FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR PREDMET: OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA IZVODI SA PREDAVANJA 2008/2009 ZAJEČAR, MAJ 2009.

2

OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOV ZA PROIZVODNJU VELIKOG BROJA RAZLIČITIH PROIZVODA, PA JE STOGA RUDARSTVO VRLO VAŽNA PRIVREDNA GRANA SVAKE ZEMLJE. MINERALNE SIROVINE SU MATERIJE KOJE SE DOBIJAJU SA POVRŠINE ILI IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJINE KORE (U PROSEKU DEBLJINA ZEMLJINE KORE JE OKO 35 km), A OD POVRŠINE ZEMLJE DO UŽaRENOG JEZGRA U PROSEKU IMA OKO 6400 KM. MESTA GDE SE NALAZE MINERALNE SIROVINE NAZIVAJU SE LEŽIŠTA. CELOKUPNA DELATNOST EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA SE MOŽE PODELITI U TRI FAZE: - ISTRAŽIVANJE - EKSPLOATACIJA I - OPLEMENJAVANJE PREMA INTeRNACIONALNOJ KLASIFIKACIJI DELATNOSTI VEZANE ZA MINERALNE SIROVINE OBUHVATAJU: - PROIZVODNJU I PRERADU UGLJA - PROIZVODNJU SIROVE NAFTE I PRIRODNOG GASA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE METALNIH SIROVINA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE NEMETALNIH PROIZVODA MINERALNE MASE OSNOVNI SASTOJCI ZEMLJINE KORE SU MINERALI. PO SVOM SASTAVU TO SU RAZLIČITA JEDINJENJA (OKSIDI, SULFIDI, KARBONATI SILIKATI I DR). U PRIRODI SE NALAZE U OBLIKU AGREGA, JEDNOG ILI VIŠE MINERALA KOJI SE NAZIVAJU STENAMA ČIJA STAROST JE RAZLIČITA. STENE SE PREMA NASTANKU DELE NA 3 OSNOVNE VRSTE: -MAGMATSKE (ERUPTIVNE) KOJE SU NASTALE HLAĐENJEM ISTOPLJENE MASE IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJE -SEDIMENTNE (TALOŽNE) KOJE SU NASTALE NANOŠENJEM VETRA I VODE I TALOŽENJEM -METAMORFNE KOJE SU NASTALE PREOBRAŽAVANJEM MAGMATSKIH I SEDIMENTNIH STENA.

3

RUDE RUDOM SE NAZIVA MINERALNA MASA IZ KOJE SE NA DATOM NIVOU RAZVOJA TEHNOLOGIJE UZ EKONOMSKI PRIHVATLJIVE USLOVE MOŽE DOBITI JEDAN ILI VIŠE PROIZVODA (NA PRIMER IZ RUDE BAKRA DOBIJA SE PORED BAKRA I ZLATO SREBRO... RUDNO LEŽIŠTE MESTO U KOME SE NALAZI ODREĐENA MINERALNA NAZIVA SE RUDNO LEŽIŠTE KOJA MOGU BITI U OBLIKU: SLOJEVA, GNEZDA, SOČIVA ILI DRUGIH NEPRAVILNIH OBLIKA. MATERIJAL KOJI SE OTKOPA IZ RUDNOG LEŽIŠTA NAZIVA SE ISKOP A ISTI SAČINJAVAJU: - KORISNI SASTOJCI-RUDA - NEKORISNI SASTOJCI-JALOVINA - ŠTETNI SASTOJCI PREMA KOLIČINI KORISNIH SASTOJAKA RUDE SE DELE NA: - BOGATE - SREDNJE BOGATE - SIROMAŠNE MADA OVI KRITERIJUMI NISU ISTI ZA SVE VRSTE MINERALNIH SIROVINA. NA PRIMER RUDA KOJA IMA ISPOD 30% GVOŽĐA SMATRA SE SIROMAŠNOM DOK RUDA BAKRA SA 2 % JE BOGATA. RASPROSTRANJENOST HEMISKIH ELEMENATA U ZEMLJINOJ KORI (SEM UGLJA, NAFTE I GASA): 1-KISEONIK 46,6 % 2-SILICIJUM 27,7 % OVA TRI ELEMENTA ČINE 80%SVIH ELEMENATA 3-ALUMINIJUM 8,1 % -GVOŽĐE 5,0 % -KALCIJUM 3,6 % . . . 19- ZLATO 0,000 0001% REZERVE MINERALNIH SIROVINA SE ODREĐUJU: - PREMA KOLIČINI I - MESTU GDE SE MIN. SIROVINA NALAZI. POSTOJI MEĐUNARODNA PODELA MINERALNIH SIROVINA I PREMA STEPENU ISTRAŽENOSTI LEŽIŠTA. OSNOVNA MERILA ZA BILASNOST REZERVI SU. - KOLIČINA MIN SIROVINA - TEHNO-EKONOMSKI USLOVI EKSPLOATACIJE - TRANSPORT - CENA.

4

TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOVNA BAZA ZA RAZVOJ VELIKOG BROJA INDUSTRIJSKIH GRANA: - ENERGETIKE - CRNE I OBOJENE METALURGIJE - INDUSTRIJE NEMETALA - GRAĐEVINARSTVO - HEMIJSKA INDUSTRIJA PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA OSNOVNOJ TEHNOLOŠKOJ I EKONOMSKOJ NAMENI: - ENERGETSKE MINERALNE SIROVINE NAFTA,UGALJ PRIRODNI GAS, URANIJUM . - RUDE ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I SA NIM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA (NIKL TITAN, MANGAN...) - RUDE ZA DOBIJANJE OBOJENIH METALA: AL,CU,ZN, MG. - MINERALNE SIROVINE ZA INDUSTRIJU NEMETALA I GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: GLINA, PESAK, GIPS, AZBEST, GRAĐEVINSKI KAMEN MINERALNE SIROVINE ZA HEMISKU INDUSTRIJU: SUMPOR PIRIT SO((KAMENA ILI KUHINJSKA) I.... PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA TVRDOĆI: - PRAŠKASTE (PESAK, ZEMLAJ) - MEKE (GLINA) - LOMLJIVE ILI KRTE (KAMENI UGALJ, MERMER I SL ) - TVRDE (GRANIT, PEŠČAR) - VRLO TVRDE (KVARCITI) OSNOVI RUDARSKE TEHNOLOGIJE RUDARSTVO JE SPECIFIČNA PRIVREDNA GRANA NA KOJU PORED VELIČINE LEŽIŠTA I KVALITETA RUDE NA TROŠKOVE EKSPLAOATACIJE UTIČU I DRUGI FAKTORI RUDARSKO-TEHNOLOŠKE I EKONOMSKE PRIRODE. RUDARSKO TEHNOLOŠKI FAKTORI. - KONFIGURACIJA TERENA - DUBINA I UGAO ZALEGANJA RUDNIH TELA - HIDROGEOLOŠKE PRILIKE - KVALITET SIROVINE - TROŠKOVI EKSPLOATACIJA

5

OPŠTE EKONOMSKI FAKTORI - OBIM INVESTICIJA - TRANSPORT - ENERGETSKE PRILIKE - VODO SNABDEVANJE - RADNA SNAGA-NASELJENOST - KVALIF. STRUKTURA RADNE SNAGE ITD FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 1. ISTRAŽNI RADOVI 2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 3. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ RUDE 5. OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA 1. ISTRAŽNI RADOVI PODRAZUMEVAJU SAGLEDAVANJE NIZA FAKTORA KOJI SE ANALIZIRAJU: KONFIGURACIJA TERENA, GEOLOŠKA STAROST, POVRŠINSKI ZNACI, NAPUŠTENI RUDNICI.... ISTRAŽIVANJE LEŽIŠTA U ISTRAŽIVANJU LEŽIŠTA SE PRIMENJUJU DVA TIPA :

GEOFIZIČKE METODE: - GRAVITACIONA METODA- GUSTINA STENA - GEOMAGNETSKA METODA MERENJE MAGNETIČNOSTI TERENA - SEIZMIČKE ELASTIČNE, OSOBINE STENA NJENA HOMOGENOST - GEOELEKTRIČNE METODE - RADIOAKTIVNE METODE

METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA -PRODIRANJE DO LEŽIŠTA I UZIMANJE UZORAKA RADI ANALIZE 2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA -POVRŠINSKI -PODZEMNI-JAMSKI KOP -BUŠENJE 3.EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA EKSPLOATACIJA SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA: - RUČNO - RUČNO MEHANIZOVANO - AUTOMATIZOVANO BAGERI SA KONTINUALNIM RADOM ROTACIONI, VEDRIČARI BAGERI SA DISKONTINUALNIM RADOM –KAŠIKARI,UTOVARIVAČI. POVRŠINSKI OTKOP SE MOŽE VRŠITI: - FRONTALNO - STEPENASTO - KOMORNO- PODETAŽNO OTKOPAVANJE

6

POVRŠINSKA EKSPLOTACIJA IMA ZNATNE EKONOMSKE PREDNOSTI NAD JAMSKIM KOPOM JER SE MOGU UPOTREBITI MAŠINE VELIKIH GABARITA I SNAGA, KAO ŠTO JE TO U RUDNICIMA : MAJDANPEK, KOLUBARA, KOSOVO GDE SE UPOTREBLJAVAJU: - MOĆNE MAŠINE - IZVRŠENA JE POTPUNA MEHANIZACIJA PROCESA - UŠTEDA RADNE SNAGE - BOLJI USLOVI RAD ITD. NEGATIVNE STRANE POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE SU: - VELIKA INVESTICIONA ULAGANJA, - NIJE POGODNA ZA ISKOP NA VEĆIM DUBINAMA - SKIDANJE VELIKE KOLIČINE POKROVINE - EKOLOŠKI PROBLEMI ODLAGANJA I VRAĆANJA POKROVINE 4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ MINERALNIH SIROVINA U PODZEMNOM ILI NADZEMNOM RUDNIKU JEDNA OD ZNAČAJNIH STAVKI U EKONOMSKOM SMISLU JE NAČIN TRANSPORTA MINERALNIH SIROVINA BILO DA SE RADI O POVRŠINSKOJ ILI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI. -TRANSPORT U JAMI -TRANSPORT IZ JAME -TRANSPOTRT NA POVRŠINI (CEVOVODIMA, TRAKAMA..) 5.OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA MOŽEMO REĆI DA SU SIROVINE KOJE IMAJU VRLO VISOK POSTOTAK KORISNIH SASTOJAKA: -UGALJ -NAFTA -PRIRODNI GAS -RUDA GVOŽĐA A ONE KOJE TO NEMAJU IZMEĐU OSTALIH SU: -RUDA BAKRA -RUDA ALUMINIJUMA ITD. ZA OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA KORISTE SE RAZLIČITE METODE: - SEJANJE I REŠETANJE - GRAVITACIONO (MOKRO) OBOGAĆIVANJE - ELEKTROMAGNETNI POSTUPAK - FLOTACIJA SE SASTOJI U TOME DA SAMLEVENI SULFIDI U VIDU PRAHA SE UNESU U VODU KROZ KOJU SE PROPUŠTA VAZDUH KOJI STVARA MEHURIĆE ZA KOJE SE LEPE HIDROFOBNE ČESTICE I TAKO ZAJEDNO SA VAZDUHOM ISPLIVAVAJU NA POVRŠINU DOK NAKVAŠENE ČESTICE JALOVINE PADAJU NA DNO.

7

ENERGIJA INDUSTRJISKA PROIZVODNJA ZAHTEVA SVE VEĆE KOLIČINE ENERGIJE PA SE STOGA SVAKA ZEMLJA TRUDI DA JE OBEZBEDI U DOVOLJNIM KOLIČINAMA I PO MOGUĆNOSTI IZ SOPSTVENIH IZVORA. ENERGIJU KORISTIMO PRVENSTVENO ZA POGON MAŠINA, TRANSPORTNIH SREDSTAVA ALI I DRUGIH UREĐAJA. PREMA STATISTIČKIM PODACIMA NAJVEĆI POTROŠAČ ENERGIJE SU: -INDUSTRIJA 40-50%, - ŠIROKA POTROŠNJA 30-40% - TRANSPORT 20%. NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE UTIČU: - STRUKTURA INDUSTRISKIH GRANA, - BROJ POLJOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA, - STEPEN RAZVIJENOSTI SAOBRAĆAJA, - BROJ STANOVNIKA ZBOG STALNE POTREBE DA SE UVEĆAVAJU KOLIČINE PROIZVEDENE ENERGIJE SVE ZEMLJE SVETA POSEBAN AKCENAT STAVLJAJU NA ŠTEDNJU ISTE U SVIM OBLASTIMA. OBLICI ENERGIJE NAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE SU: - MEHANIČKA - HEMIJSKA - TOPLOTNA - NUKLEARNA - ELEKTRIČNA MEHANIČKA ENERGIJA a. KINETIČKA ENERGIJA JE ONA KOJOM TELO RASPOLAŽE PRILIKOM KRETANJA b. POTENCIJALNA ENERGIJA JE ONA KOJU TELO POSEDUJE USLED SVOG UZDIGNUTOG POLOŽAJA. HEMISKA ENERGIJA TO SU OBIČNO PROCESI SAGOREVANJA PRI ČEMU SE IZ HEMIJSKE DOBIJA TOPLOTNA, ELEKTRIČNA, SVETLOSNA, MEHANIČKA ENERGIJA. TOPLOTNA ENERGIJA PRILIKOM TRANSFORMACIJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU A ZATIM U ELEKTRIČNU KOD TERMOELEKTRANA KOEFICIJENT KORISNOG ISKORIŠĆENJA JE ISPOD 50% ŠTO ZNAČI DA SU GUBICI VELIKI. NUKLEARNA ENERGIJA OVA VRSTA ENERGIJE DANAS IMA NAJŠIRU PRIMENU. ONA SE DOBIJA RASPADANJEM JEZGRA ATOMA TJ LANČANOM REAKCIJOM- FISIJOM U NUKLEARNIM REAKTORIMA. PORED FISIJE POSTOJI I FUZIJA NEKIH ATOMA KOJOM PRILIKOM SE OSLOBAĐA VELIKA KOLIČINA ENERGIJE SEM KOD STVARANJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE STANOVNIŠTVA OVA ENERGIJA NIJE PRONAŠLA PRIMENU U DOBROTVORNE SVRHE.

8

ELEKTRIČNA ENERGIJA JE NAJRASPROSTRANJENIJI VID ENERGIJE. ONA SE DOBIJA PRELASKOM IZ DRUGIH OBLIKA ENERGIJE: - TOPLOTNE, - MEHANIČKE , - HEMISKE - NUKLEARNE. ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE OBLIKE ENERGIJE: - SVETLOSNU - TOPLOTNU - MEHANIČKU - HEMIJSKU. IZVORI ENERGIJE PREMA SPOSOBNOSTI OBNAVLJANJA IZVORI ENERGIJE SE DELE NA : - OBNOVLJIVE:VODENI TOKOVI, DRVO I DRUGI BILJNI MATERIJALI, ENERGIJA SUNCA, VETRA, GEOTERMALNA, PLIMA I OSEKA BIO GAS,ENERGIJA OKEANA I MORA. - NEOBNOVLJIVE: UGALJ, NAFTA, PRIRODNI GAS, ATOMSKA ENERGIJA, BITUMINIZIRANI ŠKRILJCI I PESAK. GORIVA PREMA POREKLU GORIVA SE DELE NA : - PRIRODNA:UGALJ I DRVO BILJNI OTPAD, NAFTA PRIRODNI GAS - VEŠTAČKA (KOKS, BENZIN, DIZEL GIORIVO, PETROLEJ, MAZUT, ALKOHOL VODONIK, GENERATORSKI GAS PREMA AGREGATNOM STANJU: - ČVRSTA - TEČNA I - GASOVITA UGALJ UGALJ JE SEDIMENTNA STENA KOJA SE PRETEŽNO SASTOJI OD OSTATAKA ODNOSNO PRODUKATA RASPADA BILJAKA, A NASTAO JE OD TRESETIŠTA IZ DALEKE PROŠLOSTI (PRE NEKOLIKO STOTINA MILIONA GODINA). PROCES POUGLJAVANJA BILJAKA SE OSTVARUJE POSTEPENIM POVEĆANJEM RELATIVNOG SADRŽAJA UGLJENIKA (C) UZ ISTOVREMENO SMANJENJE RELATIVNOG SADRŽAJA KISEONIKA, AZOTA, I VODONIKA. POSTOJI NIZ SUKSECIVNOG PRETVARANJA BILJNIH OSTATATAKA U UGALJ, I TO SE PRVO DRVO TOKOM VREMENA PRETVARA U: - TRESET ZATIM - LIGNIT, - MRKI I NA KRAJU - KAMENI UGALJ. REZERVE UGLJA SVETSKE REZERVE KAMENOG I MRKOG UGLJA IZNOSE OKO 510 MILIJARDI TONA.NAJVEĆE REZERVE UGLJA SE NALAZE U: SAD, RUSIJI, KAZAHSTANU, AUSTRALIJI,

9

KINI I INDIJI. U OVIM ZEMLJAMA SE NALAZI OKO 73% SVIH SVETSKIH REZERVI UGLJA. U OVIM ZEMLJAMA UZ DODATAK NEMAČKE SE NALAZI OKO 80% SVETSKIH REZERVI LIGNITA. U ENERGETSKOM SMISLU JEDNA TONA NAFTE U ENERGETSKOM POGLEDU EKVIVALENTNA JE OKO 1,5 TONI KAMENOG I MRKOG UGLJA ILI OKO 3 TONE LIGNITA. KOD NAS 92% REZERVI UGLJA ČINI NISKOKALORIČNI UGALJ–LIGNIT. ZBOG VELIKE KOLIČINE VLAGE I PEPELA TJ. MALE KALORIČNE-TOPLOTNE VREDNOSTI OVAJ UGALJ KOD NAS SE UGLAVNOM KORISTI U TERMOELEKTRANAMA ZA PROIZVODNJU EL. ENERGIJE. U NAŠOJ ZEMLJI POSTOJE 3 VELIKA BASENA LIGNITA I TO: KOSOVSKO-METOHIJSKI SA PROCENJENIM REZERVAMA UGLJA OD 13 MILIJARDI TONA, KOLUBARSKI SA 2, I KOSTOLAČKI OKO 1 MILIJARDE TONA.OVE REZERVE UGLJA PRESTAVLJAJU 12% SVIH REZERVI LIGNITA U EVROPI. KVALITET UGLJA PRI ISPITIVANJU KVALITETA UGLJA MERE SE SLEDEĆE KARAKTERISTIKE: - ISPARLJIVE MATERIJE - KOLIČINA VEZANOG UGLJENIKA - PEPEO I - VLAGA POSTOJE GORNJA I DONJA TOPLOTNA MOĆ UGLJA. GORNJA TOPLOTNA MOĆ JE KOLIČINA TOPLOTE KOJA SE OSLOBODI PRI POTPUNOM SAGOREVANJU (TRANSFORMACIJI HEMIJSKE U TOPLOTNU ENERGIJU) 1KG UGLJA, AKO SE NAKON SAGOREVANJA PRODUKTI SAGOREVANJA (GASOVI I PEPEO) OHLADE DO TEMPERATURE OD OKO 20STEPENI CELZIJUSOVIH KOJU JE GORIVO IMALO PRE PROCESA SAGOREVANJA PRI ČEMU SE SVA VODENA PARA KONDEZOVALA. VODENA PARA U PRODUKTIMA SAGOREVANJA NASTALA JE SAGOREVANJEM VODONIKA IZ GORIVA I OD VLAGE KOJA SE NALAZI U UGLJU. ZNAJUĆI GORNJU TOPLOTNU MOĆ (Hg) LAKO JE RAČUNSKI ODREDITI DONJU TOPLOTNU MOĆ (Hd): Hd=Hg-2,5(9h+w) GDE SU h UDEO VODONIKA, w UDEO VLAGE U GORIVU. KAMENI UGALJ IMA NIZAK PROCENAT VLAGE (3-5%) MRKI DO 40% A LIGNIT DO 60%. RAZLIKUJEMO GRUBU I HIDROSKOPNU VLAGU. GRUBA VLAGA DOLAZI U UGALJ IZ OKOLINE PRI VAĐENJU IZ RUDNIKA, TRANSPORTU I SKLADIŠTENJU. MOŽE SE SMANJITI SUŠENJEM UGLJA NA TEMPERATURI DO 100 STEPENI CELZIJUSA. HIDROSKOPNA VLAGA SE NALAZI U PORAMA UGLJA I NAZIVA SE UNUTRAŠNJA VLAGA. SADRŽAJ PEPELA DEFINIŠE SE KAO KOLIČINA NESAGORIVIH SASTOJAKA PO 1Kg UGLJA. U KAMENOM UGLJU MOŽE IZNOSITI 5-15 % DOK U MRKOM UGLJU I LIGNITU MOŽE IZNOSITI I DO 60%. SADRRŽAJ SUMPORA U UGLJU KOJEG U NEPOVOLJNOM SLUČAJU MOŽE BITI 9 % U PRVOM REDU SE NEGETIVNO ODRAŽAVA NA OKOLINU JER SE SAGOREVANJEM UGLJA POVEĆAVA KONCENTRACIJA SUMPOR-DIOKSIDA U VAZDUHU. TAJ EFEKAT SE DONEKLE SMANJUJE KONSTRUISANJEM VIŠIH DIMNJAKA.

10

PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA UGALJ SE DO SKORA KORISTIO SAMO ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE, MEHANIČKE I ELEKTRIČNE ENERGIJE. RADI POVEĆANJA TOPLOTNE MOĆI VRŠI SE NJEGOVO OPLEMENJAVANJE : - PRIPREMA I SUŠENJE - MEHANIČKA PRERADA - HEMIJSKA PRERADA PRIPREMA I SUŠENJE UGLJA IZ UGLJA SE SEPARACIJOM-ISPIRANJEM UKLANJA JALOVINA I DRUGI ŠTETNI SASTOJCI. ZATIM SE VRŠI PROSEJAVANJE UGLJA I SORTIRANJE PO VELIČINI (MADA KOD UGLJA KOJI SE KORISTI U TERMOELEKTRANAMA TO NIJE POTREBNO JER SE VRŠI MLEVENJE UGLJA). NA PRIMER U TERMOELEKTRANI KOLUBARA UGALJ KOJI NIJE BIO OČIŠĆEN NAKON SAGOREVANJA OSTAVIO JE 12 % PEPELA, A POSLE ČIŠĆENJA I SAGOREVANJA SADRŽAJ PEPELA JE IZNOSIO 7,5%. DA BI SE POVEĆALA TOPLOTNA MOĆ UGLJA I SMANJILI TRANSPORTNI TROŠKOVI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA. NA PRIMER LIGNIT SADRŽI 30-60% VLAGE A SUŠENJEM SE SMANJUJE NA 20%. KOD TERMO ELEKTRANA NAKON OSTRANJIVANJA MEHANIČKE NEČISTOĆE UGALJ SE SUŠI TOPLIM VAZDUHOM I NAKON TOGA MELJE U PRAH DO 0.1mm. PRAH SE ODVODI DO GORIONIKA KOJI GA UZ POMOĆ KOMPRIMOVANOG VAZDUHA RASPRŠUJE U LOŽIŠTU PARNOG KOTLA GDE SE NA OVAJ NAČIN VRŠI TRENUTNO SAGOREVANJE ČESTICA UGLJA. NA OVAJ NAČIN SE SKRAĆUJE VREME SAGOREVANJA I POVEĆAVA KOLIČINA OSLOBOĐENA TOPLOTNE ENERGIJE. BRIKETIRANJE UGLJA NAKON ŠTO SE UGALJ SAMELJE POD VISOKIM PRITISKOM U PRESAMA SE PRETVARA U OBLIKU: ORAHA, KOCKE A U NEKIM SLUČAJEVIMA PRAHU UGLJA SE DODAJE VEZIVNA MASA KAO ŠTO JE BITUMEN, NAFTA ČIME SE POSTIŽE I VEĆA KALORIČNA MOĆ. SAMLEVENOM UGLJU SE MOGU DODATI I NEKI DRUGI NEUTRALANI SASTOJCI KOJI DOBRO VEZUJE PRAH UGLJA (GLINA ILI CEMENT). NA OVAJ NAČIN SE POSTIŽE RAVNOMERNIJEO SAGOREVANJE, LAKŠI TRANSPORT I SKLADIŠTENJE, KAO I POVEĆANJE TOPLOTNE MOĆI. HEMISKA PRERADA UGLJA HEMIJSKOM PRERADOM UGLJA MOGU SE DOBITI: ČVRSTI, TEČNI I GASOVITI PRODUKTI. NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI: - DUBOKO SUŠENJE UGLJA - KOKSOVANJE - RASPLINJAVANJE UGLJA –GENERATORSKI GAS, VAZDUŠNI GAS, VODENI GAS, PODZEMNA GASIFIKACIJA. DUBOKO SUŠENJE (DESTILACIJA) UGLJA OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE RADI OPLEMENJAVANJA LIGNITA. UGALJ SE UBACI U AUTOKLAVOVE I SUŠI PREGREJANOM VODENOM PAROM A ZATIM SE IZRAĐENA VODENA PARA VAKUMOM IZVLAČI I SA NJOM SE IZ UGLJA OSTRANJUJE I VODA. (OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE U PRERADI LIGNITA U KOLUBARI). KOKSOVANJE UGLJA OVO JE TERMIČKI PROCES TRETIRANJA UGLJA U ZATVORENIM KOMORAMA BEZ PRISUSTVA VAZDUHA. TO JE USTVARI SUVA DESTILACIJA UGLJA. UGLAVNOM SE PRIMENJUJE KAD SU U PITANJU VISOKOKALORIČNI UGALJ-KAMENI. TOKOM ZAGREVANJA UGLJA NA ODREĐENIM TEMPERATURAMA IZ NJEGA ISPARAVAJU ODREĐENI UGLJOVODONICI DA BI NA KRAJU POSTUPKA KAO PRODUKT KOKSOVANJA UGLJA DOBILI KOKS.

11

NAVEŠĆEMO FAZE DOBIJANJA KOKSA: - NA TEMPERATURI OD 100-120 STEPENI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA (ISPARAVA VLAGA) - OD 300-350 STEPENI IZ UGLJA SE IZDVAJAJU GORIVI GAS KOJI NAZIVAMO-KOKSNI GA. - OD 500-550 STEPENI UGALJ SE PRETVARA U KAŠASTU MASU, A PRI TOM SE JAVLJAJU ODREĐENI GASOVI NA TEMPERATURI OD 600 STEPENI DOBIJAMO KATRAN I POLU KOKS - NAKON 900 STEPENI KAŠASTA MASA PONOVO POČINJE DA OČVRŠĆAVA I TIME NASTAJE KOKS. ZBOG SVOJE VISOKE KALORIČNE MOĆI KOKS SE UGLAVNOM KORISTI U METALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI KAO GORIVO KOJE RAZVIJA VISOKU TEMPERATURU ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I ČELIKA. KAKO SMO VIDELI DESTILACIJOM KAMENOG UGLJA PORED KOKSA NASTAJU I NEKI DRUGI PROIZVODI U TEČNOM ILI GASOVITOM STANJU KOJI SE KORISTE U INDUSTRIJI. NUS PROIZVODI KOKSOVANJA SU: - KATRAN - BENZOL - TOULOL - NAFTALIN - FENOL - AMONIJAČNA VODA - SIROV BENZOL GASOVITI NUS PROIZVOD KOKSOVANJA JE: -KOKSNI GAS. GENERATORSKI GAS TO JE HEMIJSKI PROCES GDE U POSEBNO ZATVORENE SUDOVE STAVIMO DRVO ILI UGLALJ PA GA POTPALIMO I PRIHVATANJEM TOG GASA DOBIĆEMO GAS ČIJA JE TOPLOTNA MOĆ VEĆA ALI JE I TRANSPORT LAKŠI. PRILIKOM NJEGOVOG SAGOREVANJA U ATMOSFERU SE ISPUŠTA MALA KOLIČINA SUMPORA. KAD GENERATOR NAPUNIMO GORIVOM: DRVO, TRESET, LIGNIT, MRKI UGALJ I ZAPALIMO A KROZ REŠETKU NA DNU POD PRITISKOM U GENERATOR UVODIMO VAZDUH NA VRHU GENERATORA SE NALAZI OTVOR KROZ KOJI SE ODVODI GAS KOJI U SVOM SASTAVU IMA VODONIK, METAN, BUTAN, SMOLE ALI SE I UGLJEN MONOKSID POJAVLJUE U SASTAVU GASOVA. GAS SE PREČIŠĆAVA I SPROVODI DO LOŽIŠTA PARNOG KOTLA. AKO U GENERATOR UVODIMO VODENU PARU DOBIĆEMO VODENI GAS . DOBIJANJE ACETILENA ACETILEN JE NEZASIĆEN UGLJOVODONIK I NASTAJE KADA SE NA KALCIJUM-KARBIT DELUJE VODOM. SPAJANJE KARBIDA I VODE SE ODVIJA AUTOMATSKI , I TO TAKO ŠTO SE NA KARBID KAPLJE VODOM ILI SE ON UMAČE U VODU PA SE OSLOBAĐA GAS ACETILEN KOJI SE ZATIM PREČISTI I ODVODI DO MESTA UPOTREBE A NAJČEŠĆE DO MESTA GDE SE UZ POMOĆ NJEGA VRŠI ZAVARIVANJE. PODZEMNA GASIFIKACIJA UDUVAVANJEM VAZDUHA POD PRITISKOM ILI SMEŠE VAZDUHA I KISEONIKA U NAPUŠTENE RUDNIKE UGLJA GDE EKSPLOATACIJA UGLJA VIŠE NIJE RENTABILNA DOBIĆEMO VRLO KALORIČAN “PODZEMNI GAS”.

