ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ “ЈУГОИСТОК” Д.О.О. НИШ

• ГУБИЦИ ЗАУЗДАНИ, КОНТРОЛЕ УСПЕШНИЈЕ • стр. 19 • КВАЛИТЕТ-КАРТА ЗА ЕВРОПУ • стр. 21 • НЕПРЕКИДНИ ЛАНАЦ ОБУКЕ • стр. 13

• Број: 032 • 1. Квартал 2011 • Година VI

Издавач:Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије "Југоисток", д.о.о. Ниш

ДиректорДрагољуб Здравковић

Шеф кабинетаДраган Милентијевић

Главни уредникСлађана Манчић

СараднициНебојша СтанковићОливера МанићДрагана ТрајковићМилијана Шиндић

Адреса редакције:Светозара Марковића 29 18000 Ниш

Телефон/факс:018/ 522-354 e- mail: sladjana.mancic@jugoistok.com Web site: www.jugoistok.com

Графичко обликовање:Александар Недељковић

ФотографБојан Петровић

Штампа:Штампарија “Пергамент - принт”, -Ниш

Тираж:2000 примерака

Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије

Генерални директор Драгомир Марковић

САДРЖАЈ

ВРЕмЕ ЈЕ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРПСКУ ПРИВРЕДУ ......................................... 3

ПРИЗНАњЕ И ДИРЕКТОРУ ИЈУГОИСТОКУ ......................................................... 4

ЈАВНА РАСПРАВА НАЦРТА ЗАКОНА О ЕНЕРГЕТИЦИ ..................................... 5

ГОТОВО ПОЛОВИНА ДОмАћИНСТАВА У СРБИЈИ НЕћЕ ИмАТИ УВЕћАНЕ РАчУНЕ ЗА СТРУЈУ................................... 7

У мАРТУ ДОСТИћИ 90 ОДСТО ............................................................................... 9

РТБ БОР ИЛИ ЕПС? .....................................................................................................10

НЕПРЕКИДНИ ЛАНАЦ ОБУКЕ .................................................................................13

БЕЗБЕДНОСТ ПРЕ СВЕГА ..........................................................................................14

БЛАГА КАЗНЕНА ПОЛИТИКА .................................................................................15

ПРЕТУчЕНИ мОНТЕРИ ЕЛЕКТРОТИмОКА У БОљЕВЦУ ..............................17

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВљЕ .......................................................................................18

СТРАТЕГИЈА ПРЕДУЗЕћА .........................................................................................18

ГУБИЦИ ЗАУЗДАНИ, КОНТРОЛЕ УСПЕШНИЈЕ ................................................19

КВАЛИТЕТ – КАРТА ЗА ЕВРОПУ ............................................................................21

СПРЕмНИ ЗА ЕВРОПСКУ ТРКУ ..............................................................................24

ДАН Microsofta У ПД ЈУГОИСТОК ...................................................................25

НИШ СВЕТЛИЈИ УЗ „НИШ 8“ ...................................................................................27

ТРИДЕСЕТПЕТИЦА ПОВЕЗАНА ОПТИчКИм КАБЛОм .................................28

СЕРТИФИКАТ СТЕчЕН, ВАљА ГА ОчУВАТИ ......................................................29

НОВА ТРАФОСТАНИЦА У ПОСЛОВНИЦИ ТУРЕКОВАЦ ...............................29

И “чИЗмА“ И “ШУБАРА“ ...........................................................................................30

УДРУжЕњЕ ДОБРОВОљНИх ДАВАЛАЦА КРВИ СИНДИКАТА ЕД ЛЕСКОВАЦ НАСТАВљА СВОЈУ хУмАНУ мИСИЈУ И У 2011. ГОДИНИ ..................................................................31

ЈЕњАВАЈУ НЕВОљЕ СА ВОљчИНЦЕм ...............................................................32

ПОЛА ВЕКА „БАРЈАКТАРА ЕНЕРГЕТИКЕ“ ............................................................33

ВРУћА ДУГОВАњА ЗБОГ ГРЕЈАњА ПЛАСТЕНИКА ........................................36

СИНДИКАТ .....................................................................................................................37

АКТ КОЈИ ЈЕ ПРОмЕНИО ИСТОРИЈУ ..................................................................43

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ЛЕГЕНДА И СТВАРНОСТ..........................................44

мАЛИ ЂЕРДАП У КАњОНУ ТИмОКА..................................................................45

ЕНЕРГИЈА ИЗ мАЛИх БИСЕРА ...............................................................................47

БАШТА КАО СТИЛ жИВОТА ...................................................................................48

3

ВЕстИ ИЗ ЕПс-А

Време је за инвестиције у српску привреду

ОтвОренО писмО ДрагОмира маркОвића, генералнОг ДиректОра епс-а великим међунарОДним партнерима

Велике стране компаније, произвођачи електро и ма-шинске опреме, у време највеће инвестиционе изградње електроенергетских објеката у Србији, па и током об-нове, модернизације и редовних ремонта постројења у Србији, имале су у Електропривреди Србије поузданог партнера. Висока поузданост ЕПС-а добрим делом остварује се и ослањањем на оригиналне произвођаче опреме и њихове правне следбенике.

Ово се, поред осталог, наглашава у писму које је 24. мар-та Драгомир Марковић, генерални директор ЈП „Елек-тропривреда Србије“ упутио на адресе генералних дирек-тора 18 међунарoдних компанија.

Међу партнерима којима је упућено писмо су: Alstom, Siemens, Babcock-Hitachi, Doosan Babcock, Bilfinger Berger Power Service, Rafako, SES, Силовије машини, Toshiba, ABB, Sulzer, Takraf, Krupp, Areva, Voith, KSB, Литострој...

- У име досадашње вишедеценијске, али и у име будуће сарадње, слободан сам да вас подсетим да је законодав-ство Србије у потпуности изједначило третман стра-них и домаћих произвођача у погледу конкурентности на територији Републике Србије. Верујем да знате да је у по-следње време веома изражен притисак разних ре-инжење-ринг компанија из Европе и са Далеког истока. При томе, начела транспарентности не омогућују посебно повла-шћен положај оригиналних произвођача чија се опрема и сада налази у производним капацитетима ЕПС-а. Зато вам предлажем заједничку акцију кроз нови интензивни инвестициони циклус. То би могло да буде инвестирање у нове производне погоне у Србији који би радили за потребе ЕПС-а. Те инвестиције могу да буду или greenfield инвес-тиције или улагања кроз приватизацију српских фирми које су некада производиле оно што је потребно ЕПС-у. Такав начин инвестирања и подстицаја домаћој привре-ди могао би компанијама које се одлуче на то да обезбеди и посебне погодности на тендерима ЕПС-а за набавку онога што ће нам бити потребно у наредном инвестици-оном циклусу, нагласио је Драгомир Марковић.

Такав приступ решавању заједничких проблема и сусре-тању заједничких интереса је обострано користан и сас-вим сигурно одражава континуитет успешне сарадње ЕПС-а и великих страних компанија, поручио је Марко-вић. Позивајући стране компаније да инвестирају у српс-ку привреду, рекао је да очекује конкретне планове и сугес-тије, како би, после тога, ЕПС, у сарадњи са надлежним државним органима, покренуо иницијативе за стварање законских претпоставки за одлучнији улазак и инвести-ције ЕПС-ових партнера у српску привреду.

(преузето из kWh)

4

Признање и директору и Југоистоку

ДиректОр пД ЈугОистОк ниш ДрагОљуб ЗДравкОвић најуспешнији привредник 2010. године

ед Ју

гоис

ток

У прилично оштрој конкуренцији, директор Југоистока препознат је као менаџер и лидер тима који може да се успешно понесе са свим непредвидивим тешкоћама савременог пословања

Поштовани,

Изузетно ми је задовољство што сам предложен за ово признање које ме чини срећним, али ми даје и обавезу да га у наредном периоду оправдам.

Колеге привредници, ниједан успех се не постиже без утицаја средине у којој живите и радите. моја је жеља да то окружење буде онакво какво сви желимо и какво свакодневним радом стварамо.

Да бисмо у томе успели, морамо бити максимално ангaжовани и са искреним намерама.

Ја руководим делом највећег привредног система у Србији, делом Електропривреде Србије са којим се сви ви свакодневно сусрећете, и са којим сте у нераскидивој узајамно зависној вези. Као руководилац друштвено одговорне фирме, имам задатак да односе са корисницима наших услуга претворим у правом смислу у партнерске.

Само таквим односом можемо обезбедити услове за бољи живот и опстанак најквалитетнијих кадрова и наше деце овде, у Србији.

жао ми је што због службених обавеза тренутно нисам у свом родном граду, ту , са вама.

хвала вам на признању и надам се да ћу га својим радом и надаље оправдати.

С поштовањем, Драгољуб Здравковић.

Д иректор ПД Југоисток Ниш Драгољуб Здравковић, доби-тник је највишег признања за привредника 2010.године које традиционално додељују Удружење самосталних

привредника и занатлија из Ниша и Занатска комора Србије.

У образложењу награде каже се да се она додељује као подсти-цај даљем успешном пословању, пример младим људима који тек ступају у привредне воде и подршка општем тренду за смање-ње незапослености. Награду је у име директора Драгољуба Здра-вковића, који је у тренутку доделе признања био службено одсу-тан, примио његов син и том приликом прочитао писмо које је директор Здравковић упутио присутнима и представницима институција које су га номиновале и које су награду доделиле. У писму се каже:

Ова награда је уједно и признање читавом тиму али и колек-тиву ПД Југоисток Ниш који и у најтежим временима успева да се прилагоди и захтевима осетљивог домаћег тржишта, али исто тако и најновијим светским стандардима пословања у области енергетике.

Бити успешан лидер тима који жели да ради на добробит ком-паније али и целокупне заједнице је велики, али веома драгоцен задатак. Господин Здравковић у томе успева и награда Привре-дник године дошла је у праве руке.

Д. Трајковић

брОЈ 32 5

Јавна расправа нацрта закона о енергетици

ОбЈављен нацрт ЗакОна О енергетици

Р асправа о Нацрту новог закона о енергетици траја-ла је од 19. јануара до 10. фебруара. На интернет страници Министарсвта рударства и енергетике

ww.mre.gov.rs објављен је Нацрт закона, као и образац на којем су сви заинтересовани до 10. фебруара могли да до-ставе своје предлоге измена и допуна. Како је објављено са сајту овог министарства, Нацрт новог закона поста-вљен је како би заинтересовани својим примедбама и су-гестијама допринели јавној расправи. Током јануара одр-жане су јавне расправе у Новом Саду, Нишу и Крагује-вцу, док је 2. фебруара одржана расправа у Београду, којој су испред ПД “Југоисток” Ниш присуствовали и презен-товали предлоге измене закона, Веронка Видановић, ди-ректор Дирекције за трговину електричном енергијом и Саша Петровић, директор Дирекције за инвестиције и планирање у Југоистоку.

Према најавама из Министарства рударства и енерге-тике, нацртом закона наставља се реформа енергетског сектора, усклађивање домаћег законодавства са пропи-сима Европске уније у области енергетике, као и откла-њање уочених недостатака у примени важећег Закона о енергетици. После спроведене јавне расправе биће урађе-на анализа и разматрање достављених предлога, примед-би и сугестија. Иновирани текст закона биће достављен на мишљење надлежним министарствима и Канцеларији за придруживање ЕУ како би се утврдио коначан текст нацрта закона који ће бити дат Влади Србије на разма-трање и утврђивање предлога.

Један од веома важних разлога за доношење новог за-кона о енергетици је испуњење међународних обавеза које је преузела Република Србија. Уговором о оснивању Енергетске заједнице, дефинисани су рокови за усклађи-вање домаћег законодавства са прописима Европске ун-ије у области енергетике. У првом реду је извршено ускла-ђивање са директивама ЕУ које се тичу правила унутра-шњег тржишта електричне енергије и унутрашњег тр-жишта природног гаса. Такође, испоштована је обавеза усклађивања са регулативом ЕУ у области сигурности снабдевања, заштите енергетски угрожених купаца, пра-ва на приступ прекограничним преносним капацитети-ма, заштите животне средине, обновљивих извора енер-гије и повлашћених произвођача, енергетске ефикас-ности, конкуренције.

Нацртом закона о енергетици наставља се реформа енергетског сектора и тржишта. Са новим законом, оче-кује се ефикаснији развој тржишта електричне енергије и природног гаса и повећање тржишне конкуренције, унапређење поузданости, сигурности и квалитета испо-руке и снабдевања. Нацртом су дефинисане врсте тр-жишта, учесници на тржишту и њихова балансна одго-ворност. У циљу заштите интереса свих учесника на тр-жишту, регулисање њихових међусобних односа пред-виђено је одговарајућим уговорима. Очекује се ефикас-није одлучивање о ценама електричне енергије, природ-ног гаса и услуга енергетских субјеката за пренос, транс-порт и дистрибуцију.

Као нове енергетске делатности јављају се снабдевање, јавно снабдевање и производња биогорива. Формира се законски оквир за успостављање берзе електричне енер-гије. Неки од нових појмова који се јављају су снабдевање последњег избора, крајњи купац и мали купац, оператор берзе, гаранција порекла енергије произведене из обно-вљивих извора, и тд. Новина је и то да производња елек-тричне енергије више није делатност од општег инереса.

Јасније и прецизније су дефинисане обавезе произво-ђача електричне енергије, оператора преносног система, оператора дистрибутивног система, оператора берзе. Из-међу осталог, свим операторима је дата обавеза да донесу план развоја за 10 година и програм мера којима се обез-беђује објективност, транспарентност и недискримина-ција корисника система, као и тајност комерцијално осе-тљивих података и информација које би кориснику сис-тема могле обезбедити предност на тржишту. Треба ис-таћи чињеницу да оператори преносног, транспортног односно дистрибутивног система морају бити правно, организационо и у погледу одлучивања независни од свих других активности које се не односе на управљање преносним, транспортним, односно дистрибутивном си-стемом. Тиме се практично даје законски оквир за раз-двајње делатности дистрибуције и снабдевања.

Ојачана је улога и повећане су надлежности Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС). Између осталог, предвиђено је да Агенција доноси правила о промени сн-абдевача и о квалитету испоруке и снабдевања електричном енергијом и природним гасом. Та-кође, од 1.1.2012. године АЕРС даје сагласност на

6

регулисане цене енергије, енергената и услуга, што је до сада чинила Влада РС. Као регулисане, дефинисане су следеће цене: цене електричне енергије и природног гаса за јавно снабдевање и снабдевање последњег избора, цене системских услуга које су обавезне да пруже домаће елек-тране, као и цена електричне енергије за надокнаду губи-така, коју је обавезан да прода снабдевач последњег избо-ра до 1.1.2015.

Нацртом је дефинисана динамика отварања тржишта електричне енергије и природног гаса.

Даном ступања на снагу новог закона, право на слобо-дан избор снабдевача на тржишту имају сви купци осим домаћинстава, а од 1. јануара 2015. године и домаћин-ства. До 1. јануара 2013. године сви купци електричне енергије имају право на јавно снабдевање, односно на снабдевање по регулисаним ценама. Од 1. јануара 2013. године право на јавно снабдевање остаје крајњим купци-ма електричне енергије чији су објекти прикључени на дистрибутивни систем. То практично значи да ће од тог датума купци прикључени на преносни електроенергет-ски систем први морати да купују електричну енергију по тржишним ценама. Од 1. јануара 2014. године, право на јавно снабдевање имају крајњи купци електричне енергије чији су објекти прикључени на дистрибутивну мрежу напонског нивоа 0,4 kV и 10 kV, односно, и купци прикључени на 35 kV ће по тржишним ценама куповати електричну енергију. Од 1. јануара 2015. године право на јавно снабдевање имају само мали купци електричне енергије и природног гаса.

У циљу унапређења енергетске ефикасности, Нацртом се даје основ да се посебним законом оснује Фонд за под-стицање повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије.

Међу пословима Владе биће доношење националних циљева у погледу удела енергије из обновљивих извора, као и Акционог плана за достизање тих циљева, пропи-сивање мера подстицаја за коришћење обновљивих изво-ра енергије.

Предвиђено је да период за који се издаје лиценца за обављање енергетске делатности буде максимално 30 го-дина, с тим да се Правилником пропишу различити ро-кови трајања за различите енергетске делатности.

Доношењем нове Уредбе о испоруци и снабдевању де-таљније ће се дефинисати место мерења и разграничења одговорности између енергетског субјекта и купца/про-извођача.

Прелазним и завршним одредбама Нацрта, енергет-ским субјектима се даје рок од једне године да ускладе организацију, рад и пословање са новим законом, а за до-ношење подзаконских аката су предвиђене две године. План замене мерних уређаја и мерно-разводних ормана треба сачинити у року од једне године, а замену мерних уређаја и мерно-разводних ормана треба извршити за пет година. За све обавезе прописане новим законом, уведена је и санкција за случај неизвршења. Висине каз-ни су усаглашене са одговарајућим прописима.

Један од предлога за измену нацрта, упућених од стра-не Дирекције за трговину електричном енергијом ПД Југоисток, је да институт неовлашћеног коришћења енер-гије и институт спречавања службеног лица у вршењу службене дужности буду измештени из Закона о енерге-тици и регулисани нормама Кривичног законика и Прекршајног закона.

Дирекција за трговину електричном енергијом ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш

брОЈ 32 7

готово половина домаћинстава у србији неће имати увећане рачуне за струју

ОД 1. априла нОве цене и пОпусти За струЈу

Социјално угрожене категорије становништва имаће попусте од 40 до 45 одсто. - Попустом од 11,89 одсто подстиче се рационална потрошња електричне енергије, док се попустом од пет одсто награђује редовно плаћање рачуна. - Новом ценом струје надокнађен је губитак вредности киловат-сата због инфлације у последњих годину дана

О д 1. априла почиње примена новог ценовника за продају електричне енергије и примена попуста од 11,89 одсто за месечну потрошњу од 1 до 350

киловат-сати. Нова просечна цена киловат-сата за све купце на свим напонским нивоима већа је за 15,1 одсто. Киловат-сат за домаћинства биће скупљи за 13,5 одсто.

Применом новог попуста од 11,89 одсто готово милион и по домаћинстава која месечно имају толику потрошњу, што је половина од свих домаћинстава у Србији, неће имати повећане рачуне за струју. Њима ће, уз тај попуст, бити обрачунаван и попуст од пет одсто на име редовног плаћања рачуна за струју, па ће тако укупан попуст за те купце бити до 16,89 одсто.

Попусти ће сада бити још већи за социјално угрожене категорије купаца. Њима ће рачуни практично бити умањени од 40 до 45 одсто. Наиме, они ће моћи да оства-ре право на три попуста – 35 % на име свог социјалног статуса, нових 11,89 % и 5 % на име редовног плаћања струје. Сви ти попусти ће преполовити њихове рачуне.

С обзиром да је просечна месечна потрошња домаћин-ства у Србији испод 400 киловат - сати, очекује се да ће нови попуст подстаћи и рационалну потрошњу струје и да ће још већи број домаћинстава имати умањене рачу-не.

