IZMENA i DOPUNA STRATEGIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE …

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada - Government Ministria e Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja Ministry of Environment and Spatial Planning

IZMENA i DOPUNA

STRATEGIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

(SZŽS) 2013- 2022

Priština 2013

Izmena i dopuna KSZŽS (2013-2022) 2

I. KOSOVSKA STRATEGIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

(KZŽS) Pristina

2013-2022

Pripremljeno od Ministarstva Sredine i Prostornog Planiranja (MSPP) U saradni sa SWECO, Svedska i EPTISA Internacional, Spanija . Projekat finansiran od strane ASZHNS, Svedska Agencija za Medjunarodni razvoj


SADRŽAJ

LISTA SKRAĆENICA .......................................................................................................................... 5

VIZIJA ....................................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

POGLAVLJE I .................................................................................................................................... 7

1. PREDGOVOR .............................................................................................................................. 7

2. UVOD ........................................................................................................................................... 7

3. OPŠTE STANJE ŽIVOTNE SREDINE ............................. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

4. KLJUČNI INDIKATORI ZA USPEH (2013-2017) ............. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

5. PRAVNA BAZA ZA KZŽS ................................................. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

6. NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE (AKCIONI PLAN) ........... 12

7. CILJEVI KZŽS- (2013-2017) ...................................................................................................... 12

8. CILJEVI KZŽS (2013-2017) ....................................................................................................... 13

8.1. CILJEVI NA DUŽI ROK ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE ................ ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. 8.2. CILJEVI NA KRATKI ROK ......................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

9. METODOLOGIJA ZA KZŽS (2013-2017) .................................................................................. 13

9.1. INTEGRISANA PROCENA ZAŠTITE SREDINE ............................................................................. 13 9.2. KLJUČNI PRINCIPI KZŽS (2013-2017) .................................................................................... 13

10. PRIORITETI ŽIVOTNE SREDINE ZA KOSOVO ........................................................................ 14

11. ZAKONODAVNE I IZVRŠNE INSTITUCIJE NA KOSOVU ....................................................... 15

11.1. SKUPŠTINA ........................................................................................................................... 15 11.2. VLADA.................................................................................................................................. 15 11.3. MINISTARTSVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA (MŽSPP) ................................. 15 11.4. OPŠTINE .............................................................................................................................. 16 11.5. PROBLEMATIČNA PTINJA ........................................................................................................ 16 11.6. INSTITUCIONALNI CILJEVI ...................................................................................................... 16 11.7. INSTITUCIONALNI PRIORITETI ................................................................................................. 16

POGLAVLJE II .................................................................................................................................. 17

1. VAZDUH .................................................................................................................................... 17

1.2. KLIMATSKE PROMENE ........................................................................................................... 22 1.3. ACIDIFIKACIJA(KISELE KIŠE), EUTROFIKACIJA I TROPOSFERSKI OZON ..... ERROR! BOOKMARK NOT

DEFINED. 1.4. ZAŠTITA OZONSKOG SLOJA .................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED. 1.5. RADIJACIJA .......................................................................................................................... 23

2. VODA ......................................................................................................................................... 25

3. ZEMLJIŠTE ................................................................................................................................ 27

4. PRIRODNA BAŠTINA ................................................................................................................ 29


5. ODRŽIVO KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA ................................................................... 30

6. BIODIVERZITET ........................................................................................................................ 32

7. POLJOPRIVREDA ..................................................................................................................... 33

8. ŠUMARSTVO ............................................................................................................................. 34

9. ČVRSTI OTPACI ........................................................................................................................ 35

10. HEMIKALIJE .............................................................................................................................. 39

11. RUDNI I MINERALNI RESURSI ................................................................................................. 40

12. ENERGIJA ................................................................................................................................. 41

13. INDUSTRIJA .............................................................................................................................. 45

14. TRANSPORT ............................................................................................................................. 46

15. TURIZAM ................................................................................................................................... 47

POGLAVLJE III................................................................................................................................. 49

1. EKOLOŠKO OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE O ŽIVOTNOJ SREDINI ................................. 49

1.1. STANJE ................................................................................................................................ 49 1.2. OBRAZOVNI CILJEVI .............................................................................................................. 49 1.3. PRIORITETI .......................................................................................................................... 49

2. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ (I&R) ............................................................................................... 50

2.1. STANJE ................................................................................................................................ 50 2.2. Ciljevi I&R .......................................................................................................................... 50 2.3. PRIORITETI ........................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

3. EKONOMSKI INSTRUMENTI .................................................................................................... 50

3.1. STANJE ................................................................................................................................ 50 3.2. CILJEVI ................................................................................................................................ 50 3.3. PRIORITETI ........................................................................................................................... 51

4. EKONOMSKI INSTRUMENTI U PRIORITETNIM SEKTORIMA ............................................... 51

4.1. ENERGIJA ............................................................................................................................. 51 4.2. ČVRSTI OTPAD ...................................................................................................................... 51 4.3. TRANSPORT ......................................................................................................................... 52 4.4. INDUSRIJA ............................................................................................................................ 52 4.5. TURIZAM .............................................................................................................................. 52 4.6. POLJOPRIVREDA ................................................................................................................... 52

Aneksi

ANEKS 1. ‘DPSIR’ OKVIR ................................................................................................................. 54

ANEKS 2. ZAKONODAVSTVO O ŽIVOTNOJ SREDINI ................................................................... 59


LISTA SKRAĆENICA

EAŽS Evropska Agencija za Životnu Sredinu

EAR Evropska Agencija za Rekonstrukciju

AMMK Agencija za Zaštitu Životne Sredine

MAAE Međunarodna Agencija za Atomsku Energiju

ŠAMR Švedska Agencija za Međunarodni Razvoj

BK Buxheti i Kosovës

OZJ Organska Zaparljiva Jedinjenja

DZŽS Departman za Zaštitu Životne Sredine

DŽS Direkcija za Životnu Sredinu

GFŽS Globalni Fond za Životnu Sredinu

KBS Kosovske Bezbednosne Snage

PSPSUO Pokretačka Snaga, Pritisaka, Stanja, Uticaja i Odgovori

USČ Ukupno suspendovane čestice

HIK Hidrometeorološki Institut Kosova

NIJZ Nacionalni institut za javno zdravlje

IPU Instrument za Pre- Učlanjenju (u EU)

PTOV Postrojenje za tretman otpadnih voda

KEK Kosovska energetska korporacija

KUNKP Konvencija UN o klimatskim promjenama.

KFOR Međunarodne snage na Kosovu

MLS Ministarstvo za lokalnu samoupravu

MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

MF Ministarstvo Finansija

MSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

MEE Ministarstvo za ekonomski razvoj

ZVPPP Zagađenje vazduha sa pograničnog prostriranja I njeni protokoli (1979)

GMO Genetski modifikovani organizmi

NVO Nevladine Organizacije

UN Ujedinjene nacije

EPME Evropski program monitoringa i evaluacija

LAPZŽS Lokalni akcioni plan za zaštitu životne sredine

KAPŽS Kosovski akcioni plan za životnu sredinu (2004-2010)

PUNŽS Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu

PUNR Program Ujedinjenih nacija za razvoj

PVITZS Projekti sa visokim investicionim troškovima za zaštitu životne sredine

PKIN- ISKZ Integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja

PNNK- MPKP Međuvladin panel o klimatskim promenama

PPP- JPP Javno-privatno partnerstvo

PSA- PSP Proces stabilizacije i pridruživanja

PZRZ- PVOP Program Važnih oblasti za ptice


PZHK- OPR Opštinski plan razvoja

QRK- VRK Vlada Republike Kosova

RGJM- ISŽS zvještaj o stanju životne sredine

RrBEIZLM- MEUISZZS

Mreža EU za implementaciju i sprovođenje Zakona zaštite životne

RrEVIM- EMPIŽS

Evropska mreža i podataka istraživanja životne sredine

SBS- OSS Osnovni Sigurnosni standardi

SHG- GHS Globalno Harmonizovani sistem

SIM- ISZS Informacioni sistem zaštite životne sredine

SMM- SZŽS Strategija zaštite životne sredine

SMM- SUZS Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

TMM – NMT Najbolje moguče Tehnologije

UNMIK Misija UN na Kosovu

UNRN- MUZS Međunarodna unija za zaštitu prirode

VNM- PUS Procena uticaja na životnu sredinu

ZNKE- KVEK Kancelarija za vezu Evropske komisije

VIZIJA

Čista i bezbedna životna sredina

POGLAVLJE I

Ovo poglavlje pruža opšti uvod o razvoju Kosovske strategije za zaštitu životnu sredinu (KZŽS, 2013-2017). Daje jedan pregled o stanju životne sredine na Kosovu i zatim nastavlja dalje sa detaljima o tome kakva je svrha, ciljevi, metodologija i prioriteti KZŽS. Ovo je popraćeno opisom zakonodavnih i izvršnih institucija koje će biti odgovorne za usvajanje i implementaciju KZŽS putem Akcionog plana (2013-2017) koji je predstavljen kao poseban dokumenat.

1. PREDGOVOR Ova Kosovska strategija za zaštitu životne sredine (KZŽS, 2013-2017) bi se trebala smatrati kao deo dugoročne razvojne startegije zemlje. Oba, socijalni i ekonomski razvoj mogu ići ruku pod ruku sa zdravom životnom sredinom1. Za mladu državu kao Republika Kosova, to je važno. Zaista, SŽSK predstavlja važan korak napred gde se po prvi put, ova pitanja životne sredine mogu razviti, planirati i menadžirati kao dugoročni koncepti. Ovo je takođe jasno definisano u Ustavu, Poglavlje II–Osnovna prava i slobode, član 52. koji navodi:

1. Priroda i biodiverzitet, životna sredina i nacionlna baština su odgovornost svih. 2. Svakome bi se trebala pružiti prilika da se čuje od strane javnih institucija i da se njihova

mišljenja o pitanjima koja imaju uticaja ne životnu sredinu u kojoj žive uzmu u obzir. 3. Uticaji na zaštitu životne sredine će se uzeti u obzir od strane javnih institucija tokom njihovog

procesa donošenja odluke. Ministartsvo životne sredine i prostornog planiaranja (MŽSPP) je odgovorno za izradu KZŽS i pravni okvir je definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine, br.03/L-025 članom 20. i 21. Ovo navodi da se KZŽS mora izraditi za period od 10 godina i periodično se treba revidirati i ažurirati da bi se uzelo u obzir izmenjene okolnosti kao rezultat novih socijalnih, ekonomskih i političkih razvoja. Oni su sistematski adresirani u ovoj KZŽS (2013-2017) koja koristi prethodnu KZŽS (2005-2015) kao vodič. KZŽS (2013-2017) otuda teži da pruži odgovore za sadašnje i buduće potrebe kosovskog društva i posbeno se odnosi na dužnosti upravljanja životnom sredinom na nacionalnom i međunarodnom nivou. To je dokumenat koji postavlja ciljeve i prioritete koji bi se trebali sprovesti putem Akcionog plana 2013-2017. Izrada KZŽS (2013-2022) je rezultat sradnje između MŽSPP i drugih relevantnih agencija Vlade, naučnih institucija, NVO, eksperata i akcionara. Počelo je formiranjem radnih grupa za svaki sektor životne sredine i nastavljeno je putem sastanaka i radionica. Ovaj kombionovani pokušaj je omogućio zajednički prilaz u oceni postojećeg stanja životne sredine i unapreživanje ciljeva i prioriteta. Kada je nacrt završen, organizovani su dodatni javni sastnaci da bi osigurali dalje učešće javnosti i akcionara u donošenju odluke. Njihovi komentari i sugestije su uključeni u finalnom nacrtu. Veliko hvala svima onima koji su bili uključeni u ovom procesu. Pored toga, pružena je važna podrška od strane SIDA i njihova stalna finansijska i tehnička podrška za buduću zaštitu životne sredine u Republici Kosovo je veoma cenjena. 2. UVOD

1 Indikatori održivog razvoja: Uputsva i metodologije. 2001. Njujork, Komisija Ujedinjenih nacija za održivi razvoj.


‘Naše je pravo da napredujemo u čistoj, bezbednoj životnoj sredini …i na nama je odgovornost da to osiguramo’. Ovo je vizija KZŽS (2013-2017). Ovo utiče ne samo na opšti socijalno ekonomski razvoj zemlje, već takođe na zdravlje svih njenih građana. Iako su napravljeni značajni pomaci zadnjih godina u pogledu izgradnje kapaciteta i harmonizacije zakonodavtsva sa EU standardima, ipak, implementacija zakonodavstva je i dalje propraćena raznim teškoćama i ostaje na nezadovoljavajućem nivou. Ova KZŽS (2013-2017) pokušava da poboljša trenutnu situaciju. Otuda može izgledati kao jedna strategija koja se mora harmonizovati sa socijalnim i ekonomskim zahtevima ali takođe veoma svesna da što je veći pritisk stavljen na prirodne resurse i životnu sredinu, to znači da mere za zaštitu ovih resursa- kao na primer za vazduh, vodu, zemljište, kulturnu baštinu itd., su čak još važniji za buduće generacije. I ovo je odgovornost svih građana. Sa ovakvom pretpostavkom, ova strategija preporučuje integraciju upravljanja i zaštite životne sredine u svim sektorima Kosova. Kosovo nije potpisnica Konvencije, protokola ili drugih međunarodnih sporazuma o životnoj sredini. Ovo otežava postizanje održivog razvoja i posebno kada pokušavaju da privuku međunarodne finansijske i tehničke pomoći. Uprkos tome, Kosovo traži da primeni standarde EU za životnu sredinu. U tom kontekstu, Akcioni program VI i VII je od posebnog značaja i fokusira se na pet ključnih ciljeva: • Strategija za prioritetne sektore (vazduh, klimatske promene, biodiverzitet, vode, urbane sredine i otpada); • Akcija u prioritetnim sektorima, u kojima su integrisane mere zaštite životne sredine; • Širenje broja svih vrsta instrumenata kroz koje smanjuju uticaj na životnu sredinu; • Kompletne informacije, transparentnost pristupa i razvoja koncepta zajedničke odgovornosti; • Regionalna i međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine. Stanje životne sredine na Kosovu nije dobro, ali istovremeno za njenogovo poboljšanje ne poklanja se dovoljno pažnje. Na osnovu ove sredine će predstavljati najveći izazov sa kojim će Kosovo suočavati za ukupni strateški cilj evropske integracije i implementacije standarda koje treba ispuniti u sektoru zaštite životne sredine. SZŽStakođe ima za cilj da odgovori na pitanje šta treba da se uradi da bi se postigli očekivane ciljeve? A osim toga, NEAP će razvijati projekte i daju odgovore na pitanja kao što su koliko to može biti urađeno, sa kojim, i kada? U tom smislu, neophodno je da sarađuje i uči iz iskustava i najboljih praksi iz drugih zemalja u sličnom stanju tranzicije kao Kosovo. Mere utvrđene u ovom strategijom će biti prioritet, uzimajući u obzir troškove uticaja na ljudsko zdravlje, zakonskih obaveza i obaveza usklađivanja sa zakonodavstvom EU zasnovan na principima održivog razvoja.

3.OPŠTE STANJE ŽIVOTNE SREDINE u našoj zemlji nije dobro, ali i poboljšan ne neophodnu pažnju. Na osnovu ove sredine će predstavljati najveći izazov sa kojim će kosovsko društvo suočavati ka ukupnom strateškom cilju prema evropskih integracija i sprovođenju standarda koje treba ispuniti u sektoru zaštite životne sredine. Neselektivna konstrukcija, zastarjele tehnologije, nedostatak tretmana otpadnih voda, lošeg upravljanja industrijskim i kućnih deponija, divlja eksploatacija prirodnih resursa predstavljaju velike ekološke probleme u zemlji.

4. Tokom 2002, odlučili smo da se Kosovo ozbiljno bavi problemima životne sredine stvaranjem relevantnih institucija kao što je Ministarstvo životne sredine I prostornog planiranja. Stvaranje


MSPPN je napravljeno Uredbom 2002-5 gde u dodatku XI su priloženi propisane dužnosti I odgovornosti u oblasti zaštite životne sredine, prirodnog nasljeđa, voda, upravljanja otpadom I prostorno planiranje. Zakon o zaštiti životne sredine na Kosovu je usvojen 2003. godine a kasnije na osnovu ovog Zakona, je izrađena Strategija Kosova za životnu sredinu I održivi razvoj 2005-15 na osnovu ove Strategije je odobren I pripremljen od strane Vlade Kosovo Plan Kosova za delovanje u životnoj sredini 2006-10 Plana koji je sadržao više od 52 projekata od kojih su realizovani više od 70%.

Kosovo karakteriše: • visoke gustine naseljenosti po km2 • Visoka stopa nezaposlenosti; • Visok nivo siromaštva I niskom nivou ekonomskog razvoja, • Spor proces integracije Kosova u regionalnom i evropskom nivou • Nedostatak ljudskih resursa za pojedine oblasti zaštite životne sredine; • Nizak nivo industrijske proizvodnje u javnom i privatnom sektoru. • Kriza u poljoprivrednom sektoru, gubitak poljoprivrednog zemljišta izgradnjom, I ekstremnim uslovima koji su otežati sertifikaciju proizvoda; • Kritički ekološki problemi nasleđeni od industrijskih aktivnosti. Vazduh -zagađenje vazduha u urbanim sredinama, a naročito u industrijskim oblastima procenjuje se da je visok. Trenutno, najveći doprinos ovom zagađenja su termoelektrane (Tabela 1), velika postrojenja za sagorevanje (metalurgija, rudarstvo, proizvodnja cementa), sektor saobraćaja, postrojenja zamalim sagorevanjem , poljoprivredne aktivnosti, kućni otpad i mesta koji se koriste za spaljivanje otpada.

(2005-2015) se sprovodi , gde su realizovani I realizuju se nekoliko ekoloških projekata u energetskom sektoru , industrijskom i sektoru rudarstva, kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim oblastima i dalje predstavlja problem. Neki napredak je označen usvajanjem Zakona o zaštiti zagađenja vazduha i podzakonskih akata, strategije zaštite vazduha i podizanje ljudskih kapaciteta, na centralnom i lokalnom nivou. Međutim, praznine su i dalje evidentne u nivou sprovođenja zakona. Glavni izazov za smanjenje emisije izduvnih gasova su finansijska ograničenja kompanija da ulažu u tehnologiju I da smanje svoje eminsije u javnom i privatnom sektoru. Takođe, oseča se nedostatak koordinacije i usklađivanja planova i programa između subjekata i nadležnih organa u sprovođenju zakona. Oni koji značajno doprinose zagađenju vazduha su sektori, koji se nadgledaju od strane raznih Vladinih ministarstava, onda ova strategija će adresirati na specifičan način neophodne mere koje će se implementirati do ovih ministarstava.

Vode – stanje vodnih resursa na Kosovu je generalno teško, jer njihova raspodela je neravnomjerna u vremenu i prostoru, upotrebljene u širokom krugu korisnika, a ne upravlja se na racionalan način.

Isto tako, postoje značajne razlike između vodenih slivova, posebno u količini i kvalitetu vode. U principu, nema dovoljno podataka o kvalitetu i kvantitetu površinskih i podzemnih voda, kao i za njihovu upotrebu. Podzemne vode se smatra da su zagađene posebno duž nanosa na obe strane sliva i reke Beli Drim I Sitnica. Praćenje i dalje ostaje problematična. Iako je bilo nekoliko intervencija u nadgledanje mreže površinske vode, nemamo redovan sistem monitoringa. Podaci o vodotoku reka na Kosova ostaje samo procena na osnovu hidroloških zapažanja date u pregledu Master planu za vode (1983-2000), međutim, neki podaci su dostupni iz studija ili projekata finansiranih od strane EK i sprovođene od strane kompanija različitih zemalja EU -.Zemljište visok stepen siromaštva i sive ekonomije čine


dodatni pritisak na kopnu, odnosno prete kapacitetu "ekonomsku i ekološku" zemljišta. Ovaj pritisak se ogleda kroz eksploataciju mineralnih sirovina, drva i šumskih plodova, kao I sprovođenja neodržive prakse za šumarstvo i poljoprivredu. Posledice ovakve prakse ogleda se oštečenjem zemljišta kao I erozija, zbijanje zemljišta i smanjenja plodnosti zemljišta.Ndikimi i përgjithshëm ka zvogëluar qëndrueshmërinë ekonomike dhe mjedisore të zonave rurale të cilat fuqimisht varen nga gjendja e mirë e tokës në jetën e tyre dhe zhvillimin e përgjithshëm socio-ekonomik. Sipërfaqja e përgjithshme e tokës së Kosovës është rreth 1.1 milion ha, 53% e të cilave është e punueshme, 41% e mbuluar me pyje dhe 6% të tjera. Rreth 87% e tokës së punueshme është pronë private, dhe pjesa tjetër 10-13% është pronë shtetërore nga e cila gjer me tani, është privatizuar rreth 70% e sipërfaqes. Rreth 51,000 ha të tokës të punueshme bujqësore ujiten (më pak se 10%).

