Bunjevci bili starosedeoci u Ugarskoj pre, a i za vreme dolaska Maara u Ugarsku. Mi to to se Slovena tie, potpisujemo. Istoriska je istina, da su odmah posle Rimljana i raznih nomadskih plemena sarmatskog i trakog kolena, Baku i junu Ugarsku naselili Srbi, a gornje krajeve Ugarske ostali Sloveni, i da su tek posle njih doli Maari kao zavojevai. Oni su od Srba odnosno Slovena primili sve kulturne osobine jednog naroda, oblike ustanova dravnih, bezbroj rei i to onih, koje u svom jeziku nisu imali, pa ak i Hrianstvo. Sloveni behu miran, zemljoradniki, ali ve kulturan narod. Maarski jezik kipti zaista od mnogih rei srpskog ili pravilnije slovenskog korena. Dankovski u svome reniku; akademikFlorijan Maa, roeni Maar, u svojoj istoriji o reima Maarskog jezika; dalje sam Pavle Hunfalvi, njihov prvi etnograf, dokazuju to nesumnjivo u svojim radovima. Nu osim tog pismenog dokaza sa Maarske strane i tolikih dokaza sa Slovenske strane (afarik i dr) dokazuju to i ova fakta to je imena mesta u Bakoj i sada srpskoga korena, da sve reke, brda, jezera, njive imaju i sada srpske nazive, da su srpske crkve i graevine starije od

maarskih i nemakih. Od nekih pedeset pet mesta u rejonu gornje Bake 36 imaju i danas isto srpska imena. Od 12 veih pustara, koje su mnogobrojno naseljene nose 9 srpska imena (Ravna i Rastina kod Gakova, ara kod Staniia, Kuli kod Srbobrana, Stari Leen ili Riica, Tavankut, ebei, Verui, Zobnatica kod Subotice). Jedino brdo u Bakoj ima srpsko ime Teleka. Od 4 reke dve imaju srpska imena (Krivaja i Mostonga). Svih pet jezera u Bakoj imaju srpska imena (Pali, Krvavo jezero, Slano jezero, Ribje jezero, Jezero). Od 70. mesta u donjoj Bakoj 60 i danas imaju srpska imena. Imena istorijskih spomenika, razvalina, brda i aneva jesu srpskog korena (Bokinovac, Kotanica, Jarak, Knievac-Zemljograd i dr.). Pustare (Prekaja, Vizi, Sirig, ievo, xIrmovo, {17} Martinac i dr.), ume, putevi, reice, ostrva sa srpskim imenima dokazuju da je Srbin ovde pre stanovao od Maara. [Vidi opirnije o tome u raspravi Srpstvo u Bakoj" od Iv. Ivania u Odjeku" 1888. god.] Ovo su nai podaci, a uz njih je i Antunovi izneo bezbroj srpskih imena sela i porodica jo iz 13021522 god. za dokaz da je u Bakoj, pre naseljenja Bunjevaca u 17. veku bilo Srba dakle i Bunjevaca. Tamo od Sirmijuma protezahu se gore okci s ove i s one strane Dunaja u Baraniju i Tolnu, a u sredini Bake vema onamo k TisiBunjevci i to sve do Budima, svagda da kako veinom sa Srbi izmeani. Ove su se grane meale te nalazimo i uz Dunaj Bunjevaca, naroito u Bakutu, Baji, ebu Novom Selu, Futogu, Novom Sadu i Banatu." Ovako nabraja Antunovi prostor, koji su Bunjevci zauzimali pre Muhake bitke. Veraniu jo 1553. ree neki Racki brodar, da je u Bakoj pre Muhake bitke u jednom selu bilo vie stanovnika no sada u 30 sela." Ali da ih je bilo i 1553. g. to nam ba i isti racki" brodar svojom linou svedoi, A da su ti stanovnici bili Raci (Sloveni) to dokazuje okolnost, to po popisu 1715. g. u Bakoj i Segedinskoj vojenoj upravi oni (Raci), kao jedini i iskljuivi stanovnici na prvo mesto dolaze." A to je trajalo tako sve do druge polovine 18. veka, kada se razbegli Maari povratie u Baku. Da su Raci od starina Podunavski i potiski stanovnici bili to izvan svake dvojbe stavljaju svi zakoni od godine 1556. na saborih (ugarskih) o Racih sastavljeni". Dalje, u Analima izdanim u akovu 1437. g. izrino stoji, da vei deo Srijema zauzimlju Raci i Bosanci (Patareni Bogumili), ta vie i na drugoj obali Dunava (dakle u Bakoj i Bodrogu) na prostoru jedne ili vie milje Raci s Bosanci, Krivoverci (pravoslavni) s krani (katolici), meu se pomeani stanuju."

Ovo su najglavniji dokazi Antunovievi, uz koje pristaje i M. Mandi (Danica" 1897 g.") i Laza Kneevi (Letopis 28 knj.) te veli: Kad su se Turci sa muhake bitke god. {18} 1526 vraali i u Suboticu doli, zatekli su sedam braa sedam Suia..." Kneevi iz toga, to je posle muhake bitke bilo u Subotici Suia, zakljuuje da su tada u njoj morali biti i Bunjevci. Meu tim Suia ima i pravoslavnih, a to je najglavnije, kapetani Suii u Subotici mnogo su docnijeg datuma (krajem 17 veka). [Kneevi je u ostalom pisao u prvom redu o odelu i obiaju Bunjevaca, a govorei o prolosti Bunjevaca samo ove rei: koje su godine, da li na iji poziv ili od svoje volje ili nevolje doli, to se dosta tano ne moe dokazati, kao i to, da li su predeli, koje su naselili, bili pusti (?!)" sam je abdicirao na ime istorika Bunjevaca. On se dakle u raspravljanju povesnice Bunjevaca ne moe uzeti u obzir.] Ti kapetani Suii poreklom su iz Poljice u Primorju, potomci velikog kneza Poljikog Pavla Suia (1677.), dakle nisu mogli biti kapetani u Subotici posle 1526 g. [Na jednoj naredbi biskupskoj iza svetoantnoga pohaanja po Bribirtini potpisan je god. 1671. Gapar Sui, notar biskupski. Kai opeva Suia Kneza Poljikog. ] Od svih podataka, koje je izneo Antunovi da dokae svoju tvrdnju: da su Bunjevci starosedeoci, najvaniji je onaj iz anala akovakih, da je jo 1437. g. bilo Bosanaca katolika ne samo u Sremu, ve i u Bakoj i Bodrogu. Nemamo razloga sumnjati da je u to vreme bilo Srba katolika u Sremu i u Bakoj, ali ti katolici nisu mogli biti Bunjevci u Subotici i u gornjoj Bakoj ve okci u donjoj Bakoj i u Baranji. Meu tim Antunovi ima donekle pravo i to u tome, to je Bunjevaca bilo u Bakoj i pre njihove glavne i najmnogobrojnije seobe krajem 17 veka, ali neobino malo, tako, da to ni pomena nije vredno. Ivanji u svojoj Istoriji Subotice" dokazao je takoe da je Bunjevaca moglo biti u istoj varoi u manjem broju jo za vreme turskog gospodstva, ili drugim reima na 50 godina pre glavne seobe Bunjevaca krajem 17. veka. Ivanji veli, da su oni, upitani za svoj dolazak, izjavili da su u Subotici i za vreme Turaka (dakle pre najvee seobe 1687 g.) stanovali, to dokazuju i este otmice bunjevakih devojaka od strane Turaka i skrivanje bunjevake nejai po Subotikim ritovima 1689. g. Jo za vreme Turaka bilo je Bunjevaca u Bajmoku, Tavankutu, Kunbaji, Ludau, Belesoviu, Tonpi i t. d. Pastir Nikola Kopunovi, Bunjevac, rodio se u Bajmoku 1660. g. a starac od 70 g. Bilija Katana u Tavankutu i Jerko Guganovi u Ludau jo ranije. Kada se uz to uzme, da je jedna seoba Bunjevaca u okolini Subotice bila jo 1668 g., onda je jasno {19} da je Bunjevaca moralo biti tu i pre 1687. g. to uzgred dokazuje i to, da su Bunjevci drali pod zakup panjake subotike od Durmipae. [Fridrih Tama (Bacs B. v. megye) veli, da su se Bunjevci doselili u Baku jo za vremena Bele I., ali to je nemoguno. ] Sve ovo gornje pokazuje da je Bunjevaca istina bilo u Bakoj i pre njihove glavne seobe 1687 g. ali ih nije bilo u mnogo ranija vremena, a jo manje posle Muhake bitke. Meutim Srba katolika i to onih, koji se sada nazivaju okci,

bilo je mnogo ranije. [Od okaca zna se, da su dobili plemstvo Kata Orlovi (1535. g.): Boo Radi (1564. g.)! Nikola Dvornikovi (1663 g.); Nikola Milojkovi, crkveni sudac kalokog biskupa dobiva 1639/41. god. pustare Tompu, Ivanku i ebei, i sela baka: Kamar, Garu i Bakut. Beogradski biskup MarinImbriirovi deli krizmu katolikim Ilirima 1649. g. u Bajmoku, Martonou, Beregu i Santovu. God. 1629. pominje se kao okaki paroh u Bau Fratar Tati (a ranije, 1478. g. kanonik Tavankut u Bau). Ovo iznosi, M. Mandi ("Danica" 1897. g.) za dokaz, da je Bunjevaca bilo mnogo ranije u Bakoj, no samo ovo dokazuje ranije seobe i dolazak okaca, a ne Bunjevaca.] Kao to se vidi ovi dokazi toliko su nitavni prema dokazima, da su Bunjevci doseljenici novijega vremena, da se sa tim dokazima ni meriti ne mogu. U ostalom, mi moemo razjasniti od kuda je postala Antunovieva teorija o auhtohtonstvu Bunjevaca. On je ubeen da su Srbi u Bakoj starosedeoci i kako on Bunjevce od Srba nigde ne dvoji, on zakljuuje, da su i oni, Bunjevci, starosedeoci u Bakoj. Mi i ako se klanjamo srpskoj svesti pok. Kanonika i ako ne dvojimo Bunjevce od Srba, ipak ne moemo preutati da je jezgro, glavna masa Bunjevaca doseljenih iz Hercegovine novijega vremena. Jer kada bi usvojili Antunovievo miljenje o starosedelatvu Bunjevaca, onda bi sasvim izlino bilo pisati naroitu povesnicu Bunjevaca, poto bi im prolost nali u povesnici Srba u Ugarskoj, koja je ve dosta rasvetljena. Nu ba za to, to se veruje, da su Bunjevci doseljenici novijega vremena, nastala je potreba, da se ispita i razjasni otkuda su, kada su i zato su se Bunjevci doselili u sadanju svoju postojbinu. To je upravo tema, koju je Matica Srpska" istakla za utakmicu srpskim piscima i koju emo mi, na osnovu trogodinje studije, pokuati da razreimo. Srba je svakako bilo u Bakoj i pre Muhake bitke, pa i pre dolaska Maara u Ugarsku. Ali da je meu tim Srbima, bilo u veoj koliini onih Srba katolika, koji bi trebali da budu pretci sadanjih {20} Bunjevaca, za to ne mogosmo nai nikakvog pozitivnog dokaza u prolosti, i zato mi nismo pristalice Antunovieve teorije. A zato nismo, to e svako uvideti kad proita, to za ovim sledi i kada se uveri, kako je tekla i kroz koje sve mene seoba Bunjevaca iz Hercegovine preko Dalmacije i Like. u Baku. Teoriju o starosedelatvu Bunjevaca najvema pobija sama ta kolosalna seoba iz Hercegovine, koja je utvrena istorijskim Faktima i koju emo mi nie podrobno ispriati. Za nae miljenje govori jo i narodno verovanje u Bunjevaca, da su im se pretci doselilisa Buna reke u Hercegovini, i koren njihova imena, i svi do sad poznati podaci o tome, da im je kolevka bila u junakoj Hercegovini.

