JUST IN TIME (JIT) PROIZVODNJA PROIZVODNJA UPRAVO NA VREME (UPV)Violeta Jankovi 68/08

ta je Just in time proizvodnja?

Just in time pristup zahteva uklanjanje svih izvora rasipanja, svega to ne doprinosi uveanju vrednosti tokom proizvodnih aktivnosti. Vodilja ovog pristupa je ta da pravi deo bude na pravom mestu, u pravo vreme. Karakteristike ove proizvodnje su: proizvodnja se odvija sa mnogo manje zaliha, nii su trokovi proizvodnje i bolji kvalitet nego kod proizvodnje tradicionalnog pristupa.

FILOZOFIJA UPV-aSavremenu upotrebu sistema UPR-a popularizovao je sredinom 1970. god. u Toyoti Tairchi Ohno, potpredsednik Toyote sa svojim kolegama. Godine 1980., ovaj koncept je prenesen u SAD i odatle u na evropske zemlje. Od tada ima iroku primenu u industriji. Cilj UPV-a je poveanje profita i bri povraaj investicija (rentabilnost) putem smanjenja trokova, smanjivanje zaliha i poboljanje kvaliteta.

ELEMENTI UPV SISTEMA

Kod sistema proizvodnje upravo na vreme za glavni terminski plan se utvruje fiksni vremenski period (recimo 1-3 meseca unapred), kako bi se radnim centrima i dobavljaima omoguilo da i oni utvrde svoje terminske planove. UPV sistem utie na sve elemente industrijske proizvodnje: veliinu serije terminiranje kvalitet prostorni raspored proizvodnih sredstava dobavljae odnose sa radnicima, itd. Poveanje rentabilnosti primenom UPV sistem postie se poveanjem prihoda (bolji kvalitet), smanjenjem trokova (bolja organizacija i vrhunski kvalitet) i manjim ulaganjem (prostor i zalihe). U sutini sistema proizvodnje UPV jeste reavanje problema.

STABILIZOVANJE GLAVNOG TERMINSKOG PLANAPostupak planiranja proizvodnje poinje sa dugoronim planom proizvodnje, koje se zatim rastavlja na godinji, meseni i dnevni plan. Na svakom nivou (vremenskom) procesa razmatra se PRODAJA, planira se PROFIT i KAPACITETI. Jednom postavljen meseni terminski plan alje se kao informacija svim radnim centrima i dobavljaima. Cilj UPV je da se svaki dan proizvode tano odreena koliina, ni vie ni manje.

SMANJIVANJE PRIPREMNOZAVRNOG VREMESmanjivanje pripremno-zavrnog vremena vrlo je vano jer se time poveava raspoloivost kapaciteta i fleksibilnost u terminskim planovima i smanjuju zalihe. Skraenje vremena moe se postii u 2 koraka. 1. Spoljne i unutranje pripreme maina su odvojene. Unutranja samo zahteva zaustavljanje maina. 2. Prebacivanje unutranje pripreme (to vie) na spoljanju.

PROSTORNI RASPORED SREDSTAVA ZA RAD

Izbor UPV sistema proizvodnje ima prirodan uticaj na prostorni raspored sredstava za rad. Razvoj fabrika ide u pravcu lakeg i breg, kako procesa tako i njegovoj automatizaciji.

UTICAJ UPV NA RADNIKESistem UPV zahteva radnike sa vie razliitih kvalifikacija i vetina kako bi obavljali u toku proizvodnje vie funkcije. To znai da radnik treba da bude obuen za nekoliko razliitih poslova, osnosno fleksibilna radna snaga. Takva radna snaga moe zahtevati novi sistem nagraivanja. Sindikat e to osporavati jer e se zalagati za princip jedan radnik jedan posao (prema kvalifikaciji). Menadment treba da bude veza. Bez prihvatanja UPV-a od strane radnika ovaj sistem pada u vodu.

DOBAVLJAI (promena odnosa sa dobavljaima je jedan od najvanijih aspekata UPV sistema). Ne samo da se trai od radnika trai da se promene, ve i od dobavljaa. UPV sistem dobavljaa tretira kao interni radni centar. Oni dobijaju Kanban kartice i specijalne kontejnere i od njih se oekuje da obavljaju ee isporuke u pravo vreme za narednu fazu proizvodnje. S obzirom da je potrebno i do 4-5 isporuka dnevno, potrebno je da dobavlja bude smeten u blizini. Od dobavljaa se moe traiti da isporui delove u 8, 10, 12 i 14 h. Kod svake isporuke, kupi prazne kontejnere i njihove transportne kartice i za sledei put puni samo taj broj kontejnera. Isporuka se vri direktno na montanu traku pa bez formata preuzimanja i papirologije. Potreba i provere je potpuno poverenje u kvalitet dobavljaa.