Ukupni uticaj na smanjenje ekonomske i ekološke održivosti ruralnih područja koji snažno zavise od dobrom stanju zemljišta u svom životu i ukupnom razvoju društveno-ekonomskog razvoja. Ukupna površina zemljišta na Kosovu je oko 1,1 miliona hektara, od čega 53% je obradivo, 41% pokriveno šumama i 6% ostali. Oko 87% obradivih površina je u privatnom vlasništvu, a preostalih 10-13% je u vlasništvu države iz koje do sada privatizovana 70% površine. Oko 51.000 ha poljoprivrednog zemljišta se navodnjava (manje od 10%).

Biodiverzitet- gubitak biodiverziteta predstavlja jedan od tri glavna problema životne sredine u 21. veku, kao i na globalnom I nacionalnom nivu. Zasnovana je na proceni stručnjaka, neke vrste nestaju svaki dan, a desetine su ugrožena. gubitak biodiverziteta je povezana sa povećanom siromaštva. Na Kosovu su istaknuti trendovi gubitka biodiverziteta, naročito u vreme tranzicije i prelaska sa centralizovane ekonomije u ekonomiju tržišno orijentisane. Koristiti preterano i nekontrolisano šumske ekonomske vrednosti, otvaranje mnogih kamenoloma, menjanje rečnih tokova za hidro-energiju , preteranog lova i ribolova, imaju direktan uticaj na gubitak biodiverziteta.

Na osnovu istraživanja, Kosovo ima oko 1.800 vrsta vaskularne flore, ali se pretpostavlja da taj broj dostiže 2500. Vegetacije Kosova koji je svrstan u 139 udruženja, 63 savezi 35 reda I 20 klasa . Ono što kosovska flora i fauna čini važnom i privlačnom je veliki broj (preko 200) endemskih vrsta, endemska i pod-endemske relikte-. Važno je posebno lokalna endemska grupa čiji broj je 13 a već imaju ograničeno širenje, čak samo u nekim delovima planine na Kosovu.

Otpad ostaje ozbiljan izazov na Kosovu. Od 6 kapitalnih projekata za upravljanje otpadom identifikovani u Akcionom planu (2006-2010), u 2012. godini, samo 4 od njih počinju da se realizuju ili su u završnoj fazi, i 2 projekta nisu počeli uopšte da se realizuju. Uprkos inicijativi za izgradnju centralnog informacija i podataka neophodnih za efikasno upravljanje otpadom, ona nije završena.

Ne postoje uslovi za korišćenje ekonomskih instrumenata, osim budžeta, a neki su orijentisani uglavnom da se usredsredi na rehabilitaciju i zatvaranje deponija. Kašnjenje u pronalaženju rešenja za sve vrste otpada su otežale situaciju, koja je sada kritično.

Posebni problemi se nalaze uglavnom na opštinskom nivou , uglavnom teško da se uspostavi adekvatan sistem za prikupljanje otpada.

Javna i privatna preduzeća se suočavaju sa opreativnim teškoćama. Problem takođe dolazi iz neusklađenosti centralne politike u određivanju prioriteta za praktična rešenja. Industrijski i opasan otpad, komunalni otpad koje zahtevaju hitno rešenje. Količina otpada raste, dok postojeća infrastruktura je nedovoljna, neadekvattna i nije u skladu sa praksom EU.


4.KLJUČNI INDIKATORI ZA USPEH STRATEGIJE (2013 - 2022)

Implementacija strategije će imati koristi u mnogim sektorima: • Čistiju i sigurniju životnu sredinu; • Očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa • Očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa; • Povećanje životnog standarda građana; • Povećanje konkurentnosti u ekonomskom sektoru; • Primena savremenih tehnologija koje donose stvaranje novih radnih mjesta, stvaranje prihoda i smanjenje siromaštva; • Podrška proizvodnji ekoloških proizvoda. • Integracija u EU;

Uspeh strategije zavisi i od koriščenja potencijala: • veliki broj obrazovanih mladih ljudi • značajni prirodni resursi; • stručnjaka i vladini zvaničnika; • relativno jeftina radna snaga.

U postavljanju prioriteta za životnu sredinu, treba takođe uzeti u obzir moguće slabosti koje mogu da ometaju realizaciju. Ovo uključuje: • ograničenih administrativnih iskustva u javnim institucijama, • teškoća da privuče međunarodna finansijska sredstva; • Nizak nivo ekonomskog razvoja i nedostatka vizije za smanjenje siromaštva; • visoke gustine stanovništva u urbanim sredinama; • Nedostatak ekonomskih instrumenata za podršku i zaštitu životne sredine; • pasivan odnos javnosti prema sprečavanju zagađenja i zaštite životne sredine; • tehnologije i stara oprema koja se koristi za industriju; • skromne opštinske infrastrukture;

Eliminacija tih slabosti će biti izazov za vlasti.Takođe treba napomenuti da postoji rizik od neuspeha EMS, koji se smatraju kao što sledi: • Porast nekontrolisanog zagađivanja i pogoršanja zdravlja stanovništva; • Neracionalno korišćenje prirodnih resursa; • Nepopravljivu štetu prirodnog i kulturnog nasleđa na Kosovu; • Gubitak stvaranje prihoda, što dovodi do povećanja nezaposlenosti i siromaštva; • Gubitak interesovanja javnosti da učestvuje u aktivnostima zaštite životne sredine.

5.PRAVNI OSNOV ZA SZŽS

Strategija se zasniva na Zakonu o zaštiti životne sredine. Zakonom je predviđeno da strategija treba da obuhvati svrhu i ciljeve za zaštitu životne sredine za period od deset (10) godina uz mogućnost za razmatranje svake dvije (2) godine. Strategija obuhvata: 1. Strategija za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (u daljem tekstu: Strategija), odobrava predlog Vlade Skupštini Kosova. 2. Strategija obuhvata svrhu i ciljeve za zaštitu životne sredine na Kosovu u period od deset (10) godina, sa mogućnošću da se razmotri svaka dva (2) godina.

3. Strategija obuhvata: 3.1. opis stanja životne sredine; 3.2. pravila za korišćenje prirodnih resursa; 3.3. Strateški prioriteti za korišćenje prirodnih resursa, uključujući vreme i prostornu lokaciju, količinu i kvalitet;


3.4. racionalno korišćenje ne-obnovljivih prirodnih resursa i njihova zamena sa onima koji su obnovljivi; 3.5. Predlog osnovnih uslova da se obezbedi zaštitu životne sredine i poboljšanja; 3.6. dugoročnih i kratkoročnih mera za sprečavanje, smanjenje i kontrola zagađenje životne sredine; 3.7. uslovi za sprovođenje mera bolje proizvodnje, tehničke i tehnološke, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje odbrane životne sredine.

4. Strategije pripremljene su od strane Ministarstva u saradnji sa drugim ministarstvima, naučnim institucijama Kosova, sa javnosti i zainteresovanih strana. 5. Strategija, pre slanja u Vladi, s obzirom na javna rasprava traje najmanje četrdeset pet dana kako bi javnost izražavala mišljenja, sugestije i komentare, koji će biti uzeti u obzir prilikom izrade konačnog nacrta Strategije. 6. Ministarstvo izveštava Vladi i parlamentu jednom (1) godišnje za implementaciju strategije za zaštitu životne sredine. Strategiju izrađuje Ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvima, naučnim institucijama , javnost i zainteresovane strane. Strategija pre nego što se šalje Vladi, s obzirom na javnu raspravu, najmanje četrdeset i pet dana (45) pre, tako da zainteresovane strane i / ili pojedincima da izraze svoja mišljenja, sugestije i komentare. Ovo će biti uzeti u obzir prilikom izrade završnog dokumenta. Ministarstvo izveštava Vladu I skupštinu jednom (1) godišnje o napretku i implementaciji.

6. NACIONALNI AKCIONI PLAN OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE (Akcioni plan) Izrada KZŽS vodi ka Akcionom planu. Sa predlogom iz MŽSPP, Akcioni plan je zatim usvojen od strane Vlade za period od pet (5) godina. Plan uključuje mere i aktivnosti za poboljšanje i zaštitu životne sredine i instrumente za njihovu implementaciju (ovo je predstavljeno kao odvojeni dokumenat). „Sredstva za strategiju sprovogenja projekta i akcioni plan za zastitu zivitne sredine, obezbediđe se kada finansijski uslovi stvorili posle 2016, a bice zakazana na osnovu srednjoročnog dokumenta budžeta u okviru redovnog budžetskog procesa“. 7. CILJEVI KZŽS-a (2013-2017) Životna sredina je danas globalna briga i zajednički izazov sa kojim se suočavaju kako bogati tako i siromašni, razvijene i zemlje u razvoju. Sa međunarodne tačke gledišta, dugoročni ciljevi za sektor životne sredine su sledeći:

Bolji kvalitet života za sve građane;

Održivi ekonomski, socijalnii i kulturni razvoj.

Ovi principi su glavni kod radnih grupa, radionica akcionara i u formulaciji strategija i akcija potrebnih za implementaciju plana.


Važnost globalnog pristupa se ne može previše naglasiti. Mere i akcije potrebne za realizovanje ovih strategija su integrisane u razvojnim programima svih međunarodnih organizacija donatora (npr. UN, EU, Svetska banka) kao preduslov za dalju podršku nacionalnim ekonomskim projektima. 8. CILJEVI

• Završetak zakona i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i njene implementacije; • Integracija životne sredine u svim sektorima, kako bi pripao delu ukupnih razvojnih politika i programa (razvoj sektora); • postepeno smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta; • Podizanje nivoa upravljanja otpadom i vodom . • Održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštita biodiverziteta i prirodnih predela. • Podizanje svijesti i svijesti o pitanjima zaštite životne sredine

9. METODOLOGIJA ZA KZŽS 9.1. Integrisana procena životne sredine Okvir DPSIR2 je bio usvojen od strane EEA3 kao metoda za integrisanu procenu životne sredine i njegovo kasnije izveštavanje. Ono je široko prihvaćeno od strane mnogih agencija uključujući EEA Izveštaje o stanju životne sredine i takođe od strane KAZŽS (Izveštaj SoE 2008-2009). Ova metoda je otuda takođe korišćena u pripremanju KZŽS -a. Okvir predstavlja indikatore u standardizovanoj formi da bi pomogao kreatorima politike u njihovom donošenju odluka. Prema DPSIR okviru postoji lanac uzročnih veza počevši sa ‘pokretačkom snagom’ (kao što su ekonomski sektori i ljudske aktivnosti) sve do ‘pritisaka’ (npr. Zagađivači atmosfere, otpad) do ‘stanja’ (npr.fizičko, hemijsko i biološko) i ‘uticaji’ na ekosisteme, ljudsko zdravlje i funkcije. Ovo vodi ka političkim ‘odgovorima’ (npr. Davanje prioriteta, pstavljanje cilja, indikatori). Tabela koja pokazuje uzročni uticaj i međuodnose je data niže:

R

D

P

S

I

CAUSE

PROBLEM

SOLUTION

Donošenje odluka unutar DPSIR okvira

9.2. Ključni principi KZŽS (2013-2017) Oni su nabrojani na sledeći način:

2 Pokretači, Pritisci, Stanje, Uticaji i Reakcije 3 Evropska ekološka agencija EEA, http://www.eea.eu.int/


1. Integracija politika životne sredine u sektorima politike Strategija je dokumenat sektora. Proces izrade i korišćena metodologija će omogućiti integraciju politika životne sredine u svim sektorima politikama. 2. Partnerstvo i podela odgovornosti Unapređenje ciljeva KZŽS i njihova implementacija je moguća samo putem partnerstva. Ovo podrazumeva čitavo stanovništvo, zainteresovane grupe, poslovna zajednica, centralne i lokalne vladine institucije i međunarodna zajednica. Svaka od njih bi trebala da snosi njihovu odgovarajuću odgovornost. 3. Promena ponašanja u proizvodnji i potrošnji Efikasan razvoj politika za životnu sredinu bazirajući se na principe održivog razvoja ne može biti uspešan bez promene pojedinca u njihovom ponašanju u proizvodnji i potrošnji. 4. Povećavanje raspoloživih instrumenata za implementaciju aktivnosti Svi raspoloživi instrumenti, posebno oni vezani za integraciju u druge sektore, bi se trebali primeniti za implementaciju politika životne sredine. Tradicionalni instrumenti bazirani na administrativne odgovornosti i na ‘principu naknade zagađivača’ su nedovoljni. Vodeća uloga u ovom procesu se očekuje da se prenese ovim instrumentima bazirajući se na Eko-Fond da podrži ‘dobrovoljne principe’. 5. Izvršavanje Ciljevi, strategijske direktive ove KZŽS bi trebale biti realne i primenljive sa sadašnjim stanjem ekonomskog razvoja na Kosovu. 6. Pragmatizam Strategija je bazirana na aktuelnu situaciju i iskustvu u vezi opšte ekonomske i situacije i žvotne sredine na Kosovu. Moraju se uzeti u obzir prave mogućnosti za realizovanje pozitivnih promena. 7. Integracija Kosovo je usredsređeno prema integracijama u EU. Što ranije proces bude počeo to su niži pravi troškovi pristupanja. Mada politički status nerešen, Kosovo je u procesu praćenja za Stabilizaciju i Pridruživanje da bi posato član EU. 8. Globalizacija Iako Kosovo nije ni potpisnik niti je ratifikovao nijednu međunarodnu konvenciju, njen politički status bi terbao da uključi preuzimanje njenih odgovornosti životne sredine kao što je definisano ovim konvencijama. Uprkos tome, čak i u sadašnjim okolnostima, međunarodna uputsva ispunjavaju uslove u oba, zakonodavstvu i politikama životne sredine. 10. PRIORITETI Opšti prioriteti životne sredine za sledećih pet godine su identifikovani kao:

Kompletiranje zakonodavstva o životnoj sredini u saglasnosti sa EU acquis;

Postepeno ispunjavanje EU standarda i efikasna implementacija postojećeg zakonodavstva;

Uspostavljanje i dalji razvoj komptentnih institucija uključujući izgradnju kapaciteta i opremanje sa ‘kutijom za alate’ druge instrumente za implementaciju politika životne sredine.

Posebni prioriteti se mogu registrovati i navesti kao:

Snabdevanje finansijskim i ekonomskim instrumentima (npr. uspostavljanje eko-fonda) za zaštitu životne sredine. Ovo bi trebalo ići ruku pod ruku sa ekonomskim razvojem;


Uspostavljanje i funkcionisanje mreže nadgledanja životne sredine po celom Kosovu, sa prioritetom datim glavnim industrisjkim zagađivačima i ‘mestima žarišta;

Postepeno povećanje pristupa od strane stanovništva čistoj pitkoj vodi, kanalizacijskoj mreži i opštinskom odlaganju otpada, sa podrškom za programe za recikliranje zagađene vode i čvrsti otpatci;

Racionalno korišćenje prirodnih resursa npr. zemljište, voda, minerali, šuma. Posebna pažnja je potrebna u korišćenju ograničenih resusra i orijentacija prema obnavljanju;

Širenje zaštićenih zona i dalja zaštita prirodne baštine ;

Razvoj dugoročnog obarzovnog programa, kampanje o javnoj svesti i podrška za naučne projekte usredsređene na životnu sredinu;

Primena koncepata efikasne energije u svim sektorima korisnika energije. 11. ZAKONODAVNE I IZVRŠNE INSTITUCIJE NA KOSOVU 11.1. Skupština Skupština je zakonodavni organ direktno izabran od strane naroda. Postoje dve važne funkcije vezane za životnu sredinu:

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu i prostorno planiranje;

Savetodavni odbor za životnu sredinu. 11.2. Vlada Mandat Vlade je odredjen sa Ustavom i zakonom.: Predlaze i sprovodi unutrasnju i vanjsku politiku , omogucuje ekonomski razvoj zemlje , predlaze Skupstini nacrtzakone i druge akte , donosi odluke i donosi pravne dokumente ili uredbe , potrebne za sprovodjenje Zakona , predlaze Budjzet Republike Kosova , upucuje i nadzire posao administrativnih organa , daje uputstvo za delatnosti i razvoj javnih sluzbi , predlaze Presedniku Republike Kosova imenovanja i otpustanja za Kosovske sefove diplomatskih misija , predlaze amendamentaciju Ustava , moze potegnuti ustavna pitanja u Ustavnom Sudu , vrsi i druge izvrsne funksije , koja nisu odredjena drugim centralnim ili domacim organima . 11.3. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MSPP) Mandat Ministartsva je definisan Uredbom br. 02/2011. za administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i ostalih ministarstava. Ono ima sledeće odgovornosti u pogledu zaštite životne sredine:

Izrađuje i prati implementaciju politika i programa identifikujući i smanjujući zagađenje životne sredine;

Učestvuje u razvoju strategijskih dokumenata;

Koordinira aktivnosti za promovisanje politika;

Postavlja norme i standarde životne sredine i donosi uputsva koja zadovoljavaju međunarodne standarde;

Nadgleda implementaciju ovih standarda uključujući kontrolu i druge službe po potrebi;

Upravlja korišćenjem i razvojem infrastrukture životne sredine;

Promoviše učešće zajednica, inicijativa i razvojne aktivnosti;

Razvija politike, sprovodi zakone i nadgleda aktivnosti zaštite životne sredine, uključujući vodene resurse, vazduh, zemljište i biodiverzitet;

Podstiče i učestvuje u razvoju i sprovođenju kampanja javne informisanosti i ostale promocionalne aktivnosti za podizanje javne svesti i saglasnost sa standardima zaštite životne sredine;

Nadgleda i procenjuje stanje životne sredine, posebno uticaj industrijskih aktivnosti, javnih usluga i ekonomske aktivnosti;

Razvija politike za upravljanje vodenim resusrima i nadgleda njihovu implementaciju.


