jasnjen proces sazrevanja raspolozenja italijanske politike prema Srblji kao jezgru buduce jugoslovenske dгzave . Dozre\•anje te politike и иbe­denju da Ьi јеdпа snazna jLtgoslovenska drzava predstavljala sigurnu Ьгапu imperijalnoj ekspanziji velikiћ sila, и prvom redu Austrije, Ьilo је, medutiш, krivudav •i tegoban ргосеs obracunavanja italijanske poli­tike sa saшom sobom.

Glava deveta (281-308), Prihvatanje nacionalnog programa srpske vlade, sadгii analizи ~spoljnopo1iticke taktike srpske vlade. Dosta pro­stora zauziшa prikaz italijans~ke politi-ke, koja sc svodila na dilenш -jugoslovenska drzava na celu sa SгЬiјош ili unutar Austrije. Na krajи ove glave prikazana је proceduгa opredeljivanja italijanske politike za spoljnopoliticku koncepciju 51·pske vlade. То је Ьiо krupan uspeћ srpske politike, јег је jos јеdпа ' 'elika sila Ьila pridoЬivena za idejи da se sгpska dгzava podrz4 u teznjaшa da izгaste и d1·zavu istinski sposobnи da odrzi svojи nezavisnost u odnosн na Austгijи i Rиsijи.

Glava •deseta (309-337), Italija i pгomena spoljnopolitickog kursa S1·Ьije, sastavljena је iz nekoliko poglavlja и kojima su detaljno istrazeni i objasnjeni sledeCi шomenti: prekid sa politikom oslonca na Rиsijи i neposredne posledice гusko-srpskog udaljavanja; resavanje srpskog pitanja samo u Tиrskoj i van opstЉ jugoslovenskih okvira; stav prema proиgaгskoj orijentaciji SrЬije; kolebanja i strepnje italijanske polit4ke u vezi sa sazгevaпjem pгusko-francLtskog sukoba, odnosno rata. Iz toga је pгoisticao strah politickЉ krugova 11 Italiji, posebno и njihovoj istoc­noj pobltici. U tom okviru posebnu је zabrinutost и italijanskoj politici izazivalo pitanje politicke orijentacije SrЬije 11 tadasnjim evropskim po­meгanjima i razгacunavanjima, koja sи iz osnova izmenila sttdЬiшt poje-dinЉ drzava i nacija. ·

Zakljиcak (339-360) је dat na srpskohrvatskom i italijanskom je­ziku i predstavlja pгeglec1nu sintezu гesenja izlozenih 11 knjizi.

Na kгaju, tгеЬа odati рuпо priznanje Istorijskom institиt11 и Beo­gгadu koji је ovu kгllpnu oЬlast italijanske i srpske istorije devetnaestog 'Stoleca 11vrstio н plan sYoga гаd~. а posebno piscи, Ljiljani Aleksic­-Pejkovic, cijom је zaslugom ova proЬlematika iz projekta prerasla и naucno delo velike \•red.nosti.

Mr Dиsan Beric

D1· Bгanislav Gligorijevic, PARLAMENT 1 POLITICKE STRANKE U JUGOSLAVIJI (1919-1929), Institut za savremenu istoriju i Nat·odna knjiga, Beogгad, 1979, str. 420.

Pojava studije о jugoslovenskom paгlamentu i politicMm stran­kama iz рега dr Branislava GligorijeviCa svakako је morala izazvati pa:Z­njи naиcne javnosti. Gligorijevic је afirmisano ime и nasoj istorijskoj nauci i istaknuti poznavalac poНticke istoгije Kraljevine Jиgos1avije. Svim svojim dosadasnjim radovima pisac najnovije studije predstavio se kao

327

solidan istrazivac koji је svoje :шalize i zakljиcke redov·no gradio na te­meljito istrazenim izvorima. U ''ecini svojih objavljenih radova Gligo­rijevic је ispitivao istorijske fenomene na podrttcjи Jиgoslavije i on је tako za sve istrafivace nase novije istorije postao nezaobllazaп pisac ciji se rezиltati veoma cijene i sa poиzdanjem koriste. Svojim najnovijim djelom koje obиhvata veoma slozenи istorijskи proЬlematrikи Gligorije­vic је na neki nacin zaokrиzio S\'Oj visegodisnji иspjesan rad na ispiti­vanjи politicke istorije Kraljevine SHS.