2. Seobe Vlaha", Vaser-Kroata" i okaca, koje su prethodile seobi Bunjevaca Poto je, dakle, vie no iskljuena mogunost da je Bunjevaca bilo u seobama Srba iz ue i stare Srbije, ve da ih moramo nai samo u seobama iz Bosne, Hercegovine i Dalmacije, to emo mi samo o tim seobama i govoriti. Koliko je tih srpskih seoba iz pomenutih pokrajina bilo, to se ne moe tano kazati, jer su one upravo bezbrojne i permanentne za sve vreme dok su Turci u njima vladali. Po naem mpljenju, stvorenom na osnovu naenih dokaza, glavna seoba Bunjevaca bila je u XVII veku, no toj seobi prethodilo je vie sitnijih seoba. Naroito pak, naseljavanje okaca pada u ranija vremena. I ako nas se okci u ovoj raspravi tiu tek u drugom redu, mi moramo i o njima govoriti, jer imaju sa Bunjevcima najvie srodnosti po nareju, veri i tako rei po istovetnoj prvanjoj postojbini, a i za to, to se Bunjevci od njih ne dvoje. No pre toga moramo govoriti i o Vlasima" u Hrvatskoj, jer oni nisu bez svake veze sa naim Bunjevcima. A govorei o tim Vlasima", mi ujedno opisujemo ranije stanje i populaciju u Primorju, koje prvo naselie Bunjevci. [U starim listinama zovu se i pravoslavni i katoliki Srbi Vlasima" pa tako i u slubenim ispravama. Nas se ovde u prvom redu tiu katoliki Vlasi" (t. j. Srbi) u Hrvatskoj.] Poznato je, da Vlaha" katolika ima u Hrvatskoj i Primorju, koji se i po jeziku i po svemu daleko razlikuju od pravih Hrvata Kajkavaca. {21} Kao to svuda po Srpskim i hrvatskim zemljama, tako je i u Lici bilo od davnih vremeia tih Vlaha." Oni se spominju jo 1412 g. uz Hrvate pod Zvonigradom u Listini kralja Sigismunda, Ivanu Nelepiu od Cetina. 20 god. docnije (1432) vidimo ih u Listini, kojom se za 40.000 dukata zalau mnogi gradovi u Hrvatskoj, grad Visu, upanije Bika i Poljika i svi Vlasi u Hrvatskoj (omnes Walahos Regni Croatie"). Oni su jo tada za razliku od pravih Hrvata nosili ime Vlaha" i ako su ve tada bili delom Katolici, a veinom pravoslavni. Hrvatskim Vlasima" (potomcima pravoslavnih Srba, od ije im je vere i ostalo vulgarno ime Vlah") oko Klisa i Sinja, izdao je knez An Frankopan, Ban Dalmacije i Hrvatske i knez Cetinski i Kliki povelju 1436 g. u Klisu kod Spljeta irilski pisanu (koje je pismo biloobiajno u mnogih hrvatskih krajevih kroz vie vekova, te se i zvalo Hrvatsko (!) pismo", veli Lopai). Ta interesna povelja glasi:[Radoslav Lopai: Dva Hrvatska junaka." ]

Virne i prave sluge bana Ivania Ivanovia, svi dobri Vlasi: Vigan Dubravi, Ninoje Sankovi, Toma Ronevi, Matija Vuki, Mili Ostoji, Vuka Vojnovi, Ivani Grubii, Radivoje Vitkovi, Bulat Kustroi i dr. I da ni nade njima (Vlasima) ni jedan Hrvatin (vojvoda ne bude) i da na njihovo pitanje ne sudi ni jedan Hrvatinve njihov knez i sudni njihovi i da ne dre Hrvati Vlahov mimo jednog bravara. Srbin da ne moe otdati (svedoiti) na Vlaha, ni Vlah naSrbina." Ova povelja dokazuje: prvo da su ti Vlasi bili privilegisano pleme, koje je imalo svoga bana (Ivania), svoje knezove, svoje nezavisne sudove, a drugo da ih i sam ban Frankopan ne smatra za Hrvate, ve za jedno posebno pleme upravo jedno i isto sa Srbima, to se vidi i po tome, to im Srbi, kao plemenski roaci, ne mogu svedoiti kod sudova. Ti Vlasi, nesumnjivi roaci Bunjevaca, naseljeni su u Lici i docnije u godinama 1597, 1609, 1642 i 1646. [O tim seobama bie nie vie govora. Vlahe" te, kao i pravoslavne Srbe naseljivali su i silom i milom austrijske vojene vlasti, da im brane granice od Turaka, koji su se ve 1415. i 1418. god. osmelili i palei i robei prodrli pod Isak-paom do tajerske. (V. Klaji: Povjest Bosne" 262.). Ta je odbrana posle, kad su Turci 1628. god. zavladali Likom i Krbavom i drali 160 godiea, bila jo potrebnija. ] {22} U letopisu Samostana Gradikog zabeleeno je, da su Katolici i Vlasi (Srbi) u dobu vojvode Badenskoga Ludvika, pod vostvom oca Marka Maria preli i naselili se u Slavoniji. Kada je otac Marko od dobivenih rana umro, vojevali su ti Vlasi" pod ocem Petrom Hrvatoviem, i uz hajduka Ivana Makara, hrabro se borili protiv Turaka i pozivali svoju brau iz Bosne na ovu stranu." uveni evapovi izraunao je da su fratori i popovi preveli u Austriju 24.300 tih Vlaha" iz Bosne, a sam stric Gavre Novakovia preveo je 1687. g. 4.892 vojnika caru Leopoldu. Takoe kao srodnike Bunjevaca moramo pomenuti i Primorce, akavce sa kvarnerskih otoka, koji su se zajedno sa j Bunjevcima naselili u Primorju i za tim se oni, koji ostae na kopnu pretvorie u Bunjevce, dok kod ostrvljana to nije sluaj, jer oni i danas nazivaju stanovnike oko Crkvenice, Novog i t. d. Vlasima", ma da su i ovo katolici kao i ostrvljani. Vlasi" u Primorju potomci su nekadanjih privilegisanih Vlaha" pod banom Ivaniem Ivanoviem. Stevan Paveli tvrdi pak, da su ak i Kvarnerski akavci pravi Bunjevci. Isto kao pomenuti Vlasi, u Hrvatskoj, tako su i okci, kao to ve rekosmo, davnanji doseljenici u donjoj Bakoj i Baranji. ***

U bake, baranjske i slavonske okce dolaze i t. zv. Vaser-Kroati" koji su naseljeni na gornjim obalama Dunava u Ugarskoj oko Pouna i nie, pa i u okolini Bea. Oni su naseljeni iz Hrvatske u te krajeve, a preselili su ih na svoje spahiluke 1550. g. Maari plemii: Baani, Seredi i Iljehazi. Po Smiiklasu, naselie se Bosanski Hrvati" jo 1529. g. na granici izmeu Austrije i Ugarske na praznome zemljitu. Od Bosne dobie ime Bosser-Kroaten", koje se posle pretvorilo u Wasser-Kroaten". [Maarski pisci i statistiari nazivaju i Slovence i Vaser-Kroate" Vendima, i ako ovi poslednji nisu Vendi", ve katoliki Srbi okci. ] Na protiv Cernig veli, da su se oni doselili iz Hrvatske, to je i verovatnije, a osim toga i termin Bosanski Hrvati" u upotrebi je tek od okupacije Bosne 1878. god. pa na ovamo. {23} Smiiklasa pomae u ovome i V. Klaji, koji te Hrvate" deli na Gornjake i Dolnjake. Dolnjaci su tokavci valjda" iz Bosne.Kurelac im ak porie hrvatstvo, jer veli da se jedan predeo od 9 sela izmeu Bandola (Vajden) i Parapatieva brega u upaniji Va zoveVlahija, a itelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoliku veru pristupili." Za njih a i za okce i Bunjevce dao je biskup urski L. Koloni u Trnavi tampati (1687.) nauke hristijanske", pismom irilice, jer drugo osim ovog pisma nisu poznavali. [Da tadanji juni Sloveni, ak i katolikog zakona nisu znali latinicu ima i ranijih dokaza. Jo 1583. god. tampan je u Rimu srbuljskom irilicom katihizis rimske crkve od Jezuita Petra Kanizija, pa je tu knjigu preveo iz vlakog ili latinskog jezika u slovenski jezik pop imun Budineo, Zadranin". (M. Grbi: Karlovako vladianstvo" II. 216.).] Klajiu je pak verovatnije da su ovi Vlasi doli iz Bosne i da su iz prva govorili Ikavskom tokavtinom, koja je u 1415 veku u Bosni bila openita."[V. Klaji Opis zemaljah."] Kada nae uverenje, da su i ti Vaser-Kroati" jedna grana okaca, srodnika Bunjevaca, dakle Srba katolika, potvruju Klaji i Kurelac, koji su prirodno je, blii Hrvatima no Srbima, onda mi nemamo nita da dodamo ovome. *** to se okaca tie njih je moralo biti i starosedeoca u Sremu, Bakoj i Baranji. Kao to smo videli iz akovakih anala, njih je bilo tu ve 1437. g., a svakako i ranije, no njihovi se redovi umnoili docncjim seobama, koje su intenzivnije poele naroito u 16. veku. Peuj u Baranji, naselie 1540. g. okci posle Salcburkih Nemaca. upanije Baranju i Smeg naselie okci (iskljuivo tokavci) u veem broju u 16.