11.4. Opštine Opštine donose lokalne akcione planove za očuvanje životnu sredinu (LAPOŽS) i programe za zaštitu životne sredine u skladu sa KZŽS i Akcionim planom i shodno njihovim specifičnim interesima. U dizajniranju LAPOŽS i programa, javnost, NVO, profesionalne organizacije i poslovne zajednice su aktivno podstaknuti da učestvuju. Opštine izveštavaju Ministartsvu u vezi implementacije ovih planova i programa. Da se smanji negativni uticaj na životnu sredinu i u nekim slučajevima da se smanje troškovi, dve ili više opština mogu zajedno razviti i usvojiti svoje planove i programe. 11.5. Problematična pitanja Posle rata, novo uspostavljene institucije su imale prioritete drugačije od zaštite životne sredine, kao što je ponovna izgradnja ekonomije. Danas, iako postoji veće angažovanje na opštinskom nivou, i kompetencije i odgovornosti opštinskih službenika su bile, i dalje se podržavaju putem raznih nacionalnih i međunarodnih intervencija, postoji i dalje neodložan nedostatak fondova za ključne projekte životne sredine. Poboljšanje/dograđivanje vodovoda, tretiranje otpadnih voda i opštinsko upravljanje čvrstim otpatcima se smatraju hitnim prioritetima. Ovi takozvani skupi investicioni projekti za životnu sredinu Ekološki investicioni projekat visokih troškova (EIPVT) se mogu finansirati samo iz budžeta vlade i uz podršku donatora. To je i razlog zašto dobro razvijena strategija i koja je usvojena od strane Skupštine . Pored toga, podrška za institucije je bila i dalje je nedovoljna. Iz vladinih izvora, u većini slučajeva bilo je moguće pokriti samo osnovne troškove. Dodatno finansiranje je retko obezbeđeno od strane donatora. Novo osoblje nije imalo iskustava i prema tome moralo je da se suoči sa ogromnim preprekama. Pored toga, u nekim oblastima životne sredine, nedostajao je specijalizovani kadar. Niska primanja su još jedna prepreka za uključivanje kvalifikovanijeg stafa. Čak štaviše, iako su pomaci napravljeni u nadgledanju, i dalje postoji potreba za unapređivanje centralnih institucija za nadgledanje životne sredine koje skupljaju, obrađuju i šire informacije i izveštavaju o životnoj sredini. 11.6. Institucionalni ciljevi

Jasna slika odgovornosti za odgovarajuće institucije životne sredine i svrha njihove radne aktivnosti u skladu sa njihovom pravnom dužnošću za zaštitu životne sredine;

Opštinske strukture životne sredine i prihvatanje decentralizovanih odgovornosti za upravljanje pitanjima životne sredine na opštinskom nivou, shodno njihovim pravnim dužnostima;

Podela odgovornosti i obaveza za sektor životne sredine između glavnih zagađivača. 11.7. Institutionalni prioriteti Institucionalni prioriteti trebaju da definišu i delegiraju jasne moći, obaveze i odgovornosti kao i održivi finansijski mehanizam za one institucije odgovorne za zaštitu životne sredine. Sve institucije bi trebale delovati na koordinirani način da bi ispunile njihove obaveze, i ispunili KZŽS i Akcioni plan (2013-2017). Pored toga, važno je ojačati institucije sa novo regrutovanim specijalizovanim osobljem , putem atraktivnog rasta plata i beneficija, i sa dodatnim inicijativama kao tehnička obuka u zemljama članice EU-a. One će otuda imati koristi od ‘naučenih lekcija’ i delovati kao ‘obučavaoci trenera’ za njihovo homologno osoblje.


POGLAVLJE II

Ovo poglavlje pruža detaljne informacije za svaki tematski sektor životne sredine i isto tako je pripremljen od strane radnih grupa MSPP u saradnji sa javnošću i akcionarima. Metodologija prati osnovni okvir ‘DPSIR’. Za svaki sektor postojeće stanje je opisano i osnovni podatak je predstavljen koristeći najskorije podatke i tabele iz raznovrsnih izvora. Ovo je popraćeno listom ključnih ciljeva i prioriteta koji će biti inkorporisani u Akcioni plan (2013-2017) u odvojenom dokumentu. Detaljnija DPSIR može se naći u Aneksu 1 za biodiverzitet, vazduh, vodu i zemljište. Zakonodavstvo o životnoj sredini je prikazano u Aneksu 2.

1. Vazduh

Stanje Zagađenje vazduha u obe gradske zone i posebno u industrijskoj zoni se smatra velikim. Trenutno, glavni zagađivači su električne centrale, industrijska postrojenja (metalurgija, rudnici, fabrike cementa), sektor transporta,male fabrike sagorevanja, poljoprivredne aktivnosti, domaći otpaci i lokacije korišćene za spaljivanje otpada. Iako je prethodna KZŽS (2005-2015) implementirana, nekoliko pitanja životne sredine u sektoru energije i rudarstva koje su vezane sa kvalitetom vazduha u obe gradske i industrijske zone i dalje ostaju problem. Napredak je napravljen ipak pri usvajanju Zakona o zaštiti životne sredine i uredbe, Strategija o zaštiti vazduha i izgradnja ljudskih kapaciteta na centralnom nivou. Pored toga, nedostaci su i dalje vidljivi u implementaciji zakonodavstva. Glavni izazov za smanjenje zagađivača atmosfere jesu finansijska ograničenja kompanija u javnom i privatnom sektoru. Takođe, ovo je nedostatak koordinacije i harmonizacije planova i programa između relevantnih kompanija i autoriteta u implementiranju zakonodavstva. Znajući da su glavni doprinosioci zagađenja vazduha iz istih ekonomskih sektora koji su nadgledani od strane raznih ministarstava Vlade, stoga ova strategija će posebno razmatrati mere koje su potrebne da se usvoje od strane ovih ministarstava. ---------------------------------------------------------- Termocentrali na Kosovu, kao gorivo za proizvodnju energije , upotrebljavaju lignit i naftne proizvode sa visokim sadrzajem sumpora da bi zapoceli proces . Toplane kao gorivo upotrebljavaju mazut . U ve4cini slucajeva u postojecem industrijalnom sektoru oprema je veoma stara tab 1. Date su vrednosti emisija u vezduhu od jedinica TCA i TCB. Table 1: Emisije iz Kosova- A i Kosova - B (KEK, 2009.)

Izračunate emisije za Kosovo A

Pepeo SO2 NOx CO2 t/godi

na mg/ Nm3

kg/ MW

h

t/godina

mg/ Nm3

kg/ MWh

t/godina

mg/ Nm3

kg/ MWh

t/godina mg/Nm3

kg/MWh

A3 4 978 1535.4

6.82 2774 684.3

3.8 2 806

694.0 4.32 1 066 772

263.2

1 461

A4 1 078 1850.0

8.22 475 651.8

3.6 510 699.9 3.89 191 459 262.8

1 460

A5 4 731 1400.9

6.22 3499 828.8

4.6 2 922

692.3 3.84 1 106 022

262.0

1 455


∑A

10 787 7.09 6748 4.0 6 238

4.01 2 364 253

1 458

Izračunate emisije za Kosovo B B1 2 171 239.7 1.26 5691 628.

7 3.3 7

333 810.0

8 4.25 2 382

954 263.

2 1

380 B2 3 797 428.2 1.99 7782 878.

0 4.1 7

188 811.0

5 3.76 2 306

661 260.

3 1

206

∑B

5968 1.62 13473

3.7 14521

4.00 4 689 615

1293

Shodno TKE Atinskog sporazuma ograničenja da se postignu do 2017. su pepeo 50 mg/Nm3, SO2

400 mg/Nm3 i NOx 500 mg/Nm3 Za sektor transporta karakterističan je veliki broj starih vozila koja koriste goriva slabog kvaliteta. Ipak, olovni benzini se više ne koriste na Kosovu. Male fabrike za sagorevanje i poljoprivredni sector zagađuju vazduh uglavnom putem sagorevanja uglja i biomase. Industrijski otpadi proizvedeni iz tehničkih i operativnih procesa fabrike Trepča se smatraju kao jedni od najvećih izvora zagađenja u oblasti Mitrovice. Tabla 2: Hemisjki sastav vazdušne prašine, sakupljen na izvorima u Mitrovici (‘Trepča’)

Lokacija uzorka

Veličina čestice

Cd (ng/m3)

Cu (ng/m3)

Pb (ng/m3)

Zn (ng/m3)

Mn (ng/m3)

Industrija baterija-PIM

PM 2.5 8.547 20057.10 4302.840 3215.546 2140.209

PM 10 7.013 29.895 251.540 322.571 91.151 Osnovna škola “Migjeni”

PM 2.5 1.100 4251.080 776.080 332.562 9.306

PM 10 1.684 15.432 489.198 67.361 43.472 Škola za specijalno obrazovanje “Majka Tereza”

PM 2.5 50.754 40357.79 5226.131 7618.090 1326.633 PM 10 1.719 339.698 66.985 50.251 27.452

Osnovna škola “Bedri Gjina”

PM 2.5 23.346 109.859 3776.338 172.507 1153.239

PM 10 0.563 849 014 101 296 146 648 367 155

Dozvoljene vrednosti koncetracije metala u vazduhu su: Cd 5ng/m3, Mn 150ng/m3 Pb 1500ng/m3(WHO, 2001). Oblasti za odlaganje urbanog otpada kao i njihovo nekontrolisano paljenje takodjer predstavljaju ozbiljan problem zagadjenja vazduha . Osim toga i nizak nivo svesti preduzetnika , potrosaca i gradjana uticu na sadasnje stanje kvaliteta vazduha . U vecini slucajeva , zagadjenje vazduha uzrokuje se iz emisija sumpor dioksida (SO2), azotnih aksida (NOx), olovo (Pb) i drugih teskih metala , ugljen monoksid (CO), dim cestica , isparljiva organska jedinjenja (BOA), dioksini i furani . Podaci o zagađenju vazduha na Kosovu su sakupljeni od ograničenog broja izvora iako je poznato da su oni glavni zagađivači:

Električne centrale (Kosovo A i B);

Površinski kop lignita;

Industrijske elektrane u Mitrovici;


Ferronikl u Glogovcu;

Fabrika cementa - Sharcem u Đeneral Jankoviću;

Sistem centralnog grejanja (Prishtina, Đakovica, Mitrovica);

Osnovna teška industrija (trenutno nije u funkciji) u Đakovici, Peći i Gnjilanu;

Proizvodnja materijala baziranih na asfaltu;

Transport.

Poljoprivreda Procena kvaliteta vazduha Procena kvaliteta vazduha na Kosovu je izvršena korišćenjem niza raspoloživih podataka i upoređujući ih sa EU standardima kao tačkom upućivanja, posebno sa EU direktivom 2008/50/EC. Rezultati pokazuju neusaglašenost sa ovim sandardima. Otuda je potrebno preduzeti mere za kontrolu emisije zagađivača atmosfere kao i za sistematsko nadgledanje. Da bi ovo postigli, važno je za glavne zagađivače da su u saglasnosti sa administrativnim upustvima o pravilima i normama emisije zagađenja atmosfere iz zagađujućih stalnih izvora zagađenja, kao i osmatranjem vrednosti limita i granice tolerancije. Mreža nadgledanja kvaliteta vazduha MSPP je počelo sa instaliranjem mreže stanica za nadgledanje kvaliteta vazduha po celom Kosovu u 2010. Broj stanica je bio baziran na preliminarnu studiju pridržavajući se EU direktive 2008/50/EC. Prva automatska stanica za nadgledanje kvaliteta vazduha je bila instalirana na IHMK. Opremljena je sa automatskim meračem sumpor dioksida (SO2), azotnog oksida (NOx), karbon monoksida (CO), ozona (O3) i otpadne čestice (PM10, PM2.5). Još jedna stanica je donirana od strane vlade Slovenije. Ona je opremljena sa tri kanala optičkog merača (Grim Model 180), koji je podešen da meri čestice (PM10, PM2.5) i ostale meteorološke parametre kao što su pravac i brzina vetra, temperatura vazduha, relativni vazdušni i atmosferski pritisak. Kompletiranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha je planirano za 2013. Do kraja 2010. postojale su tri automatske stanice u Mitrivici, Glogovcu i Prištini). Tokom t 2011-2012 godine , mreza za monitorin kvaliteta vazduha na Kosovu , snadbevan je sa jos 5 fiksnih stranica za monitoring kvaliteta vazduha , koja su donacije iz Kancelarije za veze KE . Potpuna funskionalizacija mreze za monitoring vazduha planira se da se zavrsi u 2013.god. Imajuci u obzir podrsku iz drugih institucioja I realizirane dogovore MSPP-a sa drugim institucijama , trenutna mreza za monitoring kvaliteta vazduha na Kosovu , raspolaze sa ukupno 15 stanica za monitoring.

Formatted: Font: 11 pt, Albanian



Formatted: Font: 11 pt

Formatted: Font: 11 pt, Font color: Auto

Formatted: Font: 11 pt, Font color: Auto

Formatted: Font: 11 pt


Slika 1: Mapa Kosova koja pokazue lokacije stanica za nadgledanje vazduha

Tabela 3: Mreža nadgledanja kvaliteta vazduha na Kosovu

Ciljevi

Kompletiranje zakonodavstva u saglasnosti sa EU acquis;

Vazduh koji nas okružuje sa nikakvim negativnim efektima na ljudsko zdravlje ili prirodno ili kulturno nasleđe;

Nadgledanje kvaliteta vazduha u saglasnosti sa EU standardima;

Br. Opštine ID stanica Lokacija Vrsta oblasti

Vrsta stanice

01 Priština

RKS01SU01? IHMK-Priština Periferija Begrande

RKS02UT01 bivša zgrada “Rilindje”

Saobraćaj

02 Mitrovica RKS03UBM Meteorološka stanica u Mitrovici

Urbana Begrand

03 Glogovac KS04UB/IBD Dvorište opštine Urbana/industrijska

Begrand

04 Đeneral Jankovića

KS05UB/IBHE Osnovna škola “Ilaz Thaqi”

Urbana/ Industrijska

Begrand

05 Peć KS06UBPE Trg “Luana Haradinaja”

Urbana Begrand

06 Đakovica KS07UTGJK Ulica UÇK Urbana Saobraćaj 07 Prizren KS08UBPZ Dvorište Opštine Urbana Begrand 08 Gnjilane KS09UTGJL Dvorište Opštine Urbana Saobraćaj

09 Štrpce KS10RBSHP Turistička zona u Brezovici

Ruralna Begrand/ upićivanje


Sistematsko razvijanje planova za poboljšanje kvalitata vazduha u celom Kosovu;

Pružanje pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu kvaliteta vazduha u saradnji sa svim zajednicama;

Osigurati najbolje razmatranje parametre kvalietata vazduha od strane institucija Vlade, opština, stanovnika, biznisa i organizacija kada donosimo odluke za njihove aktivnosti;

Promovisanje važnosti kvalieteta kao važnog parametra za zdravlje i blagostanje populacije;

Efikasno sprovođenje zakona. Prioriteti

Postepena harmonizacija zakonodavstva sa EU standardima;

Odobrenje i sprovođenje zakona o zaštiti vazduha;

Razvoj administrativnih uputstava za implementaciju zakonodavstva za zaštitu vazduha;

Kompletiranje mreže za nadgledanje kvaliteta vazduha;

Saradnja javnih autoriteta i koordinacija za razvijanje i usvajanje mera, standarda, i/ili aktivnosti vezane za zaštitu vazduha;

Regionalna saradnja za ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz EU acquis za prekogranično zagađenje;

Sprečavanje i smanjenje štetnih emisija u vazduhu;

Smanjenje sadržaja sumpora u dizelnim gorivima;

Poboljšanje javnog prevoznog sistema;

Povećano korišćenje okružnog centralnog grejanja. Najmanje jednom mesečno MSPP osigurava da je informacija o kvalitetu vazduha raspoloživa za javnost i zainteresovane partije kako u elektronskom tako i u pisanom formatu. 1.1. Acidacija, eutrofikacija i troposferski ozon

Ženevski protokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije I troposforskog ozona, Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha u velikom rastojanju (NTALM 1979), stupio je na snagu u maju 2005. godine ima za cilj protokol za smanjenje emisija SO2, NO% BAO, i amonijak iz proizvodnje energije, industrijskih izvora, motornih vozila i poljoprivrednih proizvoda. Sagorevanje fosilnih goriva i poljoprivreda glavni su ljudske aktivnosti koje uzrokuju acidifikaciju, eutrofikaciju i troposferski ozon. Uticaj je vidljiviji na šume i vodeni ekosistem, ali mogu narušiti zgrade i kulturne spomenike. Ozon se stvara VOC i NOx pod uticajem sunčeve svetlosti i ima negativan uticaj na rast biljaka.

Kosovo još uvek nema sistem za praćenje acidifikaciju, eutrofikacije i troposferskog formiranje ozona i još uvek nije potpisala Protokol. Kao rezultat toga, u prošlosti, ali I sada, ovi problemi na Kosovu nije poklonjena odgovarajuća pažnja. Očekuje se da punom funksionalizacijom industrijskih objekata, uticaji na životnu sredinu da se umnožava. To će zahtevati konkretne i organizovane aktivnosti za rešavanje problema. Ciljevi • Definisanje statusa u odnosu na postojeće konvencija i protokola; • Postavljanje pravnog osnova, institucionalnog i tehničkog za pripremu strategije za postepeno eliminisanje kiselih gasova i troposferskog ozona; • Uključivanje Kosova u programa saradnje za monitoring i evaluaciju prekograničnog zagađenja vazduha sa udaljenih područja u Evropi - NTALM "na osnovu praćenja SO2 i sličnim materijama i


njegove pune implementacije; • Smanjenje emisija koje prouzrokuju kiselost. Prioriteti • Usvajanje zakonodavstva potrebnog za smanjenje acidifikacije i eutrofikacije; • Praćenje zagađivača koji prouzrokuju kiselost; • Uspostavljanje ključne tačke za koordinaciju aktivnosti vezanih za Ženevsku konvenciju i konvencije NTALM; • Obuka zaposlenih 1.1. Zaštite ozonskog omotača Kosovska privreda ne proizvodi neki od hemijskih elemenata koji su uključeni u Aneksu A, B, C i E Montrealskog protokola o zaštiti ozonskog omotača. Međutim, u prošlosti, ali sada ima uvezenih proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, uglavnom za hlađenje uređaja i opreme za domaćinstva i komercijalne potrebe. Ciljevi : • Poštovanje međunarodnih konvencija i protokola o zaštiti ozonskog omotača; • Postepena zamena supstanci koje oštećuju ozonski omotač; Prioriteti: • Razvoj registra korisnika supstanci koje oštećuju ozonski omotač; • Razviti program Kosova za postepenu eliminjaciju supstanci koje oštećuju ozonski omotač. • Saradnja sa Agencijom za implementaciju Montrealskog protokola, program UN-a za zaštitu životne sredine (industrija i životnu sredinu - PKBIM) • Stalna kontrola i nadzor korišćenja, uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, identifikovan u aneksima Montrealskog protokola.

• Podizanje svesti o ciljevima zaštite ozonskog omotača, uključujući i rizik od raka kože i značaju upotrebe mera za zaštitu od sunca. Posebno je problem je kontaminacija zemljišta u urbanim sredinama, kao što je to slučaj sa Mitrovicom.Podaci su dati u tabeli 5. Problemi su pogoršani zakonodavstvom o zaštiti zemlje.

2. Klimatske promene Stanje Klimatska promena, uzroci i uticaji, su dominantni globalni problem životne sredine u 21. veku. Efekti postaju sve više i više vidljivi sa objašnjenimm primerom serija fenomena kao što su promena temperature, promenljive padavine, promenjeni vodeni izvori, esktremne frekvencije vremenskih uslova, promene u ekosistemima, biodiverzitetu, poljoprivredi, šumarstvu, zdravlju i ekonomskim štetema. Deklaracija Ria (1992) sa obavezama za održivi razvoj, Konvencija UN- a o klimatskoj promeni (UNFCCC, 1994) za smanjivanje gasnih emisija staklene bašte i Protokol iz Kjota (1997) predstavljaju važne korake za ograničenje emisija. Naučna zajednica i među-vladin panel za klimatske promene


(IPCC) predviđaju u budućnosti, da će u budućnosti klimastke promene biti više izražene. U tom smislu, neophodno je smanjiti pritiske i pokušati ublažiti negativne posledice. Podaci o klimatskoj promeni na Kosovu su, u velikoj meri, ograničeni. Jednini podaci na kojima se može izvršiti gruba procena su od 1985-1989. Posle tog vremena nije bilo nikakvih relevantnih merenja. Ipak, Kosovo ima nizak ekonomski razvoj i pripada grupi ‘zemalja u razvoju’. Budući da je glavni izvor energije ugalj, budući da ekonomski razvoj raste otuda se očekuje istovetan porast u celokupnoj emisiji gasa iz staklene bašte. KZŽS i Akcioni plan (2013-2017) predlažu konkretne mere i akcije koje treba da preduzme Ministarstvo. Ciljevi za klimatsku promenu Oni su sledeći:

Postepeno smanjenje pritiska klimatske promene u skladu sa opštim principima UNFCCC (1994);

Uspostavljanje sistema za procenu i selekciju odgovarajućih mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte;

Pravna, institucionalna i tehnička izgradnja kapaciteta da bi našli sistemastko rešenje za pitanja klimatske promene;

Implementiranje KZŽS i Akcionog plana (2013-2017) radi ublažavanja problema klimastke promene na Kosovu.