Da bi se olakalo uvoenje UPV sistema potrebno je: Zadobiti poverenje Top-menadera i pripremiti Plan uvoenja. Privoleti radnika na saradnju i zapoeti sa vienamenskim obrazovanjem i obukom radnika. Zapoeti sa linijom zavrne montae. Nivo proizvodnje ujednaiti i smanjiti pripremno-zavrno vreme. Koristiti standardizovane kontejnere za delove. Odstraniti zalihe iz skladita i staviti ih u radionicu. Delovati u pravcu uravnoteenja izraenih koliina sa onima koje su potrebne za zavrnu montau. U svim podrujima obezbediti rezervne kapacitete za rad radnih centara. Proiriti UPV na dobavljae. Stabilizovati njihov terminski plan isporuke i zatraiti uestalost isporuivanja. Odstraniti zalihe. Pomoi im kod obezbeenja kvaliteta.

FILOZOFIJA JIT I LEAN MILJENJA U LOGISTIKOJ MREI

Lean proizvodnja smanjuje napore radne snage, smanjuje proizvodni prostor, smanjuje trokove opreme, skrauje vreme potrebno za razvoj proizvoda. To direktno vodi smanjivanju trokova i poveanju ekonominosti. Lean koncept, poznat kao lean miljenje, je proiren i na druge funkcionalne jedinice kompanije i to na dizajn, razvoj i logistiku. Primenom ovog pristupa mrea logistike svoje performanse podie na jedan vii nivo i sve izmene u poslovnim procesima usklauje sa zahtevima potroaa.U osnovi principi lean miljenja podrazumevaju da se roba proizvodi i isporuuje kupcima tano na vreme i u skladu sa ugovorenom prodajom.

Osnovni cilj koncepta lean miljenja je smanjivanje trokova u svim aspektima poslovanja. Lean miljenje predstavlja jednu ciklinu putanju traenja perfekcije. To je istovremeno i put dodavanja vrednosti proizvodu gledano sa potroakog aspekta. Krajnji potroa ne treba da plaa trokove nastale u lancu snabdevanja. Postizanje perfekcije, kao vrhunskog principa podrazumeva prethodno uspostavljanje etiri principa u poslovnom procesu i to: 1. princip pojedinane vrednosti; 2. princip indentifikovanja toka vrednosti; 3. princip dizajna toka vrednosti; 4. princip pull rasporeivanja.

Princip pojedinane vrednosti definie potroa iz svoje perspektive. eljeni cilj je da se proizvod uvek nae na ''dohvat ruke''. Prema Poterovom konceptu lanca vrednosti posmatraju se dve grupe aktivnosti. Prva transformacija sirovina u gotove proizvode, distribucija, marketing i servisiranje, druga - aktivnosti podrke, tj. dizajn, proizvodnja i podrka distribuciji. Sledei korak je identifikovanje toka vrednosti, odnosno svih koraka u poslovnom procesu kojima se dodaju vrednosti proizvodu. Dizajn toka vrednosti podrazumeva sagledavanje kljunih faktora JIT-a, tj. smanjivanje zaliha, zastoja i greaka i poveanja jednostavnosti i vidljivosti procesa. Ukoliko se postigne takav nivo poslovanja da snabdevanje, pa time i proizvodnja teku u skladu sa zahtevima potroaa, ostvaruje se osnovna ideja JIT filozofije- tj. pull rasporeivanje. Samo postepenim poboljanjem svega to se radi i radikalnim smanjivanjem trokova mogue je dostii princip perfekcije kao osnovne ideje lean miljenja. Treba napomenuti da lean miljenje fokusira sedam vrsta trokova: trokovi prekomerne proizvodnje, trokovi zastoja, trokovi transporta, trokovi neprikladne obrade, trokovi nepotrebnih zaliha, trokovi praznih hodova, trokovi greaka.

Jedna od primena JIT filozofije i lean miljenja je u posebnoj oblasti koja se naziva logistika brzog reagovanja (eng-QR). Osnovni zadatak logistike je optimizacija tokova u lancu snabdevanja. Nije re samo o materijalnim tokovima ve i o informacionim i vrednosnim. Logistika brzog reagovanja ide u susret eljama potroaa, isporuujui pravu robu eljene - prave koliine, pravog kvaliteta u pravo vreme, na pravom mestu i po pravoj ceni. Za uspostavljanje i primenu ovog procesa neophodno je obezbediti efektivnu komunikaciju izmeu organizacije i mree snabdevanja, to se svakako postie uvoenjem IT. U tradicionalnim poslovnim sistemima, organizacija procesa se vri po planovima i predvianjima to rezultuje nastajanjem zaliha i neusklaenosti proizvodnje i tranje. Primena principa QR dovodi do usklaivanja ovih razlika kao i do smanjenja vremena razvoja proizvoda i vremena proizvodnje, to dalje omoguava bre usklaivanje sa poslednjim trendovima bez nastajanja prekomernih zaliha.