veku, a za tim takoe u velikom broju, kada su Turci napustili Baranju. Ti okci dolazili su iz Bosne otkuda im se jo i sada zadra ime Bonjaci". Znatna je seoba okaca iz Bosne 15381540 g., posle pada Dubice, kada su ti okci poplavili Slavoniju, Baku i Baranju. [U to vreme (1538 g.) pada i prva vea srpska seoba u Slavoniju pod baronskolom Juriiem. Doseljenici iz Rascije" naselie se izmeu donje azme i Drave, dobie povlastice i udarie temelj Vojenoj Kraniji sa kapetanima Koprivnikim, Krievakim i Ivanikim, 1535. god. naselie pak bosanski Uskoci umberak" ili Uskoke planine."] {24} Da je okaca bilo jo poetkom 16. veka, dokazuje xxnim dikalske desetine iz 15201522. g., kada su postojala sadanja okaka sela: Monotor, Vajska, Boan i dr. U docnijem vremenu poetkom 18. veka nalazimo ve vie okaca i Srba u sadanjim okako-srpskim selima, tako po popisu 1727 g. bee u Monotoru porodica: Jani, Jerkovi, Blaev, Balmakovi, Vidakov, Sui, Paviev, Pejakov; u Santovu: Kolar, Lepokati, Kovaevi, Bosin, i dr.; u Bau: Balija, Filipovi i dr. U ostalim okakim mestima, nalazi se veliki broj prezimena na in" i i". U Baranji je takoe bilo u veliko okaca, kao to pokazuju 1557 g. sledea slovenska imena sela: Bojaa, Gradite, Bakonja, Beran, Sevrevo, Lomovo, Paraga, Ugrite, Sv. Damjan, Bistrica, Veljin, Gare, Ostrvo, Igrizije, Hrasti, Vivino, Korita, Belje, Kotar, Naroje i dr. U Tolni se pominju (1557. g.) okaka sela: Ivka i Irig. 1696. g. u sledeim mestima u Baranji bilo je okaca i Srba (dokumenti ih nazivaju Ilirima") sa ovim prezimenima: Selo Kuolin: Jurica, Radia, Vidak; Selo Nemei: Bonjak, Vandani, Simi, Mati, Lukaevi; U Moko: uvi, Lui, Bonjak, Sui, Matijaevi. U Vilanju, Sva prezimena na i" i in". U Kifalu: Crnogorac, Urica, Ganinac, Bonjak, okac. U Poi, Banu, Kaadu, Liu, Maroku, Darau, Isipu, Daljoku, Seke, Bataseku, Pevareku, Jodau i dr. mestima puno prezimena srpskih. 1715. g. bilo je okaca u Baranji u 69 sela.

No najvee seobe okaca padaju u ono vreme, kada su estoke provale Turaka iza Muhake bitke 1526. g. izazvale optu seobu Jugoslovena u Kranjsku, tajersku, a poimence u Ugarsku. U poetku bee na Dravi naroiti most da bi narod iz Hrvatske i Slavonije sa svojim blagom mogao lake beati u Ugarsku. Poev od 16. veka nizao se itav niz tih iseljavanja. U to vreme pada i iseljavanje mnogih plemia likih i krbavskih u Ugarsku, kao: Horvata, Petrievia, Lovinia od Lovinca, Krelia, Herendia, Peruia, Budakih i dr. Turske navale su kao to je poznato izazvale mnoga raseljenja naeg naroda poev ve od 15 veka. Raseljavanje ilo {25} je pravcem od jugoistoka prema severozapadu. Prvo su iz Bosne i Hercegovine begali u susednu Hrvatsku i Dalmaciju, odavde pak koje na zapad, koje na sever. Jedni su traili utoita preko Drave, otud Jugoslovenskih naseobina u Ugarskoj, Austriji i ak Moravskoj. [Mnogo je Srba zalutalo i u Kranjsku i pretopie se u Slovence. Trag im se ouvao u mnogim srpskim prezimenima: Nemani, Jugovi, Brankovi, Raji, Miloi, Stania, Hranilovi, Vitkovi, Petrovi i t. d. ] Sredinom i krajem 16. veka dooe iz Bosne u Slavoniju silni Srbi tokavci, a po veri katolici, koji tek u Slavoniji uzee ime okac". Te katolike dovede iz Sarajeva sam princ Even Savojski (1697 g.). Od tih seoba pominjemo jo ove: G. 1640. kada je kod grada Jajca potukao Turke Petar Keglevi sa svojim Srbima i Hrvatima, naroite su ete austrijske ile po Bosni i pozivale Race" (veli Katona, maar. istorik), da se sa svojim porodicama presele na Austrijsko aemljite, to su mnogi uinili. [Iz okoline Jajca poveo je sobom u Liku i Krbavu mnoge Srbe jo kralj Matija.] Od g. 1686. poto je Budim pao u Hrianske ruke, ve su ee ovake seobe iz Bosne, jer im su Hriani vema pobeivali, Turci su bili sve benji, te se itava sela iseljavala iz Bosne. 1714. g. pak doseli se iz Gornje Krajine u Slavoniju i Baranju (okolinu Peuja) silan narod tokavskoga pa i akavskoga nareja, koji iz Krajine pobee od gladi i nasilja vojenih vlasti. Ti novi doseljenici umnoie broj okaca u Slavoniji i Baranji. [okakih naselja moralo je biti i u Srbiji, sudei bar po nazivima: okako polje, Vikupja (Biskupija), okaka mala u Klenju i po prezimenima okii i okevii u Mavi. Grad abac nazivan je u dokumentima va vreme poarevakog mira okac".]

Iz gore navedenoga vidi se, da su Bunjevcima u doseljavanju prethodili prvo Vlasi, pa t. zv. Vaser-kroati", i okci, a od Srba katolika doli su (1737. g.) jog u Ugarsku, posle Bunjevaca samo Srbi Kraovani u Krao-severinskoj upaniji u Banatu (do 20.000 dua), koji su sada nastanjeni oko Bele-Crkve, no za koje se misli, da su za vreme seobe jo bili pravoslavni, pa tek u Ugarskoj pokatolieni. O njima sam govorio u prvom odeljku. {26} Posle ovoga uvoda, koji je bio neophodno nudan da se vidi, koga su sve Bunjevci sretali i nali u svome putu i u svojoj novoj postojbini, mi smo dobili zakljuak, da su okci ve iz mnogo ranijih vremena u Ugarskoj.

3. ta je jo prethodilo seobi Bunjevaca iz Hercegovine? Kada su Turci posle kosovske katastrofe smrvili i Bosansko kraljevstvo, pritisli Bosnu i Hercegovinu, poeli su odmah svoju vladavinu sa okrutnim varvarskim merama. Zemljoradnik je doao u daleko gore prilike, no to je bio u optem haosu i grabeu Bosanske vlastele, koji je prethodio krvavom koncu bosanske kraljevine. [Poznata je seoba 1386 g. jo za vreme bosansknh kraljeva ovih porodica iz Bosne, iz okoline Sinja u selo Bosiljin (docnije Primoteno), Pladojevi, Pribislavi, Poznanovi, Jurislavi, Stanii, Zorii, Radoslavi i dr. koji se odlikovahu u turskim ratovima. Njihovo selo Turci nikad ne mogoe zauzeti.] Vlastela je takoe imala da bira izmeu dve dileme: ili da ouva svoja imanja po cenu turenja (to je jedan deo i uinio), ili da bude dosledna svoga Srbinstva, te da se ne izmiri sa novim stanjem, pa da emigrira, ili ako u tome ne uspe da svri na kcu, pod paloem, ili u suanjstvu u Aziji. Kada je zavojeva Muhamed II pogubio kralja Tomaevia i stotinama bosanskih plemia kod Jajca (1463. g.), Bosnom ovlada uas, rasulo i potpun slom dotadanjeg i inae trulog sustava. Vlastela se ili isturi, ili pogibe, ili se razbee u svim pravcima. To uini i seljak, ali vei deo seljatva osta na svome pra-ognjitu do sadanjih dana, te ouva Bosni tip srpske zemlje, na emu budi hvala bosanskom seljaku! Dakle odmah posle turske invazije, nastae one bezbrojne seobe iz Bosne i Hercegovine, kojima zaista nema broja, jer su tekle iz dana u dan, bez prestanka, sve do dananjih dana. Istorijski spomenici ouvae samo godine glavnijih seoba, a one sitnije najkrvavije i najmunije ostae nezabeleene....

Razbegla vlastela sa svojim seljacima uputi se u Slavoniju, Baranju, Baku i Banat, dok jedan deo poe u Dalmaciju i uu Hrvatsku. Od tih iseljenika postae slavni uskoci (Kalavci" i Prebjegi") i graniari, koji se u drutvu uroenika onih krajeva junaki borahu protiv Turaka. U arhivi Fojnikog manastira zabeleena su imena ovih plemia prebjega". {27} Od poznatijih. koji imaju veze sa Bunjevcima beleimo Vojnie, Kolonie, Vukovie, Baie, Brankovie. Jegarski biskup, poslanik Austrije za Carigrad, Antun Verani (Veranci), veli o tim seobama ovo: Okolo polovine 15 veka mnoge obitelji katolike, naroda Ilirskoga, po Turinu iseljene, preoe ovamo (u Austriju) da potrae utoita i spas u susednih pokrajina". [Brstle: Recensio & cleri Dioec." Bristle je peujski istorik.] Iseljavanje je postalo jo jae, kada je u dobu cara Sulejmana haranje i otimaina dostigla svoju kulminacionu taku te se narod da se toga spase iseli u Hrvatsku i Ugarsku, a beglerbezi mu naputeni posed ubatine muhamedanskom vakufu". Iseljavanje ilo je ovim redom: Ve 1493. god. naselili su se Srbi u Modruu. Pominje se laman Vukivoj Kosanovi sa vojvodama Kuzmanom Markoviem i Tomom Pogrmiloviem kao naelnici srpske strae, koja je i posle itavih 150 godina, uvala Modruu od Turaka. Poetkom 16. veka (1535. g.) iseljenici iz Bosne, Hercegovine i dr. srpskih zemalja naselie umberak. Dobie zemlje i povlastice od Habsburgovaca: vojvode Ernesta i cara Maksimilijana. Najstarije srpske naseobine u umberku pominju se 1526. god., pa za tim 1531. god. Ukupno se tada naselilo u umberku 600 porodica sa 3000 dua. 1597 god. naselilo se tamo 1700 Srba. Srbi u umberku pounijaeni su na silu. Posle cetinskoga sabora (1527) na dve godine (1529) pada nseljavanje bosanskih prebega", predaka sadanjih krajinika i t. zv. Vaser-kroata", o emu smo ve govorili. 1530 g. Pavle Rebrovi sa svojim Bihaanima plemiima (Paulus Rebrovith cum universis nobilis de Bihach) obraa se pismom kranjsko-slovenskom zemaljskom satniku Kocijaneru odnosno Bihaskih prebega, eleih, u nae liko-krbavske strane (doi) u pomo cesarovcem". M. Sladovi: Povesti biskupijah senjske i modruke". 1533. g. iselie se iz Bosne i Hercegovine veito slavni uskoci u Senj, odakle ih 1615 1617. g. raselie u ve naseljeni umberak.

1537. g. pade Slavonija pod Turke, te u njoj naseljeno stanovnitvo potee na sever u Baranju i Baku ispred krvolonog {28}zavojevaa osmanskog. 1544 g. naseli ban Nikola Zrinjski Vlahe" u svojim selima Prilisju i Rosopajniku, na meama Kranjske, koji se pokatoliie. Za tim nastae u prethodnom odeljku nabrojana raseljavanja iz Bosne, koja poveae broj okaca u Baranji i Bakoj. Ve 1559. god., kada je Ivan Lenkovi postavljen za samostalnog pukovnika Krajine, vidimo stalne srpske vojnike posade u Senju, Otocu, Brinju, Brlogu, Brekoviu i dr. krajikim varoima. Senj naselie 1537 g. bosanski uskoci. (Vaniek I.). 15791580. g. hteo je nadvojvoda tajerski Karlo naseliti Morlake iz okoline ibenika, Trogira i Turske u Primorje. Po Lopaiu, ovi Morlaci su po svoj prilici" srodnici podgorskih i likih Bunjevaca. Srbi Morovlasi" (t. j. Vlasi sa mora) sa jadranskog Primorja naselie se u gornjoslavonsku i Hrvatsku Krajinu i dobie 1564. g. povlastice. 1596. god. pak naselie se Srbi iz Knina u Gomirje (Gojimirje) i okolinu.