Prioriteti To su:

Razjašnjenje pravnog statusa vezanog za članstvo Kosova kao aktivnog partnera u međunarodne konvencije o klimatskim promenama;

Institucionalna izgradnja kapaciteta za pitanja klimatskih promena;

Uspostavljanje kontakt osobe za klimatske promene;

Izrada registra i katastra o imisiji i emisiji gasova staklene bašte od strane izvora;

Procena emisije zagađivača vazduha tokom 1985-1990, u skladu sa zahtevima Kjoto protokola, prema metodologiji IPPC za 6 ekonomskih sektora;

Korišćenje finansijskih mogućnosti i pravila trgovine za gasove staklene bašte;

Prostorno planiranje, uzimajući u obzir adaptaciju na klimatske promene (npr. preplavljivanje).

3 Radijacija

Stanje Kosovo, shodno Međunarodnoj agenciji za atomsku eneregiju (MAAE), ne pripada zemljama Grupe B koje koriste izvore jonizovane radijacije u medicini, industriji ili istraživanju. Pored toga, Kosovo nema nuklearne fabrike, nuklearne programe, nuklearne materijale niti nuklearne otpatke. Na mestima gde se radioaktivni materijali i radijacijski izvori koriste u medicini(radioterapija), to su samo male količine obzirom da medicinska oprema nije instalirana. Problem otuda postoji na Kosovu sa takozvanim ‘izgubljenim izvorom radijacije4 (siromašni izvori) koji se odnose na zagađenje zemljišta sa osiromašenim uranijumom tokom rata5, i prašine iz električnih elektrana. Nadgledanje radioktivnosti u deponijama nije izvršena niti je ispitan njihov uticaj na ljudsko zdravlje u okružnim oblastima. Nema nikakvih podataka o uticaju na floru, faunu, zemljište, vazduh, površinske ili podzemne vode ili na ljudsko zdravlje.

4 Izgubljeni izvori radijacije su: detektori dima, radiokativni gromobrani, oprema korišćena u medicine i industriji koja je izgubljena u toku bombardovanja ili rušenja zgrade posle rata, sa potencijalnim rizikom za osobe koje iz neznanja mogu imati kontakt sa njima. 5 Osiromašeni uranijum na Kosovu – UNEP 1999, izveštaj koji je otkrijo radijaciju na 112 izmerenih tačaka na Kosovu. Kalkulisana količina je 9.3 tone iz 31 000 projektila korišćenih od strane NATO.


Pored toga, nema nikakvog sistema snimanja uspostavljenog na Kosovu za nejonizovane izvore radijacije. Zaštita radijacije je sada obezbeđena Zakonom o jonizovanim i nejonizovanim supstancama i za nuklearnu bezbednost, ali i dalje nema nikakvih usvojenih podzakona, i nema nikakvih planova i mera za smanjenje izlaganja ovoj vrsti radijacije. Tokom Černobilske katastrofe (26. aprila 1986.), sve zemlje su mogle da posvedoče o nedostacima u njihovom siistemu zaštite od radijacije. Na Kosovu, postojao je sistem nadgledanja za radioaktivno zagađenje koje je bilo operativno između 1978. i 1990. iako više nije u funkciji. Baziraući se na nekoliko UNDP izveštaja, tokom rata oko 33 000 projektila je bačeno, svaki od njih je sadržao oko 330g osiromašenog uranijuma. Zbog ovoga, velike oblasti zemljišta, površinske i podzemne vode su danas zagađene. Otuda je neophodno identifikovati oblasti ratnog polja i izmeriti nivo radijacije. Radioaktivni i hemijski efekti iz osiromašenog uranijuma imaju dugoročne posledice, i otuda svaka ublažavajuća mera je urgentna. Još jedan problem jesu gromobrani instalirani pre 1980. u raznim vojnim logorima, industrijskim postrojenjima, školama i dečijim vrtićima. Procenjeno je da ima preko 200-300 radio aktivnih gromobrana u celom Kosovu, i nažalost većina njih je van upotrebe. Njihova instalacija je sada zabranjena Zakonom o zaštiti od radijacije. Slično, postoje problemi u upravljanju radioaktivnim otpacima. Uprkos MAAE izveštajima, Kosovo ima određenu količinu radioaktivnog otpada, i neki od njih su odloženi na (manje više) sigurnim mestima. Ali i dalje postoje izgubljeni izvori. Do danas, ovo uključuje:

Jedan bunker kod električne centrale Kosovo A, sa 37 radioaktivnih izvora. Izvori su odbačeni i sačuvani i nivo radijacije vani odgovara nivoima nađenim u odlaganjima u prirodi;

Kod fabrike Trepča radioaktivni otpatci Americijuma-241, Stroncijuma-90 i Torijuma -232 su nađeni iako ne postoje podaci u vezi količine.

Važno je naglasiti da je poreklo ovih radioaktivnih materija nepoznato. Otpaci se odlažu od strane francuskog KFOR-a u posebnoj jedinici za deponije (1. tunel), i pod njihovim nadzorom. Slična situacija preovladava takođe u medicinskom sektoru. Postoji nedostatak sisitema upravljanja za radioaktivne otpatke. U omladinskim centrima u Prištini, ukupno 184 detektora dima odvojeno od sisitema zaštite od požara. One imaju metalni prsten od Americijuma-241 (shodno podacima datih od strane proizvođača). Oba kako KFOR tako i KPC su registrovali podatke o radijaciji. Delovi su čuvani u metalnim buradima od 200 litara sa betonskim unutrašnjim delom kao zaštita protiv emisija radijacije. Ovo bure je osigurano u garaži (prizemni sprat) pod nadzorom menadžmenta omladinskog centra. Radon je svuda prisutan i njegov doprinos godišnjoj dozi od strane populacije je oko 50%. MŽSPP nema i dalje pouzdane podatke i informacije o Radon gasu-222, i bilo je veoma ograničenih merenja. Otuda, nivoi koncetracije su nepoznati. Opasnosti po ljudski život se mogu proceniti ako je detaljna mapa radijacije pripremljena, koja je esencijalna da odgovori na sva pitanja vezana za nivo radioaktivnosti na Kosovu. Zakonodavstvo vezano za radijaciju nije bilo na raspolaganju do 2007. kada je prvo administrativno uputstvo doneto za primenu opreme za jonizovanu radijaciju u medicini. Dodatni podzakoni će biti potrebni za usvajanje opšte politike za radijaciju. Postoji nekoliko nerešenih pitanja kao što je laser, radar, elektromagnetska i ultravioletna radijacija. U isto vreme, brzi razvoj mobilnih telefona se mora nadgledati. Ciljevi za radijaciju


Ciljevi su:

Harmonizacija zakonodavstva vezanog za zaštitu od radijacije i nuklearna bezbednost prilagođavajući se standardima EU i MAAE;

Implementacija postojećeg Zakona o zaštiti od nejonizovane, jonizovane radijacije, i nuklearne bezbednosti;

Zaštiti ljudsko zdravlje i životnu sredinu od radijacisjkih izvora;

Da usvoji odgovarajuće upravljanje i najbolje prakse za obradu radioaktivnog otpada. Prioriteti Prioriteti uključuju:

Uspostavljanje neophodnih kapaciteta za nadgledanje izvora jonizovane i nejonizovane radijacije;

Poboljšane granične kontrole i sprečavanje neovlašćenog transporta radioaktivnog materijala;

Postavljanje pravnih ograničenja za postavljanje izvora za operatore;

Pripremanje popisa izvora radijacije koja je korišćena u medicini i ostalim sektorima;

Identifikovanje i nadgledanje elektromagnetskih izvora koji se odnose na registrovanje jonizovanih i nejonizovanih izvora radijacije.

4. VODA Stanje Nažalost, vodeni izvori na Kosovu su uglavnom karakteristični kao nejednaki u distribuciji i nisu menadžirani na efikasan način. Svako vodeno korito je takođe drugačije u pogledu količine i kvaliteta vodenih izvora. Uopšte, postoji nedostatak sigurne informacije. Podzemne vode su ocenjene kao zagađene, posebno sa obe strane korita reke Belog Drima i Sitnice. Nadgledanje je i dalje pitanje iako je naglašeno u nekoliko izveštaja (npr. SoE Izveštaj, 2008-2009, KAZŽS). Nema još dovoljne pokrivenosti sa hidrometerološkom i meterološkim mrežama. Iako su izvesna merenja preduzeta da bi se postavila mreža za nadgledanje površne vode, situacija je i dalje problematična. Nema nikakvog sistema nadgledanja podzemne vode. Podaci su i dalje retki i nisu na odgovarajući način u korelaciji. Podaci o rečnim tokovima na Kosovu su samo pretpostavka, bazirajući se na hidrološka zapažanja predstavljena u Master planu o vodi (1983-2000). Nema nikakvog sisitema nadgledanja iako su neki podaci na raspolaganju sa studija raznih projekata finasiranih od strane EU-a i sprovedeni od strane raznih kompanija za tehničke podrške. Kvalitet pitke vode je odgovornost Nacionalnog instituta za javno zdravlje (NIPH) i prema njihovim izveštajima, kvalitet vodovoda ispunjava standarde pitke vode. Ipak odgovornost za nadgeldanje kvaliteta vodovoda, podzemnih voda o akumulaciji je IHMK. Vodeni resursi u izvoru i u višim izdanima su smatrani da su dobrog kvaliteta. Kvalitet se pogoršava u srednjim i nižim izdanima usled direktnog pražnjenja i nedostatka prerade iz urbanih zona, industrije, poljoprivrede i transporta.

Postojeći vodovod i mreža otpadnih voda ima potrebe za rehabilitaciju, pošto je veći deo infrastrukture zastareo i nerazvijen. Mreža vodovoda je bazirana na površne i resurse podzemnih voda. Voda je obrađena u postrojenjima za preredu i većina je hlorisana. Obnova vodovoda i nedostatak adekvatne prerade povećava rizik biloškog, hemisjkog i mikrobskog zagađenja. U ruralnim naseljima


snabdevanje vodom vrši se iz vrela i izvora. Ljudi uglavnom prave izvor bez bilo kakve dozvole niti nadgledanja kvaliteta vode, kao i ne prateći higijenska i sanitarna pravila i standarde. Pristup i veze sa mrežom javne kanalizacije su i dalje izazov. Procenjeno je da samo oko 30% domaćinstava i poslovne infrastrukture su povezane u bilo koju od kanalizacija. Otuda postoji neodložna potreba za rehabilitaciju i proširivanje mreže. Nekoliko urbanističkih zona imaju postojeći sistem otpadne vode, mada ima potrebe za opravku. Ali ruralna područja koriste uglavnom septičke jame/rovove i otvorene kanale. Situacija sa preradom otpadne vode je kritična za celu zemlju. Usled finansijskih ograničenja, infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i tretman još nije razvijen, i otuda predstavlja veliki problem. Jedino postrojenje izgrađeno za prečišćavanje otpadne vode je izgrađeno u Srbici ali i dan danas ne funkcioniše. Odlaganje otpadnih voda iz domaćinstva, industrije, poljoprivrede, i transporta se obavlja direktno u reke i rečicama pre prethodne obrade. Strategija za obradu otpadnih voda za celu teritoriju Kosova je izrađena 2003/2004, ali i dalje nije implementirana usled budžetskih ograničenja. Nekoliko studija izvodljivosti o mogućnostima obrade otpadnih voda je razvijeno od 2009-2013. Pored toga, pokušaji su napravljeni sa raznim projektima da bi identifikovali izvore zagađivanja (kao što su otpad iz rudarstva, metalurgije i tehnološka postrojenja). Većina podataka i dalje je razasuta i nije sačuvana od strane raznih organizacija.

Podaci o vodenoj potrošnji iz industrije su zastrašujući, osim za one operatore koji se snabdevaju putem hidrosistema Ibar-Lepenac koji ima dozvolu za vodu (KEK, NewCo i Feronikel). Takođe, podaci u pogledu kvaliteta vode korišćene za navodnjavanje nedostaju. Brojke su delimično obezbeđene od strane MPŠRR. Značajna infrastruktura za zaštitu vode je otuda potrebna i ovo je takođe bila glavna preporuka Master plana za vodu (1983-2000). Većina postojeće infrastrukture je oštećena. Nije održavana i često je bila pod uticajem raznih izgradnji kao što su kuće i poslovne prostorije na ili blizu infrastrukture za zaštitu vode. U poslednjim godinama neki mali projekti su sprovedeni kao što to je čišćenje reke Sušice - Istok, regulisanje reke Miruše–Gnjilane, Trstena Vučitrn i Klina - Srbica. Podaci o eroziji i manjih rečica su takođe predstavljeni u Master planu o vodi (1983-2000). Od 1999-2010, nisu preduzete nikakve dalje aktivnosti. Ciljevi

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva sa EU acquis;

Upotreba strategije i planova za rečne bazene;

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (FPOV) i vezane kanalizacije;

Popravka i izgradnja mreža za snabdevanje pitkom vodom;

Upravljanje zaštitom i regulisanje rečnih korita;

Poboljšavanje nadgledanja mreža površinskih voda;

Stvaranje mreže nadgledanja podzemnih voda. Prioriteti sekto

Izrada relevantnih podzakona;

Izrada strategija i planova za upravljanje rečnim bazenima;

Poboljšanje informacijskog sisitema za vodu;

Sprečavanje degradacije rečnog ekostistema od šljunka i vađenja peska;


Snabdevanje vodom putem odgovarajuće strategije, uključujući podizanje brane i mreže za snabdevanje vodom na takav način da su spektri biodiverziteta uključeni;

Povećanje saradnje između vodenih i inspektorata za prirodu u sprovođenju zakonodavstva za zaštitu prirode;

Sprovođenje procedura SEA i OUŽS, posebno kada su aktivnosti planirane da se preduzmu na vlažnim zemljištima i područjima zaštićene vode;

Izgradnja urbanističke i ruralne FPOV i gde je mogće, uključivanje neformalnih naselja u javnim kanalizacijama mrežama snabdevanja vodom.

5. ZEMLJIŠTE

Stanje Viskoi nivoi siromaštva i neformalna ekonomija dodaju pritisak zemljištu u pogledu njenih kapaciteta ‘ekonomske i životne sredine’. Ovo se odražava putem neodrživog korišćenja minerala i drvenih resursa i pogoršano je sa slabim praksama šumarstva i poljoprivrede. Posledice takvih aktivnosti se odražavaju sa oštećenjem zemljišta po celoj zemlji uključujući eroziju, smanjivanje i zbijanje i smanjenje plodnosti zemljišta. Opšti uticaj je smanjiti ekonomsku i ekološku održivost ruralnih područja koja dosta zavise od dobrih uslova zemljišta za njihovo održavanje i opšti socio-ekonomski razvoj. Ukupna kopnena površina je oko 1.1 million ha, od čega je 53% h je obradiva zemlja, 41% je pokriveno šumama i 6% ‘ostalo’. Oko 87% plodnog zemljišta je pod privatnim vlasništvom, i drugi deo 10-13% je pod vlasništvom države, od čega je 70% privatizovano. Oko 51 000 ha plodnog poljoprivrednog zemljišta se navodnjava (manje od10%). Takođe postoji oko180 000 poljoprivrednih porodica, sa prosečnim farmama od oko 2.2-2.4 ha plodnog zemljišta propisno podeljeno na 6-8 parcela. Oko 80% farmi je oko 0.5–2 ha veličine6. Oko 47.6% plodnog zemljišta je kultivisano žitaricama (kukuruz, pšenica, ječam), zelena krma(2.3%), stočna hrana (41.1%), povrće (6.8%), voće (2%) i ‘ostalo’ (1%)7. Vrste zemljišta su: humusno zemljište, crnica, kiselo sivo zemljište, crveno zemljište, siromašno zemljište, aluvijalno i diluvijalo zemljište i krševito zemljište. Glavni problemi životne sredine koji utiču na površinu zemljišta su uglavnom vezani za privremeno i stalno gubljenje zemljišta koje je prouzrokovano ilegalnom gradnjom, uticaj industrije, erozija, minirane površine, sanitarna opštinska deponija i industrijski otpaci. Table 4: Degradacija površine zemljišta po opštini

Kod i opština Kategorije zemljišta /ha

Ko

d

Opština zemlja, neobrađena

zemlja korišćena kao pašnjak

(ha)

nekorišćena zemlja,

neobrađena zemlja

(ha)

zagađeno zemljište

(ha)

Ukupno (ha)

01 Dečani 960 960

02 Đakovica 800 420 1220

6 Nacrt strategije o konsolidaciji zemljišta 2010 -2020. 7 Istraživanje o resursima domaćinstva 2008.


03 Glogovac 1600 1600

04 Gnjilane 2332.4 2332.4

05 Dragaš 60 60

06 Istok 4000 410 48 4458

07 Kačanik 300 116 416

08 Klina 800 800

09 Kosovo Polje 360 228 157 745

10 Kamenica 3583 3583

11 Mitrovica 2532.9 2532.9

12 Leposavić

13 Lipljan 350 350

14 Novo Brdo

15 Obilić 1400 1350 147 2897

16 Orahovac 3513 1520 5033

17 Pejć 1020 4493 5513

18 Podujevo 1805 1478 3283

19 Priština

20 Prizren 200 150 5 355

21 Srbica 1600 1600

22 Štimlje 149 1 150

23 Štrpce 215 215

24 Suva Reka 3550 900 17 4467

25 Uroševac

26 Viti 500 12 512

27 Vučitrn 450 271.7 721.7

28 Zubin Potok

29 Zvečan 20 20

30 Mališevo 2217.05 2217.05

Uk

up

n

o

31 689.95

13 956.1

375

46 021.05

Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine, Kosovo 2008-2009.

Od posebne važnosti je zagađenje zemljišta u urbanim područjima kao što je Mitrovica. Podaci su dati u tabeli 5. Problemi su su se uvećali zbog nepotpunog zakonodavstva i neadekvatnih politika za zaštitu zemlje. Tabela 5: Rezultati uzoraka zemljišta/pepela, uzeti u novembru – decembru 20028

Lokacija Pb µg/g

Kadmijum µg/g

Arsen µg/g

Cink µg/g

Nikl µg/g

Bakar µg/g

Standardi (BM) 300 3 50 220 75 50 Zvečan – školsko dvorište 1206 <4.6 50.7 574.7 139.1 63.5 Zvečan – obdanište 776 <4.4 41.8 69.1 113.5 23.6 Zvečan – obdanište - dvorište 1407 <5.4 51.2 689.4 234.6 95.2 Mitrovica- dvorište obdaništa 3964 6 156.1 1077 96.2 93.9 Mitrovica-O.Š. ”N. Bulka” 4117 4.8 66.1 955.2 94.1 111.6 Bošnjačka mahala 2391 5.0 43.3 681.2 137 85.7 Bajr-O.Š:”M. Bajraktari” 3348 11.3 73.4 1330 135.4 100.5 O:Š: “Bedri Gjina” 3899 9.9 81.8 2912 178.9 142.9 Veliki Kčić 756.7 15.5 27.6 1273 112.8 49.8

8 Svetska zdravstvena organizacija - SZO, Mitrovica, 2002.


Od 308 uzoraka zemlje uzetih između novembra i decembra 2002. od strane SZO u Mitrovici i Zvečanu, Limit Maksimalne Vrednosti (MLV) je registrovan za 293 (95.1%) uzorka. Ciljevi Zaštita zemlje/zemljišta je prvenstveno odgovornost Vlade putem zakonodavstva koje zabranjuje izgradnju na zemlji koja je namenjana za poljoprivredne svrhe. Ciljevi su:

Pripremiti strategiju o održivom korišćenju i upravljanju zemljištem kao prirodnim resursem;

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva o zemljištu sa EU acquis;

Sprečavanje i smanjenje dalje degradacije zemljišta od zagađivača i erozije;

Među-agencijska saradnja da bi zaštitili poljoprivrednu zemlju;

Eliminsanje postojećih problema o korišćenju zemljišta;

Uključivanje društva i NVO-a u zaštitu zemljišta. Prioriteti

Izrada i pripremanje opsežnog katastra za zemlju;

Sastavljanje politika za zaštitu zemljišta;

Podizanje javne svesti o važnosti zaštite zemlje i promovisanje pozitivne akcije od strane civilnog društva o ovom pitanju;

Uspostavljanje dobrog nadgledanja zemlje i sistema za nadgledanje prostora i životne sredine;

Uspostavljanje i sprovođenje strogih kazni za neusaglašavanje sa pravnim propisima za zaštitu zemlje;

Uskladiti projekte za konsolidaciju zemljišta sa rešenjima za opšti opštinski plan sa dokumentima prostornog planiranja (npr. planovi opštine za razvoj).