SaZet i pregledan tekst и иvodnom dijelи stиdije sadrzi и naj­opstijim crtama prikaz razvoja parlame11tarnih oЬlika vlasti и jиgoslo­vellskim zcmljaшa ргiје prvog svjetskog гаtа. Aиtor је ovim zelio иpo­znati citaoca kako sи Ьili гazliciti иslovi i obHci zacetaka paгlamenta­rizma и jиgoslovenskim zemljama prije stvaraпja zajednicke driave, bez amЬicije da иtv1·dиje kontinuitet tih oЬlika sa paгJamentamiш naci­noш vladaviпe н Kraljevini SHS. То Ьi иostaloш Ьila tema za sebe.

Nastanak i djelatnost prvog jиgosloveпskog paгlamenta, koji је nakon stvaгanja Kraljevine SHS djelovao kao Pгivтemeno predstav­nistvo, anaJ.iZJiran је и prvoj glavi Gligorijeviceve stиdije. Jos и tokи гаtа za vrijeme pregovora izmedи Jиgoslovenskog оdЬога i politickilз cinilaca Kraljevine Srblje istaknиt је pгijedlog od strane А. Tшmblca da se nakon rata obrazиje privreшeno narodno predstavnistvo. Mada se и krиgovima srpske vlade и to vnijeme vise razmisljalo о pгovizOI'­nom иredenjи Kraljevine SHS s osloncem na kralja i zajednicku vladи, ipak је ideja о obгazovanjи jedinstvenog jиgosloveпskog paгlamenta prihvacena od svih tadasnijh politickih struktura н zemlj.i ра i od rad­nickih paгtija. u stval1i, pi·iЬvaceno је nacelo da kralj, parlaшent i vlada Ьиdи one glavne zajednicke drzavпe institнcije na kojima је trebalo da se dogradиje poliНcki sistem и zemlji. U praksi је, medиtim, ' 'lada u нslovima drzavnog provizoгija doblla odlиcиjucu иlogu и нtvrdivanjи djelokruga rada i kompetencija Privremenog pгedstavпistva. U studiji, Gligoгijevic se detaljпo pozabavio analizom oгganizacije i sastava Pri­vremenog predstavnristva koje је Ьilo oktroisaпo tijelo; aиtor је objasnio nacin delegiranja poslanika lt OVO predstavnicko tijelo, sazeto i dokumen­tovano analiziгao, kako politicki program poli'tickЉ stranaka i grupa­cija zastupljenih н njemu, tako isto i obrazovaпje politickih Ьlokova. Obrazovanje politickih Ьlokova и to vrijeme нglavпom se vrsilo na osnovи stava politickih stranaka prema socijalnom odnosno agrarnom pitanjн. Drugim rijecima, nije и tom tt·enutku nacionalno pitanje Ьila prepreka za rnedusobпo priЬШava;nje и sиstini ceпtralisticki orijentisaпih radi­kala i federalistJicki иsmjereniћ lнvatskih i slovenackiћ stranaka. Na suprotnostiшa te vrste obгazo\lana је Ьila i vlada demokrata i socijal­demokrata jer ih је privremeno ujedinilo zajednicko glediste о роtгеЬi hitnog rjeseпja agrarnog pitanja. Gligorijevйc је opisao teskoce sa kojim se borila, kako ргvа vlada pod predsjeclniStvoш. S. ProtiCa, tako i vlada deшokrata i socijaldemokгata koja је imala privremen karakter.

Za dalji politicki razvoj н Kraljevini SHS а posebno za шedнstra­nacke odnose Ьilo је vaZno priЬlizavanje i stvaranje zajednicke vlade od radikala i demokrata, to znaci dvijи najjacih straпaka koje sн и naj­vecem Ьrоји okupljale pristalice шеdн SrЬinы. Pomeп.Ltte stranke pri-

328

Ьliiavao је u Ьitnome isti sta'' u pogledu drzavnog i drustvenog ure­denja u zemlji. Zato Gligorijevic posvecuje dosta paznje analizi odnosa izmedu radikala i demokrata, objasnja,•ajuci Љ novim podacima i za­nimljivim ocjenama.