JIT I LEAN MILJENJE U E POSLOVANJU

Tradicionalni potroai danas vie nisu zadovoljni pristupom na tritu da ''jedna veliina odgovara svima''. Trae da se ukljue u odluivanje o dizajnu proizvoda i to vie nije rezervisano samo za proizvoae. Komunikacione tehnologije danas podravaju taj princip poslovanja omoguavajui trenutni pristup velikom broju informacija bilo gde u elektronskom globalnom selu. Centar informacija sve vie usmerava kupac pa se iz tog razloga poslovne vetine i mogu i moraju menjati. Naravno, osnovne vetine u profesijama strukturama ne mogu nestati ili izgubiti na vanosti. One ostaju zadate lliderima da stvore novi kontekst tj. da vetine prenesu u nove okolnosti. Zbog toga, danas, primena E-poslovanja u poslovnim organizacijama i dalje aktualizira tri navigaciona pitanja Petera Druckera : ''Koji je na posao?; Ko je na kupac?; ta ceni na kupac?'' Moda je najbolji odgovor na ova tri pitanja sadran u sledeoj reenici: ''Proces prodaje se transformie u stvaranje, prodaju i odravanje odnosa sa individualnim potroaima.'' To stvara novi poslovni fenomen, tj. potroa ili kupac postaje konkurencija. Principi lean miljenja u elektronskom poslovanju pomau da se lake, bre, konzistentnije i pouzdanije savladaju individualna i organizaciona tromost, kulturna izolacija i neiskustvo u upotrebi novih alata u kreiranju novog proizvoda i usluge.

E-poslovanje ukljuuje poslovno komuniciranje, kupoprodajne transakcije, transfer novca, tj. poslovanje izmeu organizacije i njenih poslovnih klijenata (firmasa-firmom ili B2B) i organizacije sa potroaima (firmasa-potroaem ili B2C) primenom elektronskih mrea raunarskih sistema. Ono se implementira u sve interkompanijske i intrakompanijske funkcije (tj. marketing, finansije, proizvodnju, prodaju, ugovaranja, rezervne delove, servisne usluge) koje unapreuje poslovanje koristei informaciono - komunikacione tehnologije (e-mail, WWW, EDI, LITS,...). Ovakav vid poslovanja omoguava organizacijama da na efektivniji i efikasniji nain dou do svojih klijenata i proire vidljivost tranje du celih lanaca snabdevanja.

Poslovna vrednost E-poslovanja se prevashodno ogleda u privlaenju novih potroaa inovativnim marketingom i zadravanju postojeih potroaa poboljanjem usluga. Rastui trend u poslovanju predstavljaju informacioni portali firme (eng. EIP). To je interfejs zasnovan na integraciji intraneta i drugih tehnologija koje otvaraju mogunost intranet i pojedinim ekstranet korisnicima da pristupe unutranjim i spoljanjim poslovnim aplikacijama i uslugama firme. Na ovaj nain se omoguava specifinije i selektivnije dolaenje do eljenih informacija, laki pristup kljunim Web sajtovima, kao i bri prenos vesti bez dueg ''surfovanja'' internetom. Sa aspekta potroaa E-poslovanjem se tedi vreme, novac i poveava udobnost. Dakle, filozofija JIT i lean miljenja podstiu taan, pravovremen i "bogat" protok informacija u organizacijama i izmeu organizacija to im omoguava da planiraju i realizuju sve svoje procese just in time, a potroaima da njihove proizvode dobiju tano na vreme u i skladu sa svojim eljama.

ZAKLJUAK

Primena IT u savremenim uslovima poslovanja sa konstantnim promenama u globalnom okruenju je dobila vodee mesto u poveanju efektivnosti i efikasnosti rada organizacija. Primena tehnologija E-poslovanja bitno utie na poveanje utede sopstvenih resursa, organizacija i potroaa. Prevashodno se misli na utedu vremena i energije pojedinaca, kao i organizacionih sistema. Sve vie se otvaraju mogunosti poslovanja bez granica, uspostavljanja kontakta sa celim svetom i pristupa razliitim tritima i grupama potroaa. Omoguava se just in time razmena informacija i podataka to poveava efektivnost logistikih procesa i usluga. E-poslovanje koristi potroaima, zadovoljavajui njihove najspecifinije zahteve i elje. Ono "otvara vrata" novoj poslovnoj paradigmi - zadovoljiti potrebe potroaa. Pravovremeno zadovoljavanje potreba, odnosno skraivanjem "lead time" (ili vremena od momenta porudbine do isporuke), ima za posledicu zadovoljne potroae i zadovoljne organizacije u ostvarenju konanih ciljeva. Isporuiti proizvod ''tano na vreme'' bez primene IT, odnosno E-poslovanja bi billo gotovo nemogue. JIT filozofija i E-poslovanje su usko povezani, tj. E-poslovanje podrava JIT sisteme obezbeujui brz protok informacija, podataka i ''signala'' od strane potroaa. Filozofija JIT nema iskljuivu primenu samo na proces proizvodnje, ve se kao "lean miljenje" implementira i u sve druge vrste procesa, a time i u E-poslovanje