4. PRIRODNA BAŠTINA k for natural heritage

Stanje Kosovo karakteriše bogati biodiverzitet i prirodna baština. Oko 4.39%9 područja je pod pravnom zaštitom, sa većim delom koji je pod Nacionalnim parkom ‘Šar planina’ 10.i Prokletije Table 6: Oblasti zaštićene prirode na Kosovu

Oblasti zaštićene prirode Broj Površina (ha)

Stroga zaštita prirode (I – IUCN) 11 846,92 Nacionalni park (II – IUCN) 1 39 000,00

Prirodni spomenici (III -IUCN) 82 6.296,93

Zaštićeni krajevi (V - IUCN) 2 1 683,49

Šumski parkovi 1 15,00

Ukupno 97 47 842.34

U prošlosti, zakonodavstvo o zaštiti prirode je bilo nekompletirano i nije bilo harmonizovano sa međunarodnim standardima. Autoriteti su bili jednako slabi u primenjivanju bilo koje zaštitne mere i kao posledica bilo je velikih ilegalnih seča drva i degradacija zemljišta kao i rušenje zaštićenih oblasti. Takođe je bilo nekontrolisanog odlaganja otpade iz zemljišta u naj reprezentativnim prirodnim područjima. Prostorno planiranje za Nacionalni park ‘Šar planina’ je bilo pripremljeno od strane Instituta za prostorno planiranje unutar MŽSPP ali i dalje nije usvojeno od strane kompetentnog autoriteta. Nedostatak investicija u zaštitnim merama i zaštićenim područjima je očigledno. Nivo javne svesti o zaštiti zaštićenih područja i njihovi mogući ekonomski izvori za proizvodnju dohodaka i smanjenje ruralnog siromaštva je takođe slabo.

9 Ovo ne uključuje površinu Nacionalnog parka Prokletije (oko 62 000 ha). 10 Zakon o Nacionalnom parku Šar planina OGK.


Ciljevi

Kompletiranje novog zakonodavstva za zaštitu prirode i sprovođenje postojećeg zakonodavstva;

Dosledno menadžiranje zaštićenih oblasti za viskom biodivrezitetom (strogo čuvanje i zaštita nacionalnih parkova);

Bolja kooperacija sa organima Univerzitetu Pristine , sa ciljem da bi podstakli naučno

istraživanje unutar oblasti sa visokim prirodnim vrednostima;

Izrada programa o zaštiti za poboljšane zaštitne mere i rad sa građanima da bi se podigla javna svest u ulozi prirodne baštine i dolazećih generacija.

Prioriteti Ovo uključuje:

Sprovođenje Zakona o zaštiti prirode 03/L-233 koje datira od 30.09.2010. dopunjavajući ga sa podzakonima;

Jačanje rukovodećih autoriteta za zaštićena područja;

Pripremanje prostornog i planova upravljanja za zaštićena područja i to posmatrajući praktične uslove za zaštitu prirode;

Povećanje kapaciteta za nadgledanje i efikasno upravljanje i zaštitu zaštićenih područja;

Promena ponašanja stanovništva prema zaštićenim područjima putem obrazovanja i podizanja svesti.

7 ODRŽIVO KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA Stanje Postoji nedostatak podataka u pogledu sadašnjeg korišćenja prirodnih resursa. Slično, nema nikakvih pouzdanih informacija u vezi stepena degradacije životne sredine usled takvih operacija. Uočeno je da trenutni nivo ekploatacije nije odgovarajući prema kriterijumu datom u Zakonu, i šteta i degradacija životne sredine je iznad limita vrednosti koji je predviđen zakonodavtsvom. Još jedan poseban problem je veliki broj ilegalnih operatora koji vade pesak i šljunak iz rečnih korita. Analize stanja životne sredine na Kosovu pokazju da su svi esencijalni elementi za život (vazduh, voda, zemljište) ugroženi zagađenjem i degradacijom. Životna sredina je u opasnosti usled nekontrolisane izgradnje, neadekvatnih urbanih planiranja i korišćenja zastarelih tehnologija u nekim insdustrijskim sektorima. Ipak, pošto Kosovu nedostaje sistem nadgledanja sa relevantnim podacima, postoji samo anegdotska identifikacija potencijalnih izvora zagađenja i procena ograničenog uticaja za takve izvore na životnu sredinu.

Ciljevi

Jačanje zakonodavstva i prevazilazenje protivrecnosti izmedju zakonodastva (Npr priroda , sume );

Podrška politici za razvoj životne sredine u zaštiti životne sredine i održivi razvoj prirodnih resusra (voda, minerali, šume);

Poboljšana međuinstitucionalna saradnja;

Sprečavanje degradacije prouzrokovane licenciranim operatorima (i) preuzimanje mera u cilju obnavljanja da bi se isparvila šteta koju su oni prouzrokovali, (ii) sprovođenje prinudnih mehanizama radi usklađivanja za standardima životne sredine;

Efikasne kazne da se primene za veliki broj ilegalnih operatora koji rade u raznim lokacijama, uključujući zaštićena područja gde su takve aktivnosti strogo zabranjene.


Prioriteti

Pripremanje strategije za korišćenje prirodnih resursa;

Stavranje potpuno funkcionalnog sisitema za nadgledanje životne sredine;

Racionalno korišćenje prirodnih resusra, zemljišta, vode, minerala, šuma;

Povećanje zaštićenih područja i njihovo efikasno menadžiranje;

Održivo korišćenje prirodnih resursa koji se trebaju integrisati u politikama i zakonodavstvu sa ostalim sektorima ;

Primena efikasnih kazni protiv ilegalnih operatora koji rade unutar zaštićenog područja, gde su takve aktivnosti strogo zabranjene.


8. BIODIVERZITET Stanje Gubitak biodiverziteta je viđen kao glavni problem za 21. vek, na globalnom a takođe i nacionalnom nivou. Bazirajući se na procene eksperata, svakog dana nekoliko vrsta izumre i još mnogo drugih je u opasnosti od izumiranja. Pored toga, gubitak biodiverziteta je jako povezan sa povećanjem ljudskog siromaštva. Na Kosovu postoje značajni trendovi za gubitak biodiverzitata posebno u periodu tranzicije sa centralnog, ekonomija je orijentisana više ka tržištu. Prekomerna nekontrolisana seča drva, otvaranje mnogih kamenoloma, izmena rečnog toka za hidroenergiju, prekomean lov i pecanje, svi imaju nepovratan uticaj.

Bazirajući se na istraživanje, Kosovo ima oko 1 800 vrsta flore klasifikovane u 139 carstva, 63 roda, 35 redova, i 20 klasa. Najnoviji podaci pokazuju da može postojati najviše 2 500 vrsta. Ono što čini floru i faunu Kosova važnom i atraktivnom je veliki broj (preko 200) endemskih, endemski relikta i podendemskih vrsta. Posebna je važna lokalna endemska grupa od 13 biljnih vrsta, koja se može naći samo na planinama. Takođe postoji oko 250 vrsta divljih kičmenjaka. Iako su podaci oskudni za bezkičmene vrste, oko 200 vrsta leptira i 500 vrsta vodenih makrobezkičmenjaka nije zabeleženo. Najbogatija područja sa faunom jesu Šar planina i Prokletije gde je procenjeno da ima 8 vrsta riba, 13 gmizavaca, 12 vrsta raznih, 180 vrsta ptica, 37 vrsta sisara i 147 vrsta leptira. Do danas, ne postoji nikakv popis biodiverziteta. Pravni mehanizmi nisu zaštitili biodiverzitet koji vodi ka nekontrolisanom gubitku nekoliko važnih vrsta. U nekim slučajevima, retke i egzotične biljke važne za medicinska istraživanja su nezaštićene. Pored toga, nikakva Crvena lista ili Crvena knjiga nije izrađena. Ovaj gubitak u biodiverzitetu je takođe pogoršan neprekidnim smanjenjem i uništavanjem šumskih oblasti. Ciljevi

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva o biodiverzitetu sa EU acquis;

Istraživanje, pripremanje popisa i izrada mape vrtsa, staništa i predela;

Zaštita retke flore i faune i ugrožene vrste kao i njihov genski fond, posebno za endemske,

endemsko relikt i podendemske vrste;

Povećanje izgubljenog biodiverziteta u zaštićenim zonama do preko 10%;

Razvijanje nacionalnih indikatora biodiverziteta. Prioriteti

Implementaciju NAPOŽS biodiverziteta (2013- 2015);

Uspostavljanje Crvene knjige za floru i faunu;

Zaštita rezervi ornitologije u Šar planini i Prokletijama (IBA oblasti) u saglasnosti sa međunarodnim standardima za zaštitu ptica;

Nastaviti sa stvranjem Nacionalnog parka Šar planine kao rezerve biosfere unutar UNESCO programa;

Povećanje među-agencijske saradnje sa NVO u vezi obrazovanja i podizanja svesti o važnosti biodiverziteta.


9. POLJOPRIVREDA

Stanje Pljoprivreda ima oba, direktan i indirektan uticaj na biodiverzitet. To je sektor koji doprinosi 25% kosovskom bruto domaćem proizvodu (GDP) (19% u 2005). Oko 53% (585 000 ha) je plodna zemlja, 42% (464 800 ha) šuma i šumsko zemljište, i 5 % ‘ostalo’. Iz podataka MPŠRR (2008), Kosovo je okarakterisano kao rurlana regija sa oko 60% populacije koja živi u ruralnim sredinama. Bazirajući se na istraživanje iz 2008, oko 50% farmi su male (do 1 ha), dok visoko trnaste strukture sprečavaju razvoj komercijalne/intenzivne poljoprivrede. Takođe postoje značajne površinske oblasti degradirane aktivnostima miniranja i njihovim propratnim otpatcima iz industrije kao što su KEK, Trepça i Feronikel. Kao rezultat, najveći deo zauzetog zemljišta se više ne koristi za poljoprivredne svrhe, što ponovo, indirektno utiče na gubitak biodiverziteta. Poljoprivredne aktivnosti blizu industrijskih otpadaka su pod velikim uticajem populacije. Izvršene analize o gajenim biljkama u ovim oblastima pokazuju veliku koncentraciju teških metala. Odvojeno od industrijskih otpadaka, urbani otpatci su takođe glavna opasnost za gubitak poljoprivrednog zemljišta. Uticaji na životnu sredinu od sadašnjeg nivoa poljoprivredne aktivnostu na Kosovu su manji nego sa susednim zemljama. Upotreba veštačkog đubriva i agro hemikalija je niska, otuda ne zagađuje jako zemljište i podzemne izdane. Ipak, korišćene količine nisu zabeležene i od 1999. samo je njihov uvoz saopšten MPŠRR. Na Kosovu nema proizvodnje veštačkog đubriva i pesticida. Nivo poljoprivredne mehanizacije je takođe nizak, tako da je poljoprivreda na niskom nivou koju karakteriše relativno laka mašinerija i uglavnom ručni rad. Ovo znači nizak uticaj na životnu sredinu i biodiverzitet. MAFRD (2008) je takođe identifikovao sledeća ograničenja za seketor:

Promena korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Neslužbeno je procenjeno da je od posle rata, oko 1 000 ha/ godišnje poljoprivrednog zemljišta pretvoreno u građevinsko zemljište. Ova konverzija je nepovratna;

Zagađenje vode i zemljišta od korišćenja agro hemikalija; Nekontrolisana erozija zemljišta; Nema nikakvih minimalnih standarda za ‘dobre poljoprivredne prakse’ za Kosovo, i otuda nikakva usklađenost sa EU standarima; Organska poljoprivreda je malo razvijena i ima nekoliko organizacija za sertifikaciju organske piljoprivrede ; Institucionalna saradnja za agro-ekološka pitanja je slaba ; Obrazovanje o agro pitanjima je nedovoljno razvijeno npr. nedostatak školskog materijala. Ciljevi

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva o poljoprivredi sa EU acquis;

Zaštita i racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta;

Orijentacija i podrška za organske proizvode (razmatranje ljudskih i finansijskih potreba i izvora);

Odgovarajuća kontrola uvoza i korišćenje veštačkog đubriva i pesticida;

Adekvatno kasnije obrađivanje prirodnog i veštačkog đubriva npr. ‘primenjivanje ‘najboljih praksi’;

Zaštita lokalnih ugroženih vrsta biljaka I zivotinja

Upravljanje sa poljoprivrednim peisazima I povecanje agro-biodiversiteta .


Prioriteti

Razvoj i strogo sprovođenje zakonodavstva;

Asistiranje farmera da ispune EU acquis i međunarodne standarde za cerifikaciju i proveru kvaliteta njihovih proizvoda;

Podići javnu svest u vezi važnosti zaštite poljoprivredne zemlje;

Podići svest među farmerima o riziku vezanim za korišćenje veštačkih đubriva i pesticida, kao i odlaganje paketnog materijala;

Primenjivanje alternativnih metoda za zaštitu poljoprivrede i mešano đubrivo kao i podržavanje organske poljoprivrede;

10. ŠUMARSTVO

Stanje Kosovo ima oko 464 800 ha šuma, porast od 6–8% od prethodne procene. Oko 278 880 ha su javne šume i 185 920 ha su pod privatnom svojinom. Listopadne šume pokrivaju preko 90% šumske oblasti gde su dominantne vrste hrastovina i bukva. Ćetinarske šume pokrivaju 7% šumske zemlje i uglavnom su jele ,smrka i bor.

Table 7: Oblasti pod šumom na Kosovu

Izvori podataka Javna šuma (ha)

Privatna šuma (ha)

Ukupno Šuma (ha)

Stara statistika 266 000 162 000 428 000

Katastralni podaci 2004. 196 000 198 000 394 000

Nacionalni inventar o šumama (od strane FAO, 2003)

Posečene oblasti 202 800 176 400 379 200

Neposećene oblasti 76 080 9 520 85 600 Ukupno 278 880 185 920 464 800

Oko 20 000–30 000 ha su šumska zemljišta bez drveća i značajan deo ovih oblasti je smatran prikladnim za pošumljavanje. Ipak, shodno MPŠRR (2008), samo ograničeno pošumljavanje je preduzeto do 2010. Table 8: Pošumljene oblasti po godinama Godina 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Pošumljene oblsti (ha) 18 390 196 67 512 830 240

Podaci pokazuju da oko 40% javnih šuma i 29% privatnih šuma podležu nekontrolisanim aktivnostima ili ilegalnom korišćenju. One koje su u najvećoj opasnosti od ilegalnih aktivnosti su javne četinarske šume koje leže u niskim regionima i blizu puteva. Službena i legalna seča šuma beleži oko 200 000 m³/godišnje gde je isečeno drvo većinom korišćeno za grejanje. Procenjeno je da Kosovo ima potrebe za oko 1 000 000 m³/godišnje da bi ispunio potrebe za grejanje. Razlika između snabdevanja i potražnje je 4 puta i ovo stvara pritisak za povećanje ilegalne seče drveća, tako doprinoseći daljoj šteti šuma i šumskog ekosistema. Posledive seče šuma su takođe vidljive u povećanoj eroziji zemlje/zemljišta u planinskim oblastima, smanjenje vrsta flore i faune, povećani rizik od poplava od nabacivanja i izmena predela.


Uopšte, oko 8–10% populacije zarađuju dohodak ili žive od šumarstva i sektora drvne gradnje. Ukupna vrednost dobara je procenjana na 50-75 milliona Evra i doprinoseći 1.8-2.6% GDP-u. Zadnjih godina postoji tendencija ka povecanju posumljenih povrsina ali zahtevi su vidnjivo veci . Glavni problem sa kojim se suocava sektor suma predstavlja :slabo sprovodjenje zakona za sume i uopsteno zakonodastva , nedostatak profesionalnog kapaciteta za sumarstvo , nedostatak fondova za sumarstvo , privatni sektor slabo razvijen kao i sumarstvo nije jedno od prioriteta za donosioce odluka

. Ciljevi za šumarstvo

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva o šumarstvu sa EU acquis;

Poboljšano menadžiranje šumom (silvikultura);

Poboljšano planiranje šumastva;

Koordinirana upotreba šuma;

Porast rukovodećeg kapaciteta;

Zaštita šumskog ekosistema i zaštita biodiverziteta;

Bolje organizovana eksploatacija drveća;

Razvijanje privatnog sektora;

Inicijativa za nedrvene šumske proizvode;

Sprovodjenje Strategije za Razvoj šumarstva (2010-2020) .

Prioriteti

Stroga implementacija zakonodavstva;

Odgovarajuće upravljanje šumama;

Povećanje profesionalnih kapaciteta za menadžiranje šumama;

Nadgledanje ilegalne seče drveća i primenjivanje strogih kazni za nepridržavanje zakonodavstva;

Održiva upotreba šumskih i proizvoda šumarstva;

Izrada planova za sprečavanje vatre i zaštitu od erozije šume/zemlje;

Podizanje javne svesti o zaštiti šumarstva.

11. OTPATCI

Stanje Upravljanje otpadom na Kosovu ostaje ozbiljan izazov. Od šest glavnih projekata identifikovanih od strane KEAP (2006-2010), u 2012 godini , samo (4) su počela ili su blizu kompletiranja ali dva (2) projekata nisu još započeta. Pored toga, uprkos inicijativi za razvijanje centra za informacije i sistema baze podataka neophodne za efikasno upravljanje otpadom, takođe i dalje nije kompletirano. Štaviše, nema uslova za primenjivanje ekonomskih instrumenata drugačijih od kosovskog budžeta i kontribucija donatora, uglavnom orijentisane prema rehabilitaciji i zatvaranju deponija. Kašnjenje u nalaženju rešenja za sve vrste otpada je pogoršalo situaciju, koja je sada kritična. Posebni problemi su vidni na opštinskom nivou uglavnom sa poteškoćama za uspostavljanje odgovarajućeg sistema za sakupljanje otpada. Privatne i javne kompanije se takođe suočavaju sa operativnim problemima. Takođe postoji zabuna u zakonodavstvu i centralnim politikama u vezi delegiranja zadataka i odgovornosti, i takođe u postizanju praktičnih rešenja. Sve vrste otpada uključujući industrijske, opasne i opštinske otpatke, zahtevaju neodložna rešenja.