Jednu glavu svoje studije GUgorijevic је posvetio razmatлшju ustavnog pitanja i radu Ustavotvorne skupstine Kraljevine SHS. Veoma detaljno i sa nizom novih cinjenica analizirano је ucesce Ьiraca na iz­borima za Ustavotvornu skupstinu. Pisac konstatuje kako su se Ьiraci и svojoj vecini opredjeljivali prema \'jersko-пacionalnoj osnovi. Trium­fovale sLt stranke sa nacionalnim progгamima ali se ipak dobar broj Ьiraca uzdrzao od izbora man!ifestujuci timc svoje nezadovoljstvo rezi­mom (glasalo је s'тega 64,95 ?о Ьiгаса). Komunisticka partija Jugosla­vije ostvarila је zavidan izboгni нsрјећ i s''ГStala se medu vodece poli­ticke strankc tt zemlji (58 mandata).

Od pocetka svog гаdа, Ustavotvoгna skupstina Ьila је popriste ostrih sukoba i stranacko-politickih konfrontaoija. Sukobl su izblli kada је vlada nametпula svoj Poslovnik о radu Skupstiпe koji је nekim svo­jim odredbama Ьiо po,rod da Yeliki Ьгој poslanika (КРЈ, Jugoslovenskog i Narodnog kluba) napuste Skupstinu, odbljajuci da poloze zakletvLt kraljн. Povod za sukobe u Skupstini Ьiо је i sam nacin izglasavanja Po­slovnika koji је prЉvacen veCinom glasova prisutnih poslanika Radikalne i Demokratske stranke i нz neslaganje Jнgoslovenske muslimanske orga­пizacijc (ЈМО), RepuЬlikanske stranke i Socijal-demokratske straпke i tt odsutnosti poslanika КРЈ, i poslanika Jugosloveпskog i Narodnog kluba. Nacin izglasavanja ustava pгcdstavljao је grubo politicko nasilje i time se nagovjestюralo samo jos vece zaostravanje politickih odnosa tt Skupstinl. SLtstina sukoba krila se tl ciпjenici s to su radikali i de­mokrati иstavno гjesenje zemlje sllvatili kao jednostavno sankcioni­sanje postojcceg dгzavnog i clгиstveпog иrеёtепја, dok stt ostale poli­ticke strankc trazile njegovLt pгomjenu. Onc Sll dodиse Ьile samo sag]a­sne u tome da vladin prijcdlog нstava пе tгеЬа prihvatiti ali su se u svojim prijedlozima ustava ozЬiljno razilaaile tc је clиg i tezak Ьiо put do оЬгаzоvапја organizovane opozicije u jнgoslovenskom parlaшentu.

Usvajanjem Vidovdanskog ttstava пastupi\a su ozЬiljna st1-anacka previranja i unutrasnja diferenciranja и pojediпiш poli!Ji.cЮim strankama. Aut01· је cio taj proces detaljno izlozio. Radikali i demokrati, nakon izglasavanja ustava, vratili stt sc svojim strana.ckim programima. Me­ёtиtim, i ovc stranke Ьile su iz)ozene procesima untttrasnjeg diferenci­raпja, kojc autoг evidentira od njihovog nastupa jos и Plivremenom predstavnistvLI. U Demokratskoj stгanci postepeno se afirmira ljev:ica koja је ispoljila teznjи za ostvareпjem sp01-azttma sa Hrvatskim Ьlokom kome treba da bude podloga revizija postojeceg ustava. То medutim nije iSlo bez potresa u Denюkratskoj straпci ра се posljedica toga Ьiti postepeno priblizavanje PrЉiceviceve grupe Radikalnoj stгanci i njeno koпacno izdvajanje iz Demokratske stranke i ob1-azovanje kao zasebne stt·anke (Samostalпc cleшokгatske stгanke). То је zпacilo za deшokratc i 1·azilazenje sa radikalima. Ali ni Hгvatski Ьlok nije Ьiо posteden slic­nog procesa i autoг ukazuje па razldoita shvatanja unutar njega prema pitanju ostvareпja ideje hrvatske drzavnosti (izmedu frankovaca, Иг-

329

vatske zajednice i HRSS), mada је ipak kod veCine preovladalo stano­viste da samo svojom kompaktпoscu ovaj Ьlok moze prisiliti rezim па uvodenje drugacijeg drzavnog шedenja.

Uoci drugih parlamentarnih izbora zakazaпih za 18. mart 1923. go­dine, radikali se pojavljuju kao jedini branioci drzavnog uredenja za­snovanog па Vido,тdanS'kom ustavu. HRSS u ove izbore 11sla је sa ' 'la­stitim progranюm koji se u bitnome 'Svodio na zahtjev za иspostavu Hrvatske seljacke repuЬlike. Borba za autoпomnн Slovenijи glavna је Ьila odbl.ka prograшa Slovenske Ijиdske stгaпke (SLS). Autonomistickom progгamu vratila se i ЈМО и kojoj је Spahina grиpa definitivno odnijela pobjedu. КРЈ и 0\ТС kao i u drllge parlamentaгпe izbore usla је pr ije S\'ega da Љ iskoristi za popularisanje klasпe ideologije, za ukidanje Zakona о zas1Iiti drzave i za obnovи svojih partijskih organizacija.

U paгlamentarпim izboгima ЬiraCi sи se i ovaj риt opredjeljivali za svoje nacicmalne stranke (SLS, HRSS, ЈМО, Radikalnu stranku i dr.) Nova politicka p1·egrupisavanja karakteгistika su stranacko-politickЉ odnosa nakoп parlameпtaгnih izbora. u tome posebno znacajan rnoшe­пat је stvaraпja Federalistickog Ьloka koji је Lt studiji detaljno obra­den. Objasnjene SLL takode okolпosti koje su Pasica i 1·adikale natjerale da sa HRSS Ll to v1·ijeme pгivremeno ust\'aгe sporazttш koji је u lite­ratш-i pozпat kao Markov protokol. Njime је trebalo u prvom redu sp1·ijeciti dolazak poslanika HRSS LL parlaшent. Spoгazиm је imao pri­vгeшen karakter i onog пюmепtа kada on гadikalima nije vise tгеЬао, oni sи mu okгenuli leda. Zapostavljanje zaћtjeva za · Hгvatskom repu­Ьlikoш u ovo vrijeme а pulitickoj pгopagaпdi HH.SS Gligorijevicu је zna­cilo kao nagovjestaj izvjesnЉ pгomjena и politici ove stranke i uvod Ll one zпасајпiје promjeпe koje su оkопсапе privreшenim pomirenjem radikala i HRSS. Ali, dok је do toga doslo, odnosi dzmedu ove dvije stranke Ьili su ispнnjeпi krupnim пesиglasicama i optuZЬama ра su se i vodece Jicnosti HRSS nasle u zatvoпt.

U tokt1 formiгaпja Federalistickog Ьloka и Skupstini, posebno је bilo vazna politicka pozicija Demokгatske stranke. PгiЬlizюranje ove stranke pomenutom Ьloktt , i to па osnovи revizije Vidovdanskog ustava, teklo је tesko i sporo. Deшokгatska stгanka, koja је svojevremeno Ьila najzasluzпija za иsvајапје Vidovdaпskog ustava, nika·da пiје LlOinila гadikalniji korak na njegovoj гeviziji. Njen zaћtjev za нspostavom »si­гokih samouprava« tгebalo је da Ьнdе korak Ll sus1·et zahtjevima opo­zicije za revizijom ustava. То је, medнt!im, Ьilo suvise daleko od on og sto је tl tom pogledtt tгav.ila, па primjer, HRSS.

В. Gligorijevic н svojoj knjizi iscrpпo је prikazao staпje и Skнp­stiвi kada је Pasice,,a vlada nastojala Lt prvoj polovini 1924. godine da пeustava1im юetoLlama sacнva vlast za S\10jtt stгanku. Opisan је s t im u vezi cio splet dogadaja koj"i је p1·iпиdio kгиnн da tt dгugoj polovini 1924. godine povjeri mandat za sastav yJade Lj. DavidoviCu. Istaknute su zatim teskoce s kojima se ova ''lada borila i ciji је maвdat relativпo kratko tгајао. Rjeseпjc tadasпj~ politicke kгize и zemlji p1·ivгemeno se okoпcalo па пepaгlamentarni пaCin izга:lа\Ћпјеш od straпe kra1ja p ovje­гenja Pasicu i maпjinskoj vladi. Maпjinsko vlada Pasic-PriЬiCevic (Р-Р ''lada) raspнstila је Skupstinu i sprovela је tl"ece parlamentarne izbore

330

8. februaгa 1925. godine. Ovi izbori Ьi1i su u neku ruku repriza pret­hodn.Љ. Oni svoj.im ishod~m nistt tako~e o~ecavali ljepse dane u polimci zemlJe. Ispostavllo se, nшme, da se т ov1m parlamentarruim izbщima nije mogla rijesiti konstantna politicka kriza koja se sada u Skupstini ispoljila u nesto izmijenjenim pobltickim grupacijama i pokusajima dvije najjace suprotstavljenih stranaka HRSS i radikala da ostvaгe medu­sobni sporazum i obrazujн zajednicku vladu. Rijec је u stvar1 о pгivre­menom pomirenju koje se u politickoj literatuvi kvalifikovalo kao zao­kret u politici HRSS. Zahtjevi HRSS svodili su se sada na refornш poli­tickog sistema а ne na njegovн korjenitu izmjenu. То је z.nacilo da se odustalo od zahtjeva za fedeгalisticldim uгedenjem drzave. Pгihvacen је monaгhijski oЬlik vladavine ali onaj engleskog tipa i takoae samottprav­ni sistem cije је kompetencije trebalo tek da utvrdi novi ustav. Poje­dini pisci su ovaj zaokt·et u polimci HRSS, odnosno ubuduce Hrvatske seljacke stranke (HSS), ocijenili kao njenu kapitulaciju pred radikaHma. GligoгijeviC se, m:edutim, s tim ne slaz.e, smatгajuci da је Ьiо uspjeh Radica d пjegove stгaпke da sa optuzeпicke klupe uae u vladн, da na taj nablн guшe PriЬicevica u opozicijtt i da opcenito doprinese opa­daпju Ligleda Radikalne stranke. Ovakva autorova ocjena не Ьi u pot-

. punosti mogla Ьiti pгihvacena ali је zato u cjelosti tacno njegovo tvr· denje da SLl od svega toga najvece kollisti Ьile za krunu koja је od tada iшala potpuno odгijesene гuke u svojoj politici raspirivaпja medнstra­nackih antagonizama i izazivanja parJameпtrnih kriza.

Pгivremenim pomirenjem radikala 1i HSS, de facto, se raspao Blok naгodnog sporazama i doslo је do 1novih ·stranackЉ koalicija, zatim do ozЬiljnijeg slaЬljenja uloge i znacaja Skupstine i do poraslog uticaja van­parlamentarnih faktora. Porasla је i pojava frakoija unLitar pojedinih straпaka. То је izazvalo prave potrese u pojedinim stt·aпkama, а u po­jedinim slucajevima s'traпke sLI ostale bez aLitoritativnih licnosti. Poli­ticke stranke traze seЬi sve cesce uporiste van parlamenta i LI takvoj situaciji гaste uloga kгa!lja kao aгЬitra. I u javnosti se sve glasnije govo­rilo о k1·izi parlaшentarizma i о potreЬi u.kljt1civanja kralja u rjesava­nja politicke kгize. Gligorijevic је ocijenio da је Radika·lna ostranka Ьila najodgovorпija za opstu iпteгtnost Skupstine i za njeшt tihu likvidaciju.

I posljedпji paгlameпtarп1 izbori raspisani za 11. septembaг 1927. godine sp1-ovedeni stt Lt uslovima krajnje stгanacke podvojenosti i ozЬilj­nog ideoloskog i politickog slaЬljenja politickЉ straпaka. То vгijeme aator s pгa,rom naziva kao vrijeme pred diktatLtrLI. Izboi'i su samo dopri­вijeli dalljem droЬljeпju i slaЬljenju ргiје svega do tada nајјасЉ poli­tickih stгaпaka. Oni вisu obezЬijedili 111i ovaj рнt u Skapstini nadmoc odredeпЉ stranaka ili politickЉ grupacija vec је opet Ьila uspostavljena izvjesпa ravnoteza i vladinih stranaka i stranaka opozicije.

Nakon parlamentarnЉ izboгa obrazovanje nove stгanacke grupa­cije, pod nazivom Seljacko-demokratska koalicija, predmet је poscbno bгiZl,jive autгove analize. Ova nova koalicija stranaka imala је zadatak da гazblje vladiпн veCiпu i vl~din Ьlok. U пјој su jezgгo cinili Radiceva straпka i Samostalna ciernokгatska stranka. Bilo је tesko privuCi osta-1e stгanke i ovaj пovi stranacki Ыоk, s obzirom na lose iskListvo sa HRSS u vrijeme postojanja Bloka opozicije koji је ova stranka iznevjerila i ()st,,ю·ila sporazttm sa гadikalima. Auto1· је naгocito obratio paznju na-

331

stojanjiшa пovog Ьloka da pгidoblje Davidovicevи stranku i ukljиci је и koalicijи tt vr-ijeme kada sи ЈМО i SLS svoj stranacki interes nasle и saradnji sa radikaHma. U vгijeme нeposredno prije нspostave dik­tature nije Ьilo mogttce, kako to istice Gligorijevic, ustvaгiti koncentra­cijи deшokratskih snaga jer Stt se takvim nastojanjima sttprotstavile srbljanske stranke koje nisи Ьile spremne ni tada da dijele vlast sa Seljacko denюkгatskom koa1icijom. Na svoj nacin tome sи smetale ideje i pгijedlozi iz tаЬога Seljacko demokratske koalicije da и to vrijeme vladtt obrazиje јеdпа vaпpaгlamentarna licnost koja је mogla Ьiti i iz 1·edova geпe1-ala. То је u to vrijeme samo пюglо kompromitovati vod­stvo Seljackc demokratske koalicije.

Jиnska kгiza 1928. godine izaz\rana po:lJnatim ateџtatom н Skиp­stiпi, kоји је aнtor posebno dobro obradio, и pгavom smislи znacila је drzavnц kгizи jer sц iz osnov<t Ьili poreшeceni odnosi i rad Skиpsti11e kоји sи napнstШ poslanici Scljacko-deшokratske koalicije. Vladine stran­kc, koje su smatпtle da zloci11 н Skнpstini ne moze Ьiti razlog da опа obusta,ri svoj гаd, nista nisu sa svoje strane ttcinile da se рrЉШе gJedi­stima opozicije niti su najavljivale пеkо kretanje i neku novtt politiclш orijentaciju. One sн samo jos vise osudivale Seljacko-demokratsku koa­liciju. Gligo1·ijevic је tt vezi sa takvim гazvojem odnosa s pгavom zak- · ljucio da se rezim srЬijaпske l1egenюнije пе Ьi шоgао odгzati da nije imao pod1·sku ' ' lndinih stгaпaka. U supгotnoш, 011 Ьi se 11asao izolo· vап. U ovo vгijeme objektivпo sн povecavali uticaj i sa11se kralja sve glasniji pгijedlozi prvaka Seljacko-demokratske koalicije, koпkretno Vl. Maceka da kпша primi na sebe zadatak rjesavaпja politicke kriz.e u zemlji, јег se ona ле moze, ргета istom sl1vataпju, oko11cati daljiш гa­dom paгlaшenta.

Ispitivanje Ltzгoka kгize juguslovenskog paгlaшentaгizma jeste glavna аиtогоvа preokиpacija Lt posljednjoj glavi njegove studije. U te щroke 011 ubraja cinjenicu da је џeCina gгadanskih politickiћ straпaka и nas ost\'aгivala svoj вticaj kao moпarћijska politicka orgaпizacija ра su otuda i rпог::1lс ispoljavati slabosti рrеша tom obliku vladavine. То је takode dopi·iпijclo da stt cak i опе stranke koje sLt stvaranjeш Kra­ljevine SHS istakle idejи гepuЬlike relativпo lake ostvarile kompгomis sa monarћijom. S dгuge stгапе, гepвЬlika11ska ideja tt nas nije iшala duЬljtt tгadicijн i tek doЬija ozЬiljnijtt drLtstvenн podrskн 1·azvojem modeгnog radnickog pokгeta. Autoг takoёte smatгa da se koпstantna politicka kгiza и nas potl1гanjivala u stal11om sиkobu dviju koncepcija о dгzavnoш uredenjи: centralisticko-иnitaгisticke i federalisticke. Pa­siceva koпcepcija О centгalistickom l1Stojstvu c1rzave, koja је l1 potpи­nosti dosla do izгazaja tt Vido,rdaпskoш ustavu, poklapala se sa nje­go\rom teznjom da SrЬi Lt Kгaljeviпi SHS imaju dominantno mjesto. S druge stгапе, zastupпici fec!eralisticke koncepcije smatгali su da samo н fedet·atiYno нгеdепој dгzaYi шоzе Ьiti suzЬijeп srpski hegemo11izaш. U vezi s ov.im је i autoгovo razшatranje pitanja nacionalпe majoriza· cije i prezentiгana statistika iz koje se vidi cla su SrЬi iшali doшinantпo шjeotu ц Skupstiпi i oгganima иprave. U istom ovom pog]a,rljи aцtor је еlаЬогiгао pltaпje odnosa КРЈ ргеmа gradaпskom parlamentarizmu.

Na posljedпjim straпicama svojc stнdije Gligorijevic pise о псkiш plaпoviшa i шјегаmа gradanskih politickЉ cinilaca н oЬlasti socijalпog

332

zakonodavstva, zatim о plaпovima uglavnom nastalim u privrednim kгugoviшn da se геfогmiл.1 pш·lament kako Ы оп пюgао па meritoraп пaC.in da 1·azmatra pitaпja i iz sfere socijalno-ekonomskih odnosa.

U zakljнcku valja istaci da је stнdija dr В. Gligшijevica о parla­шentarizmu i po1itickim straпkama ll Kraljevini SHS bogata nizom novih podataka i novih i zanimljivih ocjena koje је Ьilo mogнce ovom prilikom prikazati samo tl пajosnovnijim linijama. Svjesпi smo da se time шоzе nanijeti, н svakom slucaju пећоtiсс, nepra\rda piscu izostavljanjem пekih vaznih podataka ili zanemaгivanjem Ш nedovoljnim naglasava­njem nekih njegovЉ vгijednЉ aпaliza i ocjena. То је moZda i ovom prilikom slucaj. U izradi svoje studije autoг је нlozio vel:iki trнd i ona је rezultat dugog razmisljanja. Tekst studije u cjelini preclstavlja јеdпо gusto tkivo koje је dugim i stl·pljiviш radoш tkano i c·italac nije н mo­gнcnosN da zapazi cla је aнtora н bilo •kojem trenutku izdalo strpljenje i gotovo нrodena akгiЬija. I нргаvо mirпoca kojom aнtor analizira i komentarise odredene istoгijske pojave i dogadaje na svoj nacin potvr­duje njegovo sнvereno vJadanje mateгijom i dнboko poznavanje tadas­пjih politickih prilika i odпosa н паsој zemlji.

U Gl!igorijevicevoj stнdiji ima dosta novih шomenata iz паsе novije politicke istorije. Na neke smo ukazali н ovom osvrtu. Imponu~e razlozna i tгezvena ocjena, роsеЬно politicke uloge i djelatnosti HRSS odnosno HSS, iako se ne Ьi о tome moglo prЉvatiti sve aнtorove ocjene. Podaci koje је aвtor dao о dje­latпosti Radikalne straпke siguгno mogu posluziti kao solidna osnova z.a izradu posebne monografije о оУој stranci. U autorovoj analizi Sa­veza zemljoradnika i unutrasnjih odnosa 11 njoj otislo se na pojedinim mjestima эigurno dalje od onog sto sн о tome napisali autori koji su se pгetezno bavili njegovom istorijom. Zasluzujtt paznju aнtorove ocjene pozicije i uloge ЈМО, iako sн se na pojedinim mjestima pol!krale jedno­sti·ane i ве bas dovoljno pr.:::cizne ocjene ove politicke stranke bosansko­hercegovackЉ Muslimaпa. Gl,igorijevic је ucinio zanimljiv pokвsaj da u sklopu analize djelatпosti gradanskih politickih stranaka prati i ana­lizira akcije КРЈ а ne da to izdvojeno razmatra, kako se to do sada uglavnom radilo. U svojoj studiji autor је na neka pitanja dao djelo­шicaн odgovor а neka је ostavio jednostavno otvorenim. То је njegovo pravo. Na jednom mjesta on, na primjer, kanstatuje kako se Skupstina jedno:sta\rno ugasila i prije zvanicnog proklamiranja sestojaщшrske dik­tatuтe, drugim rijeCima paгlameпtarni sisteш zapao је u takve teskoce, а s njime i gradansko-politicke stranke cla se izlaz iz toga nasao raspu­stanjem Slшpstine. Анtог istina na jednom mjestu konstatuje kako 1} tim najkriticпijim daпima nisu postojali нslovi za koncentraciju demo­kratskih snaga svakako Ll oilju da Ьi se zaнstavio neminovan put и diktatuп.t. Pisac nije takav zakljucak izveo ali ·se оп u kontek,stв onog sto је о svemu tоше гесеnо sam ро seЬi namece. Drugim rijecima, ostalo је otvoreпo pitanje da li su postojali uslovi cla se politicka kriza okonca parlaшentarnim sredstvima Љ је jeclina alternativa Ьilo I·aspu­stanje Skupstine i ono sto је iza toga slijedilo. Sa siguгnoscll se, medu­tim, moze govoriti о nerazvijenosti parlameпtarizшa и nas i о nedora­slosti gradanskih pobltickih struktura da konzekventno primjenjвjн par-

333

lamentarna sredstva, cemLt su u mnogoшe doprinosili i nedemokratski odnosi unutar gradanskih politickih stranaka tl kojima su пjihovi sefovi maltene imali пeogranicena ovlastenja. Sigumo da Ьi temeljitije ispi­tivanje unиtrasnjih odnosa u tim strankaшa, posebno tl njihovim vod­stvima i kada sи и opoziciji, а jos viSe kada su Ьile na vlasti, bacilo vise svjetla na nivo demokгatskih odnosa tl politickom zivotи zemlje, odnosno drustveno-politickih odnosa u cje1ini i pruZilo vise elemenata za odgo­vor na pitanje, nije li i ono vrijeme kada se recimo parlamentaгno vla­dalo potencijalno sadrzavalo и sebl ozblljne elemente zloиpotrebe parla­mentarizma do te mjere da је ono dobljalo karikatнran oЬlik. Konacno нspostavljanje kгaljeve diktatиre и nas treba cijeniti i и sklopи sirih politickih kretanja н Evropi а posebno na Balkanu.

dr Nusret Seћic

Dr Milan. Vesovic: REVOLUCIONARNA STAMPA U KR4LJEVINI SRBA, HRVATA Ј SLOVENACA 1918-1929. GODINE. Institнt za savremenu istoriju- Beograd, 1980. god., str. 342

Revolucionarna гadпicka slampa u Jugoslaviji u periodи od 1918. goddne ра sve do ratnЉ dana 1941. godine predstavlja ро dometu i sa­dr.Zaju, znacajan istorijski izvoг ali i izvor koji је, па zalost, jos uvijek пedovoljno istrazen.

Zbog toga i niza drugih kvalitativnih komponenti k11j.iga »Revolu­cionaгna stampa и Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929<<, Mi­lana Vesovica, pisana i odbranjena kao doktorska disertacija, predstav­lja нspjesno obavljen, odgovoran, oblman i slozen zadatak. Ova knjiga се veoma korisno poslи.Ziti istrazivacima istorije КРЈ i revolиcionamog гadni-ckog pokreta и na:s.

Jedanaest godina istorije revolиcionarne stampe и Kraljevini SHS, koje obradиje Milan Vesovic, neodvojivi sи dio istorije revolиcije rad­nickog pokreta и cjelini. S obzirom na opstJi nedostatak primarne isto­rijske grade о ·samom radnickom pokretи, stampa predstavlja onaj spe­cifican istorijski izvor koji na sebl svojstven nacin prikazиje jedno vri­jeme, jedan slofen pcriod stalne borbe radnickog pokreta za njegovu afirmaciju.

Slo.Zenost teme, oskttdnost literature, nedostatak dokumentacije listova, koja је dijeloш zaplijenjena prilikom donosenja Obznane, sto је ро pravilu znaCilo i njeno uniStavanje, •i oblmnost materije opredijelili sн autora da knjigll podijeli и pet glava koje tematski predstavljaju tr i cjel!ine.

Autor је obradivani Yгemenski periud podijelio па tri dijela: od 1918. do 1920, od 1921. do 1924. i od 1925. do 1929. godine, sto mu је omogиCilo da pojedine faze razvoja radnickog pokreta, koje sи svakako imale i Ьitnog odraza na razvoj revolucionarne stampe, obradi cjelovti-

334