12

NAFTA I PRIRODNI GAS TEČNA I GASOVITA GORIVA IMAJU PREDNOST U ODNOSU NA ČVRSTA GORIVA JER DAJU: VEĆU TOPLOTNU MOĆ, LAKŠE SE TRANSPORTUJU I U SUŠTINI NJIMA JE LAKŠA MANIPULACIJA. NAFTA JE POČELA INTEZIVNIJE DA SE EKSPLOATIŠE NAKON KONSTRUISANJA MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM A U POSLEDNJE VREME INTEZIVNIJE SE KORISTI U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI. POREKLO NAFTE NAFTA JE NASTALA PRE NEKOLIKO MILIONA GODINA OD OSTATAKA NAJPRIMITIVNIJIH VODENIH ŽIVIH ORGANIZAMA: AMEBA, ALGI I DRUGIH ŽIVOTINJA I BILJKI KOJE SU ŽIVELE U VODI ALI I OD ŽIVOTINJA KOJE SU ŽIVELE NA ZEMLJI. TALOŽENJEM ZEMLJE PREKO OVIH ŽIVIH ORGANIZAMA UZ VELIKI PRITISAK I UZ DEJSTVO BAKTERIJA I ODRĐENIH HEMIJSKIH REAKCIJA. KAO TEČNOST NAFTA JE KROZ PROPUSTLJIVE SLOJEVE ZEMLJE PROLAZILA DO NEPROPUSTIVIH DELOVA I TU SE SAKUPLJALA U LEŽIŠTIMA. LEŽIŠTA SU PROSEČNO NA DUBINI OD 3000 DO 9000 METARA. ZAPREMINA NAFTNOG POLJA MOŽE BITI I PO NEKOLIKO MILIONA KUBNIH METARA NAFTE. LEŽIŠTA NAFTE OBIČNO PRATE I VELIKE KOLIČINE PRIRODNOG-ZEMNOG GASA. POSTOJE NEKOLIKO FAZA U EKSPLOATACIJI NAFTE: - GEOLOŠKA I GEOFIZIČKA ISPITIVANJA - ISTRAŽNA BUŠENJA - GLAVNO-EKSPLATACIONO BUŠENJE I CRPLJENJE NAFTE I - GRUBO ČIŠĆENJE I EVENTUALNA DESULFURACIJA NAFTE IZDVAJANJE ZAPALJIVIH GASOVA. -GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA PODRAZUMEVAJU UTVRĐIVANJE: STAROST I DEBLJINU SLOJA, NJIHOV NAGIB I SLIČNO. GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA SE VRŠE RAZLIČITIM TEHNIČKIM UREĐAJIMA PA SE PROUČAVA MAGNETIZAM, KARAKTERISTIKE UDARNOG TALASA TJ. KOJOM BRZINOM SE ZVUK KREĆE PO TERENU I SLIČNO. -ISTRAŽNO BUŠENJE SE IZVODE NA KOPNU I MORU UZ UPOTREBU POSEBNIH BUŠEĆIH GARNITURA. PODACI IZ DOBIJENIH UZORAKA SE UNOSE U RAČUNAR I NAKON TOGA ANALIZIRAJU. -EKSPLOATACIJA NAFTE- POŠTO SE NAFTA NALAZI NA VELIKIM DUBINAMA I POD VELIKIM PRITISKOM ONA U POČETKU SAMA IZLAZI NA POVRŠINU ZEMLJE GDE SE SAKUPLJA U REZERVOARE I DALJE TRANSPORTUJE DO RAFINERIJA. SOBZIROM DA PRITISAK U BUŠOTINI VREMENOM SLABI A DA NAFTA NE BI OSTALA NEISKORIŠĆENA U BUŠOTINI U ISTU SE UPUMPAVA VAZDUH POD PRITISKOM KOJI U LEŽIŠTU NAFTU POTISKUJE KA POVRŠINI ZEMLJE. ISTO MOŽE DA SE RADI UPUMPAVANJEM U BUŠOTINU VRELE VODE KOJA NEUTRALIŠE ZAPALJIVE GASOVE. U NEKIM SLUČAJEVIMA U BUŠOTINI SE VRŠI PALJENJE GASOVA KOJI POVEĆAVAJU PRITISAK U ISTOJ I NAFTA IZLAZI NA POVRŠINU. -GRUBO ČIŠĆENJE NAFTE OD MEHANIČKE NEĆISTOĆE SE VRŠI PRE TRANSPORTA DO RAFINERIJA A UJEDNO SE IZ NJE VRŠI IZDVAJANJE ZAPALJIVIH GASOVA. TRANSPORT NAFTE - MORSKIM PUTEM - REČNIM PUTEM - ŽELEZNICOM I AUTO CISTERNAMA - NAFTOVODOM

13

POSTUPCI PRERADE NAFTE POSTOJE DVA POSTUPKA PRERADE NAFTE I TO: -PRIMARNI -SEKUNDARNI POSTUPAK FRAKCIONA DESTILACIJA NAFTE OSNOVNI PROSTUPAK PRIMARNE PRERADE NAFTE JE FRAKCIONA DESTILACIJA KOJA SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SIROVA NAFTA ZAGREVA POD PRITISKOM I NA RAZLIČITIM TEMPERATURAMA ISPARAVAJU ODREĐENE VRSTE UGLJOVODONIKA IZ NJE. - ZAGREVANJEM DO 50 STEPENI CELZIJUSOVIH IZ SIROVE NAFTE ISPARE GASOVITI PROIZVODI-PROPAN BUTAN KOJI HLAĐENJEM POSTAJE TEČNI NAFTNI GAS KOJI SE UPOTREBLJAVA U DOMAĆINSTVIMA. - ZAGREVANJEM DO 200 STEPENI ISPARAVAJU PARE BENZINA KOJE SE HLADE I DOBIJAMO: LAKI SREDNJI I TEŠKI BENZIN. DO 300 STEPENI ISPARAVAJU PARE PETROLEJA A DALJOM PRERADOM ISTOG DOBIJA SE KEROZIN GORIVO ZA MLAZNE MOTORE. - DO 350 STEPENI IZ NAFTE SE IZDVAJA GASNO ULJE A DALJOM PRERADOM DOBIJA SE DIZEL GORIVO. -OSTATAK FRAKCIONE DESTILACIJE JE MAZUT IZ KOGA SE DALJOM PRERADOM DOBIJAJU RAZNE VRSTE ULJA I PARAFIN. NA KRAJU POSTUPKA OSTAJE NAJTEŽE ISPARLJIV UGLJOVODONIK OD KOGA NASTAJE BITUMEN. NAJVEĆA POTRAŽNJA PROIZVODA DOBIJENOG FRAKCIONOM NAFTOM JE ZA MOTORNIM BENZINOM PA SE STOGA PRIBEGAVA VIŠEM STEPENU PRERADE NAFTE UZ POVEĆAN PRITISAK I U PRISUSTVU KATALIZATORA. IZ TEŽIH FRAKCIJA NAFTE NA PRIMER PETROLEJA KREKOVANJEM SE DOBIJAJU VEĆE KOLIČINE MOTORNOG BENZINA. NA BENZINSKIM STANICAMA POSTOJI VIŠE VRSTA BENZINA ČIJI JE OKTANSKI BROJ RAZLIČIT. ŠTA JE OKTANSKI BROJ? TO JE STEPEN OTPORNOSTI BENZINA PREMA EKSPLOZIVNOM SAGOREVANJU (DETONACIJI), NAIME U KOLIKO JE OKTANSKI BROJ BENZINA MALI SAMIM SABIJANJEM RASPRŠENOG BENZINA U CILINDER MOTORA DOLAZI DO NEKONTROLISANE EKSPLOZIJE ŠTO NIJE POŽELJNO. KADA KAŽEMO DA MOTORNI BENZIN IMA 95 OKTANA TO ZNAČI DA SE ON PRI SAGOREVANJU PONAŠA KAO SMEŠA 95 DELOVA IZOOKTANA I 5 DELOVA NORMALNOG HEPTANA. MAZIVA PREMA AGREGATNOM STANJU MAZIVA SE MOGU PODELITI NA ULJA I MASTI. SLUŽE DA SMANJE TRENJE IZMEĐU KLIZNIH POVRŠINA U MAŠINAMA I MOTORIMA. MAZIVA MORAJU DA SU OTPORNA NA VISOKE ALI I NISKE TEMPERATURE KAO I NA PRITISKE. TOKOM IZLAGANJA OVIM NEPOVOLJNIM USLOVIMA MAZIVIMA NE SME DA SE SMANJUJE VISKOZITET DA BI DOBRO PRIJANJALI UZ POVRŠINE KOJE SE TARU NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE KOJE DAJU KVALITET ULJU SU VISKOZITET-GUSTINA I TAČKA ZAPALJIVOSTI. PORED MAZIVA KOJA SU DOBIJENA FRAKCIONOM DESTILACIJOM NAFTE POSTOJE I DRUGA SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE KOJE SU BILJNOG ILI ŽIVOTINJSKOG POREKLA A SLUŽE ZA PODMAZIVANJE FINIH MEHANIZAMA: SATOVA, PRECIZNIH MAŠINA ITD.

14

PRIRODNI –ZEMNI GAS PRIRODNI GAS SE JAVLJA U GASNIM LEŽIŠTIMA UGLAVNOM KAO PRATILAC NAFTE. DOMINANTNI SASTOJAK ZEMNOG GASA JE METAN (90%) A PORED NJEGA IMA: ETANA, PROPANA, BUTANA. ON JE NAJEFTINIJA MINERALNA SIROVINA PA GA STOGA VELIKI DEO EVROPE I AMERIKE KORISTI U INDUSTRIJI I U DOMAĆINSTVIMA. 1N m KUBMI GASA PREMA KALORIČNOJ VREDNOSTI PRIBLIŽNO ZAMENJUJE 1,7 KG UGLJA ILI 1,2 KG NAFTE. U STRUKTURI TROŠKA NAJVEĆU STAVKU PRESTAVLJA TRANSPORT KOJI ČINI PREKO 60% KOJI SE SASTOJI U POLAGANJU I ODRŽAVANJU CEVOVODA I PODSTANICA ILI KOMPRESORSKIH STANICA. PORED OVE MAGISTRALNE MREŽE POTREBNO JE IZGRADITI HILJADE KILOMETARA MREŽE LOKALNIH GASOVODA. KARAKTERISTIKE ZEMNOG GASA - IMA VRLO VISOKU KALORIČNU MOĆ, - IMA VISOKI KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA PRILIKOM SAGOREVANJA, - NAKON SAGOREVANJA U LOŽIŠTU OSTAJE MALA KOLIČINA SAGORIVOG MATERIJALA A TAKOĐE MALO ŠTETNIH MATERIJA SE ISPUŠTA U ATMOSFERU. EKOLOŠKO GORIVO - UJEDNAČENO SAGOREVA - NIJE POTREBNA GRADNJA SKLADIŠTA KOD POTROŠAČA - U ODREĐENIM TEHNOLOŠKIM PROCESIMA POVOLJNO UTIČE NA TOK, NA PRIMER U PROIZVODNJI STAKLA, CEMENTA TOPLJENJA RUDE, GASNIM ELEKTRANAMA. ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE U POSLEDNJEM VEKU POTREBA ZA ENERGIJOM IZ PRIMARNIH IZVORA SE PRETEŽNO ZADOVOLJAVALA KORIŠĆENJEM RAZLIČITIH GORIVA A PRE SVEGA : -FOSILNIH I -NUKLEARNIH REZERVE FOSILNIH GORIVA NAFTE, GASA UGLJA I NUKLEARNOG GORIVA SU OGRANIČENE I NEOBNOVLJIVE. SA DRUGE STRANE OVE VRSTE GORIVA UGROŽAVAJU ČOVEKOVU OKOLINU SA EKOLOŠKOG ASPEKTA. SVE VEĆE POTREBE LJUDI ZA ENERGIJOM SE MOŽE PREMOSTITI KORIŠĆENJEM ALTERNATIVNIH VIDOVA ENERGIJE ILI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE KOJI UZ TO POSEDUJU I POVOLJNE EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PA ENERGIJU DOBIJENU IZ NJIH NAZIVAMO “ZELENOM ENERGIJOM” . SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA U ATMOSFERU SE OSLOBAĐA ANTROPOGENI UGLJENDIOKSID KOJI NA ZEMLJI STVARA EFEKAT STAKLENE BAŠTE. ZA SADA CENA PROIZVODNJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA JE VRLO VISOKA ALI RAZVOJEM TEHNOLOGIJE ONA POSTAJE SVE JEFTINIJA SA DRUGE STRANE CENA NAFTE ZBOG OGRANIČENIH KOLIČINA POSTAJE SVE SKUPLJA PA ĆE U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI DOBIJANJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA POSTATI EKONOMIČNIJE. POJEDINE VRSTE ALTERNATIVNIH ENERGIJA NISU U SVAKOM TERNUTKU NA RASPOLAGANJU, NA PRIMER ENERGIJA DOBIJENA OD SUNCA ZAVISI OD DOBA DANA (DAN-NOĆ) ILI OD OBLAČNOSTI. TAKOĐE ENERGIJA DOBIJENA IZ VETRA ZAVISI OD BRZINE DUVANJA. DA BI SE OVI PROBLEMI PREVAZIŠLI POTREBNO JE VRŠITI KONBINOVANJE OVIH VIDOVA ENERGIJE ILI KONBINOVATI OVE VIDOVE ENERGIJE SA KONVENCIONALNIM IZVORIMA ENERGIJE.

15

OBOVLJIVI IZVORI ENERGIJE: -SUNČEVA ENERGIJA -MEHANIČKA-KINETIČKA ENERGIJA (VETAR, VODENI TOK, PLIMA I OSEKA, ENERGIJA TALASA, GEOTERMALNE VODE), -ENERGIJA IZ BIO MASE SUNČEVA ENERGIJA USLED STALNIH ERUPCIJA NA SUNCU ONO NA ZEMLJU ŠALJE OGROMNU KOLIČINU ENERGIJE. ONA JE SVIMA DOSTUPNA I ZA SADA NEISCRPNA. ENERGIJA KOJU SUNCE ŠALJE NA ZEMLJU STIŽE U OBLIKU TOPLOTNE I SVETLOSNE ENERGIJE. TOPLOTNA ENERGIJA SUNCA SE ODUVEK KORISTILA ZA ZAGREVANJE VODE, SUŠENJE BILJAKA, DESALINACIJU MORSKE VODE. U BUDUĆNOSTI VELIKI IZVOZNIK ELEKTRIČNE ENERGIJE DOBIJEN NA OVAJ NAČIN BITI AFRIČKI KONTINENT. VISOKO TEMPERATURSKI KONCETRATORI UZ POMOĆ RAČUNARA POSTAVLJAJU SFERU U NAJOPTIMALNIJI POLOŽAJ KOJA PRIHVATA SUNČEVE ZRAKE ČIME SE VRŠI KONCETROVANJE SUNČEVOG ZRAĆENJA NA VRLO MALU POVRŠINU (ŽIŽU) ČIME SE POVEĆAVA TEMPERATURA SUNČEVOG ZRAČENJA. NEKA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA SE NA OVAJ NAČIN MOŽE POSTIĆI TEMPERATURA I DO 2500 STEPENI. PRETVARANJE SVETLOSNE ENERGIJE SUNCA U ELEKTRIČNU ENERGIJU SVETLOSNA ENERGIJA SUNCA SE MOŽE KORISTITI NA DVA NAČINA: -FOTO NAPONSKIM EFEKTOM SE SVETLOSNA ENERGIJA SUNCA PRETVARA U ELEKTRIČNU. OVAJ VID PRETVARANJA SUNČEVE ENERGIJE U ELEKTRIČNU JE ZA SADA VRLO SKUP ALI SE KORISTI NA SVEMIRSKIM STANICAMA. -BIOKONVERZIJOM SVETLOSNA ENERGIJA SE KOD BILJAKA PUTEM FOTOSINTEZE PRETVARA U BIO MASU KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU BIO GASA. MEHANIČKA ENERGIJA- ENERGIJE VETRA PUTEM VETRENJAČA PRETVARA SE U ELEKTRIČNU ENERGIJU. GEOTERMALNA ENERGIJA PODRAZUMEVA UNUTRAŠNJU TOPLOTNU ENERGIJU ZEMLJE KOJA POTIČE DELOM IZ DUBINE ZEMLJE, A DELOM PRIRODNIM RASPADANJEM RADIOKATIVNIH ELEMENATA. U SREDIŠTU NAŠE PLANETE VLADAJU TEMERATURE I DO 6000 STEPENI A NA DUBINI OD OKO 10 Km TEMPERATURA MOŽE DOSTIĆI I 300 STEPENI. PREMA TEMPERATURI SVA LEŽIŠTA GEOTERMALNE ENERGIJE SE DELE NA: -NISKOTEMPERATURSKE (50-120 STEPENI) -VISOKOTEMPERATURSKE (120-250 STEPENI) ZA EKSPLATACIJU PODZEMNE TOPLE VODE ILI VODENE PARE KORISTI SE SLIČNA TEHNOLOGIJA KAO KOD EKSPLATACIJE NAFTE ILI PRIRODNOG GEOTERMALNA VODA SE NAJČEŠĆE KORISTI U POLJOPRIVREDI ZA ZAGREVANJE STAKLENIKA I ZA REHABILITACIJU I REKREACIJU, GREJANJE. BIO GAS OVO JE OBNOVLJIV VID ENERGIJE ČIJOM UPOTREBOM SE SMANJUJE KOLIČINA UGLJEN-DIOKSIDA U ATMOSFERI, A SMANJUJE SE I KOLIČINA OTPADA, KAO I KOLIČINA PATOGENIH BAKTERIJA KOJE SE NALAZE U OTPADU. BIO-GAS JE MEŠAVINA METANA I UGLJEN DIOKSIDA KOJI SE DOBIJA RASPADANJEM ORGANSKIH MATERIJA POD ANAEROBNIM USLOVIMA (BEZ PRISUSTVA KISEONIKA) I PRI KONSTANTNOJ TEMPERATURI. TEMPERATURA POTREBNA ZA NASTANAK BIO-GASA JE OD 15 DO 35 STEPENI I ZAVISI OD VRSTE BAKTERIJA U TRAJANJU DO 10 DANA.

16

BIO-GAS SE NAJČEŠĆE DOBIJA: - NA VELIKIM FARMAMA IZ STAJSKOG ĐUBRETA (TEČNOG ILI ČVRSTOG) - IZ KUKURUZNE SILAŽE I SEMENKI KOJE SE NE KORISTE U ISHRANI, - IZ DEPONSKOG SMEĆA, - IZ MULJA IZ KANALIZACIJA, - IZ KORIŠĆENIH SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE, - IZ TRAVE I KOROVA SA NEOBRAĐENIH POVRŠINA, -IZ BIOLOŠKOG OTPADA IZ: KLANICA, PIVARA, DESTILERIJA, POGONA ZA PRERADU VOĆA, MLEKARA, INDUSTRIJE CELULOZE). OSNOVNI PROCES PROIZVODNJE BIO-GASA SE SASTOJI IZ 3 DELA: -PRIPREMA BIOLOŠKIH INPUTA, -NJEGOVA RAZGRADNJA -TRETIRANJE OSTATAKA. BIODIZELGORIVO BIODIZEL JE TEČNO GORIVO PROIZVEDENO IZ BILJNIH ULJA ILI IZ KORIŠĆENIH ULJA I MASTI. BIODIZEL VEOMA ČISTO SAGOREVA I PODSEĆA NA STANDARDNI DIZEL. PROIZVODI SE OD BILJAKA ULJARICA, SUNCOKRETA, SOJE, I ULJANE REPICE. OVA VRSTA GORIVA NASTAJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE A TROŠI SE ONOM BRZINOM KOJOM SE OBNAVLJA. KONVENCIONALNI DIZEL MOTORI DANAS MOŽE DA KORISTI GORIVO SA 20% BIODIZELA A NOVIJE GENERACIJE MOTORA KORISTE 100% BIODIZEL.

17

EVROPSKA ZAJEDNICA JE DONELA ODLUKU DA NJENE ČLANICE DO 2010 GODINE MORAJU DA KORISTI 6% BIODIZELA OD UKUPNE POTROŠNJE GORIVA, ČIME ĆE SE POVEĆATI UZGOJ BILJAKA ULJARICA. U NAŠOJ DRŽAVI KOD ŠIMANOVACA POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU BIODIZELA. ELEKTRIČNA ENERGIJA POTSETIMO SE DA ELEKTRIČNU ENERGIJU DOBIJAMO KORIŠĆENJEM POTENCIJALNE ENERGIJE VODE U HIDROELEKTRANAMA, PRETVARANJEM HEMIJSKE ENERGIJE U MEHANIČKU PA POTOM U ELEKTRIČNU U TERMOELEKTRANAMA, SAGOREVANJEM NAFTE, UGLJA I PRIRODNOG GASA I PRETVARANJEM TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU I POKRETANJEM TURBINE-GENERATORA STVARA SE ELEKTRIČNA ENERGIJA. U NUKLEARNIM ELEKTRANAMA CEPANJEM ATOMA OSLOBAĐA SE TOPLOTNA ENERGIJA KOJA PRETVARA VODU U PREGREJANU VODENU PARU KOJA POKREĆE TURBINU GENERATORA. SAGOREVANJEM BIO MASE I BIO GASA IVRŠI SE PRETVARANJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU POKRETANJE ROTORA GENERATORA KOJI PROIZVODI ELEKTRIČNU ENERGIJU. KORIŠĆENJEM GEOTERMALNE I SOLARNE ENERGIJE TOPLOTNA ENERGIJA SE PRETVARA U MEHANIČKU ZA POKRETANJE ROTORA GENERATORA. KORIŠĆENJE ENERGIJE: VETRA, PLIME I OSEKE, I TALASA. OD SVIH VIDOVA ENERGIJE ELEKTRIČNA ENERGIJA IMA NAJŠIRU PRIMENU U INDUSTRIJI, SAOBRAĆAJU I DOMAĆINSTVIMA. U ODNOSU NA SVE OSTALE VIDOVE ENERGIJE PREDNOST JOJ JE ŠTO SE MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE VIDOVE ENERGIJE: -MEHANIČKU ZA POKRETANJE ELEKTRO MOTORA TJ RAZNIH MAŠINA, -TOPLOTNU ZA GREJANJE PROSTORIJA I VODE, I SPREMANJE HRANE, -HEMIJSKU ZA ELEKTROLIZE -SVETLOSNU OSVETLJENJE -PRENOS SIGNALA I PORUKA NA DALJINU ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO PRENOSI NA DALJINU UZ ODREĐENE GUBITKE KOJI SE JAVLJAJU USLED OTPORA PROVODNIKA. LOŠA STRANA ELEKTRIČNE ENERGIJE JE ŠTO OD MESTA PROIZVODNJE DO MESTA KORIŠĆENJA MORA DA POSTOJI FIZIČKA VEZA (ELEKTRIČNI PROVODNICI), NE MOŽE SE LAGEROVATI VEĆ ČIM SE PROIZVEDE MORA SE ISKORISTITI. OSNOVNI PARAMETRI KOJI DEFINIŠU KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE SU FREKVENCIJA KOJA JE U EVROPI 50 HERCA A NAPON 22O VOLTI. SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM TREBA DA BUDE POUZDANO BEZ OBZIRA NA PERIOD U GODINI ILI VRŠNO OPTEREĆENJE TOKOM DANA. POŽELJNO JE DA NA NIVOU JEDNE ZEMLJE BUDU KORIŠĆENI ŠTO RAZNOVRSNIJI IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJE KAKO BI SE DOPUNJAVALI JER U PROLEĆE IMA VIŠE VODE U REKAMA DA BI SE KORISTILA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDROELEKTRANAMA NEGO ŠTO JE TO SLUČAJ U LETO. U LETNJEM PERIODU IMA MNOGO VIŠE SUNČANIH SATI NEGO U NEKO DRUGO GODIŠNJE DOBA. PORED TOGA POTREBNO JE ELEKTROENERGETSKI SISTEM JEDNE ZEMLJE POVEZATI SA SISTEMIMA SUSEDNIH I DRUGIH ZEMALJA KAKO BI SE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM NAJRACIONALNIJE POSLOVALO. DOBIJANJE GVOŽĐA IZ VISOKIH PEĆI SE DOBIJA BELO I SIVO LIVENO GVOŽĐE ZA PRERADU U ČELIK. POSTUPAK DOBIJANJA ISTIH U ELEKTRO REDUKCIONIM PEĆIMA JE ZNATNO SKUPLJI. POSTUPAK DOBIJANJA GVOŽĐA IZ VISOKIH PEĆI OSNOVNI MATERIJALI ZA RAD VISOKE PEĆI SU: -RUDA GVOŽĐA, - -TOPITELJ I

18

-GORIVO. RUDE GVOŽĐA U PRIRODI SE NALAZI: U OKSIDNOM, SULFIDNOM I KARBONATNOM STANJU. NAJČEŠĆE SE KORISTE OKSIDNE RUDE I TO: -HEMATIT -MAGNETIT -LIMONIT -SIDERIT SULFIDNE I KARBONATNE RUDE SE PRE UBACIVANJA U VISOKU PEĆ PRŽE DA BI SE PREVELE U OKSIDNU RUDU. RUDE GVOŽĐA SADRŽE I OKSIDE DRUGIH METALA KAO ŠTO SU : SILICIJUM-DIOKSID, GLINICA, KREČ, MAGNEZIJUM OKSID A KOJE SE ZAJEDNIČKIM IMENOM NAZIVAJU JALOVINA. VEĆINA RUDA NIJE POGODNA ZA DIREKTNU PRERADU PA IH JE PREDHODNO POTREBNO PRIPREMITI TAKO ŠTO SE ODSTRANI JALOVINA ISPIRANJEM, NAKON TOGA SE SUŠE I U DROBILICAMA DROBE DA BI IH NA KRAJU FORMATIZIRALI UKRUPNILI PUTEM PRESA U BRIKETE. TOPITELJI SU ČVRSTI DODACI KOJI SE UBACUJU U VISOKU PEĆ DA BI PRI TOPLJENJU RUDE TEŠKO TOPLJIVE SASTOJKE IZ JALOVINE PREVELI U LAKO TOPLJIVE I IZ NJIH NASTAJE ŠLJAKA. TOPITELJI KOJI SE PRI TOPLJENJU RUDE GVOŽĐA UBACUJU U VISOKE PEĆI SU OBIČNO: -KREČNJAK, -KVARC -ŠLJUNAK -PESAK. GORIVO GORIVO KOJE SE U VISOKIM PEĆIMA KORISTI ZA TOPLJENJE RUDE JE KOKS. ON IMA ZADATAK DA OBEZBEDI POTREBNU KOLIČINU TOPLOTE ZA ODVIJANJE PROCESA TOPLJENJA A TAKOĐE OBEZBEĐUJE NEOPHODNU KOLIČINU UGLJENIKA KOJI OMOGUĆUJE REDUKCIJU RUDE TO JEST ODUZIMA IZ RUDE KISEONIK ČIME SE VRŠI (DEZOKSIDACIJA). TOPLJENJE RUDE U VISOKOJ PEĆI SPOLJNI OKLOP VISOKE PEĆI NAPRAVLJEN JE OD ČELIČNOG LIMA A UNUTRA STRANE PEĆI OZIDANA JE VATROSTALNOM OPEKOM. ZBOG SVOJE VISINE PEĆ JE DOBILA NAZIV -VISOKA PEĆ. KAD SE JEDNOM POTPALI NE SME SE GASITI SVE DO TRENUTKA REMONTA ILI U SLUČAJU AKCIDENTA NA ISTOJ. NA VRHU PEĆI SE NALAZI OTVOR ILI „USTA PEĆI“ KROZ KOJA SE U PEĆ UBACUJU PRVO KOKS, ZATIM RUDA GVOŽĐA I TOPITELJ. U DNU VISOKE PEĆI SE NALAZE DVA OTVORA, ZA ISPUŠTANJE RASTOPLJENOG GVOŽĐA IZ PEĆI I NEŠTO VIŠI OTVOR KROZ KOJI SE IZ PEĆI ISPUŠTA ŠLJAKE-ZGURE KOJA PLIVA PO POVRŠINI RASTOPLJENOG GVOŽĐA.