Količina otpada raste i postojeća infrastruktura je nedovoljna, neadekvatna i nije u mogućnosti da ispuni EU standarde. Glavni problemi se mogu rezimirati na sledeći način:

Nedovoljno sprovođenje zakonodavstva o otpadu;

Nedostatak javne i privatne svesti i obrazovanja;

Nedostatak znanja u vezi ‘najboljih praksi ’ i trenutni trendovi koji se primenjuju u EU;

Nedostatak kapaciteta za sakupljanje otpada u svim naseljima;

Nedostatak sakupljanja, klasifikacije, recikliranja i sistema obrade i infrastrukture za opštinske otpade;

Nedostatak podataka i dostupnog informacijskog sistema o otpadu;

Nejasna definicija odgovornosti i kompetencija između zainteresovanih partija uključeni u menadžiranju i aktivnosti administriranja;

Nizak nivo naknade troškova za usluge (40-60% zavise od opština);

Veliki broj ilegalnih deponija;

Nedostatak deponija i postrojenja opasnih otpada;

Postojanje velikog broja industrijskih deponija;

Nema implementacija ‘principa naknade zagađivača’;

Teškoće u radu regonalnih sistema za administraciju otpada. Inicijative za smanjenje stvaranja otpada na izvoru i za recikliranje su deo modernog upravljanja otpadom. Na Kosovu, postoji nedostatak podrške i inicijativa za recikliranje otpada, i otuda postoji hitna potreba za stvaranje jednog sistema sa potrebnom infrastrukturom i pogodnom za postrojenja sakupljanja. Ustavri postoji sedam (7) sanitarnih deponija trenutno kojima se ne upravlja dobro i kao takve ne ispunjavaju minimalne standarde životne sredine. Medicinski otpad je takođe glavni problem. Ministarstvo je investiralo u projektima za sterilizaciju zaraznih otpada iz bolnica u sedam regionalnih centara. Ostali otpad iz ambalaže, električne i elektronske opreme, baterija, iskorišćene gume, iskorišćeno ulje, ostavljena vozila. Otpadi koji sadrže PCB i PCT, životinjski otpad i ostali opasni materijali svi se ne upravljaju na adekvatan način ili tretiraju. Još jedna briga je da isplata usluga i slabo sakupljanje uplate od korisnika sprečavaju sprovodljivost finansisjkog sistema za upravljanje otpadom MMPH je u procesu izrade i revidiranja zakonodavstva o upravljanju otpadom u skladu sa EU zakonodavstvom i standardima. Zakon o otpadima i propratni akti o upravljanju otpadom su već izrađeni. Bazirajući se na izveštaj Stanju Zivotne Sredine objavljen od strane KAZŽS (2008/2009), podaci o kvantitetu otpada proizvedenih na Kosovu su pokazani kako se navodi .

Tabela 9: Otpad proizveden na Kosovu za godinu (Izveštaj SoE, 2008).

Vrsta otpada Prosečno

dnevno/kg/capita Prosečno

dnevno/kg/capita Godišnje

količine/tone

Otpad iz domaćinstva 0.277 101 232 541

Komercijalni otpad 0.250 91.25 209 875

Medicinski otpad 0.0024 0.876 2 014.5

Otpaci prašine i čađi 0.907 331 761 426.5

Građevinski i otpaci rušenja 0.200 73 167 900

Ostali otpaci (ambalaža), plastika, guma, pesticide, elektronika, drvo itd.)

0.360 131.4 302 220

Ukupno 2.05 729 1 675 977


Oko 90-95% urbane populacije na Kosovu , ima sistem sakupljanja otpada. Sve službe su sa niskom standardom usled nedostatka adekvatnih postrojenja i opreme. Ruralne oblasti su uslužene sa prosečno 20%.-30% . Pretplate za sakupljanje otpada su oko 4€/po domaćinstvu/mesečno, i fakture se plaćaju od 40-50%.

Slika 2: Količina otpada proizvedena godišnje (izvor:KEPA,2008)

Sakupljanje opštinskog otpada je izvršeno od strane sedam (7) regionalnih javnih preduzeća, koja su organizovana u 37 opština Kosova putem operativnih jedinica. I priblizno 10 privatnih kompanija koje rade u celoj teritoriji Republike Kosova . Sve stare deponije opštinskog otpada su zatvorene i rehabilitovane.

Tabela 10: Deponije za opštinski otpad (KAZŽS, 2009)

Deponije Regija Vrsta deponija Oblas (ha)

Građani Vremenski period

(godine)

Priština

Priština, Kosovo Polj,lipljan, Obilić, Glogovac,

Regionalni 40 724.251 15

Gnjilane Gnjilane, Kamenica, Viti, Uroševac, Novo Brdo


Prizren Prizren, Suva Reka Mališevo,Uroševac, Đakovica


Podujevo Podujevo Opštinski 5 131.300 15 Mitrovica Mitrovica, Vučitrn,

Srbica Regionalni 7 250.000 15

Peć Peć,Dečan, Klina, Istok Regionalni 3.6 250.000 Šar Šar Opštinski 1.2 27.000 16 Uroševac Uroševac, Štimlje, Kaçanik,

Štrpce, Đenerala Jankovića Transfer stanica 210.120

Zvečan Zvečan Opštinski 15

Ukupno 2 151 159

Opasni otpad se proizvodi uglavnom od strane industrijskih jedinica u Trepči, KEK-u, , delovi za kola u Peći, Jatex u Đakovici. One su smatrane kao ’žarišna mesta’ na Kosovu. Tabela 11. niže daje zapise o količini otpada nađenog u industrijskim deponijama Trepče.

2007

2008

2009

180000

190000

200000

210000

220000

230000

240000

250000

Sasia

t (

ton

)

Vitet


Tabela 11: Industrijske deponije Trepče

Lokacija Deponovani materijali

Status deponija

Površina deponija

(ha)

Količina (u tone)

Mitrovica - PIM Phosphorious gypsum

Nije aktivna 10 4x105

Mitrovica- PIM Pirit Nije aktivna 9 5x105 Mitrovica- PIM Talog Nije aktivna 10 5X105 Mitrovica- PIM Jarosit Nije aktivna 5,4 1.2x105

Leposavić Talog Nije aktivna 6,5 2.6 x106 Leposavić Talog Aktivna 8-10 3.6x106

Zvečan Talog Nije aktivna 26 8.5x106 Zvečan Talog Nije aktivna 50 12x 106

Kelmend Talog Aktivna 8-10 3.6x106 Gračanica Talog Nije aktivna 40 11x106 Badovac Talog Aktivna 18 7.7x106 Artana Talog Nije aktivna 4 1.8x106 Zvečan Ugljani Pb Nije aktivna 4-6 2.5x106 Zvečan Pepeo Nije aktivna 10-15 10x103

Ciljevi

Kompletiranje zakonodavstva o otpadu i priručnika;

Postepena redukcija otpada na izvoru pre odlaganja, redukcija količine odloženog otpada, smanivanje rizika;

Spaljivanje otpada sa obnovljivom energijom;

Razvijanje infrastrukture za integrisani sistem upravljanja otpadom (Redukcija–Ponovna upotreba-Reciklaža-Odlaganje);

Postepeno povećanje uključivanja građana u sistemu tretiranja otpada ;

Ciljevi politika za upravljanje otpadom kao što su predviđeni u programima EU-a su sledeći; - Redukcija proizvodnje otpada vezane za ekonosmske aktivnosti i održiva redukcija

količine stvorenog otpada; - Otpatci koji su proizvedeni biće bezopasni ili sa najmanjim uticajem na okolinu i ljudsko

zdravje; - Otpatci se trebaju ili ponovo upotrebiti, posebno posle procesa reciklacije, ili vratiti životnoj

sredini u upotrebljivoj formi (npr. kompost), i/ili vraćen kao bezopasan; - Otpad koji zahteva odlaganje će biti redukovan do apsolutnog minimuma i njegovo

odlaganje će biti izvršeno na bezbedan način; - Otpatci će biti tretirani što bliže moguće njihovim izvorima proizvodnje.

Što se tiče upravljanja opasnim otpadom, sledeće će važiti:

Odgovarajuća identifikacija i inventar opasnih otpada;

Podsticanje korišćenja ekonomskih instrumenata;

Proizvođači će biti odgovorni za njihove proizvode;

Uticaj potražnje korisnika za omiljenim proizvodima i procesi stvaranja manje otpada. Prioriteti Sa ciljem da bi sproveli strategiju sledeći prioriteti su predviđeni:

Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa EU i garancija data za njihovu implementaciju;

Uspostavljanje uputstava za interpretiranje i implementiranje zakonodavstva;

Podizanje javne svesti o zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom;

Redukcija u proizvodnji otpada na izvoru;


Povećanje nivoa kontrolisanja sakpupljenog i odloženog otpada;

Rehabilitacija područja koja su zagađena otpadom;

Veće prakse sanitarnog i higijenskog upravljanja za smanjivanje ili eliminisanje opasnosti od mogućih bolesti i epidemija koje su propraćene opštinskim otpadom;

Redukcija emisija u vazduhu, vodi i zemljištu iz aktivnosti otpada;

Ponovna upotreba otpadnih materijala za proizvodnju energije;

Povećanje efikasnosti u korišćenju otpada za recikliranje;

Poboljšano nadgledanje aktivnosti upravljanja otpadom;

Poboljšanje u upravljanju postojećim deponijama;

Izgradnja postrojenja i instalacija za tretiranje otpada;

Povećanje prikupljanja isplate od strane domaćinstava i kompanija za usluge sakupljanja otpada.

12. HEMIKALIJE

Stanje Postoji minimalna proizvodnja hemisjkih produkata i substanci na Kosovu. Hemijska industrija uopšte nije funkcionisala od 1999. Hemikalije se uglavnom uvoze za industrijske potrebe i ostale aktivnosti. Većina uvezenih hemikalija su za tretiranje pitke i industrijske vode, sredstva za hlađenje, biocidni proizvodi, i proizvodi za zaštitu biljaka. Vrsi se nadzor uvoza i korišćenja opasnih hemikalija. Kompetencije i odgovornosti su podeljene između MSSP , Ministarstva zdravlja , Ministarstva poljoprivrede Sumarstva i Ruralnog Razvoja . Kako ekonomska aktivnost raste, postoji sve veća potražnja za uvozene hemikalije na Kosovu poređenju sa prethodnim godinama. Ovo povećava potrebu za uspostavljanje jednog sistema za upravljanje opasnim hemikalijama sa ciljem da bi zaštitili životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Otuda je potrebno, u saradnji sa relevantnim institucijama, da se nastavi sa kontrolom uvoza, izvoza, tranzita i korišćenja opasnih hemikalija. Maksimalni limit vrednosti (MLV) za koncetraciju substanci je definisan zakonodavstvom o hemikalijama korišćenim u hrani, životinjskoj hrani i pijaćoj vodi. Takođe, vrednosti za emisije u vazduhu i količine dozvoljenih hemikalija u smeću su takođe uspostavljene. Takođe postoje mandatorna pravila koja predviđaju da bilo kakva hemikalija koja je prevezena, mora biti popraćena podržavajućom dokumentacijom pod ‘tehnička lista zaštite od hemikalija’. Ciljevi :

Izrada zakonodavstva u saglasnosti sa EU acquis i ‘GHS’ standardima;

Stvaranje opšteg plana za bezbednost, praćenje i kontrolu hemikalija;

Razvoj aktivnosti za integraciju i učešće hemijske administracije sa međunarodnim institucijama. Prioriteti Glavni prioritet jeste stvoriti jedan sistem sa opštim poboljšanim nivoom zdravlja i zaštite životne sredine protiv mogućih štetnih efeketa opasnih hemikalija. Ovo ukjučuje i EU Uredbu 1907/2006. (registracija, procena, dozvola i restrikcija korišćenja opasnih hemikalija) i drugi obavezni međunarodni instrumenti kao što su implementacija EU ‘Seveso’ direktive I i II. Prioriteti će takođe uključiti:

Izrada zakonodavstva i harmonizacija sa EU acquis;

Izrada registra za zabranjene hemikalije i one sa ograničenom upotrebom;


Uspostavljanje održivog sistema za poboljšanje uslova za zaštitu životne sredine i ljudskog zdravlja od opasnih hemikalija;

Uspostavljanje kompetentnog organa kao administratora za hemikalije;

Potpisivanje sporazuma saradnje sa EU i međunarodnim institucijama u vezi opasnih hemikalija;

Stvaranje opšteg plana za direktne intervencije i mere rehabilitacije u nesrećama prozrokovanim opasnim otpadom;

Nadgledanje i uspostavljanje kontrole nad proizvođačima, izvoznicma i korisnicima opasnih hemikalija;

Podizanje svesti populacije i industrije u pogledu opasnih otpada.

13. RUDARSTVO I MINERALNI RESURSI

Stanje U sadašnjem periodu tranzicije koju Kosovo doživljava, sa njegovom primarnom aspiracijom za integraciju u EU, rezultiralo je nepromenljivom a ipak ograničenom promenom u društveno ekonomskim aktivnostima. Nigde nije bolje prikazano nego u rudarstvu i korišćenju mineralnih resursa. Delokrug rada u rudnicima je počeo da raste zadnjih godina i ovaj razvoj uključuje sprovođenje politika za životnu sredinu i zakonodavstvo, jačanje institucija, kao i rehabilitaciju degradirane životne sredine nasleđene iz prošlosti. Prethodna ekspolatacija rudnika i otvoreni površinski kopivi, obrada metala i nemetala, ostavila je za sobom ogromne deponije otpada, uključujući čvrste i tečne industrijske otpade i opasne materijale. Prašina nošena vetrom takođe prouzrokuje neprekidnu i masivnu degradaciju životne sredine i ozbiljno utiče na zdravlje populacije. Degradirane oblasti samo unutar ‘Trepče’ obuhvataju oblast od oko 200 ha sa iznosom od 55 miliona tona otpada (vidi Tabelu 11. Ovi otpaci sadrže značajnu količinu teških metala i kao takvi imaju neprekidan uticaj na vazduh, zemljište i vodu i takođe ugrožavaju ljudsko zdravlje. Odlaganje pepela u deponijama KEK-a i Feronikla je takođe ozbiljan problem. Iako se deponija Feronikla već koristi, rehabilitacija se treba završiti sa ciljem da bi zaustavili raznošenje čestica koje utiču na populaciju i naselja u susednim oblastiKma. Zahtevi za novu izgradnju , posebno gradjenje puteva , traze mineralne izvore kao : krec , sljunak I

pesak . Oblasti mineralnih depozita uglavnom se nalaze dalje od naselja. Postoje I slucajevi kada se

upotrebljavaju minerali I u zasticenim oblastima ili posebno zasticenim prirodnim nasledjem. Za bolje upravljanje I pravu kontrolu rudnika , u cilju sto slabijeg uticaja na zivotnu sredinu , operateri moraju ispuniti sve zakonske zahteve I da se snadbevaju sa neophodnom dozvolom koja se izdaje prema zakonodastvo za zivotnu sredinu.

Sa ciljem da bi imali konstrolisani i upravni sektor rudarstva i minerala, zagađivanje se treba sprečiti i operatori se moraju prilagoditi svim pravnim obavezama uključujući posedovanje potrebnih dozvola. Ciljevi Glavni cilj je profitabilno rudarstvo sa održivim korišćenjem mineralnih resursa i sa miniamlnim uticajem na životnu sredinu. Ovo takođe znači minimalni gubitak i minialna proizvodnja otpada. Koncept održivih rudnika u vezi sa životnom sredinom uključuje da su (i) mineralni resursi izvađeni za kratak vremenski period, (ii) podzemna voda je pod minimalnim uticajem, (iii) buka, prašina i seizmički uticaji su sprečeni, (iv) minirane oblasti su brzo rehabilitovane i u saglasnosti su sa projektovanim planovima i specifikacijama pripremljenim za minirane oblasti.


Prioriteti

Dugoročni planovi za nacionalni razvoj u pogledu vađenja i ekspolatacije mineralnih resursa su potrebni bazirajući se na planove za opcionalno korišćenje resursa u saglasnosti sa domaćim potrebama i bazirajući se na naučne podatke;

Zakonodavstvo se treba kompletirati u saglasnosti sa EUacquis;

Međuinstitucionalna saradnja bi se trebala ojačati za kontrolu aktivnosti vađenja ruda i minerala;

Problemi zaštite životne sredine prouzrokovane aktivnostima rudarstva se moraju smanjiti kao stvar hitnosti. Izvori finansiranja za ispravu velikog broja naslaga blizu gradova i naselja bi se trebali videti od strane relevantnih autoriteta;

Cedjenje kiselina i teških materijala iz rude olova i cinka se mora sprečiti da ne bi prouzrokovalo dalju štetu životnoj sredini;

Pokrivanje poljoprivrednog zemljišta sa industrijskim otpacima bi se trebalo smanjiti;

Rehabilitacija rudnika i eksploatisanih oblasti (kamenoloma) bi trebalo biti deo licenciranih dozvola;

Jasna strategija je potrebna za determinaciju oblasti za eksploataciju građevinskog materijala.

14 ENERGIJA

Stanje Kako ekonomski razvoj raste ovo će takođe pokrenuti povećanu potražnju za energijom i skorašnji energetski indikatori (MER, 2010) već ukazju na ovo. Primarni izvori su iz olova, proizvodi goriva (gas, dizel, benzinsko ulje, kerozin i tečni gas LPG), drvo za ogrev, hidro energija i solarna energija. Pregled trendova u snabdevanju energijom je prikazan niže. Podaci ikazuju da u poređenju sa 2008, u 2009 bilo je rasta u proizvodima primarne energije za oko 11%. Tabela 13: Primarni izvori energije (ekvivalentno kilotoni)11

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Olovo 1 293 1,289 1 231 1 226.1 1 251.3 1 421.18 1 590.81

Naftni proizvodi 540.3 455 576 595.26 518.93 469.75 519.79

Biomasa 172.7 173.86 175.03 176.21 177.40 178.59 180.72

Električna energija 19.89 35.47 42.44 Hidro energija 5.9 12.14 11.99 10.90 10.14 8.18 12.86

Solarna energija 0.16 0.18 0.19 0.26 0.29 0.56 0.58

Bio goriva 0.24 0.11 Ukupno 2 012.06 1 930.18 1 994.21 2 008.74 1 977.94 2 113.97 2 347.33

11 Izveštaj MER o balansu energije


Slika 3: Količina energije raspoloživa za primarne izvore12

U poređenju sa 2008, u 2009. korišćenje uglja je poraslo za 12%. Uvoz ulja je takođe porastao. Energija koja je proizvedena iz električnih centrala je porasla za 9%, dok je električna energija proizvedena iz hidro elektrana veća za 57%13. Bazirajući se na podatke iz MER (upoređujući 2008. i 2009.), korišćenje energije je povećano za 4%. Tabela 14. pokazuje potrošnju energije tokom 2003-2009. i postoji opšti porast u svim resursima.

Tabla 14: Pregled potrošnje svih energetskih izvora (ekvivalentno kilotoni)14

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Ugalj 107.20 109.38 111.60 113.89 116.22 118.59 116.76

Petroleumski proizvodi 409.84 357.91 442.09 451.35 415.56 486.34 503.60

Biomasa 389.05 387.10 403.97 410.47 421.07 418.41 428.56

Bio goriva 0.24 0.11

Električna energija 240.01 298.95 342.42 345.01 336.36 336.52 368.32

Solarna energija 0.22 0.23 0.25 0.27 0.29 0.31 0.322

Grejanje 7.87 7.85 8.77 9.05 8.00 8.68 8.86

Ukupno 1 154.18 1 161.43 1 309.10 1 330.04 1 297.50 1 369.09 1 426.53

Od ukupne potrošnje energije, 46% je od strane domaćinstava i 26% od poljoprivrede. Ostali sektori su prikazani na Slici 4.

12 Izveštaj MER o balansu energije 13Izveštaj MER o balansu energije 14 Izveštaj MER o balansu energije

0 . 00

500 . 00

1000 . 00

1500 . 00

2000.00

2500 . 00

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Bio-goriva Solarna energija Električna energija Biomasa Goriva Ugalj

0 % 10% 20 % 30 % 40 % 50 % 60 % 70 % 80% 90%

100 %

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009


Slika 4: Potrošnja energije po sektorima (2003-2005)15

Emisije (SO2 CO2, NOx i čestice) koje rezultiraju iz sagorevanja goriva imaju veliki uticaj na životnu sredinu. Analize emisija iz električnih centrala Kosovo A i Kosovo B tokom 200916 pokazuju porast u poređenju sa 2008. od 11% za CO2 i oko 55% za SO2.

Table 15: Emisije A (TC) i B (TC)

Emisija Jedinica TC A TC B Ukupno

Čestice ktone 10.78 5.97 16.76

SO2 ktone 6.75 13.47 20.22

NOx ktone 6.24 14.52 20.76

CO2 ktone 2 364.25 4 689.62 7 053.87

Slika 5: Ukupne emisije iz električnih centrala

Upotreba derivata nafte takođe prouzrokuje veliko zagađenje životne sredine. Za svaki litar sagorelog benzina prosečno je proizvedeno 100g CO, 20g VOC, 30g NOx i 2.5kg CO2

17 i tokom 2009.