Почев од априла купци ће, уколико испуне потребне услове, моћи да остваре следећа три попуста:

социјални – 35 %• за рационалну потрошњу – 11,89 %• за плаћање у року доспећа обавезе – 5 %. •

Услови да би се искористили сви наведени попусти су:

потрошња за период од 30 дана од 1 до 350 кWh, • да купац нема дуговања за електричну енергију и да • обавезе измирује до рока за плаћање који је назначен на рачуну

За остваривање ових попуста купац не треба да долази у дистрибуцију, јер ће се попусти аутоматски обрачуна-вати на основу података о измиривању обавеза, потро-шњи и социјалном статусу (према евиденцији центара за социјални рад).

Да би купац који троши до 350 киловат - сати већ у ап-рилу могао да користи попуст од 11,89 одсто, потребно је да дуг за струју исказан на мартовском рачуну, који му стиже у априлу, у потпуности измири до датума који је на рачуну означен као рок доспећа. Тако ће стећи право да му већ априлски рачун, који стиже у мају, буде умањен за више од 16 одсто.

Новоуведени попуст од 11,89 одсто ће важити док на-длежни државни органи не ураде Национални програм за заштиту угрожених потрошача. Тај програм ће бити у складу са Законом о заштити потрошача и са Директивама ЕУ о решавању питања тзв. енергетског сиромаштва.

Сви попусти које на годишњем нивоу одобрава Електропривреда Србије достижу четири милијарде ди-нара, тј. око 40 милиона евра, што је вредност једноме-сечне потрошње за трећину Србије, тј. вредност електри-чне енергије коју у једном месецу за 800. 000 купаца испо-ручи „Електросрбија“ Краљево.

Новом ценом струје надокнађен је губитак вредности киловат-сата због инфлације у последњих годину дана. Наиме, од корекције цене струје која је била 1. марта 2010. до 1. априла 2011. године инфлација је била око 12 одсто.

8

ЦЕНОВНИК ЗА ДОМАЋИНСТВА – ОД 1. АПРИЛА 2011.*

Категорија потрошње Обрачунски елементи Јединица мере

Дневни тарифни став

Динара за јединицу

мере

1 2 3 4 5

Домаћинства

Накнада за мерно место 119,07

Обрачунска снага kW 31,583

Активна енергија:

Потрошачи са једнотарифним мерењем

зелена зона kWh 4,386

плава зона kWh 6,578

црвена зона kWh 13,157

Потрошачи са двотарифним мерењем

зелена зонаkWh виши 5,012

kWh нижи 1,253

плава зонаkWh виши 7,518

kWh нижи 1,880

црвена зонаkWh виши 15,036

kWh нижи 3,759

Летак са објашњењем одобрених попуста за све купце

Сваком купцу ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш, као и у целом ЕПС-у, биће детаљно објашњено све о новим одобреним попустима, на летку који ће им бити подељен.

ЕД “Југоисток” Ниш је за националне мањине које се налазе на територији коју покрива објашњење о попустима превео на њихове језике, бугарски, за купце са подручја пословнице Босилеград и Димитровград, огранка ЕД Лесковац и албански, за купце са подручја пословнице Бујановац, Прешево и медвеђа, Огранка ЕД Врање.

Леци са овим објашњењем биће на шалтерима наведених пословница од 10. априла ове године.

* Цене су без ПДВ-а и попуста који важе од 1. априла

брОЈ 32 9

у марту достићи 90 одсто

у прва Два месеца наплата електричне енергиЈе све бОља

С обзиром да су јануар и фебруар по наплати утро-шене електричне енергије слабији од других месе-ци, резултати наплате за прва два месеца ове го-

дине веома су добри, па се тако наставља прошлогоди-шњи веома добар тренд, рекао је Животије Јовановић, директор Дирекције за дистрибуцију електричне енер-гије у Електропривреди Србије, на састанку директора Дирекција за трговину у привредним друштвима за дист-рибуцију.

На овом састанку, чији је домаћин био огранак ЕД Ру-ма, Јовановић је указао да је прошлогодишња наплата од 95,13 одсто била веома добра имајући у виду укупну еко-номску ситуацију, социјални положај становништва и изузетно тешко стање у привреди Србије, али да је веома важно наставити са овако добром наплатом. Он је указао и да је овај проценат резултат озбиљног рада запослених у привредним друштвима за дистрибуцију.

Како је објаснио Милан Миросављевић, директор Сек-тора за тарифе и односе са тарифним купцима у Дире-кцији ЕПС-а за дистрибуцију, наплата утрошене елек-тричне енергије у фебруару је била 89,82 одсто и боља је од очекиване. То је и добар основ за повећање степена наплате у марту.

- Најбоље резултате у фебруару имала је “Електрово-јводина” са 93,92 одсто наплате, следи их “Електросрбија” са 92,47, док је на трећем месту “Југоисток” са 90,79 одсто, “Електродистрибуција Београд” бележи 85,30 одсто нап-лате и “Центар” 83,18 одсто-рекао је Миросављевић. -Треба истаћи и да је двомесечна наплата достигла 87,75 одсто. То је добра полазна тачка за побољшање у марту и достизање 90 одсто наплате.У овој години “Југоисток” је успео да ухвати корак са текућом наплатом, што је веома позитивно.

Миросављевић је указао и да су дуговања потрошача од краја 2009. до краја 2010. године повећана за 15 мили-јарди, али да је позитивно што су покренути судски про-цеси и ефекти се очекују наредних месеци.

Једна од тема састанка био је и договор око јединстве-ног медијског наступа свих ПД за дистрибуцију, али је било речи и о будућој примени попуста за купце који троше до 350 киловат-сати електричне енергије.

Живан Равић, директор огранка ЕД Рума, као домаћин састанка представио је овај огранак, који заузима прво место по успешности у “Електровојводини”.

10

Ртб бор или еПс?

ДиректОр пД ЈугОистОк ниш ДрагОљуб ЗДравкОвић наЈуспешниЈи привреДник 2010. гОДине

“Кад можете мерити оно о чему говорите и то изразити бројевима, о томе нешто знате. Кад то не можете мерити, кад то не можете изразити бројевима, ваше је знање оскудно и незадовољавајуће.”

Лорд Келвин

Д осадашња незаобилазна премиса у елаборирању не малог пословног проблема између ЕПС - ЕД “Југоисток” и РТБ Бор била је да се ништа ново не

дешава. Са особитим задовољством поштоване читаоце и заинтересоване запослене ЕД “Југоисток” и, наравно, наше пословне партнере унутар ЕПС који нам врше ис-поруку електричне енергије обавештавам о дуго очеки-ваној вести да је РТБ Бор почео да сервисира своја нара-сла дуговања, а наша потраживања. После 22 месеца без иједног динара уплате РТБ Бор је у октобру и новембру 2010. уплатио 369.968.327,43 динара.

Толико очекивана и добродошла вест о почетку отпла-те нараслог дуга пред пословне партнере, продавца и ку-пца електричне енергије, поставља незаобилазни посту-лат о коначном промишљању динамике раздужења РТБ Бор, што ће рећи, установљавање волумена динамике раздужења које неће довести до стагнације постојећег ду-га или његовог увећања. Из тог разлога и сентенца са по-четка овог осврта. Неко некада рече: “Када ти клијент ду-гује мале или разумне износе онда се ради о дужнику, а када клијент дугује велике или огромне суме онда он постаје партнер”. Разлог више да се РТБ Бор у статусу ве-ликог дужника, а продукованог чињеницом да се ради и о “директном купцу” електричне енергије промишља у контексту незаобилазног утицаја државе као носиоца овлашћења над јавним предузећем ЕПС, иначе оснивача ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш. То исто важи и о овлашћењи-ма државе над РТБ Бор који је под државном контролом субјекта приватизације у поступку реструктурирања. Целокупан поступак разрешења пословно-правног од-носа две моћне компаније ваља ценити у контексту да је ЕПС друштвено одговорна компанија према свом парт-неру, према себи, а нарочито према својим купцима који уредно измирују своје уговорне обавезе (о аспекту РТБ Бор као субјекта реструктурирања у наставку текста).

Пажљива анализа структуре дуговања РТБ Бор и по-четка сервисирања укупних дуговања поменутим изно-сом након вишегодишњег одсуства исплате дуговања

упозорава на недовољан волумен исплаћених средстава на име дуга да заустави тренд повећања дуга, тј. да не до-лази до смањења дуга. Наиме, исплаћени износи су на нивоу сервисирања месечних фактура, односно да ме-сечни износи раздужења не сервисирају и камате. То до-води до повећања дуга РТБ Бор као “директног” купца на износ од 4.303.559.856,93 динара, а са учешћем дуга према огранку ЕД Електротимок од 404.289. динара на укупан дуг РТБ Бор од 4.707.849.550,92 динара на дан 28.02.2011.

Закључак је једноставан: дуг се увећава. Такође, у ана-лизу динамичког односа финансијско-економског и пра-вног аспекта кретања дуговања у условима започетог сер-висирања укупних дуговања ваља укључити параметар заосталих неисплаћених камата од 770.689.486,53 динара, а што је само у квалитативном смислу износ одржања супстанце потраживања ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш у од-носу на укупан конституисан дуг. Подсећања ради, опет напомињем на новчаним средствима свог потраживања ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш не зарађује, односно не оства-рује профит будући да применом законске затезне камат-не стопе само се одржава супстанца главнице. Наравно, видљив и веома велики износ обрачунатих камата од приближно 50 милиона динара на месечним нивоима ре-зултат је нарасле основице дуговања, а не висине каматне стопе која би могла бити фактор рационалне и економ-ски оправдане употребе сопствених средстава. Ова крат-ка елаборација упућује на закључак да би ефикасан пут раздужења РТБ Бор био исплата обрачунате камате, а по-том исплата текуће месечне фактуре, обрачунате камате на месечном нивоу и део главнице о чему би се могао по-стићи договор међу “партнерима”.

Ургентан разлог за одржање позитивног тренда разду-жења РТБ Бор је готово завршени поступак увођења у правни систем закона и докумената који се односе на тр-говину као делатност. Ови документи од којих два, Закон о заштити потрошача и Закон о трговини као за-кони који су ступили на снагу 2010., а примењују се од 01.01.2011. дефинитивно уводе начело дере-

брОЈ 32 11

гулације тржишта. Са очекиваним доношењем новог Закона о енергетици успоставља се и стање дерегулације тржишта електричне енергије, а

свеукупно, норме поменутог сета закона означиће ди-ректну рецепцију поштовања правног система Европске заједнице заснованој на два темељна принципа економс-ке структуре: 1) развој, структура и имплементација тр-жишних механизама који подразумевају слободу кре-тања капитала, услуга, људи и вредности на којима је за-снована правна држава и владавина права и 2) пошто-вање принципа тврдог буџетског ограничења, што значи да се може трошити само онолико колико је створено. Ако томе додамо и захтеве Агенције за енергетику да се у поступку приступа коришћења електричне енергије као робе специфичних економских карактеристика и ниског степена еластичности коначно установе процедуре у по-словању са регистрацијом места трошкова и на основу докумената биланса стања и биланса успеха установе за-конитости привредног пословања на основу члана 2. Закона о привредним друштвима заокружује се привред-ни амбијент у којем електропривреда мора функциони-сати на начелу корпоратизованог субјекта одговорног према повереним ресурсима и са веома озбиљнм захте-вом да одржава целокупни систем у статусу без отказа.

Електропривреда, односно од ње основан субјект трго-вине ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш може одговорити напред поменутим захтевима једино ако на ефикасан и ефекти-ван начин располаже сопственим средствима и средстви-ма других учесника у том процесу и то на начин постојања правног основа и заштите уговорног односа. Због тога мора се учинити изузетан напор у поступку раздужења РТБ Бор да би ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш дочекао спрем-но почетак примене тржишних механизама од почетка наредне године. На први поглед очигледно је да се мора разрешити проблем потраживања ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш према РТБ Бор од готово 50 милиона евра. Податак

од 50 милиона евра потраживања носи са собом једну стравичну опасност да правни основ толико нараслог потраживања не постоји са аспекта ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш будући да није са својим уговорним партнером “стипулисао могућност настанка дуга” који би био от-плаћен у неком наредном временском периоду. Напротив, ради се о једностраном акту РТБ Бор, односно овлашће-них лица поменутог субјекта да ангажују огромну снагу и реализују изузетно високу потрошњу ел. енергије у по-ступку неометаног преузимања ел. енергије за своје пот-ребе.

Mutatis mutandis поступања у насталој ситуацији вери-фикује се поступањем лица одговорних за примену зако-на јер у једном могућем сценарију поставиће се једно јед-ноставно питање: како је могао бити конотиран дуг од 50 милиона евра без правног основа? У том смислу, ваља се подсетити Кодекса понашања лица одговорних за при-мену закона Генералне скупштине ОУН од 1979. посебно његовог првог члана који гласи: “Лица која су одговорна за примену закона увек морају своје дужности извршава-ти онако како закон налаже, служећи заједници и шти-тећи свако лице од нелегалних радњи, у складу са висо-ким степеном одговорности коју захтева професија”. Ова висока правна и морална норма на одговарајући начин пренета је у правни систем Србије кодексима корпорати-вног управљања, пословне етике, понашања државних службеника и сл. Зато с правом у свом ауторском чланку “Куда и како даље?” Генерални директор ЕПС, Драгомир Марковић, са коаутором Радетом Симовићем и сарадни-ком Александром Јаковљевићем поставља високе захтеве развоја електропривреде као будуће корпоратизоване компаније са очекиваним статусом регионалног лидера енергетике уз ангажман високо професионализованог и морално одговорног овлашћеног кадровског ре-сурса у систему ЕПС.

12

ДИЈАГРАМ ЦЕНА ЗЛАТА ( $/ УНЦА )•

ДИЈАГРАМ ЦЕНЕ БАКРА ( $/ тони )•

У заштити својих потраживања и уговорног односа о продаји електричне енергије ваља пре-дузимати даље кораке подвођења насталих про-

цеса ка принципима владавине права и то на начин про-мишљања настале ситуације на постулатима компати-билности, комплексности, компактности, конексности, конзистентности и, нарочито, компетитивности као што је и до сада чињено у оквирима датих могућности.

На крају мора се досећи амбијент у коме ће узрочно-последични однос статуса привредног субјекта ЕД “Југо-исток” д.о.о. Ниш имати своје носиоце овлашћења што, наравно, подразумева адекватни одговор на другој стра-ни.

Поводом аспекта реструктурираног субјекта РТБ Бор ноторно је познато да је РТБ Бор као субјект приватиза-ције са оглашеним статусом у реструктурирању већ био у тендерском поступку продаје са учешћем страног ка-питала. Према томе, РТБ Бор је изашао из поступка ре-структурирања да би то потом било потврђено Закљу-чком Владе РС о трансформацији РТБ Бор у акционар-ско друштво са конвертовањем дуговања РТБ Бор за електричну енергију у портфељ капитала РТБ Бор. Пред-виђени поступак трансформације у акционарско дру-штво није остварен, те штетне последице таквог нечиње-ња не може сносити ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш.

ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш мора добити свог саговор-ника за раздужење РТБ Бор који је својим једностраним чињењем довео ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш у стање трајне инсолвентности и неликвидности са могућим веома тешким последицама када дефинитивно профункцио-нишу захтеви Агенције за енергетику о лоцирању места трошкова и одговорности за непредузете мере спреча-вања нарушавања супстанце свог пословања од којих 70% вредности припадају субјектима у чије име и за чији рачун се пласира електрична енергија као роба.

Са аспекта фактичке пословне целисходности апсо-лутно нема места високо нараслим дуговањима РТБ Бор, односно неоправданим изостанцима убрзаног разду-жења с обзиром на цену бакра и злата на лондонској бер-зи. (Дијаграм цена бакра и злата у прилогу)

Изузетно повољне ефекте продаје својих роба од 10.000 долара по тони бакра и 1500 долара по унци злата, РТБ Бор би морао део оствареног тржишног прихода да ус-мери на раздужење по основу преузете и утрошене елек-тричне енергије према ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш.

Ако се то не деси у догледно време морала би уследити обустава испоруке ел. енергије, а уколико ЕМС то не учини, као што се и десило у једном тренутку, онда би за насталу штету морао да се задужи ЕМС по цену вођења одговарајућих поступака.

Томица Кликовац, дипл.правник

брОЈ 32 13

непрекидни ланац обуке

За већу беЗбеДнОст електрОмОнтера

У Гамзиградксој Бањи у Центру за одмор и рекреацију радника у власништву ЕД “Електротимок” Зајечар отворен је Центар за обуку радника ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш са основним циљем да се повећа квалитет, безбедност и сигурност у раду електромонтера.

Ц ентар је свечно отворио Животије Јовановић, ди-ректор Дирекције за дистрибуцију електричне енергије у ЕПС-у нагласивши да се пословодство

ЕПС-а залаже да електромонтери који носе дистрибутив-ни посао добију статус који заслужују пожелевши им да им Центар пружи што више теорисјког и практичног знања. - Настојаћемо да овај Центар проширимо и опле-менимо, јер сте ви изложени разним опасностима, почев од природе посла који обављате, до напада агресивних купаца што нажалост, не можемо да искоренимо, али мо-жемо да смањимо, закључио је Јовановић.

Директор ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш Драгољуб Здра-вковић рекао је на отварању да ће овај Центар поред обу-ке пружити радницима и размену искустава која ће им побољшати процедуре рада и донети већу озбиљност у послу. - Ово је једини објекат у “Југоистоку” који смо мог-ли да прилагодимо оваквој намени, а основна идеја отва-рања Центра за обуку је да вам пружи квалитетнији, без-беднији и сигурнији рад. Нека вам Центар пружи непре-кидни ланац обуке, а отворени смо и за друга привредна

друштва како бисмо још више разменили искуства и по-бољшали услове за рад и сам рад, нагласио је директор Здравковић.

Свечаном отварању Центра присуствовала је и прва група радника за обуку, њих 20-так. Зоран Цветковић, руководилац Центра за безбедност и здравље на раду у ЕД “Југоисток” д.о.о. Ниш рекао је да ће током године ци-клус обуке трајати од 20 до 25 недеља, а предвиђено је да око 400 радника похађа обуку у том периоду. Предавања ће трајати пет дана, од понедељка до четвртка, а петком ће се обављати провера знања. Предавача има 48, а цео циклус се завршава за три до четири године, навео је Цветковић, нагласивши да је суштина отварања Центра да има што мање повреда и проблема у раду на радним местима са повећаним ризиком.

С. Манчић

14

БЕЗБЕДНОст ПрЕ сВЕГАЦентар за заштиту и безбедност ЕД Југоисток од свог настанка прати и анализира повреде на раду запослених кроз категорије: лака, тешка и повреда са смртним исходом, а увео је и нови приступ повредама - повреде у близини напона и повреде ван радног места (долазак и одлазак са радног места), јер велики број повреда се дешава ван радног места, а сврставају се у “повреде”.

Укупно је било повреда 61, од тога лакших 59 и са смрт-ним исходом једна.

Половина од броја повреда догодила се ван радног мес-та што је видно на табели.

Чиненица је да је у 2010. год повећан број повреда у од-носу на 2009. а у већини случајева до повреда је дошло због непоштовања правилника и упутства за безбедан рад на радном месту. Повреду са смртним исходом је ја-ко тешко коменарисати али чињеница је да је у питању непоштовање процедуре за безбедан рад и људски фак-тор, каже руководилац Центра за безбедност и здравље на раду у ЕД “Југоисток” Ниш, Зоран Цветковић.

Овакво стање указује да је потребан озбиљнији приступ у едукацији, односно обуци запослених са аспекта струч-ности и безбедности на раду. Управо из тих разлога дуго је припремано одељење у Гамзиградској бањи за едука-цију запослених како би се боље упознали са евентуал-ним ризицима на пословима иначе високог ризика.

Трајни задатак Центра је рад на подизању свести рад-ника и стручности на применИ потребних мера у проце-су рада, што уствари представља превентиву за смањење повреда на раду, каже Цветковић.

М. Шиндић

Организационе јединице

ПД “Југоисток” доо Ниш

Врста повредеКатегорисање повреде

по месту догађајаЛака повреда

Тешка повреда

Повреда са см

ртним

исходом

Повреде ван

радног места

- долазак / одлазак са посла

Последица рада у

близини напона или од напона

Електродистрибуција Ниш

8 0 0 3 1

Електродистрибуција Лесковац

7 0 0 2 0

Електродистрибуција Пирот

9 0 0 0 0

Електродистрибуција Врање

6 0 0 1 1

Електротимок Зајечар

14 4 0 2 1

Електродистрибуција Прокупље

6 1 0 0 0

УКУПНО: 50 5 0 8 3

∑ 55 11

Организационе јединице

ПД “Југоисток” доо Ниш

Врста повредеКатегорисање повреде

по месту догађаја

Лака повреда

Тешка повреда

Повреда са см

ртним

исходом

Повреде ван

радног места

- долазак / одлазак са посла

Последица рада у

близини напона или од напона

Електродистрибуција Ниш

15 0 0 0 4

Електродистрибуција Лесковац

15 0 0 4 2

Електродистрибуција Пирот

6 0 0 1 1

Електродистрибуција Врање

4 0 0 2 0

Електротимок Зајечар

9 1 1 1 1

Електродистрибуција Прокупље

10 0 0 0 1

УКУПНО: 59 1 1 8 9

∑ 61 17

Повреде на раду за 2010. годину на нивоу Југоистока

Повреде у ПД “Југоисток” д.о.о. Ниш - 2009. год. Повреде у ПД “Југоисток” д.о.о. Ниш - 2010. год.

брОЈ 32 15

блага казнена политика

За већу беЗбеДнОст наших мОнтера

Иако у појединим привредним друштвима Суд уважава статус наших монтера као статус службених лица, то не умањује ризик од напада агресивних купаца електричне енергије, а и не утиче значајније у доношењу срожијих казни за починиоце таквих дела.

Н а иницијативу директора Дирекције ЕПС-а за дистрибуцију електричне енергије Животија Јо-вановића, а поводом бруталног пребијања двоји-

це монтера из ЕД “Електротимок” Зајечар, пословнице Бољевац, Ричарда Петровића и Драгана Стојковића, у Зајечару је 18. марта одржан Правни савет ЈП ЕПС са циљем проналажења правних основа за превенцију так-вих злодела и доношења што строжијих казнених мера кад до таквог дела ипак дође.

Животије Јовановић је тим поводом нагласио да је у овом случају изостала озбиљнија реакција пословодства ЕПС-а, а напади на монтере постају све озбиљнији и опас-нији, што на крају може да нас доведе у ситуацију да неће-мо моћи да радимо основне послове везане за контролу, искључења са мреже и очитавање бројила. - Приоритетни задатак Правног савета је да са правне стране учини све како би превенирао овакве нападе, утицајем на све реле-

вантне државне органе, а потребно је и да се шира јав-ност адекватно обавести о оваквим злоделима, до најсит-них детаља и праћења сваке пресуде, јер ако не будемо адекватно реаговали бићемо у озбиљном проблему, за-кључио је Јовановић.

Председник Синдиката Електродистрибуција Србије Драган Крстић рекао је да је Синдикат у писму упућеном генералном директору ЈП ЕПС и свим релевантним Ми-нистарствима затражено да се под хитно обезбеде безбе-дни услови за рад запосленима на терену, да се тамо где то није случај реши питање статуса службеног лица, а уколико се то не испоштује, Синдикат ЕД Србије ће одр-жати једночасовни протесни скуп упозорења у Београду са јасном поруком да убудуће наши монтери неће ставља-ти главу у торбу и ићи на тако ризичне послове без икак-ве заштите и са потпуном неизвесношћу о својој судбини.

16

Вељко Коњокрад, председник Правног савета ЈП ЕПС навео је да није реално очекивати да по-словодство ЕПС-а може у потпуности да спречи

нападе трећег лица на раднике ЕПС-а, као и да призна-вање статуса службеног лица може да спречи напад. - Оно што је наш задатак је да са правне стране сагледамо на које све начине можемо да смањимо број оваквих зло-дела, као и да се сагледа зашто је и даље на снази блага ка-знена политика за починиоце таквих напада. Строжије казне, у виду затворских неусловних пресуда би сигурно утицале на смањење броја оваквих дела, казао је Коњо-крад.

Синиша Пушкар, члан Правног савета из ПД “Електро-војводина” рекао је да наше окружење не можемо да про-менимо и да су два основна начина за превазилажења проблема- измештање мерних места како би у били у што мањем контакту са купцима и ангажовање Агенције за безбедност.

Милан Вучетић, директор Дирекције за правне посло-ве и људске ресурсе ЈП ЕПС истакао је да се и пословод-сво ЕПС-а и стручне службе у оваквим случајевима по-нашају кампањски и да је потребно ангажовати кривич-но правне стручњаке који ће дефинисати правне основе шта је крађа електричне енергије и који ће својим аутори-тетом и знањем едуковати судије и ширу јавност преко

медија, као и утврдити методе сарадње са Судом. Морамо да донесемо план активности, да објединимо све што се до сада показало као позитивно искуство, да предлажемо измене и допуне Закона о енергетици, да Министарству правде упутимо писмо са предлогом измена кривичног законика који ће довести до тога да напад на службена лица буде високо квалификован у кажњавању. Вучетић је додао да је потребно да ујединимо интересне групе, да постигнемо снагу гласа (с обзиром на 35.000 запослених у ЈП ЕПС) што ће сигурно утицати на доношење закона и његово спровођење. - Не смемо да оставимо наше колеге монтере на цедилу, већ да координисаном акцијом по-словодства, Синдиката и стручних служби, као и адек-ватном медијском кампањом, колико год је могуће смањимо број оваквих напада, закључио је Вучетић.

Правни савет је донео закључак да је потребно до сваке појединости пратити ток кривичног поступка и доноше-ње пресуда и о томе обавештавати јавност, да се што ви-ше запослених појави у Суду кад се доносе одлуке и пре-суде, да се размотри могућност ангажовања Агенције за безбедност, пре свега из превентивних разлога, да се сва-ка позитивна пракса публикује и да се уз помоћ Синдиката оствари што боља медијска кампања.

С. Манчић

У ПОСЕТИ ПОВРЕЂЕНИм РАДНИЦИмА

Делегација ЕПС-а, животије Јовановић, директор Дирек-ције за дистрибуцију, Драган Крстић, председник Синди-ката ЕД Србије, Драгољуб Здравковић, директор ЕД “Југо-исток” Ниш и Златибор Павловић, директор ЕД “Електро-тимок” Зајечар послетили су повређене раднике послов-нице Бољевац, Ричарда Петровића и Драгана Стојко-вића.

Директор Јовановић им је рекао да ЕПС најоштрије осуђује овакво злодело над радницима који су само ра-дили свој посао и да ће предузети све законом могуће мере да се нападач на њих санкционише и да се то више никад не понови.

Директор ПД “Југоисток” Ниш Драгољуб Здравковић ре-као је да ће се пословодсво Југоистока потрудити да се они пре свега опораве и врате на посао, као и да мУП преду-зима мере да се смањи могућност понављања оваквих недела. -Правосуђе, са своје стране, треба што пре да санк-ционише починице оваквих напада и да са доношењем што оштрије казне превенира нове случајеве напада на на-ше монтере, нагласио је Здравковић.

Повређени радници су од стране директора ЕД “Електротимок” Зајечар награђени са 30 одсто повећања плате због савесног обављања својих дужности.

брОЈ 32 17

Претучени монтери електротимока у бољевцу

Дужници све чешће пОсежу За насиљем

Монтери Електродистрибуције Зајечар, претучени су у околини Бољевца док су обављали послове контроле мерних места и том приликом задобили тешке телесне повреде

У раним јутарњим часовима 10. марта у селу Велакоње крај Бољевца, електромонтере ПД Југоистока ,ЕД Електротимок из Зајечара, Драга-на Стојковића и Ричарда Петровића, пајсерима и моткама претукао

је Милорад Керановић са својим сином, и том приликом обојица радника Електротимока су тешко повређена.. Један од њих задобио је прелом вилице, а други ишчашење руке и рамена. Повређени монтери налазе се под лекар-ским надзором .

Нападачи су им такође одузели и фотоапарате и мобилне телефоне.

Нападач Милорад Керановић се неовлашћено прикључио на нисконапон-ску мрежу и напао је монтере у тренутку када су они покушавали да сниме бандеру на којој је прикључење обављено, дакле, када су обављали своје рад-не задатке.

Керановић је иначе пресудом Апелационог суда у Београду условно осуђен на казну затвора од три месеца на годину дана, због кривичног дела крађе електричне енергије, а против њега је ЕД Електротимок подносила неколико кривичних пријава из истих разлога, од 2005 године до данас.

Поменута пресуда донета је у децембру 2010.године, па је Милорад К. овим нападом прекршио условну казну.

- Ми свакако очекујемо да пoлицијски и судски органи ре-агују и да одлука суда буде спроведена , као и да овај нај-новији инцидент буде процесуиран, каже Златибор Па-вловић, директор ЕД Електротимок. До сада на овом подручју нисмо имали сличан и овако бруталан напад на раднике, тако да је ово догађај без преседсана. Јавност треба да има у виду да су нападнути монтери били на свом радном задатку, у које осим контроле мерних места, спада и свакодневно одржавање мреже.Управо залагањем и радом наших монтера на терену електрична енергија без проблема стиже и до најудаљенијих и најнеприступачнијих потрошача. Тиме нам овакав напад још теже пада, јер су жи-воти угрожени управо људима који су заслужни за исправ-ност и функционисање мреже.

Иначе, иницијатива да се монтерима електродистрибуција на терену уважи статус службених лица и тако спрече или умање све учесталији напади дужника , још увек је у процедури разматрања и не зна се хоће ли бити уважена на нивоу читаве Србије

Поводом овог инцидента огласио се и синдикат ПД Југоисток који захтева другачији законски третман радника у електропривреди како би им се омогућила безбедност у обављању посла, као и оштрије мере против дужника-насилника.

Д. Трајковић

18

БезБедност и здрављестратегија предузећа

Обука ангажОваних раДника кОсОвскОг Дела епс-а у еД “ЈугОистОк” ниш

Обука безбедности и противпожарне заштите организована је за све ангажоване раднике ЕПС-а са Косова, а све у циљу повећања нивоа безбедности и здравља на раду запослених. Обуку кроз тест обавио је Горан Ђорђевић, задужен за послове безбедности на раду у ТЕ “ Косово” у сарадњи са координаторима Спиром Ђекићем и Синишом Петровићем.

У “Југоистоку” су ангажована око 233 радника из косовског дела ЕПС-а, од тога је око 120 на посло-вима електромонтера, око 93 читача бројила, око

деветоро возача, око 11 административаца, тако да је са-држај теста прилагођен специфичностима сваког радног места појединачно. Како већина радника обаља послове високог ризика то је оваква обука и те како добродошла, јер запослени треба да се упознају са ризицима на рад-ним местима и у радној околини као и са својим правима, обавезама и одговорностима. Запослени и послодавац имају заједнички циљ -елиминисати ризик уколико је то могуће, или га смањити на најмању могућу меру и на тај начин смањити повреде на радном месту и у радној око-лини.

Иначе са “Југоистоком” је поред уговора о обављању одређених послова потписан и уговор о обавезама над применом мера из области безбедности и здравља на ра-ду, обезбеђивање средстава за рад и опрему, ради обез-беђења здравља запослених, објеката, средстава за рад.

Сваки послодавац по Закону о безбедности и заштити здравља на раду дужан је да брине о безбедности сваког радника што представља спречавање професионалне опасности и повреда на раду, информисање радника, обуку радника, њихову организацију и спровођење по-требних мера.

С обзиром на високо ризичну делатност послова које обављају лица из косовског дела ЕПС-а запослени су на обуци могли да чују како организовати рад у безнапон-ском стању, а како организовати рад под напоном, о раду на стубу, у корпи, на крову, на мосту. Но, теорија је једно, а пракса сасвим друго и обично каска за законом.

Шта год у закону писало најтежа одговорност пада на појединца јер законом и не може све да се пропише -бри-га о самом себи је највећа заштита. Да би човек покренуо личну заштиту мора да буде и свестан свих ризика који га очекују и да у том смислу делује превентивно.

М. Шиндић

брОЈ 32 19

губици зауздани, контроле успешније

прОтекла гОДина у Знаку бОрбе За смањење губитака на читавОм пОДручЈу пД ЈугОистОк

Током 2010. године губици на нивоу ПД Југоисток бележе тенденцију константног опадања

Сталне контроле дају резултате

Боља сарадња са купцима као трајни циљ

У поређењу са 2009. годином, протекла година је за ПД Југоисток протекла у знаку све успешније бор-бе са губицима, неовлашћеном потрошњом, као и

неисправним бројилима.

То значи да су сталне контроле купаца дале резултате у смислу да је неовлашћене потрошње све мање, да се суд-ски поступци против изгредника у овом погледу покрећу и воде, да се мерна места чешће и детаљније контроли-шу.

У том погледу и ПД Југоисток апелује да се његовим радницима у сваком тренутку омогући неометан и безбе-дан прилаз бројилима, јер је то у општем интересу, а нај-више у интересу редовних и одговорних платиша, којих је на нивоу читавог Југоистока ипак највише.

Кумулативни губици мањи или просечни

Кумулативни губици на нивоу ПД Југоисток у целој 2010.години износили су, са директним купцима 18,31 %, а без директних купаца они се крећу до висине од 20,39 одсто. По плану, требало би да не прелазе 17 процената, што је циљ коме ће Југоисток тежити током 2011 године. У односу на 2009.годину губици, међутим, не бележе драстичне скокове, и у оквиру су просечних и очекива-них. У многим огранцима они су испод планираних, што је резултат вредан пажње.

У огранку Електротимок Зајечар кумулативни губици су , на пример, испод нивоа планираних, па уместо 13,03% износе 12,14 процената, што је мање од прошлого-дишњих 12,79 одсто. Изражено у МWh, током прошле го-дине, Електротимок је преузео 922.620 МWh,а продао 810.599 МWh електричне енергије.

ЕД Ниш има кумулативне губитке нешто веће од пла-нираних у овој години, а они са директним купцима из-носе 26.04%, док је према интерном плану требало да се крећу у оквирима од 21,67 процената. То значи да је ЕД Ниш преузео 1.511.938 МWh,а продао 1.118.248 МWh електричне енергије.

И ЕД Пирот, као и Електротимок, бележи губитак ис-под очекиваног, што значи да су предузете мере имале значајне резултате.Уместо планираних 10,51%, ЕД Пирот бележи губитак од 9,71 одсто, рачунајући и директне куп-це. Овај огранак је преузео 325.939 МWh, а продао 294.279 МWh електрицне енергије,

ЕД Прокупље бележи незнатни раст кумулативних гу-битака, па тако уместо планираних 19,12%, овај огранак има током протекле године 20,42% губитака, што је за свега 0,1 % више од прошлогодишњих. Огранак ЕД Прокупље набавио је 339.151МWh, а продао 269.901 МWh електричне енергије у прошлој години.

ЕД Лесковац бележи губитке мање од планираних. Уместо губитака од 20,79% , овај огранак је успео да их смањи на 19,28% ,укључујући и директне купце, тако да је постигао успех и у односу на 2009.годину, када су губици овог огранка износили 20,50 процената. ЕД Лесковац је набавила 743.806 МWh,а продала 600.393 МWh електри-чне енергије.

ЕД Врање има губитке веће од планираних у овој годи-ни, али они су мањи од прошлогодишњих. Уместо оче-киваних 21,81%, ЕД Врање билансира кумулативни губи-так од 26,55%, што је ипак напредак у односу на 27,46 % из 2009. године.ЕД Врање је преузело 559.880 МWh, а прода-ло 411.253 МWh електричне енергије.

Контролом против крађеКонтрола мерних места у категорији широке потро-

шње, која је иначе и најпроблематичнија кад се ради о неовлашћеној потрошњи електричне енергије, тј класичној крађи струје, дала је кон-

Све мање неочитаних бројила

У 2010. години остало је неочитано 1,52 % мерних места, што је значајан резултат у односу на искуства из претходних година.

Проценат неочитаних мерних места и оних код којих није било потрошње је 7,62% на нивоу ПД Југоисток.

Од укупно 596.224 потрошача на подручју Југоистока, неочитано је 9092 купаца, док код њих 36.355 потрошња износи 0 kWh.

20

кретне резултате, али се борба за безбедан и нео-метан приступ мерним местима наставља. Тако-ђе, треба пооштрити мере против оних који по-

кушавају да се неовлашћено прикључују на мрежу, јер је то пре свега атак на редовне платише којих има у највећем броју.

На подручју читавог ПД Југоисток током 2010.године у делу широке потрошње, у категорији домаћинстава, кон-тролисана су укупно 75.804 мерна места, при чему је у 1.137 случајева откривена неовлашћена потрошња. Током поменутог периода покренута су 422 судска поступка, 38 купаца није дозволило контролу мерних места, а број ку-паца код којих није било могуће извршити контролу је 1945. Обрачуната и фактурисана електрична енергија у овом периоду, за домаћинства у категорији широке пот-рошње, износи 14.652.170 kWh, односно 95.712.602 дина-ра.

Код осталих купаца из категорије широке потрошње, на целом подручју ПД Југоисток, контролисана су 2702 мерна места, у 22 случаја било је неовлашћене потрошње, и покренуто је 5 судских поступака.

Конкретно, у Зајечару је из категорије домаћинстава контролисано 11.769 мерних места, пронађено је 70 слу-чајева неовлашћене потрошње, а покренуто је 49 судских поступака. Није било случајева да купци не дозвољавају контролу, нити да она није могућа из других разлога.Обрачуната и фактурисана електрична енергија у kWh је 1.018.470 kWh, а у динарима 6.590.194 динара.

У Нишу је из категорије домаћинстава контролисано 15.255 мерних места, утрврђена неовлашћена потрошња код 402 купца, а покренуто је 5 судских поступака. Било

је 37 купаца који нису дозволили контролу, а на 1942 мес-та она није била могућа.Обрачуната и фактурисана елек-трична енергија износи 3.536.276 kWh, односно 25.367.243 динара.

У Пироту је контролисано 4.773 купца из категорије домаћинстава, при чему је код њих 56 утврђена неовла-шћена потрошња.Обрачуната и фактурисана електрична енергија износи 565.527 kWh, што прерачунато у динаре износи 3.465.844 динара. Покренуто је 17 судских посту-пака.

У Прокупљу је контролисано 8.643 мерних места. Пронађено 156 купаца са неовлашћеном потрошњом, и није покренут ниједан судски поступак. Обрачуната и фактурисана електрична енергија износи 1.833.120 kWh, што износи 10.601.215 динара.

У Лесковцу је контролисано 16.569 купаца из катего-рије домаћинстава. а пронађено је 334 случаја неовла-шћене потрошње. Покренут је чак 351 судски поступак, обрачуната и фактурисана електрична енергија износи 4.730.904 kWh, што је 31.485.787 динара.

У Врању и подручју које покрива овај огранак контро-лисано је 18.795 купаца из категорије домаћинстава, утврђено 119 случајева неовлашћене потрошње, није би-ло покретања судских поступака, обрачуната је и факту-рисана електрична енергија од 2.967.873 kWh, што у ди-нарима износи 18.202.319 динара.

Контрола мерних места на средњем ( 35kV и 10 (20) kV) и ниском напону утврдила је сразмерно мали број непра-вилности, једну на подручју Ниша , седам на подручју Лесковца и 22 на подручју Врања.

Кондензаторске батерије

У 2010. год. на територији ПД „Jугоисток“ обављене су 763 контроле кондезаторских батерија. Контроле су извршене у огранцима ЕД „Ниш“ и Електротимок „Зајечар“. Укупна снага контролисаних кондезаторских батерија је 29.650 kVar при чему је укупан број неисправних батерија 26.

Што се тиче уградње нових кондезаторских батерија, једино је Електротимок „Зајечар“ радио на уградњи. Инсталирано је 9 кондезаторских батерија збирне снаге 220 kVar.

И остали огранци ускоро ће следити пример Зајечара.

Све мање неочитаних бројила

У 2010. години остало је неочитано 1,52 % мерних места, што је значајан резултат у односу на искуства из претходних година.

Проценат неочитаних мерних места и оних код којих није било потрошње је 7,62% на нивоу ПД Југоисток.

Од укупно 596.224 потрошача на подручју Југоистока, неочитано је 9092 купаца, док код њих 36.355 потрошња износи 0 kWh.

Замена бројила

У току 2010.године, у категорији широка потрошња, домаћинства, у Зајешару је замењено 10.247 бројила, и 752 уклопна сата. У Нишу је замењено 4.475 бројила, и баждарено 3.166 уклопних сатова.У Пироту је замењено 1.419 бројила, а баждарено 557 уклопних сатова. У Прокупљу је замењено 3.153 бројила, и баждарено 211 уклопних сатова.У Лесковцу су екипе замениле 6.994 бројила, и баждариле 3588 уклопних часовника.У Врању је у категорији широке потрошње, домаћинства, замењено 3014 бројила, а није баждарен ниједан уклопни сат.

На нивоу ПД Југоисток током 2010.године у категорији домаћинства, широка потрошња, замењено је укупно 29.302 бројила и баждарено 8.254 уклопна сата.

У Нишу јеу 141 ТС10/0,4 kV/kV је уграђено 168 полуиндиректних мерних група за мерење протока.

брОЈ 32 21

наш

инт

еРВЈ

у

квалитет – карта за европуДраган милентиЈевић, рукОвОДилац центра За квалитет у пД ЈугОистОк ниш

Значај сертификације за стандарде ISO 9001, ISO 14001 и OHSAS 18001 огледа се у првим, али крупним корацима ка нашем трајном циљу, а то је да будемо изврсни у свим сегментима наше делатности, истиче Драган Милентијевић, руководилац Центра за квалитет у ПД Југоисток Ниш.

Стандардизација не увећава папирологију , већ од докумената прави савезнике и запосленима и купцима, на обострано задовољство, што је такође један од циљева дефинисан јасном опредељеношћу за квалитет на првом месту

Наша визија су услуге и рад без грешака, а такав рад је без сумње могућ, показује искуство светских великих компанија

С ертификацијом интегрисаног система менаџмен-та код највеће светске куће у овој области , SGS -а, Привредно друштво Југоисток остварило је вели-

ки резултат. Сертификати добијени у децембру прошле године према захтевима стандарда ISO 9001 : 2008, ISO 14001: 2004 и OHSAS 18001:2007 представљају и велику обавезу да се настави истим темпом и у истом смеру ка циљевима утврђене политике квалитета, политике заш-тите животне средине и политике здравља и безбедности на раду.

Са Драганом Милентијевићем, руководиоцем Центра за квалитет у Привредном друштву Југоисток , разгова-рамо о обавезама које проистичу из добијених сертифи-

ката који одговарају највишим светским стандардима, као и о њиховој примени и значају који имају за ПД Југоисток, али и много шире.

Процедура добијања сертификата о стандардима • од једне куће као што је SGS свакако је веома захтевна и добити овакве сертификате није ни лако, ни свима остварљиво. Како се ПД Југоисток снашао у овим вода-ма с обзиром на чињеницу да су неки делови Друштва у периоду пре обједињавања већ започели, док други нису ни дотакли тему стандардизације?

- Ми смо у процес стандардизације и кренули знајући да је та процедура прилично захтевна, али да ће нам само и једино она донети обједињавање сис-

22

тема који може испунити очекивања да Привре-дно друштво у целини послује као један органи-зам, као један систем, на основу унификованих и

подједнаких правила. Спремност да се стандардизујемо показали смо не само јасно дефинисаном политиком у том правцу, већ и огромном спремношћу и пословодства и свих запослених да дају допринос овом пројекту, који, у коначном , унапређује и њихов рад и њихово окружење.

Који су примарни циљеви који ће стандардиза-• цијом за коју су добијени сертификати, бити остваре-ни ?

- Најпре морам истаћи да смо унификовали процедуре унутар нашег система, а све процесе детаљно описали кроз документацију интегрисаног система менаџмента. Сама сертификација представља практично доказ и по-казатељ да смо постигли примарни циљ,а то је да су сва наша документа интегрисаног система менаџмента свео-бухватна, конкретна и јасно показују све активности у нашој компанији. То је међутим аутоматски и полазна та-чка за будуће кораке у истом смеру. Посебно је важно ис-таћи да су овлашћења и одговорности на свим нивоима рада и пружања услуга јасно прописана и дефинисана.

Увођење стандарда тачно прописује и степен од-• говорности компаније и према кориснику услуга, то јест купцу електричне енергије?

-То је један од најзначајнијих ефеката читаве праксе стандардизације у Европи, развијеном свету, па и код нас. Уједначени квалитет, на свим пољима рада једне компа-није основа је онога што купци с правом траже , и са још више права очекују од компанија као што је наша. Увођење стандарда не значи увећавање папирологије, већ напротив, документа постају савезник и запослени-ма и купцу, који лако, брзо и ефикасно и по стандардној, јединственој процедури долази до жељеног производа или услуга из наше палете.

То нас доводи и до такозваног степена изврс-• ности у пружању услуга. Можемо ли мало појаснити тај појам кад су стандардизација квалитета и серти-фикација постигнутог у питању?

-Наша визија као компаније је да корисницима услуга пружимо услугу без грешке, што је апсолутно оствариво, показало је искуство других земаља и компанија. То би било сигурно снабдевање електричном енергијом, конкретно у нашем случају, под најповољнијим услови-ма, уз рад и понашање који морају бити беспрекорни ако се хоће конкурентност којој сасвим сигурно идемо у су-срет.Управо то значи и подразумева појам изврсност

Изврсност још представља , наравно, и боље од нај-бољег. Бити изврстан значи следити политику квалитета наше куће коју усваја и разрађује пословодство руково-дећи се увек тенденцијом сталног унапређивања посло-вања , и циљеве остваривања те политике који су веома јасно дефинисани и доступни свим запосленима, али и свим садашњим и будућим партнерима, као и свим ко-рисницима наших услуга као јаван документ.

Један од сертификата односи се на квалитет, а • друга два дефинишу однос према заштити животне средине, као и однос према здрављу и безбедности за-послених. Како ту увести и спровести строге стандар-де? Могу ли дефинисана правила утицати на навике и менталитет?

- Пракса је показала да се навике и менталитет и те ка-ко мењају ка позитивном онда кад се ниво свести поди-гне до нивоа конкретно дефинисане одговорности, што се стандардизацијом још како успешно постиже.

Истицањем правила, али и сталном едукацијом за-послених, постигли смо стандардизацију и у овој обла-сти.

Показали смо да као компанија бринемо о очувању жи-вотне средине, тако што своје циљеве у овој области стал-но издижемо ка вишим задацима. .

Циљеви се ,дакле, редефинишу, како бисмо напредо-вали, а не стагнирали, и то се стално ради како на седни-цама пословодства, тако и на седницама Одбора за ИМС једном месечно.

При томе, сваки запослени је , захваљујући сталној еду-кацији , свестан да мора доприносити бољем пословању компаније и тако што ће се борити да се испланирају, а затим и имплементирају ,па и спроведу ставови који ће повећати успешност у овом делу рада.Компанија са своје стране има тачно дефинисане степене бриге о безбед-ности на раду и здрављу запослених и ту нема дилеме ни-ти одступања од дефинисаних норми.

Квалитет, екологија, здравље и безбедност – приоритети

Стандардизацијом смо постигли да будемо равноправан партнер многим компанијама и да наше пословање буде мерљиво мерама које цео свет подједнако разуме и тумачи. У томе је основни принцип и основна благодет стандардизације, истиче Драган милентијевић.

Давно су прошла времена када се у светским и европским размерама водила борба за квантитет. Он је устукнуо пред квалитетом, који у свему има апсолутни приориет.ПД Југоисток је то показао усвајањем и спровођењем политике и циљева квалитета , очувања животне средине и политиком и циљевима очувања здравља и безбедности запослених чиме доприноси не само добробити своје компаније, већ и читавом ЕПС-у, али и локалној заједници чији је активни члан и у чијем одрживом развоју управо учествује. Уз све то, усаглашавамо се са све ригорознијим захтевима европског и светског законодавства у овом погледу.

брОЈ 32 23

Стандарди подразумевају и • задовољство запослених исто као и купаца?

- Да, оно мора стално бити прису-тно и оно се мери одговарајућим па-раметрима. И такође подлеже оба-везним стандардима који су једини наш водич на европском путу. Квалитет је једина гаранција да ће-мо тим путем ходати раме уз раме са европским и светским партнерима, а сертификати које смо добили сами по себи су повећали материјалну вредност компаније у значајном проценту, то је евидентно.

При томе, морате имати задовољ-не запослене и задовољне купце. Они су исто тако важни , као и ква-литет који нудите у роби и услугама. И не само то. Рекао бих да су сви ти фактори условљени једни другима. .

Д.Трајковић

Уређени и документовани процеси омогућују:

• значајно смањивање грешака у раду и побољшање квалитета што доводи до уштеда реда величине 15 до 40% од бруто прихода компаније• омогућавање менаџменту да доноси одлуке на основу информација што значајно олакшава управљање компанијом• дефинисање и стандардизација свих процеса у компанији, а то значи уређење читавог система компаније• Олакшавање свакодневног посла запосленима и смањивање (и временом елиминисање) могућност појаве грешака• Документовање процесе кроз приручнике о процесима, процедуре и радна упутства што је основа за сертификацију према стандардима квалитета. На тај начин се чува знање које постоји у главама запослених за будуће генерације• отклањање баријера између функционалних целина компаније и убрзавање одвијања процеса који се протежу кроз већи број функција у компанији

• Постављају се основе да стручњаци сами дефинишу карактеристике критичне за квалитет, њихову аквизицију и анализу, као и корекцију на основу добијених анализа• Постављају се основе за мерење перформанси процеса по стандардима који се користе у свету• стварање основе за праћење трошкова по организационим јединицама, процесима, активностима, запосленима и другим изворима, њихова анализа и смањивање• пораст продуктивности по раднику и пораст укупног прихода компаније• планирање бизниса на савремени начин, реализација и праћење инвестиционих улагања• побољшање нивоа знања запослених и боље коришћење њихових потенцијала• повећање задовољства запослених • повећање вредности за акционаре компаније• превенција нежељених трендова у пословању компаније

Светски стандарди и у домаћем пословању

У оквиру рада одбора ѕа ИмС, постоје и раде тимови за процесе као што су трговина електричном енергијом, планирање инвестиција и прикључења купаца, управљање дистрибутивним електроенергетским системом, одржавање објеката, контрола, сервис и баждарење мерних уређаја, набавке и магацинско пословање, правни, кадровски послови...

У свим тим сегментима примењује се стандардизована документација и спроводе свеобухватне унификоване процедуре.

Из политике квалитета произилазе циљеви , општи и посебни,а односе се на повећање поузданости снабдевања купаца , смањење непланских прекида у испоруци електричне енергије, смењење и праћење губитака електричне енергије, као и повећање задовољства купаца у све већем проценту сваке године.

Циљеви заштите животне средине подразумевају разне аспекте овог процеса, као што су опште смањење процента загађености у оптималном степену,смањење потрошње воде и енергије у великом проценту сваке године, који се редефинисањем оптимализује.

Циљеви за безбедност и здравље на раду се такође спроводе без изузетака и ригорозно, разним мерама којима се стручно и ефикасно штити сваки појединачни радник. Задовољство запослених такође више није само право, већ конкретна и мерљива обавеза компаније према радницима, којој и они сами морају доприносити, наглашава Драган милентијевић, руководилац Центра за квалитет у ПД Југоисток Ниш.

Конкретно и оперативно

24

сПреМни за евроПсКУ трКУкраЈем прОшле гОДине пД ЈугОистОк ДОбиО сертификате За станДарДе ISO 9001, ISO 14001 и OHSAS 18001

Реномирана кућа SGS, која је сертификовала стандарде водећим европским компанијама, издала је и сертификат о стандардима ISO 9001, ISO 14001 и OHSAS 18001 ПД Југоистоку Ниш, што ово предузеће ставља у ред оних домаћих компанија које могу заузети своје место у реду за оштру европску трку у квалитету и напретку, каже Синиша Стојановић, шеф Службе за ИМС у ПД Југоисток Ниш.

П ривредно друштво Југоисток Ниш добило је крајем децембра прошле године сертификат о квалитету од реномиране светске куће SGS, што

је и званично потврдило трајно опредељење предузећа да квалитет буде императив на свим нивоима компаније.

Синиша Стојановић, шеф Службе за ИМС у ПД Југои-сток, истиче:

-Успешно смо се сертификовали за следеће стандарде: стандард ISO 9001, који се односи на квалитет ИМС-а, стандард ISO 14001, који обухвата стандарде у оквиру заштите животне средине, и OHSAS 18001, који се дире-ктно тиче квалитета у области здравља и безбедности на-

ших радника.Без стандардизације и успешног сертифи-ковања од стране једне угледне светске куће као што је SGS , ниједна компанија не може ни помислити на учешће у европској тржишној утакмици,а ПД Југоисток је овим доказао и показао да се и на тај начин спрема за рад под условима који важе за светске компаније овог типа.

Значај овог сертификата , који уједно представља и не-оборив доказ о обједињавању нивоа квалитета у свим огранцима Привредног друштва Југоисток која су до уласка у привредно друштво пословала такорећи беѕ унификоване стандардизације, огледа се најпре у чиње-ници да сертификат ове врсте аутоматски значи по-већање вредности компаније за три до чак пет одсто , по-казују светска искуства.

Протекла година ѕа ПД Југоисток била је година увођења ИМС-а, и реализације самог пројекта интегри-сања менаџмент система.То је уједно била и година пос-већена документацији, имплементацији и примени по-менутих стандарда у пракси.

Одбор ѕа ИмС састаје се једном месечно, а политика квалитета и безбедности рада званичан је и јаван документ који доноси пословодство компаније и саставни је део јавности доступне документације фирме.

Та политика остварује се усвојеним циљевима компаније, који се могу преиспитивати, допуњавати и редефинисати у складу са могућностима и другим плановима предузећа.

Оно што је битно је да се од свих запослених очекује да активно учествују у унапређењу рада и услуга, предлажући и допуњујући понуђена решења доприносећи тако бољем пословању компаније чији су активни део.

Одбор за ИМС

25

Према речима Синише Стојановића, после ета-пе документовања, уследила је фаза стандарди-зације и такозване унификације. Она је незаоби-

лазна у читавом процесу и најјасније дефинише значење стандардизације у компанији.

- Унификација сама по себи у оваквим процесима је не само пожељна, већ и неопходна категорија, истиче Стоја-новић и наглашава да без унификације нема гаранције истоветности квалитета на свим нивоима рада, услуга и безбедности.

Након документације, уследила је имплементација, фа-за у којој учествују сви запослени, упознајући се тачно са местом које заузимају у процесу стандардизације рада и доприноса сваког појединца у систему.

Стандардизација, односно сертификат о уведеним ста-ндардима, потврда је и званично међународно признати документ да је компанија, у овом случају ПД Југоисток, поуздан, и као такав, пожељан и цењен партнер на европ-ском, па и светском тржишту.

Д.Трајковић

У овој години наставиће се са радом одбора за ИмС, стално пратити и редефинисати циљеви , улагати у побољшање и преиспитивање документације и њене што веће ефикасности.Постављаће се и што виши циљеви у области очувања животне средине и здравља и безбедности запослених.

У оквиру перманентног образовања и обуке у смислу струке, ИмС-а и обуке за заштиту животне средине и безбедности на раду, спроводиће се и стална мера едукације у компанији која ће унапређивати пословање на свим нивоима.Синиша Стојановић посебно наглашава да ће се ове године пажња посветити обукама за тзв. алатке и методе квалитета.

Обука и едукација Циљеви као мерљива величина

Циљеви у спровођењу политике су, према речима стручњака, мерљива категорија.Они се лако могу подићи на жељени ниво,или ускладити са могућностима. Један од циљева зацртаних стандардизацијом јесте задовољство запослених, али и купаца.

Служба за ИмС ће и ове године анкетама обавити неопходна мерења ових категорија и на основу резултата износити нове предлоге пословодству и Одбору за ИмС.

Такође, примена стандарда у области, на пример, заштите животне средине и безбедности на раду, као и постављање циљева у тим областима, јасно показује да је ПД Југоисток друштвено одговорна компанија, представљајући је истовремено и као веома конкуретну.

унапређење инфОрмациОних система ЈеДан ОД приОритетних ЗаДатака на нивОу читавОг епс-а

дан Microsofta у Пд Југоисток- Већа поузданост, далеко боља ефикасност, као и унификација и стабилност целог система основни циљеви сарадње Microsofta са произвођачима и дистрибутерима електричне енергије, на чему се већ увелико ради на нивоу читаве Електропривреде Србије

- У просторијама ПД Југоисток крајем децембра 2010. године одржана интерактивна радионица представника Microsofta и домаћина задужених за развој информационих технологија

У напређење информационих система, што аутоматски значи и далеко већу ефикасност и поузданост у раду, увођење новог оперативног система Windows 7 и миг-

рација на нови Office 2010, као и све тешња повезаност у погледу увођења читаве мреже у саставу ЕПС-а на ниво та-козваних „смарт гридова“, (паметних мрежа) основа су, али и циљеви међусобне сарадње ПД Југоисток Ниш и Microsofta, који се са посебним ангажовањем бави унапређењем техно-логија у компанијама које производе и дистрибуирају елек-тричну енергију.

Ово су на почетку рада прве у низу интерактивних ради-оница под називом Дан Microsofta, истакли Саша Тошић,

руководилац Центра за информационе технологије у ПД Југоисток Ниш и Драган Шпановић, директор продаје за ве-лика предузећа компаније Мицрософт.

Почетку рада радионице присуствовали су и Драган Нико-лић, испред ЈП ЕПС, Зоран Јанковић, представник продаје за велика предузећа Microsofta, Владимир Кнежевић, специја-листа за решења у домену пословне продуктивности из Microsofta, као и Горан Вељовић, директор марке-тинга и продаје компаније E-smart Systems са којом Microsoft остварује тесну и веома успешну сарадњу.

26

Будући изазови

- У веома скорој будућности, и на овим просторима мораће да се прихвати чињеница да ће се производњом и дистрибуцијом електричне енергије бавити и мали, приватни произвођачи. Повећањем ефикасности информационог система, менаџмент великих команија моћи ће и надаље да остварује завидне пословне резултете и да и у таквим, измењеним условима, буде и остане лидер у овој области, истакао је Драган Шпановић, директор продаје за велика предузећа Microsofta, говорећи о будућим трендовима у компанијама које се баве производњом и дистрибуцијом електричне енергије.

Microsoft-значајан партнер

- Сходно централном уговору на нивоу ЕПС-а, око 90 одсто наших рачунара користи Microsoft-ове производе као платформу, рекао је Саша Тошић, руководилац Центра за информационе технологије у ПД Југоисток Ниш. То значи да, сарађујући са овом компанијом, имамо привилегију да непрестано и у складу са светским трендовима, унапређујемо информациони систем и повећавамо и продуктивност и ефикасност пословања.

брОЈ 32 27

ед н

иш

ниш светлији уз „ниш 8“

капитални енергетски ОбЈекат у нишкОм насељу леДена стенаускОрО ће раДити „пунОм снагОм“

Повезивањем новоизграђене трафо станице напонског нивоа 110/10 kV „Ниш 8“ кабловским десеткиловолтним водовима са више дистрибутивних трафо станица напонског нивоа 10/04 kV у Нишу обезбедиће се поузданије снабдевање града електричном енергијом и повољније напонске прилике него до сада.

Окончана је прва фаза повезивања трафо станице „Ниш 8“ са осталим деловима града паралелним полагањем девет каблова у једном рову у дужини од 800 метара.

Само у ову инвестицију полагања каблова Електродистрибуција „Ниш“ уложила је 31,5 милиона динара.

За боље напонске прилике у целом граду

Н овоизграђена трафо станица напонског нивоа 110/10 kV „Ниш 8“, која је прошле године свеча-но отворена у нишком насељу Ледена Стена, ус-

коро ће радити пуним капацитетом са два трансформа-тора укупне снаге 63 MVA. Директор за технички систем нишке Електродистрибуције Драган Ђорић подвлачи да је управо окончана прва фаза повезивања са осталим де-ловима града.

–Изведено је паралелно полагање девет десеткило-волтних кабловских водова са одређеним бројем резерв-них жила у рову дужине 800 метара, који ће се касније повезати са више дистрибутивних трафо станица на-понског нивоа 10/04 kV у свим деловима града, наводи директор Ђорић. То ће, према Ђорићевим речима, омо-гућити не само поузданије снабдевање југозападног дела Ниша већ и целог подручја града, као и боље напонске прилике. Осим тога, полагањем ових каблова, технички гледано, омогућује се пренос свих 2 x 31,5 MVA снаге из новоизграђене трафо станице „Ниш 8“.

-У енергетском смислу изношење снаге из нове трафо станице „Ниш 8“ подразумева значајно растерећење дру-гих трафо станица напонског нивоа h/10 kV у осталим деловима града, објашњава директор Ђорић. – Тако „Ниш 8“ омогућује растерећење трафо станица напон-ског нивоа 35/10 kV „Центар 1“ , „Центар 2“, „Хладњача“ и „Бубањ“, наводи директор Ђорић и додаје да посредно долази до растерећења и велике ЕМС-ове трафо станице напонског нивоа 110/35 kV „Ниш 1“

Цео пројекат полагања каблова и повезивања са више дистрибутивних трафо станица финансира Електроди-стрибуција „Ниш“, а вредност до сада изведених радова је 31,5 милиона динара. У току ове године за наставак ра-дова биће одвојено још додатних 20 милиона динара. Са енергетског аспекта ради се о изузетно важним и значај-ним радовима.

Директор Ђорић подвлачи да ће Нишлије ускоро осе-тити ефекте овог растерећивања трафо реона у граду. –Боље напонске прилике имаће најпре житељи Паси По-

љане чији ће трафо реон, између осталих, бити напајан из трафо станице „Ниш 8“, напомиње директор Ђорић.

Грађевински радови за изградњу трафо станице 110/10 kV “Ниш 8” почели су још 1992. године и од тада она је све до прошле године радила као веза на постојећи 35 киловолтни далековод и електричном енергијом напаја-ла насеље Ледена Стена и део према КП Дому. Укупна вредност ове инвестиције веома значајне за квалитет-нији живот Нишлија је око два милиона евра. Према плану перспективног развоја мреже 110 kV на подручју ЕД “Југоисток-Ниш” предвиђено је да овај објекат задо-вољи потребе купаца електричне енергије у наредних 20 година.

О.Манић

ЕНЕРГИЈА „НИШ 8“ ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ЗОНУ ДОЊЕГ МЕЂУРОВАДиректор за технички систем нишке Електродистрибуције Драган Ђорић најавио је нове инвестиционе подухвате попут постављања прикључних водова из трафо станице „Ниш 8“ за градске дистрибутивне станице. У плану је, наиме, полагање каблова на исти начин, који ће водити до индустријске зоне у Доњем међурову. За индустријску зону Доње међурово ће ово бити примарни правац напајања, поред алтернативног из правца трафо станице напонског нивоа 35/10 kV „хладњача“.

Тако ћемо трафо станицу „Ниш 8“ повезати са индустријском зоном и већ водимо преговоре око ових радова са градом и Југоросгасом – каже директор Ђорић. - Према индустријској зони у Доњем међурову биће постављени каблови за искоришћење енергетске снаге од 15 мВА, а ради се о изузетно важној инвестицији будући да ће се у овој зони налазити производни погони неколико страних инвеститора.

28

тридесетпетица повезана оптичким каблом

мОДерниЗциЈа мреже на пОДручЈу еД лескОвац – пОгОн сурДулицаед

лес

коВа

ц

У склопу реконструкције дела мреже на конзумном подручју Погона Сурдулица, недавно су завршени значајни послови. Окончани су сви радови на дру-

гој фази реконструкције далековода ТС 110/35/10 kV “Бе-ло Поље“ – ТС 35/10 kV “Сурдулица 1“. Тиме је у потпу-ности завршена реконструкција овог далековода, што је утолико важније, јер велики део трасе овог далековода пролази кроз урбани део Сурдулице, те је наведеном ре-конструкцијом обезбеђена прописана безбедност објека-та који се налазе у близини далековода.

Оно што је, поред реконструкције овог далековода вео-ма важно, је то да је ова трафостаница уведена у систем даљинског управљања, чиме се наставља акција Електро-дистрибуције Лесковац на повезивању трафостаница средњенапонског нивоа у јединствени систем даљинског управљања. У свим трафостаницама 35/10 kV у којима је до сада уведено даљинско управљање, примењен је исти стандард – SCADA систем, који производи наша фирма “Михаило Пупин“, те је тиме обезбеђена компатибил-ност у функционисању овог система.

Као трећи и, можда, најзанимљивији детаљ везан за ову причу, јесте повезивање трафостанице 35/10 kV “Сур-дулица 1“ оптичким ужетом, са трафостаницом 110/35/10 kV “Бело Поље“. Мада немамо потпуно поуздане инфор-мације о новијој пракси у другим деловима електродис-трибутивног система Србије, слободно можемо рећи да је ово (макар!) једна од првих трафостаница овог нивоа на-понске трансформације, која је повезана оптичким уже-

том са другим деловима електродистрибутивне мреже. Оптичко уже – OPGW (optical ground wire) се поставља уместо класичног, заштитног, а пут комуникације из тра-фостанице “Сурдулица 1“ иде даље ка ТС “Бело Поље“ а онда ка Диспечерском центру ЕД Лесковац, са којим је ова “стодесетка“ још раније повезана. Комуникација са трафостаницом “Сурдулица 1“ се може остварити и пу-тем радио везе, преко предајника на планини Кукавици, али је оптичка веза кудикамо бржа и поузданија и са већим капацитетом преноса података. Повезивање тра-фостанице “Сурдулица 1“ оптичком везом, сада омогућа-ва да се из Диспечерског центра ЕД Лесковац приступа било којем релеју који полази из ове трафостанице, да се може очитати меморија са подацима о енергији у овој трафостаници и извршити конфигурација.

Трафостаница “Сурдулица 1“, иначе, има два трансфо-рматора, снаге од осам и четири MVA, од којих је овај други уграђен 2006. године и, углавном, служи као резе-рвни, који се по потреби активира. Оно што, такође, тра-фостаницу “Сурдулица 1“ чини занимљивом, јесте то да је с једне стране повезана 35 kV водовима са ТС “Бело По-ље“ а са друге стране са хидроелектраном “Врла III“ што повећава поузданост дистрибутивне мреже на овом делу конзума. ТС “Сурдулица 1“ је витална за снабдевање еле-ктричном енергијом саме Сурдулице и ближе околине.

Н. Станковић

“Сурдулица 1“ – изглед споља и изнутра

брОЈ 32 29

сертиФиКат стеЧен, ваља Га оЧУвати

нова траФостаница У Пословници тУреКовац

еД лескОвац ДОпринела успешнОЈ прОвери пД “ЈугОистОк“ За ДОбиЈање сертификата интегрисанОг система квалитета

К рај прошле године у ЕД Лесковац није дочекан у уобичајеној предновогодишњој атмосфери, која наговештава пар празничних дана и мало

опуштања и предаха. Разлог за то је била чињеница да је тек пар дана пред велики празник заказана провера система управљања и његове усаглашености са сва три стандарда Интегрисаног система квалитета: ISO 9001 : 2008; ISO 1400 : 2004 и OHSAS 18001 : 2007. Будући да је Огранак ЕД Лесковац одабран као једна од целина у Привредном друштву у којој ће бити извршена прове-ра ради давања оцене за целокупно ПД, одговорност је била велика. У недељама пред посету сертификатора, представника фирме SGS, вршене су последње интер-не провере, преглед документације, мање исправке у уређењу радног простора. Главни носиоци овог посла, поред чланова пословодства Огранка и власника про-цеса – вођа тимова, свакако су били запослени у Служ-би за квалитет и заштиту Огранка, на челу са Јованом Глигоријевићем. Њихов систематски, сада већ може-мо рећи - вишегодишњи рад, уз озбиљан приступ свих запослених овом послу, и њихов значајан допринос, дао је резултате. На завршном, кратком састанку, на-кон обављене провере, представници сертификаци-оне куће изразили су задовољство утврђеним стањем, не нашавши никакве неусаглашености – ни велике ни мање, са прописаним стандардима квалитета, те је ти-ме у једном значајном делу дат допринос успешном тесту на нивоу целокупног ПД “Југоисток“.

Н. Станковић

Провера интегрисаног система квалитета у Погону Лесковац

С редином марта, пословница Турековац, у склопу Погона Леско-вац, а тиме и потрошачи са овог подручја, добили су нову тра-фостаницу. Нова стубна трафостаница 10/0,4 kV, снаге 250 kVA,

постављена је у насељу које се колоквијално назива “Лебански пут“ на де-лу конзума пословнице који се практично спаја са територијом града Ле-сковца. Како истиче шеф пословнице Турековац, Славчо Димитров, се-дамдесетак домаћинства која ће се напајати електричном енергијом из ове трафостанице, добиће тиме боље услове снабдевања. Трафостаница је добила назив СТС “Доње Синковце 4“. Истовремено је, како је то уоби-чајено код оваквих послова, урађен расплет водова у околини локације нове трафостанице а нешто раније је извршена и делимична реконструк-ција 10 kV далековода на који је повезана ова СТС и који се даље пружа ка Турековцу. Вредност опреме и радова прелази износ од милиона ди-нара.

Оно што ову трафостаницу у техничком погледу чини зани-мљивом, јесте то да је са три стране – из три трафостанице, пове-

30

зана са по једним изводом! У питању су следе-ће трафостанице: КБТС 10/0,4 kV “Доње Си-нковце“, ТС 10/0,4 kV “Кула војна“и ТС 10/0,4

kV “Романијска“.

Пословница Турековац је, иначе, специфична по то-ме што је једина пословница која нема свој пословни простор на самом подручју за које је задужена, већ су радне просторије запослених смештене у оквиру Погона Лесковац. На подручју пословнице се налази двадесетак насељених места са око пет хиљада купаца електричне енергије од чега су око 95% домаћинства. Међу насељима, по броју становника, а самим тим и по потрошњи електричне енергије, највећи су: Горње Стопање, Винарце, Доње Стопање и Турековац.

Н.С.

и “чизма“ и “шубара“грађевинска струка у служби стабилне испОруке електричне енергиЈе

К ада говоримо о одржавању електроенергетских објеката, чешће се мисли само на одржавање, поправку и замену електроопреме, а при томе заборавља на грађевински део ЕЕО у којима је ова опрема

смештена. А без одржавања грађевинског дела објеката – трафостаница, у исправном стању, брзо долази и до угрожености електроопреме а тиме и саме функције испоруке електричне енергије. У том смислу посебно је ва-жно, како пракса у нашим условима показује, заштита од продора воде, било преко кровне конструкције, било изливањем са околног тла, прили-ком великих падавина. Стара изрека да “чизма главу чува, шубара је ква-ри“ за ову прилику не може да важи, јер су за постојаност грађевинског де-ла трафостаница једнако важни и једно и друго.

У Електродистрибуцији Лесковац се већ дужи низ година поклања доста пажње одржавању грађевинског дела трафостаница, као битном услову за исправно функционисање електроенергетског система на овом конзуму. Као и у делу електроопреме и овде је правило да приоритет у одржавању и реконструкцији имају најстарије саграђени објекти, јер је природно да су они у релативно лошијем стању у односу на објекте скоријег датума. Посебан проблем представља то што је у нашој земљи својевремено влада-ла нека врста моде у грађевинарству која је фаворизовала равне кровове, што не одговара претежним климатским условима нашег поднебља а чес-то ни израда није била по прописима за ову врсту кровне конструкције. Проблем равних кровова није мимоишао ни трафостанице, па тако осим старих “кула“ има и новијих трафостаница 10/0,4 kV типа БТС са равним кровом, за које се у пракси, после неколико година показало да захтевају преправку и стављање много сигурнијег, косог крова.

- Правило које треба обавезно поштовати при изради крова, јесте да се вода што краћим путем одведе са њега, ван габарита објекта који се штити, каже Драган Станковић, дипломирани грађевински инжењер у ЕД Лесковац, задужен за одржавање грађевинског дела електроенер-гетских објеката.

Трафостаница 10/0,4 kV у Печењевцу, пре и после грађевинске

реконструкције

брОЈ 32 31

Како истиче Станковић, Електродистрибуција Лесковац је од почетка 2010. године до сада уло-жила око четири милиона динара у реконструк-

цију грађевинског дела трафостаница (све, осим једне, су напонског нивоа 10/0,4 kV) што укључује вредност мате-ријала и радова. Тендер за извођење радова на грађевин-ској реконструкцији трафостаница, спроведен је на та-кав начин да су формиране три географске целине - “пар-тије“, па су, тако, једну целину чиниле следеће трафоста-нице 10/0,4 kV: Белановце, Доње Стопање, Накривањ, Тодоровце, Граница, Гласовик, Лалиновац 1, Гргуровце 2, Несврта, Сејаница, Велика Грабовница и ТС у Улици Димитрија Туцовића у Лесковцу.

Друга целина обухватала је радове на следећим тра-фостаницама: Доње Крајинце 1 и 2, Братмиловце, Доња Локошница 1, Мрштане 1, Номаница, Чука, Средор, Би-стрица, Добро Поље, Разгојна и ТС у Улици Николе Ско-баљића у Лесковцу.

Трећа “партија“ тендера је омогућила да се изврши по-правка трафостаница на подручју Сурдулице и Босиле-града, конкретно ТС у местима: Клисура, Сухи До, Мла-ђинце, Биновце и Радичевци.

Пажљивим избором трафостаница чији грађевински део ће се реконструисати, остварена је знатна уштеда, јер је планом било одобрено пет милиона динара за ове по-слове, а утрошено је четири, каже Станковић и истиче да су директори погона и шефови пословница активно учествовали у одређивању приоритета. На свим поброја-ним трафостаницама (типа “кула“) које су имале раван

кров, постављени су коси кровови од пластифицираног лима, типа TR, дебљине 6 mm, са челичном потконструк-цијом. Друга група послова која је рађена овом прили-ком, односи се на делимично или потпуно малтерисање и бојење објеката трафостаница. Ови послови нису рађе-ни на свим трафостаницама, нити у једнаком обиму код свих, већ се, водећи пре свега рачуна о рационалном тро-шењу пара, ишло за тим да се оне трафостанице које се налазе у средишту насељених места, доведу до пристој-ног естетског изгледа.

Осим трафостаница 10/0,4 kV, средином марта су завр-шени радови на замени кровне конструкције на ТС 35/10 kV “Црна Трава“. Вредност радова и материјала у овом послу износила је око 500 хиљада динара а радове је изво-дило предузеће “Ленос“ из Лесковца. У конкретном слу-чају, ова трафостаница није имала раван кров али је постојећа конструкција имала ту мањкавост да ивица крова није прелазила габарит зграде, већ је завршавала унутар њега, одакле је вода одвођена хоризонталним олуком, да би тек након тога била спуштена у вертикални олук. И сама косина старог крова била је врло блага. Из самог описа тока воде, може се видети колико је ово ре-шење било непрактично, што је доводило до повременог прокишњавања трафостанице, но то је сада прошлост. Из свега се може извући поука да у грађевинарству “мо-дерно“ може имати места, само ако је истовремено и со-лидно.

Н. Станковић

удружење добровољних давалаца крви синдиката ед лесковац наставља своју хуману мисију и у 2011. години

У сарадњи са градском Службом за трансфузију кр-ви, добровољни даваоци крви лесковачке електро-дистрибуције, организовали су 18. марта акцију

прикупљања крви у просторијама Погона Лесковац. Ово-га пута крв су дала 33 добровољна даваоца, а поред радни-ка ЕД Лесковац, у акцију су се укључиле и колеге из ЕД Крагујевац, ЕД Ниш, радници који раде на привременим пословима у ЕД Лесковац и припадници Полицијске уп-раве Лесковац.

Као и у неколико претходних наврата, у Удружењу су се побринули да се акција медијски пропрати, у циљу попу-ларисања ове хумане активности, као и за одговарајуће окрепљење добровољних давалаца крви и дружење након завршетка акције. У акцију се укључило и неколико људи који су први пут дали крв, што довољно говори о успеш-ном раду Удружења. Не сумњамо да ће тако наставити и даље.

Н.С.

32

Јењавају невоље са Вољчинцем

пОстављање иЗмештених мерних места ДрастичнО смањилО кОмерциЈалне губитке у селима Општине житОрађа

ед П

Року

Пље

В ишегодишњим мукама прокупачке Електродист-рибуције са крађом електричне енергије и број-ним киловатима који нестају без трага у селима

општине Житорађа дошао је крај. Измештањем мерних места поред домова сумњивих купаца електричне енер-гије је већ први месец дало резултате, тако да су процен-ти такозваних комерцијалних губитака драстично смањени. Село Вољчинац које се по обиму крађе елек-тричне енергије често поистовећивало са Пуковцем-не-када црном рупом нишке Електродистрибуције, сада се полако уводи у легалне токове потрошње јер је све мање „нерегистрованих“ киловата.

Млади инжењери електротехнике у Служби за релејну заштиту и мерење прокупачке Електродистрибуције Бра-нислав Стојчић и Жикица Јевтић задужени су за систем даљинског очитавања и искључења бројила, као и пра-ћење губитака. Кажу да је Пословница „Житорађа“ има-ла муке са крађом електричне енергије у свим селима које ова пословница покрива, али да је стање са губицима би-ло најгоре у Вољчинцу. Блага казнена политика у случаје-вима где се докаже крађа, како подвлачи Жикица Јевтић,

само иде на руку несавесним купцима. Што је још горе, драстично повећање потрошње после постављања из-мештеног мерног места није, како Јевтић напомиње, ва-лидан доказ на суду да је купац претходно манипулисао са утрошеним киловатима на незаконит начин.

-На два трафо реона у Вољчинцу имамо укупно 262 бројила која су измештена на стубовима у ормарићима, каже Бранислав Стојчић.

-Марта прошле године испоручена електрична енер-гија у ТС “Вољчинац 1” била је 192000 kWh а у ТС “Во-љчинац 2” испоручено је 161000 kWh, објашњава Стојчић. -Дакле, укупно је испоручено 353800 kWh, а фактурисано је 205019 kWh. Нестао је 148781 kWh, што подразумева да су губици у марту износили 42,05 процената, подвлачи Стојчић и додаје да је финансијски губитак тада износио због нефактурисане електричне енергије близу 600000 динара.

Априла месеца прошле године је почело поста-вљање измештених мерних места, те је и однос фактурисане и нефактурисане испоручене елек-

Регистровање утрошених киловата преко измештених мерних места смањило губитке у Вољчинцу

брОЈ 32 33

тричне енергије мештанима Вољчинца постепе-но добијао другачије димензије. Укупно је испо-ручено 226440 kWh, а фактурисано је 149880

kWh. Разлика између ове две вредности износи 76552 kWh, што значи да су комерцијални губици смањени за готово десет посто. Новчани износ нефактурисане елек-тричне енергије због губитака био је око 300000 динара.

Праћењем губитака из месеца у месец прошле године упоредо са постављањем измештених мерних места уста-новили смо да се тренд крађе електричне енергије посте-пено смањује да би у децембру износили 18,81 посто, ис-тиче Стојчић. Тада се и завршило са постављањем из-мештених свих мерних места у овом селу. -Проценат чи-тљивости даљинским путем је тада био већ на неком со-лидном нивоу, око 60 посто, али село није било потпуно читљиво даљинским путем из радне станице, каже Стојчић.

Дуг на крају 2010. године за село Вољчинац је износио око 330000 динара по купцу, што је око 85,8 милиона ди-нара укупног дуга за цело село. Јануара ове године губи-ци су се свели на свега 10,85 посто. Ниво читљивости даљинским путем је повећана на преко преко 92 посто. –Сада дуг целог села тренутно износи преко сто милиона динара, подвлачи Стојчић и додаје да је укупан број ку-паца који дугују 243, каже Стојчић.

Увођење система за даљинско очитавање бројила и мерних група утиче на смањење губитака, како проузро-кованих крађом, тако и губитака у погледу потрошње го-рива и ангажовања људства, наводи Стојчић. -Наравно, систем није исплатив у оним местима где не постоји мо-гућност крађе електричне енергије, као и у местима која нису значајније удаљена, јер само једно измештено мерно место за обично домаћинство кошта око 20000 динара, док мерне групе стају и до 40000 динара, закључује Стојчић.

О.П.М.

Пола века „барјактара енергетике“пОгОн „куршумлиЈа“ прОкупачке електрОДистрибуциЈе ОбележиО ЗначаЈан ЈубилеЈ

Председник Управног одбора ЕПС-а др Аца Марковић изјавио

је на прослави пола века рада Електродистрибуције „Куршумлија“

да ће се залагати за више улагања у развој дистрибутивне мреже.

Морамо помоћи стварању бољих услова живљења у Куршумлији,

каже директор ПД „Југоисток-Ниш“ Драгољуб Здравковић. Куршумлија има велике потенцијале у воденим

ресурсима за изградњу модерних хидроелектрана, подвлачи

директор „Погона „Куршумлија“ Милан Ђурђевић.

З апослени у Погону „Куршумлија“, који се налази на под-ручју Електродистрибуције „Прокупље“, недавно су про-славили 50 година постојања и рада. Обележавању значај-

ног јубилеја присуствовали су председник Управног одбора ЕПС-а, др Аца Марковић, представници дирекција Електропривреде Србије, директори појединих привредних друштава и представ-ници локалне самоуправе са председницом општине Куршум-лија Весном Јаковљевић. Уважене званице из Електропривреде Србије дочекали су директор Привредног друштва „Југоисток- Ниш“ Драгољуб Здравковић са директорима Електродистрибу-ције „Прокупље“ и Погона „Куршумлија“, Иваном Гашићем и Миланом Ђурђевићем. Госте су дочекали и председник Синдика-та ПД „Југоисток – Ниш“ Драган Крстић, који је својевремено ру-ководио Електродистрибуцијом у Куршумилији и дао значајан допринос електрификацији куршумлијске општине, председник Синдиката Електродистрибуције „Прокупље“ Драган Станковић и синдикални повереник за Погон „Куршум-лија“ Југослав Здравковић.

У бази система за даљинско очитавање бројила налазе се 2584 бројила и 25 мерних група. Око 400 бројила, према речима Бранислава Стојчића, се налази на подручју Прокупља, где су два трафореона покривена са системом за даљинско очитавање. Остала бројила се налазе на подручју житорађа.

мерне групе које се могу очитати даљинским путем су постављене како у граду тако и на удаљеним местима као што су војне карауле на административној граници према Косову, каже Стојчић. -Тако се у неколико минута могу очитати све мерне групе док је пре за то било потребно минимум два дана и минимум два радника, а да не говоримо о томе да је било потребно да се пређе најмање 200 километара, подвлачи Стојчић.

Систем даљинског управљања у електродистрибуцији “Прокупље”

34

Честитајући запосленима у Погону „Куршумлија“ пола века рада, председник Управног одбора ЕПС-а др Аца Марковић подвукао је том приликом да су са ових прос-тора поникли врсни инжењери електротехнике и да су дали значајан допринос развоју енергетике на подручју Србије. – Електропривреда Србије има значајну тради-цију у области развоја енергетике захваљујући богатом капиталу у људима са врхунским знањем, истакао је др Марковић и додао да је и даља обавеза запослених у овој области да буду барјактари енергетике.

-Електропривреда Србије последњих година произво-ди 36 милијарди киловат часова струје и овом приликом морам да истакнем да смо још 1998. године на Косову, док су електране биле у нашим рукама, производили 4,8 ми-лијарди киловат часова, а да је тај ниво производње по-стигнут тек десет година касније уз улагања у износу од 700 милиона евра, рекао је др Марковић.- То само пока-зује да је кључ успеха у правим људима са својим знањи-ма и способностима, навео је др Марковић и додао да је ЕПС доказао да и као јавно предузеће може успешно да послује.

-Као чланови УЦТЕ или “Моћне мреже Европе” од пре неколико година, Србија са осам транзитних далековода више не мора да страхује од сигурности снабдевања елек-

тричном енергијом, рекао је др Марковић. – Међутим, сада је велика одговорност на дистрибутивним преду-зећима да обезбеди квалитетну испоруку електричне енергије нашим купцима, што између осталог подразу-мева и мање прекида и скраћење времена прекида снаб-девања електричном енергијом, подвукао је др Марковић и обећао да ће се он у Управном одбору ЕПС-а залагати за више улагања у дистрибутивну мрежу, поготову тамо где има проблема у снабдевању.

Поздрављајући уважене госте и честитајући јубилеј за-посленима у Погону „Куршумлија“ директор Привредног друштва „Југоисток-Ниш“ Драгољуб Здравковић изразио је и захвалност свима који су својим радом допринели развоју електрификације и јачању електроенергетског система на подручју општине Куршумлија, као и купци-ма електричне енергије са овог подручја који упркос замрлој привреди успевају да редовно измирују своје обавезе. – Памтим дане кад се у општини Куршумлији много боље живело, а сада смо, на жалост, сведоци вре-мена у којем је привреда пала и због чега је потребно мно-го више труда да би се одржао електроенергетски систем, рекао је Здравковић и додао да је пред свима ве-лики задатак да се помогне у развоју бољег жи-вота у Куршумлији.

Погон “Куршумлија”- У служби енергетике пола века

брОЈ 32 35

Директор Погона „Куршумлија“ Милан Ђу-рђевић је ову прилику искористио за кратак ос-врт о историји електрификације куршумлијског

краја, као и почецима рада Електродистрибуције у Куршумлији. Прва електрична централа никла је у Куршумлији 1924. године снаге свега 15 киловата. Након готово десет година исти власници су одлучили да по-већају снагу да би имали довољно електричне енергије за млин, вуновлачару и ваљаоницу сукна. Крајем Другог светског рата у Куршумлији је већ било око 850 домаћин-ства и преко хиљаду становника. Оснива се државно предузеће „Копаоник“ које 1946. године гради прву хид-роцентралу у Куршумлији са два агрегата снаге по 200 киловата. Та хидроцентрала је изграђена у рекордном року за 11 месеци.

Интензивнија електрификација Куршумлије, према Ђурђевићевим речима, почиње 1958. године. –Пре тачно 50 година формира се Електродистрибуција у Кушумлији, која послује у саставу Јавног предузећа „Ниш“, рекао је Ђурђевић и додао да се почело и са електрификацијом се-ла са кадровима које су Електродистрибуција и преду-зеће „Копаник“ тада имали и уз финансијску помоћ тада-шњег руководства општине. До 1979. године, како је Ђурђевић нагласио, електрифицирана је половина сеос-ких насеља на подручју општине Куршумлија. У том пе-риоду су изграђене и мале хидроцентрале у Луковској и Куршумлијској бањи, као и у неким селима. Снага тих хидроцентрала је била од десет до 20 киловата и елек-трична енергија произведена у њима се користила за ло-

калне потребе. Електрификација села у општини Куршу-млија окончана је 1986. године.

Ђурђевић је нагласио да општина Куршумлија и данас располаже са богатим воденим ресурсима, што предста-вља значајан потенцијал за изградњу модерних хидрое-лектрана на овом подручју. Данас Погон „Куршумлија“ располаже са 208 трафо станица, 360 километара десет-киловолтних водова и 890 километара нисконапонске мреже. – Имајући у виду изузетно лошу инфраструктуру на подручју општине Куршумлија и објекте о којима се Погон стара, то је исувише обиман посао за мали број за-послених у њему. Зато се захваљујем помоћи коју нам пружа руководство Електродистрибуције „Прокупље“ и Привредно друштво „Југоисток-Ниш“ у материјалу и оп-реми како бисмо могли да обављамо наше радне обавезе, закључио је у свом поздравном говору директор Ђурђевић.

На свечаности обележавања пола века рада Погона „Куршумлија“ приказана је и видео презентација при-вредних и туристичких потенцијала општине Куршу-млија, а уручене су и захвалнице заслужним појединци-ма за допринос у развоју Погона. Директор ПД „Југоисток- Ниш“ Драгољуб Здравковић поклонио је вредне статуе са ликом цара Константина уваженим гостима из ЕПС-а поводом скорашњег обележавања седам векова од доно-шења Миланског едикта.

О.П.М.

у Оквиру Обележавања пОла века раДа пОгОна “куршумлиЈа”

ИЗЛОжБА ФОТОГРАФИЈА хИДРОЕЛЕКТРАНА “ЈУГОИСТОКА”У оквиру пратећих манифестација обележавања 50 година рада и постојања Погона “Куршумлија” отворена је изложба фотографија малих хидроелектрана на подручју ПД “Југоисток-Ниш”. Поставка изложбе налази се у холу Управне зграде Погона, а аутор ових фотографија је Рајко Каришић, професионални фотограф из Београда. Изложбу је свечано отворио директор Привредног друштва “Југоисток” Драгољуб Здравковић уз присуство запослених у Погону “Куршумлија” и бројних званица.

Директор ПД “Југоисток- Ниш” Драгољуб Здравковић на отварању изложбе у Погону “Куршумлија”

36

Врућа дуговања због грејања пластеника

пОслОвница „житОрађе“

В ећ одавно није тајна разлог крађе електричне ене-ргије и лоше наплате фактурисане електричне енергије кад су у питању моравска села. Велики

број киловата одлази на грејање расада у пластеницима, па више није необично да се чује да су електромонтери током зиме на терену својевремено откривали грејаче у самим пластеницима. Тренутно се, према Иванковиће-вим речима, прате губици у осам села на подручју По-словнице „Житорађа“, а четири села су у систему даљин-ског очитавања.

Једна од црних тачака на подручју Пословнице „Жито-рађа“ је до недавно, кад су у питању комерцијални губи-ци, било село Вољчинац. Крајем прошле године село је покривено измештеним мерним местима, те се сада про-блем крађе пребацио у село Јасеница. Највише мука за-посленима у овој пословници задају купци електричне енергије у већини села општине Житорађа који не дозво-љавају очитавање бројила, па ће увођење бројила у сис-тем даљинског очитавања трајно решити овај проблем.

Иначе, Пословница „Житорађе“ одржава 60 трафо ста-ница напонског нивоа 10/ 04 kV, као и једну трафо стани-цу напонског нивоа 35/10 kV која се налази у самом Житорађу. Дужина десеткиловолтних водова које покри-ва пословница, износи око 72 километра, док се старају о нисконапонској мрежи у дужини од око 145 километара.

У Пословници „Житорађа“ запослено је 13 радника, троје је на привремено повременим пословима, а један радник је запослен на одређено време. У обављању рад-них задатака помажу им и три радника из “Електро-космета“. Иванковић посебно истиче да има млад кадар и да има довољно радника за обављање редовних радних обавеза.

О.П.М.

Пословница „Житорађе“ одржава дистрибутивну мрежу у тридесетак

села у општини „Житорађе“, али кад је у питању наплата и борба са

комерцијалним губицима највећу муку муче са мештанима не само у Житорађи

него и са десетак села приде. Шеф Пословнице „Житорађе“ Горан Иванковић

истиче да је око 2200 бројила у систему даљинског очитавања бројила и да је

цело Житорађе покривено измештеним мерним местима. -Укупан дуг купаца

електричне енергије, којих је на подручју Пословнице „Житорађа“ око 6000 само у категорији домаћинства, прелази пола

милијарде динара већ после првог месеца ове године, каже Иванковић. Просечан дуг

по купцу у овој пословници износи близу сто хиљада динара.

Горан Иванковић: Цело Житорађе покривено измештеним мерним местима

37

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

синд

икат

ЗАХТЕВ КООР-а СИНДИКАТА ЕД СРБИЈЕ

ЕлЕКТРОмОНТЕРИмА СТАТуС СлужБЕНИХ лИцА

Крађа електричне енергије учестала појава • Неопходна помоћ државе • Привредним друштвима-третман органа јавне • власти

У редовном обављању основне делатности дистрибу-ције ел. енергије сва Привредна друштва располажу сред-ствима у државној својини у складу са Законом и Одлуком о оснивању Привредних друштава, те се у смислу одред-бе члана 4. Закона о државној управи сматрају имаоцем јавних овлашћења. Такође, одредбама Закона о слобод-ном приступу информацијама од јавног значаја трети-рају се органом јавне власти.

Из наведеног, може се закључити да је заштита држав-не имовине превасходни задатак електродистрибутив-них Привредних друштава, али су нетехнички губици због разних облика крађа електричне енергије огромни, штета државне имовине мери се са више десетина мили-она евра. У заштити државне имовине Привредна друштва Електродистрибуције Србије су остала усамље-на и без адекватне помоћи државних органа, a кривична дела крађе електричне енергије постају све масовнија појава.

У таквим ситуацијама електромонтерима који редовно обављају своје радне задатке на контроли мерних места и обустави испоруке електричне енергије због дуга за ут-рошену електричну енергију прети опасност од наруша-вања јавног реда и мира и покушаја или извршења кри-вичних дела из групе кривичних дела “против државних органа”.

О томе сведоче многобројне кривичне пријаве поднете против лица због извршења кривичних дела ‘’Спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 КЗ’’, ‘’Напад на службено лице у вршењу службене дуж-ности из члана 323 КЗ’’, прекршајне пријаве за прекршај из члана 162. и 163. Закона о енергетици због онемогућа-вања овлашћеним лицима приступ мерним уређајима као и кривичне пријаве за кривична дела: самовласног прикључења објеката, уређаја или инсталација (Став 1) и коришћење електричне енергије без или мимо мерних уређаја (став 2) из члана 159. Закона о енергетици.

Због огромних проблема да Привредна друштва Електродистрибуција Србије заштите државну имовину која им је поверена на коришћење за обављање своје ос-новне делатности, покушавала су да усменим и писме-ним захтевима и на радним састанцима успоставе са-радњу са месно надлежним полицијским управама на конзумним подручјима која покривају. Надлежне Полицијске управе су се оглашавале ненадлежним за тражено поступање и заштиту наших електромонтера на терену уз објашњење да Електродистрибутивна ПД не-мају јавна овлашћења да траже пружање полицијске по-моћи, тако да нису ретки случајеви када су запослени у дистрибутивним Привредним друштвима у обављању делатности задобијали тежу телесну повреду, тако да је

једина могућност подношење кривичних и прекр-шајних пријава.

Због немогућности да Привредна друштва Електродистрибуција Србије сама штите државну имо-вину, овим се као КООР Синдиката ЕД Србије обраћамо захтевом за помоћ у превазилажењу наведених пробле-ма, за успостављање сарадње са месно надлежним Полицијским управама.

Захтевамо да сва Привредна друштва Електродистри-буција Србије третирате као орган јавне власти, односно организације са јавним овлашћењима, тим пре што у остваривању права и пружању услуга поступају и у скла-ду са Законом о општем управном поступку.

у очекивању разумевања

жИВОТИ РАДНИКА уГРОжЕНИ

Очекујући разумевање за нагомилане проблеме и Вашу помоћ, а све ради спречавања уништавања државне имо-вине, извршавања обавеза према држави и оснивачу овог Привредног друштва, предлажемо да Министарство пре-ко својих Полицијских управа :

- третира Привредна друштва као државни орган у спровођењу одлука Привредног друштва, Закона о енер-гетици, Уредбе о условима испоруке електричне енергије и то члана 27. и 28. и редовно пружа заштиту запослени-ма свих Привредних друштава ЕД Србије у обављању службене радње;

- да крађу електричне енергије третира као крађу сваке друге ствари и предузима радње за откривање кривич-них дела и учиниоца таквих кривичних дела;

- да на тражење надлежних државних органа у преткри-вичном поступку прибавља доказе неопходне за даљи поступак против извршиоца кривичних дела, а све у циљу подизања оптужнице и оптужних предлога против извршиоца кривичних дела (проналажење тачне адресе извршиоца кривичних дела, проналажење самог извр-шиоца кривичног дела, откривање саучесника и помага-ча у извршењу кривичних дела и других доказа);

Захтевамо да нови Закон о енергетици који је у проце-дури доношења садржи:

- обавезне одредбе којима се јасно и недвосмилсено радницима електродистрибутивних Привредних дру-штава који раде на терену и на мерним местима купаца ел. енергије дефинише стицање својства службеног лица у смислу оквира који су постављени Законом о државној управи и другим законима којима су дефинисани како овај тако и појмови везани за конкретну кривичноправну и прекршајну заштиту ових лица.

- обавезне одредбе које се односе на активно и јасно де-финисано учешће државних органа у заштити безбедно-сти радника Електродистрибутивних Привредних дру-

38

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

штава који су изложени све масовнијој тортури и физич-ким насртајима на терену.

- обавезне одредбе за санкционисање понашања купа-ца ел. енергије којима се злоупотребљавају правни ин-ститути и тиме нарушава физичка безбедност радника а истовремено омогућава даље криминално понашање са великим материјалним последицама на државну имови-ну.

Захтевамо да се покрене и спроведе иницијатива да се и други закони и подзаконски акти прилагоде циљу кона-чне и ефикасне заштите запослених електромонтера.

Сматрамо да ове захтеве морате да схватите веома озбиљно јер ћемо у противном свим дозвољеним сред-ствима синдикалне борбе заштитити наше запослене и њихово право на безбедан рад.

Председник КООР-а СО ЕД Србије Драган Крстић, ел.инж.

ИЗВРШЕНА АНАлИЗА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДу у ПД ЕД “ЈуГОИСТОК” НИШ

ВЕЋА БЕЗБЕДНОСТ ЗА мАЊИ РИЗИК

На захтев Синдиката директор ПД “Југоисток” Ниш је 2. марта 2011. у Нишу организовао састанак коме су при-суствовали заменик директора ПД, директори и техни-чки директори огранака, лица за безбедност и заштиту на раду огранака, шефови службе за квалитет и заштиту, одбор за безбедност и здравље на раду, лица запослена у Центру за безбедност и заштиту, директор Дирекције за управљање, директор Дирекције за логистику, руководи-лац Центра за квалитет, председник СО ПД “Југоисток” Ниш и председници СО Огранака.

ЗАХТЕВИ

- Захтева се од директора ПД “Југоисток” Ниш да реа-лизује све захтеве Синдиката који се односе на безбед-ност и здравље на раду и о којима је постигнута саглас-ност у складу са белешком бр. 135 од 20.10.2010 године. са састанка дииектора ПД “Југоисток” Ниш, председника СО ПД “Југоисток” Ниш, председника СО Огранака и Центра за безбедност и заштиту дана 20.10.2010 год.

На основу извештаја Одора за безбедност и здравље на раду стање у области безбедности и здравља на раду је незадовољавајуће.

На основу извештаја лица одређена за безбедност и здравље на раду и лица за заштиту животне средине про-изилази да систематизација ПД везана за послове безбед-ности и здравља на раду и послове заштите од пожара није заснована на Закону о безбедности и здрављу на ра-ду и Закону о заштити од пожара, како у огранцима тако и на нивоу ПД.

Измена и допуна Акта о процени ризика врши се без учешћа и обавештења лица одређених за безбедност и здравље на раду иако је Актом о процени ризика пред-виђено ко може да обавља послове везане за ту област. Актом о процени ризика нису обухваћена сва радна мес-та у процесу рада.

У складу са Законом о управљању отпадом често се прекорачује временски оквир за складиштење опасног отпада.

На основу закључака лица одређена за безбедност и здравље на раду и лица за заштиту животне средине про-изилази да ПД стоји на стакленим ногама што се тиче за-конских прописа и да координација између Центра за безбедност и заштиту и службама - лицима за безбедност и здравље на раду и лица за заштиту животне средине у огранцима готово и да не постоји.

ПРОБлЕмИ И ПОТЕШКОЋЕ

1. Лица за безбедност и здравље на раду немају увид у све Уговоре о раду запослених обзиром да запослени чес-то мењају радна места и добијају нове Уговоре о раду који се не достављају лицима за безбедност и заштиту а исти је случај и са ангажовањем трећих лица где Послодавац закључује посебне уговоре за пружање услуга, па постоји велики ризик да сходно Закону о безбедности и здрављу на раду дође до ситуације да послодавац и лица одгова-рају уколико се не спроведу потребне мере и упознавање са свим штетностима, опасностима и ризицима и уколи-ко се не спроведе адекватна обука што је чест случај.

Поводом ове констатације нико од присутних није имао супротан став па је предложено да директор ПД на-ложи Руководиоцу Центра и надлежним службама да поступају у складу са Законом .

КОНСТРуКТИВНИ ПРЕДлОЗИ

а) Потребно је приликом закључивања уговора са тре-ћим лицима уједно закључити и Споразум из домена без-бедности и здравља на раду и Споразум о одређивању лица за кординацију над применом мера безбедности и здравља на раду приликом извођења Уговором дефини-саних радова.

- Као допунска алтернатива предложено је да се и по-ред наведених споразума једним чланом Уговора са тре-ћим лицима дефинишу обавезе истих у примени мера из области безбедности и здравља на раду, ради обезбеђења: здравља запослених, објеката, средстава за рад и трећих лица.

39

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

б) Приликом промене радног места запосленог и изме-не Уговора о раду копију - примерак Уговора о раду дос-тављати лицу одговорном за безбедност и здравље на ра-ду у огранку и Центру за безбедност и заштиту како би се предузеле адекватне мере да се запослени упозна са свим штетностима, опасностима и ризицима на радном месту.

Послови запослених за рад на 35 kV објектима у свим огранцима (осим у огранку ЕД Лесковац и огранку ЕД Ниш за територију града Ниша) нису прецизно дефини-сани тачније нису ни предвиђени, па постоји проблем извршења радних задатака на овом напонском нивоу. Ово представља велики проблем обзиром да послове обављају запослени који нису оспособљени, нити заду-жени адекватном заштитином опремом а обављају по-слове високог ризика па уклико дође до повреде, неиз-бежна је одговорност директора ПД и свих осталих у складу са Законом а посебно Центра за заштиту и безбед-ност чија је основа постојања и управљања у циљу смањења свих ризика.

ОДГОВОРНОСТ И мЕРЕ

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији детаљно регулисати рад на овим пословима, у складу са Законом оспособити запослене који обављају послове у складу са Ризицима тих радних места и запослене опремити адекватном заштитном опремом.

Истакнут је проблем у комуникацији Лица за безбед-ност и заштиту на раду са Центром за заштиту и безбед-ност, када траже упутства и помоћ за поступања у вези са Решењима републичких инспектора. Истичу да од стране Центра не добијају никакве одговоре па постоји велика могућност да се дође у сукоб са Законом.

Такође је истакнут проблем, обзиром да се Решењем републичких инспектора налаже отклањање одређених неправилности по питању заштитних средстава и опре-ме за Огранак, а набавке су централизоване на нивоу ПД, па је просто немогуће реализовати наложене мере, а Центар за безбедност и заштиту по захтеву лица за без-бедност и заштиту не даје никакве одговоре како посту-пати односно реаговати у тим случајевима.

Хитна набавка

Наглашено да се набавка количине заштитних средста-ва врши по нахођењу Центра а огранцима се достављају оне количине које Центар одреди а не које су захтеване од стране огранка. Појединим огранцима, као случај Пирот доставља се оно што је захтевано, а другима не. Директор је дао налог Центру за заштиту и безбедност да сачини детаљан извештај о захтеваним и испорученим количи-нама огранцима средстава и опреме за личну заштиту на раду за 2010. год. и изврши хитна набавка недостајућих и расподела запосленима.

НЕОПХПОДНА СТАлНА ОБуКА И ПАжЊА

Стално усавршавање знања непосредних руководила-ца и запослених из области безбедности и здравља на ра-ду у складу са законским и подзаконским актима, као и обавези на то у складу са Правилником и безбедности и здравља на раду ПД.

Да се обука запослених спроводи у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, дефинисаним планом и програмом обуке ПД.

-Да се обука спроводи у свим следећим случајевима: приликом заснивања радног односа; услед премештаја на друге послове; приликом увођења нове технологије; при-ликом увођења нових средстава за рад; приликом проме-не процеса рада; ако послодавац одреди запосленом да истовремено обавља послове на два или више радних места; ако код послодавца (на основу уговора, споразумa или по било ком другом основу) рад обављају запослени код другог послодавца; услед периодичне провере оспо-собљености запослених који раде на радним местима са повећаним ризиком.

-Да се запослени приликом теоријске и практичне обу-ке упознају са процењеним ризицима на радном месту, мерама за отклањање истих на основу Акта о процени ризика на радном месту и радној околини ПД и упут-ствима за безбедан рад.

-Да се изврши практична провера знања из области безбедности и здравља на раду.

-Да се сачини и води евиденција о извршеној обуци и провери знања на обрасцу 6. Правилника о евиденцијама из области безбедности и здравља на раду.

Председник СО ПД ЕД “Југоисток” Ниш Драган Крстић, ел.инж.

Избори у подружници Кладово

БРАНИСлАВ ТОмИЋ НОВИ ПРЕДСЕДНИК

У синдикалној подружници Кладово огранка Електро-тимок, 25 .01.2011 одржани су ванредни избори за пред-седника подружнице, због подношења оставке досада-шњег председника Саше Сперлића. Кандидати су били Перица Лолић и Бранислав Томић. У првом кругу није-дан од кандидата није имао већину, па се морало ићи у други круг гласања. Гласање је завршено резултатом: Бранислав Томић, електроенергетичар, 21 глас, Перица Лолић, електроенергетичар, 14 гласова.

Гласачки списак у овој подружници има 39 бирача, гла-сало је 36 гласача, шо је 92 % гласачког тела. Од укупног броја употребљених гласачких листић само један је нева-жећи.

Изборна комисија је констатовала да је за синдикалног повереника подружнице Кладово СО Огранака Електро-тимока Зајечар изабран Бранислав Томић. Овај избор је и формално потврдила Скупштина Синдикалне Органи-зације Југоисток Ниш .

Комисија за информисање Кладово Тонка Савић

40

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

Радници ЕД Књажевац традиционалним избором најбољег вина својих радника прославили Светог Трифуна

ВИНО БРАТИСлАВА мИлЕТИЋА ПОБЕДНИК

Дан посвећен Светом Трифуну, заштитнику винограда и виноградара, 14.фебруар, који се у свету прославља и као Дан заљубљених, у књажевачкој Електродистрибуцији обележен је традиционално већ једанаести пут.

Тога дана по, устаљеном обичају, додељене су дипломе најбољима и захвалнице учесницима - произвођачима вина из редова запослених у ЕД Књажевац.

Мирослав Ћирић, утемељивач ове лепе традиције, заљубљеник у квалитетна вина и узгајивач винове лозе који је био и председник Комисије, није имао лак зада-так да изабере и прогласи најбоље вино са плантажа и засада књажевачких електродистрибутера. Пред њим и пред осталим члановима Комисије била је велика дилема – како од изложених добрих вина изабрати најбоље.

Братислав Милетић, који узгаја винову лозу у подножју планине Тупижнице, имао је част да ове године буде проглашен за произвођача најквалитетнијег вина, а са-мим тим и да први крене у традиционално зарезивање винограда које се ритуално обавља управо на Дан Светог Трифуна.

Иначе, поштоваоци овог празника и узгајивачи вина по којима је познат читав књажевачки крај, засадили су винову лозу и у кругу своје фирме, књажевачке Електродистрибуције, па она прави и хлад и представља пријатно послужење свима, од радника до потрошача који послом долазе у ЕД Књажевац у време када гроздови оките чокоте.

Братислав Милетић, овогодишњи победник, реже лозу

И РоЗЕ И ЦРНо НЕ ЗАоСТАЈУ

У категорији розе вина најбоље овог пута је било вино Зорана Соколовића, док је најбоље црно вино произвео колега Иван Стефановић.

Ни остала вина која су овом приликом могла да се пробају нимало не заостају за победничким .

Уз слоган из давних времена In vino veritas, (У вину је истина) очекујемо да и овогодишње вино достојно репрезентује произвођаче и поднебље са кога је потекло на наредним изборима за најбоље вино из подрума радника ЕД Књажевац.

Kомисија за информисање Књажевац Снезана Минциц

Велика шанса за уметничке душе из редова запослених

уКЉучИ СЕ И ТИ… у КлуБ КРЕАТИВА

Основан клуб уметнички надахнутих стваралаца за-послених на нивоу Југоистока

Оснивач Клуба Креатива је Синдикална Организација ПД ЕД Југоисток Ниш. Клуб је основан по угледу на дру-ге институције сличног типа.

Ове године Клуб Креатива биће организатор низа из-ложби ревијалног карактера у Дирекцијама огранака, а обухватиће све области ликовног и примењеног ствара-лаштва. На седници Комисије за информисање и kулту-ру ПД ЕД Југоисток одржаној 28.01.2011 год.у Нишу доне-та је одлука о формирању Организационог Одбора Клуба Креатива који сачињавају по један представник из сваког Огранка ПД ЕД Југоисток Ниш: председник Владимир Стошић, Огранак Лесковац; Огранак Ниш - Виолета Ст. Зиновијев, члан; Огранак Зајечар- Снежана Минчић, члан; Огранак Прокупље - Далибор Грујић, члан; Огранак Врање - Јасмина Крстић, члан и Огранак Пирот - Мирко Јовић, члан.

Већ дуже време постоји изражена жеља и велико инте-ресовање међу запосленима, за одржавање изложбе, где би сви запослени у Привредном друштву који се баве не-чим креативним могли излагати и представити се широј публици.

На раскршћима модерне и постмодерне идеологије си-гурно је да се издиже једна нова вера у естетску, медијску, етичку и укупно смисаону функцију ликовног говора који брани човеково достојанство и право на слободу креативног чина.

Нема сумње да ће по броју заинтересованих изложба бити драгоцен извор информација којa би требало по-тврдити јединствени ток креативних и уметничких идеја што укључује наше свакодневно битисање. Изложба се

41

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

тако намеће и представља се као постмодернистички до-живљај у којем се бришу многе границе, између прошло-сти и садашњости, малих и великих, професионалаца и аматера, а све заједно скупа говори о стварној ослобође-ности креативне свести и идеја, сматрају основачи и идеј-ни творци Клуба.

За све ближе информације и контакте можете се обра-тити члановима Организационог одбора.

ПРАВИлА учЕШЋА

1. Организатор изложбе уметности је Синдикат ПД ЕД Југоистока Ниш преко Клуба Креатива;

2. На изложби могу учествовати сви запослени који се баве неком креативном и визуленом уметношћу;

3. Изложбене категорије су: 1. сликарство (уље,акварел,темпера,пастел...), 2. графика, 3. скулптура (пуна пластика и рељеф), 4. цртеж, 5. фотографија, 6. керамика и стакло, 7. тексил и 8. миxед-медиа (мешани медији)

4. Радови треба да буду опремљени и обавезно потписани, а на полеђини морају имати означен правац постављања.

5. Аутори достављају радове лично својим представницима Огранка Синдиката

6. Председник клуба је одговоран да води рачуна о радовима и информише зaпослене и ширу јавност о изложби путем каталога, плаката и средстава јавног информисања уз претходну писану сагласност председника СО ПД ЕД “Југоисток” Ниш.

Председник клуба Владимир Стошић, ел.тех.

Здравље пре свега

ПРЕВЕНцИЈА мАлИГНИТЕТА жЕНСКИХ РЕПРОДуКТИВНИХ ОРГАНА

редовне контроле – најефикаснији лек- Значај вакцине и благовремене дијагнозе- Свака на време уочена промена често спасава живот- Замке менопаузеНајчешћи малигнитети код жена су рак грлића матери-

це, рак дојки, рак дебелог црева, рак тела материце и рак јајника.

По броју оболелих жена од рака грлића материце на не-славном смо водећем месту у Европи за разлику од Скандинавских земаља у којима је то реткост. Орга-низовањем скрининг – тестова Европа је успела да заус-тави рак грлића материце, а да ли ће се то десити и код нас време ће показати. Пронађена је и вакцина, која се даје женској деци до првог сексуалног односа и у Европи ће убрзо бити део редовне и обавезне вакцинације.

Најважније је да жене знају да редовним контролама код гинеколога могу да се уоче на време промене на гр-лићу материце, да се оне испитују , наравно, да се лечење обавља у стадијуму пре карцинома, јер када откријемо канцер онда је прекасно, жени следе озбиљне операције, зрачење и хемотерапије што у многоме мења квалитет живота и нажалост скраћује животни век.

Скрининг за рано откривање карцинома грлића под-разумева Папаниколау тест, колпоскопију и евентуално биопсију грлића материце. Папа-тест је још увек непри-косновена једноставна метода, која се ради у амбуланти и подразумева узимање бриса који садржи ћелије из цер-виналног канала и са површине грлића (цервикса). Препарат се затим боји посебним методама бојења по Папаниколау и иде на гледање гинекологу или патологу. Њихов задатак је да открију сумњиве промене на ћелија-ма или евентуално присуство малигних ћелија па ће у за-висности од њиховог налаза резултат папа- теста бити I, II, III или IV, при чему је налаз I и II добар, III сумњив а IV налаз малигних ћелија. Налаз папа III тражи додатна ис-питивања, колигоскопију и евентуално биопсију сумњи-вих места на грлићу да би се добила коначна дијагноза патолога.

Папа – тест се ради свим женама, почев од 20-те годи-не, односно три године од првог сексуалног односа па до 65-те године живота. Најчешће оболевају жене од 30-те до 40-те године живота а изнад 65-те године је изузетно редак.

Скрининг се организује на 3 године, редовне контроле се обављају једном годишње а по потреби и процени ги-неколога може да се ради и чешће.

Колпоскопија подразумева гледање грлића материце и промене на грлићу материце под увеличањем апарата – колпоскопа.

Промене на грлићу се посматрају без и са премазива-њем неких хемијских супстанци (сирћетне киселине) за које знамо како се понашају у контакту са нормалним, здравим ткивом а како са „ненормалним“ – премалиг-ним и малигним ткивом, затим тражимо измењене крв-не судове који прате малигне процесе и на крају са сумњи-вих места узимаммо биопсију.

Под биопсијом подразумевамо узимање спливног ис-ечка које се шаље патологу ради добијања коначне дијаг-нозе.

Боље спречити...Из целе ове приче треба извући следећи закључак: ре-

довним посетама гинекологу могу се на време уочити промене на грлићу материце које временом могу да пре-расту у карцином, то су преканцерозне промене које ми градирамо од ЦИН I – III, што није карцином и самим тим се лечи методама, локалном апликацијом лека, ра-дио – таласима, крио – терапијом, ласером, конизацијом и ампутацијом грлића.

Зато свака жена треба редовно да посећује гинеколога. Дугогодишње неконтролисање повећава ризик да нажа-лост само установимо карцином јер нема раних симпто-

42

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

СИ

НД

ИК

АТ

брОЈ 32

ма болести, крварења, болови се јављају у одмаклим ста-дијумима што је за превентиву већ касно. Фактори ризи-ка за настанк овог карцинома поред генетских су и рано ступање у сексуалне односе, велики број партнера, ин-фекције, нарочито вирусне (ХПВ вирус).

За разлику од карцинома грлића кога открива гинеко-лог, рак дојки сама жена може да спречи благовременим налажењем промена на дојкама и наравно јављањем ле-кару – гинекологу, онкологу, хирургу или лекару опште праксе који ће је упутити на додатне анализе.

Самопрегледом дојки једном месечно жена опипа-вањем пазушних јама, доњег дела врата, непосредно из-над кључних кости може да напипа увећане линарне жлезде, а посматрањем дојки у огледалу и пропипавањем разне тврдине, чворове неравнине на кожи, неједнакост, увученост брадавице или исцедак из брадавице.

Брига, не паникаСве ово је разлог да се жене јаве лекару да би се одради-

ле даље анализе и претраге, ЕХО дојки и мамографија и по потреби скенер.

Нарочито сумњиве промене су неравнине, тврдине и чворови који за собом повлаче кожу па је она неравна на-борана или јако црвена, упаљена и задебљана, као и уву-ченост брадавице који не можемо да извучемо а нарочи-то сумњив исцедак из брадавице и налаз и увећаних ли-нарних жлезди. Најчешће промене на дојкама на срећу су бенигне, бол, оток, тврдине у дојци најчешће су запаље-ног порекла а јасно је честа и фиброцистична дисплазија која подразумева посебан генетски условљен тип грађе дојке као и промене на дојкама везане за запаљенске про-блеме везане за дојење. Ипак, налажење било каквих сумњивих промена је довољан разлог да се жена јави ле-кару, одради ЕХО мамографију, по потреби и хирургу, да би се одрадила циљана биопсија и поставила коначна дијагноза патолога. Фактори ризика су дефинитивно ге-нетика (по женској линији и јавља се до 35-те готине жи-вота), хормони, стрес али нема довољно доказа.

Карцином тела материце везује се за менопаузалне же-не, ретко се јавља код младих жена. Први симптом је не-регуларно крварење, које жену доводи до гинеколога и на срећу се углавном благовремено открива. Након ЕХО на-лаза уради се експлоративна киретажа (што је назив за добијање материјала из унутрашњости материце тј. би-посија) на основу које патолог поставља коначну дијагно-зу.

Треба знати да када прође годину дана од последње менструације жена је у менопаузи и свако крварење на-кон тог периода је сумњиво.

Карциниом јајника, на срећу не тако чест, јавља се код младих жена, врло касно даје симптоме, тешко се откри-ва и има јако лошу прогнозу. У новије време се раде ту-морски маркери из крви за овај карцином који нам пома-жу да проценимо ЕХО-м нађене промене и цисте на јај-ницима.

Брига о свом здрављу, редовне лекарске контроле у комбинацији са све бројнијим дијагностичним методама помажу у борби против карцинома, као и у благовреме-ном откривању и спречавању обољења.

Председница Актива жена СО ПД ЕД “Југоисток” Ниш

Љубинка Мрђеновић

Скупштина Спортске секције СП ЕД Књажевац

СлЕДЕ СуСРЕТИ у ЗАЈЕчАРу И ОХРИДу

Спортска секција СП ЕД Књажевац почела је да ради 27.02.2008 године, са 23, а данас већ има 43 члана и пред-ставља прави мали спортски колектив унутар радног ок-ружења.

Чланови Спортске секције су прави заљубљеници спо-рта - аматери којима су лопта, спортска пушка, шаховске фигуре и реквизити за друге спротове, хоби у коме свестрано уживају и друже се.

И након напорних дана, проведених у борби са теш-ким временским условима , настојећи да сви потрошачи имају уредно снабдевање електричном енергијом, што је ове зиме често био случај, ови спортисти аматери радо одлазе у теретану коју су опремили у поткровљу послов-не зграде и баве се спортом стичући форму која им пома-же и да боље обављају радне задатке..

Почетком марта одржана је четврта Скупштина ове секције, под вођством председника Бојана Јеленковића, који је истакнути спортиста и носилац црног појаса.

На овој седници Јеленковић је говорио о плановима које треба реализовати и циљевима које треба достићи, а то су најбољи резултати не предстојећим спортским су-сретима најпре у Зајечару а потом и Охриду .

Чланови Секције учествују на свим спортским такми-чењима у окружењу, па ће се и за предстојеће спортске окршаје у Зајечару и Охриду добро припремити.

Одбор за информисање Електротимок Зајечар погон Књажевац

43

Акт који је променио историју

у сусрет миланскОм еДикту

Г рад Ниш формирао је Савет за припрему прославе 1700 година од доношења Миланског едикта којим је хришћанство признато као званична религија. Прослава јубилеја одржаће се 2013. године у

Нишу, тадашњем римском граду Наисусу где је рођен цар Константин.

Задатак Савета је да координише активности и послове у вези са орга-низовањем ове велике прославе. Обележавањем годишњице Миланског едикта Ниш ће заједно са итилијанским Миланом, британским Јорком и немачким Триром бити културни центар Европе, навео је градоначел-ник Милош Симоновић при формирању овог Савета и истакао да за ту манифестацију очекује подршку Европске уније и европских градова. Ово преставља почетак умрежавања свих Константинових градова у на-мери да заједно учествују у организацији великог хришћанског јубилеја, односно обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта.

Симоновић је подржао и иницијативу нишких привредника да на бр-ду Виник подигне крст висок 80 метара, који би био видљив и ноћу и који би требало да буде највеће обележје ове втсте на Балкану. Подизање крс-та подржали су и преставници Српске православне цркве, све поли-тичке странке и нишки привредници који су потписали декларацију о црквено-народном јединству којом су се “заветовали на јединство и поз-вали све Србе и остале православне хришћане да допринесу изградњи крста Светог цара Константина”.

До прославе 1700 година Миланског едикта храм Светог цара Конста-нтина и царице Јелене биће у потпуности завршен и спремно дочекати овај велики јубилеј.

НЕКА СВАКО ВЕРУЈЕ КАКО МУ СРЦЕ КАЖЕ

О непролазној вредности и трајној актуелности Миланског едикта, акта којим је римски цар Константин признао хришћанство као религију и поручио: “Нека сва-ко верује како му срце каже,” говорило се у Нишу у епар-хијском дому на међународном скупу 25. фебруара ове године, где су учешће узели високи преставници СПЦ, римокатоличке цркве, Савеза јеврејских општина у Србији, исламске заједнице, и преставници страних ам-басада, верски теоретичари, потпреседник Владе Божи-дар Ђелић и челници града домаћина.

- У сусрет великом хришћанском јубилеју и у духовном и културном смислу подсећамо се на хришћанске корене европске културе и цивилизације, али и на потребу духо-вног јединства у Европи и у свету, јер је очигледно да еко-номски и политички интереси нису довољни за изградњу стабилног јединства - рекао је бачки Иринеј.

Свет није створен да буде једноверан, али хришћан-ство није искористило све могућности сарадње и толе-

ранције, а да је човеку потребно стално обнављање вере и љубави поручио је професор др Дарко Танасковић. Ректор Богословије Милутин Тиимотијевић говорио је о покајању и како Нови завет тиме почиње. Надбискуп Станислав Хочевар оценио је да ће са овог скупа отићи апел црквама да читава Европа треба поново да оживи идеале хришћанске културе, верских слобода и међуре-лигијских слобода.

-Давањем значаја Миланском едикту ми се не враћамо у прошлост, нажалост и данас се постављају нека питања која су била актуелна и у време цара Константина као, да ли савремени хришћани имају права на несметано дело-вање. Постоје многе силе које онемогућавају јавни утицај цркве, те се не може говорити о верским слободма у пра-вом смислу -рекао је проф. др Радован Биговић, нагла-шавајући потребу обнове дијалога свих цркава међусоб-но.

М. Шиндић

Мисли светог владике Николаја Жичког

О три предмета не жури да говориш:

Богу-док не утврдиш веру у Њега

туђем греху-док се не сетиш свога, и

сутрашњем дану-док не сване!

44

Константин велики легенда и стварностКњига први пут представљена на светосавском сајму књига ове године у галерији “Србија” у Нишу

К њига о животу и делу Flavijusa Valerijusa Konstantinusa, рођеног 280. године у Наису од оца Konstancija Hlora, римског официра и мај-

ке Јелене. О првом хришћанском цару који је устројио прву хришћанску државу. О војсковођи који на небу виде знак крста – христов монограм са поруком „овим побеђујем”. Касније се овај монограм нашао на штито-вима војника. Едиктом у Милану мења се историја - проглашена је слобода вероисповести. Са мајком цари-цом Јеленом подигао је цркву Васкрсења на голготи, над светим гробом Христовим. Цар је 337. године пре-нет из свог земаљског у боље царство. Бројала се 278. Олимпијада.

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ И АНТИчКИ НИШРимски Наис, данашњи Ниш, који је основан почетком 2. столећа, најпре као римско утврђење а знатно касније, до друге половне 2. столећа, дуго је био пролазна станица у којој су се римске легије одмарале пред полазак у бој са дарданцима, односно био је војнички логор. На самом почетку 3. столећа, Наис је достигао висок степен у свом развоју-привредном и пољопривредном. У том периду Наис постаје значајан војни политичкии економски центар у провинцији Горња мезија. До оваквог наглог развоја града долази због стратешког положаја, путеви који су пролазили повезивали су супротне крајеве овог дела балканског полуострва - Ниш и Софију, Београд и Солун. Бројни археолошки налази дају нам увид у степен развијености града у 3. столећу.

брОЈ 32 45

Мали Ђердап у кањону тимока

хиДрО електрана “сОкОлОвица”

Х идроелектрана “Соколовица” почела је са радом на Дан Републике 29. новембра 1948. године. Из-грађена је као прибранско постројење на 29-том

километру реке Велики Тимок низводно од Зајечара у атару села Градсково на надморској висини од 300 мета-ра. Брана је гравитациона са котом круне на 100 метара надморске висине. Висина бране у односу на најнижу ко-ту темеља износи 18 метара, а у односу на коту терена 17,5 метара, укупне дужине 100 метара.

Пројектована запремина акумулационог језера износи милион и сто хиљада метара кубних. На левом делу бра-не налазе се турбински захвати за три агрегата, а на десном поље темељног испуста и четири прелива.

Низводно од турбинских захвата налази се машинска зграда, а низводно од поља прелива је слапиште. У ма-шинској згради монтирана су три хидроагрегата, један са Францисовом и два са каплановом турбином.

Грађевински радови на електрани су завршени 1948. године и те године пуштен је у рад први хидроагрегат. Други хидроагрегат је пуштен у рад 1951. године а трећи 1953. године. Просечна годишња производња електричне енергије износи око 11 милиона киловатсати а од пу-штања у рад па до данас електрана је произвела око пола милијарди киловатсати електричне енергије.

РеПо

РтаЖ

а

46

Први радови као припрема за градњу будуће хидроелектране кренули су још 1946. године пробијањем деонице трасе пруге од каменолома

до будуће централе. Изграђен је индустријски колосек каменолом-централа у дужини од 300 метара. Ваља ис-таћи да је за потребе централе потопљена тадашња бел-гијска пруга. Заправо, електрана се налази на старом же-лезничком путу Зајечар-Прахово у близини села Чокоњар, те се често чује од тамошњих староседелаца да по Чокоњару зову и хидроелектрану.

Наредне године почело је пројектовање бране, улазне грађевине, доње ваде, машинске зграде и друго. Послови пројектовања су завршени до марта исте године. Већ у том месецу почела је изградња бране. Почело се са 20 ло-пата, 20 пијука и око 18 радника. Радове је изводило пре-дузеће “Крајина” из Зајечара. Одмах су укључене и радне бригаде из околних села као што су Рготина, Вражогрнци, Великог извора, Копривнице, Градскова, Халова и дру-гих места. Наредног месеца креће и изградња 35 кило-волтног далековода Соколовица-Звездан.

У октобру месецу 1947. године крећу радови на испору-ци првог агрегата са Францисовом турбином, који је тада био стациониран у Нишу. Овај агрегат је добијен из не-мачке одштете и богами доста се шетао по Србији, док му није нађено право место. Агрегат је, наиме, био намењен за хидроелектрану “Јелица”, затим после ослобођења за хидроелектрану “Овчар бања”, али због мале снаге и га-барита није уграђен. Планиран је и за хидроелектрану “Света Петка”. Тамо, такође, није одговарао, али овога пута због великих габарита. Зато се на крају уклопио за потребе хидроелектране “Соколовица”.

Преко целе зиме су извођени грађевински и монтажни радови. Те зиме су на Тимоку биле велике воде. Често се радило у леденој води на испумпавању. Марта месеца 1948. године завршавају се радови на грађевинском делу

објеката. Следе електричарски радови и монтирање хидромеханичарске опреме. Уз све проблеме долази још и поплава Великог Тимока. Руше се скеле, загати и друго. Радници скачу у воду и извлаче опрему и скеле. После свих перипетија које су пратиле градњу хидроелектране, крајем новембра се пушта свечано у рад први агрегат са Францисовом турбином, тада највећи објекат електри-фикације у Тимочкој Крајини.

Свечаности је присуствовало близу хиљаду људи. Митинг је отворио Андра Томић, тадашњи шеф механи-зације. У име минстарства енергетике скуп је поздравио инжењер Хрвој. За 20 месеци уграђено је 14 000 кубних метара бетона, 200 000 килограма арматуре и 1 800 куб-них метара грађе. После две и по године пушта се у рад други агрегат. Агрегат је снаге 2 200 кВА са генератором производње “Раде Кончар” Загреб и Каплановом турби-ном производње “Литострој” из Љубљане. Тадашње но-вине су писале да ће овај нови агрегат до краја године произвести чак два милион киловатсати електричне енергије

Опет после две године пуштен је у погон и трећи агре-гат. Овим је завршена изградња хидроелектране “Соколовица” са укупном инсталисаном снагом од 5 205 кВА. Током година хидроелектрана је константно усавр-шавана. Примера ради, током осамдесетих година ради-ле су се реконструкције постојеће опреме, а 1990. године завршени су радови на даљинској команди и аутомат-ском раду другог и трећег агрегата. Након пет година из-ведени су и радови на дислоцирању и постављању нове радио антене, чиме је електрана коначно добила сигурну радио везу са диспечерским центром у Зајечару.

Данас електрана има статус дистрбутивне мини хидро-електране, која је прикључена на 35 kV електрични енер-гетски систем ЕПС-а.

О.П.М.

брОЈ 32 47

енергија из малих бисера

мале хиДрОелектране на пОДручЈу Општине књажевац

С ветски тренд је увођење енергетске ефикасности у националним стратегијама у области енергетике уз коришћење обновљивих извора енергије у

функцији одрживог економског развоја и заштите жи-вотне средине. Уколико Србија жели брже укључивање у светске и европске интеграционе токове неминовно је да прихвати европске стандарде у заштити животне среди-не и повећању енергетске ефикасности. Помаци у обла-сти рационалног управљања енергијом и коришћења об-новљивих извора енергије су још у повоју, али је евидент-но да интересовање за производњу зелене енергије све више расте код појединаца. Права мека за коришћење енергетских потенцијала из водотокова последњих годи-на је Стара планина.

У периоду од 1983.год. до 2006.год.на подручју општи-не Књажевац изграђено је 15 микроелектрана у приват-ном власништву величине од пет до 50 кW, каже шеф Службе за одржавање малих хидроелектрана на под-ручју ПД “Југоисток” Мирослав Ћирић. -Интересовање за ову врсту објеката и производњу електричне енергије појавило се после изражене несташице у јесен 1983.годи-не, подвлачи Ћирић. Заинтересовани појединци оста-

вљали су, како Ћирић каже, утисак ентузијаста који ве-рују да имају исправно опредељење када желе да од снаге воденог тока који се стално обнавља произведу веома ко-рисну и потребну електричну енергију. Комерцијално профитни интерес био је у другом плану.

У ово време, на почетку тог периода мењања свести међу грађанима кад је у питању искоришћење обновљи-вих извора енергије, скоро апсолутни облик својине била је друштвена својина, осим пољопривреде и ситног за-натства. -Тадашња законска регулатива није омогућава-ла обављање овакве делатности и поред иницијатива које су се појављивале у јавности да се она измени, напомиње Ћирић. -Прве измене Закона о електропривреди које овакву могућност допуштају урађене су 1989.године, кас-није мењане и допуњаване али и до садашњег времена остале недоречене, неусклађене и компликоване, при че-му појединци који их тумаче и по њима поступају то чи-не на најнеповољнији начин, подвлачи Ћирић.

Све електране изграђене су, према Ћирићевим речима, по принципу -уради- сам са већ коришћеном фабричком опремом или урађеном у радионици. Францисове турби-не су већ коришћене турбине и вероватно фабричке про-изводње. Банки и Пелтон турбина су радионичке произ-водње. Генератори су асинхрони мотори осим једног син-хроног генератора.

Све електране прикључене су на електродистрибу-тивну мрежу. Као правни основ

коришћене су одредбе у чл. 1. и чл. 29. Закона о електро-привреди које су допуштале да се, поред јавних преду-зећа, производњом електричне енергије могу бавити и друга правна и физичка лица и да енергију могу испору-чивати јавном предузећу, другим потрошачима, непо-средно или преко електроенергетске мреже јавног преду-зећа.

Процедура прикључења (утврђивања енергетских и техничких услова) спроведена је по сличном поступку за прикључење потрошача са посебним условима који имају смисла код електрана ове величине.

Питање цене преузете енергије, односно обрачунских величина и тарифних ставова решено је по сличности са елементима обрачуна за потрошаче са уграђеном разли-ком од 15 посто за Електродистрибуцију. Овакав приступ заснован је на чињеници да је наведени износ близу про-сечне разлике у цени која дистрибутивним предузећима припада и код продаје енергије преузете од Електро-привреде Србије, наводи Ћирић.

О.П.М.

Башта као стил животаСавремени, ужурбани стил живота често нас одведе у свакодневну сиву једноличност. Предлажемо да пасивно поподне проведемо активним и упутимо се у чаробни свет цвећа. Нега биљака испуњава позитивном енергијом и даје неки унутрашњи мир, што данас постићи је просто филозофија живота.

Јединстврни склад баштенских биљака ствара малу оазу у “градској џунгли” или собу под ведрим небом. Управо смо у таквој башти за коју је добио награду, миле Стаменковић, дугогодишњи радник Нишке дистрибуције. мале баште у урбаним насељима је тешко учинити интересантним. много садржаја у ограниченом простору а избећи пренатрпаност, створити приватност а избећи буку, постићи све то је прави успех. -Свако је архитекта у свом врту” каже Стаменковић. Од мајке сам наследио љубав према цвећу и она је имала у селу надомак Ниша најлепшу башту, коју ја и моја супруга и даље одржавамо.

Башту смо преставили у неком од ранијих часописа а сада смо ту да видимо обновљену која је донела нову награду.

У друштву разноврсних трава које се још увек шепуре наступају патуљаста дрвца зимзеленог бора. Тек да не буде досадно. Ту је и мала црква Светог Николе која уноси посебан мир и поштовање.А мале дрвене кућице за птице које цвркућу као да захваљују домаћину за удобност и храну у овим хладним данима, употпуњују атмосферу..

И управо да кренемо са утиском лепоте и склада поздрављајући се са домаћинима истрчала је милица да поздрави деду који обавезно сваког дана доноси мали слаткиш својој мезимици а на наше изненађење успут је и непозната куца чекала на улици у исто време свој колач, који Стаменковић не заборавља. Превелике емоције и љубав унуке и деде у башти као на позорници, шта лепше од тога. Полако смо нестали да не пореметимо склад са констатацијом да “ово” све не може да стане на једној захвалници, али да је колега миле пронашао свој мир то је сигурно- у башти за уживање.

М. Шиндић