JULJULJULJUL 2001200120012001

Beograd, avgusta 2001. godine

S a d r ` a j :

ME\UNARODNO OKRU@EWE......................................................................................... 1

Uvodne napomene .......................................................................................... 1Proizvodwa.................................................................................................... 2Inflacija ....................................................................................................... 4Kretawe kamatnih stopa ............................................................................ 5Promene deviznih kurseva........................................................................ 6

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM ........................................................ 8

Platni bilans............................................................................................8Kurs dinara i devizne rezerve...........................................................11

REALNI SEKTOR I ROBNA TR@I[TA ................................................................... 13

Privredna aktivnost ................................................................................ 15Doma}a tra`wa ........................................................................................... 17Kretawe cena............................................................................................... 19

MONETARNA KRETAWA................................................................................................. 21

Nov~ana masa ............................................................................................... 22Nov~ana masa M3......................................................................................... 23Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije.............................. 23Primarni novac .......................................................................................... 25Neto doma}a aktiva banaka..................................................................... 26Likvidnost banaka .................................................................................... 28Kamatne stope.............................................................................................. 29

Kamatne stope Narodne banke Jugoslavije....................................................... 29Aktivne kamatne stope banaka .......................................................................... 30Pasivne kamatne stope banaka ...........................................................................31

[tedwa stanovni{tva .............................................................................. 32Beogradska berza........................................................................................ 33

TEMA BROJA −−−− ANALIZA REALNOSTI KURSA DINARA U 2001. GODINI..................34

Ekonomski pregled Jul 2001.

1

ME\UNARODNO OKRU@EWE

Uvodne napomene

U drugom tromese~ju 2001. godinenastavqena je tendencija usporavawa privred-nog rasta u svetu. Posebno je karakteristi~noi nepovoqno to {to se sva tri najve}a eko-nomska podru~ja razvijenog sveta (Evropskaunija, SAD i Japan), kao i neka od reprezen-tativnih tr`i{ta u nastajawu (Meksiko, Bra-zil, Singapur), istovremeno nalaze u ne takouobi~ajenom stawu izra`enog usporavawaprivrednog rasta koje prelazi u stagnaciju, pa~ak i u opadawe proizvodwe.

Inflacija u razvijenim zemqama je i poredizvesnog pove}awa godi{we stope rasta i daqeniska, {to se podjednako odnosi na reprezenta-tivne zemqe u razvoju i na zemqe u tranzicijikoje bele`e jednocifrene godi{we stope rastainflacije. Pri tom je do ve}eg usporavawastope inflacije do{lo u tre}em tromese~ju, ukojem je inflacija bila neznatna.

Radi podsticawa privredne aktivnosti,mnoge centralne banke su preduzele mere zasmawewe kamatnih stopa. Za razliku odAmeri~ke centralne banke, koja je ve} petiput ove godine smawila kamatnu stopu name|ubankarske kredite, Evropska centralnabanka je to prvi put uradila u maju ove godinei smawila referentnu kamatnu stopu za 0,25procentnih poena.

I pored toga {to su fundamentalni eko-nomski pokazateqi ukazivali na mogu}nostrasta vrednosti zajedni~ke evropske valute,evra, ona i daqe ne uspeva da stekne stabilno

Ekonomski pregled Jul 2001.

2

poverewe me|unarodnih investitora, tako da jekrajem juna wena vrednost u odnosu naameri~ki dolar za 10% ni`a od wene vred-nosti na po~etku 2001. godine i neizvesno jeda li }e u narednom periodu ja~ati.

Proizvodwa

Tendencija usporavawa privrednog rasta usvetu nastavqena je i u drugom tromese~ju2001. godine. Organizacija za ekonomskusaradwu i razvoj (OECD) smawila je u svomnajnovijem junskom polugodi{wem ekonomskomizve{taju ovogodi{wu o~ekivanu stopuprivrednog rasta zemaqa ~lanica na 2,0% sa3,3% projektovanih u decembru pro{le godine.Stopa rasta bi u 2002. trebalo da se pove}ana 2,8%, {to bi jo{ uvek bilo znatno maweod ostvarenih 4,1% u 2000.

Saradnici londonskog nedeqnika TheEconomist i Economist Intelligence Unit u svo-jim najnovijim prognozama predvi|aju uspo-ravawe ovogodi{weg privrednog rasta u svakojod izabranih 15 razvijenih zemaqa u pore|ewusa prognozama iznetim u prethodnom Ekonom-skom pregledu Narodne banke Jugoslavije: uzemqama evrozone sa 2,9% na 1,9%; u SAD sa2,3% na 1,6%; u Japanu sa 1,6% na � 0,3%;prose~no (ukqu~eno svih 15 zemaqa na baziaritmeti~kog proseka) sa 2,6% na 1,9%.

Posebno je nepovoqno to {to se sva trinajve}a ekonomska podru~ja razvijenog sveta,Evropska unija, SAD i Japan, istovremenonalaze u stawu izra`enog usporavawa privred-nog rasta, stagnacije ili ~ak i opadawa pos-toje}eg nivoa proizvodwe. Osnovni uzrok neza-vidne konjunkturne situacije u SAD je zaosta-jawe potro{we za ostvarenim nivoom proiz-vodwe i, s tim u vezi, nagomilane zalihe; uEvropskoj uniji rigidnost tr`i{ta radne snagei visoko u~e{}e neproduktivnog javnog sektorau dru{tvenom bruto proizvodu (predimenzi-

BDP razvijenih zemaqa (Promene u %)

-1 0 1 2 3 4 5

Zona evra

V. Britanija

[vedska

[vajcarska

[panija

SAD

Nema~ka

Kanada

Japan

Italija

Holandija

Francuska

Danska

Belgija

Austrija

Australija

2001 (prethodna prognoza)2001 (teku}a prognoza)

2002

Ekonomski pregled Jul 2001.

3

onirani nivo tzv. dr`ave blagostawa); u Japanuvisok nivo zadu`enosti korporacija i kon-taminirane aktive banaka, jako izra`en tzv.potro{a~ki pesimizam, kao i zastareo na~inadministrativnog regulisawa ekonomskih ak-tivnosti.

Prose~an rast nov~ane mase (po {iroj de-finiciji) iznosio je u 12 zemaqa evra i osamdrugih najva`nijih razvijenih zemaqa u maju2001, prema maju 2000. godine, 4,1%. U pogleduistrajavawa na restriktivnoj monetarnoj poli-tici i daqe je karakteristi~an Japan. U tojzemqi je, uprkos o~ekivanom padu proizvodwe u2001, zabele`eno, prema najnovijimraspolo`ivim podacima, pove}awe nov~anemase na godi{wem nivou od 2,9%. ^ak su isaradnici londonskog nedeqnika The Econo-mist, poznati po svom opredeqewu u prilogpolitici tzv. zdravog novca na bazi restrik-tivne monetarne politike, mi{qewa da bi upostoje}im uslovima niskih inflatornih pri-tisaka i velikog rizika upadawa u duboku re-cesiju na svetskom nivou bilo neophodno darazvijene zemqe vode ekspanzivniju monetarnupolitiku.

Nepovoqna konjunkturna situacija u razvi-jenim zemqama se u postoje}im uslovima ja~awaprocesa globalizacije vrlo brzo prenosi i nazemqe u razvoju. U tom pogledu su posebnougro`ene zemqe u razvoju ~ije su ekonomije vi-soko zavisne od izvoza u razvijene zemqe, kaoi one zemqe u razvoju koje su ~vr{}e integri-sane u me|unarodne tokove kapitala.

Privrede mnogoqudnih zemaqa u razvoju savelikim unutra{wim tr`i{tem mawe suosetqive na oscilacije konjunkture u razvi-jenim zemqama. Prema posledwimraspolo`ivim prognozama saradnika TheEconomist i Economist Intelligence Unit, Kinai Indija }e i ove godine ostvariti visokestope privrednog rasta, 7,6% i 5,4%, respek-tivno. Ostale zemqe u razvoju }e u 2001, upore|ewu sa prethodnim prognozama, za-

Kretawe nov~ane mase u razvijenim zemqama

(Godi{we promene u %)

-6 -1 4 9 14

Zona evra

V. Britanija

[vedska

[vajcarska

SAD

Kanada

Japan

Danska

Australija

Februar 2001.

Maj 2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

4

bele`iti uglavnom usporavawe rasta nacional-nih privrednih aktivnosti.

Najve}e pogor{awe nacionalnih ekonom-skih prilika o~ekuje Tursku. Predvi|a se da}e u toj zemqi tokom ove godine do}i do opa-dawa doma}eg bruto proizvoda za oko 5% usledniza ekonomsko-finansijskih kriza iz prvepolovine 2001, izazvanih precewenim kursomlire, visokim javnim rashodima, visokom in-flacijom, administrativnim uplitawem uprivredni `ivot, kao i politi~kim skandalimai trzavicama. O~ekuje se veliko usporavawerasta u Rusiji sa 8% u 2000. na oko 3% u2001. usled realne apresijacije rubqe, opadawacena nafte, ote`anih uslova realizacije na-cionalnog izvoza i zastarele tehni~ko-tehno-lo{ke baze ruske privrede.

Inflacija

Prema posledwim prognozama, prose~nastopa rasta potro{a~kih cena u 15 reprezenta-tivnih razvijenih zemaqa iznosi}e u ovojgodini 2,5%, {to je ne{to vi{e od prethodnoprognoziranih 2,1%. I pored izvesnog ubr-zawa, inflacija u razvijenim zemqama je idaqe niska. Najve}e pove}awe predvi|enog po-rasta cena u odnosu na prethodnu prognozubele`i se kod Holandije (sa 3,1% na 4,6%),Nema~ke (sa 1,6% na 2,7%) i SAD (sa 2,6%na 3,2%). U Japanu se nastavqa trend opadawaagregatnog nivoa cena.

I reprezentativne zemqe u razvoju i zemqeu tranziciji bele`e uglavnom relativno niske,jednocifrene godi{we stope inflacije.Predvi|a se da }e u 2001. godini samo trizemqe zabele`iti dvocifrenu inflaciju: Tur-ska (56,6%), Rusija (22,0%) i Venecuela(12,9%).

BDP zemaqa u razvoju i zemaqa u tranziciji

(Promene u %)

-6 -4 -2 0 2 4 6 8 10

Kina

Hongkong Kina

Indija

Indonezija

Malezija

Filipini

Singapur

Ju`na Koreja

Tajvan

Tajland

Venecuela

Turska

Peru

Meksiko

Kolumbija

JAR

Izrael

Egipat

^ile

Brazil

Argentina

Rusija

Poqska

Ma|arska

^e{ka Republika

2001 (prethodna prognoza)

2001 (teku|a prognoza)

2002

Ekonomski pregled Jul 2001.

5

Kretawe kamatnih stopa

Nakon dugog odolevawa pritiscima dasmawi referentnu kamatnu stopu radiotklawawa negativnih efekata usporavawaameri~ke privrede na ekonomski rast u zonievra, Evropska centralna banka je kona~nopopustila i na redovnom sastanku odbora gu-vernera, odr`anom 11. maja 2001. godine,smawila referentnu kamatnu stopu sa 4,75%na 4,5%, tj. za 0,25 procentnih poena.Me|utim, taj potez Evropska centralna bankaje povukla prekasno jer se privredni rast uzoni evra, a naro~ito u Nema~koj kao najja~ojevropskoj ekonomiji, bio ve} poprili~no uspo-rio. Uporedo s tim, inflacija je na godi{wemnivou u zoni evra pove}ana na 2,9% u aprilu,a u maju je dostigla iznos od 3,4%. Inflacijau Nema~koj pove}ana je sa 2,9% u aprilu na3,5% u maju, {to predstavqa najvi{u stopuinflacije u Nema~koj od decembra 1993.godine. U svakoj od 12 zemaqa koje pripadajuzoni evra nivo inflacije je ve}i od 2%godi{we, a to je sredworo~ni inflacioni ciqEvropske centralne banke.

Istovremeno, ameri~ka centralna banka je,na svom redovnom sastanku odr`anom 15. maja2001. godine, po peti put ove godine smawilaza 0,5 procentnih poena kamatnu stopu name|ubankarske kredite (FED funds rate), dabi je 26. juna smawila za jo{ 0,25 procentnihpoena u `eqi da sasvim elimini{e opasnostod ekonomske recesije. FED funds rate, koja jepo~etkom godine iznosila 6,5%, sada je nanivou od 3,75%, {to zna~i da je za {estmeseci od po~etka godine smawena za 2,75 pro-centnih poena. Posledwe smawewe kamatnihstopa u iznosu od 0,25 procentnih poena na-gove{tava oprezniji pristup u vo|ewu mone-tarne politike u drugoj polovini godine zbogmogu}eg ne`eqenog pove}awa inflatornih pri-tisaka. Po{to efekti monetarne politike

Potro{a~ke cene razvijenih zemaqa (Promene u %)

-1 0 1 2 3 4 5

Zona evra

V. Britanija

[vedska

[vajcarska

[panija

SAD

Nema~ka

Kanada

Japan

Italija

Holandija

Francuska

Danska

Belgija

Austrija

Australija

2001 (prethodna prognoza) 2001 (teku}a prognoza)2002

Ekonomski pregled Jul 2001.

6

imaju odlo`eno dejstvo od {est meseci dogodinu dana, ubrzawe privrednog rasta uAmerici o~ekuje se tek u drugoj polovinigodine.

Centralna banka Engleske tako|e ide ukorak sa globalnim usporavawem privrednograsta, tako da je i ona u maju, po tre}i putove godine, smawila referentnu kamatnu stopuza 0,25 procentnih poena i ona sada iznosi5,25%.

Centralna banka Japana nema prostora zasmawewe nominalnih kamatnih stopa budu}i dasu one prakti~no na nuli, ali je zato napra-vila zaokret u vo|ewu monetarne politikekada je objavila da }e monetarna politikabiti ekspanzivnija kako bi se uticalo na po-boq{awe likvidnosti finansijskog sistema.Na kraju, ostaje da se vidi da li }e mere cen-tralne banke imati efekta na o`ivqavaweprivredne aktivnosti u Japanu.

Promene deviznih kurseva

Na{a projekcija kao i mnoge druge projek-cije kretawa kursa evra na deviznom tr`i{tudo kraja juna teku}e godine pokazala se kaopogre{na. Iako su postojali fundamentalniekonomski preduslovi za rast vrednosti za-jedni~ke evropske valute, ona je, zapravo, odpo~etka godine izgubila 11% svoje vrednosti ina dan 1. juna 2001. godine wena vrednost za-bele`ila je {estomese~ni minimum premaameri~kom dolaru − 0,8433 evra za jedan do-lar. Do kraja juna vrednost zajedni~ke evropskevalute neznatno je porasla, na 0,8525 evra zajedan dolar, ali je to jo{ uvek 10% ni`e odwene vrednosti na po~etku godine, a ~itavih28% ni`e od vrednosti koju je evro zabele`ioprilikom uvo|ewa u platni promet 1. januara1999. godine.

Daqi pad vrednosti evra posledica je presvega nepoverewa me|unarodnih investitora u

Potro{a~ke cene zemaqa u razvoju i zemaqa u tranziciji

(Promene u %)

22.0

56.654.9

20.8

-5.0 0.0 5.0 10.0 15.0 20.0

Kina

Hongkong Kina

Indija

Indonezija

Malezija

Filipini

Singapur

Ju`na Koreja

Tajvan

Tajland

Venecuela

Turska

Peru

Meksiko

Kolumbija

JAR

Izrael

Egipat

^ile

Brazil

Argentina

Rusija

Poqska

Ma|arska

^e{ka Republika

2000.

2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

7

stabilnost zajedni~ke evropske valute, kao io~ekivawa da }e se ameri~ka privreda brzooporaviti. Takva o~ekivawa vr{e sna`an uti-caj na investitore da svoj kapital ulo`e uameri~ke hartije od vrednosti u `eqi za ost-varewem ve}e zarade.

Ni kamatne stope u Americi, koje su sadani`e nego u zoni evra, nisu me|unarodnim in-vestitorima dovoqan razlog da se preusmere nakupovinu evra. U ovom trenutku nije zahvalnoupu{tati se u prognoze kretawa kursa evra uodnosu na dolar, ali mo`emo re}i samo tolikoda pad vrednosti evra uti~e na porast uvoznihcena i stvara nove inflatorne pritiske.

Ekonomski pregled Jul 2001.

8

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

U prvom delu godine rezultati u eksternomsektoru, kada je re~ o izvozu, lo{iji su u od-nosu na o~ekivane, ali je ostvaren visok rastdeviznih rezervi zemqe. Izvoz je bio ispodprojektovanog, prvenstveno usled strukturnihproblema doma}e privrede, niske produktiv-nosti, koja uslovqava i slabu konkurentnostna{ih proizvoda na svetskom tr`i{tu, amawim delom usled globalnog usporavawa svet-skog privrednog rasta i spoqne trgovine.

Platni bilans

Deficit teku}eg ra~una platnog bilansaJugoslavije u prvom polugo|u, prema prelimi-narnim podacima, iznosio je 456 miliona do-lara, {to je za 28 miliona dolara mawe nego uistom periodu prethodne godine i u okviru jeprojekcije za 2001. godinu. Raste udeo izvoza iuvoza u dru{tvenom proizvodu, u znatnoj merikao rezultat stagnirawa doma}e proizvodwe,tako da se taj rast ne bi mogao oceniti kaopozitivan. Pove}awe vrednosti spoqnotrgovin-ske razmene duguje se uglavnom liberalizacijire`ima spoqne trgovine i kursa dinara, ali ipovoqnijem me|unarodnom tretmanu zemqe(ukidawe sankcija, ukqu~ivawe zemqe ume|unarodne institucije i tokove, davawepreferencijalnog tretmana pri izvozu na{erobe, pomo} u robi i novcu itd.). Odlukomizvr{nog odbora MMF-a SR Jugoslaviji jeodobren 11. juna ove godine stand-by kredit do31. marta 2002. godine u iznosu od 200miliona specijalnih prava vu~ewa (oko 249miliona dolara), kao podr{ka ekonomskom

Robna razmena (U milionima SAD dolara)

-1200-1000-800-600-400-200

0200400600800

100012001400

I II III IV I II III IV I II-1200-1000-800-600-400-2000200400600800100012001400

1999. 2000. 2001.

Uvoz

Izvoz

Saldo robne razmene

Ekonomski pregled Jul 2001.

9

programu Vlade. Tom odlukom je omogu}eno daJugoslavija mo`e odmah da povu~e 50 milionaspecijalnih prava vu~ewa (62 miliona dolara).

Robni deficit za prvih {est meseci (1.308miliona dolara) pove}an je za 154 miliona do-lara (13,3%), ali to pove}awe je mawe (32miliona dolara) ako se uzme u obzir da sudonacije u robi porasle za 111 miliona dolara.Ukupna vrednost spoqnotrgovinske razmenepove}ana je sa 2.838 miliona dolara na 3.048miliona dolara ili za 7,3%.

Izvoz je porastao sa 842 na 869 milionadolara ili 3,2%. Tokom prvog tromese~janominalni izvoz je bio ve}i nego u posledwimmesecima 2000. godine, {to je netipi~no se-zonsko pona{awe i rezultat je realizovawaranije ugovorenog izvoza. Tokom narednihmeseci, sa izuzetkom niske aprilske stope ra-sta, do{lo je do smawewa vrednosti izvezenerobe u odnosu na iste mesece prethodne godine,tako da je izvoz u drugom tromese~ju smawen zadesetinu u odnosu na isto tromese~je prethodnegodine. Me|utim, vrednost izvoza bi bila ve}ada nije do{lo do pada na{ih izvoznih cena.Usled pove}awa vrednosti ameri~kog dolara uodnosu na druge valute, prema podacimaSaveznog zavoda za statistiku, u prvom po-lugo|u jedini~na dolarska vrednost izvozasmawena je za 6,2%. Posmatrano po delat-nostima Klasifikacije delatnosti, najve}i pad,sa preko 3/4, odnosi se na dve graneprera|iva~ke industrije (proizvodwu osnovnihmetala i ostalih saobra}ajnih sredstava, gde jeizostao izvoz na doradu, tj. izostalo je slawena remont, koje je bilo visoko tokom marta iaprila). Zbog poboq{awa uslova poslovawa saEU, do{lo je do preorijentacije razmene:pove}ano je u~e{}e razmene sa ovim regionom,a smawen udeo tr`i{ta biv{ih jugoslovenskihrepublika.

Uvoz je u prvom polugo|u pove}an sa 1.996na 2.177 miliona dolara ili 9,1%, ukqu~uju}ipomo} u robi od 122 miliona dolara. U struk-

Spoqna trgovina Jugoslavije(U milionima SAD dolara)

2001.Jan. Feb. Mart April Maj Jun

Izvoz 131 128 188 138 117 138

Uvoz -360 -345 -366 -285 -343 -259

Saldo -229 -217 -178 -147 -226 -121

Ekonomski pregled Jul 2001.

10

turi uvoza u prvom delu godine preovla|uju en-ergenti, ve}inom iz isto~ne Evrope, dok jeudeo uvoza iz EU smawen. U posmatranomperiodu najvi{e je uvezeno nafte (154miliona), gasa (104 miliona) i elektri~ne en-ergije (68 miliona dolara). Pove}ava sekoli~inski udeo sirove nafte, ali se ne{tomawe pove}avaju devizna pla}awa usledsmawewa prose~ne cene uvezenih energenata. Uuvozu po nameni sa jedinstvene carinske is-prave zabele`ene su strukturne promene:nastavqen je trend poboq{awa strukturezapo~et u martu ove godine (u smislu rastaudela repromaterijala i opreme na ra~un{iroke potro{we). Me|utim, procewuje se daje promena strukture delom rezultat manipuli-sawa kod klasifikovawa robe radi izbegavawapla}awa vi{ih carinskih stopa.

Novi Carinski zakon i Zakon o carinskojtarifi stupili su na snagu 1. juna ove godine.Umesto uvozne kvote, carina postaje osnovniinstrument za{tite. Od 1. juna gotovo sav uvozu SR Jugoslaviju je slobodan. Re`im dozvoleprimewuje se samo za oru`je, opojne droge ineke proizvode crne metalurgije (gvo`|e i~elik). Novi set spoqnotrgovinskih propisasmawio je carinske stope generalno, ali }etro{kovi uvoza biti neznatno pove}ani zbogpromewenog na~ina obra~una pla}awa da`bina.

Nerobni neto saldo je pozitivan i bele`irast od 272 miliona dolara. Pri tome je poosnovu usluga zabele`en porast za 68 miliona,a najve}i rast deviznog priliva registrovan jepo osnovu bespovratnih transfera (228miliona dolara), od ~ega je porast neto otkupadeviza po mewa~kim poslovima iznosio ~ak 470miliona dolara, dok je saldo doznaka i efek-tive na deviznim ra~unima gra|ana neutralan(nasuprot neto prihodu od 122 miliona upro{loj godini).

Ekonomski pregled Jul 2001.

11

Kurs dinara i devizne rezerve

U prvoj polovini 2001. godine vo|ena jepolitika rukovo|eno fleksibilnog kursa di-nara. To zna~i da je formirawe kursa dinarabilo u osnovi slobodno, ali uz mogu}nost daNarodna banka Jugoslavije interveni{e natr`i{tu s ciqem suzbijawa nepo`eqnih valut-nih fluktuacija. Istovremeno je u~vr{}enapraksa jedinstvenog kursa dinara, prisutna odsredine oktobra pro{le godine.

Uprkos izra`enoj bojazni protivnikafleksibilnosti kursa da bi slobodno formi-rawe kursa dinara moglo da prouzrokuje velikeoscilacije me|unarodne vrednosti nacionalnevalute � to se do sada nije dogodilo. Odnosvrednosti izme|u nema~ke marke, odnosno evrai dinara kretao se tokom prve polovine ovegodine u uskim granicama. Na dan 30. junavrednost marke je, po sredwem kursu, bila30,3542 dinara, {to je za svega 1,18% vi{enego krajem 2000. godine. Istovremeno, dinar-ska vrednost ameri~kog dolara porasla je za11,08% u odnosu na kraj 2000. godine, dok jenominalni efektivni kurs dinara bio ni`i za5,1%. Znatno ve}i porast vrednosti dolaraprema dinaru u pore|ewu sa rastom dinarskevrednosti nema~ke marke posledica jepove}awa vrednosti ameri~ke valute premanema~koj valuti na me|unarodnim deviznimtr`i{tima i po{tovawa principa pravilnoukr{tenog kursa dinara.

U junu je u odnosu na maj do{lo do apresi-jacije realnog efektivnog kursa dinara za3,2%, jer je smawewe nominalnog efektivnogkursa nacionalne valute bilo znatno mawe odporasta doma}ih cena u pore|ewu sa inostra-nim. Posmatrano u odnosu na kraj prethodnegodine, realni efektivni kurs dinara bio jekrajem juna apresiran za 15,3%. Me|utim, pos-matrano dugoro~no, realni efektivni kurs di-

Realni efektivni kurs dinara* (12. 94 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

12/98. 2 4 6 8 10 12 2 4 6 8 10 12 2 4 6

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

1999. 2000. 2001.

* Porast indeksa pokazateq je apresijacije¸ a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti dinara.

Nominalni kurs dinara* (kraj decembra 2000. =100)

88

90

92

94

96

98

100

102

104

12/200

0. 1 2 3 4 5 6

2001.

88

90

92

94

96

98

100

102

104

Nominalni efektivni kurs

Vrednost dinara u nema~kim markama

Vrednost dinara u SAD¸ dolarima

*Opadawe indeksa indikator je smawewa vrednosti dinara¸ a porast indeksa pove}awe vrednosti dinara.

Ekonomski pregled Jul 2001.

12

nara je izrazito depresiran; u pore|ewu sakrajem 1994. godine, realni junski kurs dinarateku}e godine ni`i je za ~ak 48,1%.

Realna apresijacija dinara u 2001. godininije se nepovoqno odrazila na nivo deviznihrezervi zemqe. U periodu od kraja 2000. dokraja juna teku}e godine, te rezerve su sepove}ale sa 890 miliona dolara na 1.249miliona dolara (40,3%). Rezerve kojima rukujeNarodna banka Jugoslavije pove}ane su sa 524miliona dolara na 879 miliona dolara(67,7%), a rezerve poslovnih banaka sa 366miliona dolara na 371 milion dolara (1,4%).Najzna~ajniji izvor pove}awa deviznih rezervikod Narodne banke Jugoslavije bio je netopriliv inostranih sredstava od 466 milionadolara po osnovu mewa~kih poslova. S drugestrane, prodaja deviza Narodne banke Jugo-slavije na deviznom tr`i{tu iznosila je 371milion dolara.

Stawe deviznih rezervi kod NBJ(Po kvartalima¸ u milionima SAD dolara)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

I II III IV I II III IV I II1999. 2000. 2001.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

Ekonomski pregled Jul 2001.

13

REALNI SEKTOR I ROBNA TR@I[TA

Realni sektor privre|ivawa i tr`i{terobe i usluga su u prvoj polovini ove godine,a posebno u drugom tromese~ju, funkcionisaliu delimi~no izmewenim privredno-sistemskimuslovima, orijentisanim u pravcu tr`i{nogmodela privre|ivawa i ve}e otvorenosti premasvetu. Me|utim, cene}i prema rezultatima ost-varenim u drugom tromese~ju, nije do{lo dove}eg zaokreta u privrednoj aktivnosti, {toukazuje da je na{a privreda bila u dubokojkrizi i da je potrebno du`e vreme da bizapo~eo proces wenog o`ivqavawa.

Karakteristi~no je to da i u drugom tro-mese~ju, sa finansijskog aspekta, posebno nepo-voqno deluje nedostatak obrtnih sredstava uprivredi, neophodnih za o`ivqavawe privredneaktivnosti. Pored toga, jo{ uvek su visoke ka-matne stope na kredite za obrtna sredstva, anaro~ito kad je re~ o kreditima za dugoro~neinvesticije u fiksne fondove. Privreda zbogtoga i daqe koristi alternativne mogu}nostifinansirawa, {to samo delimi~no ubla`avapitawe finansirawa obrtnih sredstava. Istotako, redovne i posebne obavezne multilater-alne kompenzacije su delom ubla`ile navedeniproblem.

Izvozna ponuda je u drugom tromese~ju ovegodine bila niska i nedovoqna sa stanovi{tao`ivqavawa ukupne privrede i daqeg ja~awadeviznih rezervi, mada je u junu, premaprethodnim podacima Saveznog zavoda za sta-tistiku (SZS), izvoz donekle porastao u od-nosu na ranije mesece.

Donet je niz privredno-sistemskih zakona iprate}ih propisa koji su u skladu sa pro-

Ekonomski pregled Jul 2001.

14

pisima u razvijenim tr`i{nim privredama.Reformisan je fiskalni sektor u tom smislu{to je fiskalni teret disperziran na {iruekonomsko-fiskalnu bazu, uz, po pravilu, rela-tivno ni`e stope oporezivawa.

Posebno zna~ajne promene na celokupanrealni i finansijski sektor privre|ivawaima}e usvojeni Zakon o privatizacijidru{tvenog kapitala, kojim je predvi|enaobavezna i oro~ena privatizacija dominantnogdela dru{tvene i dr`avne svojine.

Na realni sektor i sva robna i finan-sijska tr`i{ta direktan uticaj ima}e zapo~etareforma jugoslovenskog bankarskog sistema,koja ima za ciq: ja~awe poslovnog bankarstva;eliminisawe kontaminirane aktive; ja~awekonkurencije u bankarskom sektoru, kao ija~awe finansijske discipline u finansijskomsistemu u celini. Pri tom je jasno da bezuspe{nog zavr{etka restrukturirawa banakane}e biti mogu}e strukturno prilago|avawe,niti o`ivqavawe industrije i privrede u ce-lini.

Program za regulisawe unutra{wih dugova,koji je donela Vlada Republike Srbije u dru-gom tromese~ju ove godine, ima za ciq dastvori uslove za: regularno funkcionisaweprivrede; ja~awe novih investicija; privla~ewestranih ulagawa; efikasnije restrukturirawepreduze}a i sprovo|ewe procesa privatizacije,kao i za restrukturirawe finansijskog sektorai ja~awe finansijske discipline. Sprovo|ewetog programa zapo~eto je u drugom tromese~juove godine i bi}e nastavqeno u tre}em tro-mese~ju.

Sa stanovi{ta finalne tra`we, po~etnipozitivni impulsi dolaze u izvesnoj meri poosnovu potro{a~kih kredita, koje su u drugomtromese~ju ove godine davale poslovne banke,kao i jedan broj proizvodnih i trgova~kihfirmi.

Ekonomski pregled Jul 2001.

15

Sredstva od humanitarne pomo}i uti~u de-limi~no na odnose doma}e ponude i tra`we,ali ta sredstva, po pravilu, ne mogu doprinetitrajnijem o`ivqavawu unutra{we privredneaktivnosti. Zbog toga su za ubrzawe privrednograzvoja i izvla~ewe iz dosada{we ekonomsko--socijalne krize, pored sredstava od privati-zacije i drugih doma}ih sredstava, potrebne istrane direktne investicije i drugi obliciinoulagawa.

Privredna aktivnost

U drugom tromese~ju i celom prvom po-lugo|u 2001. godine, proces o`ivqavawa proiz-vodwe i ukupne ekonomske aktivnosti bio jeusporen, {to je posledica nasle|enih brojnihkrupnih problema, ukqu~uju}i pokidane proiz-vodne i spoqnotrgovinske veze; naraslihposlovnih gubitaka i nere{enih velikih unu-tra{wih dugova; nedostatka trajnih obrtnihsredstava; nedovoqnog izvoza i ranijeg gubitkabrojnih me|unarodnih tr`i{ta u periodu sank-cija i ekonomsko-politi~ke izolacije;nasle|enih dispariteta cena, koji se sadanu`no otklawaju; zatim ranijeg odliva najpro-duktivnije radne snage i niza drugih faktora.

Ukupna zaposlenost je u drugom tromese~juove godine zabele`ila pad u odnosu na prvotromese~je, a nezaposlenost porast.

Industrijska proizvodwa je u prvih {estmeseci ove godine, u odnosu na isti period2000. godine, opala za 2,4%. Istovremeno je,prema desezoniranim podacima SZS, wenteku}i rast od decembra pro{le do kraja junaove godine iznosio 17,5%, {to je rezultatniske statisti~ke osnove u decembru pro{legodine. Posmatrano po tromese~jima, na bazidesezoniranih podataka, industrijska proiz-vodwa je u prvom tromese~ju pove}ana za 14,4%u odnosu na posledwe tromese~je 2000. godine,{to je posledica vrlo niske statisti~ke osno-

Industrijska proizvodwa u SRJ (Mese~ne stope rasta prema prethodnom

mesecu u %)

-45-40-35-30-25-20-15-10-505

10152025303540

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5

-45-40-35-30-25-20-15-10-50510152025303540

1999. 2000. 2001.

Desezonirani podaci

Originalni podaci

Ekonomski pregled Jul 2001.

16

vice u tom periodu. U drugom tromese~ju ovegodine, proizvodwa je pove}ana u odnosu naprvo za 4,5%, posmatrano na bazi desezonira-nih podataka.

Kori{}ewe kapaciteta u industriji (osimenergetike) i daqe je nisko, s obzirom da uproseku ne prelazi jednu tre}inu instalisanihkapaciteta.

Strukturno posmatrano, u prvih {estmeseci ove godine u odnosu na isti period2000. godine, ostvaren je rast proizvodwe u:proizvodwi tekstila i tekstilnih proizvoda,proizvodwi celuloze i papira, proizvodwi de-rivata nafte, proizvodwi hemijskih proizvodai vlakana, proizvodwi proizvoda od ko`e, gumei plastike, proizvodwi osnovnih metala iproizvodwi name{taja i sli~nih proizvoda. Usvim ostalim granama industrije u navedenomperiodu evidentiran je pad obima proizvodwe.

Poqoprivredna proizvodwa je u ovojgodini, i pored poplava, znatno boqa u odnosuna prethodnu godinu. O~ekuje se znatan rodp{enice, kao i porast proizvodwe kukuruza idrugih ratarskih kultura. Isto tako, o~ekujese postepeno poboq{awe sto~arske proizvodwe,koja je u pro{loj godini bila u opadawu zbognedostatka sto~ne hrane i drugih nere{enihproblema u sto~arstvu. S obzirom da seo~ekuju tr`i{ni vi{kovi poqoprivrednihproizvoda, ima uslova da poraste izvoz agro-industrijskih proizvoda u narednim mesecimaove godine, a pre svega izvoz p{enice,jagodi~astog vo}a, prera|evina prehrambene in-dustrije i dr.

U drugom tromese~ju 2001. godine,gra|evinska aktivnost je sezonski pove}ana uodnosu na prvo, ali je ~ak za oko 15% ni`anego u drugom tromese~ju 2000. godine.

Gra|evinska aktivnost je u proteklomperiodu ove godine bila znatno ni`a u odnosuna isti period 2000. godine. Prema podacimaSZS, obim gra|evinske aktivnosti, mereno

Kori{}ewe kapaciteta u industriji u 1998. i 2000. godini u %

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Industrija

Energetika

Metalurgija

Nemet. i gra|.mat.

Prer. met. ielektroind.

Proiz. hem.pr. i papira

Preradadrveta

Proiz. tekst.¸ko`e i gume

Proiz. preh.pr. i duvana

Ostalaindustrija

%

1998. 2000.

Ekonomski pregled Jul 2001.

17

efektivnim ~asovima rada, u prvih pet meseciove godine bio je ~ak za 10% ni`i u odnosuna isti period prethodne godine.

Realni obim prometa robe u trgovini namalo je u proteklom periodu ove godine u po-rastu. Prema podacima zvani~ne statistike,realni obim prometa je u prvih pet meseci ovegodine bio za 7% ve}i nego u istom periodu2000. godine, dok je obim prometa u trgovinina veliko u tom periodu opao za 6%. Zaliherobe u trgovini su u prvih pet meseci nomi-nalno bile za oko 77% ve}e nego u istomperiodu 2000. godine, {to ukazuje na wihovrealni pad.

Obim prometa robe u trgovini na malo je udrugom tromese~ju ove godine znatno ve}i negou prvom, kao i u odnosu na drugo tromese~jeprethodne godine, {to je u neposrednoj vezi saporastom ukupnih primawa i izdavawa sta-novni{tva.

Obim saobra}ajne aktivnosti je u drumskom,cevovodnom i po{tanskom saobra}aju u prva~etiri meseca ove godine u porastu, dok je upomorskom saobra}aju u padu.

Doma}a tra`wa

Bruto prihodi javnog sektora su u prvojpolovini 2001. godine nominalno osetnopove}ani u odnosu na isti period prethodnegodine, {to je, izme|u ostalog, rezultatfiskalne reforme i izmene poreskog sistema uRepublici Srbiji, kao i efikasnije naplateporeza, ukqu~uju}i znatno boqu naplatu porezana akciznu robu. Budu}i da je novi fiskalnisistem zasnovan na {iroj fiskalnoj bazi u od-nosu na raniji period, to je dalo boqe rezul-tate u pogledu efikasnosti naplate poreza.

U drugom tromese~ju su bruto prihodi jav-nog sektora, ukqu~uju}i prihode socijalnogosigurawa, iznosili 68,8 milijardi dinara ilinominalno za 27,4% vi{e nego u prvom tro-

Kretawe bruto napla}enih javnih prihoda

(Stope rasta realno u %)

-80.0-60.0-40.0-20.0

0.020.040.060.080.0

100.0120.0140.0

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5

1999. 2000. 2001.

-60.0-40.0-20.00.020.040.060.080.0100.0120.0140.0

Bruto napla}eni prihodiPrihodi javnog sektoraPrihodi socijalnog osigurawa

%

Ekonomski pregled Jul 2001.

18

mese~ju ove godine, {to predstavqa realnirast od 11,7%.

Bruto prihodi javnog sektora, ukqu~uju}iprihode socijalnog osigurawa, u prvoj poloviniove godine iznosili su oko 122,8 milijardidinara ili 131,2 % vi{e nego u istom perioduprotekle godine. U okviru bruto prihoda,javni prihodi su iznosili 78,9 milijardi di-nara ili 132,2 % vi{e nego u istom periodu2000. godine, a prihodi socijalnog osigurawa8,2 milijarde dinara ili 129,5% vi{e. Posma-trano u realnom izrazu, bruto prihodi su ve}iza oko 6,6%, javni prihodi za 7,1%, a prihodisocijalnog osigurawa za 5,9%. Karakte-risti~no je da je u prvoj polovini ove godineporez na promet bio trostruko ve}i, dok jeporez na imovinu pove}an ~etiri puta, a ak-cize gotovo pet puta u odnosu na isti period2000. godine.

Prelazak na princip bruto plata je u iz-vesnoj meri doprineo delimi~nom rastere}ewuprivrede, s obzirom da su ukupna optere}ewaplata porezima i doprinosima sada znatnomawa u odnosu na raniju stopu ukupnog pore-skog optere}ewa plata.

Prema podacima Narodne banke Jugo-slavije�Zavoda za obra~un i pla}awa, masaneto plata zaposlenih je u prvih pet meseciove godine iznosila oko 41,1 milijardu dinarai bila je nominalno za 129,8% ve}a nego u is-tom periodu 2000. godine, uz realan rast od6,4%.

Pozitivno je to {to su plate u privredirasle br`e nego u neprivrednim delatnostimai bankama, usled prelaska na tzv. platnerazrede u javnim preduze}ima u prvom polugo|u2001. godine.

Prose~na neto plata po zaposlenom rad-niku je, prema podacima SZS, u maju iznosila4.715 dinara i bila je nominalno ve}a za 9,2%nego u decembru 2000. godine. U odnosu na maj2000. godine, prose~na plata po radniku jenominalno pove}ana za 115,7%, uz realan pad

Kretawe neto zarada (Stope rasta realno u %)

-40.0

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

1 4 7 1 1 4 7 1 1 4

1999. 2000, 2001.

-40.0

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

Neto zarade Prose~ne mese~ne plate

%

Kretawe zaposlenosti(U hiqadama)

2,190

2,200

2,210

2,220

2,230

2,240

2,250

2,260

2,270

2,280

2,2907 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5

1,620

1,640

1,660

1,680

1,700

1,720

1,740

1,760

1,780

1,800

Ukupno

Dru{tvenisektor

1999. 2000. 2001.

Ukupna primawa i izdavawa stanovni{tva(Stope rasta - nominalno u %)

-40.0

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 51999. 2000. 2001.

-40.0

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0Ukupna primawa

Ukupna izdavawa

%

Ekonomski pregled Jul 2001.

19

od 2,1%. Zbog rasta tro{kova `ivota, posebnou drugom tromese~ju ove godine, plate pozaposlenom su realno opale, i to: u prvomtromese~ju za 2,4%, a u aprilu i maju ukupnoza 8,0%. Posmatrano u realnom izrazu, masaneto zarada je u drugom tromese~ju ove godinebila samo za 0,3% ve}a od nivoa neto zarada uistom tromese~ju 2000. godine. Zbog rastaop{teg nivoa cena, u narednim mesecima }eporasti pritisci u pravcu pove}awa zarada,{to mo`e pove}ati nestabilnost u posledwemtromese~ju ove godine.

U privredi je, prema najnovijim podacimaNarodne banke Jugoslavije�Zavoda za obra~un ipla}awa, ukupna nelikvidnost i daqe visoka,ali je krajem juna bila znatno ni`a u odnosuna ranije mesece. Krajem prvog polugo|a 2001.godine bilo je ukupno nelikvidno 19,6 hiqadafirmi, sa 400,6 hiqada zaposlenih i ukupnimneizmirenim obavezama od 66,5 milijardi di-nara. Krajem maja je, ina~e, bilo 28,5 hiqadanelikvidnih firmi, sa 543,4 hiqada zapos-lenih i neizmirenim obavezama od 135,9 mili-jardi dinara.

Ukupni unutra{wi dugovi privrede,ukqu~uju}i i velike dugove javnih preduze}a,predstavqaju izuzetan problem, tako da jeVlada Republike Srbije usvojila poseban Pro-gram za re{avawe unutra{wih dugova, uz pri-menu obavezne multilateralne kompenzacije.

U junu je sprovedena {esta po redu posebnaobavezna multilateralna kompenzacija, putemkoje je kompenzirano 5,4 milijarde duga (naosnovu duga 43,4 hiqade prijavqenih du`nika)od ukupno prijavqenih 173,6 milijardi dinaraduga, ~ime je kompenzirano 3,1% ukupnog duga.

Kretawe cena

Op{ti nivo cena je u prvoj polovini ovegodine porastao iznad predvi|enog nivoa,prvenstveno usled daqeg ispravqawanasle|enih velikih dispariteta cena dela pro-

Prose~na mese~na plata

2001.

Jan. Feb. Mart. April Maj

U din. 4.068 4.335 4.494 4.741 4.715

U DEM* 134 143 148 156 156

*) Obra~un u DEM izvr{en prema prose~nom mese~nom nez-vani~nom deviznom kursu za navedene mesece (na osnovupodataka NBJ).

Ekonomski pregled Jul 2001.

20

izvoda i usluga, koje su du`e vremena bile de-presirane. To se pre svega odnosi na cene jav-nih preduze}a u oblasti energetike (posebnocena struje), farmaceutske industrije (cenelekova) i javnih komunalnih usluga.

Cene na malo su u prvom tromese~ju ovegodine porasle za 7,3%, a zbog ispravkinaru{enih pariteta cena za 14,8% u drugomtromese~ju. Isto tako, tro{kovi `ivota su udrugom tromese~ju rasli znatno br`e nego uprvom: u prvom tromese~ju za 6,6%, a u drugomza 18,7%.

Prema podacima zvani~ne statistike, cenena malo su u prvoj polovini ove godinepove}ane za 23,0% ili 3,5% prose~nomese~no, a tro{kovi `ivota za 26,5% ili4,0% prose~no mese~no. Teku}i rast cena pro-izvo|a~a u industriji ove godine iznosio je16,7% ili 3,2% mese~no. Cene proizvo|a~apoqoprivrednih proizvoda su u prva ~etirimeseca ove godine pove}ane za 19,3%, i tonaro~ito zbog znatnog rasta cena ratarskihproizvoda. U okviru cena na malo, relativnobr`i rast ostvaren je kod cena poqoprivred-nih proizvoda, cena usluga i cena industri-jskih neprehrambenih proizvoda, a u okvirutro{kova `ivota, posebno kod tro{kova sta-novawa (cene ogreva i osvetqewa).

Procewuje se da je bazna inflacija (coreinflation) u proteklom periodu ove godineiznosila oko jednu tre}inu ukupne inflacije,mereno cenama na malo.

Kretawe cena (Stope rasta u %)

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 50.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

1999. 2000. 2001.

%

Cene na malo

Ceneproizvo}a~a u

industriji

Tro{kovi `ivota

Ekonomski pregled Jul 2001.

21

MONETARNA KRETAWA

Ostvarivawe ciqeva monetarne politike(stabilnost kursa, umeren rast inflacije irast deviznih rezervi) bilo je u najve}oj meriu skladu sa predvi|awima. Naime, devizni kursje bio stabilan, devizne rezerve su zabele`ileznatnije pove}awe, dok je rast cena bio ne{tove}i od predvi|enog.

Dobri rezultati u ostvarivawu ciqevamonetarne politike u najve}oj meri se vezujuza restriktivnu monetarnu politiku vo|enu uproteklom periodu 2001. godine. Neto doma}aaktiva Narodne banke Jugoslavije zabele`ilaje znatnije smawewe, usled pove}awa depozitadr`ave kod Narodne banke Jugoslavije po os-novu ostvarenih boqih rezultata u fiskalnomsektoru, sa jedne strane, i izostanka odo-bravawa novih kredita iz primarne emisije, sadruge.

Nov~ana masa M1 je u realnom izrazu znat-nije pove}ana, s obzirom da je u uslovima re-striktivne monetarne politike do{lo dopove}awa realne tra`we za novcem i smawewabrzine opticaja novca, sa kojim se nijera~unalo na po~etku godine.

Devizne rezerve Narodne banke Jugoslavijesu ostvarile pove}awe, delom po osnovu pro-daje deviza gra|ana i u znatno ve}oj meri poosnovu deobe deviza kod BIS-a izme|u biv{ihrepublika SFRJ, kao i kori{}ewa prvetran{e kredita kod Me|unarodnog monetarnogfonda po zakqu~enom stand-by aran`manu.

Odr`an je visok stepen stabilnostideviznog kursa dinara, a na deviznom tr`i{tu

Ekonomski pregled Jul 2001.

22

je u potpunosti zadovoqena tra`wa za devi-zama.

Likvidnost banaka je bila na zadovo-qavaju}em nivou, a vi{ak likvidnosti Narodnabanka Jugoslavije je sterilisala preko aukci-jske prodaje svojih blagajni~kih zapisa.

Nov~ana masa

Nov~ana masa M1, ukqu~uju}i i depozitedr`ave, u drugom tromese~ju je pove}ana za8.655 miliona dinara ili 24,9% u odnosu nakraj marta, a u prvom polugo|u je pove}ana za13.409 miliona dinara ili 44,7% u odnosu nakraj 2000. godine, tako da je krajem juna izno-sila 43.385 miliona dinara. Kada se iskqu~edepoziti dr`ave, nov~ana masa je u prvom po-lugo|u pove}ana za 9.637 miliona dinara ili35,8% i na kraju juna je iznosila 36.591miliona dinara. Nasuprot prvom tromese~ju, ukojem je nov~ana masa kreirana uglavnom poosnovu rasta neto deviznih rezervi Narodnebanke Jugoslavije, u drugom tromese~ju je wenokreirawe ostvareno kako po osnovu rasta netodeviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije,tako i po osnovu rasta plasmana banaka.

U drugom tromese~ju je nastavqen procesremonetizacije nov~ane mase, kao i wen realnirast. Krajem juna, nov~ana masa M1, izra`eno unema~kim markama, iznosila je 1.429 milionamaraka, prema 999 miliona maraka na kraju2000. godine. Budu}i da su devizne rezerveNarodne banke Jugoslavije u prvom polugo|uznatnije pove}ane, pokrivenost nov~ane masedeviznim rezervama Narodne banke Jugoslavijeje krajem juna iznosila 142%.

Posmatrano po strukturi, u drugom tro-mese~ju je zabele`en dosta ujedna~en rast goto-vog novca u opticaju i depozitnog novca.U~e{}e gotovog novca u opticaju u nov~anojmasi na kraju juna iznosilo je 33,0%, prema

Nov~ana masa po osnovnim oblicima

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

4. 2001. 5. 2001. 6. 2001.Gotov novac Depozitni novac

U~e{}e sektora u ukupnoj nov~anoj masi

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

4. 2001. 5. 2001. 6. 2001.

Ostali sektoriStanovni{tvo i gotov novac u opticajuOrganizacije privredne delatnosti

Ekonomski pregled Jul 2001.

23

u~e{}u od 32,4% na kraju marta. Me|utim, uodnosu na kraj prethodne godine, u~e{}e goto-vog novca u M1 je smaweno (u decembru jeiznosilo 36,5%).

Posmatrano po sektorima, najve}i rastnovca u drugom tromese~ju zabele`en je kodstanovni{tva (3.584 miliona dinara), presvega zbog pove}awa gotovog novca u opticaju,a zatim kod privrede (2.739 miliona dinara),ali je rast ostvaren tako|e kod ostalih sek-tora (1.392 miliona dinara) i kod dr`ave (938miliona dinara).

Nov~ana masa M3

Monetarni agregat M3, bez stare devizne{tedwe, u drugom tromese~ju je pove}an za16.530 miliona dinara ili 20,0%, a u prvompolugo|u za 24.516 miliona ili 32,9%%, takoda je wegovo stawe na kraju juna iznosilo99.067 miliona dinara. Me|utim, stvarni rastovog agregata je bio ne{to mawi s obzirom darast deviznih depozita obuhvata i promene poosnovu kursnih razlika.

Kada se iskqu~e depoziti dr`ave, rast M3je u drugom tromese~ju iznosio 15.912 milionadinara, a u prvom polugo|u 20.006 miliona di-nara ili 30,5% u odnosu na kraj 2000. godine.

Neto doma}a aktivaNarodne banke Jugoslavije

Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugo-slavije na kraju juna je iznosila 35.827miliona dinara. U drugom tromese~ju jepove}ana za 1.158 miliona, nasuprot prvomtromese~ju, u kojem je smawena za 4.645miliona dinara, tako da je u prvom polugo|usmawena za 3.487 miliona dinara i bila je za3.237 miliona dinara mawa u odnosu na limitza kraj juna dogovoren sa Me|unarodnim mone-tarnim fondom. Takvo kretawe neto doma}eaktive Narodne banke Jugoslavije bilo je u

Kretawe nov~anog agregata M3 (Indeksi decembar 2000 = 100)

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

140.0

150.0

1 2 3 4 5 6

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

140.0

150.0

Nov~ana masa

Dinarsdki oro~eni depoziti

Devizni depoziti

2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

24

najve}oj meri posledica kretawa depozitadr`ave kod Narodne banke Jugoslavije, koji suu prvom tromese~ju pove}ani za 3.640 milionadinara, dok su u drugom tromese~ju smaweni za1.332 miliona dinara. U su{tini, smaweweneto doma}e aktive Narodne banke Jugoslavijeje u najve}oj meri posledica ostvarivawa bo-qih rezultata u fiskalnom sektoru.

Neto krediti Narodne banke Jugoslavijedr`avi su u drugom tromese~ju pove}ani za1.332 miliona dinara, i to pre svega po osnovusmawewa depozita dr`ave, s obzirom da sukrediti dr`avi bili nepromeweni u odnosu nakraj marta. Pri tom su devizni krediti dr`avii devizni depoziti dr`ave kod Narodne bankeJugoslavije iskazani po deviznom kursu iz de-cembra 2000. godine, tj. iskqu~uju}i promenenastale po osnovu kursnih razlika. Nasuprottome, neto krediti Narodne banke Jugoslavijedr`avi u prvom tromese~ju su smaweni za 3.631milion dinara, pre svega zbog pove}awa depo-zita dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije,budu}i da krediti Narodne banke Jugoslavijedr`avi ni u tom periodu nisu pove}ani.

Neto krediti Narodne banke Jugoslavijebankama su u drugom tromese~ju smaweni za1.446 miliona dinara, a u prvom tromese~ju za1.761 milion dinara, tako da je wihovo ukupnosmawewe za {est meseci iznosilo 3.207miliona dinara. To smawewe bilo je posledicarealnog smawewa deviznih kredita Narodnebanke Jugoslavije bankama za 1.495 miliona ipove}awa hartija od vrednosti Narodne bankeJugoslavije koje su kupile banke za 1.537miliona dinara. Dinarski krediti Narodnebanke Jugoslavije bankama u prvom polugo|u susmaweni u neznatnoj meri (svega 175 milionadinara).

Kod neto kredita Narodne banke Jugo-slavije drugim komitentima u drugom tro-mese~ju, kao i u prvom, nije bilo ve}ihpromena: u drugom tromese~ju ti krediti su

Neto doma}a aktiva NBJ(Stawe u milionima dinara na kraju perioda)

2000. 2001.Dec. April Maj Jun

Neto devizne rezerve -19.469 -13.852 -9.765 -10.739Neto doma}a aktiva 39.314 34.821 32.287 35.758

Doma}i krediti 153.611 147.929 146.203 147.809Neto krediti dr`avi 5.480 1.733 197 3.181Neto krediti bankama 144.932 143.231 143.122 141.725Neto kred. ost. komit. 3.199 2.965 2.884 2.903

Ostala aktiva, neto -114.297 -113.108 -113.916 -112.051Primarni novac 19.845 20.969 22.522 25.019

Gotov novac u opticaju 10.933 12.362 13.544 14.318Bankarske rezerve 8.912 8.607 8.978 10.701 U tome:

slobodne rezerve 4.088 2.735 2.525 3.643

Ekonomski pregled Jul 2001.

25

smaweni za 237 miliona, a u prvom za 59miliona dinara.

Iz navedenog proizlazi da Narodna bankaJugoslavije nije ni u drugom tromese~ju svojeplasmane pove}avala, tako da je kreirawe pri-marnog novca ostvarivano samo po osnovu rastaneto devizne aktive.

Primarni novac

Primarni novac definisan u u`em smislu(bez hartija od vrednosti Narodne banke Jugo-slavije i bez depozita nebankarskog sektorakod Narodne banke Jugoslavije) u drugom tro-mese~ju ove godine pove}an je za 5.112 milionadinara, a u prvom tromese~ju za svega 62miliona, tako da je wegovo pove}awe u prvompolugo|u iznosilo 5.174 miliona dinara ili26,1% u odnosu na kraj 2000. godine. Na krajujuna stawe primarnog novca iznosilo je 25.019miliona dinara.

Znatnije razlike u rastu primarnog novca udrugom tromese~ju u odnosu na prvo, mada jekreirawe novca po obimu u oba tromese~jabilo sli~no, nastale su kao posledicarazli~itog kretawa depozita dr`ave. Naime,znatan deo primarnog novca kreiranog u prvomtromese~ju odlio se sa ra~una banaka i depo-zita dr`ave, koji su znatnije pove}ani, dok jeu drugom tromese~ju, pored kreirawa primarnognovca po osnovu deviznih transakcija Narodnebanke Jugoslavije, zabele`eno i vra}awe sred-stava na ra~une banaka po osnovu smawewa de-pozita dr`ave. Smawewe dinarskih depozitadr`ave bilo je izra`eno naro~ito u junu, aiznosilo je 2.078 miliona dinara.

U strukturi primarnog novca, u drugomtromese~ju su u odnosu na prvo zabele`eneznatnije promene. Gotov novac u opticajupove}an je za 3.060 miliona dinara, a u prvomtromese~ju za svega 326 miliona, {to je uvelikoj meri posledica delovawa razli~itihsezonskih faktora, koji u prvom tromese~ju

Sektorski raspored dinarskih depozita po vi|ewu i oro~enih depozita

Privreda59%

Javni sektor18%

Stanovni{tvo12%

Ostali sektori11%

VI 2001.

Ostali sektori15%

Stanovni{tvo11%

Javni sektor13%

Privreda61%

III 2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

26

imaju za posledicu znatno umereniji rast goto-vog novca u opticaju. Na kraju juna, stawegotovog novca u opticaju je iznosilo 14.318miliona, prema 10.932 miliona na kraju 2000.godine. Sredstva na `iro-ra~unima banaka su udrugom tromese~ju u odnosu na kraj martapove}ana za 606 miliona dinara, dok su uprvom tromese~ju smawena za 1.051 milion di-nara, tako da je u celini wihovo stawe nakraju juna bilo za 445 miliona dinara mawenego na kraju 2000. godine. Stawe sredstava na`iro-ra~unima banaka je na kraju juna iznosilo3.643 miliona dinara. U drugom tromese~ju jenastavqen rast izdvojene obavezne rezervebanaka kod Narodne banke Jugoslavije zahva-quju}i konstantnom rastu deviznih rezerviNarodne banke Jugoslavije i kreirawu primar-nog novca po tom osnovu, kao i uticaju merakoje je Narodna banka Jugoslavije preduzelaradi poboq{awa finansijske disciplinebanaka. Naime, izdvojena obavezna rezervabanaka je u drugom tromese~ju pove}ana za 1.311miliona, a u prvom za 1.080 miliona, ili uk-upno za 2.391 milion dinara. Kori{}eweobavezne rezerve za potrebe odr`avawalikvidnosti banaka je za {est meseci neznatnosmaweno, tj. za 157 miliona dinara u odnosu nadecembar 2000. godine.

Neto doma}a aktiva banaka

Neto doma}a aktiva banaka je u drugomtromese~ju ove godine, ra~unato po kursu izdecembra 2000. za devizne pozicije, pove}anaza 1.990 miliona dinara. Budu}i da je u prvomtromese~ju smawena za 2.910 miliona dinara,neto doma}a aktiva banaka je u celini za {estmeseci smawena za 920 miliona dinara. Netokrediti banaka neposrednim korisnicima su udrugom tromese~ju pove}ani za 1.513 miliona, aostala neto aktiva za 477 miliona dinara.Posmatrano za ceo period od {est meseci,neto krediti banaka su smaweni za 1.306

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka

Ostali sektori

9%

Stanovni{tvo8%

Javni sektor8%

Privreda75%

VI 2001.

Ostali sektori11%

Stanovni{tvo7%

Javni sektor10%

Privreda72%

III 2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

27

miliona, a ostala neto aktiva pove}ana za 386miliona dinara.

U okviru neto kredita banaka neposrednimkomitentima, neto krediti dr`avi su u drugomtromese~ju pove}ani za svega 147 miliona di-nara, dok je u prvom tromese~ju zabele`enowihovo smawewe od 4.130 miliona dinara. Toje u najve}oj meri posledica ve}ih oscilacijakretawa depozita dr`ave, a ne kretawa kreditadr`avi, s obzirom da krediti dr`avi nisuznatnije promeweni (na kraju juna su iznosili15.056 miliona dinara, a na kraju decembra2000. godine 15.367 miliona).

Krediti banaka ostalim sektorima su udrugom tromese~ju pove}ani za 1.366 milionadinara, a u prvom za 1.311 miliona. Pri tomsu dinarski krediti banaka u drugom tro-mese~ju pove}ani za 3.490 miliona dinara, awihovo pove}awe za {est meseci iznosilo je7.432 miliona dinara ili 19,8%. Stvarni rastdinarskih plasmana banaka bio je ve}i, ali jeon umawen za ispravke vrednosti potra`ivawabanaka po plasmanima, koje su za {est mesecipove}ane za oko 5.500 miliona dinara.Pove}awe kredita banaka nije se u celiniodrazilo na pove}awe nov~ane mase, s obziromda se deo tog pove}awa odnosio na revalori-zaciju kredita u skladu sa rastom cena namalo, koju su banke po~ele da ugovaraju po~evod kraja prethodne godine. Devizni kreditibanaka neposrednim korisnicima su za {estmeseci smaweni za 4.755 miliona dinara,ra~unato po stalnom kursu. Me|utim, najvero-vatnije da ti krediti nisu promeweni u real-nom izrazu i da je smawewe iskazano usled ne-preciznosti obra~una izvr{enog po stalnomdeviznom kursu dolara iz decembra 2000, sobzirom da se ne raspola`e valutnom struktu-rom tih kredita.

Dospeli nenapla}eni krediti

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

12. 00

. 1 2 3 4 5 6

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

Ispravke vrednosti po kratkoro~nim kreditima

Dospeli nenapla}eni kratkoro~ni krediti

Neto dospeli nenapla}eni kred.

Neto doma}a aktiva banaka(Stawe na kraju perioda u milionima dinara)

2000. 2001.Dec. April Maj Jun

Neto devizna aktiva 46.102 52.112 56.069 56.584

Neto doma}a aktiva 19.420 19.118 18.049 21.996

Krediti 218.644 226.792 233.909 236.527Neto krediti dr`avi 5.918 1.621 -547 2.230Kred. drugim sektor. 212.726 225.171 234.456 234.297

U tome:dinar. kred. priv. 31.189 35.696 38.044 37.593

Ostala aktiva, neto -199.224 -207.674 -215.860 -214.531

Ukupni depoziti (M3) 65.522 71.230 74.118 78.580

Dinarski depoziti 32.587 37.037 39.075 43.543

Devizni depoziti1)32.935 34.193 35.043 35.037

1) Bez stare devizne {tedwe.

Ekonomski pregled Jul 2001.

28

Likvidnost banaka

Likvidnost banaka i drugih finansijskihorganizacija, merena prose~nim stawem sred-stava na `iro-ra~unima, u drugom tromese~juove godine pove}ana je za 386 miliona, dok jeu prvom tromese~ju smawena za 170 milionadinara. Krajem polugo|a ona je iznosila 3.279miliona dinara. Pri tom je prose~no stawesredstava na `iro-ra~unima banaka u drugomtromese~ju pove}ano za 673 miliona dinara, au prvom za 72 miliona, odnosno za {estmeseci ove godine za 745 miliona dinara ili33,0%. Kod Po{tanske {tedionice prose~nostawe sredstava na `iro-ra~unima je u odnosuna kraj prethodne godine smaweno za 529miliona dinara ili za 65,8%. Stawe gotovineu blagajnama finansijskih organizacija u prvompolugo|u pove}ano je prose~no za 158 milionadinara ili 42,0%.

Poboq{awu likvidnosti banaka tokom dru-gog tromese~ja doprinelo je pove}awe primar-nog novca po osnovu smawewa depozita dr`avekod Narodne banke Jugoslavije i vra}awe novcana ra~une banaka zabele`eno u junu.

U uslovima poboq{ane likvidnosti banaka,izdvojena obavezna rezerva, kao instrumentmonetarnog regulisawa, bele`ila je stalnirast tokom prve polovine godine. Prose~noizdvojena obavezna rezerva u martu je iznosila4.413 miliona dinara, a u junu je pove}ana za30,1% i dostigla je nivo od 5.751 miliona di-nara. Obavezna rezerva banaka izdvojena nara~unu kod Narodne banke Jugoslavije krajemjuna iznosila je 6.041 miliona i u odnosu nakraj prvog tromese~ja pove}ana je za 1.311miliona dinara ili 27,7%. Za odr`avawe svojednevne likvidnosti banke su obaveznu rezervukoristile najvi{e krajem meseca. Kori{}eweobavezne rezerve je evidentirano uglavnom kodistih banaka, a sa zapo~etim procesomrestrukturirawa bankarskog sistema bi}e

Likvidnost banaka(Stawe na kraju perioda u milionima dinara,

bez Crne Gore kod poslovnih banaka)

2000. 2001.Dec. Mart April Maj Jun

Sredstva na `iro--ra~unima 4.088 3.037 2.735 2.525 3.643

Izdvojena obav.rezerva kod NBJ 3.650 4.730 4.798 4.912 6.041

Obav. rezervakori{}ena zalikvidnost 1.174 882 1.074 1.541 1.017

Sredstva na `iro-ra~unima banaka (Stawe na kraju perioda u milionima

dinara)

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

12/99. 3 6 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

2000. 2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

29

svedena na ni`i nivo. Krajem juna kori{}eweobavezne rezerve iznosilo je 1.017 miliona di-nara i za 13,4% je mawe u odnosu na krajpro{le godine.

Obaveza banaka da, pored obavezne rezerve,izdvajaju i sredstva posebne obavezne rezerveprodu`ena je do 17. septembra 2001. godine.Tim sredstvima banke mogu da kupuju hartije odvrednosti elektroprivrede, a sredstva izdvo-jena na posebnom ra~unu kod Narodne bankeJugoslavije banke ne mogu da koriste zapokri}e svoje dnevne likvidnosti. Ina~e,pove}awem eskontne stope Narodne banke Jugo-slavije pove}ana je kamata na kredite zaodr`avawe likvidnosti na osnovu deviznogpokri}a.

Poboq{awe likvidnosti banaka podstakloje pove}awe kupovine hartija od vrednostiNarodne banke Jugoslavije, tako da je stawedobrovoqno upisanih blagajni~kih zapisaNarodne banke Jugoslavije na kraju juna izno-silo 1.669 miliona dinara, prema 86 milionau decembru 2000. godine i 343 miliona umartu ove godine.

Kamatne stope

Kamatne stope Narodne banke Jugoslavije

Eskontna stopa Narodne banke Jugoslavijeje, u skladu sa o~ekivanim znatnijim uspo-ravawem stope inflacije, smawena 1. marta zajedan procentni poen. Smawewem eskontnestope kao reperne veli~ine Narodna bankaJugoslavije je nastojala da uti~e na postepenipad kamatnih stopa poslovnih banaka, odnosnona ve}u tra`wu kredita, kao i na ukupnu po-nudu finansijskih sredstava. Me|utim, budu}ida je stopa inflacije u periodu posle martapove}ana, Narodna banka Jugoslavije je od 16.juna ponovo podigla eskontnu stopu na nivo od1,9% mese~no.

Kamatne stope na kredite i kretawe cena (Na mese~nom nivou)

0.0

4.0

8.0

12.0

16.0

20.0

24.0

28.0

Dec

./99. 2 4 6 8 10 12 2 4 6

0.0

4.0

8.0

12.0

16.0

20.0

24.0

28.0

%

Cene na malo

Ponderisana aktivna kamatna stopa

Eskontna stopa

2000. 2001.

Ekonomski pregled Jul 2001.

30

Aktivne kamatne stope banaka

Prose~na ponderisana mese~na kamatnastopa na kredite banaka imala je tendencijustalnog pada od novembra 2000. godine, kada jeiznosila 5,23%, do marta 2001. godine, kada jeiznosila 3,70%. Od marta ponderisana kamatnastopa na kredite banaka bele`i rast: u maju jeiznosila 4,11%, da bi u junu bila ponovosmawena na 3,39% mese~no, {to na godi{wemnivou iznosi 50,02%. U okviru toga, prose~naponderisana kamatna stopa na kratkoro~nekredite u prvom polugo|u opala je za 1,57 pro-centnih poena, a na dugoro~ne kredite za 1,15procentnih poena.

Tokom gotovo celog {estomese~nog perioda2001. godine kamatne stope banaka na plasmanebile su realno pozitivne (osim u aprilu ijunu). U junu je ponderisana aktivna kamatnastopa bila za 0,31 procentni poen ispod stoperasta cena na malo.

U ovom periodu banke su, iako sa svojimskromnim potencijalima, po~ele da odobravajukredite preduze}ima i gra|anima. S tim uvezi, Narodna banka Jugoslavije svojim meramaobavezuje banke da proveravaju bonitet koris-nika kredita. Neke banke svoju ponudu kreditazasnivaju uglavnom na kreditima dobijenim izinostranstva. Rokovi kredita koji se nude od-govaraju onima koji su dobijeni u inostranstvu,a kamatne stope ukqu~uju mar`u, ali visinatih kamatnih stopa ne prelazi 9,9% nagodi{wem nivou. Kamatne stope na kredite kododre|enih banaka su sa deviznom klauzulom,~ime se banke {tite od eventualne inflacijei promene kursa za koje se, ina~e, procewuje da}e se dr`ati u okvirima datim godi{wimprojekcijama. Druge banke se pak opredequju zaprimenu revalorizacije, tj. prera~unavawe uskladu sa inflacijom.

Ono {to banke isti~u kao problem koji nedeluje u pravcu zna~ajnijeg smawewa kamatnih

Aktivne kamatne stope(Na mese~nom nivou)

2000. 2001.

Dec. Mart Apr. Maj Jun

Eskontna stopa 2,00 1,00 1,00 1,00 1,90

Ponder. aktivnakamat. stopa 5,00 3.70 3,96 4,11 3,39

Ponderisana kamatna stopa na komercijalne i blagajni~ke zapise i

certifikate o depozitu

0

1

2

3

4

5

6

7

8

1 3 5 7 9 11 1 3 5

2000. 2001.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Ekonomski pregled Jul 2001.

31

stopa jeste to {to banke imaju prete`no ne-oro~ene depozite ili oro~ene do najvi{e trimeseca, a za kredite koje one nude predvi|ajudu`e rokove. Takvo stawe uti~e, pored ostalog,i na pogor{awe uslova kreditirawa propisi-vawem ve}eg u~e{}a depozita kao uslova zaodobravawe kredita.

Pasivne kamatne stope banaka

Ponderisana pasivna kamatna stopa banakau prvom tromese~ju 2001. godine imala je padza 0,45 procentnih poena u odnosu na decembarprethodne godine. Od marta do maja 2001.godine ta stopa je ponovo pove}ana i u maju jeiznosila 2,39%, da bi u junu bila smawena na1,95% na mese~nom nivou, odnosno na 26,49%godi{we. Ponderisana pasivna kamatna stopabanaka je u martu i maju bila realno pozi-tivna, a u ostalim mesecima realno negativna.

Kada se iskqu~e kamate na depozite povi|ewu, kao i na `iro i teku}e ra~une, a nakoje banke ne pla}aju kamatu ili je ona veomaniska, i bez kamata koje su banke pla}ale nadepozite oro~ene preko tri godine, a koje sutako|e bile relativno niske, dobija se real-nija slika o nivou pasivnih kamatnih stopa nadepozite stanovni{tva. U periodu januar-maj,osim u aprilu, prose~na ponderisana kamatnastopa na depozite stanovni{tva bila je realnopozitivna, a u junu je iznosila 3,66% mese~no,{to je pribli`no jednako stopi rasta cena namalo.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nadepozite pravnih lica bila je realno pozi-tivna samo u martu i maju.

Kamatna mar`a je, posmatraju}i celo prvopolugodi{te, bila najni`a u junu i iznosila je1,44 procentna poena.

Pasivne kamatne stope(Na mese~nom nivou)

2000. 2001.

Dec. Mart Apr. Maj JunPonderisanapasiv. kamat.stopa 2,55 2,10 2,18 2,39 1,95

Cene na malo 2,70 0,90 8,60 1,90 3,70

Kamatne stope na kredite i depozite kod banaka i kamatna mar`a

(Na mese~nom nivou)

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

Dec

./99. 2 4 6 8 10 12 2 4 6

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

%

2000. 2001.

Ponderisana aktivna kamatna stopa

Ponderisana pasivna kamatna stopa

Kamatna mar`a

Kamatna mar`a(Na mese~nom nivou)

2000. 2001.

Dec. Mart. Apr. Maj Jun

Ponderisanaaktiv. kamat.stopa 5,00 3,70 3,96 4,11 3,39

Ponderisanapasiv. kamat.stopa 2,55 2,10 2,18 2,39 1,95

Kamatna mar`a 2,45 1,60 1,78 1,72 1,44

Ekonomski pregled Jul 2001.

32

[tedwa stanovni{tva

Ukupni dinarski {tedni ulozi sta-novni{tva na kraju juna 2001. godine iznosilisu 1.075,5 miliona dinara i u odnosu na stawekrajem pro{le godine nominalno su pove}aniza 303,1 milion dinara, odnosno za 39,2%.Pove}awe ostvareno po osnovu kratkoro~ne{tedwe iznosi 41,4% (281 milion), a po os-novu dugoro~ne 23,9% (22,5 miliona). Udeokratkoro~ne u ukupnoj dinarskoj {tedwiiznosi 89,1%.

Devizna kratkoro~na {tedwa stanovni{tvaizra`ena u dinarima u prvih {est meseci ovegodine nominalno je pove}ana za 745,1 milioni krajem juna je iznosila 3.748,6 miliona di-nara, a dugoro~na devizna {tedwa je pove}anaza 96,1 milion i iznosila je 238,4 milionadinara. U ukupnim deviznim ulozima sta-novni{tva nova devizna {tedwa ~ini svega1,7%, dok se ostatak odnosi na staru deviznu{tedwu gra|ana.

Polaze}i od ~iwenice da je {tedwa izvorsredstava za nova kreditirawa, Astra banka,npr., obra~unava realno pozitivne kamate na{tedne uloge. To predstavqa primer prvog po-maka u pravcu pove}awa konkurencije me|ubankama za privla~ewe novih {tedi{a.

Obveznice emitovane po osnovu staredevizne {tedwe do visine od 10 hiqadanema~kih maraka po {tednom ulogu utica}e napove}awe trgovine na berzi. Gra|ani }e svojeobveznice mo}i da prodaju na sekundarnomtr`i{tu, a wihova cena }e se formirati slo-bodno. Stara devizna {tedwa gra|ana, odnosnoobveznice mo}i }e da se ula`u u akcije ili urealnu imovinu.

Dinarska {tedwa(U milionima dinara)

2000. 2001.

Dec. Mart Apr. Maj Jun

Kratkoro~na 678,2 744,4 818,2 979,2 958,7

Dugoro~na 94.2 98,7 104,3 112,1 116,7

UKUPNO 772,4 843,1 922,5 1.091,3 1.075,4

Devizna {tedwa(U milionima dinara)

2000. 2001.

Dec. Mart Apr. Maj Jun

Kratko-ro~na 2861,2 3177,6 3310,3 3494,2 3.510,2

Dugo-ro~na 142,3 155,5 156,6 161,9 238,4

Staradevizna{tedwa 211.431,1 213.198,0 213.012,0 215.281,3 213.716,6

UKUPNO 214.434,6 216.531,1 216.478,9 218.937,4 217.465,2

Ekonomski pregled Jul 2001.

33

Beogradska berza

U 2001. godini nastavqena je tendencijarasta prometa i pove}awa broja transakcija naBeogradskoj berzi. Vrednost prometa u prvih{est meseci 2001. godine iznosila je 15,6milijardi dinara, a obavqeno je preko 19,9hiqada transakcija. To ukazuje na sve ve}uorijentaciju ka tr`i{nim uslovimaprivre|ivawa i novom konceptu razvojaprivrede.

Na Beogradskoj berzi se trguje iskqu~ivokratkoro~nim hartijama od vrednosti kao pos-ledica nedovoqno jakog bankarskog sektora.Tendencija pada prose~ne ponderisane kamatnestope na komercijalne i blagajni~ke zapise icertifikate o depozitu nastavqena je u prvih{est meseci 2001. godine i u junu je iznosila4,91% na mese~nom nivou, prema 6,80% u de-cembru 2000. godine.

Indeks Beogradsske berze

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

1-Ja

n.1-

Feb

.1-

Mar

t.5-

Mar

t.4-

Apr

.4-

Maj.

3-Ju

n.3-

Jul.

3-Avg

. 2

-Sep

.2-

Okt

. 2

-Nov

.1-

Dec

.1-

Jan.

5-Ja

n.4-

Feb

4-Mar

t.4-

Apr

.4-

Maj.

3-Ju

n.

2000. 2001.

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

Ekonomski pregled Jul 2001.

34

TEMA BROJATEMA BROJATEMA BROJATEMA BROJA

Edo Igli~

ANALIZA REALNOSTI KURSA DINARA U 2001. GODINI

Na kretawe kursa dinara u proteklom periodu 2001. godine uticala su presvega dva faktora: prvi je potreba odr`avawa cenovne konkurentnosti jugoslo-venskog izvoza, a drugi uticaj ponude i tra`we za devizama na jedinstvenom de-viznom tr`i{tu.

Cenovna konkurentnost jugoslovenskog izvoza analizira se na osnovu teorijepariteta kupovnih snaga nacionalne valute. Ako se kao bazni period uzme peri-od neposredno nakon uvo|ewa novog dinara (februar 1994. godine) ili decembar1994. godine, kada je, po ocenama mnogih ekonomista, proces remonetizacijenov~ane mase u Jugoslaviji ve} bio okon~an i kada je godina zavr{ila sa nultomstopom inflacije u odnosu na februar iste godine, mogu}e je staviti u odnosporast cena u SR Nema~koj i porast cena u Jugoslaviji kako bi se izra~unaletzv. relativne cene, koje predstavqaju osnov za ocenu visine realnog kursa dina-ra, koji je uslovqen primenom kriterijuma pariteta kupovnih snaga valuta.Znatno vi{i rast inflacije u Jugoslaviji (2.182,3%) u odnosu na SR Nema~ku(12,5%) u periodu od februara 1994. godine do avgusta 2001. godine uticao je naformirawe indeksa relativnih cena na nivou od 2.028,7, {to zna~i da su doma}ecene porasle za 1.928,7% vi{e nego cene u SR Nema~koj. Da bi se odr`ala ce-novna konkurentnost jugoslovenskog izvoza, bilo je neophodno da se porast rela-tivnih cena »pokrije« promenama nominalnog kursa dinara prema nema~koj mar-ki. Me|utim, promene nominalnog kursa dinara su bile znatno vi{e i iznosilesu 2.948,0%, tako da je realni kurs dinara formiran na nivou indeksa 150,2,{to ukazuje da su promene nominalnog kursa dinara bile za 50,2% vi{e nego{to je to bilo potrebno sa stanovi{ta o~uvawa pariteta kupovne snage dinaraprema nema~koj marki.

Ekonomski pregled Jul 2001.

35

Do tog odstupawa (potcewenosti) realnog kursa dinara do{lo je usled delo-vawa i drugih faktora na kretawe nominalnog kursa dinara, pri ~emu dominant-no mesto ima odnos ponude i tra`we za devizama i kretawe kursa dinara na cr-nom tr`i{tu do kraja 2000. godine. Na prikazanom grafikonu jasno se vidi daje upravo usled uticaja ponude i tra`we pri svakoj devalvaciji dinara nominal-ni kurs dinara bio pomeran daleko vi{e nego {to su to zahtevale promene re-lativnih cena.

Krajem novembra 2000. godine zvani~ni kurs dinara je pokazivao izuzetno vi-sok nivo precewenosti (za 61,6% prema paritetu kupovne snage dinara premaDEM) i bio je u velikom raskoraku u odnosu na crni devizni kurs. Usledila jedevalvacija u decembru, kojom je ustanovqen fiksni devizni kurs prema DEM nanivou od 30 dinara za 1 DEM. Krajem decembra 2000. godine, indeks realnog de-viznog kursa dinara prema DEM dostigao je vrednost od 187,4, {to zna~i da jevrednost DEM bila za 87,4% vi{a u odnosu na nivo koji je zahtevala promenarelativnih cena, tj. dinar je bio potcewena valuta.

Po~etkom 2001. godine na deviznom tr`i{tu je uvedeno rukovo|eno fluktu-irawe kursa dinara (managed floating), tako da se kurs formira na osnovu ponu-de i tra`we deviza, uz intervencije Narodne banke Jugoslavije. Uprkos apresi-jaciji realnog deviznog kursa dinara kao rezultatu ve}e inflacije u Jugoslavijiu odnosu na SR Nema~ku, realni kurs dinara je i krajem avgusta bio potcewen,samo na ni`em nivou u odnosu na potcewenost u decembru 2000. godine. Mo`e seoceniti da se sa procesom inflacije u Jugoslaviji realni devizni kurs dinarasamo pribli`ava svom ravnote`nom nivou (indeks 100,0 na grafikonu) i daostaje jo{ uvek zna~ajan prostor u tom pravcu. [to se ti~e uticaja faktora po-nude i tra`we deviza, on je delovao u istom pravcu, ali u skromnijem obimu, jer

Indeks realnog (PPP) deviznog kursa dinara 1994-2001

150.2

38.4

155.9

87.3

165.2

52.8

112.6

187.4

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

140.0

150.0

160.0

170.0

180.0

190.0

200.0

Feb 94 Ma

jAvg

Nov

Feb 95 Ma

jAvg

Nov

Feb 96 Ma

jAvg

Nov

Feb 97 Ma

jAvg

Nov

Feb 98 Ma

jAvg

Nov

Feb 99 Ma

jAvg

Nov

Feb 00 Ma

jAvg

Nov

Feb 01 Ma

jAvg

Devalvacija dinaraDEM 1 = DIN 3,3

Dinarpotcewen

Dinarprecewen

Devalvacija dinaraDEM 1 = DIN 6

Devalvacija dinaraDEM 1 = DIN 30

Ekonomski pregled Jul 2001.

36

je nominalni devizni kurs DEM pove}an sa 30,00 dinara krajem 2000. godine na30,48 dinara krajem avgusta 2001. godine, ili za 1,6%. Odnos ponude i tra`wedeviza na jedinstvenom deviznom tr`i{tu, koje obuhvata ne samo ponudu itra`wu deviza na Me|ubankarskom tr`i{tu deviza nego i ponudu i tra`wuefektivnog stranog novca u okviru mewa~kih poslova1, pokazuje da je u perioduod 1. januara do 4. septembra 2001. godine ponuda deviza bila ve}a od tra`we.Budu}i da je po tom osnovu do{lo do kumulativnog porasta deviznih rezervi za65,91 milion dolara, nivo deviznog kursa dinara mo`e se smatrati adekvatnim.

Imaju}i u vidu da je realni kurs dinara jo{ uvek potcewen sa aspekta ce-novnog kriterijuma, da su problemi jugoslovenskog izvoza necenovne prirode(kvalitet proizvoda, dizajn, ISO standardi, rokovi isporuke, garancije, servisi isl.), zatim da je izvoz usmeren prete`no na tzv. quality markets (tr`i{ta na ko-jima se kupci pri odluci o kupovini proizvoda rukovode u najve}oj meri kvali-tetom proizvoda), kao i da se jugoslovenski izvoz prete`no sastoji od proizvodavi{eg stepena prerade � mo`e se konstatovati da cenovni faktori konkurent-nosti jugoslovenskih proizvoda imaju sve mawu i slabiju eksplanatornu snagukretawa izvoza. Stoga promenama deviznog kursa dinara nije mogu}e posti}ividqivije rezultate na planu ekspanzije jugoslovenskog izvoza uz nepotrebno po-gor{awe monetarne stabilnosti u vidu porasta stope inflacije.

Ako se ima u vidu da na dugi rok ne postoji mogu}nost iskori{}avawa trade-offa izme|u stope zaposlenosti (ekonomskog rasta) i stope inflacije, kao i dana dugi rok samo stabilni monetarni uslovi mogu da obezbede visoku i stabilnustopu ekonomskog rasta i preko we ekspanziju izvoza, za Narodnu banku Jugo-slavije je od izuzetnog zna~aja da se obezbedi stabilnost deviznog kursa i cena.

Usled svega navedenog, nema opravdawa da se cena zagovarane ve}e stimula-cije izvoza putem ubrzane depresijacije deviznog kursa prebaci na celu ekono-miju i na taj na~in, sasvim sigurno, ugrozi monetarna stabilnost u zemqi. Sta-bilni ekonomski rast se mo`e ostvariti samo u stabilnim monetarnimuslovima, tj. pri niskoj i stabilnoj stopi inflacije, a ubrzana depresijacijakursa nacionalne valute sasvim sigurno nije u skladu sa ostvarewem stabilnihmonetarnih uslova. Stoga mo`emo da ocenimo da je u periodu od posledwe de-valvacije u decembru 2000. godine dosad vo|ena adekvatna politika deviznogkursa dinara, posebno nakon prelaska sa re`ima fiksnog deviznog kursa nare`im rukovo|enog fluktuirawa kursa dinara i uz liberalizaciju poslovawajedinstvenog deviznog tr`i{ta.

1 Po~etkom jula 2001. godine formirana je normalna struktura deviznih kurseva, jer je kupovni kurs za efektivuni`i od kupovnog kursa za devize (do tada je bio jednak sredwem kursu za devize), a prodajni kurs za efektivuvi{i od prodajnog kursa za devize. Raspon izme|u kupovnog i prodajnog kursa za strani efektivni novac jepove}an sa 0,8% na 1,2%, a mewa~i u okviru tog raspona mogu slobodno da formiraju svoje kurseve za straniefektivni novac.

Ekonomski pregled Jul 2001.

37

Kretawe indeksa nominalnog i realnogdeviznog kursa dinara 1994-2001. godine

Indeksi cena na malo Indeks Indeks nominalnog Indeks realnog (PPP)Mesec Doma}ih Inostranih1) relativnih cena deviznog kursa2) deviznog kursa3)

(1) (2) (3) = (1)/(2) h 100 (4) (5) = (4)/(3) h 1001994.Februar 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Jun 91,4 100,8 90,7 100,0 110,3Septembar 89,9 101,1 88,9 100,0 112,5Decembar 100,0 101,4 98,6 100,0 101,41995.Mart 116,9 102,1 114,5 100,0 87,3Jun 140,0 102,7 136,3 100,0 73,4Septembar 176,8 102,7 172,2 100,0 58,1Decembar 220,2 102,9 214,0 330,0 154,21996.Mart 270,8 103,6 261,4 330,0 126,2Jun 292,9 104,0 281,6 330,0 117,2Septembar 324,1 104,2 311,0 330,0 106,1Decembar 349,2 104,4 334,5 330,0 98,71997.Mart 359,8 105,2 342,0 330,0 96,5Jun 360,4 105,8 340,6 330,0 96,9Septembar 360,4 106,1 339,7 330,0 97,2Decembar 381,7 106,1 359,8 330,0 91,71998.Januar 389,7 106,1 367,3 330,0 89,8Februar 402,7 106,5 378,1 330,0 87,3Mart 408,8 106,2 384,9 600,0 155,9April 430,6 106,4 404,7 600,0 148,3Maj 449,5 106,7 421,3 600,0 142,4Jun 460,6 106,8 431,3 600,0 139,1Jul 470,5 107,1 439,3 600,0 136,6Avgust 488,8 107,0 456,8 600,0 131,3Septembar 506,0 106,7 474,2 600,0 126,5Oktobar 530,8 106,5 498,4 600,0 120,4Novembar 539,6 106,5 506,7 600,0 118,4Decembar 551,1 106,5 517,5 600,0 115,91999.Januar 559,9 106,3 526,7 600,0 113,9Februar 569,8 106,5 535,0 600,0 112,1Mart 580,3 106,7 543,9 600,0 110,3April 601,8 107,0 562,4 600,0 106,7Maj 608,4 107,1 568,1 600,0 105,6Jun 616,7 107,2 575,3 600,0 104,3Jul 627,7 107,7 582,8 600,0 102,9Avgust 652,0 107,7 605,4 600,0 99,1Septembar 733,0 107,4 682,5 600,0 87,9Oktobar 800,2 107,3 745,8 600,0 80,5Novembar 820,0 107,5 762,8 600,0 78,7Decembar 827,2 107,9 766,6 600,0 78,32000.Januar 831,3 108,1 769,0 600,0 78,0Februar 846,2 108,5 779,9 600,0 76,9Mart 870,2 108,8 799,8 600,0 75,0April 901,6 108,8 828,7 600,0 72,4Maj 948,8 108,7 872,9 600,0 68,7Jun 988,5 109,2 905,2 600,0 66,3Jul 1.017,5 109,6 928,4 600,0 64,6Avgust 1.072,1 109,4 980,0 600,0 61,2Septembar 1.163,0 109,9 1.058,2 600,0 56,7Oktobar 1.470,8 109,9 1.338,3 600,0 44,8Novembar 1.718,1 110,0 1.561,9 600,0 38,4Decembar 1.764,4 110,2 1.601,1 3.000,0 187,42001.Januar 1.817,3 110,7 1.641,6 3.018,0 183,8Februar 1.875,5 111,4 1.683,6 3.015,0 179,1Mart 1.892,4 111,5 1.697,2 3.031,0 178,6April 2.055,5 111,9 1.836,9 3.030,4 165,0Maj 2.092,6 112,5 1.860,1 3.046,4 163,8Jun 2.170,2 112,7 1.925,6 3.035,4 157,6Jul 2.222,3 112,7 1.971,9 3.047,2 154,5Avgust 2.282,3 112,5 2.028,7 3.048,0 150,21) Indeks potro{a~kih cena u SR Nema~koj (Zapadna Nema~ka) prera~unat na osnovu Deutsche Bundesbank Monthly Report - Statisti~ki deo, Tab. 7, str. 66,

razni brojevi od 1995. do 1998. i na osnovu podataka Federalnog statisti~kog ureda SR Nema~ke.2) Devizni kurs dinara prema DEM (februar 1994 = 100).3) Indeks preko 100,0 zna~i potcewen devizni kurs dinara, a indeks ispod 100,0 precewen devizni kurs dinara na bazi teorije PPP (The Purchasing Power Par-

ity/Price Level Adjusted).* 1. april 1998. devalvacija dinara. Napomena: SR Nema~ka � indeksi potro{a~kih cena za 1999-2001. na osnovu podataka iz Federalnog statisti~kog ureda SR Nema~ke.

Ekonomski pregled Jul 2001.

38

Izabrani monetarni i devizni pokazateqi(Stawe na kraju perioda)

2000. 2001. Stopa rasta

Decembar April Maj Jun JulJul 2001.Dec. 2000.

Primarni novac u mln dinara1) 22.501 26.736 30.637 31.350 31.495 40,0

@iro-ra~uni banaka i DFOu mln dinara 4.088 2.735 2.525 3.643 2.977 -27,2

Gotov novac u opticaju u mln dinara 10.932 12.362 13.544 14.318 15.015 37,3

Nov~ana masa M12) u mln dinara 29.976 37.269 41.016 43.385 45.365 51,3

Nov~ana masa M23) u mln dinara 37.331 44.529 48.831 51.814 54.238 45,3

Devizne rezerve NBJ u mln SAD dolara 524 607 661 879 902 72,1

Ukupne devizne rezerve (NBJ + posl.banke) u mln SAD dolara 890 954 1.013 1.249 1.280 43,8

Hartije od vrednosti NBJ prodate natr`i{tu4) u mln dinara 86 375 998 1.372 1.609 1.770,9

Eskontna stopa NBJ 2,00 1,00 1,00 1,90 1,90

Kamatna stopa na tr`i{tu novca 6,80 5,08 5,04 4,91 4,96

Prose~na kamat. stopa na hartije odvrednosti NBJ 3,00 2,38 2,52 2,53 2,72

Kurs dinara za DEM na me|ubankarskomtr`i{tu 30,00 30,33 30,48 30,35 30,48 1,6

PromeneIzabrani pokazateqi u % od 1. januara

do 31. jula ′01.Gotov novac u opticaju/M1 36,5 33,2 33,0 33,0 33,1 -3,4

Devizne rezerve NBJ/M1 110,4 107,6 112,0 142,2 135,8 25,4

Ukupne devizne rezerve/M1 187,5 169,1 171,6 202,0 192,7 5,2

Devizne rezerve NBJ/ tromese~niprosek uvoza

169,5 182,8 199,6 297,1 308,7 139,2

Ukupne devizne rezerve /tromese~niprosek uvoza

287,9 287,2 305,9 422,5 438,3 150,6

1) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBJ i hartije od vrednosti NBJ.2) Ukqu~eni depoziti dr`ave.3) Ukqu~eni svi dinarski depoziti.4) Stawe prodatih hartija od vrednosti na kraju odgovaraju}eg dana.

Ekonomski pregled Jul 2001.

39

Bilans Narodne banke Jugoslavije (Kraj perioda u milionima dinara)

2000. 2001.

Dec. Jan. Feb. Mart April Maj Jun* Jul

Neto devizne rezerve -19.469 -19.323 -17.623 -14.762 -13.852 -9.765 -10.751 -8.780 Neto devizne rezerve u DEM (miliona) -649 -644 -587 -492 -462 -326 -358 -293 Bruto devizne rezerve1) 32.619 33.326 35.133 38.430 39.327 43.414 46.793 48.259 Bruto devizna pasiva2) -52.088 -52.649 -52.756 -53.192 -53.179 -53.179 -57.544 -57.039

Neto doma}a aktiva 39.314 37.848 36.003 34.669 34.821 32.287 35.770 34.298 Doma}i krediti 153.611 153.752 152.371 154.322 152.487 156.673 158.862 155.853 Neto potra`ivawa od dr`ave 5.480 5.536 4.011 1.995 1.857 475 3.278 3.022 Krediti 11.424 11.452 11.574 11.963 11.897 12.247 12.356 12.197 Dinarski krediti 3.071 3.107 3.182 3.187 3.186 3.085 3.103 3.099 Devizni krediti 8.353 8.345 8.392 8.776 8.711 9.162 9.253 9.098 Depoziti (-) -5.944 -5.916 -7.563 -9.968 -10.040 -11.772 -9.078 -9.175 Dinarski depoziti -1.462 -1.365 -2.980 -3.608 -4.163 -5.669 -3.591 -3.091 Devizni depoziti -4.482 -4.551 -4.583 -6.360 -5.877 -6.103 -5.487 -6.084 Neto potra`ivawa od banaka 144.932 145.108 145.551 149.174 147.656 153.294 152.659 149.833 Krediti 145.603 146.318 146.815 150.426 148.943 155.208 154.867 152.303 Kori{}ena obavezna rezerva 1.174 1.183 1.243 882 1.074 1.541 1.017 1.070 Ostali dinarski krediti 3.364 3.423 3.409 3.401 3.368 3.344 3.346 3.193 Devizni krediti 141.065 141.712 142.163 146.143 144.501 150.323 150.504 148.040 Devizni krediti u DEM (milionima) 4.702 4.724 4.739 4.871 4.817 5.011 5.017 4.935 Depoziti (-) -671 -1.210 -1.264 -1.252 -1.287 -1.914 -2.208 -2.470 Od ~ega dobr. upis blag. zap. NBJ -86 -416 -434 -343 -375 -998 -1.372 -1.609 Neto potra`ivawa od ostalih sektora 3.199 3.108 2.809 3.153 2.974 2.904 2.925 2.998 Krediti 3.660 3.686 3.571 3.572 3.573 3.705 3.724 3.682 Dinarski krediti 3.457 3.481 3.365 3.358 3.362 3.485 3.503 3.465 Devizni krediti 203 205 206 214 211 220 221 217 Depoziti (-) -461 -578 -762 -419 -599 -801 -799 -684 Ostala aktiva (neto) -114.297 -115.904 -116.368 -119.653 -117.666 -124.386 -123.092 -121.555

Primarni novac 19.845 18.525 18.380 19.907 20.969 22.522 25.019 25.518 Gotov novac u opticaju 10.933 9.907 10.419 11.258 12.362 13.544 14.318 15.015 Rezerve banaka 8.912 8.618 7.961 8.649 8.607 8.978 10.701 10.503 Izdvojena obavezna rezerva3) 3.650 4.015 4.034 4.730 4.798 4.912 6.041 6.456 Kori{}ena obavezna rezerva3) 1.174 1.183 1.243 882 1.074 1.541 1.017 1.070 Slobodne rezerve4) 4.088 3.420 2.684 3.037 2.735 2.525 3.643 2.977Primarni novac prema na{oj({iroj) definiciji5) 22.501 21.579 23.283 25.038 26.736 30.637 31.350 31.495

1/ Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.2/ Iskqu~ene dugoro~ne devizne obaveze prema inostranstvu i nepodeqene devizne obaveze SFRJ.

Ukqu~ene devizne obaveze prema doma}im bankama i rezidentima.3/ Obra~unata obavezna rezerva kod NBJ na ra~unu 201 po stopi od 24,5%.4/ Obuhvata sredstva na `iro-ra~unima i gotovinu u blagajnama banaka.5/ Ukqu~eni i depoziti nebankarskog sektora kod NBJ i hartije od vrednosti NBJ.*/ Ispravqeni podaci o deviznim rezervama. Korigovani podaci za zlato i devize na ra~unu kod BIS-a.

Ekonomski pregled Jul 2001.

40

Monetarni pregled1)

(Bez Crne Gore)(Konsolidovani bilans banaka)(Kraj perioda u milionima dinara)

2000. 2001.

Dec. Jan. Feb. Mart April Maj Jun Jul

Neto devizna aktiva 2) 46.102 48.185 48.612 51.836 52.112 56.069 56.584 58.492 Aktiva 55.725 57.771 58.198 61.422 61.698 65.655 70.228 72.136 NBJ 32.619 33.326 35.133 38.430 39.327 43.414 46.793 48.259 Komercijalne banke 23.106 24.445 23.065 22.992 22.371 22.241 23.435 23.877 Pasiva (-) -9.623 -9.586 -9.586 -9.586 -9.586 -9.586 -13.644 -13.644 NBJ -9.623 -9.586 -9.586 -9.586 -9.586 -9.586 -13.644 -13.644

Neto doma}a aktiva 19.420 17.418 16.979 17.780 19.118 18.049 21.996 21.783 Doma}i krediti 218.644 221.977 221.686 227.156 226.792 233.909 236.526 236.319 Neto potra`ivawa od dr`ave 5.918 5.891 4.609 2.014 1.621 -547 2.229 6.193 Krediti 15,367 15,118 15.061 15.331 15.199 15.509 16.197 20.727 Dinarski 5.521 5.280 5.171 5.052 4.986 4.813 4.749 4.703 NBJ 3.071 3.107 3.182 3.187 3.186 3.085 3.103 3.099 Komercijalne banke 2.450 2.173 1.989 1.865 1.800 1.728 1.646 1.604 Devizni 9.846 9.838 9.890 10.279 10.213 10.696 11.448 16.024 NBJ 8.353 8.345 8.392 8.776 8.711 9.162 9.253 9.098 Komercijalne banke 1.493 1.493 1.498 1.503 1.502 1.534 2.195 6.926 Depoziti (-) -9.449 -9.227 -10.452 -13.317 -13.578 -16.056 -13.968 -14.534 Dinarski depoziti -4.744 -4.492 -5.686 -6.771 -7.492 -9.757 -8.271 -8.186 NBJ -1.462 -1.365 -2.980 -3.608 -4.163 -5.669 -3.591 -3.091 Komercijalne banke -3.282 -3.127 -2.706 -3.163 -3.329 -4.088 -4.680 -5.095 Devizni depoziti -4.705 -4.735 -4.766 -6.546 -6.086 -6.299 -5.697 -6.348 NBJ -4.482 -4.551 -4.583 -6.360 -5.877 -6.103 -5.487 -6.084 Komercijalne banke -223 -184 -183 -186 -209 -196 -210 -264 Krediti nevladinom sektoru 212.726 216.086 217.077 225.142 225.171 234.456 234.297 230.126 Stanovni{tvu 2.684 2.714 2.242 2.344 2.606 2.985 3.494 3.804 Neprofitnim instit. koje slu`e

stanovni{tvu u din. 3.616 4.873 4.490 4.619 3.970 3.722 3.834 3.212 Neprofitnim instit. koje slu`e

stanovni{tvu u deviz. 20.793 20.504 20.732 21.509 22.458 24.211 24.934 24.517 Privredi u dinarima 31.189 31.786 33.424 34.468 35.696 38.044 37.593 37.433 Privredi u devizama 154.444 156.209 156.189 162.202 160.441 165.494 164.442 161.160

Ostale stavke, neto -199.224 -204.559 -204.707 -209.376 -207.674 -215.860 -214.530 -214.536 Neto potra`ivawa od dr`ave po staroj

deviz. {tedwi 11.207 10.409 11.184 11.200 10.457 8.662 5.404 -4.814 Javni dug dr`ave po staroj deviz.

{tedwi 222.638 222.428 223.207 224.398 223.469 223.943 219.121 209.207 Stara devizna {tedwa (-) -211.431 -212.019 -212.023 -213.198 -213.012 -215.281 -213.717 -214.021 Ostala aktiva, neto -210.431 -214.968 -215.891 -220.576 -218.131 -224.522 -219.934 -209.722Nov~ana masa (M3) 65.522 65.603 65.591 69.616 71.230 74.118 78.580 80.275 Nov~ana masa (M2) 3) 32.587 32.089 32.496 35.244 37.037 39.075 43.543 46.052 M1 26.954 26.262 26.580 28.875 30.639 32.364 36.591 38.927

Gotov novac u opticaju 10.932 9.907 10.419 11.257 12.362 13.544 14.318 15.015Depoziti po vi|ewu 16.022 16.355 16.161 17.618 18.277 18.820 22.273 23.912

Dinarski oro~eni depoziti 5.633 5.827 5.916 6.369 6.398 6.711 6.952 7.125 Devizni depoziti 4) 32.935 33.514 33.095 34.372 34.193 35.043 35.037 34.223

1) Do septembra 2000. za neto deviznu aktivu kurs dinara prema SAD dolaru izveden na osnovu kursa na paralelnomdeviznom tr`i{tu, a od septembra kori{}en stalni kurs iz decembra 2000.Kod deviznih pozicija u neto doma}oj aktivi kori{}eni su bilansni podaci, tj. primewen je zvani~ni kurs na kraju

odgovaraju}eg perioda.2) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.

3) Ukupni dinarski depoziti.

4) Bez stare devizne {tedwe.

Izdaje Narodna banka JugoslavijeBeograd, Bulevar revolucije 15

Telefon: 3248-841

Tira`: 300 primeraka

ISSN YU 1451-0073