15 MER dokumenti o balansiranju energije 16 Osnovni podaci o emisijama iz kosovkih električnih centrala su uzeti iz KEK-a 17 Zagađenje vazduha. KEK strana 127

0.00

200 . 00

400.00

600.00

800 . 00

1000 . 00

1200 . 00

1400 . 00

1600 . 00

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Transport Poljoprivreda Usluge Domaćinstva Industrija

0 % 10 % 20 % 30 % 40 % 50% 60% 70 % 80 % 90 %

100%

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

1

10

100

1 000

10 000

Čestice SO2 NOx CO2

2007

2008

2009

ktone


zabeleženo je da je oko 336 532 190 litara goriva iskorišćeno rezultirajući u emisijama kao što je prikazano u Tabeli 16. Tabla 17 pokazuje ukupnu emisiju iz električnih centrala i vozila godišnje. Tabla 16: Emisije iz naftnih derivate iz vozila

Iz 1 litra goriva (g)

Od 1vozila /god. (kg)

Ukupno (ktonne)

CO 100 100 33.65

VOC 20 20 6.73

NOx (NO i NO2) 30 30 10.10

CO2 2500 2500 841.33

Izvor: MEM dokumenti o balansiranju energije i zagađenje vazduha

Tabla 17: Emisije iz električnih centrala i vozila (ktone/godišnje)

Električne centrale Vozila Ukupno

zagađenje CO 32.16 33.65

VOC 6.43 6.73

NOx (NO i NO2) 14.52 10.10 33.48

CO2 7 053.87 841.33 9 128.13

SO2 20.22 17.12

Čestice 16.76 19.34

Ciljevi

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva u skaldu sa EU acquis;

Promovisanje čistije tehnologije za proizvodnju električne energije iz fosilnih izvora;.

Proizvodnja energije u saglasnosti sa zahtevima domaće potrošnje;

Podsticanje proizvodnje energije iz alternativnih izvora;

Povećavanje nivoa efikasnosti u proizvodnji energije i potrošnje.

Prioriteti

Izrada i implementacija neophodnog zakonodavstva;

Rehabilitacija zagađenih površina zemlje u oblasti KEK-a;

Aktivnosti i mere za izgradnju kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije;

Korišćenje lignita, u saglasnosti sa svim zahtevima za zaštitu životne sredine (npr. izgradnja novih električnih centrala sa čistijim tehnologijama);

Stvaranje uslova za kombinovanu proizvodnju energije;

Razvijanje ekonomskih instrumenata za stimulisanje čuvanja energije i mere efikasnosti;

Smanjenje potrošnje energije za jedinicu po godini;

Javna svest o efikasnosti energije (o proizvodnji i korišćenju).


15. INDUSTRIJA

Stanje Negativni uticaj industrije na životnu sredinu na Kosovu je uglavnom prouzrokovano neprekidnim korišćenjem zastarele tehnologije sa niskom energetskom efikašnošću, iracionalna upotreba resursa i proizvodnja velike količine otpada. Postoji više od 200 industrijskih postrojenja, od kojih je izvestan deo privatizovan i ne radi ili, je operativan ali do ograničene mere. Ključni problemi životne sredine koji su vezane za industriju su vazduh, voda, zemljište, zagađenje zemljišta, industrijski i urbanistički otpatci i proizvodnja opasnih materijala. Emisije u atmosferi mnogih zagađivača prevazilazi poznate međunarodne standarde. Ovo je posebno slučaj u regionima Prištine i Mitrovice od KEK-a i rudnika Trepče. Ipak, oni nisu jedini uzrok i izvor zagađivanja vazduha. Postoje sistemi centralnog grejanja, industrija hrane, hemijska industrija, kamenolom kao i operacije vezane za lomljenje i odvajanje krečnjaka, peska i šljunka, i fabrike cementa i asfalta. Još jedan problem je nedostatak industrijske FPOV i netretiranje otpadnih voda i voda sakupljena od oluja sa operativnih površina kao što su bare, odvajanje ulja-vode, i septičke jame. Pored toga, postoji ograničen tretman čvrstog otpada, niska efikasnost elektrostatičnih čestica i nedostatak desumporizacije i opreme za neštene katalizatore. Površina zemlje pored rudnika je degrdairana i samo je mali deo do sada rehabilitovan. Pošto Kosovo teži ka Evropskim integracijama, obavezna je da harmonizuje zakonodavstvo sa EU acquis, da bi ispunilo standarde životne sredine i da bi takođe bilo u saglasnosti sa mehanizmima dobrog upravljanja životnom sredinom. Jedno glavno pitanje je da li je harmonizacija sa acquis životne sredine i strukturnim reformama kao što je institucionalno aranžiranje, dovojno za pravo poboljšanje stanja životne sredine. Industrije, koje svojim aktivnostima mogu prouzrokovati emisije koje zagađuju vazduh, vodu i zemljište su obavezne da uzmu integrisanu dozvolu u saglasnosti sa Zakonom o IPPC. Za nove prostore ovo se mora izvršiti pre izgradnje ili pre početka rada fabrike. Za postojeće prostore zahteva se za izmenu ili rekonstrukciju naselja. Integrisani uslovi su definisani za zaštitu životne sredine sprečavanjem i/ili eliminisanjem zagađenja sa izvora i obezbeđivanje upravljanje prirodnim resursima. To uključuje kontrolu zagađenja i stvaranje održivog balansa između ljudskih aktivnosti i društveno ekonomskog razvoja. To uključuje racionalnu upotrebu prirodnih resusra promovisanjem regenerativnih kapaciteta do maksimuma.

Ciljevi industrijskog sektora Ključni cilj je poboljšati ekološku performansu indistrijskih jedinica osiguravajući da oni pripremaju, razvijaju i sprovode Sistem upravljanja životnom srdeinom (EMS) za njihovo posebno postrojenje. Drugi ciljevi su :

Kompletiranje zakonodavstva u skladu sa EU acquis;

Stavaranje olakšavajućih radi ispunjenja standarda životne sredine;

Podsticanje poboljšanja i unapređene tehnologije primenom ‘najboljih praksi’ o upravljanju životnom sredinom.

Prioriteti

Izrada i sprovođenje zakonodavstva;

Institucionalna podrška projekata baziranih na čiste tehnologije i obnovljive resurse;


Određivanje mehanizama za upravljanje za efektivnu implementaciju Zakona o IPPC;

Adresiranje pitanja životne sredine koja su nasleđena iz procesa privatizacije.

16. TRANSPORT

Stanje Danas Kosovo ima relativno veliku putnu mrežu. U poslednjim godinama stanje putne infrastrukture je značajno poboljšano sa izgradnjom novih puteva i poboljšanim upravljanjem postojećih struktura. Ipak ne može se reći da infrastruktura ispunjava EU standarde. Opšta dužina putne mreže je oko 1 700km sa autostradama, glavnim ulicama sa dve trake i sekundarnim (regionalnim) putevima. Ukupan broj registrovanih vozila od 2000. do 2006. je 332 378, i ovaj broj raste. Putnički prevoz je smatran kao glavni zagađivač na Kosovu, posebno u većim gradovima. Emisije iz vozila su SO2, CO, NOx i čestice. Zagaćenje sumporom predstavlja poseban problem usled slabog kvaliteta dizel goriva sa visokim sadržajem sulfata. Kako je broj vozila porastao, tako je i zagađenje vazduha postala glavna briga za kreatore politika. Kosovska železnica funksionišu u ukupnoj dužini od 333.451 km otvorene železniče linije, 105.784 km na stanicama i 103.4 km industrijske linije. Situacija železničke infrastructure je pogoršana usled nedostataka održavanja i investicije. Broj putnika u železnici i transport robe je značajno opao u toku poslednje decade. Vazdušni prevoz je smešten na Međunarodnom Aerodromu Prištine ‘Adem Jašari’ (civilni i vojni letovi) i Aerodromu u Đakovici (vojni letovi). Međunarodni letovi su veoma brzo povećani u poslednje godine. Ciljevi Glavni cilj je dizajnirati, razviti, i stvoriti bezbedan i održivi prevozni sistem za građane, biznise, posetioce i životnu sredinu uopšte.

Prioriteti Koordinirani masivni prevozni sistem uključujući putni, železnički i vazdušni prevoz sa javnim blagodetima, PPP i PSP;

Redukcija zagađivanja u vazduhu prouzrokovano putničkim saobaćajem i sprovođenjem standarda kvaliteta goriva i promovisanjem katalitičkog konvertora vozila;

Osiguravanje da je uvoz starih vozila zabranjen radi ‘ispunjenja svrhe’;

Podsticanje većih usluga isporučenih putem neputničkog transporta;

Poboljšanje i investiranje među gradove i trans granične železničke sisteme, korišćenje najnovije tehnologije za zaštitu životne sredine (elektrifikacija, biodegradcijski građevinski materijali, dizajni efikasne energije);

Promovisanje korišćenja prirodnog gasa i ostalih alternativnih gasova, kao i hibridna vozila;

Nacionalna i urbana putna mreža poboljšana za povećani saobraćaj;

Dograđivanje javnog transporta i dekompozicija zastarelih vozila javnog transporta;

Sprovođenje mera za zaštitu od buke i vibracije za vozni saobraćaj u urbanim i skrivenim gradskim područjima;

Veće urbanističko planiranje za pešačke zone i specijalne biciklističke staze.


. TURIZAM

Status Kao što je pomenuto pod ‘biodiverziteta’, Kosovo je bogato florom i faunom, šumama i biljnim vegetacijama, lepim pejzažima, tečnim rekama i brojnim jezerima. Ovi prirodni uslovi su povoljni za razvoj raznih vrsta turističkih aktvnosti kao što su sportovi(zimski i letnji), zdrave banje, lov, ruralni turizam, opšti odmori, rekreacijski praznični odmori i planinarenje. Ove razne vrste održivog turizma i ekoturizma predstavljaju idealni okvir za budući razvoj. Eko turizam i agro turizam posebno uključuju sve turističke vrste i pružaju mogućnosti za buduće generacije kroz godinu i sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Ipak, iako postoji potencijal, i dalje je u početnim fazama. Razvoj turizma će takođe rezultirati sa povećanim brojem posetioca u zaštićenim zonama i prirodnim spomenicima. Nažalost, kapaciteti nisu postigli zadovoljavajući nivo trenutno da bi učinili ovo održivim. Takođe postoji veća potreba za podršku literature o turizmu kao što su brošure, mape i turistički vodiči. Planinski turizam ima veliki potencijal sa sportom zimi i praznične šetnje leti. Regije albanski Alpi i Šar planina obe imaju odlične mogućnosti za razvijanje ovih vrsta aktivnosti. Njihova prirodna lepota sa beskrajnim netaknutim pejzažima imaju veliki šarm, sa vrhovima koji dostižu preko 2 600m i sa retkom prirodnom florom i faunom. Zdravstveni turizam je još jedna aktivnost koja ima potrebe za razvijanje. Postoje termalne banje u Peći, Klokotu i Banjskoj. Ostali izvori su spremni za dalji razvoj. Takođe postoje prirodne atrakcije kao kanjon Miruša i vodopadi, Rugovska klisura i kanjon, izvor Belog Drima, račvanje Nerodimlje, Mermerna pećina u Gadimlje, Pećina u Radavc, Petreštica, Panorc i Bresalci samo da pomenemo neke, obogacuju turisticku ponudu na Kosovu . Tabla 18: Turistička mesta na Kosovu (2000-2006)

Go

din

a

ho

tel/

mo

tel

sa

res

tora

no

m

Ho

tel/m

ote

l

be

z r

es

tora

na

Ho

tels

/ka

mp

o

vi

u

pla

nin

am

a

k

am

po

va

nje

i

au

to

sto

po

vip

s

Me

sta

za

kra

tak

bo

rav

ak

Re

sto

ran

i

No

ćn

i

klu

bo

vi/b

aro

v

i

Ka

nti

ne

i

ku

hin

je

Brz

a h

ran

a

rezu

lta

t

Tu

ris

tič

ke

ag

en

cije

ag

en

cie

s

63

30

Uk

up

no

2000 95 36 11 3 153 1751 152 226 82 195 2704

2001 132 53 16 7 241 2226 223 287 218 214 3617

2002 202 74 22 23 347 2459 382 342 848 346 5045

2003 122 16 18 2 150 1121 75 168 342 183 2197

2004 190 41 28 8 181 1669 148 235 522 263 3285 2005 250 53 32 13 413 2238 503 338 886 376 5102 2006 284 64 26 8 217 2078 831 334 951 348 5141

Izvor: Agencija za registraciju biznisa pri Ministarstvu za trgovinu i industriju

Ipak, jedino ako nije na odgovarajući način menadžiran i regulisan, turistički razvoj može voditi ka negativnim uticajima na životnu sredinu. Stvarna atrakcija za turiste je često oštećena pružajući dalje investicije niske vrednosti. Ali pozitivna strana jeste da prihod i ekonomski instrumenti se mogu biti meta da bi podržali aktivnosti zaštite prirode i životne sredine, izgrađujući adekvatnu infrastrukturu kao i podržavajući nadgledanje naučnih istraživanja. Ciljevi


Sektor je karakteriše nedostatak strategije o turizmu, turističkim postrojenjima izgrađenim ne poštujući procedure životne sredine i dalje nepotpunom infrastrukturom za podršku turizma. Ciljevi bi trebali biti sledeći:

Kompletiranje i harmonizacija zakonodavstva o turizmu sa EU acquis;

Razvijanje strategije o turizmu poštujući uslove životne sredine;

Razvoj turističkog sektora;

Izgradnja kapaciteta i obrazovanje u vezi uticaja na turizam životne sredine. Prioriteti

Razvijanje i sprovođenje zakonodavstva;

Strategija turizma koordinirana takođe sa vazduhom, vodom i zaštitnim merama zemljišta za zaštitu životne sredine;

Javna svest i promocija, uspostavljanje kampanje za promosiju lepote i jedinstvene prirodne i kulturne baštine Kosova;

Ekonomski instrumenti za unapređenje turističke infrastrukture zaviseći od usaglašenosti sa početnim OUŽS procesima dozvole;

Podrška inicijativama eko i agro-turizma iz privatnog sektora;

Sakupljanje eko-poreza sa graničnih prelaza (npr. kao za Crnu Goru) posvećenim za upravljanje zaštićenim zonama, šumarstvom i rekama, i za održivo planiranje životne sredine ubuduće.


POGLAVLJE III

Ovo zadnje poglavlje sa odnosi na pitanja politike životne sredine i posebno na obrazovanje o životnoj sredini, javnoj svesti, istraživanju & razvoju kao i uspostavljanju ekonomskih instrumenata. Ono zatim naglašava prioritetne sektore gde se ovi ekonomski instrumenti mogu primeniti. Ponovo, svi ovi ciljevi i prioriteti biće dalje razvijeni u Akcionom planu (2013-2017).

1. OBRAZOVANJE O ŽIVOTNOJ SREDINI Stanje Planovi i programi za obrazovanje o životnoj sredini su izgrađeni nekoliko godina ranije. Zasada, standardni nastavni plan koji pokriva sve nivoe obrazovanja je u fazi pripremanja. Ovo predviđa uključivanje pitanja životne sredine i održivi razvoj kao ekstra–nastavni plan (ili neobavezni predmeti). Istovremeno, ‘Zeleni paket’ je u fazi implementacije gde se početno održala obuka osoblja na celom Kosovu. Ipak, dosta je malo obrazovanja niti obuke za podizanje svesti za posebne specijalizovane zainteresovane grupe kao što su farmeri, korisnici i domaćinstava. Nažalost, obrazovni programi nisu dovoljni sami po sebi za upravljanje problemima u životnoj sredini na sisitematski način i shodno modernim kritičnim konceptima. Ekološke NVO imaju pretežno ograničeni uticaj usled nedostatka iskustva i finansijskih resusra. Pored toga, mediji ne obraćaju adekvatnu pažnju na ekološka pitanja i retko prate kjlučna pitanja koja su od javne važnosti. Često se ekonomskim problemima pristupa na senzacionalan način i data informacija o debati na radiju ili televiziji je neadekvatna.

Ciljevi

Integraciju ekoloških pitanja u nastavnom planu na svim obrazovinim nivoima. Izabrane lekcije sa sadržajem vezanim za ekološka pitanja bi se trebale podržati;

Institucionalna i finansijska podrška u cilju podizanja javne svesti, uključujući širenje informacije i obrazovanje vezano za ekološka pitanja.

Prioriteti Oni se mogu navesti kao sledeći:

Uključivanje ekoloških pitanja i održivo razvijanje u nastavni plan;

Porast u među-ministarskoj saradnji za zajedničke ekološke programe;

Podrška ekološkim NVO u pogledu obrazovanja i podizanja javne svesti za ekološka pitanja;

Stvaranje uslova za opšte medijsko pokrivanje vezano za ekološke spektre od nacionalne važnosti.

Više obrazovnih programa i kampanje o javnoj svesti su neodložno potrebne. Populacija na Kosovu je mlada koja bi potpomogla potrebne promene ponašanja. Zemlja se suočava sa raznim socio-ekonomskim izazovima iako se obrazovne institucije i dalje uspostavljaju unutar održivih struktura, ekološko obrazovanje se i dalje tretira kao sekundarno pitanje.


1. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ (I&R) Stanje

Trenutno, Kosovo nema niakakvih institucija koje se bave isključivo sa naučnim problemima unutar ekološke zaštite. Postoji nedostatak naučnih institucija, I&R projekti, kao i nedostatak specijalizovanog naučnog kadra koje je posvećeno životnoj sredini. Ograničeno ekološko istraživanje koje je obavljeno u posle ratnom periodu je uglavnom izvršeno na individualnim osnovama i često nije bilo vezano za potrebe zaštite životne sredine. Danas, neidentifikovani politički status Kosova je takođe sprečio bilo koje uključivanje od strane naučnih zajednica u međunarodnim konvencijama i projektima istraživanja.

Ciljevi

Dalji razvoj ‘centara moći ’ za jačanje institucionalnih i ljudskih kapacitetat koji se bave ekološkim istraživanjem;

Povećana saradnja između naučnih institucija i ekonomskih sektora (JPP i UPS) na Kosovu;

Dodatna saradnja naučnih institucija sa međunarodnim institucijama, posebno za projekte naučnog istraživanja.

Uspostavljanje specijalizovanih naučno institucionalnih kapaciteta;

Finansijska podrška za naučne institucije i posebno njihov razvoj osoblja;

Određivanje naučne istrage za transfer čistijih tehnologija i eksploataciju novih, energetskih izvora pogodnih za životnu sredinu.

2. EKONOMSKI INSTRUMENTI Stanje Do danas, ekonomski instrumenti za efikasnu zaštitu životne sredine nisu uspostavljeni na Kosovu. Drugim rečima, nema nikakvih finansijskih mehanizama npr. nikakvih sigurnih izvora finansijskih sredstava, za sprovođenje mera za zaštitu životne sredine koji su smatrani kao prioritet za zemlju. Pored toga, usled ograničenog nadgledanja zagađivača, biće teško primeniti princip ‘zagađivač plaća ‘ za kratko vreme. Dodatne prepreke su neobučeni nivo administracije koji bi trebao biti u mogućnosti da primeni i nadgleda implementaciju ekonomskih instrumenata. Eko svest preduzeća (poslovne zajednice) i opšte populacije je i dalje slaba. Politika EU-a jasno definiše primenjivanje ekonomskih instrumenata kao najbolji način za ekonomsku i ekološku integraciju. Ipak, trenutno na Kosovu pravni okvir ne podstiče značajno ekonomske subjekete da obrate posebnu pažnju na životnu sredinu, posebno u primenjivanju čistijih tehnologija ili za bolju kontrolu postojeće tehnologije. Ciljevi

Smanjenje emisija putem dodatnih finansijskih isplata;

Stvaranje fondova za projekte zaštite životne sredine i za rehabilitaciju ekološke štete;

Primena principa ‘zagađivač plaća’ i ‘korisnik plaća’;

Promena ponašanja proizvođača i korisnika.