19

U DONJEM DELU PEĆI NALAZE SE DUVNICE KROZ KOJE SE U PEĆ UDUVAVA PREGREJAN VAZDUG (700-1000) STEPENI CELZIJUSOVIH KOJI POTPOMAŽE SAGOREVANJE KOKSA. U OBLASTI TEMPERATURE OD 250-480 STEPENI SIROVINA U PEĆI SE ZAGREVA POMOĆU TOPLOTE VIŠKA GASOVA. NA TEMPERATURI OD 480 STEPENI POČINJE REDUKCIJA RUDE, KOJA SE ZAVRŠAVA U SREDNJEM DELU PEĆI-TRBUHU. NA TEMPERATURI 1150-1250 STEPENI POČINJE OBRAZOVANJE PRVIH KAPI TEČNOG GVOŽĐA KOJE SE SLIVA NA DNO PEĆI –PEĆNICU. TEMPERATURA U SREDIŠTU VISOKE PEĆI SE KREĆE IZMEĐU 1150-1250 STEPENI I PRI TOJ TEMPERATURI DOLAZI DO REDUKCIJE GVOŽĐA I UGLJENIKA IZ KOKSA. ISTOPLJENO GVOŽĐE IZ RUDE U KAPIMA PADA NA DNO PEĆI –PEĆNICU ILI GNEZDO. TOPAO VAZDUH IZ PEĆI (ILI GAS VISOKE PEĆI) SE PENJE KA IZLAZNOM OTVORU IZ PEĆI (250 DO 400 STEPENI) USPUT SUŠI I ZAGREVA ŠARŠU U PEĆI (RUDU, KOKS I TOPITELJ). OVAJ GAS SE NE ISPUŠTA U ATMOSFERU VEĆ SE KORISTI SE ZA ZAGREVANJE ILI SUŠENJE U DRUGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA KOJI SE ODVIJAJU U ŽELEZARAMA. POŠTO JE NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA PRIVLAČNOST UGLJENIKA I KISEONIKA VEĆA NEGO IZMEĐU GVOŽĐA I KISEONIKA, TO HEMIJSKI PROCESI U VISOKOJ PEĆI OBUHVATAJU INDIREKTNU I DIREKTNU REDUKCIJU KAO I NAUGLJENISAVANJE TEČNOG GVOŽĐA. INDIREKTNA REDUKCIJA SE POSTUPNO ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 480-1200 STEPENI POMOĆU UGLJENMONOKSIDA. DIREKTNA REDUKCIJA SE ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 1000 DO 1200 STEPENI UZ POMOĆ UGLJENIKA. NAUGLJENISANJE GVOŽĐA SE ODVIJA POMOĆU UGLJENIKA U OBLASTI VISOKIH TEMERATURA GDE JE PRIVLAČNOST GVOŽĐA PREMA UGLJENIKU DOVOLJNO VISOK. PROIZVODI VISOKE PEĆI SU: -RASTOPLJENO GVOŽĐE, -ŠLJAKA

20

-GAS VISOKE PEĆI GVOŽĐE KOJE SE DOBIJA TOPLJENJEM GVOZDENE RUDE U VISOKIM PEĆIMA JE : -BELO LIVENO GVOŽĐE I -SIVO LIVENO GVOŽĐE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU OVE DVE VRSTE GVOŽĐA JE NJIHOV HEMIJSKI SASTAV TJ. PROCENAT UGLJENIKA I NJEGOVA STRUKTURA A TO ZAVISI OD BRZINE HLAĐENJA PRILIKOM LIVENJA. BELO LIVENO GVOŽĐE BELO SIROVO GVOŽĐE SE DOBIJA BRŽIM HLAĐENJEM NAKON IZLIVANJA IZ VISOKE PEĆI U METALNE KALUPE GDE SE UGLJENIK IZDVAJA U VIDU CEMENTITA. PROCENAT UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU JE 2,5-4%, A PORED UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA I: SILICIJUMA, MANGANA, FOSFORA, SUMPORA. SOBZIROM DA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA MANJE UGLJENIKA NEGO U SIVOM A I UGLJENIK SE DRUGAČIJE RASPOREĐUJE U OVOM GVOŽĐU PA JE ONO SVETLIJE JE BOJE OD SIVOG LIVENOG GVOŽĐA. OVO GVOŽĐE SE U DALJOJ PRERADI KORISTI ZA DOBIJANJE ČELIKA. SIVO LIVENO GVOŽĐE SE DOBIJA SPORIJIM HLAĐENJEM TEČNOG GVOŽĐA U PEŠČANIM KALUPIMA PA JE I PROCENAT UGLJENIKA U ISTOM OD 3,6-3,8%. LIVENA GVOŽĐA SU LEGURE GVOŽĐA KOJE SADRŽE VIŠE OD 2% UGLJENIKA. LIVENA GVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST PREMA UDARU. ONA SE DOBIJAJU PRETAPANJEM SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U: KUPOLNIM, PLAMENIM ILI ELEKTRIČNIM PEĆIMA UZ DODATAK STAROG GVOŽĐA KOJE JE BOGATO KISEONIKOM KOJI VEZUJE UGLJENIK. OVA GVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST NA UDAR PA SE MOGU DOBRO OBRAĐIVATI. AKO JE POTREBNO POPRAVITI NEKA SVOJSTVA NA PRIMER OTPORNOST PREMA HABANJU I KOROZIJI LIVENA GVOŽĐA SE DODATNO LEGIRAJU DRUGIM METALIMA. PREDNOST LIVENOG GVOŽĐA U ODNOSU NA ČELIK (KOJI JE ČVRŠĆI) JE ŠTO SE BOLJE LIJE, NIŽA MU JE TEMPERATURA LIVENJA 300-400 STEPENI I NIŽA MU JE CENA. SIVO LIVENO GVOŽĐE SE OZNAČA SLOVNOM I BROJČANOM OZNAKOM NA PRIMER SL150, SL ZNAČI DA SE RADI O SIVOM LIVU A 150 POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NA KIDANJE. GDE SE KORISTI SIVO LIVENO GVOŽĐE SIVI LIV SE KORISTI ZA POSTOLJA MAŠINA, KUĆIŠTA MENJAČA, DELOVE AUTOMOBILA, KANALIZACIONI I SANITARNI LIV, VODOVODNE CEVI ZA KOMPRESORE, TURBINE , KOMPRESORE. GDE SE KORISTI BELO LIVENO GVOŽĐE BELO LIVENO GVOŽĐE SE KORISTI GDE JE POTREBNO OSTVARITI VISOKU POVRŠINSKU TVRDOĆU UZ DOVOLJNO ŽILAVO JEZGRA PA GA TO ČINI POGODNIM ZA IZRADU: VAGONSKIH TOČKOVA, KUGLI ZA DROBLJENJE UGLJA ILI RUDA U MLINOVIMA, DELOVA DROBILICA.... LEGIRANI LIV LEGIRANI LIMOVI SE DOBIJAJU DODAVANJEM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA NA PRIMER: NIKLA, HROMA, MOLIDBENA, MAGNEZIJUMA, SILICIJUMA BAKRA, ALUMINIJUMA, MANGANA PREMA SADRŽAJU LEGIRAJUĆEG ELEMENTA LEGIRANI LIMOVI SE DELE NA : - NISKOLEGIRANE ,DO 3% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA - SREDNJELEGIRANE OD 3-10% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA

21

VISOKOLEGIRANE PREKO 10% LEGIRAJUĆIH ELEMENATA U ZAVISNOSTI SA KOJIM ELEMENTOM SMO IZVRŠILI LEGIRANJE LIVOVI SE DELE NA: - OTPORNE NA HABANJE KOJI SU UGLAVNOM LEGIRANI (HROMOM, MOLIDBENOM, MANGANOM , NIKLOM SILICIJUMOM) - OTPORNE NA KOROZIJU LEGIRANI SILICIJUMOM I HROMOM -VATROOTPORNE LEGIRANE LIMOVE SA HROMOM, NIKLOM, SILICIJUMOM, ALUMINIJUMOM PREDNOST LEGIRANIH LIVOVA SU NJIHOVA SVOJSTVA A MANA IM JE VISOKA CENA. PROIZVODNJA ČELIKA ČELICI SU LEGURE GVOŽĐA I UGLJENIKA DO MAKSIMALNO 1,7% UGLJENIKA. PORED OVIH MATERIJALA ČELICI SADRŽE I DRUGE. ČELICI SU NAJČEŠĆE KORIŠĆENA GRUPA MAŠINSKIH MATERIJALA. BELO LIVENO GVOŽĐE KOJE SE PRERAĐUJE U ČELIK SADRŽI: DO 4% UGLJENIKA, 1,4 % SILICIJUMA, 1,5% MANGANA, O,25 % FOSFORA I 0,12% SUMPORA. U PROCESU DOBIJANJA ČELIKA SADRŽAJ OVIH ELEMENATA SE SVODI NA ZAHTEVANU VREDNOST. ČELIK SE DOBIJA OD BELOG LIVENOG GVOŽĐA TAKO ŠTO SE POSEBNIM POSTUPCIMA KOLIČINA UGLJENIKA U GVOŽĐU SMANJUJE SA 2,5-4% NA ISPOD 1,7%. POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ČELIKA SE IZVODI U: -SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI (PLAMENI POSTUPAK) -U ELEKTRIČNIM PEĆIMA I U - KONVERTORIMA, BESEMEROVIM ILI TOMASOVIM POSTUPKOM BITNA RAZLIKA MEĐU OVIM POSTUPCIMA JE U NAČINU DOBIJANJA TOPLOTE POTREBNE ZA TOPLJENE I SAGOREVANJE VIŠKA UGLJENIKA DO (1,7%) ALI I OSTALIH HEMIJSKIH ELEMENATA. SIMENS-MARTINOV POSTUPAK ZA DOBIJANJE ČELIKA PREMA OVOM POSTUPKU U PEĆ SE UBACUJE BELO SIROVO GVOŽĐE U ČVRSTOM STANJU, ČELIČNI OTPATCI I TOPITELJ, A PONEKAD SE DODAJE I MANJA KOLIČINA RUDE GVOŽĐA RADI POTPUNIJE OKSIDACIJE. KAD SE PEĆ NAPUNI U ISTU SE POSEBNIM KANALIMA UBACUJE VAZDUH I NAJČEŠĆE GENERATORSKI GAS KOJI SAGOREVA I TOPI BELO LIVENO GVOŽĐE, A TEMPERATURA U PEĆI DOSTIŽE 1800 STEPENI. TOKOM OVOG PROCESA UGLJENIK IZ BELOG LIVENOG GVOŽĐA SAGOREVA DO 1,7 %, A TAKOĐE I NEKE ŠTETNE MATERIJE IZ GVOŽĐA KAO ŠTO SU SUMPOR, FOSFOR I SL. GAS KOJI IZLAZI IZ PEĆI IMA TEMPERATURU 1300 STEPENI PA SE KORISTE ZA ZAGREVANJE KOMORA KROZ KOJE SE U PEĆ UVODI TOPAO VAZDUH I GAS ZA SAGOREVANJE ČIME SE POSTIŽE VEĆI KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TJ OSLOBAĐA SE VEĆA KOLIČINA TOPLOTNE ENERGIJE KARAKTERISTIKA OVE METODE SU: - KORISTI SE OTPAD GVOŽĐA KOJI JE BOGAT KISEONIKOM RADI BOLJE OKSIDACIJE PRIMESA KOJE SE NALAZE U BELOM SIROVOM GVOŽĐU, - PROCES TRAJE 4-6 SATI I UZIMAJU SE IZ PEĆI UZORCI RADI KONTROLE KVALITETA POSTUPKA I DOBIJENOG ČELIKA, - TOKOM PROCESA U PEĆ SE MOGU DODAVATI ODREĐENI METALI RADI LEGIRANJA ČELIKA, - KAPACITET PEĆI JE OD 100 DO 150 TONA ČELIKA NA SAT A POSTOJE I VEĆE PEĆI KOJE PROIZVODE I DO 400 TONA. NEPOVOLJNA STRANA OVOG POSTUPKA JE ŠTO IPAK TEMPERATURU U PEĆI NE MOŽEMO DRŽATI KONSTANTNOM. U KOLIKO DOĐE DO SMANJENJA UGLJENIKA ISPOD 1,7 % MOŽEMO PROCES POPRAVITI DODAVANJEM U PEĆ UGLJENE PRAŠINE. PROIZVODNJA ČELIKA U ELEKTRIČNIM PEĆIMA ZA OVAJ POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA KORISTE SE ELEKTROLUČNE I ELEKTROINDUKTORSKE PEĆI.

22

KOD OVOGA POSTUPKA ZA ZAGREVANJE BELOG LIVENOG GVOŽĐA KORISTI SE ELEKTRIČNA ENERGIJA, KOJA I AKO JE SKUPA IMA ODREĐENE PREDNOSTI U ODNOSU NA SIMENS-MARTINOV POSTUPAK. PREDNOST SE OGLEDA U TOME ŠTO SE PODEŠAVANJEM JAČINE ELEKTRIČNE STRUJE LAKO KONTROLIŠE TEMPERATURA U PEĆI PA SE VRLO PRECIZNO MOŽE VODITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA. ELEKTROLUČNI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA PEĆ SE NAPUNI BELIM LIVENIM GVOŽĐEM, STARIM GVOŽĐEM I TOPITELJEM. IZMEĐU ELEKTRODA U PEĆI OSTVARI SE ELEKTRIČNI LUK KOJI RAZVIJE TEMPERATURU DO 4000 STEPENI KOJI VRŠI TOPLJENJE ŠARŽE U EL. PEĆI I SAGOREVA UGLJENIK DO 1,7% KAO I DRUGE MATERIJE IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA .

DOBIJANJE ČELIKA U INDUKTORSKIM PEĆIMA KOD OVOGA POSTUPKA ELEKTRIČNA ENERGIJA SE U TOPLOTNU PRETVARA NA SLEDEĆI NAČIN. U PEĆ KOJA JE U OBLIKU LONCA SIPA SE BELO LIVENO GVOŽĐE. OKO PEĆI SE NALAZE ELEKTRIČNI NAMOTAJI KROZ KOJE SE PROPUŠTA NAIZMENIČNA ELEKTRIČNA STRUJA. NAMOTAJI PRAVE JAKO MAGNETNO POLJE (KAO KOD SOLENOIDA) TE SE U MATERIJALU KOJI SE TOPI INDUKUJE STRUJA. OVDE MATERIJAL KOJI SE TOPI U ODNOSU NA SOLENOID IMA ULOGU SEKUNDARNOG NAMOTAJA. POŠTO MASA MATERIJALA KOJI SE TOPI U PEĆI NIJE HOMOGENA, USLED TOGA NASTAJE VELIKI OTPOR PA SE MATERIJAL U PEĆI ZAGREVA I TOPI.

23

KONVEKTORSKI POSTUPAK POTREBNA KOLIČINA TOPLOTE ZA DOBIJANJE ČELIKA OBEZBEĐUJE SE HEMIJSKOM REAKCIJOM (SAGOREVANJEM) SASTOJAKA FOSFORA UGLJENIKA, SILICIJUMA, MANGANA I FOSFORA ITD. IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA UZ POMOĆ KISEONIKA KOJI SE UDUVAVA U KOVERTOR.

24

OZNAKA ČELIKA SE SASTOJI IZ ČETIRI DELA NA PRIMER: Č.0360.00.----. PRVO SLOVO Č JE POČETNO SLOVO REČI ČELIK, POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NA KIDANJE 360 N/mm, 00 JE OZNAKA PODGRUPE PREMA ČISTOĆI U OVOM SLUČAJU SE RADI O NEGARANTOVANOM ČELIKU, A U ČETVRTI DEO SE UNOSI OZNAKA DA LI JE NA PRIMER CEMENTIRAN ČELIK DOBIJANJE ČELIKA U KONVERTORIMA KOJI ĆEMO POSTUPAK PRIMENITI ZAVISI OD VIŠE FAKTORA, A NAJVAŽNIJI SU KVALITET I CENA DOBIJENOG ČELIKA ALI I HEMIJSKI SASTAV BELOG LIVENOG GVOŽĐA (NJEGOVA ČISTOĆA). NA PRIMER ZA PRIMENU SIMENS-MARTINOVOG I ELEKTROLUČNOG POSTUPKA U DOBIJANJU ČELIKA BELO LIVENO GVOŽĐE TREBA DA JE ŠTO ČISTIJE TJ. DA IMA ŠTO MANJE PRIMESA. ZA PRIMENU KONVERTORSKOG POSTUPKA KORISTI SE BELO SIROVO GVOŽĐE KOJE SADRŽI VEĆI PROCENAT SILICIJUMA I FOSFORA. KAD U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA VIŠE SILICIJUMA KORISTIMO BESEMEROV POSTUPAK, A KAD IMA VEĆI SADRŽAJ FOSFORA KORISTI SE TOMASOV POSTUPAK. PRVO SE U KONVERTOR KRUŠKASTOG OBLIKA UBACE OTPATCI ČELIKA I GVOŽĐA I DO 30% KAO I TOPITELJ (PEČENI KREČ) KOJI POTPOMAŽE IZDVAJANJE ŠLJAKE. ZATIM SE U ISTI SIPA RASTOPLJENO BELO SIROVO GVOŽĐE. U KONVERTOR SE SPUŠTA CEV KROZ KOJU SE UDUVAVA KISEONIK KOJI UDARA O POVRŠINU RASTOPLJENOG GVOŽĐA I DOLAZI DO HEMIJSKE REAKCIJE TAKO ŠTO KISEONIK REAGUJE SA GVOŽĐEM I STVARA FEROOKSID.

25

FEROOKSID REAGUJE SA PRIMESAMA IZ GVOŽĐA UGLJENIKOM, SILICIJUMOM, MANGANOM I FOSFOROM I USLED OVIH REAKCIJA DOLAZI DO OSLOBAĐANJA TOPLOTE KOJA JE DOVOLJNA DA U KONVERTORU BELO SIROVO GVOŽĐE BUDE U TEČNOM STANJU. PRODUKTI OKSIDACIJE (CO, SiO, MnO, P2O5) ODLAZE U ŠLJAKU ILI U VAZDUH. NA OVAJ NAČIN SE SADRŽAJI: C, Si,Mn, P) DOVODE NA POTREBNU MERU. ZA SMANJENJE SUMPORA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU KORISTI SE KALCIJUM IZ TOPITELJA KOJI GRADI HEMIJSKO JEDINJENJE CaS, KOJI TAKOĐE ODLAZI U ŠLJAKU. TOKOM PROCESA OKSIDACIJE VIŠAK UGLJENIKA IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA SAGORI DO 1,7%. NAKON OVIH HEMIJSKIH REAKCIJA IZ KONVERTORA SE PRVO IZLIVA ČELIK A ZATIM ŠLJAKA. PRED IZLIVANJE ČELIKA U KONVERTOR SE SIPAJU MANGAN, SILICIJUM I ALUMINIJUM KAO DEZOKSIDATORI KOJI VEZUJU KISEONIK IZ ČELIKA I ODSTRANJUJU GA U VIDU ŠLJAKE. TEČNI ČELIK SE IZLIVA U METALNE KALUPE -KOKILE, GDE OČVRŠĆAVA I NASTAJU INGOTI KOJI SE KASNIJE PRERAĐUJU. INGOTI SE KASNIJE ZAGREVAJU NA TEMPERATURU OD 1200 STEPENI I VALJAJU U POLU PROIZVODE RAZLIČITIH DIMENZIJA I OBLIKA. U NOVIJE VREME TRADICIONALNI NAČIN LIVENJA INGOTA SE ZAMENJUJE TAKOZVANIM KONTINUALNIM LIVENJEM ČELIKA. OBOJENI METALI PODELA METALA PREMA BOJI: -CRN I -OBOJENI U CRNE METALE SPADAJU: GVOŽĐE I MANGAN I HROM ITD. OBOJENI METALI SU: BAKAR, ZINK, ALUMINIJUM, OLOVO, ... PODELA METALA PREMA TEŽINI -TEŠKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA VEĆA OD 3,8 Kg/dm kubnom USTVARI TO JE SPECIFIČNA TEŽINA GVOŽĐA . -LAKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA MANJA OD NAVEDENE: Al, Mg, Li, Be, Ti. PLEMENITI METALI SU ZLATO, PLATINA, SREBRO.. RETKI METALI SU: IRIDIJUM, GALIJUM, GERMANIJUM, SELEN, VOLFRAM, URAN.... U ODNOSU NA GVOŽĐE I ČELIK OBOJENI METALI IMAJU LOŠIJE MEHANIČKE KARAKTERISTIKE, ALI SU ZATO OTPORNIJI NA KOROZIJU, BOLJE I LAKŠE SE OBRAĐUJU, IMAJU VEĆU ISTEGLJIVOST, BOLJI SU PROVODNICI EL ENERGIJE I TOPLOTE. POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA (Cu) BAKAR SE DOBIJA IZ RUDA: HALKOPIRIT, HELKOZIN, KOVELIN, KUPRIT. POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA IZ RUDE JE SLEDEĆI : 1. PRIPREMA RUDE DROBLJENJE I OBOGAĆIVANJE FLOTACIJOM 2. DELIMIČNO PRŽENJE I TOPLJENJE U PLAMENIM PEĆIMA SA KOKSOM I KREČNJAKOM RADI DOBIJANJA BAKRENCA SA 30-40% BAKRA,, 3. PRODUVAVANJE BAKRENCA U KONVERTORIMA U CILJU DOBIJANJA BAKRA ČISTOĆE 97-98,5%. 4. RAFINACIJA U PLAMENIM PEĆIMA (RAFINISANI BAKAR), OKSIDACIONIM POSTUPKOM (TOPIONIČARSKI BAKAR) ILI ELEKTROLIZOM U SUMPORNOJ KISELINI (ELEKTROLITIČKI BAKAR) ČISTOĆE 99,9%.

26

SVOJSTVA BAKRA - TEŠKI OBOJENI METAL JER MU JE GUSTINA 8,94 Kg /dm kubnom - SVETLOCRVENKASTE BOJE - TAČKA TOPLJENJA 1083 STEPENA - DOBAR PROVODNIK EL. STRUJE I TOPLOTE ODMAH IZA SREBRA - TEŠKO SE LIJE - IMA VELIKU ŽILAVOST - NA VAZDUHU I VODI OKSIDIRA I PREKRIVA GA ZELENKASTA PATINA KOJA SPREČAVA DALJU DUBINSKU OKSIDACIJU. UPOTREBA BAKRA GOTOVO DA JE NEZAMENLJIV U ELEKTRO INDUSTRIJI JER JE DOBAR PROVODNIKE ELEKTRIČNE STRUJE. LEGIRANI BAKAR SE KORISTI U HEMIJSKOJ I AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. LEGURE BAKRA LEGURA BAKRA I CINKA ZOVE SE MESING KOJI SE MNOGO KORISTI U INDUSTRIJI KAO MATERIJAL OD KOGA SE PRAVE LEŽIŠTA. LEGURA BAKRA I KALAJA JE KALAJNA BRONZA KOJA JE OTPORNA NA KOROZIJU I IMA PRIMENU U LIVARSTVU LEGURA BAKRA SA ALUMINIJUMOM ZOVE SE ALUMINIJUMSKA BRONZA. OZNAKA CuAl8Fe3 OZNAČAVA DA SE RADI O LEGURI BAKRA SA ALUMINIJUMOM 8% I GVOŽĐEM 3%. POSTUPAK DOBIJANJA CINKA RUDE OD KOJIH SE DOBIJA CINK SU: - SVALERIT, - PIRIT, - GALENIT - HALKOPIRIT VRLO ČESTO ZAJEDNO U RUDI SE SREĆU OLOVO I CINK. U KOLIKO U RUDI CINKA IMA OKO 2% SMATRA SE DA JE TA RUDA BOGATA CINKOM. POSTUPAK DOBIJANJA CINKA PRVO SE RUDA DROBI I PREČIŠĆAVA. ZATIM SE VRŠI PRŽENJE RUDE ČIME SE VRŠI SAGOREVANJE SUMPORA. NA KRAJU SE VRŠI DESTILACIJA ILI ELEKTROLIZA CINKA. SVOJSTVA CINKA - SVETLOPLAVIČASTE BOJE, - TAČKA TOPLJENJA JE 419 STEPENI - GUSTINA 7,1 Kg/dm kubnom, - KRT JE I NE MOŽE SE PLASTIČNO DEFORMISATI - NA TEMPERATURI OD 100-150 STEPENI DOBRO SE VALJA, IZVLAĆI I KUJE. - OTPORAN JE NA VODU I VAZDUH JER SE PREVLAČI OKSIDOM KOJI GA ŠTITI OD DALJEG RAZARANJA. UPOTREBA NJIME SE PREVLAČE ČELIČNE KONSTRUKCIJE RADI ZAŠTITE OD KOROZIJE. IZRAĐUJU SE LIMOVI ZA POKRIVANJE KUĆA I OLUCI.

27

POSTUPAK DOBIJANJA OLOVA RUDA OD KOJE SE DOBIJA OLOVO JE GALENIT KOJI OBIČNO SADRŽI OD 2-8% OLOVA. NAKON VAĐENJA RUDE ISTA SE DROBI I PREČIŠĆAVA. NAKON TOGA SE VRŠI PRŽENJE RUDE I PUTEM ELEKTROLIZE SE DOBIJA ČISTO OLOVO. KARAKTERISTIKE OLOVA - SPADA U GRUPU TEŠKIH METALA JER MU JE TEŽINA 11,34 Kg/dm kubnom. - TAČKA TOPLJENJA MU JE 327 STEPENI. - PLAVIČASTO-SIVE BOJE KOJA NA VAZDUHU BRZO TAMNI. - SLAB JE PROVODNIK STRUJE UPOTREBA - UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU AKUMULATORA, - ZA IZRADU ŠTAMPARSKIH SLOVA - ZA PROIZVODNJU TETRAETIL OLOVA KOJE SE DODAJE BENZINU DA BI MU POVEĆAO OTPORNOST PREMA DETONACIJAMA, ZA IZRADU ZAŠTITNIH ODELA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA. POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA RUDA ALUMINIJUMA JE BOKSIT. POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA IZ BOKSITA JE DOSTA SLOŽEN. 1. RUDA BOKSITA SE MELJE I PEČE, 2. RASTVARA SE U NATRIJUMHIDROOKSIDU PRI ČEMU SE DOBIJA LUŽINA 3. VRŠI SE DOBIJANJE BISTRE LUŽINE I OSLOBAĐANJE OD JALOVINE, 4. DOBIJANJE I TOPLJENJE SKORO HEMIJSKI ČISTE GLINICE SA KRIOLITOM I ELEKTROLIZA GDE SE DOBIJA ALUMINIJUM ČISTOĆE 99-99,8%. KARAKTERISTIKE ALUMINIJUMA SPADA U GRUPU LAKIH METALA JER MU JE GUSTINA 2,7 Kg/dm kubnom. - TAČKA TOPLJENJA JE 660 STEPENI - DOBRO PROVODI ELEKTRIČNU STRUJU, - MOŽE SE VALJATI U NAJTANJE LIMOVE DO 0,004 mm I IZVLAČITI U VEOMA TANKU ŽICU. UPOTREBA ALUMINIJUMA - UPOTREBLJAVA SE U AUTO INDUSTRIJI, - U AVIO INDUSTRIJI - ZA IZRADU KUHINJSKOG PRIBORA I POSUĐA - KAO AMBALAŽA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI DOSTA SE LEGIRA SA DRUGIM METALIMA NA PRIMER LEGURA ALUMINIJUMA SA BAKROM I MANGANOM DAJE DUR ALUMINIJUM KOJI IMA VRLO VELIKU ČVRSTOĆU I KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI. PRAH ALUMINIJUMA SLUŽI ZA ZAVARIVANJE ŠINA JER SAGOREVANJEM OSLOBAĐA VELIKU KOLIČINU TOPLOTE. NEMETALNI PROIZVODI NEMETALNI PROIZVODI SU PO OSOBINAMA SUPROTNI METALNIM PROIZVODIMA. OTPORNI SU NA RAZLIČITE HEMIJSKE UTICAJE I POSTOJANI SU NA VISOKE TEMPERATURE. IMAJU VELIKU ELEKTRONEGATIVNOST TJ, LOŠI SU PROVODNICI ELEKTRIČNE STRUJE. JEDAN OD NAJVAŽNIJIH NEMETALA JE KISEONIK KOJI JE SASTAVNI DEO VAZDUHA I VODE BEZ KOGA NA ZEMLJI NE BI BILO ŽIVOTA. USTVARI OSNOVNA HEMI SKA JEDINJENJA KOJA ČINE ŽIVI SVET SU: KISONIK, VODONIK, UGLJENIK, AZOT, SUMPOR I FOSFOR

28

GLAVNE GRUPE NEMETALNIH PROIZVODA - PORCELAN I SRODNI KERAMIČKI PROIZVODI, - OPEKA, CREP, I SLIČNI PROIZVODI, GRAĐEVINSKA VEZIVA, STAKLO, - VATROSTALNI MATERIJALI, - ABRAZIVNI MATERIJALI (KAMEN, PESAK, RUDAČE). GLINA GLINA JE MINERALNA SIROVINA RAZLIČITOG I SLOŽENOG SASTAVA, ČIJI JE GLAVNI SASTOJAK HIDRATISANI OKSIDI ALUMINIJUM I SILICIJUM KAO I EVENTUALNO DRUGA SREDSTVA. ALUMOSILIKAT JE VEOMA RASPROSTRANJEN PO CELOJ ZEMLJINOJ POVRŠINI. NASTALA JE RASPADANJEM STENA POD UTICAJEM VODE. - GLINA SE NALAZI U PRIMARNIM LEŽIŠTIMA TAMO GDE JE NASTALA ILI U, - SEKUNDARNIM LEŽIŠTIMA GDE SE TALOŽILA NOŠENA VODOM. PODELA GLINE PREMA ČISTOĆI - KAOLIN JE HIDRATISAN ALUMINIJUMSILIKAT I NALAZI SE U PRIMARNOM LEŽIŠTU. BELE JE BOJE I SLUŽI ZA IZRADU KERAMIČKIH PROIZVODA. - GRNČARSKA GLINA PORED KAOLINA SADRŽI I DRUGE SASTOJKE. SIVE JE BOJE JER SADRŽI OKSID GVOŽĐA. KORISTI SE ZA IZRADU POSUĐA I VATROSTALNE OPEKE. - ILOVAČA ONA U SEBI IMA VEĆI SADRŽAJ SILICIJUM OKSIDA I OKSIDA GVOŽĐA. MRKO ŽUTE BOJE JE. KORISTI SE ZA IZRADU OPEKE, DRENAŽNIH CEVI. - SUKNARSKA GLINA – ILI UMA SADRŽI U SEBI KREČNJAKA, VRLO JE POSNA I POMEŠANA SA VODOM MALO JE PLASTIČNA. KORISTI SE U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI. - LAPORASTA GLINA SADRŽI VELIKU KOLIČINU KREČNJAKA PA STOGA SA VODOM NEMA PLASTIČNOST. SIVE I I ŽUTE BOJE JE. KORISTI SE U PROIZVODNJI CEMENTA. - GLINASTI ŠKRILJCI SU STENE SA MALIM SADRŽAJEM VODE I NALAZE SE PORED NASLAGA UGLJA. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU KERAMIČKE ROBE. DODACI GLINI U PROIZVODNJI KERAMIČKIH PROIZVODA DA BI KERAMIČKI PROIZVODI DOBILI VISOK KVALITET I IMALI DOBAR VIZUELNI IZGLED GLINI SE DODAJU: -ANTIPLASTIČNI MATERIJALI SE DODAJU GLINI DA BI JOJ SMANJILI PRETERANU PLASTIČNOST.U TU SVRHU JOJ SE DODAJU: KVARCNI PESAK, PEČENA GLINA-ŠAMOT, BOKSIT. KVARCNI PESAK MOŽE BITI DOLINSKOG ,REČNOG I MORSKOG POREKLA. PEČENA GLINA KOJA JE SAMLEVENA OD OŠTEEĆENIH KERAMIČKIH PROIZVODA. BOKSIT SE GLIINI DODAJE PRI IZRADI VATROSTALNIH KERAMIČKIH PROIZVODA. -TOPITELJ- DA BI SE SMANJILA TEMPERATURA STAPANJA KOMPONENATA TOKOM PEČENJA GLINI SE DODAJU SAMLEVEN KREČNJAK-KREDA I MLEVENO STAKLO. -GLAZURA SE KORISTI ZA ZAVRŠNU OBRADU KERAMIČKE ROBE DA BI SE DOBIO POTREBAN SJAJ I POVEĆALA VODONEPROPUSTIVOST. POSLE SUŠENJA I PEČENJA KERAMIČKE ROBE VRŠI SE PREMAZIVANJE GLAZUROM PA SE PONOVO VRŠI PEČENJE. TEHNOLOGIJA IZRADER KERAMIČKIH PROIZVODA 1. PRIPREMA SIROVINE VRŠI SE ČIŠĆENJE I MLEVENJE GLINE A ZATIM MEŠANJE SA VODOM. 2. ODLEŽAVANJE MASE U VLAŽNIM PROSTORIJAMA OSTAVI SE NAVLAŽENA GLINA DA ODSTOJI I NA TAJ NAČIN SE ZAVRŠAVA HIDRATISANJE. 3. OBLIKOVANJE PROIZVODA SE VRŠI RUČNIM ILI MAŠINSKIM PUTEM POMOĆU ŠABLONA.

29

4. SUŠENJE PROIZVODA U AUTOMATSKIM SUŠARAMA POMOĆU TOPLOG VAZDUHA ILI U TUNELSKIM PEĆIMA ILI PRIRODNIM STRUJANJEM VAZDUHA. 5. PEČENJE ILI SINTEROVANJE PROIZVODA U JAMASTIM ILI POLJSKIM PEĆIMA. 6. DORADA, GLAZIRANJE I BOJENJE 7. PONOVNO PEČENJE PROIZVODA U PEĆIMA VRSTE KERAMIČKIH MATERIJALA POROZNOST KERAMIČKIH MATERIJALA JE VRLO VAŽNA KARAKTERISTIKA KOJA ZAVISI OD. - VRSTE GLINE, - OD VRSTE SMEŠE, - TEMPERATURE PEČENJA. PREMA POROZNOSTI POSTOJE: - NEPOROZNI PROIZVODI I - POROZNI PROIZVODI NEPOROZNI PROIZVOD - PORCELAN JE BELE BOJE I ONI NE SMEJU DA IMAJU OKSIDE GVOŽĐA KOJI GA OBOJI, I KORISTI SE ZA IZRADU ELEKTRO IZOLACIONH PROIZVODA. - SANITARNA KERAMIKA SLUŽI ZA IZRADU KADA, LAVABOA, ODVODNIH CEVI, U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI. POROZNI PROIZVODI FAJANS PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD GLINE ODREĐENOG KVALITETA A KOJI SE DVA PUTA PEČE ALI BEZ PREMAZIVANJA-GLAZURE. OD NJEGA SE PRAVE VAZE, BOKALI, FIGURE, PLOČICE ZA ZIDOVE MAJOLIKA- OD NJE SE PRAVE FIGURE, PLOČICE POSUĐE TERAKOTA- U SEBI SADRŽI OKSID GVOŽĐA PA JE ZATO CRVENKASTE BOJE. OBIČNA GRNČARSKA- GLINA ZA IZRADU SAKSIJA.. OPEKA I CREPOVI CIGLE GRAĐEVINSKI MATERIJALI -GRAĐEVINSKA VEZIVA SU: CEMENT, KREČ, GIPS, I NOVOKOMPONOVANA VEZIVA. -SPECIJALNI MATERIJALI TERMOIZOLACIONI, ZVUČNO IZOLACIONI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI. -KONSTRUKCIONI MATERIJALI OPEKA ,CREP, KAMEN,STAKLO GVOŽĐE. GRAĐEVINSKA VEZIVA TO SU MATERIJALI KOJI SE NALAZE U PRAŠKASTOM STANJU I UZ MEŠANJE SA VODOM OČVRSNU. -GAŠENI KREČ SE DOBIJA PEČENJEM KREČNJAKA NA TEMPERATURI OD 800 DO 1300 STEPENI. -GIPS SE DOBIJA PEČENJEM GIPSANOG KAMENA ILI SEDRE NA TEMPERATURI 107-300 STEPENI PA SE NAKON TOGA MELJE. -GLINA -CEMENT- PORTLAND CEMENT JE SIVKASTO ZELENE BOJE

30

PROIZVODNJA CEMENTA MEŠAJU SE GLINE I KREČ ŠTO SE NAZIVA LAPORCEM. NAKON TOGA U DROBILICAMA SE VRŠI DROBLJENJE OVOG MATERIJALA. IZDROBLJEN MATERIJAL SE UVODI U ROTACIONU PEĆ U KOJU SE POD PRITISKOM UBACUJE UGALJ U PRAHU KOJI SAGOREVA I DOBIJA SE PEČENI KLINKER. NAKON HLAĐENJE KLINKERA U MLIN ZA MLEVENJE I MEŠANJE SE UBACUJU KLINKER, GIPS I ŠLJAKA IZ VISOKIH PEĆI I DOBIJAMO FINO SAMLEVEN PRAH KOJI SE TRAKOM TRANSPORTUJE U SILOS ODAKLE SE AUTOMATSKOM VAGOM VRŠI MERNJE I PAKOVANJE U PAPIRNATE VREĆE. CEMENT JE HIDROSKOPAN I U ZAVISNOSTI OD DODATAKA IMAMO: - BRZOVEZUJUĆI CEMENT DO 15 MINUTA - SREDNJE VEZUJUĆI OD 15 DO 60 MINUTA, - SPORO VEZUJUĆI PREKO 60 MINUTA. VREME POTPUNOG VEZIVANJA SE OSTVARUJE NAKON 28 DANA. GRAĐEVINSKA KERAMIKA GRAĐEVINSKA KERAMIKA SPADA U NAJMASOVNIJE PROIZVODE KERAMIČKE INDUSTRIJE A PROIZVODI SE OD ILOVAČE I LOŠIJIH VRSTA GLINE UZ DODATAK PESKA. U GRAĐEVINSKU KERAMIKU SPADAJU. - OPEKA - CREPOVI, - BLOKOVI, - DRENAŽNE CEVI, - ZIDNE PLOČICE, - KLINKER OPEKA. PROIZVODNJA OPEKE NAKON ŠTO SE GLINA ISKOPA I OČISTI ONA SE SAMELJE I NAKVASI. VAKUM PRESAMA ILI REVOLVER PRESAMA SE VRŠI OBLIKOVANJE OPEKE U KALUPIMA. NAKON TOGA SE U REGALE REĐA OPEKA GDE SE VRŠI SUŠENJE. NAKON SUŠENJE OPEKA SE UVODI U TUNELSKE PEĆI GDE SE VRŠI POSTEPENO PEČENJE 48 SATI NA TEMPERATURI DO 1000 STEPENI. DIMENZIJE OPEKE SU STANDARDIZOVANE 250x120x65 mm A MOGU DA BUDU PUNE I ŠUPLJE. TREBA DA SU OTPORNE NA MRAZ. VRSTE OPEKE PUNA OPEKA SE KORISTI ZA IZRADU SPOLJNIH I UNUTRAŠNJIH ZIDOVA KOJI SE MALTERIŠU. DO 15% ŠUPLJINA RAČUNA SE DA JE OPEKA PUNA FASADNA PUNA OPEK,A KAKO JOJ SAMO IME KAŽE, KORISTI SE ZA IZRADU FASADA. ŠUPLJE OPEKE I BLOKOVI SE KORISTE ZA PREGRADNE ZIDOVE. MONTA I FERT GREDICE SE KORISTE ZA IZRADU MEĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA. CREP SLUŽI ZA POKRIVANJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA. POSTOJI VIŠE VRSTA KAO ŠTO SU: BIBER CREP, VALOVITI CREP, ĆERAMIDA.

31

PODNE PLOČICE MORAJU DA BUDU OTPORNE NA OPTEREĆENJE-GAŽENJE, A AKO SU IZLOŽENE ATMOSFERSKOM UTICAJU MORA DA BUDU DOBRO GLAZIRANE DA BI SE SPREČILO PRODIRANJE VODE U NJIH I SMRZAVANJE ISTE, ŠTO DOVODI DO OŠTEĆENJA. PEČENJE PLOČICA SE IZVODI NA TEMPERATURI SINTEROVANJA-TOPLJENJA. ZIDNE PLOČICE DRENAŽNE CEVI SE U NOVIJE VREME MANJE KORISTE ZA ODVODNJAVANJE TERENA KANALIZACIONE CEVI SE PROIZVODE OD GLINE, ŠAMOTNOG BRAŠNA-KVARCNOG PESKA. SPOLJA I IZNUTRA SU GLAZIRANE. OTPORNE SU NA KISELINE. GRAĐEVINSKA TERAKOTA JE UKRASNI FASADNI MATERIJAL OD PEČENE GLINE. KLINKER OPEKA I PLOČE SE PROIZVODE OD TEŠKO TOPLJIVE GLINE POMEŠANE SA KVARCNIM PESKOM I OBLIKOVANE U KALUPIMA POD VELIKIM PRITISKOM. TEMPERATURA PEČENJA 1300 STEPENI TO JEST PEKU SE DO DELIMIČNOG TOPLJENJA. PROIZVODNJA STAKLA STAKLO JE OTKRIVENO PRE 3000 GODINA U EGIPTU. U POČETKU TEHNOLOGIJA NIJE OMOGUĆAVALA PROIZVODNJU ČISTOG STAKLA PA SE UGLAVNOM STAKLO UPOTREBLJAVALO ZA PROIZVODNJU UKRASA. STAKLO SE NALAZILO I U PRIRODI A STVARALA GA JE VULKANSKA LAVA, ILI UDAR MUNJE O SILICIJUMSKI PESAK. STAKLO JE ČVRST KOMPAKTAN AMORFAN MATERIJAL KOJI SE DOBIJA TOPLJENJEM NEORGANSKIH MATERIJA, KOJA SE ZATIM HLADE I OČVRSNU U VIDU STOPLJENE MASE. KAD KAŽEMO AMORFAN MATERIJAL MISLI SE NA MATERIJALE KOJI NEMAJU SREĐENU KRISTALNU STRUKTURU. STAKLO SE SPORO RAZVIJALO SVE DO POLOVINE 19 VEKA KADA SE KONSTRUIŠU NAROČITE PEĆI ZA DOBIJANJE STAKLA (PEĆI SA LONCIMA KORITASTE PEĆI) PA SE OD SITNOG ZANATSTVA PRELAZI U VELIKU INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU. SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA DELIMO NA. - OSNOVNE SIROVINE I - POMOĆNE SIROVINE OSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SU: - KVARCNI PESAK - ALKALIJE - KALCIJUMOVE KOMPONENTE POMOĆNE SIROVINE ZA DOBIJANJE STAKLA SU. - SREDSTVO ZA BOJENJE - SREDSTVO ZA ZAMUĆIVANJE - SREDSTVO ZA OBEZBOJAVANJE - SREDSTVO ZA BISTRENJE. KVARCNI PESAK U PROIZVODNJI STAKLA UČESTVUJE SA 60-70% U SASTAVU SIROVINSKE SMEŠE. KVALITET PESKA ZAVISI OD SADRŽAJA PRIMESA A NAROČITO OKSIDA GVOŽĐA JER I MALE KOLIČINE OVOG METALA TJ. NJEGOVI OKSIDI OBOJE STAKLO. U MNOGIM SLUČAJEVIMA SADRŽAJ OKSIDA GVOŽĐA NE SME PRELAZITI 0,01-0,02 %.

32

ZA KVALITETNIJE VRSTE STAKLA ALKALIJE SE DODAJU U OBLIKU SODE (NATRIJUM-KARBONATA) A U MASOVNOJ PROIZVODNJI I ZA JEFTINIJE VRSTE STAKLA DODAJE SE NATRIJUM SULFAT. KALCIJUMOVE KOMPONENTE OBIČNO SE DODAJU U OBLIKU NATRIJUM –SULFATA, SAMLEVENOG KREČNJAKA, MERMERA ILI LAPORCA. STAKLENI OTPATCI SE DODAJU U KOLIČINI OD 20-40%. ZA BOJENJE SE DODAJU OKSIDI METALA ILI SULFIDI. ZAMUĆIVANJE STAKLA SE VRŠI DODAVANJEM OKSIDA KALAJA ITD. I TAKO SE DOBIJA MUTNO –MLEČNO STAKLO KOJE UBLAŽAVA OŠTRINU SVETLA A KORISTE SE ZA IZRADU RASVETNIH TELA. OBEZBOJAVANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE SMEŠEI DODAJU OKSIDI NIKLA, KOBALTA A UKLANJAJU JEDINJENJA GVOŽĐA KOJA DAJU OBOJENJE. SREDSTVA ZA BISTRENJE IMAJU ULOGU DA IZBISTRE STAKLENU MASU KAKO BI SE DOBILO BEZBOJNO STAKLO. DA BI SE TO POSTIGLO U PEĆ SE UBACUJU ODREĐENI DODACI NA PRIMER ŠALITRA KOJA NA VISOKOJ TEMPERATURI OSLOBAĐA GASOVE KOJI IZ RASTOPLJENE MASE IZLAZE NA POVRŠINU I SA SOBOM NOSE NERASTOPLJENE DELIĆE I MASA POSTAJE BISTRIJA. PROIZVODNJA STAKLA PROIZVODNJA STAKLA SE SASTOJI IZ SLEDEĆIH FAZA: - PRIPREMA SIROVINE, - TOPLJENJE MEŠAVINE, - DORADA UOBLIČENIH STAKLENIH PREDMETA. PRIPREMA SIROVINA PODRAZUMEVA ČIŠĆENJE KVARCNOG PESKA ISPIRANJEM U BAZENIMA OD MEHANIČKE NEČISTOĆE. PESAK SE ZATIM ŽARI PESAK KREČ I SODA SE PROPUŠTAJU KROZ MLINOVE I SITNE DA BI NAKON TOGA BILI PROPUŠTENI KROZ SITA. U MEŠALICI DOLAZI DO NJIHOVOG MEŠANJA. IZ MEŠALICE ELEVATOROM ZA HORIZONTALNI TRANSPORT SE DOVODE DO PEĆI GDE SE VRŠI TOPLJENJE NA TEMPERATURI OD 1300-1500 STEPENI. RASTOPLJENO STAKLO RUČNO ILI MAŠINSKI SE DUVA A TAKOĐE SE VRŠI I VERTIKALNO IZVLAČENJE STAKLA PA SE DOBIJA RAVNO STAKLO. OVI PROIZVODI ODLAZE U TUNEL ZA HLAĐENJE I ZATIM SLEDI ZAVRŠNA OBRADA (BRUŠENJE). OVAJ PROCES JE KONTINUALAN ŠTO ZNAČI DA SE NA JEDNOM KRAJU PEĆI NEPREKIDNO DODAJU SIROVINE A NA DRUGOM SE UZIMA ŽITKA MASA ZA PRERRADU. NAČINI OBLIKOVANJA STAKLA OBLIKOVANJE STAKLENIH PREDMETA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 700-800 STEPENI, A METODE ZA OBLIKOVANJE SU: - DUVANJE - IZVLAČENJE, - PRESOVANJE - VALJANJE LIVENJE. DUVANJE KAO POSTUPAK SE UPOTREBLJAVA ZA ZA UOBLIČAVANJE ŠUPLJIH PREDMETA TAKO ŠTO SE VAZDUH UDUVAVA U STAKLENU MASU.TO SE VRŠI RUČNO ILI MAŠINSKI (FLAŠE, SIJALICE, ČAŠE) IZVLAČENJE SE VRŠI UZ POMOĆ VALJAKA U VIDU BESKRAJNE TRAKE A IZRAĐUJE SE RAVNO STAKLO, STAKLENE CEVI, STAKLENA VUNA. PRESOVANJE SE VRŠI POD PRITISKOM TAKO ŠTO SE ZAGREJANA MASA UDUVAVA U KALUPE (TV EKRANI, TANJIRI, ČINIJE...) VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA IZRADU DEBLJIH STAKLENIH PLOČA ZA IZLOGE I I OGLEDALA. STOPLJENA MASA SE IZLIVA NA STO GDE SE POMOĆU VALJAKA TANJI I SEČE NA STANDARDNE DIMENZIJE.

33

VRSTE STAKLA RAVNO STAKLO KOJE PREMA JUS-U MOGU BITI :“A“ ILI PRVE, „B“ ILI DRUGE I „C“ ILI TREĆE KLASE SU RAZLIČITIH DEBLJINA OD 1,6 DO 10 mm. SIGURNOSNA STAKLA SU RAVNA STAKLA KOJA SE DODATNO OBRAĐUJU I MOGU BITI: - ARMIRANA - KALJENA - LAMINIRANA ARMIRANA STAKLA SE DOBIJAJU UTISKIVANJEM METALNE MREŽE U IZLIVENU STAKLENU PLOČU. STANDARDNE DEBLJINE SU OD 6,5 mm, A SAMA ARMATURA IH ČINI OTPORNIM NA LOM. KALJENO STAKLO SE DOBIJA TERMIČKOM OBRADOM TAKO ŠTO SE STAKLO ZAGREJE NA TEMPERATURU OPUŠTANJA PA SE ZATIM NAGLO OHLADI. KOMERCIJALNI NAZIV OVOGA STAKLA JE „SEKURIT“ STAKLO KOJE JE 7-12 PUTA JAČE OD OBIČNOG. DEBLJINE SU 4,7,5,4 I 6,5 mm. LAMINIRANO STAKLO JE VIŠESLOJNO STAKLO NAJČEŠĆE DVO I TROSLOJNO KOJE SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM STAKLENIH PLOČA ISTE ILI RAZLIČITIH DEBLJINA U TOPLOM STANJU I PRITIKOM. STAKLO OD 5-7 SLOJEVA MOŽE BITI OTPORNO NA PUŠČANO ZRNO. KRISTALNA RAVNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE OBIČNOM STAKLU DODA IZVESNA KOLIČINA OLOVO–OKSIDA PA MU SE POBOLJŠAJU OPTIČKA SVOJSTVA USTVARI OPTIČKE DEFORMACIJE SU SVEDENE NA MINIMUM. RELJEFNA STAKLA NA POVRŠINI IMAJU ŠARE KOJE SE DOBIJAJU POMOĆU VALJAKA KOJI NA SEBI IMAJU ŠARE. REFLEKSNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE TOPLIM POSTUPKOM SA JEDNE STRANE NANOSI SLOJ KOJI ODBIJA SVETLOST. ŠUPLJA STAKLA OBUHVATAJU VELIKU GRUPU PROIZVODA OD KOGA SE PROIZVODI AMBALAŽNO STAKLO (FLAŠE, TEGLE), STAKLENE POSUDE. SPECIJALNA STAKLA -OPTIČKA STAKLA SE DOBIJAJU TOPLJENJEM VRLO ČISTIH SIROVINA PA JE STOGA POTPUNO PROVIDNO BEZBOJNO I IMA VELIKU MOĆ PRELAMANJA SVETLOSTI. KORISTI SE ZA IZRADU SOČIVA, PRIZMI I OPTIČKIH UREĐAJA. -HEMIJSKO STAKLO JE OTPORNO NA HEMIJSKE AGENSE I TEMPERATURNE PROMENE. IMA SPOSOBNOST AKUMULIRANJA TOPLOTE. -KVARCNO STAKLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KVARCNOG PESKA NA TEMPERATURI OD 1700-1800 STEPENI. MOŽE DA IZDRŽI VRLO VISOKU TEMPERATURU I NAGLE TEMPERATURSKE PROMENE. -STAKLENA VUNA SE DOBIJA ISPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE NA RAPAVU HORIZONTALNU ŠAMOTNU PLOČU KOJA ROTIRA VELIKOM BRZINOM I CENTRIFUGALNA SILA IZBACUJE STAKLENU MASU U VIDU VLAKANA. TAKOĐE MOŽE DA SE DOBIJE I PROPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE KROZ SITNE OTVORE TAKO DA SE DOBIJAJU BESKONAČNO DUGA VLAKNA KOJA SE SEKU NA POTREBNU DUŽINU. NE UPIJA VLAGU I DOBAR JE TERMIČKI IZOLATOR OD -60 DO +600 STEPENI.DOBAR JE I ZVUČNI IZOLATOR. VODENO STAKLO ILI RASTOPLJENO STAKLO JE PROIZVOD DOBIJEN OD KVARCNOG PESKA I ALKALIJA. U PROMETU SE JAVLJA U VIDU ULJANE TEČNOSTI I KORISTI SE ZA IMPREGNACIJU HARTIJE, TKANINA, DRVETA U CILJU ZAŠTITE OD POŽARA ILI KAO PREMAZ KOJI ŠTITI OD KOROZIVNOG DEJSTVA SREDINE.

34

PROIZVODI PRERADE DRVETA DRVO JE ODUVEK IMALO NAJŠIRU PRIMENU U ČOVEKOVOM ŽIVOTU. POZNAVAJUĆI VRSTE DRVETA I PRIMENJUJUĆI U OBRADI RAZLIČITE TEHNIČKO- TEHNOLOŠKE POSTUPKE MOGUĆE GA JE NAJRACIONALNIJE ISKORISTITI. U KVALITET DRVETA SE UBRAJAJU: - HEMIJSKI SASTAV I GRAĐA, - FIZIČKA SVOJSTVA - MEHANIČKA - ESTETSKA - MANE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA SVOJSTVA DRVETA 1.HEMIJSKI SASTAV DRVETA POJEDINI HEMIJSKI ELEMENTI U GRAĐI DRVETA PRIBLIŽNO SU ZASTUPLJENI : - UGLJENIK 50%, - KISEONIK 43% - VODONIK 6% - AZOT 1% JEDINJENJA KOJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA SU: CELULOZA 40-60%, HEMICELULOZA18-25%, LIGNIN 20-30% KAO I SMOLE, SKROB, ŠEĆER, ETERIČNA ULJA, TANIN, MINERALNE MATERIJE, VODA KOJI SU SPOREDNI SASTOJCI DRVETA I UGLAVNOM SE NALAZE U SOKU DRVETA. SADRŠAJ OVIH MATERIJA VARIRA I ZAVISI OD VRSTE DRVETA, STAROSTI, DELA DRVETA I GODIŠNJEG DOBA . CELULOZA ČINI SKELET MREŽE ZIDOVA ĆELIJE U KOJOJ SE NALAZE HEMICELULOZA I LIGNIN. IZ CELULOZE SE DOBIJAJU: ŠPIRITUS, HEMIJSKA VLAKNA, PLASTIČNE MASE. MEKE VRSTE DRVETA IMAJU VIŠE CELULOZE NEGO TVRDE. SMOLA SE STVARA KOD SKORO SVIH ČETINARA. SASTOJI SE IZ ČVRSTIH I TEČNIH JEDINJENJA. TEČNI DEO SMOLE SE NAZIVA TERPENTIN I KORISTI SE ZA PROIZVODNJU : LEKOVA, LAKOVA,I MIRISA A ČVRSTI DEO SMOLE ČINI KOLOFONIJUM KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU SAPUNA, PAPIRA. U DRVETU SMOLA POVEĆAVA ZAPREMINSKU MASU, TVRDOĆU ZAPALJIVOST I TRAJNOST. TANIN –ŠTAVNE MATERIJE NALAZE SE U SVIM DELOVIMA DRVETA : KORI, DRVNOM SOKU LIŠĆU, PLODOVIMA.SA STAROŠĆU DRVETA SADRŽAJ TANINA SE POVEĆAVA. HRAST I KESTEN SADRŽE NAJVIŠE TANINA. TANIN DAJE DRVETU LEPŠU BOJU, ČVRSTOĆU TRAJNOST. KORISTI SE ZA ŠTAVLJENJE KOŽE (POSTAJE TRAJNIJA, ELASTIČNIJA I MANJE UPIJA VODU). MINERALNE MATERIJE KOJE SE NALAZE U DRVETU SAGOREVANJEM DAJU PEPEO.KOLIČINA PEPELA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GODIŠNJEG DOBA, SEČE, STAROSTI. NAJMANJE PEPELA DAJE ARIŠ A NAJVIŠE KESTEN. 2.GRAĐA DRVETA DRVO NIJE JEDNOLIKE STRUKTURE I NE POKAZUJE ISTA MEHANIČKA SVOJSTVA PO CELOJ MASI. AKO DRVO PRESEČEMO NORMALNO NA NJEGOVU OSU UOČIĆEMO: KORU, DRVNU MASU, SRŽ I GODOVE. ŠIRINA BOJA I RASPORED GODOVA DAJU KARAKTERISTIČNU SLIKU TJ. TEKSTURU DRVETA KOJA SLUŽI ZA RASPOZNAVANJE DRVETA.

35

3.FIZIČKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJE FIZIČKO SVOJSTVO DRVETA JE ZAPREMINSKA MASA I HIGROSKOPNOST (VLAŽNOST) KAO FIZIČKO-HEMIJSKO SVOJSTVO DRVETA. ZAPREMINSKA MASA DRVETA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GUSTINE DRVNE MASE SADRŽAJA VODE. POD HIDROSKOPSKIM SVOJSTVOM SE PODRAZUMEVA SPOSOBNOST DRVETA DA UPIJE VLAGU. VLAŽNOST DRVETA JE NEGATIVNO SVOJSTVO A VLAGA SE IZ DRVETA ODSTRANJUJE PRIRODNIM SUŠENJEM NA VAZDUHU ILI U SUŠARAMA ČIME SE VLAGA STABILIZUJE NA 12-18%. 4.MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA RAZLIKUJEMO SLEDEĆA MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA. - TVRDOĆA JE OTPOR KOJI PRUŽA DRVO PRI PRODIRANJU DRUGOG TELA U NJEGOVU MASU. - JAČINA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA KIDANJU, SAVIJANJU, PRITISKU ILI DRUGOM DEJSTVU SILA - ELASTIČNOST JE SVOJSTVO DRVETA DA POD SPOLJNJIM DEJSTVOM SILE PROMENI OBLIK I PO PRESTANKU SILE SE VRATI U PRVOBITNI OBLIK. VRLO ELASTIČNO DRVO JE BAGREM, ELASTIČNO DRVO SU ORAH, BREST, LIPA, BREZA, A SLABO ELESTIČNA SU BOR I TOPOLA. ŽILAVOST DRVETA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA UDARNOM DEJSTVU SILE. ŠTO JE DRVO VLAŽNIJE I ŽILAVOST JE VEĆA. 5.ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJA ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA SU: - BOJA MOŽE BITI OD BLEDO ŽUĆKASTE DO CRVENKASTO BELA - TEKSTURU ČINE RASPORED I ŠIRINU GODOVA - SJAJ I - FINOĆA SE NAJLAKŠE OCENJUJE PO POPREČNOM PRESEKU 6.GREŠKE U DRVETU GREŠKE MOGU NASTATI PRILIKOM RASTA, NEPRAVILNIM POSTUPKOM PRILIKOM PRERADE , PRI SEČI I ČUVANJU DRVETA 7. TRAJNOST DRVETA TRAJNOST DRVETA JE PRIRODNO SVOJSTVO DA ŠTO DUŽE ZADRŽI PRIRODNA SVOJSTVA (ANATOMSKU GRAĐU, BOJU I ČVRSTOĆU). TRAJNOST DRVETA SE MOŽE PRODUŽITI KONZERVISANJEM, SUŠENJEM, IMPREGNACIJOM, ANTISEPTIČKIM SREDSTVIMA, POVRŠINSKOM ZAŠTITOM –PREMAZIVANJEM ULJIMA, BOJAMA , LAKOVIMA. 2.PROIZVODI MEHANIČKE PRERADE DRVETA DRVO SE MEHANIČKI PRERAĐUJE: REZANJEM, CEPANJEM, SEČENJEM, TESANJEM, LJUŠTENJEM, BRUŠENJEM RENDISANJEM I TO U PROIZVODE ILI POLU PROIZVODE. ZA MEHANIČKU PRERADU SE UPOTREBLJAVA TEHNIČKO DRVO I TU SE SVRSTAVAJU TRUPCI, OBLA GRAĐA I SITNO TEHNIČKO DRVO. PRERADOM TRUPACA DOBIJAJU SE PROIZVODI PRIMARNE PRERADE : REZANA GRAĐA, FURNIRI, I RAZNE VRSTE PLOČA. REZANA GRAĐA SE DOBIJA REZANJEM TRUPACA U: DASKE, LETVE, GREDE.

36

FURNIRI SU TRANKI LISTOVI DEBLJINE 0,2-4mm. RAZLIKUJU SE PLEMENITI I SLEPI FURNIRI, A NJIHOVA RAZLIKA JE ŠTO JE PLEMENITI FURNIR DEBLJINE 2mm I ISKORIŠĆENO JE ESTETSKO SVOJSTVO DRVETA. SLEPI FURNIRI SU DEBLJINE 2-4mm I UPOTREBLJAVAJU SE ZA PROIZVODNJU SLEPLJENIH PLOČA. FURNIRSKE PLOČE (ŠPER PLOČE) SE PROIZVODE UNAKRSNIM SLEPLJIVANJEM NEPARNOG BROJA SLEPIH FURNIRA. PREDNOST ŠPERPLOČE U ODNOSU NA PUNO DRVO ISTE DEBLJINE JE U TOME ŠTO JE ZNATNO VEĆE ČVRSTOĆE A UPOTREBLJAVA SE U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA. STOLARSKE PLOČE ILI PANEL PLOČE SE IZRAĐUJU TAKO ŠTO SE IZMEĐU DVA SLOJA FURNIRA STAVLJAJU MEĐUSOBNO SLEPLJENE LETVICE. ONE SU MNOGO LAKŠE NEGO PUNO DRVO I UPOTREBLJAVAJU SE U GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI NAMEŠTAJA. VLAKNASTE-LESONIT PLOČE SU PLOČASTI PROIZVODI IZRAĐENI OD DRVENIH VLAKANACA SA DODATKOM VEZIVNIH MATERIJA (LEPILA). ONE SU TVRDE I OTPORNE NA PRITISAK. IVERICA SU PLOČE KOJE SE DOBIJAJU OD ISITNJENOG IVERJA MEĐUSOBNIM SLEPLJIVANJEM UZ DODATAK VEZIVNOG SREDSTVA (VEŠTAČKE SMOLE) A PROCES SE ODVIJA NA POVIŠENOM PRITISKU I TEMPERATURI. NAJZNAČAJNIJE MESTO U MEHANIČKOJ PRERADI DRVETA ZAUZIMA PROIZVODNJA NAMEŠTAJA (KUĆNI, KANCELARIJSKI, ZA JAVNE OBJEKTE, ŠKOLE, BOLNICE, HOTELE). 3. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA OSNOVNI OBLICI PRERADE DRVETA SU DESTILACIJA I DOBIJANJE CELULOZE DESTILACIJA JE TERMIČKO RAZLAGANJE DRVETA I ODVIJA SE NA TEMPERATURI OD 380 STEPENI BEZ PRISUSTVA VAZDUHA A NAZIVA SE JOŠ I SUVA DESTILACIJA ILI PIROLIZA ILI POUGLJAVANJE DRVETA. SUVOM DESTILACIJOM UGLJA SE DOBIJA GORIVI GAS, DRVENI UGALJ, DRVNO SIRĆE I KATRAN. CELULOZA JE NAJVAŽNIJI PROIZVOD HEMIJSKE PRERADE DRVETA. KORISTI SE U PROIZVODNJI PAPIRA, VLAKANA, LAKOVA, EKSPLOZIVA I DRUGIH PROIZVODA. DRVO SE ISCEPKA NA KOMADE VELIČINE 2 -4 cm A ZATIM UBACI U AUTO KLAV (KOTAO) I UZ PRISUSTVU HEMIKALIJA,I ODGOVARAJUĆE TEMPERATURE I PRITISKA SLABE VEZE MEĐU VLAKNIMA DRVETA I NECULOZNE MATERIJE SE RASTVARAJU A CELULOZNE U VIDU VLAKANA OSTAJU. IZDVAJANJE CELULOZNIH VLAKANA ZA DOBIJANJE CELULOZE NAJVIŠE SE KORISTI KISELI BISULFATNI POSTUPAK I TO UGLAVNOM SE OVIM POSTUPKOM PRERAĐUJE DRVO U CELULOZU KOJE IMA POVEĆANU KOLIČINU SMOLE U SEBI. OVA CELULOZA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU PAPIRA, VISKOZE, CELOFANA LAKOVA, LEPAKA. ALKALNIM (SULFATNIM) POSTUPKOM SE PRERAĐUJU SVE VRSTE DRVETA NEKVALITETNOG DRVETA, ŽETVENI OSTACI TRAVA. CELULOZA DOBIJENA OVIM POSTUPKOM SE KORISTI ZA IZRADU PAPIRA ZA AMBALAŽU KARTONA I LEPENKE. PROIZVODNJA PAPIRA PAPIR JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM MEĐUSOBNO ISPREPLETANIH BILJNIH VLAKANA UZ DODATAK PUNILA, EVENTUALNO DRUGIH POMOĆNIH SIROVINA I BOJE. OSNOVNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU: - CELULOZA - DRVENJAČA SE DOBIJA BRUŠENJEM DRVETA –FINA PILJEVINA - OTPADNI PAPIR SPOREDNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU: - PUNILA GIPS I KREDA DO 40% - LEPAK SKROBNI ILI TUTKALO - BOJE SINTETIČKOG POREKLA

37

PORED OSNOVNIH I SPOREDNIH SIROVINA ZA PROIZVODNJU PAPIRA POTREBNO JE IMATI VELIKE KOLIČINE VODE. U AUTO KLAVU SE PAPIRNA MASA MEŠA, A UZ POMOĆ JEŽ VALJAKA VRŠI SE RAZVLAKIVANJE –PRETVARANJE MASE U KAŠU I UJEDNO VALJCI ODSTRANJUJU KVRŽICE. KAŠASTA MASA SE IZLIVA NA VIBRACIONA SITA U OBLIKU „BESKRAJNE „ TRAKE KAKO BI SE VODA OSTRANILA A UJEDNO SE FORMIRA I PAPIRNA TRAKA. VRŠI SE SUŠENJE PAPIRA, I GLAČANJE TOPLIM VALJCIMA DO SADRŽAJA VLAGE OD 6%. NAKON TOGA PAPIR SE NAMOTAVA NA VALJKE ILI SEČE NA FORMATE. MOŽE DA SE VRŠI I DORADA PAPIRA NA PRIMER IMPREGNIRANJE VOSKOVIMA. VRSTE PAPIRA - ROTO PAPIR KOJI SE KORISTI ZA ŠTAMPANJE NOVINA, - ŠTAMPARSKI PAPIR - PISAĆI PAPIR - OMOTNI PAPIR, - DEKORATIVNI PAPIR - SPECIJALNI PAPIRI: FILTER, CIGARET, FOTO... FIZIČKA SVOJSTVA PAPIRA -I ZGLED - GLATKOĆA - PROPUSTLJIVOST NA VODU MEHANIČKA SVOJSTVA PAPIRA - ISTEGLJIVOST - OTPORNOST NA :CEPANJE, SAVIJANJE, PRITISAK KVALITET PAPIRA DEFINIŠU:GUSTINA, DEBLJINA,GRAMAŽA, FORMAT... VODA ZA PIĆE I INDUSTRIJSKA VODA NAJRASPROSTRANJENIJE JEDINJENJE NA ZEMLJI JE VODA. OD UKUPNE POVRŠINE PLANETE ZEMLJE POD VODOM SE NALAZI OKO 76%. UKUPNA ZAPREMINA VODE NA ZEMLJI JE OKO 1.400 MILIONA KVADRATNIH KILOMETARA. OD TOGA NA SLANU VODU OTPADA 97,5% A NA SLATKU-ZA PIĆE SVEGA 2,5%.BEZ VODE NE BI BILO ŽIVOTA JER JE ONA SASTAVNI DEO SVAKOG ŽIVOG BIĆA. ČOVEK NE BI MOGAO BEZ VODE DA IZDRŽI DUŽE OD TRI DANA. STUDIJA SVETSKE BANKE NAVODI DA JE PROSEČNOJ OSOBI ZA ZADOVOLJENJE POTREBA (PIĆE, KUVANJE I PRANJE ) GODIŠNJE POTREBNO 1700 KUBNIH METARA VODE. PREMA PREDVIĐANJIMA DO 2050. GODINE BROJ STANOVNIKA NA ZEMLJI ĆE SE POVEĆATI ZA 3 MILIJARDE A SAMIM TIM ĆE SE POVEĆATI POTROŠNJA VODE ZA 70%. U PROCESIMA PROIZVODNJE ZNAČAJNU ULOGU IGRA VODA JER SKORO DA NEMA INDUSTRIJSKE GRANE U ČIJI PROCES NE ULAZI VODA KAO OSNOVNA ILI POMOĆNA SIROVINA. U MNOGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA VODA SLUŽI KAO MEDIJUM ZA HLAĐENJE, RASTVARANJE, ISPIRANJE, PRENOS TOPLOTE, DOBIJANJE VODENE PARE ITD. PRIRODNE VODE U PRIRODI VODA SE NALAZI KAO : -POVRŠINSKA (OKEANI, MORA, JEZERA, REKE) -PODZEMNA (IZVORI, VRELA, DUBINSKA VODA)

38

-ATMOSFERSKA (KIŠNICA, SNEG I DRUGE PADAVINE) U PRIRODI NEMA HEMIJSKI ČISTE VODE. ONA U SEBI SADRŽI MATERIJE (NEČISTOĆU) KAO ŠTO SU: - RASTVORENI GASOVI: KISEONIK, UGLJENDIOKSID, AZOT AMONIJAK) - MINERALNE SOLI (KARBONATE, SILIKATE , HLORIDE SULFATE. - ORGANSKE MATERIJE- ČESTICE U SUSPENDOVANOM OBLIKU (PESKA, KREČNJAKA, GRUBE GLINE) I - ORGANSKE SASTOJKE, ORGANSKE KISELINE, ALKOHOL, HUMUSNE I TRESETNE SUPSTANCE MIKROORGANIZME. POKAZATELJI KVALITETA VODE KVALITET VODE SE ODREĐUJE NA OSNOVU: - ORGANOLEPTIČKIH - FIZIČKIH - HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH POKAZATELJA U ORGANOLEPTIČKE POKAZATELJE SPADAJU SLEDEĆA SVOJSTVA VODE: - UKUS - MIRIS - BOJA-ZAMUĆENOST UKOLIKO VODA POSEDUJE NEKE OD OVIH KARAKTERISTIKA TREBA JE PRERADITI. TEMPERATURA PRIRODNIH VODA KAO FIZIČKI POKAZATELJ ZAVISI OD MESTA GDE SE NALAZI I OD GODIŠNJEG DOBA. KOD PODZEMNIH VODA TEMPERATURA JE OKO 10 STEPENI. AKO NISU TERMALNE VODE KOD KOJIH JE TEMPERATURA IZNAD 37 STEPENI. POVRŠINSKE VODE KARAKTERIŠE PROMENLJIVOST TEMPERATURE OD 0 DO 30 STEPENI. HEMIJSKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ZAVISE OD VRSTE I KOLIČINE RASTVORENIH MATERIJA U VODI. TU SPADAJU : -TVRDOĆA VODE, GDE SE PODRAZUMEVA SADRŽAJ KALCIJUMOVIH MAGNEZIJUMOVIH JONA. TVRDOĆA SE IZRAŽAVA PREKO KOLIČINE MILIGRAMA (mg) KALICJUMKARBONATA U 1 LITRI VODE. -VEOMA MEKA OD (0 DO 70 mg) DO VEOMA TVRDE 540 mg KALCIJUMKARBONATA U LITRI VODE. - HEMIJSKA POTREBA KISEONIKA, OZNAČAVA POTREBNU KOLIČINU KISEONIKA ZA OKSIDACIJU ORGANSKIH I NEORGANSKIH PRIMESA KOJI SE LAKO OKSIDIŠU (DVOVALENTNO GVOŽĐE SULFITI) - BIOHEMIJSKA POTREBA KISEONIKA JE KOLIČINA KISEONIKA U mg/l POTREBNA DA SE U DATOM VREMENSKOM PERIODU OBEZBEDI OKSIDACIJA BIORAZGRADIVIH MATERIJA. ZA POTPUNU OKSIDACIJU POTREBNO JE 21 ILI 28 DANA ALI IZ PRAKTIČNIH RAZLOGA JE USVOJENO JE DA SE ZAMENI SA 5 DANA TJ. SA KOLIČINOM KISEONIKA UTROŠENOM ZA 5 DANA INKUBACIJE. SADRŽAJ POJEDINIH HEMIJSKIH ELEMENATA (UGLJENDIOKSIDA, GVOŽĐA MANGANA SULFATA AZOTA.) JE REGULISAN PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE. BIOLOŠKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ODREĐUJU VRSTE I BROJ ORGANIZAMA KOJI ŽIVE U PRIRODNOJ VODI. PRIRODNE VODE SADRŽE NEPATOGENU MIKRO-BIOLOŠKU POPULACIJU. OTPADNE VODE U SEBI SADRŽE PATOGENE BAKTERIJE, VIRUSE I PARAZITE KOJI SU UZROČNICI RAZNIH OBOLJENJA.

39

PROIZVODNJA VODE U GRADSKOM VODOVODU ZA DOBIJANJE VODE ZA PIĆE KORISTE SE REČNE I DUBINSKE (ARTERSKE) VODE . IAKO SE 97% VODE NA ZEMALJSKOJ KUGLI NALAZI U MORIMA I OKEANIMA, VEOMA MALA KOLIČINA VODE ZA PIĆE SE DOBIJA PRERADOM ( DESALINIZACIJOM) ISTIH PRE SVEGA IZ EKONOMSKIH RAZLOGA. DA BI SE VODA KORISTILA ZA PIĆE (SEM ČISTE IZVORSKE VODE) ONA MORA DA SE PRERADI TJ. PREČISTI. NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI OBRADE : - BISTRENJE FILTRACIJOM - DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA - DEZINFEKCIJA FILTRACIJA SLUŽI DA SE IZ VODE ODSTRANE OBOJENOST, MUTNOĆA I BAKTERIJE. OVAJ TEHNOLOŠKI POSTUPAK SE SASTOJI IZ: KOAGULACIJE GDE SE NEKE MATERIJE KOJE SE TEŠKO TALOŽE PREVODE U TALOŽNI OBLIK A KAO KOAGULANTI SLUŽE SULFATI ALUMINIJUMA I GVOŽĐA. U TALOŽNICIMA SE VRŠI TALOŽENJE U OBLIKU MULJA. ZATIM, SE VRŠI FILTRACIJA TJ. PROPUŠTANJE VODE KROZ SLOJ ZRNASTOG MATERIJALA OBIČNO PESKA ILI UGLJENE PRAŠINE DA BI SE ODSTRANILE ZAOSTALE ČESTICE KOJE SE NISU ISTALOŽILE ALI I SMANJILA KOLIČINA BAKTERIJA. DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA SU PROCESI UKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA IZ VODE JER ONI VODI DAJU BLJUTAV UKUS ALI SU OVI SASTOJCI NEPOŽELJNI I U INDUSTRISKIM VODAMA JER IH ODREĐENE BAKTERIJE TROŠE TE NJIHOVI PROIZVODI PRETE DA POTPUNO ZATVORE PRESEK CEVOVODA. NAJČEŠĆE SE KAO METOD UKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA KORISTI AERACIJA. TOKOM AERACIJE VODA SE RASPRŠAVA I U NJU UVODI KISEONIK POTREBAN ZA OKSIDACIJU A ISTOVREMENO POTISKUJE UGLJENDIOKSID ŠTO POGODUJE IZDVAJANJU GVOŽĐA I MANGANA. DEZINFEKCIJA VODE SE VRŠI DA BI SE IZ NJE UKLONILI PATOGENI MIKROORGANIZMI. ZA TO SE KORISTI . - DEZINFEKCIJA TOPLOTOM - DEZINFEKCIJA HEMIJSKIM AGENSIMA (HLOR, OZON, VODONIK-PEROOKSID) - DEZINFEKCIJA ULTRAVIOLETNIM ZRACIMA, X ZRACIMA I ULTRAZVUKOM. RADI SPREČAVANJA KARIJESA VODI SE DODAJU JEDINJENJA FLUORIDA. KORIŠĆENJE VODE U INDUSTRIJI U INDUSTRIJI SE KORISTE SLEDEĆE VRSTE VODE: - PROCESNA VODA - TEHNOLOŠKA VODA - KOTLOVSKA-NAPOJNA VODA. PROCESNA VODA UČESTVUJE U PROIZVODNOM PROCESU ILI SE KORISTI KAO SIROVINA. NA PRIMER KORISTI SE U PREHRANBENOJ INDUSTRIJI I TREBA DA JE ODREĐENOG KVALITETA.ONA MORA ISPUNJAVATI SVE USLOVE HIGIJENSKE I MIKROBIOLOŠKE ISPRAVNOSTI. KAO PROCESNA VODA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORISTITI SE VODA ZA PIĆE. U NEKIM SLUČAJEVIMA VODU ZA PIĆE JE POTREBNO OMEKŠATI. TEHNOLOŠKA VODA U KOLIKO SE KORISTI KAO VODA ZA PRANJE SIROVINA ILI POSUĐA U KOME SE SPRAVLJAJU NAMIRNICE ZA JELO MORA IMATI KVALITET VODE ZA PIĆE. VODA ZA NAPAJANJE PARNIH KOTLOVA NE SME DA SADRŽI ČESTICE I NE SME DA IMA VISOKU KARBONATNU TVRDOĆU ALI I SASTOJKE KOJI IZAZIVAJU KOROZIJU KOTLOVA I ZBOG TOGA OVA VODA OBAVEZNO PODLEŽE OMEKŠAVANJU.

40

PRIPREMA VODE ZA KORIŠĆENJE U INDUSTRIJI PRVENSTVENO SE MISLI NA UKLANJANJE KOMPONENTI KOJE VODI DAJU „TVRDOĆU“.ZA OMEKŠAVANJE VODE SE KORISTE. -HEMIJSKI AGENSI -IZMENJIVAČI JONA OMEKŠAVANJE VODE HEMIKALIJAMA SE SVODI NA PREVOĐENJE SOLI KALCIJUMA I MAGNEZIJUMA U TEŽE RASTVORENE OBLIKE KOJI SE TALOŽE I UKLANJAJU FILTRIRANJEM. KAO TALOŽNO SREDSTVO KORISTI SE KREČ U OBLIKU KREČNE VODE ILI SODA. OVO JE PRVA FAZA A ZATIM SE POTPUNO OMEKŠAVANJE VODE IZVODI IZMENJIVAČIMA JONA ILI DESTILACIJOM-KOJA JE SKUPA PA SE RETKO KORISTI. MENJAČI JONA SU SUPSTANCE KOJE IMAJU SPOSOBNOST IZMENE SVOJIH JONA SA EKVIVALENTNOM KOLIČINOM JONA MINERALNIH SOLI IZ VODE. NAKON OVOGA SE VRŠI REGENERACIJA MENJAČA JONA OBIČNO RAZBLAŽENOM HLOROVODONIČNOM KISELINOM .NA KRAJU DOBIJAMO SKORO DESTILIZOVANU VODU. OTPADNE VODE NAKON UPOTREBE VODE U INDUSTRIJI ILI U DOMAĆINSTVIMA ISTU JE POTREBNO PRERADITI JER SADRŽI ŠTETNE MATERIJE PO ZDRAVLJE LJUDI I NJEGOVU OKOLINU. DA BI SE OTPADNA VODA PREČISTILA POTREBNO JE UTVRDITI NJEN HEMIJSKI SASTAV I KOLIČINU SUSPENDOVANIH MATERIJA SUVOG OSTATKA, KOLIČINU DETERDŽENATA, TEŠKIH METALA, AMONIJAKA ITD. PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA POSTOJE TRI POSTUPKA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA: - MEHANIČKI POSTUPAK - HEMIJSKI POSTUPAK - BIOLOŠKI POSTUPAK MEHANIČKI POSTUPAK PREČIŠĆAVANJA VODE SE SASTOJI U TOME DA SE ONA ODVODI U BASENE GDE SE POSLE IZVESNOG VREMENA IZ NJE NA DNO TALOŽI SUSPENDOVANA NEČISTOĆA. HEMIJSKI POSTUPAK JE SKUP A ZASNIVA SE NA TALOŽENJU I NEUTRALISANJU ZAGAĐIVAČA POMOĆU HEMIKALIJA. BIOLOŠKI POSTUPAK SE ZASNIVA NA MIKROBIOLOŠKOM RAZARANJU ZAGAĐIVAČA DEJSTVOM MIKROORGANIZAMA I ENZIMA. OTPADNE VODE SE UVODE U BIOLOŠKI REAKTOR U KOME SE REGULIŠE TEMPERATURA, PRITISAK, KISELOST I U NJEMU SE RAZVIJAJU ŽIVI ORGANIZMI KOJI SE HRANE ORGANSKIM ZAGAĐIVAČIMA IZ NEČISTE VODE. U TALOŽNICIMA SE BIOLOŠKI MULJ TALOŽI ILI SE PAK POSTUPKOM FILTRACIJE PREČIŠĆAVA VODA KOJA SE MOŽE ISPUSTATI U PRIRODU. PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE 1.KARAKTERISTIKE ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE ORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA OBUHVATA PROIZVODE BAZNIH I FINALNIH HEMISKIH PROIZVODA OD SIROVINA NAFTE, GASA, UGALJA, DRVETA, NATRIJUM-HLORIDA I DR.. NAJVAŽNIJE GRUPE FINALNIH PROIZVODA ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE SU: - POLIPLASTI (PLASTIČNE MATERIJE),

41

- HEMIJSKA VLAKNA, - SINTETIČKI KAUČUK, - SREDSTVA ZA PRANJE, - BOJE, - LAKOVI I ORGANSKE HEMIKALIJE. ORGANSKU HEMIJSKU INDUSTRIJU KARAKTERIŠU: VISOKOSTRUČNI KADROVI KOJI SU U NJOJ ZAPOSLENI, VISOK STEPEN AUTOMATIZACIJE, VISOKA INVESTICIONA ULAGANJA,VELIKI BROJ NOVIH PROIZVODA, EKONOMIČNOST ISKORIŠĆENJA SIROVINA. PROBLEM JE ŠTO OVA VRSTA PROIZVODNJE NAJVIŠE I NAJDRASTIČNIJE ZAGAĐUJE VODENE TOKOVE, ZEMLJIŠTE I ATMOSFERU. ZAGAĐIVAČI VODENIH TOKOVA I ZEMLJIŠTA SU: - FENOLI, - KISELINE, - BAZE, - PESTICIDI, -TEŠKI METALI OD „HRANJIVIH“ MATERIJA U PRIRODU DOSPEVAJU FOSFATI KOJI POSPEŠUJU RAST ALGI KOJE IZ VODE TROŠE KISEONIK. ZAGAĐIVAČI VAZDUHA SU: - UGLJEN MONOKSID, - UGLJEN DIOKSID, - HLOR, - OKSIDI SUMPORA I AZOTA, - AEROSOLI (LETEĆI PEPEO, ČAĐ, SMOG JEDINJENJA OLOVA) ZNAČAJNU ULOGU U ZAŠTITI I UNAPREĐENJU ČOVEKOVE SREDINE IGRAJU EKOGENE TEHNOLOGIJE KOJE NA NAJRACIONALNIJI NAČIN ISKORIŠĆAVAJU SIROVINE I ENERGIJU I SPREČAVAJU NASTAJANJE ČVRSTIH, TEČNIH I GASOVITIH OTPADAKA. OVE TEHNOLOGIJE SU VRLO SKUPE PA SE PRIMENJUJE KONVECIONALNA UZ IZGRADNJU POSEBNIH UREĐAJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH MATERIJA. VISOKOMOLEKULARNI MATERIJALI-POLIMERI POLIMERI SU MATERIJE KOJE SE SASTOJE OD VEOMA DUGIH LANČANIH MOLEKULA U KOJIMA SU ATOMI POVEZANI ČVRSTIM KOVALENTNIM VEZAMA. POLIMERI SE DELE NA: - PRIRODNE POLIMERE, - MODIFIKOVANE PRIRODNE POLIMER, - SINTETIČKE POLIMERE. MNOGA PRIRODNA JEDINJENJA SU POLIMERNOG TIPA NA PRIMER BELANČEVINE, CELULOZA, SKROB, KAUČUK TEHNOLIŠKI PRINCIPI SINTEZE POLIMERA POLIMERNI MOLEKULI SINTETIZUJU SE HEMIJSKIM REAKCIJAMA IZ ODGOVARAJUĆIH MONOMERA, TJ. MEĐUSOBNIM POVEZIVANJEM OD NEKOLIKO STOTINA DO VIŠE HILJADA MONOMERA. HEMIJSKE REAKCIJE ZA DOBIJANJE SINTETIČKIH POLIMERA SU. -POLIMERIZACIJA

42

-POLIKONDEZACIJA POLIMERIZACIJA JE LANČANA HEMIJSKA REAKCIJA POVEZIVANJEM MOLEKULA MONOMERA KOJI SADRŽE NEZASIĆENU VEZU. LANČANA REAKCIJA NASTAJE PREDHODNIM INICIRANJEM MONOMERA TOPLOTOM, PRITISKOM, KATALIZATORIMA ILI SVETLOŠĆU. POLIMERNI LANAC RASTE VRLO BRZO ZA OKO JEDNU SEKUNDU. U TOKU SPAJANJA MONOMERA POLIMERIZACIJOM NE IZDVAJAJU SE SPOREDNI PROIZVODI. POLIMER DOBIJEN REAKCIJOM POLIMERIZACIJE DOBIJA NAZIV TAKO ŠTO SE ISPRED NAZIVA MONOMER DODA PREFIKS POLI PA NA PRIMER POLIMER DOBIJEN IZ MONOMERA ETILENA NAZIVA SE POLIETILEN. POLIKONDEZACIJA SE INDUSTRIJSKI IZVODI U RASTVORU UZ DODATAK KATALIZATORA. POLIMERA KOJI SE DOBIJA POLIKONDEZOVANJEM DOBIJA NAZIV NA OSNOVU KARAKTERISTIČNIH GRUPA. NA PRIMER POLIMER KOJI SADRŽI AMIDNU GRUPU NAZIVA SE POLIAMID. POLIPLASTI –PLASTIČNE MASE POLIPLASTI ILI PLASTIČNE MASE SU MATERIJE KOJE KAO OSNOVNU KOMPONENTU SADRŽE POLIMERNU SUPSTANCU UZ DODATAK RAZLIČITIH ADITIVA KOJI POBOLJŠAVAJU SVOJSTVA PROIZVODA. DODACI KOJI SE DODAJU PRI IZRADI PLASTIČNE MASE - RAZLIČITA PUNILA U KOLIČINI OD 10-50% KOJA PLASTICI DAJU MASIVNOST I SMANJUJU POTROŠNJU ENERGIJE, I POBOLJŠAVAJU JOJ MEHANIČKA SVOJSTVA. KAO PUNILA SE KORISTE: GLINA, TALK, KAOLIN.... - OMEKŠIVAČI SE DODAJU OD 10-50% DA BI SNIZILI VISKOZITET POLIPLASTA NA POVIŠENOJ TEMPERATURI ČIME SE OMOGUĆAVA LAKŠA PRERADA I DOBIJANJE BOLJE FLEKSIBILNOSTI. ONI UTIČU I NA OTPORNOST PREMA TOPLOTI I STARENJU. KORISTI SE PARAFINSKO ULJE, GLICEROL I DRUGA TEŠKO ISPARLJIVA I NEZAPALJIVA ORGANSKA JEDINJENJA. - STABILIZATORI SU MATERIJE KOJE SE DODAJU DO 10% RADI POVEĆANJA OTPORNOSTI POLIMERA NA DEGRADACIJU KOJA MOŽE NASTATI POD UTICAJEM ULTRALJUBIČASTOG ILI TOPLOTNOG ZRAČENJA. KORISTE SE RAZLIČITE MATERIJE NA PRIMER BENZOFON KOJI UPIJA UV-ZRAKE I RASIPAJU ENERGIJU TE NE DOLAZI DO RAZLAGANJAQ POLIMERA. - PIGMENTI I BOJILA SE DODAJU RADI POBOLJŠANJA ESTETSKOG SVOJSTVA. UPOTREBLJAVAJU SE SOLI METALA :CINKA, HROMA, GVOŽĐA. - ANTISTATICI SE DODAJU RADI SMANJENJA STATIČKOG ELEKTRICITETA. KORISTE SE ORGANSKA JEDINJENJA: AZOTA, ČAĐ, METALI U PRAHU. SINTETIZOVANA PLASTIČNA MASA-POLUPROIZVOD- NAJČEŠĆE SE IZRAĐUJE U VIDU GRANULA ILI PRAHA A DALJE SE VRŠI NJENA PRERADA U PROIZVODE. NAČINI IZRADE PREDMETA OD PLASTIKE PREDMETI OD PLASTIKE SE MOGU PROIZVODITI NA RAZLIČITE NAČINE I TO: - EKSTRUZIJA - EKSTRUZIONO DUVANJE, - UBRIZGAVANJE U KALUP, - KALANDROVANJE, - EKSPANDIRANJE. EKSTRUZIJA SE SASTOJI U POTISKIVANJU ZAGREJANE PLASTIČNE MASE KROZ OTVORE ODREĐENOG OBLIKA. NAKON TOGA SE IZRAĐEN PREDMET PROVODI KROZ VODU ILI VAZDUŠNO KUPATILO DA BI PREDMET OČVRSNUO. OVIM POSTUPKOM SE PROIZVODE: PLOČE, FILMOVI, CEVI I TUBE. PLOČE I FILMOVI SE PROIZVODE KROZ ŠIROKE MLAZNICE I

43

HLAĐENJEM NA VALJCIMA DOK SE CEVI I TUBE OBLIKUJU POMOĆU KOMPRIMOVANOG VAZDUHA I ODGOVARAJUĆEG KALUPA. EKSTRUZIONO DUVANJE KORISTI ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH BOCA TAKO ŠTO SE ŽELJENI OBLIK DOBIJA UDUVAVANJEM KOMPRIMOVANOG VAZDUHA U KALUP. UBRIZGAVANJA RASTOPLJENA PLASTIČNA MASA VRŠI SE POD PRITISKOM U KALUPE. NAKON OČVRŠĆAVANJA PROIZVOD SE VADI IZ KALUPA. KALENDROVANJE-VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA PROIZVODNJU FILMOVA (PLOČASTIH MATERIJALA ČIJA JE DEBLJINA 0,025 cm ). POSTUPAK SE ODVIJA TAKO ŠTO SE ZAGREJANA VISKOZNA MASA PROPUŠTA IZMEĐU PAROVA ZAGREJANIH VALJAKA . EKSPANDIRANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE PLASTIČNA MASA U VIDU GRANULA PREDHODNO IMPREGNIRA RASTVARAČEM A ZATIM ZAGREVA PRI ČEMU EKSPANDIRA TJ. UVEĆAVA JOJ SE ZAPREMINA TRIDESET DO ČEDRDESET PUTA. PENASTA PLASTIČNA MASA SE UGLAVNOM KORISTI KAO IZOLACIONI MATERIJAL ALI I U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA ZA PRAVLJENJE DUŠEKA. ZNAČAJNIJE VRSTE KOMERCIJALNIH POLIPLASTA 1. POLIETILEN JE POLIMERIZOVANI PROIZVOD ETILENA. U PROIZVODNJI POLIETILENA PRIMENJUJU SE DVA OSNOVNA POSTUPKA: POLIMERIZACIJA NA VISOKOM PRITISKU OD 100-300 MPa I TEMPERATURI OD 200 STEPENI I DOBIJA SE POLIETILEN NISKE GUSTINE. KOMERCIJALNA OZNAKA JE PENG. UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU FILMOVA I FOLIJA –KAO AMBALAŽNI MATERIJAL, A ELEKTROTEHNICI KAO IZOLATOR. POLIMERIZACIJOM NA NISKOM PRITISKU DO 20 MPa I TEMPERATURI OD 80 STEPENI DOBIJA SE POLIETILEN VISOKE GUSTINE KOMERCIJALNE OZNAKE PEGV. KORISTI SE ZA IZRADU AMBALAŽE I PROIZVODA ŠIROKE POTROŠNJE I IZRADU CEVI. 2. POLIPROPILEN DOBIJA SE POLIMERIZACIJOM PROPILENA NA NISKOM PRITISKU. OTPORAN JE NA VLAGU, VISOKU TEMPERATURU DO 165 STEPENI I TVRD JE. OD NJEGA SE IZRAĐUJU SINTETIČKA VLAKNA I AMBALAŽA. 3 .POLIVINILHLORID-PVC OTPORAN NA VLAGU, TVRD JE I ŽILAV. UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU CEVI, ZA VRŠENJE IZOLACIJE, IZRADU VEŠTAČKE KOŽE-SKAJA. 4. POLISTIREN JE PENAST I IMA PRIMENU U GRAĐEVINARSTVU KAO TEMIČKI IZOLATOR ILI ZA OBLAGANJE RASHLADNIH UREĐAJA. 5. FENOPLASTI ILI FENOLNE SMOLE SLUŽE ZA PROIZVODNJU TVRDIH PROIZVODA: BAKELITA GRLA ZA SIJALICE, PREKIDAČI, UTIČNICE. 6. EPOKSIDNE SMOLE, POSEDUJU HEMIJSKU OTPORNOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE, UDAR I HABANJE A I TEŠKO SU ZAPALJIVE. UPOTREBLJAVAJU SE U PROIZVODNJI LEPILA LAKOVA I BOJA.KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI JER JE LAK. SKUP JE PROIZVOD. SMATRA SE DA ĆE U AVIO INDUSTRIJI ZAMENITI METALNE DELOVE U PROCENTU I DO 65%. 7. POLIESTRI UPOTREBLJAVAJU SE KAO KONSTRUKTIVNI MATERIJALI ZA MANJE PLOVNE OBJEKTE, U GRAĐEVINARSTVU ZA IZRADU TALASASTIH PLOČA, U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. POSLEDNJIH GODINA PORAST PROIZVODNJE I POTROŠNJE POLIETILENTEREFTALAT- SKRAĆENO PET AMBALAŽA. ZAHVALJUJUĆI DOBRIM HEMIJSKIM, TOPLOTNIM I MEHANIČKIM SVOJSTVIMA KORISTI SE IZRADU BOCE ZA PAKOVANJE VODE DOK ZA PIVO NISU POGODNE JER MU POGORŠAVA UKUS, A ALKOHOLNA PIĆA DUŽIM STAJANJEM U NJIMA POSTAJE JAČE (POVEĆAVA SE KONCENTRACIJA ALKOHOLA JER JE PROPUSTLJIVOST VODENE PARU KROZ NJIH VEĆA NEGO PARA ALKOHOLA). PET JE OTPORAN NA TOPLOTU PA SE MOŽE KORISTITI ZA IZRADU POSUDA KOJE MOGU IZDRŽATI TEMPERATURU DO 220 STEPENI U MIKROTALASNIM PEĆNICAMA. KAUČUK I GUMA OSNOVNA SIROVINA ZA DOBIJANJE GUME JE KAUČUK. PREMA POREKLU MOŽE BITI PRIRODAN ILI SINTETIČKI

44

DOBIJANJE PRIRODNOG KAUČUKA PRIRODAN KAUČUK SE DOBIJA IZ SOKA TROPSKOG DRVETA KAUČKOVCA. GLAVNI PROIZVOĐAČI PRIRODNOG KAUČUKA SU MALEZIJA SA 45% INDONEZIJA 26% I TAJLAND 10%. PROIZVODNJA SE ZASNIVA NA ZASECANJU KORE KAUČKOVCA PRI ČEMU ON ISPUŠTA MLEČNO BELI SOK KOJI NAZIVAMO „LATEKS“. POSTOJI VIŠE POSTUPAKA. ZA IZDVAJANJE SIROVOG KAUČUKA IZ „LATEKSA“ SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA I TO: POSTUPKOM DIMLJENJA, TALOŽENJA, SUŠENJA ILI KOMBINOVANIM POSTUPKOM. KOMBINOVANI POSTUPAK SE IZVODI TALOŽENJEM I DIMLJENJEM. ZA TALOŽENJE KAUČUKA IZ „LATEKSA“ KORISTE SE HEMIJSKA SREDSTVA (SIRĆETNA, MRAVLJA KISELINA) ILI MIKROORGANIZMI PRI ČEMU NASTAJE KOAGULACIJA KAUČUKA. KOAGULISANI KAUČUK SE OBLIKUJE U PLOČE KOJE SE SUŠE. NA OVAJ NAČIN SE DOBIJA KAUČUK KOJI JE REBRASTOG OBLIKA A POZNAT JE KAO REBRASTI DIMLJENI KAUČUK. PRIRODNI KAUČUK JE RASTEGLJIV I NJEGOVO IZDUŽENJE IZNOSI 700%. NA SUNČEVOJ SVETLOSTI NIJE POSTOJAN KAO I NA TOPLOTI. U KOLIKO JE DUŽE IZLOŽEN ISTIMA PRELAZI U GUSTU NEUPOTREBLJIVU MASU. KAUČUK SE PAKUJE U BALE (BRIKETE) MASE 33,33 KG. SINTETIČKI KAUČUK SINTETIČKI KAUČUK JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA VEĆI BROJ POLIMERA KOJI POKAZUJU SVOJSTVA SLIČNA PRIRODNOM KAUČUKU A MOGU SE PRERADITI U GUMU. TIPIČNI PRIMERI SU: POLIBUTADIEN, POLIIZOPREN, POLIIZOBUTILEN.... POSTOJI VELIKI BROJ TIPOVA SINTETIČKIH KAUČUKA A NAGLASAK JE NA PROIZVODNJI: - TERMOPLASTIČNIH, - PRAŠKASTIH I - TEČNIH KAUČUKA. TERMOPLASTIČNI KAUČUK SE MOŽE DIREKTNO PRERAĐIVATI UZ MOGUĆNOST UPOTREBE OTPADNOG MATERIJALA ŠTO PREDSTAVLJA PREDNOST U ODNOSU NA KLASIČNI KAUČUK. PRAŠKASTI KAUČUK SE JEDNOSTAVNIJE PRERAĐUJU TEČNI KAUČUCI SU SLABIJIH MEHANIČKIH SVOJSTAVA U ODNOSU NA KLASIČNE ALI SE BRŽE I JEFTINIJE PRERAĐUJU. PREMA NAMENI SINTETIČKI KAUČUCI SE DELE NA: - SINTETIČKI KAUČUK OPŠTE NAMENE KOJI JE PO SVOJSTVIMA BLIZAK PRIRODNOM KAUČUKU. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU PNEUMATIKA, GUME ZA OBUĆU, TEHNIČKE GUME ITD. KOD NAS POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU SINTETIČKOG KAUČUKA U ELEMIRU KOD ZRENJANINA. - SINTETIČKI KAUČUCI SPECIJALNE NAMENE SU NITRILNI KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU GUMENIH ČAMACA I CISTERNI ZA TEČNO GORIVO ULJA I MASTI, I SILIKONSKI KOJI JE OTPORAN NA TEMPERATURE OD -60 DO 250 STEPENI. OTPORAN JE I NA RASTVARAČE I UPOTREBLJAVA SE ZA ELEKTRIČNU IZOLACIJU. PROIZVODNJA GUME GUMA JE PROIZVOD VULKANIZACIJE PRIRODNOG I SINTETIČKOG KAUČUKA. VULKANIZACIJA JE PROCES MEĐUSOBNOG VEZIVANJA MIKROMOLEKULA KAUČUKA U TRODIMENZIJALNU MREŽU U PRISUSTVU SREDSTAVA ZA VULKANIZACIJU (NAJČEŠĆE ELEMENATA SUMPORA I NJEGOVIH JEDINJENJA). TEHNOLOŠKI PROCES PRERADE KAUČUKA U GUMENE PROIZVODE SASTOJI SE IZ SLEDEĆIH FAZA: - MASTIFIKACIJA - MEŠANJE KAUČUKA SA DODACIMA - OBLIKOVANJE

45

-VULKANIZACIJA. MASTIFIKACIJA JE MEHANIČKO DROBLJENJE KAUČUKA RADI POVEĆANJA PLASTIČNOSTI. MASTIFICIRANOM KAUČUKU SE DODAJU ODREĐENA SREDSTVA ZA BOJENJE, SREDSTVA PROTIV STARENJA, PUNILA I OMEKŠIVAČI. PUNILO JE NAJČEŠĆE ČAĐ, KAOLIN I METALNI OKSIDI DA BI SE POJEFTINIO POSTUPAK DOBIJA NJA GUME. OMEKŠIVAČI IMAJU ULOGU DA TOKOM PROIZVODNJE SMANJUJU TRENJE I POVEĆAJU PLASTIČNOST. U TU SVRHU SE UPOTREBLJAVAJU MINERALNA ULJA SMOLE, VOSKOVI ITD. NAKON HOMOGENIZACIJE OVE SMEŠE VRŠI SE UBRIZGAVANJE ISTE U KALUPE GDE SE ODVIJA VULKANIZACIJA GDE SE SUMPOR HEMIJSKI JEDINI SA KAUČUKOM I PREVODI GA IZ SLABE TERMOPLASTIČNE MASE U ČVRSTU, ELASTIČNU I ŽILAVU GUMU. PROCES VULKANIZACIJE SE MOŽE ODVIJATI NA TEMPERATURI OKOLINE OD 20 STEPENI, I TADA IMAMO HLADNU VULKANIZACIJU, ILI NA TEMPERATURI OD 130-150 STEPENI I POVIŠENOM PRITISKU I TO SE NAZIVA TOPLOM VULKANIZACIJOM. PROIZVODI DOBIJENI HLADNOM VULKANIZACIJOM SU PODLOŽNI STARENJU PA IH JE POTREBNO ZAŠTITITI TAKO ŠTO SE POSIPAJU MAGNEZIJUM OKSIDOM U PRAHU I TO SE VRŠI SA PROIZVODIMA KOJI IMAJU TANKE ZIDOVE GUME ZA BICIKLE, TANKA CREVA.... U ZAVISNOSTI OD KOLIČINE SUMPORA KOJI SE VEZUJE VULKANIZACIJOM RAZLIKUJEMO DVA TIPA GUME. - MEKA GUMA SA 1,5-3% SUMPORA I - TVRDA GUMA-EBONIT SA 8-10% SUMPORA DUŽIM STAJANJEM NA VAZDUHU I SVETLOSTI I BEZ UPOTREBE, GUMA GUBI NA KVALITETU. KISEONIK IZ VAZDUHA AKTIVIRAN UV ZRACIMA REAGUJE SA SUMPOROM IZ GUME GRADEĆI SUMPOR DIOKSID ZBOG ČEGA GUMA GUBI NA ELASTIČNOSTI (STARENJE GUME). DA BI SE OVAJ PROCES SPREČIO GUMA SE PREMAZUJE LAKOVIMA, GLICERINOM, ŽELATINOM UZ DODATAK ANTIOKSIDA TOKOM PRERADE. TAKOĐE I SUVIŠNA VLAGA SMETA GUMI JER UZROKUJE PLESNIVOST I TRULENJE A TEMPERATURA U MAGACINU TREBA DA JE OD 0 DO 20 STEPENI. PREHRAMBENI PROIZVODI POD PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ILI ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA PODRAZUMEVA SE SVE ONO ŠTO SE UPOTREBLJAVA ZA HRANU, ILI PIĆE U PRERAĐENOM STANJU. HRANU ČINE MATERIJE BILJNOG, ŽIVOTINJSKOG I MINERALNOG POREKLA. OSNOVNE FUNKCIJE HRANE SU: IZGRADNJA ĆELIJA, PROIZVODNJA ENERGIJE, I REGULISANJE OSNOVNIH FIZIOLOŠKIH PROCESA. GLAVNI SASTOJCI HRANE SU TAKOZVANE HRANLJIVE MATERIJE: - BELANČEVINE - UGLJENI HIDRATI, - MASNOĆE, - MINERALNE MATERIJE - VITAMINI. BELANČEVINE I MINERALNE MATERIJE UČESTVUJU U GRADNJI ĆELIJA ODNOSNO TKIVA. UGLJENI HIDRATI, MASNOĆE I BELANČEVINE DAJU ORGANIZMU ENERGIJU. VITAMINI I NEKE MINERALNE MATERIJE REGULIŠU OSNOVNE FIZIOLOŠKE FUNKCIJE ORGANIZMA. U PRAKSI JE UOBIČAJNA PODELA NAMIRNICA NA ONE KOJE SLUŽE ZA: -ISHRANU (SVE NAMIRNICE KOJE SADRŽE HRANLJIVE MATERIJE) I -UŽIVANJE (KAFA, ČAJ, KAKAO, ZAČINI)

46

BELANČEVINE TO SU VISOKOMOLEKULARNA ORGANSKA JEDINJENJA SASTAVLJENA OD SLEDEĆIH ELEMENATA: - UGLJENIKA - VODONIKA - KISEONIKA - AZOTA PORED OVIH ELEMENATA SADRŽE I: SUMPOR, FOSFOR, GVOŽĐE ,BAKAR I DRUGE ELEMENTE BELANČEVINE SU GLAVNI HRANLJIVI SASTOJCI KOJI SE NALAZE U: - MESU - RIBI - MLEKU - JAJIMA - SEMENKAMA (PASULJ, SOJA, GRAŠAK, BOB...) UGLJENI HIDRATI TO SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJIH NAJVIŠE IMA U BILJNIM TKIVIMA. NAJRASPROSTRANJENIJI UGLJENI HIDRATI SU: SKROB I CELULOZA. SKROBA NAJVIŠE IMA U: ŽITARICAMA KOJE SADRŽE 50-80 % I KROMPIRU 17-21%. INDUSTRIJSKI SKROB SE DOBIJA PRERADOM: KROMPIRA, KUKURUZA, PIRINČU.. ČOVEKOV ORGANIZAM NE MOŽE DA SVARI CELULOZU JER NE SADRŽI ENZIME KOJI BI GA RAZLOŽILI. MALE KOLIČINE CELULOZE IZ VOĆA I POVRĆA IZAZIVAJU MEHANIČKI NADRAŽAJ CREVA I ČINE HRANU RASTRESITOM I OLAKŠAVA PROBAVU. CELULOZE NAJVIŠE IMA U PAMUKU 94%, A NALAZI SE I U DRUGIM DELOVIMA BILJAKA. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA NE PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR UGLJENIH HIDRATA. NAJVEĆI BIOLOŠKI ZNAČAJ OD HEKSOZA IMAJU. - GLUKOZA – GROŽĐANI ŠEĆER NALAZI SE U VOĆU NAROČITO GROŽĐU, MEDU I POVRĆU. - FRUKTOZA JE VOĆNI ŠEĆER KOJI SE NALAZI I U MEDU I POVRĆU. - GALAKTOZA JE KOMPONENTA MLEČNOG ŠEĆERA. U SLOBODNOM STANJU GA U MALIM KOLIČINAMA IMA U VOĆU. -SAHAROZA SE NALAZI U ŠEĆERNOJ REPI, ŠEĆERNOJ TRSCI, A IMA JE I U VOĆU I POVRĆU. -LAKTOZA –MLEČNI ŠEĆER SE NALAZI U MLEKU JER SE STVARA U MLEČNIM ŽLEZDAMA. -MALTOZA –SLADNI ŠEĆER SE NALAZI U PROKLIJALIM ŽITARICAMA PA SAMIM TIM I U PIVU OD KOGA SE PRAVI. MASTI -LIPIDI MASTI SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJI PRESTAVLJAJU ZNAČAJAN IZVOR ENERGIJE U LJUDSKOM ORGANIZMU. ENERGETSKA VREDNOST MASTI JE DVOSTRUKO VEĆA NEGO ONA KOJU IMAJU BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI. MASNO TKIVO ŽIVOTINJA SADRŽI I DO 90% MASTI, A U POVRĆU I VOĆU MAST JE NEZNATNA, DOK U SEMENKAMA ULJARICA IZNOSI 20-50%. PO SASTAVU MASTI SU GLICERIDI. VRSTE VITAMINA VITAMINI SU ORGANSKA JEDINJENJA SLOŽENOG SASTAVA I STRUKTURE A NALAZE SE U HRANI U MALIM KOLIČINAMA. ONI ZA ORGANIZAM IMAJU ODBRAMBENU ULOGU JER GA BRANE OD RAZNIH INFEKCIJA I ALERGIJA A UČESTVUJU KAO REGULATORI REAKCIJA

47

IZMEĐU MATERIJA U ORGANIZMU NEOPHODNIH ZA RAST I NORMALNO FUNKCIONISANJE ĆELIJA. B VITAMIN NAJVIŠE OVOGA VITAMINA IMAJU SVEŽE NAMIRNICAMA I U ŽITARICAMA. RAZVRSTAN JE U 12 GRUPA. NEOPHODAN JE ZA METABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA. NJEGOV NEDOSTATAK U ORGANIZMU MOŽE DA IZAZOVE I TEŠKA NERVNA OBOLENJA. C VITAMIN OVOG VITAMINA IMA U VOĆU I POVRĆU A POVEĆAVA OTPORNOST ORGANIZMA PREMA INFEKCIJAMA. NA VIŠIM TEMPERATURAMA ISČEZNE. A VITAMIN NEOPHODAN ZA VID I PRAVILAN RAST. IMA GA U VOĆU I POVRĆU A NAJVIŠE U ŠARGAREPI, PARADAJZU I KAJSIJAMA. D VITAMIN UTIČE NA RAST I PRAVILNO FORMIRANJE-OKOŠTAVANJE KOSTIJU IMA GA U: RIBI, RIBLJEM ULJU, MASLACU, JETRI, ŽUMANCETU.. K VITAMIN OMOGUĆAVA NORMALNO ZGRUŠAVANJE KRVI. NAJVIŠE GA IMA U: SPANAĆU, KUPUSU, KARFIOLU, ŠARGAREPI.. E VITAMIN OVAJ VITAMIN SPREČAVA OKSIDACIJU VITAMINA A PA SE ZATO NAZIVA I ANTIOKSIDANS. NALAZI SE U KLICAMA ŽITARICA, MLEKU, JAJIMA, LISNATOM POVRĆU. MINERALNE MATERIJE MINERALNE MATERIJE SU VAŽNI SASTOJCI HRANE NEOPHODNI ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE ORGANIZMA. ONE SE NALAZE U TKIVIMA I TELESNIM TEČNOSTIMA U KOJIMA REGULIŠU RAZNE FIZIOLOŠKE PROCESE. 5% OD UKUPNE TELESNE MASE SU MINERALNE MATERIJE. GVOŽĐE UČESTUJE U PROCESU OKSIDACIJE I PRENOSA KISEONIKA. NALAZI SE U: JETRI, MESU, JAJIMA, POVRĆU, VOĆU. KALCIJUM ULAZI U SASTAV KOSTIJU, KAO I FOSFOR I MAGNEZIJUM. MAGNEZIJUM POVOLJNO DELUJE NA RAD SRCA, KRVOTOKA I NERVNOG SISTEMA. NATRIJUM NAJVIŠE SE NALAZI U KRVI I TO U OBLIKU NATRIJUM HLORIDA. NJEGOV GUBITAK U KRVI IZAZIVA GRČEVE U MIŠIĆIMA, PAD KRVNOG PRITISKA.

48

OSTALI SASTOJCI PREHRAMBENIH PROIZVODA OSIM HRANLJIVIH MATERIJA PREHRAMBENI PROIZVODI SADRŽE I DRUGE SASTOJKE: - VODU - ADITIVE - ORGANSKE KISELINE - BOJE - ETARSKA ULJA VODA OD UKUPNE MASE LJUDSKOG ORGANIZMA VODA ČINI 60-65%. ONA UČESTVUJE U RASTVARANJU UNETE HRANE, I PRENOŠENJU HRANLJIVIH MATERIJA OD ORGANA ZA VARENJE DO TKIVA I ĆELIJA. TAKOĐE UČESTVUJE I KAO PRENOSILAC ŠTETNIH PRODUKATA METABOLIZMA OD ĆELIJA DO ORGANA ZA IZLUČIVANJE. ONA IMA ULOGU I U STALNOM REGULISANJU TELESNE TEMPERATURE, TOPLOTE. DNEVNO U PROSEKU ČOVEK IZDISANJEM, ZNOJENJEM I DRUGIM IZLUČEVINAMA GUBI 2LITRA VODE. ADITIVI TOKOM PRERADE PREHRAMBENIM PROIZVODIMA SE ČESTO DODAJU RAZNI DODACI, TAKOZVANI ADITIVI U CILJU PRODUŽENJA TRAJNOSTI NAMIRNICA, POBOLJŠANJA ORGANOLEPTIČKIH SVOJSTAVA, POBOLJŠANJA BIOLOŠKIH VREDNOSTI, ILI U CILJU LAKŠE TEHNOLOŠKE PRERADE. ADITIVI SU RAZLIČITI KONZERVANSI, BOJE, VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI, VITAMINI, SOLI... KONZERVISANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA PREHRAMBENI PROIZVODI SU LAKO KVARLJIVA ROBA. KVARENJE PROIZVODA MOGU IZAZVATI MIKRO ORGANIZMI I ENZIMI. KVARENJE PROIZVODA MOŽE NASTATI U RAZLIČITIM FAZAMA: - TOKOM TEHNOLOŠKOG PROCESA PRERADE - PAKOVANJA - SKLADIŠTENJA I ČUVANJA - TRANSPORTA. OSNOVNI PREDUSLOV ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA SU HRANLJIVE MATERIJE: UGLJENI HIDRATI, BELANČEVINE, I MASTI. PORED OVIH HRANLJIVIH MATERIJA RAZVOJU ISTIH POTPOMAŽU VLAŽNOST I POVIŠENA TEMPERATURA. POD UTICAJEM ENZIMA KOJE IZLUČUJU MIKRO ORGANIZMI UZ ODGOVARAJUĆE USLOVE, OPTIMALNU VLAGU I TEMPERATURU U NAMIRNICAMA SE RAZLAŽU BELANČEVINE, UGLJENI HIDRATI I MASTI. TRULJENJEM SE STVARAJU OTROVNI PRODUKTI NEPRIJATNOG MIRISA. DA BI SE NAMIRNICE ZAŠTITILE OD KVARENJA NEOPHODNO JE IZVRŠITI NJIHOVO KONZERVISANJE. PREMA NAČINU SUZBIJANJA AKTIVNOSTI MIKROORGANIZAMA RAZLIKUJU SE SLEDEĆE METODE KONZERVACIJE: FIZIČKE METODE KONZERVACIJE - PASTERIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI 65-90 STEPENI I OBIČNO MLEKO, ŠUNKA, PIVO. - STERILIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 100-125 STEPENI I TO PROIZVODA KOJI SU U ZATVORENIM LIMENKAMA IZ KOJIH JE IZVUČEN VAZDUH. - DEHIDRACIJA ILI SUŠENJE TOPLIM VAZDUHOM OD 30 DO 60 STEPENI.

49

- HLAĐENJE I SMRZAVANJE OD 0 DO 4 I -18 DO -40 STEPENI. NA OVAJ NAČIN SE SMRZAVA VOĆE, POVRĆE, RIBA. - JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM U AKCELERATORIMA A IZVOR ZRAČENJA JE KOBALT. - SOLJENJE, OSIM VOĆA, VRŠI SE UZ POMOĆ KUHINJSKE SOLI. - SALAMURENJE UZ DODATAK ŠEĆERA I VITAMINA C. - KONZERVISANJE ŠEĆEROM 50-60% GDE SE VTRŠI DEHIDRIRANJE ĆELIJA. - KONZERVISANJE SIRĆETNOM KISELINOM –MARINIRANJE KOJE SE ZASNIVA NA POVEĆANJU KISELOSTI PROIZVODA. OBIČNO POVRĆE I RIBA HEMIJSKI METOD KONZERVISANJA ZA KONZERVISANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA HEMIJSKIM PUTEM UPOTREBLJAVAJU SE SUMPORNA I MRAVLJA KISELINA. MESO I PROIZVODI OD MESA U KOMERCIJALNOM SMISLU POD MESOM SE PODRAZUMEVA MIŠIĆNO TKIVO SA URASLIM MASNIM VEZIVIMA I KOŠTANIM TKIVOM ŽIVOTINJA OD KOJIH SE MESO UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU. HRANLJIVA VREDNOST MESA JE VELIKA. OD HRANLJIVIH MATERIJA SADRŽI: BELANČEVINE, MASTI, NEZNATNE KOLIČINE UGLJENIH HIDRATA, VITAMINE, MINERALNE MATERIJE. MESO NAJVIŠE SADRŽI VODE 50-80%. NAJVAŽNIJI SASTOJAK MESA SU BELANČEVINE KOJIH SADRŽI 20%. U KOLIKO MESO SADRŽI VEĆU KOLIČINU VEZIVNIH TKIVA ŽILAVIJE JE I TEŽE SVARLJIVO. BIFTEK JE NAJKVALITETNIJE MESO JER SADRŽI 3 PUTA MANJU KOLIČINU VEZIVNOG TKIVA OD MIŠIĆA. SADRŽAJ MASTI U MESU IZNOSI 2-40%. MAST POVEĆAVA ENERGETSKU VREDNOST MESA ALI GA ČINI SOČNIJIM I UKUSNIJIM. OD UGLJENIH HIDRATA U MESU SE NALAZI GLIKOGEN KOJI JE POSEBNO ZNAČAJAN ZA ODRŽIVOST I PRAVILAN PROCES ZRENJA MESA. MESO NIJE BOGAT IZVOR VITAMINA. MESO SADRŽI O,8-1,6% MINERALNIH MATERIJA. U SVETSKOJ STRUKTURI POTROŠNJE MESA NAJZASTUPLJENIJE JE GOVEĐE MESO. KOD NAS ZASTUPLJENOST MESA U ISHRANI JE: SVINJSKO 20%, GOVEĐE 15%, PERAD 13%, OVČIJE 2,5% SVEŽE MESO KAO KOMERCIJALNI PREHRAMBENI PROIZVOD SVEŽE MESO SE DOBIJA KLANJEM STOKE U KLANICAMA U UDREĐENIM HIGIJENSKO-TEHNIČKIM USLOVIMA. NAKON KLANJA VRŠI SE HLAĐENJE MESA ČIME SE SPREČAVA KVARENJE I OBEZBEĐUJE PRAVILNO ZRENJE, PRERADA I PROMET MESA. HLAĐENJE MESA SAVREMENIM BRZIM POSTUPKOM HLAĐENJA MESA NA TEMPERATURI OD -19 STEPENI I VLAŽNOSTI OD 90% SPREČAVA SE POVRŠINSKO ZAGAĐENJE MESA, VEĆA ODRŽIVOST, LEPŠA BOJA I MANJI GUBITAK. NAJVAŽNIJA PROMENA U TOKU HLAĐENJA MESA JE ZRENJE. POD ZRENJEM SE PODRAZUMEVAJU SVE BIOHEMIJSKE, FIZIČKE I DRUGE PROMENE KOJE SE ZBIVAJU POD UTICAJEM ENZIMA TKIVA. ZRENJEM SE POBOLJŠAVAJU ORGANOLEPTIČKA SVOJSTVA MESA PA JE ONO AROMATIČNIJE, SOČNIJE, I OTPORNIJE NA MIKROORGANIZME. HLAĐENJEM PRI NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA MESO SE MOŽE ČUVATI 8-10 SEDMICA. SMRZAVANJEM MESA OD -40 DO-60 STEPENI I VLAŽNOST 90-95% SMANJUJE SE RIZIK U STVARANJU POVOLJNIH USLOVA ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA KOJI IZAZIVAJU KVARENJE MESA. PRE STAVLJANJA U PROMET MESO MORA PROĆI OBAVEZNU VETERINARSKU KONTROLU. U PROMETU SE MESO RAZLIKUJE PREMA VRSTI I KATEGORIJI KVALITETA TJ. DELA ŽIVOTINJE SA KOJEG POTIČE.

50

MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA MLEKO JE PROIZVOD LUČENJA MLEČNIH ŽLEZDA SISARA. U MNOGIM ZEMLJAMA JEDINA KOMERCIJALNA VRSTA MLEKA JE KRAVLJE MLEKO, A OSTALE VRSTE MLEKA ( OVČIJE, KOZIJE..) SE MORAJU POSEBNO DEKLARISATI. HEMIJSKI SASTAV MLEKA ZAVISI OD RASE GRLA, NAČINA ISHRANE, DOBA LAKTACIJE-MUŽE ITD. GLAVNI SASTOJCI MLEKA SASTAV MLEKA ČINE: - VODA 87% - MASTI 3,8% - BELANČEVINE 3,5% - MINERALNE MATERIJE 0,65% - MLEČNI ŠEĆER-LAKTOZA PORED OVIH SASTOJAKA MLEKO SADRŽI I RAZNE MIKROORGANIZME, BOJENE MATERIJE. MLEČNE MASTI SU U MLEKU RASPOREĐENE U VIDU VEOMA SITNIH, GOLIM OKOM NEVIDLJIVIH KAPLJICA. MLEKO SADRŽI RELATIVNO MALO MINERALNIH MATERIJA A NAJVIŠE KALIJUMA, KALCIJUMA, FOSFORA I FLUORA. MLEKO SADRŽI I VELIKI BROJ VITAMINA, A ZBOG SVOG HEMIJSKOG SASTAVA I NEUTRALNE REAKCIJE- KISELOSTI (Ph 6,6) PODLOŽNO JE BRZOM KVARENJU. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE NA KOJOJ SE IZVODI TERMIČKA OBRADA MLEKO SE STAVLJA U PROMET KAO: - PASTERIZOVANO, - STERILIZOVANO I - KUVANO. -MLEKO SE PASTERIZUJE NA TEMPERATURI 60-90 STEPENI. U ZAVISNOSTI OD VISINE TEMPERATUR I DUŽINE TRAJANJA RAZLIKUJU SE TRI NAČINA PASTERIZACIJE : NISKA ILI TRAJNA , KRATKOTRAJNA I TRENUTNA ILI VISOKA PASTERIZACIJA. NISKA ILI TRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE ZAGREVANJEM MLEKA 30 MINUTA NA TEMPERATURI 63-65 STEPENI. TRAJNOM PASTERIZACIJOM BITNO SE NE MENJA SASTAV SVEŽEG MLEKA VEĆ SE IZBEGAVA JER JE POSTUPAK SKUP. KRATKOTRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE 20 SEKUNDI NA TEMPERATURI 72-75 STEPENI I NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJE JER JE EKONOMIČNA I BRZA. TRENUTNA –VISOKA PASTERIZACIJA POSTIŽE SE TRENUTNIM ZAGREVANJEM MLEKA NA 85 STEPENI .OVIM NAČINOM MLEKO GUBI SVOJSTVA SVEŽEG MLEKA I SAMIM TIM JE I KVALITET NIŽI OD KRATKOTRAJNOG I PASTERIZOVANOG MLEKA. STERILIZACIJA MLEKA SE VRŠI ZAGREVANJEM DO 100 STEPENI U HERMETIČKI ZATVORENIM SUDOVIMA . STERILIZACIJOM SE DOBIJA MLEKO KOJE ĆE SE TRANSPORTOVATI I USKLADIŠTITI NA OBIČNOJ TEMPERATURI. KVALITET MLEKA SE UTVRĐUJE ISPITIVANJEM SADRŽAJA MASTI, SUVIH MATERIJA, STEPENA KISELOSTI, ZAPREMINSKE MASE ČISTOĆE. ODREĐUJE SE I NJEGOVA BAKTERIOLOŠKA ISPRAVNOST KAO I ORGANOLEPTIČKE KARAKTERISTIKE. MLEČNI PROIZVODI MLEKO SE PRERAĐUJE U RAZLIČITE MLEČNE PROIZVODE KOJI SE MOGU LAKŠE TRANSPORTOVATI I MOGU SE DUŽE USKLADIŠTITI. MLEČNI PROIZVODI SE DELE PREMA SASTAVU, OSNOVNIM SVOJSTVIMA I TEHNOLOGIJI DOBIJANJA NA:

51

- PROIZVODE DOBIJENE KONCETRISANJEM IZ PUNOMASNOG ILI OBRANOG MLEKA (KONDEZOVANO I EVOPARISANO MLEKO I MLEKO U PRAHU) - PROIZVOD MLEČNO-KISELE I ALKOHOLNE FERMENTACIJE (KISELO MLEKO, JOGURT, ACIDOFILNO MLEKO, KEFIR) - MASLAC, MASLO, PAVLAKA - SIREVI KONDEZOVANO MLEKO JE ZGUSNUTO ZASLAĐENO MLEKO I DOBIJA SE UKUVAVANJEM MLEKA U VAKUM APARATU UZ DODATAK ŠEĆERA. PAKUJE SE U STAKLENE BOČICE, LIMENKE I TUBE. USKLADIŠTAVA SE NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 15 STEPENI. ONO JE DELIMIČNO KONZERVISANO ŠEĆEROM. EVAPORISANO MLEKO SE DOBIJA UKUVAVANJEM MLEKA BEZ DODATKA ŠEĆERA.POSLE HERMETIČKOG ZATVARANJA EVAPORISANO MLEKO SE MORA NAKNADNO STERILISATI. MLEKO U PRAHU SE DOBIJA TAKO ŠTOZAGREVANJEM PRVO ISPARI VODA A ZATIM SE ZGUSNUTO MLEKO POD PRITISKOM UBACUJE U KOMORU U VIDU KAPLJICA KOJE SE TRENUTNO SUŠE TOPLIM VAZDUHOM I SITAN PRAH PADA NA DNO KOMORE. OVO MLEKO JE SVETLO ŽUTE BOJE I RASTVARA SE U VODI A PO HRANJLIVOSTI JE SKORO ISTO KAO I SVEŽE MLEKO. PAKUJE SE U LIMENE KUTIJE A ROK UPOTREBE JE DO 1 GODINE. PROIZVODI FERMENTACIJE MLEKA KISELOMLEČNI PROIZVODI IMAJU VISOKU HRANLJIVU VREDNOST I POVOLJNO DELUJU NA ORGANE ZA VARENJE. NJIHOVE BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE A MLEČNA KISELINA KOJA SE SA NJIMA UNOSI U ORGANIZAM SPREČAVA RAZVOJ TRULEŽNIH BAKTERIJA U CREVIMA. KISELO MLEKO JE PROIZVOD MLEČNE FERMENTACIJE MLEKA KOJA SE ODVIJA UZ PRISUSTVO MLEČNIH BAKTERIJA I NA TEMPERATURI OD 40 STEPENI. MLEČNOM FERMETACIJOM SE STVARA MLEČNA KISELINA (IZ LAKTOZE) I SPOREDNI PROIZVODI VRENJA (ESTRI, UGLJEN-DIOKSID, I DR.) OD KOJIH KISELO MLEKO DOBIJA KARAKTERISTIČAN UKUS I MIRIS. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE MLEKO SE DRŽI NA HLADNOM MESTU DA BI SE SPREČILA DALJA AKTIVNOST MLEČNIH BAKTERIJA. JOGURT OBIČNO SE PRAVI OD KRAVLJEG MLEKA KOJE SE NE UKUVAVA I U PRISUSTVU KISELOMLEČNIH BAKTERIJA VRŠI SE NJEGOVA FERMENTACIJA. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE JOGURT SE RAZMUTI. ACIDOFILNO MLEKO ACIDOFILNO MLEKO JE KISELOMLEČNI PROIZVOD KOJI SE UPOTREBLJAVA KAO DIJETSKO SREDSTVO ZA LEČENJE CREVNIH BOLESTI. ZA NJEGOVO DOBIJANJE UPOTREBLJAVAJU SE ČISTE KULTURE MLEČNIH BAKTERIJA.

52

KEFIR JE POZNAT KISELOMLEČNI PROIZVOD SEVRENOG KAVKAZA. PRI PROIZVODNJI KEFIRA OSIM MLEČNE FERMENTACIJE VRŠI SE I ALKOHOLNA FERMENTACIJA KAO I DELIMIČNO RAZLAGANJE BELANČEVINA. BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE, A NEZNATNE KOLIČINE ALKOHOLA, MLEČNE KISELINE I UGLJEN DIOKSIDA DELUJU OKREPLJUJUĆE. IZDVAJANJEM MASNOĆE IZ MLEKA PROIZVODE SE : - PAVLAKA, - MASLAC I, - MASLO PAVLAKA SADRŽI MLEČNE MASTI 15-65%. INDUSTRIJSKI SE DOBIJA UZ POMOĆ SEPARATORA KOJI IZDVAJA PAVLAKU IZ SVEŽEG MLEKA NA PRINCIPU CENTRIFUGALNE SILE. POSTOJI SLATKA I KISELA PAVLAKA. MASLAC JE MLEČNI PROIZVOD KOJI JE DOBIJEN MEHANIČKOM PRERADOM SLATKE ILI KISELE PASTERIZOVANE PAVLAKE ILI OD MLEČNE MASTI IZ SURUTKE. PAVLAKA KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU MASLACA TREBA DA SADRŽI 30-38% MLEČNE MASTI. BUĆKANJEM PAVLAKE U SPECIJALNIM SUDOVIMA (BUĆKALICAMA) DOBIJA SE SIROV NEPRERAĐEN MASLAC. SIROVI MASLAC SE PODVRGAVA ISPIRANJU, GNJEČENJU I SOLJENJU. ISPIRANJEM SE UKLANJA MLAĆENICA KOJA SMANJUJE ODRŽIVOST MASLACA JER SADRŽI BELANČEVINE I UGLJENE HIDRATE KOJI LAKO PODLEŽU MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. GNJEČENJEM SE POJEDINE KAPLJICE MASTI SJEDINJUJU U KOMPAKTNU HOMOGENU MASU KOJA JE POGODNA ZA ČUVANJE, A REGULIŠE SE I SADRŽAJ VODE. SADRŽAJ MLEČNE MASTI U MASLACU SE KREĆE OD 78-82% I BELE ILI ŽUĆKASTE BOJE JE.ČUVA SE NA TEMPERATURI OD 0 DO 4 STEPENA A AKO SE DUŽE ČUVA ONDA NA TEMPERATURI OD -20 STEPENI. NIJE PREPORUČLJIVO MASLAC DRŽATI PORED ROBE KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS. MASLO MASLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KRAVLJEG, OVČIJEG ILI KOZIJEG MASLACA I KORISTI SE KAO JESTIVA MASNOĆA. MORA SADRŽATI NAJMANJE 90 POSTO MASTI. SIREVI SU PROIZVODI KOJI SE DOBIJAJAU PRERADOM MLEKA. POSTUPAK DOBIJANJA SIRA SASTOJI SE U ZGRUŠAVANJU (KOAGULISANJU) MLEČNE BELANČEVINE KAZEINA POMOĆU SIRIŠTA PRI ČEMU SE DOBIJA GRUŠ (SIRNA MASA) I TEČNI DEO SURUTKA. SIRNA MASA SE DALJE PRERAĐUJE U SIR. OD VELIKE VAŽNOSTI NA KVALITET SIRA JE PROCES ZRENJA KOJI SE ODVIJA U TOKU ODLEŽAVANJA. ZA VREME ZRENJA U SIRU SE ODVIJAJAU VRLO SLOŽENI BIOHEMISKI PROCESI POD UTICAJEM MIKROORGANIZAMA. U ZAVISNOSTI OD DODATIH MIKROBIOLOŠKIH VRSTA KOJI UČESTVUJU U PROCESU NASTAJANJA SIRA ZAVISI NJEGOV UKUS, MIRIS . SIREVI IMAJU VELIKU HRANLJIVU VREDNOST I IMAJU DOSTA LAKO SVARLJIVIH BELANČEVINA A PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR VITAMINA I MINERALNIH MATERIJA. PREMA KOLIČINI MASTI SIREVI SE DELE NA: EKSTRAMASNE SA NAJMANJE 55% MASTI, PUNOMASNE 45% MASTI, TRIČETVRT MASNE SIREVE 35% MASTI, POLUMASNE SIREVE 25% MASTI, ČETVRT MASNE SIREVE 15% MASTI, POSNE SIREVE MANJE OD 15 % MASTI.

53

PREMA SADRŽAJU VODE DELE SE NA: MEKE KOJI SADRŽE VIŠE OD 50% VODE (FETA, SOMBORSKI SIR ITD). TVRDI SIREVI SADRŽE MANJE OD 50% VODE. TOPLJENJEM MEKIH I TVRDIH SIREVA DOBIJAJU SE TOPLJENI SIREVI. RIBE I PROIZVODI OD RIBE RIBLJE MESO SADRŽI 75-80% VODE, 15-25% BELANČEVINA, 01-22% MASTI 08-2% MINERALNIH MATERIJA I VITAMINA. SADRŽAJ MASTI U RIBAMA JE RAZLIČIT PA SE DELE NA: -POSNE RIBE DO 5% MASTI (ŠTUKA, BAKALAR SMUĐ) -SREDNJE MASNE RIBE 5-10 % MASTI (SARDELA, ŠARAN) -MASNE RIBE VIŠE OD 10 % MASTI (SOM, JEGULJA, LOSOS, TOVLJENI ŠARAN) OD MINERALNIH MATERIJA RIBA NAJVIŠE SADRŽI: FOSFOR, KALCIJUM, I MAGNEZIJUM KAO I JOD I FLUOR. RIBLJE MESO JE BOGAT IZVOR VITAMINA A, E I D. MIŠIĆNO TKIVO RIBE JE PROTKANO SA MALO VEZIVNOG TKIVA PA JE MEKŠE I LAKO SVARLJIVO. RIBLJE MESO ZBOG PRISUSTVA VODE I BELANČEVINA I RASTRESITOSTI GRAĐE MIŠIĆNOG TKIVA JE PODLOŽNO MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. RIBLJE MESO SE ČUVA-KONZERVIŠE: HLAĐENJEM, DUBINSKIM SMRZAVANJEM ILI DALJOM OBRADOM. PREMA POREKLU RIBE SE DELE NA: MORSKE I SLATKOVODNE. SVEŽINA RIBE SE CENI NA OSNOVU ORGANOLEPTIČKE ISPRAVNOSTI, PO IZGLEDU KOŽE, OČIJU, PO ŠKRGAMA, OPIPU MESA, MIRISU. ČUVANJE RIBE SUŠENJE I DIMLJENJE RIBE SE VRŠI NA VAZDUHU, A DIMLJENJE SE VRŠI NAKON ŠTO JE RIBA USOLJENA. NAJPOZNATIJE VRSTA SUŠENE RIBE JE BAKALAR, A OD DIMLJENE HARINGA. SOLJENA RIBA DOBIJA SE NJENIM SOLJENJEM. STERILIZACIJA RIBE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE RIBA UZ EVENTUALNE DODATKE ( ULJE, UMAK, POVRĆE ) PAKUJE U KONZERVE A ZATIM SE ISTE PODVRGAVAJU ZAGREVANJU. RIBLJE POLUKONZERVE SU PRERAĐEVINE RIBLJEG MESA U HERMETIČKI ZATVORENIM SUDOVIMA KONZERVISANE PASTERIZACIJOM ILI SOLJENJEM ILI SALAMUROM. U RIBLJE POLUKONZERVE SVRSTAVAJU SE KAVIJAR I RIBLJA IKRA. KAVIJAR SE DOBIJA OBRADOM NEOPLOĐENE IKRE MORUNE, JESETRE I KEČIGE UZ DODATAK 0,2% SORBINSKE KISELINE. TO JE NAMIRNICA VISOKE BIOLOŠKE VREDNOSTI. RIBLJA IKRA JE PRERAĐENA I KONZERVISANA IKRA OSTALIH RIBA. JAJA I PROIZVODI OD JAJA POD POJMOM JAJA PODRAZUMEVAJU SE KOKOŠIJA JAJA KOJA SE U ISHRANI NAJVIŠE KORISTE. ZAJEDNO SA MLEKOM JAJA SE UBRAJAJU U NAJKOMPLETNIJE NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA. SADRŽE DOSTA BELANČEVINA, FOSFORA, VITAMINA B GRUPE, GVOŽĐE, JOD. JAJE SE SASTOJI IZ 3 DELA: - SPOLJAŠNJE LJUSKE SA OPNOM, - BELANCETA I - ŽUMANCETA. MASA KOKOŠIJEG JAJETA IZNSI 35-80 GRAMA, OD ČEGA 11% JE LJUSKA, 58% BELANCE I 31% ŽUMANCE. LJUSKA JAJETA SE SASTOJI UGLAVNOM OD KREČNJAKA , A SA UNUTRAŠNJE STRANE JE OBLOŽENA TANKOM OPNOM KOJA SE RAZDVAJA NA ŠIREM DELU JAJETA OBRAZUJUĆI TAKOZVANU VAZDUŠNU KOMORU, KOJA SE POVEĆAVA SA STARENJEM JAJETA. ŽUMANCE JE HRANLJIVIJE OD BELANCETA I SADRŽI ZNATNE KOLIČINE VITAMINA. A, D, E I K.. MASTI ŽUMANCETA SADRŽE HOLESTERIN. PREMA KRUPNOĆI JAJA SE DELE U 7 KLASA KOJE SE OZNAČAVAJU LATINIČNIM SLOVIMA.

54

LJUSKA SVEŽEG JAJETA MORA BITI ČISTA NEOŠTEĆENA I NEPRANA. PRLJAVA JAJA SE BRZO ZAGAĐUJU MIKROORGANIZMIMA I BRZO SE KVARE A KROZ NAPRSLA, TAKOĐE BRZO, U ISTA ULAZE MIKROORGANIZMI. ISPITIVANJE JAJA U LJUSCI SE VRŠI ORGANOLEPTIČKI (UKUS, MIRIS, SPOLJAŠNJI IZGLED I DR). OPTIČKI PREGLED JAJA SE VRŠI POMOĆU SPECIJALNE LAMPE KAD SE PROSVETLJIVANJEM UTVRĐUJE PROZRAČNOST JAJETA, VELIČINA VAZDUŠNE KOMORE, POLOŽAJ I POKRETLJIVOST ŽUMANCETA. SVEŽA JAJA SU BISTRA, PROZRAČNA, ŽUMANCE SE NALAZI U SREDINI, NEPOKRETNO JE I PROZRAČNO. VISINA VAZDUŠNE KOMORE JE 4-6mm. ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITARICA ŽITARICE PREDSTAVLJAJU GRUPU KULTIVISANIH BILJAKA IZ FAMILIJE TRAVA I OBUHVATAJU: PŠENICU, KUKURUZ, RAŽ, OVAS, JEČAM, PROSO, PIRINAČ I SIRAK. ŽITARICE SE UPOTREBLJAVAJU ZA PREHRANU LJUDI, ISHRANU STOKE, I INDUSTRIJSKU PRERADU. U STRUKTURI PREHRANESTANOVNIŠTVA ŽITARICE I NJENI PROIZVODI UČESTVUJU SA 50%. NAJVAŽNIJE ŽITARICE U PREHRANI LJUDI SU. PŠENICA, KUKURUZ I PIRINAČ. PŠENICA PŠENICA VODI POREKLO IZ JUGOZAPADNE AZIJE. POSTOJE RAZLIČITE PODELE PŠENICE I TO PREMA NAČINU POSTANKA: NA PRIMITIVNE I SELEKCIONISANE, PREMA MESTU POSTANKA NA DOMAĆE I INOSTRANE, A PREMA PRODUKTIVNOSTI NA : SLABO, SREDNJE I VISOKO PRODUKTIVNE. PREMA DOBU SETVE NA OZIME I JARE. OZIME SE SEJU U JESEN. PREMA STRUKTURI DELE SE NA TVRDE I MEKE. NA TRŽIŠTU SE POJAVLJUJU DVA TIPA PŠENICE: - MERKANTILNA (ZA PROIZVODNJU BRAŠNA, I DRUGIH MLINSKIH PROIZVODA) I - SEMENSKA. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI PŠENICE SU. SAD, KANADA, ARGENTINA, FRANCUSKA ITALIJA. KUKURUZ VODI POREKLO IZ CENTRALNE AMERIKE. DANAS SE SVE VIŠE UZGAJAJU VISOKORODNE ILI HIBRIDNE VRSTE KUKURUZA.UGLAVNOM SE KORISTI KAO STOČNA HRANA. NA TRŽIŠTU SE JAVLJAJU DVE OSNOVNE VRSTE KUKURUZA: - MERKANTILNI ILI OBIČNI I - SEMENSKI. PREMA OBLIKU ZRNA I SVOJSTVU ZRNA RAZLIKUJU SE :ZUBAN, TVRDUNAC, ŠEĆERAC, KOKIČAR, MEKUNAC, A PO BOJI BELI I ŽUTI. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI KUKURUZA SU: SAD, BRAZIL, KINA, ITALIJA FRANCUSKA. HRANLJIVE VRSTE ŽITARICA OSNOVNI HEMIJSKI SASTOJCI ZRNA ŽITARICA SU ORGANSKE MATERIJE, VODA I MINERALNE MATERIJE. OD ORGANSKIH MATERIJA NAJVIŠE SU ZASTUPLJENI UGLJENI HIDRATI U VIDU AKROBA, CELULOZE I ŠEĆERA SA SADRŽAJEM KOJI IZNOSI 56-80%. SADRŽAJ BELANČEVINA JE 8-16%, MASTI 2-8%, VODE 5-16% I MINERALNIH MATERIJA 2-4%. ŽITARICE SADRŽE I MALO ENZIMA I VITAMINA A, B, C, D, E. ENDOSPERM ILI JEZGRO ZRNA SAČINJAVAJU SKROB I BELANČEVINE GLIJADIN I GLUTENIN KOJI SU NERASTVORLJIVI U VODI. BELANČEVINA IMA MANJE NEGO SKROBA ALI SU PO BIOLOŠKOJ I HRANLJIVOJ VREDNOSTI NAJVAŽNIJI SASTOJCI ŽITARICA. U KONTAKTU SA VODOM GLIJADIN I GLUTENIN BUBRE GRADEĆI ŽITNI LEPAK –GLUTEN. OD KVALITETA GLUTENA ZAVISI KVALITET MLINSKIH PROIZVODA I TESTA. IZNAD ENDOSPERME NALAZI SE AEURONSKI SLOJ SASTAVLJEN OD BELANČEVINA

55

RASTVORLJIVIH U VODI, ALBUMINA I GLOBULINA I NEŠTO VITAMINA. OVE BELANČEVINE SLUŽE KAO HRANA KVASCIMA U TOKU PRIPREME TESTA. ULJA (MASTI) I VITAMINI NALAZE SE U KLICI, DOK SE SPOLJAŠNJI DEO ZRNA SASTOJI OD CELULOZE, I MINERALNIH MATERIJA (FOSFORA, SUMPORA, MAGNEZIJUMA, KALCIJUMA, GVOŽĐA, JODA, CINKA) SKLADIŠTENJE ŽITARICA PROCES DOZREVANJA ZRNA SE ODVIJA I JOŠ OKO 6 NEDELJA JER SE U ZRNU ŽITARICA UZ PRISUSTVO KISEONIKA ODVIJA SLOŽEN BIOHEMIJSKI PROCES DISANJA ŽITA. SKLADIŠTENJE ŽITARICA SE VRŠI U SILOSIMA. USLOVI SKLADIŠTENJA SE PRILAGOĐAVAJU VRSTI ŽITARICE. OPTIMALNI USLOVI ZA ČUVANJE ŽITA U SILOSU SU. - VLAGA MANJE OD 14%, - TEMPERATURA U SKLADIŠTU 10 STEPENI, - RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA 70%. TOKOM SKLADIŠTENJA ŽITARICE GUBE 1-5% NA MASI ZBOG SUŠENJA, RAZLAGANJA UGLJENIH HIDRATA... MLINSKI PROIZVODI MEHANIČKA PRERADA ŽITARICA U BRAŠNO VRŠI SE MLEVENJEM. MLINSKI PROIZVODI OD PŠENICE SU: BRAŠNO, PREKRUPA, KRUPICA, KLICE, KRMNO BRAŠNO I POSIJE, STERILISANO BRAŠNO, I KRUPICA ZA BRZU PRIPREMU. PROCES DOBIJANJA BRAŠNA SE ODVIJA KROZ NEKOLIKO FAZA: - PRIPREMA ŽITARICA - MLEVENJE - OPLEMENJAVANJE BRAŠNA - PAKOVANJE I ODLEŽAVANJE BRAŠNA. PRIPREMA ŽITARICA ZA MLEVENJU SATOJI SE U ČIŠĆENJU (ZEMLJA, PESAK, URODICA, METALNI DELOVI PRAŠINA). OVAJ PROCES ČIŠĆENJA MOŽE BITI MOKRI ILI SUVI. NAKON ČIŠĆENJA ŽITARICE SE KONDICIONIRAJU TOPLOTOM I VLAGOM I NA TAJ NAČIN SE VRŠI PRIPREMA ZA EKONOMIČNIJE I LAKŠE MLEVENJE. MLEVENJE ŽITARICA SE ODVIJA NA DVA NAČINA. -NISKOM MELJAVOM I -VISOKOM MELJAVOM NISKOM MALJAVOM SE CELO ZRNO USITNJAVA I BRAŠNO SADRŽI SVE DELOVE ZRNA. VISOKA MELJAVOM ZRNO SE POSTEPENO MELJE PROSEJAVA I KLASIRA TE SE DOBIJA VIŠE TIPOVA BRAŠNA. NAJKVALITETNIJE BRAŠNO SE DOBIJA PRVIM I DRUGIM IZMELJAVANJEM, OSTATAK SU MEKINJE. BRAŠNO DOBIJENO NISKOM MELJAVOM IMA VEĆU BIOLOŠKU VREDNOST DOK BRAŠNO DOBIJENO VISOKOM MELJAVOM JE SVETLIJE BOJE SASTAVLJENO PRETEŽNO OD SKROBA I BELANČEVINA. NEMOGUĆE JE ODVOJITI JEZGRO (ENDOSPERM) OD OMOTAČA I ZATO SE MLEVENJEM DOBIJA BRAŠNO SA MANJOM ILI VEĆOM KOLIČINOM OMOTAČA. PREMA KOLIČINI OMOTAČA I GRANULACIJI ČESTICA RAZLIKUJE SE BRAŠNO PREMA KVALITETU. KVALITET BRAŠNA SE OZNAČAVA TIPOVIMA TIP BRAŠNA SE DOBIJA KADA SE PROCENAT PEPELA (MINERALNIH MATERIJA) U ODNOSU NA SUVO BRAŠNO POMNOŽI SA HILJADU. PREKRUPA –PROIZVOD PREKRUPLJAVANJA BEZ PROSEJAVANJA NALAZI SE U PROMETU KAO „GRAHAM“ BRAŠNO ODNOSNO TIP 1800. OVO BRAŠNO SADRŽI SVE SASTOJKE BRAŠNA I NAJVIŠE SE UPOTREBLJAVA U DIJETALNOJ ISHRANI. U PROMETU MLINSKI PROIZVODI MORAJU IMATI ATEST O KVALITETU KOJI OBUHVATA: - SADRŽAJ VODE I PEPELA - STEPEN KISELOSTI - OZNAKU TIPA BRAŠNA - KVALITET

56

-DATUM PROIZVODNJE. PAKOVANJE, ODLEŽAVANJE I ČUVANJE MLINSKIH PROIZVODA PRE UPOTREBE, MLINSKI PROIZVODI TREBA IZVESNO VREME DA ODLEŽE. ZA TO VREME NASTAJE ZRENJE POVEĆAVA SE SPOSOBNOST BUBRENJA BELANČEVINA I POD UTICAJEM ENZIMA VRŠI SE DELIMIČNO RAZLAGANJE SKROBA I STVARANJE POVOLJNE HRANLJIVE PODLOGE ZA AKTIVNOST PEKARSKOG KVASCA. BRAŠNO MOŽE DA SE ČUVA DO GODINU DANA NA TEMPERATURI OD 10 STEPENI I PRI VLAŽNOSTI 75%. ONO BRZO APSORBUJE MIRISE PA GA NE TREBA USKLADIŠTITI SA ROBOM KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS. VOĆE I POVRĆE SVEŽE VOĆE I POVRĆE IGRAJU NEZAMENLJIVU ULOGU U PRAVILNOJ ISHRANI ČOVEKA. VOĆEM SE SMATRAJU SAZRELI PLODOVI VOĆARSKIH I NEKIH VRTLARSKIH KULTURA (LUBENICE, DINJE, JAGODE) NAMENJENE ZA ISHRANU ILI INDUSTRIJSKU PRERADU. POD SVEŽIM POVRĆEM SE PODRAZUMEVAJU RAZNI DELOVI VRTLARSKIH KULTURA (KORENI, LISTOVI, STABLJIKE ILI CVETOVI) NAMENJENI ISHRANI ILI INDUSTRIJSKOJ PRERADI VOĆE I POVRĆE SADRŽE: - VODU, - UGLJENI HIDRATI, - MINERALNE MATERIJE, - VITAMINI SADRŽAJ VODE U VOĆU I POVRĆU SE KREĆE OD 70-90% A ŠEĆERA 1,5-25% OD ŠEĆERA. U VOĆU I POVRĆU SE NALAZE GLUKOZA , FRUKTOZA KOJE PODLEŽU RAZNIM FERMENTACIONIM PROCESIMA A POD UTICAJEM GLJIVICA ONE PREVIRU U ETIL-ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID A POD UTICAJEM MLEČNIH BAKTERIJA U MLEČNU KISELINU. PORED OVIH ŠEĆERA, VOĆE I POVRĆE SADRŠE I SAHAROZU. SA TEHNOLOŠKOG GLEDIŠTA HEMIJSKI SASTAV VOĆA I POVRĆA SE NAJEDNOSTAVNIJE ISKAZUJE I NAJBRŽE ODREĐUJE KAO SADRŽAJ SUVE MATERIJE. SA OVOG GLEDIŠTA KVALITETNIJE SU ONE VRSTE VOĆA I POVRĆA KOJE IMAJU VEĆU KOLIČINU SUVIH MATERIJA. U SUVOJ MATERIJI VOĆA I POVRĆA PREOVLAĐUJU UGLJENI HIDRATI (ŠEĆER). OSIM OVOGA VAŽNI SASTOJCI SU ORGANSKE: KISELINE, PEKTINSKE, TANINSKE, MINERALNE, AROMATIČNE, I BOJENE MATERIJE, VITAMINI, ENZIMI. KISELOST VOĆA I POVRĆA POTIČE OD ORGANSKIH KISELINA I NJIHOVIH KISELIH SOLI. VOĆE KOJE SADRŽI VIŠE KISELINE LAKŠE SE KONZERVIŠE. ORGANSKE KISELINE SA ŠEĆEROM I AROMATIČNIM MATERIJAMA DAJU VOĆU PRIJATAN MIRIS. PEKTINSKE MATERIJE SE U VOĆU I POVRĆU NALAZE OKO 0.5%, I TO U RASTVORLJIVOM I NERASTVORLJIVOM OBLIKU. PROTOPEKTIN JE NERASTVORLJIVI OBLIK I NALAZI SE U ZIDOVIMA ĆELIJA ZAJEDNO SA CELULOZOM. ZA VREME USKLADIŠTENJA I ZRENJA VOĆA PROTOPEKTIN PRELAZI U PEKTIN ZBOG ČEGA VOĆE OMEKŠA. PEKTIN KUVANJEM ZAJEDNO SA ŠEĆEROM I KISELINAMA OBRAZUJE ŽELE (DOBRO ZA PRAVLJENJE DŽEMA). MINERALNE MATERIJE U SVEŽEM VOĆU I POVRĆU SE NALAZE OD 0,3 DO 0,8%. NAJVIŠE IMA KALIJUMA, GVOŽĐA, MANGANA, NATRIJUMA, FOSFORA SUMPORA, BAKRA, JODA FLUORA I ...

57

VOĆE I POVRĆE SU BOGAT IZVOR VITAMINA C, A, B1, B2, B6. SADRŽAJ VITAMINA JE VEĆI U VOĆU A MINERALNIH MATERIJA U POVRĆU. PODELA VOĆA PREMA GRAĐI PLODA, IZGLEDU POREKLU I KARAKTERISTIKAMA VOĆE SE RAZVRSTAVA NA: - JABUČASTO VOĆE (JABUKE, KRUŠKE, DUNJE, MUŠMULE) - KOŠTIČAVO VOĆE (TREŠNJE, VIŠNJE, KAJSIJE, BRESKVE, ŠLJIVE) - JAGODASTO I BOBIČASTO VOĆE (JAGODE, KUPINE, MALINE, RIBIZLE, BOROVNICE, GROŽĐE) -J UŽNO VOĆE (LIMUN, POMARANDŽA, MANDARINA, GREJPFRUT, BANANA, ANANAS SMOKVA, URMA...) - JEZGRASTO VOĆE (ORAH, BADEM, LEŠNIK, KESTEN) U VOĆE SE UBRAJAJU I DINJE I LUBENICE. PREMA SADRŽAJU HRANLJIVIH MATERIJA VOĆE SE DELI U DVE GRUPE: -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM VODE (TREŠNJE, JAGODE, ŠLJIVE, GROŽĐE..., -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM MASTI (ORAH, LEŠNIK BADEM PODELA POVRĆA PREMA DELU BILJKE KOJA SE UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU POVRĆE I NA OSNOVU BIOLOŠKE I KOMERCIJALNE VREDNOSTI POVRĆE SE DELI NA: - GLAVIČASTO I LISNATO POVRĆE (KUPUS, KELJ, KARFIOL, KELERABA, SPANAĆ, SALATA, PERŠUN....) - KORENI I KRTOLE (KROMPIR, MRKVA, CVEKLA, ROTKVA, LUKOVI) - PLODOVI (PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN, PAPRIKA, TIKVICE , KRASTAVAC..) - MAHUNARKE-LEGUMINOZE (GRAŠAK, BORANIJA, PASULJ, SOČIVO, SOJA ) POVRĆE IMA VELIKU ENERGETSKU VREDNOST ZAHVALJUJUĆI VELIKOJ KOLIČINI SKROBA, I BELANČEVINA A U IZVESNIM SLUČAJEVIMA I MASTI. PROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA DA BI SE VOĆE I POVRĆE DUŽE OČUVALO RAZNIM POSTUPCIMA SE SE VRŠI KONZERVISANJE. PRIPREMA SIROVINE SE VRŠI KROZ: ODABIRANJE, SORTIRANJE, PRANJE, LJUŠTENJE, SEČENJE I KONZERVISANJE. VOĆE I POVRĆE SE MOŽE KONZERVISATI : SUŠENJEM, SMRZAVANJEM, STERILIZACIJOM, HEMIJSKIM KONZERVANSIMA (KONZERVANSIMA). OD VOĆA SE PRAVE PROIZVODI I POLUPROIZVODI. VOĆNI POLUPROIZVODI SU: - PULPA -HEMIJSKI KONZERVISAN PROIZVOD KOJI SADRŽI CELE ILI DELOVE VOĆA, - KAŠA SE DOBIJA PASIRANJEM SVEŽIH PLODOVA ILI OD PULPE KONZERVISANE HEMIJSKIM SREDSTVIMA. - SIROVI VOĆNI SOK SE DOBIJA CEĐENJEM SVEŽIH ILI SMRZNUTIH PLODOVA ILI PREDHODNO KONZERVISANE PULPE. - POLUPROIZVODI SE KONZERVIŠU MRAVLJOM ILI SUMPORASTOM KISELINOM. PREDNOST KONZERVISANJA SUMPORASTOM KISELINOM JE U TOME ŠTO SE ONA TOKOM PRERADE IZ POLU PROIZVODA U GOTOV PROIZVOD IZGUBI. POVRĆE SE PRERAĐUJE U VIŠE VRSTA NEGO VOĆE: - BRZO SMRZNUTO,

58

- STERILISANO TOPLOTOM, - BIOLOŠKI KONZERVISANO (KISELI KUPUS), - SUŠENO, - MARINIRANO POVRĆE, - UMACI OD POVRĆA, - SOKOVI, - KONCENTRATI OD POVRĆA. ALKOHOLNA PIĆA ALKOHOLNA PIĆA SU PROIZVODI KOJI SADRŽE ETIL ALKOHOL (ETINOL), I KOJA SE MOGU KONZUMIRATI. NA OSNOVU SIROVINSKOG SASTAVA I PROCESA PROIZVODNJE ALKOHOLA PIĆA SE DELE: - VINA - PIVA - PRIRODNE RAKIJE - ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA - LIKERI VINA SIROVINA ZA DOBIJANJE VINA JE GROŽĐE. VINO JE PROIZVOD ALKOHOLNE FERMENTACIJE ŠIRE ILI KLJUKA. NAKON BRANJA GROŽĐE VRŠI SE MULJANJE DA BI SE BOBICE GROŽĐA OSLOBODILE SOKA. ODVAJANJE TEČNOG DELA KLJUKA OD ČVRSTIH SASTOJAKA: KOŽICE, SEMENKI PETELJKI . TEČNOST KOJA SE DOBIJA CEĐENJEM KLJUKA NAZIVA SE ŠIRA ILI SAMOTOK, A ONA KOJA SE DOBIJA PRESOVANJEM ČVRSTIH SASTOJAKA (KOMINE) NAZIVA SE PREŠEVINA ILI CEĐENA ŠIRA. DOBIJENA ŠIRA SE STERILIŠE SUMPORISANJEM RADI UNIŠTENJA DIVLJIH KVASACA, A PROCES FERMENTACIJE (VRENJA) OBAVLJA SE KULTIVISANIM KVASCEM. PRE VRENJA PREMA ZAKONU O VINU DOZVOLJAVA SE POPRAVKA SADRŽAJA ŠEĆERA U ŠIRI DO KOLIČINE KOLIKO GA TA SORTA PRIRODNO MOŽE MAKSIMALNO DA IMA. ZA POVEĆANJE KISELOSTI MOGU SE KORISTITI KISELINE KOJE SU PRIRODNI SASTOJCI GROŽĐA I ŠIRE A TO SU VINSKA I JABUČNA KISELINA. KISELOST ŠIRE SE MOŽE UMANJITI DODAVANJEM HEMIJSKI ČISTOG KREČNJAKA. PROSEČAN HEMIJSKI SASTAV ŠIRE JE: 77% VODA, 20% ŠEĆERA, 3% OSTALIH MATERIJA KISELINE, BOJE, TANINA, ETERIČNIH ULJA, VITAMINA. DODAVANJEM KULTIVISANOG KVASCA NASTAJE PROCES ALKOHOLNE FERMENTACIJE SLOŽEN BIO-HEMIJSKI PROCES PRETVARANJA ŠEĆERA U ETANOL I UGLJEN DIOKSID. FERMANTACIJA SE MOŽE IZVODITI PO HLADNOM I TOPLOM POSTUPKU. KVALITETNIJA SU VINA KOJA SE DOBIJAJU PRI HLADNOJ FERMENTACIJI NA TEMPERATURI 10-15 STEPENI OD TOPLE FERMENTACIJE NA TEMPERATURI DO 30 STEPENI. AKTIVNOST KVASCA PRESTAJE NA TEMPERATURI OD 38-40 STEPENI. NAKON ZAVRŠENE FERMENTACIJE NEOPHODNO JE DA VINO ODLEŽI IZVESNO VREME I NA TAJ NAČIN SE U ISTOM ODVIJAJU SLOŽENI BIOHEMJISKE PROMENE. PROMENE NA VINU SE PRATE HEMIJSKIM ANALIZAMA. VRSTE VINA OBIČNO SE VINA RAZVRSTAVAJU PREMA: BOJI, SORTI, GEOGRAFSKOM POREKLU ORGANOLEPTIČKIM SVOJSTVIMA PRIMENJENOJ TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE . PREMA TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE VINA SE DELE: - OBIČNA VINA, - PENUŠAVA VINA,

59

- SPECIJALNA VINA. PODELA VINA PREMA BOJI - BELA, - CRNA I - RUŽIČASTA. BELA VINA SE PROIZVODE OD BELOG GROŽĐA . PRILIKOM PROIZVODNJE BELIH VINA ŠIRA SE ODVAJA OD ČVRSTIH DELOVA (KOMINE) PRE FERMENTACIJE. CRNA VINA SE PROIZVODE OD GROŽĐA CRNIH SORTI A CRVENA BOJA SE NALAZI U POKOŽICI A IZUZETNO I U MESU. PRI PROIZVODNJI CRNOG VINA KOMINA SE ODVAJA POSLE FERMENTACIJE KLJUKA. ZA CRNA VINA JE VAŽNO DA IMAJU ŠTO VIŠE BOJENIH MATERIJA (ANTOCIJANA) A I UMERENU KOLIČINU TANINSKIH MATERIJA KOJE VINU DAJU SPECIFIČAN UKUS. AKO VINO IMA VEĆU KOLIČINU TANINA ONO JE OPORO. RUŽIČASTA VINA (OPOLI) PROIZVODI SE OD CRNIH SORTI GROŽĐA KOJE NISU BOGATE BOJENIM MATERIJAMA. BOJA ZAVISI OD DUŽINE DODIRA ŠIRE SA ČVRSTIM SASTOJCIMA. SASVIM SVETLO RUŽIČASTO VINO DOBIJA SE ODVAJANJA ŠIRE OD KLJUKE NEPOSREDNO POSLE MULJANJA I DALJIM POSTUPKOM KAO KAD SE DOBIJA BELO VINO. JAČE OBOJENA RUŽICA SE DOBIJA DUŽIM DRŽANJEM ŠIRE SA ČVRSTIM DELOVIMA KOMINE 12, 24 ILI 48 SATI. PENUŠAVA VINA PENUŠAVA VINA SADRŽE UGLJEN DIOKSID KOJI PRI OTVARANJU BOCE OBRAZUJE PENU. PRIRODNIM PENUŠAVIM VINIMA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE GOTOVOM VINU DODAJE ŠEĆER I VINSKI KVASAC KOJI IZAZIVAJU NAKNADNO VRENJE. OVAJ PROCES SE ODVIJA U BOCI. VEŠTAČKA PENUŠAVA VINA SE DOBIJAJU UBRIZGAVANJEM UGLJEN DIOKSIDA POD PRITISKOM U SLATKO VINO. SPECIJALNA VINA KARAKTERIŠE VISOK PROCENAT ALKOHOLA 15-22%. PRIRODNA DEZERTNA VINA SE SPRAVLJAJU OD PREZRELOG ILI DELIMIČNO PROSUŠENOG GROŽĐA –SUVARKA. KOD OVE VRSTE VINA SE NE DOZVOLJAVA ZAVRŠETAK ALKOHOLNE FERMENTACIJE VEĆ SE PRI KRAJU VRENJA DODAJE VINSKI DESTILAT JAČINE 60-80% ALKOHOLA STONA VINA SE DOBIJAJU MEŠANJEM IZ JEDNOG ILI RAZNIH VINOGRADSKIH REONA. VINA SE DELE I PREMA KOLIČINI NEPREVRELOG ŠEĆERA: SUVA, POLU SUVA, POLUSLATKA, SLATKA. I PREMA KOLIČINI ALKOHOLA MOGU SE PODELITI NA: ISPOD 10 VOL%, SREDNJE JAKA 10-12VOL.% , JAKA 12-14VOL% I VRLO JAKA VIŠE OD 14VOL%. PIVO PIVO JE SLABO ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA OD JEČMENOG SLADA, NESLADOVANIH ŽITARICA, HMELJA , VODE I DODATKA KVASCA. U PROIZVODNJI PIVA JE DOZVOLJENO DA SE DO 30% OD UKUPNE KOLIČINE JEČMA SLAD ZAMENI DRUGIM ŽITARICAMA: KUKURUZOM, PIRINČEM. KVALITETNI PIVARSKI JEČAM TREBA DA SADRŽI 60-70% SKROBA, 10-11% BELANČEVINA, 2-3& MASTI, 4-5% CELULOZE, 2-3:% PEPELA I 13-14% VLAGE. U TOKU PROIZVODNJE PIVA ISTOM SE DODAJE HMELJ-SAMO ŽENSKI CVETOVI KOJI PIVU DAJU AROMU. U KVALITETU PIVA IGRA ULOGU I KVALITET VODE U KOJOJ NE SME DA BUDE KREČNJAKA JER NEGATIVNO UTIČE NA RAZLAGANJE SKROBA I ŠEĆERA I RAZMNOŽAVANJE KVASCA U TOKU VRENJA. OSNOVNE FAZE U PROIZVODNJI PIVA SU:

60

- PROIZVODNJA SLADA - DOBIJANJE SLADOVINE - GLAVNO I NAKNADNO VRENJE - DOZREVANJE PIVA - FILTRACIJA I PAKOVANJE PIVA. 1. PROIZVODNJA SLADA GLAVNI SASTOJAK JEČMA JE SKROB KOJI SE NALAZI U ĆELIJAMA I NE MOŽE SE RASTVORITI U VODI. VRŠI SE (MOČENJE) JEČMA U VODI DO 7 DANA DA BI SE IZAZVALO NJEGOVO KLIJANJE. PROCES KLIJANJA SE ZAUSTAVLJA U SUŠARAMA DA BI SE DOBIO POLU PROIZVOD-SLAD. U PROIZVODNJI SVETLOG PIVA SLAD SE SUŠI NA TEMERATURI OD 70-80 STEPENI A U PROIZVODNJI CRNOG PIVA NA TEMPERATURI OD 100 STEPENI. 2 .PROIZVODNJA SLADOVINE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SLAD DROBI I MEŠA SA TOPLOM VODOM PRI ČEMU SE ¾ NJEGOVE SADRŽINE RASTVARA U VODI DELOVANJEM ENZIMA. 3. GLAVNO VRENJE- POSLE ODVAJANJA NERASTOPLJIVIH MATERIJA SLADOVINA SE ZAJEDNO SA DODATKOM HMELJA KUVA OK 2 SATA. NAKON OVOGA ODVIJA SE GLAVNO ALKOHOLNO VRENJE UZ DODATAK KULTIVISANOG PIVSKOG KVASCA I TRAJE OD 9 DO 12 DANA PRI ČEMU ŠEĆER PREVIRE U ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID. 4.NAKNADNO VRENJE- PO ZAVRŠETKU GLAVNOG VRENJA VRŠI SE NAKNADNO VRENJE U TRAJANJU TRI MESECA NA TEMPERATURI OD 1 DO 2 STEPENA. ODLEŽAVANJEM PIVO DOZREVA I POBOLJŠAVA UKUS. MNOGE FABRIKE PIVA UZ POMOĆ ODREĐENIH TEHNOLOGIJA UBRZAVAJU VREME PROIZVODNJE NA ŠTETU KVALITETA ALI I POVEĆANJA PROFITA. OSNOVNI SASTOJCI PIVA SU: - VODA, - EKSTRAKT (GLUKOZA, MALTOZA, MALO SKROBA, BELANČEVINE, VITAMINI NAJVIŠE B1 I B2), - ALKOHOL OBIČNO 3-4VOL% - UGLJENI HIDRATI. NA PAKOVANJU PIVA MORA DA STOJI IME PROIZVOĐAČA, SADRŽAJ I % EKSTRAKTA, ALKOHOL, ZAPREMINA, DATUM PUNJENJA. ČUVA SE U TAMNIM PROSTORIJAMA NA TEMPERATURI DO 10 STEPENI. PRIRODNA RAKIJA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM (PEČENJEM) PREVRELE KOMINE ILI KLJUKA OD VOĆA ILI GROŽĐA. U PRIRODNE RAKIJE SE UBRAJAJU RAZNE VOĆNE RAKIJE OD ŠLJIVE, KRUŠKE ,KAJSIJE, VIŠNJE, GROŽĐA. ŠLJIVOVICA NAJPOZNATIJA NAŠA RAKIJA JE ŠLJIVOVICA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRERLE KOMINE ŠLJIVE. SADRŽI 25-45 VOL% ALKOHOLA. MEKA RAKIJA SADRŽI 25 VOL% ALKOHOLA A PREPEČENICA SE DOBIJA NAKNADNOM DESTILACIJOM MEKE RAKIJE I NAJMANJE SADRŽI 40VOL% ALKOHOLA. VINJAK JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA DESTILACIJOM VINA. SPECIJALNE PRIRODNE RAKIJE SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE RAKIJI DODAJU RAZNI DELOVI BILJAKA ILI PLODOVI. TRAVARICA JE PRIRODNA RAKIJA KOJOJ SE DODAJU RAZNE LEKOVITE I AROMATIČNE TRAVE.

61

MASTIKA JE PRIRODNA RAKIJA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŠLJIVE ILI GROŽĐA UZ DODATAK PLODA BILJKE ANIS. ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA U ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA SE UBRAJAJU ONA KOJA SE DOBIJAJU OD RAFINISANOG ALKOHOLA ILI OD SIROVINA KAO ŠTO SU. JEČAM, RAŽ, KUKURUZ, ŠEĆERNA TRSKA, PIRINAČ, KROMPIR, PŠENICA. VISKI SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA I TO PRVENSTVENO JEČMA-JEČMENOG SLADA. PRE VRENJA VRŠI SE RAZLAGANJE SKROBA U ŠEĆER, DOBIJANJE SLADA KOJI SE ZATIM SUŠI SUŠARAMA UZ OTVORENU VATRU KOJA SE LOŽI TRESETOM I NA TAJ NAČIN SE DOBIJA SPECIFIČAN MIRIS I UKUS. KONJAK SE DOBIJA DESTILACIJOM ODABRANIH BELIH VINA. DESTILAT OBAVEZNO ODLEŽI U HRASTOVIM BURADIMA RADI SAZREVANJA. STAROST SE OBELEŽAVA ZVEZDICAMA TAKO DA SVAKA ZVEZDICA OBELEŽAVA JEDNU GODINU. RUM SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE MELASE KOJA JE OSTATAK PRI PROIZVODNJI ŠEĆERA IZ ŠEĆERNE TRSKE DŽIN SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA PRVENSTVENO: JEČMA, RAŽI OVSA UZ DODATAK KLEKE ILI DRUGIH AROMATIČNIH BILJNIH DELOVA. VOTKA SE DOBIJA OD RAFINISANOG ALKOHOLA PROIZVEDENOG PRVENSTVENO OD KROMPIRA ZATIM ŽITARICA I SLIČNIH SIROVINA. TEKILA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM SOKA JEDNE VRSTE AGAVE. LIKERI SU JAKA ALKOHOLNA PIĆA KOJA SE DOBIJAJU MEŠANJEM RAFINISANOG ALKOHOLA ILI PRIRODNE RAKIJE SA VODOM, ŠEĆEROM, VOĆNIM SOKOVIMA, ČOKOLADOM, JAJIMA, MLEKOM, ILI DRUGIM DODACIMA. KAFA, ČAJ, KAKAO I DUVAN SREDSTVA ZA UŽIVANJE I STIMULANSI SU KAFA, ČAJ, KAKAO, I DUVAN. I AKO SE NAVEDENI PROIZVODI SMATRAJU SREDSTVIMA ZA UŽIVANJE KONZUMIRANJEM ISTIH U VEĆIM KOLIČINAMA NEGATIVNO UTIČE NA ČOVEČIJI ORGANIZAM. NA PRIMER ONI SADRŽE ALKALOIDE: KAFA KOFEIN, ČAJ TEIN, KAKAO, TEOBROMIN I DUVAN NIKOTIN. KAFA JE SEMENKA PLOD DRVETA KAVOVCA KOJI USPEVA U PODRUČJU TROPSKIH KLIMA. KAFA VODI POREKLO IZ ETIOPIJE. NAJVEĆI PROIZVOĐAČ KAFE JE BRAZIL. NAJBOLJA KAFA SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA ČIJA NADMORSKA VISINA JE 600-1200 METARA. BERE SE DVA DO TRI PUTA GODIŠNJE. PLODIVI KAVOVCA SU CRVENO MRKE BOJE I U JEDNOJ SEMENCI SE NALAZE DVA ZRNA. SEMENKE SE ODVAJAJU OD MESNATOG SPOLJNOG DELA MOKRIM POSTUPKOM TAKO ŠTO SE UBRANA KAFA NAKVASI I PROPUŠTA KROZ IGLIČASTE VALJKE KOJI SKIDAJU NAJVEĆI MESNATI DEO A OSTATAK SE SKIDA POTAPANJEM U VODU TAKO DA DOLAZI DO FERMENTACIJE I ZRNO DOBIJA KARAKTERISTIČNU AROMU. FERMENTISANA KAFA SE SUŠI I DORAĐUJE SKIDANJEM OPNE , POLIRANJEM I SORTIRANJEM. SIROVA KAFA SADRŽI 30-40% CELULOZE, 13% ULJA,12% SKROBNIH MATERIJA, 13-15% BELANČEVINA 10% VODE, 4% MINERALNIH MATERIJA 07-2% KOFEINA I 0,1% ETERIČNIH ULJA. PRE UPOTREBE SE PRŽI OD 200 DO 250 STEPENI.

62

ČAJ ČAJ JE PRERAĐEN LIST BILJKE ČAJEVCA. NAJVIŠE SE GAJI U INDIJI, KINI, ŠRI LANKI, IRANU, TURSKOJ... NAJVEĆI SVETSKI PROIZVOĐAČ ČAJA JE INDIJA. NAJBOLJI ČAJ SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA KOJE SE NALAZE NA VISINI OD 1000 DO 2000 METARA USTVARI ŠTO JE VISINA VEĆA I KVALITET ČAJA JE BOLJI. DRVO ČAJEVCA MOŽE NARASTI I DO 18 METARA ALI SE VRŠI PODREZIVANJE TAKO DA MU VISINA NE PRELAZI 50 CM. PREMA NAČINU PRERADE TJ PROCESU FERMENTACIJA RAZLIKUJEMO. CRNI I ZELENI ČAJ. CRNI ČAJ SE DOBIJA OD UBRANOG LIŠĆA KOJE SE ODMAH SUŠI PRI ČEMU GUBI 50% VLAGE. OVAKO DOBIJENO UVELO LIŠĆE MAŠINSKI SE UVIJA ZATIM RAZASTIRE U TANKOM SLOJU PRI ČEMU NASTAJE FERMENTACIJA KOJA TRAJE OKO 3 SATA. FERMENTISANO LIŠĆE DOBIJA KARAKTERISTIČNU CRVENKASTO-SMEĐU BOJU I KARAKTERISTIČNU AROMU. ZELENI ČAJ SE DOBIJA NA SLIČAN NAČIN KAO I CRNI STIM ŠTO NEMA FERMENTACIJE NEGO SE LIŠĆE PARI, UVIJA I SUŠI. OVAKO PRIPREMLJENO LIŠĆE OSTAJE ZELENO I SA VIŠE TANINA I TEINA. KAKAO KAKAO JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD KAKAO-ZRNA KOJE SE NALAZI U PLODU DRVETA KAKAOVCA. UZGAJANJE KAKAOVCA ZAHTEVA DOSTA VLAGE I TOPLOTE PA SE UZGAJA U TROPSKIM KARAJEVIMA. NAJVIŠE GA IMA U AFRICI (GANA I NIGERIJA) KAO I U EKVADORU KOLUMBIJI, FILIPINIMA, ŠRI LANKI. PLOD KAKAOVCA IMA 50-70 ZRNA- SEMENKI. POSLE SAZREVANJA PLODA SEMENKE SE VADE IZ UNUTRAŠNJOSTI I IZLAŽU PROCESU FERMENTACIJE. U TOKU FERMENTACIJE NASTAJE SLOŽEN BIOHEMISKI PROCES U ZRNU KOJI U MNOGOME UTIČE NA AROMU, BOJU I DRUGA SVOJSTVA KAKAO ZRNA. ZRNO DOBIJA AROMU I CRVENKASTO SMEĐU BOJU. ZRNO SE SUŠI, SORTIRA IU PAKUJE. KAKAO ZRNO SADRŽI DOSTA HRANLJIVIH MATERIJA. - MASNOĆE 50%, - BELANČEVINA 14%, - SKROBA 11%. KAKAO ZRNO SE PRERAĐUJE PRŽENEJM NA TEMPERATURI OD 140 STEPENI PRI ČEMU ZRNO DOBIJA SPECIFIČNU AROMU. OHLAĐENA ZRNA SE MELJU. PRESOVANJEM KAKAO MASE DOBIJA SE KAKAO MASLAC KOJI JE SVETLO ŽUTE BOJE. UPOTREBLJAVA SE U PROIZVODNJI ČOKOLADE, U MEDICINI ZA LEKOVE I U KOZMETICI. DUVAN DUVAN JE OSUŠENO, FERMENTISANO I ZA UPOTREBU PRIPREMLJENO LIŠĆE. DUVAN VODI POREKLO IZ SREDNJE I JUŽNE AMERIKE. TO JEDNOGODIŠNJA ZELJASTA BILJKA ČIJI LISTOVI SE BERU KAD SE NA STABLJICI POJAVE ŽUTE PEGE. LIŠĆE SAZREVA POSTEPENO I TO OD DONJIH KA GORNJIM LISTOVIMA. NAJBOLJI DUVAN SE DOBIJA SA SREDNJEG DELA STABLJIKE. OBRANO LIŠĆE SE KLASIRA PREMA VELIČINI I NIŽE RADI SUŠENJA. U FAZI SUŠENJA SE RAZGRAĐUJU ONE MATERIJE KOJE BI MOGLE NEGATIVNO DA UTIČU NA KVALITET DUVANA. POSLE SUŠENJA SE OBAVLJA FAZA FERMENTACIJE GDE DUVAN SAZREVA I DOBIJA ODGOVARAJUĆU BOJU ELASTIČNOST, SAVITLJIVOST I SAGORLJIVOST. RANIJE SE FERMENTACIJA OBAVLJALA PRIRODNIM PUTEM I TRAJALA JE DVE GODINE. DANAS SE OBAVLJA U SPECIJALNIM KOMORAMA NA TEMPERATURI OD 30 DO 50 STEPENI UZ RELATIVNU VLAŽNOST OD 76-80 STEPENI I U TRAJANJU OD 14 DO 18 DANA. FERMENTISANI DUVAN SE MORA ČUVATI U POSEBNIM SKLADIŠTIMA NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 12 STEPENI.

63

CIGARETE SU NAJVAŽNIJI PROIZVOD DUVANA I IZRADA SE SASTOJI IZ 4 FAZE: - PRIPREMA DUVANAVLAŽENJE LISTA, SORTIRANJE PO KVALITETU, I MEŠANJE - REZANJE, A MOŽE DA SE VRŠI I AROMATIZACIJA DUVANA - IZRADA CIGARETA I - PAKOVANJE. CIGARE SE PRAVE OD DUVANA KOJI SE NE REŽE VEĆ SE KORISTE CELI LISTOVI. SASTOJE SE OD TRI DELA: UNUTRAŠNJEG, KOJI JE IZRAĐEN OD KVALITETNIJEG DUVANA, OVOJNOG LISTA I POKRIVNOG LISTA. U ZAVISNOSTI OD POKRIVNOG LISTA CIGARE SE DELE NA SVETLE, SREDNJE SVETLE I TAMNE. SPOREDNI PROIZVODI DUVANA SU NIKOTIN I PREPARATI NA BAZI NIKOTINA, KOJI SLUŽE ZA ZAŠTITU BILJA, DUVAN ZA ŽVAKANJE I DUVAN ZA ŠMRKANJE.

64

PITANJA: 1. POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA 2 .FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 3. METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA I OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 4. PREDNOSTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE RUDA NAD PODZEMNOM EKPLOATACIJOM 5. KOJI FAKTORI UTIČU NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE U DRUŠTVU 6. NAVESTI I OBJASNITI OBLIKE ENERGIJE 7. OBJASNITI NAČINE DOBIJANJA ELEKTRIČNE ENERGIJE 8.NASTANAK I VRSTE UGLJA 9. KOJI PARAMETRI DEFINIŠU KVALITET UGLJA 10. ŠTA JE GORNJA, A ŠTA DONJA TOPLOTNA MOĆ GORIVA? 11. PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA 12. OBJANITI KAKO SE VRŠI KOKSOVANJE UGLJA 13. OBJASNITI KAKO SE DOBIJA GENERATORSKI GAS 14. KAKO SE DOBIJA ACETILEN? 15.P OREKLO NAFTE I FAZE EKSPLOATACIJE ISTE 16. OBJASNITI FRAKCIONU DESTILACIJU NAFTE 17. ŠTA JE OKTANSKI BROJ GORIVA? 18. ČEMU SLUŽE MAZIVA? 19. ŠTA JE PRIRODNI ZEMNI GAS I OBJASNITI NJEGOVE KARAKTERISTIKE 20. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU PRIRODNOG ZEMNOG GASA I TEČNOG NAFTNOG GASA 21. NAVESTI ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE 22. KAKO SE KORISTI SUNČEVA ENERGIJA I ENERGIJA VETRA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE STRUJE? 23. ŠTA JE BIO GAS I IZ ČEGA SE DOBIJA? 24 .IZ ČEGA SE DOBIJA BIODIZEL GORIVO? 25. IZ ČEGA SVE SE DOBIJA ELEKTRIČNA ENERGIJA? 26. NAVESTI RUDE GVOŽĐA I OBJASNITI DOBIJANJE BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U VISOKOJ PEĆI 27. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA 28. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI 29. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U ELEKTROLUČNIM PEĆIMA 30. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U KONVERTORIMA 31. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA I NJEGOVU PRIMENU 32. ZAŠTO SE VRŠI LEGIRANJE I NAVESTI LEGURE BAKRA 33. KOJE SU RUDE CINKA, NAČIN DOBIJANJA I PRIMENE 34. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA OLOVO, NAČIN DOBIJANJA I NJEGOVA PRIMENA 35. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA ALUMINIJUM, NAČIN DOBIJANJA I PRIMENA 36. ŠTA JE GLINA I KAKO SE DELI PREMA ČISTOĆI? 37. ŠTA SE DODAJE GLINI DA BI KERAMIČKI PROIZVODI BILI KVALITETNIJI? 38. NAVESTI NEPOROZNE I POROZNE PROIZVODE OD GLINE 39. NAVESTI I OBJASNITI PROIZVODNJU GRAĐEVINSKIH VEZIVA 40. OBJASNITI PROIZVODNJU CEMENTA,NJEGOVU PRIMENU I NAČIN ČUVANJA 41. NAVESTI VRSTE OPEKE I NAČIN DOBIJANJA 42. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA STAKLA 43. NAVESTI I OBJASNITI KOJE VRSTE STAKLA POSTOJE 44. KOJA JEDINJENJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA? 45. NAVESTI PROIZVODE MEHANIČKE PRERADE DRVETA

65

46. NAVESTI PROIZVODE HEMIJSKE PRERADE DRVETA 47. OBJASNITI PROIZVODNJU PAPIRA 48. NAVESTI VRSTE PAPIRA 49. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE VODE U GRADSKOM VODOVODU 50. NAČINI KORIŠĆENJA VODE U INDUSTRIJI 51. KAKO SE VRŠI PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA? 52. NAVESTI ADITIVE KOJI POBOLJŠAVAJU KVALITET PROIZVODNJE PLASTIČNE MASE 53. NA KOJE NAČINE SE IZRAĐUJU PREDMETI OD PLASTIČNE MASE? 54. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA PRIRODNOG I VEŠTAČKOG KAUČUKA 55. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA I ČUVANJA GUME 56. ŠTA SU UGLJENI HIDRATI KOJE SU NJIHOVE VRSTE? 57. NABROJATI I OBJASNITI VITAMINE 58. OBJASNITI FIZIČKE METODE KONZERVISANJA HRANE 59. SASTAV I VRSTE MLEKA 60. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA 61. NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MLEČNIH PROIZVODA 62. PODELA I PROIZVODI RIBA 63. SASTAV I PROIZVODI JAJA 64. MLEVENJE PŠENICE 65. PODELA VOĆA 66. PODELA POVRĆA 67. POLUPROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA 68. VRSTE I DOBIJANJE VINA 69. DOBIJANJE PIVA 70. VRSTE PRIRODNIH RAKIJA I NAČIN PROIZVODNJE 71. VRSTE ŽESTOKIH ALKOHOLNIH PIĆA 72. PROIZVODNJA I PRERADA KAFE 73. PROIZVODNJA I PRERADA ČAJA 74. PROIZVODNJA I PRERADA KAKAOA 75. PROIZVODNJA I PRERADA DUVANA

66

LITERATURA KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE DR. MILA JANČETOVIĆ BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA BEOGRAD 2006. KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE GRUPA AUTORA CENTAR ZA IZDAVAČKU DELATNOST EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU BEOGRAD 2004.