Makastir Gojimirje. Ovaj pravoslavni manastir unekadanjoj Vojenoj Krajini, bio je u punom smislu te rei, lavra srpskih doseljenika. Oko njega su se zbirali i Bogu se molili srpski i bunjevaki doseljenici za vreme onih estih seoba, o kojima govorimo

na strani 2731. Oko Gojimirja naselie se doseljenici iz Knina (str. 2829).

1597 g. bila je jedna manja seoba uskoka i Vlaha." Vlasi se naselie i docnije 1609, 1642. i 1646. g. 1600 g. Maru i okolinu naselie Srbi iz Dalmacije pod knezovima Vukoviem i Beaioviem, mitropolitom Gavrilom i 70 kaluera. Ova seoba bila je, po Vanieku, 1597. god. On veli da su tih vie hiljada porodica doli iz Turske Hrvatske ili Male Vlake" pod predvoenjem knezova Vukovia i Plainovia, a da je najznatnija bila ona na Uni pod Ermajnskim (Hrmanjskim) mitropolitom Gavrilom."

Manastir Ermanj (strana 182). Sliku ovog manastira iz Bosne, znamenitog i iz pokreta 18751878. godine, donosimo za to, to su se ba iz njegove okoline u prolim vekovima iselili pretci sadanjih

baranjskih okaca poznatih i pod imenom Bonjaka" (naroito u Peuju), kao i Srbi oko Mare (str. 28).

* Poetkom 17. veka ve su iseljavanja iz Bosne poznatija i vie pribeleena. O prvoj 1604. g. veli Smiiklas: Teajem poslednjega rata, a da se otmu besnom turskom gospodstvu i ouvaju svoju Hriansku veru krenulo je (1604. g.) dosta naroda iz Bosne u slavonsku i varadinsku krajinu i naseli se na zemljitu oko pustih gradova. Tako je i preko Une prelo naroda pod vostvom svoga vladike Simeuna Vratanje i stane se nametati s ove strane Une izmeu gradova. Ovome narodu dade car Rudolf (1604) povlastice: da su slobodni od svih daa (poreza), da slobodno uivaju zemlju, ali kad je potreba moraju vojevati na Turke. Stajali su pod vojnim zapovednicima austrijskim." {29} God. 1605 i 1607 naseljeno je u okolini Gomirja, Lia i Krmpota dosta srpskog naroda. 1609 god. Radoje Ljubii, Petar Tadekovi preselie dosta naroda u Otok, Munjavu i Plaki. 1609. g. prebee 650 Hriana pod Brlog od zuluma i nameta age od Ribnika. Pre No to je ova raja napustila svoja ognjita udari na svoga agu od Ribnika, provali u grad, i ubije pet Turaka, a aga pobee u Bosnu. Zatim se 650 Srba sa enama i decom presele pod Brlog. Senjski kapetan Gui veli za njih da su bili vrlo dobro odeveni i bogati sa blagom i svim ostalim". Tada je (161012 g.) mnogo naroda prebeglo iz turskih strana. (M. Grbi: Karlovako Vladianstvo I.). U to vreme Vlasi" a naroito knez Topi (Tepi) za 80 porodica naseli se u Podgorju, potonju novu postojbinu Bunjevaca. 30 g. kasnije preseli Vuk Frankopan Vlahe" iz Petrova polja u okolinu Ogulina. 16151617 g. raselie Mleii uskoke (Prebjege, Kalavce), oko 133 porodica, iz Senja u okolinu Otoca i u umberak.

1632 g. preselio je grof Gaspar Frankopan u Ravnu Goru, Tuk, Grasenak i t. d. mnoge Srbe iz Bosne od manastira Gom(?)ele. Zna se da su se 1637 g. pobunili u Brinju katolici usled ovih srpskih naselja. 1640 g. naseljeni su Srbi iz Bosne na Kupi. Doli su pod knezom Todorom. 1642 g. naselio je Vuk Frankopan korenike Vlahe u Luane kod Brinja. Brinja je naseljena novim stanovnicima jo u polovini 16. veka, i to beguncima sa turskog zemljita, a 1618. g. i uskocima iz Senja pod urom Daniiem. 1646 g. naselie Vlasi katolike vere Sv. Juraj. Bilo je jo veih i omanjih seoba 1655. g. (u Plaki); 1658. g. (u Dubrave i Ponikve); 1666 g. (u Jasenicu); 1680 g. (u Jasenicu), 1658 g. (u Gacko-Vilisko polje iz Usora u Bosni), 1680. g. izveo je vojvoda Bradi ili Brati 120 srpskih porodica koje se naselie u Baniji. (Opirnije o ovim naseljima v. M. Grbia: Karlovako Vladianstvo" I.). {30} Ove seobe i rase obe padaju u vreme pre glavne seobe Bunjevaca iz Hercegovine. Mi smo ih ukratko pobrojali hronolokim redom. Ne tvrdimo ali i ne iskljuujemo mogunost, da je u tim seobama i raseobama mogla biti avangarda bunjevakih naseljenja u Lici, a za tim i one predvodnice Bunjevaca, koje ve sredinom 17 veka, pre glavne seobe, iskrsoe u Bakoj. {31} XVII veka besnili su oni uasni ratovi na granicama Dalmacije na Savi i Uni, i u srcu Like u kojoj jo zapovedahu Turci. U tim junakim bojevima koje je tako lepo opevao narod, a po njemu i Kai, istakoe se Srbi, Hrvati, Vlasi, a meu njima i Bunjevci. Od poznatijih porodica, predaka sadanjih Bunjevaca u Subotici Kai peva o {32} Vojniima, [Proistiu od kneza Ivice Vojnia, 1551. g. gospodara od mesta Vojnia, Rompovia, Buovia, Ovipa i dr. i koji se po majci Naki prozva jo i Naki. Porodica Vojnia dala je mnoge serdare, pukovnike, kapetane, vladike i uene bogoslove. Stipiima Koji po Kaiu dolaze od starih Kaia iz Lavanje, i to od Stip. Kaia, te se po Stipi prozvae Stipii, od kojih se Nikola Stipi odlikovao u boju na Gabele i Bunini, pod Vrgorcem gradom.];Pletikosiima, Suiima, Matkoviima, Posidarcima od Kotara, ujeviima, Stareviima i dr. O Pletikosiu Marku peva Kai ovako: Ej, vitee Pletikosa Marko, Od Pamana nae sunce arko, Vele, ti si glava odsikao, Ormanica turskih potopio;

Gospostvo si na sablji dobio A nisi ga za novce kupio." Kneeve uljevie (ujevie) iz Poljica peva Kai ovako: Vitezove porodie majke U Poljicam na glasu junake. Jedan bee ujeviu Frane, Koji turkom zadavae rane. Drugi junak ujevi Matija Dva Poljika kneza i viteza Oba turske odsicae glave U Poljicam kad no izgiboe". Od ovih ujevia odlikovala se jedna cura Mara u ratu 1686. g. o kojoj emo jo govoriti. Iz Poljice se takoe odlikovao Nikola Sui (Sui): Knez Poljiki, Suiu Nikola, Bie junak rata od Kandije est je turskih glava odsikao U Poljicam kad no izgiboe, I uhvati dva zmaja ognjena Vazlagia i Barakovia". Osim junaka Matije i druge mu brae Vojnia, Kai peva o Marku Vojniu: {33} Viteza je porodila majka Po imenu Vojinia Marka U Tuepi selu malenomu, Slavu dade dudu mletakomu, Viteki je Marko vojevao Svitlu sablju krvce napojio"... Pita starac Matkovi Jovana I junaka silna kod mejdana, Jer viteki bie vojevao, Ljute rane Turkom zadavao, Ne bijae boja estokoga, Ni mejdana, pobre junakoga

Brez viteza Matkovi Jovana I delije Jankovi Stojana"... Kai peva i o Ljubibratiima, od kojih oni, koji su sada u Subotici izvesno potiu od slavnih comesa trebinjskih Ljubibratia, koji su dali tolike junake i pravoslavne vladike. Rat, krvav rat bee obeleje onog vremena, kada se dogodila seoba Bunjevaca. Rat ih je primorao da se isele iz Hercegovine, ratujui probijali su se oni do Like, tamo ih je zatekao rat, a doekao ih je i u Bakoj. Kao graniari do najnovijega vremena, kao lanovi bake racke milicije", oni su pokazali da su dostojni potomci svojih idola: Jankovi Stojana i Smiljani Ilije, da su Obiliev soj!

4. Poreklo Bunjevaca u nauci. Bunjevac je ubeen, da su mu se pretci doselili sa Bune reke u Hercegovini. On peva: Didovi nam iz daleka, ondud gde je Buna reka"... To ubeenje kod Bunjevaca stvorilo je narodno predanje. A to predanje potvruju istorijske istine. To potvruju, na osnovu tih istina i etnografi i istorici, koji su Bunjevce ma u tri redia pomenuli u svojim knjigama. Izuzimajui, moda, jedinoga Ivana Antunovia, koji je u ostalom bez ograde, i primedbe pustio, da mu u knjizi opisuje seobu Bunjevaca iz Hercegovine pukovnik Ivan Murgi, svi ostali pisci, koje smo proitali, potvruju, da su oni zaista odande doli. {34} Vuk Karadi veli: Baki Bunjevci, moe biti da se zovu od hercegovake reke Bune, od koje su se negda amo doselili. (Kovei". 1849 g.). Biderman veli da su Bunjevci zaista proli kroz Dalmaciju iz Hercegovine, neki ostali u Dalmaciji Lici, a drugi otili u Baku (Oesst. Ung. Revue 1888). Cernig izrino tvrdi, da su Bunjevci poreklom (stammen) iz Hercegovine (Etnographie I).

Ivanji, pisac monografije varoi Subotice, tvrdi to isto s dodatkom da su doli sa Bune reke, iz okoline Mostara i delom iz Dalmacije (t. j. preko Dalmacije). On pominje jo da su Bunjevci vojnici iz Subotice, za vreme okupacije 1878. g., bili u Hercegovini, tamo naili na mnoga prezimena bunjevakih porodica u Subotici. Radoslav Lopai veli: Drugo pleme naseljenika u Lici bili su Bunjevci, koje kad to spomenici zovu i katolikim Vlasima. Oni su tokavci i Ikavci, a doli su iz (itaj: preko) severne Dalmacije i iz zapadne Hercegovine, gde i sad ive Bunjevci koje Talijani zovu Morlacima (Dva hrvatska junaka" 1888.). Laza Kneevi govori o imenu Bunjevaca, da, moda, dolazi od reke Bune, na ijoj su obali ponajvie stanovali", te su ih otud jo u ono vreme Bunjevcima nazivali" (Letopis 128 knj.). U enekom samostanu stoji pribeleka, da su se Bunjevci doselili veinom iz Bosne (t. j. Hercegovine), a manji deo iz Dalmacije. (Razprava" 95 str.). Tomaga Fridrih veli, da su se Bunjevci doselili iz Hercegovine i susednih pokrajina i da im ime dolazi od Bune reke. (Bacs B. vmegye 1878.). Ivan Murgi (Razprava" 44 str.) veli, da je ime Bunjevaca dolo od reke Bune u Hercegovini odkuda su potekli." Stepan Paveli takoe tvrdi da su Bunjevci poreklom iz Hercegovine (Bunj. i okake novine" 1870). M. Sladovi (Povesti biskupijah senjske i modruke", 1856.) veli: itelji krmpotske satnije u Pazaritu, po Lovincu, oko Borievca, Brotnje jesu Bunjevci od vode Bune u Hercegovini potekli". {35} Maarski pisci, koji su vie pisali o obiajima i odelu Bunjevaca no o njihovoj istoriji, ipak pominju da su oni poreklom iz Hercegovine. To tvrde bunjevaki i ostali pisci, to se vidi i iz radova pristrasnog Klajia i Smiiklasa. To u ostalom najvie potvruje onaj dragoceni zapis jeromonaha u enekom samostanu. Ima pisaca, koji pogreno misle, da su se Bunjevci doselili iz Dalmacije, meu tim oni tu izvesno misle da su Bunjevci doli neposrednoiz Dalmacije, kuda su samo proli na putu svom iz Hercegovine. Ti pisci su:

Mane Grbi (Karlovako vladianstvo" I. 66 i 76 [Bunijevci su doli iz sjeverne Dalmacije, gdje ih je od starine dosta bilo. Neki su doli i otuda iz Primorja." ]; Emil Piko (Srbi u Ugarskoj); F. Helvald (Welt der Slaven); N. . Vukievi (Zemljopis 1873.) veli, da su doli iz Senja i Makarske; Ivanji (Istorija Subotice II.) misli, da su osim Hercegovine doli i iz Dalmacije (od kuda su iz Poljice poreklom Bunjevake porodice Pilasanovii i Antunovii), a za subotike Srbe veli, da su doli sa Velebita. Ja pak verujem, da je Dalmacija bila samo prolazna taka, put kojim su oni proli putujui u Baku, a ostavljajui jedan deo iseljenika u Lici i Primorju. Posle svega ovoga, mi moemo sa mirnom saveu prei na opis poetka njihove seobe iz Hercegovine.

5. Seoba Bunjevaca iz Hercegovine. Bez nevolje niko ne naputa svoj zaviaj, ognjite svoje, kolevku dedova i pradedova svojih. Ni Bunjevci nisu bez nevolje poli u beli svet da trae sebi nov zaviaj, ve su ih na to nagnale grdne nevolje i bes turski. Emigracija stanovnitva niti je nova stvar, niti e je nestati, sve dok joj se svi uzroci ne otklone. Emigrira se i danas, samo to su suvremenom iseljavanju uzroci poglavito u neravom socijalno-ekonomskom sustavu, dok je emigracija Bunjevaca {36} imala pored toga, jo i jedan uzrok vie. Uz zaista nakazno agrarno stanje, inaugurisano dolaskom zavojevaa Turaka na osnovu starih, takoe nezdravih agrarnih odnoaja, nastupio je jedan uasan pokolj, zulum, aranje i otimaina tako da Hrianinu nije ostalo drugo, no da se ili turi, ili da bega kuda ga oi vode. Dakle, uz agrarne neprilike dolo je jo i varvarstvo i bezvlae.

Bunjevci su izabrali ovaj drugi put i nastalo je iseljavanje u masama, kome su naravno prethodila sitnija iseljavanja. Od pada Bosne pa do njihovog iseljavanja prolo je dosta vremena i Bunjevci su trpeljivo ekali i nadali se, da e nastati bolji dani. [U to vremo pada i poznata buna vojvode Grdana protiv Turaka u Hercegovini 1597. g. za koju ispria neki srpski svetenik suvremenik kapetanu Guiu: da se pobunilo est sandaka u Hercegovini i da su Srblji pristali uz svoga vojvodu Grdana, koji je skupio pod svoju zastavu preko 70.000 ljudi, pa da mu Turci nee nita nahuditi." (Karlov. vladiavstvo I. 64.).] Ali kada su uvideli da mesto boljega, nastaje sve gore doba, onda se u sredini XVII veka zae misao da im daljeg ostanka nema u Hercegovini, te se sredinom toga veka krenu jedna masa Bunjevaca u Primorje i Ugarsku. Tome je pripomogla i glad i nerodne godine tadanje. Bunjevci se dakle krenue sa obale Bune u beli svet. (Buna izvire iz Veles-planine iza Nevesinja, protie kroz nevesinjsko polje, te kod sela Bune utie u Neretvu, koja kroz Dalmaciju ulazi u Jadransko more. [Interesno je da pomenemo, kako sada izgleda ta reka i selo. Buna ima 32 kue sa 103 due. Udaljeno je od Mostara 2 sata. U selu je lep dvor Ali-pae sa divnim vrtom retkih biljaka i junog voa. Na reci Buni je starinski most sa 13 okana. Ispod Blagaja uz reku Bunu, u prijatnom drveem zasaenom predelu lei zaselak Bie (u Podgrau"), nekadanji letnjikovac bosanskih vladara. Ravnica na uu Bune zove se Bie. (Klaji. Opis zemalja III.)]

Izvor reke Bune Izvor Bune reke. Na 49. strani nalazi se slika izvora reke Bune u Hercegovini, prapostojbini Bunjevaca, koji su i svoje ime, verovatno, dobili po imenu ove reice. O Buni reci govorimo opirnije na stranama 20, 33, 34, 36, 37, 106 a naroito u odeljcima o dolasku Bunjevaca u Baku, i o imenu Bunjevaca (103108). Pored onoga, to e itaoci o toj reci, okolini joj, i o ulozi, koju ona igra u narodnom predanju, nai na oznaenim stranama, beleimo jo i ovo: Preko oblasti, kroz koju Buna protie, vodio je stari trgovaki put od ua Neretve preko GabeleBlagaja

KonjicaVisokogOkovaBoraa i Kulata u Mitrovicu na Savi. Tim putem ila je trgovina Dubrovnika u srpske i ugarske zemlje. Od ua Neretve iao je ovaj trgovaki put uz Neretvu, levom obalom do Bia pod gradom Blagajom, gde je na Buni nekada bila carinarnica. Blagaj bee naroito u XIIIXV veku jedno od najvanijih mesta, ne samo Huma, ve i dalje unutranjosti. Ispod grada na reci Buni veoma prijatnom kraju, bogatim drveem, bejae divan dvorac Bie (ili Bie u Podgrau"), tu su bosanski kraljevi letovali. Biem se danas naziva polje pri uu reke Bune. [V. Trgovaki centri i putevi" od J. Erdeljanovia i R. T. Nikolia br. Trg. Gl." 1899. g.]

Izvor reke Bune pod Velesom (fotografije dodate u izdanju 2008.)

Bunjevci su dakle stanovali ne samo na obalama Bune (koja ima jo i ime Bunjevci", to je vrlo karakteristino) ve i kraj Neretve i njenih ostalih pritoka, pa i dublje u brdima, u mestima Neretvi, Blagaju, Stocu, Poitelju i u dolini Dubrave. Oni uzee najblii put, t. j. udarie na najbliu taku granice, gde prestaje vlada polumeseca. Po Ivanu Murgiu oni se otiskoe preko Metkovia, Gabele i Goba niz meu dalmatinsku. U putu im se pridruie i begunci iz Lijevna i dr. mesta. Begunci se uputie ka Kotaru, ali kako tadanja {37} mletaka Dalmacija bee jako naseljena, ne naoe mesta za naselje. Oni krenue dalje ka Kninu. Tu se razdelie na dva dela, jedan vei deo ode uz more s one strane Velebita, a drugi krenu uz Zrmanju i ode preko Velebita. Prva grupa naseli se na podnoju Velebita, gde nae prazna zemljita. Dakle Dalmacija bee za njih samo prolazna taka, u kojoj se jedan mali deo moda i zadrao, ali se en masse nisu mogli zadrati, jer je Dalmacija bila tada jako naseljena. Za to, to su dolazili iz (odnosno preko) Dalmacije mnogi se pisci varaju, te im poreklo trae tamo, a Maari ih nazivaju ee u statnstici ak i Dalmatincima",koje ime nije niim opravdano. I po Lopaiu, Bunjevci dooe u Liku sa dve strane. S juga, kroz dolinu Zrmanjsku sa ustaima dalmatinskim, naseliv Graac, Lovinj, Riicu, Stikadu, Sv. Rok i susedna mesta. To potvruje i etnograf Cernig, koji veli, da su taj Sveti Rok, Riicu, Vratnik i Koin naselili ljudi bunjevakog plemena iz Hercegovine" (Bunievische oder buneviische familien, welche aus Herzegovina stammten). Sa zapada iz Podgorja, ponajvie iz Jablanca, Sv. Jurja, Karlobaga i Krmpota provale Bunjevci kroz klance Velebita i posednu vie Karlobaga pree turska sela: Smiljan, Buin i Trnovac, podelivi tu zemlju sa Vlasima" (Srbima) iz Turske: Vujnovii, Rajevii, Lemajii, Pejinovii, Basarii, Pintari, Rogii, Gradii i Katii. Podelie tu i panjake za stoku. Mane Grbi (Karlovako Vladianstvo" I.) potvruje to isto: da su liki Bunjevci doli (u prolasku) iz severne Dalmacije, gde ih je, veli, od starina (!) dosta bilo, te ih stare listine nazivaju katolikim Vlasima" ili Morlacima, naziv koji su stranci davali i pravoslavnim Srbima."Bunjevci su bili naseljeni u karlovakom eneralatu i pre no to su Turci isterani iz Like (1689 g.), to sa svim odgovara istini. [Grbi, govorei (str. 66.) o seobi vojvode Dragia 1679. god. veli ovo: u isto doba naseljeni su u Primorje i Bunjevci. Oni se smestie po Liu i po Hreljinu, po Krnpotama, Sv. Jurju u Podgorju i t. d i t. d. Naseljeni Bunijevci u Sv. Jurju pobegnu kasnije u Dalmaciju, pod vlast mletaku. S toga je bila odreena komisija 1658. god. koja je pronala da je ovaj narod pobegao sa globljenja i proganjanja kapetana Herbertajna, koji posle bude zbaen".

Ako je dakle komisija bila odreena 1658. god. onda se ti Bunjevci nisu mogli nastaniti 1679. god. ve pre 1658. god. to je i verovatnije. No bilo je i ranijih bunjevakih naselja u ove krajeve, a poimence naselje Srba u Li i Krmpote 1606. god. pod glavarima Damjanom Krmpoaninom, Tomom Skorupoviem i t. d., u kom je kao to i Grbi misli, bilo Bunjevaca. To bi dakle bila avangarda bunjevakih naselja.] {38} U svima ratovima vojevali su oni uz Srbe protiv Turaka, a posle osloboenja Like, naselie u Lici jo 160 kua Bunjevaca, koji dooe delom iz Dalmacije, delom iz Primorja." Tada naselie: Lovinac, Riicu, Sv. Rok, Smiljan, Buin, Trnovac, dalje mesta u Podgorju oko Baga, Pazarite i Sv. Juraj, koje behu za vreme vojene krajine isto bunjevake kompanije. Neki od Bunjevaca naselie se i izmeu pravoslavnih Srba prema Senju i Otocu, dalje u bivem kordunu, u Borievcu i pod gornjom Pleevicom. Sa Bunjevcima su zajedno doli u to vreme i nekoji akavci sa jadranskih ostrva prvo u Podgorje, a za tim preko Velebita u Liku. Mnogi od tih akavaca pretopie se sa svim u Bunjevce. Tada je u te krajeve naseljeno oko 250 kua Hrvata i Kranjaca. U veini pomenutih mesta bili su Bunjevci naseljeni zajedno sa pravoslavnim Srbima kao u Krmpotima, Jablancu, po Liu i t. d. Bunjevci se tako rairie, veli Murgi, uz more sve do bivih gradova Ledenice i Zagona i naselie ova mesta: U Podgorju: Takalice, Vidovac, Konjsko, Karlobag, Dolac, Cesaricu, Prisnu, Bavicu, Jablanac, Stinicu, Stari grad, Kladu, Lukovo, Volarice, Sv. Juraj, Stolac, Senjsku Dragu, Kotrenu, Sv. Jakob, Povile, Ledenice i Zagon. Na povrju Velebita naselie: Ostarije, Crni Pade, Krasno, Vratnik, Krivi-put i Krmpote. Druga grupa, koja ode dolinom Zrmanje naseli se u Sv. Roku, Graacu, Stikadi, Rudom Polju, Riici, Cerju, Lovincu, Vraniku, Smokvici, i Vaganu. Osim toga, naselie se Bunjevci jo u ovim likim mestima: Novi, Bruani, Mualuk, Osjek, Budak, Kula, Vuki i Perui (znatnije porodice: Budkovii, Paviii, Antonovii, Ratkovii, Vojvodii, Doeni, Mauranii, Kovaevii, Krmpotii i dr.). Ima ih i s ove strane Velebita naseljenih sa pravoslavnima: u Vlakom-Kompolju, Brlogu, Melnici i Vratniku (porodice: Rukavine,imunii, Marasi, Nekii, Bijondii, Katalinii, Jurkovii, Babii i dr.).

U Rudom-polju stanuju porodice: Frania, Barievia, Dragoevia, Pilipci Vukasovii i dr. {39} Naselie jo Zaborsko u Kapeli, blizu Plitvica i Vaganac blizu Drenika (porodice: Matovanovii, Hodaci, Kneevii, Glavinii i dr.) Stepan Paveli pie, da su se Bunjevci naselili sa onu stranu ishijaiske uke u upi Vodice, pa sve do reke Rae, u Liu, Mrkopolju, Vrbovskom, Fuini i skoro u svakom selu (u manjem broju) upanije rijeke, pa i u Dalmaciji i kvarnerskim otocima", dodajui, da ih jo ima po gde gde u provincijama, u Bosni Hercegovini i u Albaniji (?!) pod imenom Maara". [O ovim Maarima" veli Grbi (1. 91.): Zajedno sa Srbima preselili su se iz Turskih pokrajina), ali mnogo manje i rimokatoliki t. z. Madari" inae Mui" Hrvati". Njih su banske vlasti pazili i mazili i naselili ih na Uni: u Kostajnici, Zrinju i Novom jer im se moe bolje verovati". Ostatak Madara" naselie skupa sa Srbima u sela Ljeskovac, Grabovac, Sadilovac, Vaganac, Drenik, Reeter, Korenica i Skoaj (I. str. 110.).] Paveli misli da bunjevakih porodica mora biti jo i u Kranjskoj i tajerskoj. Bunjevci naselie jo i Zabroni u Istri, u drutvu sa iseljenicima iz Primorja i Dalmacije. To je bilo jo za vreme mletake vladavine. Jo je jedna vana bunjevaka seoba bila iz Turskih oblasti pod mletaku Dalmaciju. Knez Matija Vojni Naki i braa njegova (roeni 15901607) nehtev kako Kai veli, podnositi vie turski zulum pree pod Mletaku vlast u Drni i Petrovo polje (nepoznate godine) sa 2000 porodica, kojima on posta glavar i vladalac. Od duda dobie privilegije i odlikovanja i proue se kao junaci u bojevima protiv Turaka." * Tano koje su godine stigli Bunjevci u Primorje i Liku, na svome putu iz Hercegovine preko Dalmacije, gde su se dugo zadravali, traei mesta za naseljenje, to se ne moe odluno tvrditi, jer o tome nema nikakvoga zapisa, niti predanja. Ali svakojako, to je moralo biti u esdesetim i sedamdesetim godinama 17. veka. Tako Mane Grbi misli, da su se Bunijevci" (kako ih on zove i kako se i oni sami nazivaju u Lici) doselili u Primorje 1679 god. te se smestie po Liu, Hreljinu, Krmpotama, Stojnici, Jezerima, Razvalama, Kripolju, Kamenici, Kompolju, onda po mestima to su uz samo more oko Senja: {40} Krasno, Jablanac, Sv. Juraj u Podgorju, Stinica, Prisna, Stari grad, Klade, Lukovo, Volarice, Smokvica, rnovnica, Duboko, Zagon, Ledenice, Vinodol, Povile. Oni Bunjevci koji naselie Sv. Juraj, pobegnu docnije u Dalmaciju, pod vlast

mletaku, jer nisu mogli due trpeti globljenja i gonjenja nekih austrijskih oficira, koji su zbog toga kasnije kanjeni. Iz moje ranije primedbe vidie se, da ova seoba nije mogla biti 1679. god. ve pre 1658. god. Ovim seobama prethodile su i mnoge sitnije seobe, od kojih je poznata ona 1606. god. u Li i Krmpote. Postoji molba Srba i Bunjevaca od 10. aprila 1606. g. U molbi se veli, da ih ima 500 dua, meu kojima 200 hrabrih vojnika. Molbu su potpisali Damjan Krmpoti stareina u Liu i vojvode: Jovan Kunjevi i Gvozden Sladovi. Kao to se vidi njihove vee i sitnije seobe u Liku bile su u 17 veku. Poto svi ne naoe dovoljno prostora u Lici, to je je bio i ranije sluaj u Dalmaciji, to se jedna vea grupa krenu preko Slavonije u Baku, gde su se svakako i ranije uputile omanje grupe Bunjevaca. Ti iseljenici behu dakle pretci bakih Bunjevaca. Mi ih sada neemo pratiti na njihovu putu do Bake, ostavljajui to za docnije odeljke, a sad emo govoriti o onom delu Bunjevaca, koji se zadrae u Lici, gde ih i danas ima, poto se docnije, kada budemo govorili o novoj postojbini Bunjevaca u Bakoj, neemo sretati vie sa likim Bunjevcima.

6. Liki Bunijevci (1683 do novijih dana). Bunijevce u Lici doekao je onaj krvavi rat, koji je prethodio zlatnoj slobodi Like 1689 g. U ustanku Stojana Jankovia i Ilije Smiljania, besmrtnih uskoka, koji slavom junatva svojih 16.000 peaka i 4000 konjanika ponovo okrunie elo Srbinovo, sretamo ve Bunjevce kao krvne neprijatelje Turinove. Ustanak na Turke pree iz Dalmacije u Liku, gde zastavu ustanka pobodoe Vlasi i Morlaci" Srbi, okuraeni prisustvom Ilije Smiljania i arambae Doena Vukovia. Protiv Turaka pobunie se u Lici prvo Lovinac, Srb, Tepii i Pazarite. Kao poglavice likih ustaa pominju se Vid Kuat, Sava Labusojevi, Radoje{41} Ivanii, Radovan Vuriini, Cvijo Kneevi, Vid urevi, Dragosav Topi i dr.

Peina Jankovi Stojana kod Slunja (str. 53.). U peini ovog uskokog junaka, kome e narodna pesma i predanje ouvati ime, dok traje i jednog Srbina, skrivali su se nekad zbegovi srpski i bunjevaki, sklanjajui se od obesti turskih krvopija. O tim tekim danima naeg naroda

obih vera, govori se opirno u odeljku Liki Bunijevci" (str. 4059). Pedeset est porodica naselie 1683. g. u Podgorju Konjsko, Ledenik, Kuite, Stanite i Karlobag. U Jablanac, Stari grad i Vinjerac dooe novi doseljenici Bunjevci iz Dalmacije, iz predela oko Krke i Cetine. Za vojvode behu izabrani Jerko Rukavina iz Raanca i Marko Kovaevi iz Veljerca. Odlunije porodice doseljenike behu: Prpii, Baii, Doeni, Brkljaii i Paviii iz severne Dalmacije. U ovu 1683 g. pada i slavna pobeda na Buniu, koji su 1553. g. naselili Turci, a koje su sad raselili pobedioci. Turci su se drali uporno u svojoj kuli, (koja i sad stoji u ruevinama), ali ih savreno potuku Srbi i Bunjevci pod Kneeviem i Predojem Zaklanjom iz Bunia. Ovo bee znak za ustanak u Krbavi. 1684. g. produi se rat protiv Turaka. Te godine se preseli opet vie hiljada oruanih Srba, za koje mletaki poslanik ovako govori senatu: Ovaj narod jak je podnositi sve nepogode, neumoran u trudu, nije mu teka nesanica i glad, krepke su mu noge i jaka miica, ime je njegovo strano Turcima, a predrago Hrianima". Ti novi prebjegi" odlikovahu se u bojevima pod Stojanom Jankoviem i Ilijom Smiljaniem. 1685. g. Prebjegi se ti odlikovahu naroito u bitkama na Budaku, Bilaju, Ribniku i Peruiu, kao i po svoj Dalmaciji i na granici. Borba ova nije se ograniila samo na Liku, ve je prelazila i na zemljite Bosne i izazivala nova iseljavanja iz nje. General Wailer sa svojom vojskom upadao je 1685. g. ee u Bosnu, i otuda pod svojim okriljem preselio vie hrianskih sela u Liku, Isto se tako mnogi doselie iz Bosne, kada austrijska vojska posle osvajanja Peuja (2. oktobra 1686.) upade u Bosnu, ote malu Kladuu, Vranogra, Brekovicu i Buim, dalje posle pobede na Derventi (5. septembra 1688. g.) kada doe doseljenika ak od Zvornika. A kad je Dalmacija oiena od raka (1688), te Stojan Jankovi sa svojim junacima dopire ak do Trebinja, dolaahu sa njime takoe novi doseljenici i begunci iz Hercegovine. {42} 1687 g. po odobrenju enerala Kornera, arambaa Mio Vukovi, sa Jankovi Stojanom, serdarom Vojni Nakiem i Sinobadom porobie Lijevno, Duvno i upanjac i prevedoe 400 kua hrianskih, kojima posta glavar, Ilija Smiljani, u emu ga, posle njegove junake smrti, nasledi brat Tadija besmrtni junak. Isto tako mnogo Hriana prevede iz Livna, Rama i dr. bosanskih mesta knez Nikola Vukovi, Harambae Mio, Tadija, Pavao, Boo i Ivan zvani Zec, sa harambaom

Tomaeviem. Ovi naselie Cetin i okolinu (ovi Vukovii poreklom su, kako Kai tvrdi, od samih Nemania, kako to njihova stara pismena tvrde.) 1686. g. osvojio je knez Jerko Rukavina Smiljan, na gori Vekovcu, svojinu negdanju Rizvan-age Zenkovia. Iduih godina oslobode ustai gradove Udbinu, Buni, Lovinac, Graac, Ribnik, Jablanac, Perui i dr., koje su Turci jo 1527 g. osvojili bili. Poslednjih godina Turske vladavine u Lici, a osobito za vreme ratovanja 1685 g. bila je Lika i Krbava jako opustoena po prianju suvremenika. Do 50 gradova bee opustelo, a naroda osta vrlo malo. Poto su Srbi sve vie potiskivali Turke iz Like, austrijska vojna uprava, s obzirom na slabu populaciju, dozvolila je bila mnogim Turcima, zemljoradnicima da mogu ostati u osvojenim delovima Like, ako se pokrste, to su mnogi i uinili naroito oni u Peruiu. Pokrstio ih je katoliki pop Marko Mesi, koji je u toku vie godina izvrio naseljavanje opustele Like i Krbave. [M. Grbi: Izagnati Turci smeste se po susednoj Bosni, a samo nekih hiljadu dua ostane na svojim seditima, poto su prije krteni od katolikog svetenika Marka Mesia, koji je bio vojeni kapelan i glavni poverenik enerala Herbertajna. Pokrtenjaka bilo je najvie u Peruiu, Kuli, Ribniku, Novom, Udbini, Buniu (oko 100 kua svega)."] Turske poraze upotrebie Podgorci (Srbi i Bunjevci) u svoju korist, te razmakoe granice svoje zemlje na raun likih Turaka. Prvo uzee od Turaka zemlju u Ostarjama, Vrunini, Rizvanui. A 1686. g. dopru i dalje preko Velebita, u Trnovac, Buim i Smiljan. No nesigurnost je jo jednako bila velika od Turaka, te su Podgorski Bunjevci u ovim svojim novim selima morali s orujem u ruci orati i kopati. Na poziv eneralov doe jo dosta pravoslavnih Srba u ove krajeve iz Dalmacije, Turske i Primorja od Brinja. Tada naselie (1687. g.) 10 sela {42} u okolini Budaka i po Vojiniu 284 srpske poro-dice iz Turske sa 747 strelaca, 184 konjanika i 294 peaka. Pop Mesi pak naseli svoje dobro Mualuk i Tolie i dobi za zasluge dobro Bruane, plemstvo i postade zemaljski zapovednik Like (1702. g.). U to vreme naselio je potkapetan Hranilovi 200 porodica srpskih iz Bosne po Skradu i oko Slunja, a Vuk Grbi, knez Stevan Kuki i knez Mihajlo Sabljak naselie u Rakovicu 200 porodica. Porodice Rukavina, Paveli, Kovaevi dole su tada (1686) iz Vidovca u Trnovac, Smiljan i Buim. Druge od Bavice, Jablanca, Stinice i Starih grada dooe u Pazarite (Porodice Jovanovi, Starevi, Milinkovi, Batovac, Osmokrovina, ai, Varievi, Dragievi, ivkovi, imi, Balenovi, Vlatkovi, Vojni, Dundovi, Levar, Muhar, Radoevi, Filipovi, Isiki, Vrkljan, Hodac, Markovi, Kalaevi, Pein, Rogi, Krmpoti, Dui, Lobac, Lekac, Samardija, Koijani, Kuan i dr.)

Lovinac naselie sami Bunjevci (porodice Brki, Zduni, Krpan, Kovaevi, Blaanin, Mileti, ari, Vrkljan, Japundi i dr.) U Graacu se naselie u drutvu sa pravoslavnim porodicama (pirovi, Pistovi, Drobac, Mandi i Kulundi). Ove porodice pridruie se odmah onome uzvienome pokretu, da se Turci iz Like proteraju, to se pomou Boijom i izvrilo 1689. g. Bunjevci pod svojim voama knezom Jenkom Rukavinom iz Vidovca, vie Baga, Dujmom Kovaeviem iz Konjskog i vojvodama narodnim Kneeviem i Doenom, pridruie se etama Stojana Jankovia, Ilije Smiljania, te napadoe Turke u njihovim gradovima: Bilaju, Buniu i Udbini. Taj pokret zapali celu Liku, kako lepo kazuje nar. pesma: Mustaj bee na noge skoio, Pa on ode od kamena kuli, Uz mostove na vrh kude doe. Kad uzae na vrh kule bile On na kuli opali muare Odpukoe avlijnske lubarde Odnukoe na Buniu bilu Na Buniu i na Peruiu Na Gospiu i Kanii biloj Na Osiku i Kuli irokoj {44} Na Graacu i Ploi kamenoj Sva se butun Lika upalila Od topova i od muarova Sva se sila na Udbini zbila." I zaista se sva butun Lika upali, te se ispuni elja svega naroda, jer 1689. g. bee isteran Turin iz Like. Junake Bunjevce, koji se u tome, preanjim i docnijim ratovima proslavie, peva Kai ovako: [Razvaline gradova kod Buima, Mualuka (grad stari Budak), Barlete,Krmpotieva kula), Graac (ruevine grada Kneevia i Gradina"), kod Lovinca (ruevine Cvitue i Petrovae), Sv. Roka, Ploe (kule Stulia, Batinia i ablia), Jablanca, Stinice, svedoe i sad o junatvu Bunjevaca. Kad bi te zidine znale priati!] Na glasu je Rukavina Marko, Kano vitez Sibinjanin Janko, Od bijela Peruia grada, Koji no je u Lici i sada. Poteno je Marko vojevao, Pod Vakupom glave odsicao, Kad njegova braa izgiboe, Ivan jedno, a Pana je drugo,

Lipo ih je Marko osvitio, Tri je turske glave odsikao Ali njega rane dopadoe Tri ga bojna koplja udarie Marko bie srca junakoga Britkom sabljom koplja prisecae Pak utee dvoru bijelome I tri koplja u sebe odnese." ______ Soko bie Orekovi Mate Od bijela Peruia grada Viteki je s Turcim bojak bio Pod Vakupom glave odsicao. ______ Ali evo zmaja ognjenoga Po imenu Starevi Jakova On na konju Turke razganjae Koga stiza po poli priseca. Pitali su kljukog kapetana Ko najbolje odsicae glave? On se zakle hlebom i itabom: Najbola je sablja Starevia, {45} A za njime Doen kapetana, Po imenu Dujma Lianina, Obadva su glave odsicali Obadva su na mejdanu bili! Pomenusmo ve da su se u bojevima i same Bunjevke odlikovale od kojih naroito Mara ujevieva i Bare (Varvara) Leksi iz Poljica. Kai pevajui bitku na Docu (Dolac) veli: Al evo ti vee udo kaem, Pravo brate, da nita ne laem, Jo i enske tada mejdan bie Kad u Docu Turci izgiboe. Tu se nae Mare ujovia Dva Turina pogubila bie

Treem sveza ruke naopako Povede ga k dvoru bijelomu. Druga bee srca junakoga Kano majka Kraljevia Marka Mlade Bare Leksia ljubovca Opoteni poljakinje mlade. Jednoga je kosarom posikla Drugoga je iva uhvatila. Ne udi se dragi pobratime Poljike su roda viljinjega. Pri sudaru 1692. g. u Ploanskom klancu pogiboe ovi Bunjevci junaci: Ivan i Mijat Brkljaa iz Trnovca, Stipan Tomljenovn i Jure Miljkovi iz Smiljana, i Sedmak Vrkljan iz Pazarita. To burno vreme kao i katolienje zaostalih Turaka opisuje 1720. g. otac Isidor Brinjanin, govorei o postanku samostana kapucinskog u Bagu, ovako: I tako neka se zna, da su Lika i Krbava mnogo godina pod neovenim turskim jarmom bili, koju (Liku) najzad Bojom pomou 1689. g. karlovaki eneral Josif Erbertajn, pomou primorskih graniara osvoji i potini vlasti Leopolda I. Poto su Turci izgnati, pridolazili su da nasele ove upe ljudi iz raznih krajeva meu kojima bee veina izmatika (Srba), ali ostali veliki broj Turaka koji primie katoliku veru, da bi ouvali svoja imanja. Ali i to je istina, da su mnogi od njih {46} naroito iz iroke kule i Budaka od strane Bunijevaca" (Bunijevci") nasilnom rukom odagnani i k svojim Turcima se vratili. Ma da su neki (od tih Turaka) koji su bili jai ostali u Peruiu i u Novom, i kojima, ma da je sve to je bilo za spasenje due davano, ipak su izgledali vie Turci, no Hriani. I ako su javno bili katolici i podraavali tome, ipak su zadrali turske obiaje." Ovi pokatolieni Turci bili su ee uzrok smutnjama u Lici, kao to emo docnije videti. Bunjevci, kada su se naselili u Lici nisu jo svi bili katolici. Meu njima je bilo jo dosta pravoslavnih, koji su tek u Lici pokatolieni. Naroito Bunjevci u Pazaritu i Krmpotama zadrae pravoslavlje, sve do poetka 18. veka. Ostali Bunjevci pokatolieni su jo docnije kao to emo to videti kad budemo govorili o crkvi.

U 1690. g. pada osnivanje prvih katolikih upa meu likim Bunjevcima. Pop Marko Mesi osnovao je te godine prve katolike upe u Budaku, Peruiu, Pazaritu, Ribniku, 1691. g. u Karlobagu, 1692. g. u Kosinju gornjem, 1702. g. u Podlapai, 1704. g. u Lovincu, 1708. g. u Smiljanu. U Jablancu i Muuluku (1700. g.) podie Mesi crkvu. Posle je podigoe i u Divoselu i Poitelju. Pop Marko Mesi imao je, kao to ve pomenusmo, velikih zasluga oko naseljavanja puste Like, posle njena osloboenja, a naroito oko irenja katolike vere, radi ega je bio i odlikovan iz Bea. Mesi je pravoslavnima inio velike pakosti, naroito vladikama. 1691. g. naseli pop Marko Sv. Rok, Lovinac i Riicu. U Lovinac dovede on iz Karlobaga porodice Kovaevie, Krpane i Brkie, koji ovde zatekoe ve ranije naseljenu brau Bunjevce. 6. Avgusta 1690. g. dozvolio je poverenik Juraj Kriani knezu Lovri Milinkoviu od Jablanca da u Pazaritih i u Konfinu Novskom 59 hl. (domova) postavi i naseli i da unapredak slobodu imal bude svakom mestu dati i otkazati, i da bude Milinkovi slobodan u Podgorju pasti (stoku), ladati i uivati kano i ostali, koji se budu u Novskom konfinu selili." 1692 g. beka dvorska komora prodala je svu Liku i Krbavu za 80.000 dukata grofu Adolfu Cincendorfu, te mu budu {47} predana i bunjevaka mesta Graac, Lovinac, Mualuk, Perui i dr. Narod bee mnogo nezadovoljan sa novim vlasnikom, to pokazuje i buna pravoslavnih Srba, koji se pobunie 1693 g. protiv pokatolienih Turaka u Peruiu, a to bee buna kao uvod za dalje opsenije bune, ako bi Cincendorf i nadalje ostao Gospodar Like i Krbave. Oseti se veliko ogorenje naroito u Otarijama. Ovo kao da se osetilo i u Beu te, Cincendorfu bude vraen njegov novac i Lika i Krbava ponovo doe pod komorsku upravu, koja takoe poe starim tragom, te se narod [uzruja zbog mnogih zuluma i globe. [Poznata je buna Srba u Varadinskom generalatu 1696 god. protiv novotarija u upravi i nameta. Tada su pobunjenici opseli Koprivnicu.] 1694 g. bee takoe novih bojeva naroito u Dalmaciji. U boju pod Gabelom te godine pogibe uveni Matija Vojni-Naki, koji je u bezbroj bojeva, sa svojom junakom etom osvetio Kosovo i bezbroj turskih glava posekao. Ne zna se tano koje godine i gde, ali izvesno krajem 16. veka pogibe i junaki knez Lovro Milinkovi od Jablanca, koga Kai ovako opeva: Gdi je knee Milinkovi Lovre Koji silne ete etovae

esto Turske glave odsicae A u vreme rata od Morije? Ne bi nigdi boja ni mejdana Brez viteza Milinkovi kneza Al pogibe s Turcim bojak biju Aj, delijo, pokojna ti dua! Posle karlovakog mira 1699. g. kada su Turcima vraena ve mnoga osloboena mesta u Bosni, istorija opet belei znatne seobe Srba iz Bosne u Dalmaciju i Slavoniju, ali su ti iseljenici bili veinom pravoslavni Srbi. * 17. vek svri se u vremenu veitog ratovalja i naseljavanja da pone 18. vek, ije je trajanje takoe obeleeno krvlju. Ve 1702. g. dogodi se buna Bunjevaca likih u Ribniku, kraj starog grada Bilaja, na levoj obali reke Like. {48} Povod uzgredni bee meusobna omraza izmeu dve ugledne porodice. Milo Starevi, porkulab u Pazaritu tui se kapetanu Ramiselu na vojvodu Buurca, Bunjevca, da mu ve vie godina o ivotu radi i da ga je nedavna iz crkve sramotno izvukao za noge. Lopai [R. Lopai: Dva hrvatska junaka"] 1888. ovako opisuje dalji razvoj ove bune: Sud, kome je predsednik bio kapetan Koronini osudi Buturca na galije, pre no to je rodbina skupila otkup. Bunjevci ree, da e ubiti kapetana Ramisela i grofa Koroninija, koji su ujedno bili i nekn komesari, kao i sve lanove vojnog suda. Prijatelji ovih oficira savetovahu im da se uklone, no oni odgovorie, da se ne boje, ma da su im Liani pretili i pre toga. Da se pobuna jo vie razvije doprinelo je to, to su ovi kapetani bili jako omraeni kod naroda, jer su ga mnogo, globili, to dokazuju i mnoge naene vrednosne stvari kod njih. 6. Avgusta 1702 g., u nedelju, spaze kapetani ve u zoru, u prvo svitanje, da se k Ribniku pribliuje jsdna eta od 300 ljudi. Kapetani se zatvorie u crkvu. Razjareni narod razbije vrata, te posjee prvo Ramisela, koji se narodu molio i svaku zadovoljtinu obeavao. Koroninija uhvatie na samom oltaru, te ga na komade isekoe, poto su ve ranije dve puke na nj ispalili. Oba mrtvaca svukoe do gole koe, te ih izvukoe pred crkvu, da slue kao ruglo svetini. Tu su leali dva dana.

Poto su jo isprebijali Pavla Mudrovia i pisara, koji su Buturcu sudili, saberu i odnesu Bunjevci sve stvari, koje su kapetani kraj sebe imali. Pobuljeni Bunjevci krenu se odmah ka Bilaju, da ubiju kapetana Fralju Portnera, ali se ovaj sa enom, decom i nekoliko prijatelja zatvori u stari grad Bilaj, te se stane ljudski braniti. Kada su pobunjenici videli da bez veega krvoprolia nita nee moi uiniti, ostavie Portnera u Vilaju, ali se osvetie lanu suda Vidu Bogdaniu, upalivi mu kuu i porobivi ga. Bogdania i Starevia oterae za tim iz Like a pisma koja naoe kod Ramisela popalie odmah. U ovoj buni uestvovali su Bunjevci iz Lovinca (Skenderovii i dr.) iz Sudnice (Babii i dr.); iz Ribnika (Paviii, Rendulii i dr.); iz Pazarita (Buturci i dr.). {49} Buntovnici su uz put pretili svakome, da e ga popaliti, ako im se ne pridrui. Liani se zaklee, da e s njima drati, dok se Krbavci drahu rezervisano. Jo u podne istoga dana, kada su kapetane ubili, poslae Bunjevci u Mualuk do popa Marka Mesia, tri svoja druga: Tomu Mikia, Antuna Lesia i Petra Lumara da odmah k njima doe, jer e, inae, i njega ubiti. Pop Marko Mesi odmah pohita k njima, te ih ukori reima, koje je samo on imao {50} smelosti izrei, a zbog opaine, koju uinie, te ih pozva, da budu verni i pokorni caru. Buntovnici to skrueno obrekoe, i zaklee se Bogom, podigavi tri prsta u vis. Popa Marka zamolie ustai da poe u Senj zapovedniku primorske Krajine, grofu Edlingu s porukom: I. da ostaju verni podanici carevi i da su gotovi za dom austrijski i poslednju kap proliti; II. da su protiv kapetana Ant. Koroninija i Ramisela morali ustati, jer im oba mnoge nepravde uinie, popalivi, bez pravde i razloga,mnoge kue i ubivi mnogo ljudi, mnogo sveta terali su iz sopstvenih kua, stoku oduzeli, ljude nevine na galije slali, svakoga nemilostivo kaznili i globili za najmanju pogreku i tako sav narod zatrli i upropastili. Kao to se vidi, raspra izmeu Buturca i Starevia bee samo varnica, meutim pravi uzrok pobune bee okrutni vojniki reim. Ustai zamolie za nepristrasne poverenike, koji e izviditi grdna i strahovita nasilja ubijenih kapetana i caru podneti izvetaj. I najzad: III. da pod upravom komorskom vie ne mogu iveti, pa za to mole cara, da ih podvrgne eneralima, a da im se oprosti kazna za izvrena ubistva.

Pop Marko poe u Senj, ali na putu srete ve kurira grofa Edlinga, koji bee poao u Liku, da vidi ta se dogodilo. Grof Edling izvestio je o pobuni ratno vee u Gracu, a odatle je 12. avgusta poslan kurir samom caru u Be. Pop Marko izvestio je o ribnikoj pobuni i svoga biskupa Martina Brajkovia, koji 12. avgusta 1702. g. i sam poe u Liku preko Karlobaga, te dva dana kasnije stigne u Pazarite. [Vaniek ne zna pouzdano, da li je to Brajkovi iz line pobude uinio, ili mu je bilo nareeno.] U Karlobag polje grof Edling etu senjskih vojnika, da posednu taj grad, ija posada bee otila na glas ribnike pobune. Poslata eta vrati se u Senj, poto se Bunjevci ponovo primie da uvaju grad. {51} Biskup Brajkovi govorio je javno narodu pred crkvama u Pazaritu i u Peruiu, te umirio uzrujane duhove. Ustai povratie vei deo oduzetih stvari ubijenih kapetana. Dalji red i mir u Lici zajamie pop Marko Mesi i kapetan Franjo Portner. Za krivce rei car, da se odmah ne kazne, a Bunjevce da valja prilikom deobe podruja komorskog i vojnikog preseliti vie gore, u Graac. [Vaniek ovako objanjava ovu pobunu: Senjski nadkapetan Koronini i baron Ramisel putovali su po izvesnoj misiji, te sa svojim zazornim ponaanjem u Udbini, probude sumnju u stanovnika, koji su i inae ve bili nepoverljivi, te obojica kad opaze pretnju skupljenoga naroda, nagnu begati, no narod ih je gonio do ribnike crkve, u kojoj oni potrae zaklona, no tu ih Bunjevci stignu i na oltaru ubiju. Narod otera Kameralnog inovnika Pauzina i odnese Kameralnu blagajnu, koju nae u njegovom stanu (1710). Kao to se vidi i godine se ne slau, jer Lopai veli, da je ova buna bila 1702. g, a Vaniek 1710. g. Narod na posredovanje Brajkovia vrati blagajna i oduzete stvari ubijenih u ribnikoj crkvi, koja bude poruena. M. Grbi veli o toj pobuni ovo (I. str. 246): 1701. poalju iz Graca u Liku grofa Antona Koroninija i barona Fridriha Ramisla, kao komorske komesare da uvedu novu upravu. Ovi ljudi, ne poznavajui ni naroda, ni narodnog jevika, svojom nespretnou i nadutou razdrae Bunijevce u Lovinjcu, te ovi skoe na povjerenike i na njihovu pratnju, a povjerenici dadu se u bijeg. Bunijevci natisnu se za njima, stigli ih u Ribniku kod Gospia i to u crkvi, gde oba poverenika zakolju na samome oltaru. Biskup Brajkovi optui Srpskog Mitropolita Ljubojevia, da je on pobunio Bunjevce!! A po emu bi Katoliki Bunjevci sluali pravoslavnog vladiku?! Kao to se vidi Lopai stavlja ovu bunu u 1702. god., Grbi u 1701. god. a Vaniek ak u 1710. god.]

Kako je biskup Brajkovi ponovo zahtevao da se za Liku postavi novi kapetan, a kako nije bilo pogodnih kandidata, to je na molbu samog naroda, car poverio pop Marku Mesiu 22. septembra 1702, celu upravu zajedno sa vojnikim poslovima, sve dok se ne imenuje novi kapetan. Mir bi u Lici svakako i na dalje bio osiguran, da se nije bila poela istraga protiv ustaa a usled ubistva Ribnikih kapetana. 23. Decembra 1704 god. dobije senjski kapetan grof L. Koronini naredbu, da okrivljene sprovede rijekom kapetanu baronu O. Gerziu, koji e ih predati sudu u Bakar. Tri voe zastavnici budu uhapena u Bakru, a jo mnoge Bunjevce po Lici pohvatae vlasti i zatvorie u nekadanji grad Zrinjskih Kraljevicu. To je bio povod nove bune u Budaku i u Peruiu. Roaci i zemljaci uhapenih, napadoe 1705. g. iznenada kraljeviki grad, te se dogodie svakojake smutnje, nemiri i ubijstva. {52} Upravitelj Like pop Marko Mesi imao je grdne muke ne samo sa ovim pobunama, ve i zbog Turaka u Peruiu, koje je on pokrstio, jer se i protiv ovih pokrtenjaka die i druga buna. [Tursko ime Peruia bee u to vreme Purunik".] Pokrteni Turci u Peruiu