Prioriteti

Uspostavljanje Fonda za zaštitu životne sredine (‘Eko-fond) kao što je dato u Zakonu o zaštiti životne sredine;

Razviti indikatore za uspešnu implementaciju ekonomskih instrumenata;

Procena mogućih efekata politike pakovanja, posebno kalkulacija troška za smanjenje zagađenja u svakom sektoru, sa njihovim posledicama (trošak/beneficije) i pravo;

Konsultacije sa javnošću sa ciljem da bi podigli svest o životnoj sredini i informisali biznise i industrije o beneficijama predstavljanja ovih ekonomskih instrumenata.

3. EKONOMSKI INSTRUMENTI U PRIORITARNIM SEKTORIMA 3.1. Energija Sektor energije je karakteriše proizvodnja otpada, emisija zagađivča i korišćenje neobnovljivih goriva i resursa.

Glavni prioriteti za Eko fond su:

Ko-finansiranje projekata za povećavanje efikasnosti energije postojećih zgrada;

Smanjenje opštih troškova za one koji poboljšavaju efeikasnost energije putem njihovih sopstvenih investicija;

Stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije;

Subvenciranje korišćenja prirodnog gasa i ‘zelenih goriva;

Primenjivanje dodatnih taksa korišćenje fosilnih goriva štetnih za životnu sredinu;

Jasna diferencijacija cena goriva za energiju;

Diferencijacija poreznih cena za goriva shodno emisijama CO2;

Inicijativa za aparate u domaćinstvu sa visokom energetskom efikasnošću. 3.2 Čvrsti otpaci Sektor čvrstog otpada karakteriše visoka proizvodnja domaćeg otpada, prekomerna upotreba ambalaža, nesakupljanje, netretiranje i bez ponovne upotrebe otpadnih materijala, ilegalno deponiranje i otpadna postrojenja koja imaju potrebe za dogradnju.

Implementacija Eko fonda bi imala dramatični uticaj na upravljanje čvrstim otpadom na Kosovu. Glavni prioriteti su:

Podizanje javne svesti o zaštiti životne sredine i upravljanje otpadom;

Podržavanje novih tehnologija za ponovnu upotrebu i reciklovanje čvrstog otpada;

Osiguravanje inicijativa za domaćinstva i industriju za smanjenje proizvodnje otpata na izvoru;

Podržavanje preduzeća za razvijanje inovativne ambalaže i tehnlogija skladištenja;

Uvođenje taksi na korišćenje plastičnih materijala (npr. nedeponovane flaše, kese);

Inicijative za rehabilitaciju mesta zagađenim otpadom (npr. Smanjenje taksi za troškove);

Izgradnja lokalnih postrojenja i instalacija za tretiranje otpada, uključivanje spaljivanje opasnih otpadnih materijala;

Inicijative za isplate bez odlaganja od strane domaćinstava i industrije za njihove usluge sakupljanja otpada.


3.3Transport Glavni prioriteti Eko fonda su:

Subvencije za železnice (transport putnika i tereta);

Subvencije za javni prevoz, posebno u gradovima, i podržavanje nekorišćenje ličnih vozila;

Diferencijacija u poreznim cenama uključujući stope graničnog i posrednog poreza pri uvozu motornih vozila (lični i komercijalnii), uzimajući u obzir amortizaciju, troškove za gorivo, hibride, da li su ili ne snabdeveni sa katalizovanim sistemom izduvnog gasa;

Povećavanje poreza za korišćenje motornih vozila;

Povećavanje taksi za goriva koja sadrže viskoi procenat sumpora i sadržaj olova;

Postavljanje taksi za zastarela vozila i otpadne gume u saglasnosti sa EU acquis. 3.4.Industrija Uticaj industrije kao rezultat korišćenja životne sredine, zagađujuće emisije u vazduhu, vodi i zemljištu i proizvodnja otpada, biće menadžirani putem ‘postavljenih’ mera. Glavni prioriteti Eko fonda su:

Razvijanje održivih kredita za industrije usredsređene na tehnološke promene (u pogledu procesa, čuvanje energije, novi proizvodi, redukcija otpada, korišćenje recikliranih proizvoda, koji smanjuju njihov uticaj na životnu sredinu;

Oslobađanje od granica i akciza za uvoz opreme koja direktno ili indirektno doprinosi smanjenju ekološkog pritiska;

Aplikacija olakšavajućih mera pri isporučivanju proizvoda koji su pogodni za životnu sredinu;

Smanje poreza (npr. PDV) pri finansiranju projekata za zaštitu životne sredine;

Smanjenje taksi za licencirane zagađivače (npr. otpadne vode, emisije u vazduhu, tretiranje čvrstih otpada) na ekvivalentnu količinu koju zagađivač troši za rešavanje ovih problema;

Povećavanje postojećih taksi i primenjivanje dodatnih taksi za ove proizvode koji vrše pritisak, ili opterećuju životnu sredinu;

Povećanje taksi za industrijske i opasne otpade;

Primenjivanje rigoroznih kazni za one koji ne poštuju zakon.

3.5. Turizam Glavne opcije razvijanja koje se očekuju na Kosovu u budućnosti uključuju seoski, zimski i planisnki turizam. Glavni prioriteti za Eko fond su:

Stimulisnje izgradnje hotela i povećavanje kapaciteta smešataja koji koristi tehnologije efikasnosti energije npr. solarni kolektori;

Postavljanje planiranih uslova za hotele i smeštaj za rešenja infrastruktura koje su pogodne za životnu sredinu;

Obezbeđivanje podesnih kredita za investicije u infrastrukture koje podržavaju turizam ali sa smanjenim uticajem na životnu sredinu;

Podržavanje poboljšanih usluga npr. tretiranje otpadne vode, odlaganje čvrstog otpada;

Sakupljanje eko taksi na graničnim prelazima (npr. kao za Crnu Goru) posvećenih za upravljanje zaštićenim zonama, šumarstvom i rekama, i za održivo ekološko planiranje ubuduće.

3.6. Poljoprivreda Realna opcija za održivi razvoj na Kosovu jeste promovisnje organske poljoprivrede i razvijanje proizvoda vođenih tržišnom dodatnom vrednošću. Sa datim neidentifikovanim smerom, opšti (nizak) nivo poljoprivredne proizvodnje, korišćenje veštačkih hemikalija (podatak o veštačkom đubrivu do 7


puta manji nego prosečno u EU), važno je istraživati buduće ekonomske instrumente koji bi doneli bolje rezultate. Glavni prioriteti za Eko fond su:

Obezbeđivanje zajma i kreditnih sredstava za podržavanje organske proizvodnje, obrada i proizvodnja hrane. Ovo će uključiti asistiranje farmera da ispune EU acquis i međunarodne standarde za certifikaciju i kontrolu kvaliteta njihovih proizvoda;

Snabdevanje inicijativama za uvoz poljoprivrednih podatak za eko –poljoprivredu i za isporuku prehrambenih namirnica proizvedenih na eco-prihvatljiv način;

Subvencije za proizvode koji podržavaju biodiverzitet unutar poljoprivrednog sistema ali koji ne može biti ekološki izvodljiv u kratkom roku (npr. proizvodnja retkih vrsta i odgovarajućih proizvoda povrća i/ili životinjskih proizvoda).

ANEKS 1. OKVIR ‘DPSIR’

ZA BIODIVERZITET, VAZDUH, VODU I ZEMLJIŠTE

Sektor

Pokretači

Pritisci Stanje Uticaj

Biodiverzitet

Populacija

Poljoprivreda

Šumarstvo

Električne centrale

Industrija

Kamenolomi

Povećan broj populacije

Povećani zahtev za hranu i ishranu

Intenzifikacija poljoprivrede

Korišćenje veštačkog đubriva

Korišćenje pesticida

Porast potražnje za drvetom

Navodnjavanje poljoprivredne zemlje

Emisija zagađivača (prašina, pepeo)

Povećani broj kamenoloma

Nedostatak detaljnog inventara za biodiverzitet

1 800 vrsta flore klasifikovano u 139 cartsva, 63 roda, 35 redova i 20 klasa.

može biti preko 2 500 vrsta

200 endemskih, endemskih relikta i podendemskih vrsta

250 vrsta divljih kičmenjaka (mala studija o bezkičmenjacima)

Najbogatija područja sa faunom su Šar planine i Prokletije

Gubitak biodiverziteta

gubitak/istrebljivanje prirodnih resursa

gubitak/istrebljivanje pejzaža

uništenje i oštećenje biodiverziteta

gubitak kvaliteta zemlje

nacrt Strategije i akcioni plan za biodiverzitet 2013-2017.

povećana oblast zaštićenih zona

popis i GIS prezentacija vrsta, staništai zaštićenih krajeva

pripremanje Crvene knjige za floru i faunu

zaštićene endemske vrste biljaka i životinja

zaštićen genskih bazena flore i faune

razviti nacionalne indikatore za biodiverzitet

nastaviti sa uspostavljanjem Nacionalnog parka Šar planina kao rezerve biosfere unutar programa UNESCO

zaštita Šar i planina Prokletije kao utočište za divlji životinjski svet

nove pošumljene zone

Izmena i dopuna KSZŽS (2013-2022)

56

Sektor

Pokretači

Pritisci stanje Uticaj

Reakcije

Vazduh Populacija

Transport


Industrija

povećan broj populacije

povećana gustina populacije

povećan broj vozila

emisija zagađivača (prašina, pepeo)

zagađenje vazduha u urbanim zonama izmereno u raznim žarišnim mestima (Rilindja, Mitrovica)

nekompletirani i integrisani sistem nadgledanja za kvaliteta vazduha

nije pitanje da li je Kosovo, ili će biti, pod uticajem klimatske promene

Kosovo nije deo UNFCCC i Protokola pošto nije član UN –a

Kvalitet vazduha je ndgledan od strane vladainih institucija i nekih privatnih ekonomskih operatora

samo paratemtri SO2, PM10, NOx, CO i O3 se nadgledaju

gubitak životnog kvaliteta

zaraze i zagađenja

ekološko oštećenje

slab kvalitet poljoprivrednih proizvoda

šteta kulturnoj i prirodninoj baštiti

dalje kompletiranje zakonodavstva shodno potrebama države I zahteva EU acquis

poboljšani mehanizmi sprovođenja

integrisana dozvola za veće zagađivače

podignuta svest (javnosti i kompanija)

korišćenje kvalitetnijih goriva

poboljšan i unapređen prevozni sistem

smanjena emisija iz industrijskih i energetskih proizvoda

http://www.nature.org.ua/nr98/englv/health/6_3.htm


57

Sektor

Pokretači


Reakcija

Voda Populacija


Industrija

Poljoprivreda

Šumarstvo

Transport



emisija zagađivača (prašina, pepeo)

povećan zahetv za hranu i ishranu

intensifikacija poljoprivrede

povećano korišćenje agro-hemikalija (veštačkog đubriva, pesticida)

povećan broj kola

usluge za vodu i kanalizaciju iz 7 regionalnih kompanija

nedostatak infrastrukture za sakupljanje i tretiranje otpadne vode

nedostatak infrastrukture za snabdevanje pitkom vodom

nedovoljno snabdevanje pitkom vodom

nedovoljne službe za kanalizaciju i otpadne vode

zagađivanje površinskih i podzemnih voda

zagađenje pijaće/vod iz slavine

nizak kvalitet pijaće vode koji vodi propratnim zdravstvenim problemima

izgradnja postrojenja za tretiranje otpadne i pijaće vode

kontrola reka/ tokova korišćenjem (bio) indikatora za obradu

implemantacija ekoloških procedura (OUŽS) posebno kada su aktivnosti planirane da se održe na vodenim površinama ili vlažnim zemljištima

snabdevanje vodom putem strategije uključujući bezbednost brana i mreže za nabdevanje vodom tako da bi beneficije bile maksimalne

uspostavljanje programa za nadgledanja kvaliteta vode

Primena međunarodnih standarda za razvijanje rečnog korita


58

Sektor

Pokretači


Reakcije

Zemljište Populacija

Poljoprivreda

Šumarstvo

Industrija


Transport

Rudarstvo



povećan zahetv za hranu i ishranu

intenzifikacija poljoprivrede

povećana upotreba agro-hemikalija (veštačka đubriva, pesticidi)

povećan broj vozila

povećan broj proizvodnje čvrstih i tečnih proizvoda

povećan broj ilegalnih građevina

erozija zemljišta i degradacija

velike količine nekontrolisanog rudničkog otpada

degradacija zemljišta

zagađenje zemljišta

promena pejzaža

erozija

poplave

zaštita poljoprivredne zemlje/zemljišta od izmene namene (top prioritet za Vladu)

uspostavljanje sistema za nadgledanja kvaliteta zemljišta

pravno praćenje za degradaciju poljoprivrednog zemljišta i oštećenje rečnog korita od eksploatacije šljunka

pripremanje zemljišnih katastra

ponovna kultivacija zemljišta i zemlje

uvo u ‘dobre poljoprivredne prakse’

Podrška organskim poljoprivrednim proizvoda

povećana javna svest o važnosti zaštite delovanja od strane civilnog društva

ANEKS 2.

ZAKNODAVSTVO O ŽIVOTNOJ SREDINI

VAŽNO ZA KOSOVSKU STRATEGIJU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

(KZŽS, 2013-2022)


60

HORIZONTALNO ZAKONODAVSTVO

Zakon o zaštiti životne sredine br. 03/L-025

Zakon strateškoj proceni životne sredine(SEA) br. 03/L-015

Zakon o oceni uticaja na životnu sredinu (OUŽS) No. 03/L-024

Administrativno uputsvo o razvoju Inspektorata o zaštiti životne sredine br.02/2004

Administrativno uputstvo o organizovanju Kosovske agencije za zaštitu životne sredine br.22/03

Administrativno uputstvo za ekološku dozvolu br.26/05

Administrativno uputstvo za licensiranje osoba i preduzeća za izradu izvešataja vezanog za procenu uticaja na životnu sredinu br.03/2004

Administrativno uputstvo za katastar i emisiju zagađivača u životnu sredinu br.2004/09 Vazduh

Zakon o zaštiti od zagađenja br. 2004/30

Administrativno uputsvo o pravilima i standardima ispuštanja stalnih izvora zagađenja u vazduhu

Nacrt administrativnog uputstva za procenu kvaliteta vazduha

Nacrt administrativnog upustva za dozvoljene norme emisija u vazduhu putem mobilnih izvora

Nacrt administrativnog uputsva o ograničenim vrednostima- normama kvaliteta vazduha

Nacrt administrativnog upustva za supstance štetne za ozonski omotač

Nacrt administrativnog upustva o kontroli isparljivih organskih jedinjenja (IOJ) emisije koje rezultiraju iz skladištenja, tovarenje i istovarivanje i prevoz nafte.

Otpad

Zakon o otpadu br. 02/-L-30

Administrativno upustvo o uslovima za određivanje lokacije i izgradnju deponija br. 01/2009

Administrativno upustvo za administraciju deponijama br. 10/07

Administrativno upustvo za kompetencije vlasnika i operatora za tretiranje otpada br. 08/07

Administrativno upustvo o ambalaži i otpadnih pakovanja, br. 09/07

Administrativno uputsvo o opasnim otpacima, br.06-03/2008, datum 27.02.2008

Nacrt administrativnog upustva o uvozu, izvozu i tranzitu otpada

Nacrt administrativnog upustva o obaveznim kaznama

Nacrt administrativnog upustva o odlaganju otpada sa javnih površina

Nacrt administrativnog upustva za administraciju licensiranja i otpada

Administrativno upustvo o upotrebi otpada iz električnih oprema i elektronike – br.39/07- MŽSPP, datum 12.07.2007

Administrativno uputsvo o medicinskom otpadu – br.05/2008, datum 27.02.2008

Administrativno uputsvo o likvidaciji medicinskih otpada i proizvoda-br. 08/25, datum 03.07.2008 Administrativno uputsvo o upotrebi otpada i ulja koji su korišćeni – br.03/07-MŽSPP, datum 20.01.2006

Administrativno uputsvo o građevisnkim i ruševinskim otpacima br.05/07-MESP, datum 20.12 2006.

Administrativno uputsvo o otpadu iz baterije i istrošenih akumulatora br.02/07-MESP, datum 20.12.2006.

Administrativno uputsvo o upotrebi zastarelih vozila i njihovih otpada br.04/07-MŽSPP , datum 20.12.2006.

Administrativno uputsvo o više-hloričnom bifenilima ili trifenilima - br.10/07-MESP, datum 26.07.2007

Voda

Zakon o vodi br. 02/L-24, Uredba UNMIK-a 2004/41

Zakon o veštačkom đubrivu 02/L-24, Uredba UNMIK-a 2003/10

Administrativno uputsvo o testiranju i jačanju minimalnih standarda kvaliteta vode br. 2/99


61

Administrativno uputsvo o sadržaju, formi, uslovima i metodi donošenja i dobijanja dozvole za vodu - br.24/05-MŽSPP , datum 11. oktobar 2005.

Administrativno upustvo o strukturi plaćanja vode – br.2006/06-MŽSPP, datum, februar 2006.

Administrativno uputstvo o sadržaju vodene infrastrukture – br.06/07-MESP, datum 08/06/2007

Administrativno upustvo o ograničenim vrednostima industrijskih voda izlivenih u vodenim telima i u javnim kanalizacijskim sistemima br.08/26, Vlade Kosova, datum 09.07.2008

Administrativno upustvo o određivanju dokaznih i legitimnih načina iz inspektorata za vodu - br.23/05-MMPH , datum 11. oktobar 2005.

Administrativno upustvo o Kriterijumu za definisanje zona zaštićenih voda i njihove zaštitne mere za vodene resurse koji su korišćeni za pitku vodu - br.13/07-MŽSPP, datum 29 oktobar 2007.

Nacrt zakona o vodama. Priroda

Zakon o zaštiti prirode Br. 03/L233 o Zastiti Prirode

Zakon Br. 04/L-086 o Nacionalnom Parku "Prokletija "

Zakon Br. 04/L-087 o Nacionalnom Parku "Shar Planini "

Zakon o Lovu 02/L-53,

Zakon o Šumama Br. 2003/3, 2004/29

Administrativno Uputstvo o sakupljanju zašsticenih divljih biljnih vrsti, u cilju prerade i trgovine Br. 08 /2011

Administrativno Uputstvo o vrstama prirodnih staništa , vrste mape prirodnih staništa , tipovi prirodnih retkih i ugroženih staništa kao i mere za oċuvanje i zaštitu tipova prirodnih staništa Br. 12/2011

Administrativno Uputstvo o uslovima održavanja , naċinu oznaċivanja i evidentiranja zaptiċenih vrsti u internaciju Br. 01/2012

Administrativno Uputstvo o sadržaju i naċinu održavanja regjistra zaštiċenih prirodnih vrednosti Br. . 07/2012

Administrativno Uputstvo o prelazima divljih životninja Br. 16/2012

Administrativno Uputstvo o proglašenju zatiċenih divljih vrsti i strogo zatiċenih Br. . 18/2012

Administrativno Uputstvo o sadrzaju , formu i naċinu izdavanja liċne karte kao i izgled uniforme nadzornika i ċuvara prirode Br. 24/2012

Administrativno Uputstvo o prekograniċnom kretanju i prekograniċnoj trgovini sa divljim zaštiċenim vrstama Br. . 26/2012

Administrativno Uputstvo o formi i naċinu izdavanja kartice i zvaniċni peċat za inspektora zaštite prirode Br. . 27/2012

Hemikalije

Zakon o hemikalijama br. 2007/02-L116 , Uredba UNMIK-a. 2008/8

Zakon o biocidnim proizvodima br. 03/L-119

Nacrt zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) Buka

Zakon o zaštiti od buke

Formatted: Caption, Space After: 0 pt, Bulleted + Level: 1+ Aligned at: 0.25" + Indent at: 0.5"

Formatted: Font: Not Bold, Font color: Auto, Albanian

Formatted: Font: Not Bold, Font color: Auto

Documents

IZMENA i DOPUNA STRATEGIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE …