KANONSKE POSJETE I SLU@EWA · 2013. 7. 17. · du{a. Dok se on molio, mrtvac o`i-ve, pokloni se starcu i re~e mu: “Mnogo ti blagodarim, Bo`ji ugod-ni~e. Prevelika je tvoja qubav

2

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA

WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

��

6. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu preosve-}enog g. Artemija, Episkopa ra{ko-prizrenskog.

12. Sluìo Sv. liturgiju u kapeli Bogoslovije u Sr-biwu - mitropolit Amfijohije, i episkop Joani-kije - Sv. Tri Jerarha.

18. Odrào sjednicu EUO u kancelariji Vladi~an-skog dvora u Sokolcu.

19. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu g. Mla-dena Ivani}a- odrào sjednicu Savjeta eparhije dabrobosanske.

24-27. Slu`beno otputovao u Srpsku patrijar{iju u Be-ograd.

��

15. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

17. Prisustvovao Sv. liturgiji pre|eosve}enih daro-va u kapeli bogoslovskih {kola u Srbiwu.

18. Sluìo Sv. liturgiju na Teodorovu subotu i pri-~estio profesore, studente i bogoslove.

19. Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit g.Nikolaj je od Nedeqe Pravoslavqa do petka 24. 3.posjetio Jerusalim, Kedron, Maslinsku Goru, Vi-tlejem, Jerihon, Kumran i Vitaniju.

20. Wegovo blaènstvo patrijarh jerusalimski g. Di-odor primio je Mitropolita g. Nikolaja u slu-`benu audijenciju prilikom wegove posjete Sve-toj Zemqi.

26. Sluìo Sv. liturgiju u manastiru @i~i i posje-tio Episkopa ì~kog g. Stefana.

29. U Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu sluìoSv. liturgiju pre|eosve}enih darova.

30. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli bogoslovskih {kola u Srbiwu.

��

2. Nedeqe Krstopoklone sluìo Sv. liturgiju u hra-mu Uspewa Presvete Bogorodice u Mokrom.

5. Sluìo Sv. liturgiju u kapeli bogoslovskih {ko-la u Srbiwu.

6. Prisustvovao prijemu u hotelu Holidej In povo-dom posjete predsjednika Italije.

7. Na praznik Blagovesti sluìo Sv. liturgiju uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici iodrào bratski sastanak sa sve{tenstvom tog di-jela Arhijerejskog namjesni{tva sarajevskog.

8. Odrào sastanak sa bratstvom manastira Dobrunai odredio bratiji pojedina~na godi{wa poslu{a-wa.

9. êtvrte nedjeqe posta u hramu Vaznesewa Gospod-weg u Vardi{tu sluìo Sv. arhijerejsku liturgijui propovijedao.

10. Sa ~lanovima Me|ureligijskog vije}a posjetioKosovo i Metohiju i boravio od 11. do 15. aprila2000. godine.

16. Sluìo Sv. arhijerejsku liturgiju u manastiru Mi-le{evi sa episkopima Filaretom i Lukijanom.

17. U Trnovu primio ~lanove Me|ureligijskog vije-}a.


20. Prijem kod ambasadora Kraqevine Norve{ke.21. Slu`beno boravio u Srpskoj Patrijar{iji u Beo-

gradu.22. U Srbiwu osvetio kapelu u KPD i sluìo Sv. ar-

hijerejsku liturgiju- za Vrbicu sluìo ve~erwe bogosluèwe u hramuSv. Vasilija Ostro{kog u Veqinama- sastao se sa potpredsjednikom Republike Srpskeg. Mirkom [arovi}em.

23. Na praznik Cvijeti - sve~anog ulaska GospodaIsusa Hrista u Jerusalim sluìo Sv. arhijerejskuliturgiju u Veqinama.


25. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sarajevu ambasa-dora Bugarske- dao intervju RTRS.

26. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova umanastiru Dobrunu.

27. Sluìo Sv. arhijerejsku liturgiju u hramu Sv.proroka Ilije u Sokocu- sluìo bdenije u hramu Presvete Bogorodice uVi{egradu.

28. Na Veliki petak sluìo ve~erwe sa izno{ewempla{tanice u hramu Uspewa Presvete Bogorodiceu Palama-u 19.00 ~asova uve~e sluìo jutrewe sa statijamau hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu.

29. Na Veliku Subotu sluìo Sv. arhijerejsku litur-giju u kapeli Duhovne akademije, pri~estio u~eni-ke ¤ razreda i studente akademije.

30. Na Vaskrs sluìo Sv. arhijerejsku liturgiju u Sa-bornoj crkvi u Sarajevu

��

1. Drugi dan Vaskrsa sa maturantima bogoslovijeSveta Tri Jerarha iz Srbiwa boravio u trodnev-nom obilasku i poklowewu svetiwama i tom pri-likom posjetili- manastir Vavedewe pod Ov~arom

� � � � � � � � �

3

��

- crkvu Sv. \or|a na Oplencu i Wegovo Kraqev-sko Viso~anstvo princa Tomislava Kara|or|evi-}a- manastir Koporin i poklonili se mo{tima Sv.Stevana Lazarevi}a- manastir Manasiju i poklonili se tamo{wimsvetiwama- manastir Ravanicu i poklonili se mo{tima Sv.Kneza Lazara.

2. Tre}i dan Vaskrsa posjetili novu crkvu u Kru-{evcu Sv. Georgija i susreli se sa Wegovim Preo-sve{tenstvom episkopom ni{kim G. Irinejem, po-sjetili crkvu Lazaricu- manastir Qubostiwu poklonili se prepodobnojmajci Evgeniji (carici Milici)- poklonoli se svetiwama u manastiru @i~i- u manastiru Studenici celivali mo{ti Sv. Si-meona Miroto~ivog, prepodobne majke Anastasijei monaha Simona.

3. Posjetili manastir Gradac zadu`binu Jelene An-ùjske- Petrovu crkvu u Novom Pazaru- Manastir Sopo}ane- Crkvu u Novoj Varo{i- U manastiru Mile{evi poklonili se grobu Sv.Save i kraqu Vladislavu, ktitoru manastira.

5. Primio potpredsjednika vlade Republike Slove-nije sa pratwom- posjetio ambasadora Republike Gr~ke u SarajevuW. E. Prokopiosa Manxuranisa

- povodom obiqeàvawa jubileja 120 godina sarajev-ske bogoslovije i 385 godina bogoslovije Sveta TriJerarha dao intervju RTRS o zna~aju ovih jubileja iulozi ovih dveju {kola u Srpskom narodu.

6. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Svetog velikomu~e-nika Georgija u Trnovu i presjekao slavski kola~,~estitao Krsnu slavu sve{tenicima koji slaveSvetog \or|a.

8. Posjeta ministra inostranih poslova VatikanaMe|ureligijskom vije}u na wihov zahtev.

9. Sluìo Sv liturgiju u hramu Sv. Vasilija Ostro-{kog u Veqinama povodom proslave 385.g. bogo-slovije Sveta Tri Jerarha i 120 g. sarajevske bo-

goslovije sa preosve}enim Episkopima Jefremom,Vasilijem, Filaretom i Grigorijem- uprili~io prijem i sve~ani ru~ak u vladi~an-skom dvoru u Sarajevu- prisustvovao Sve~anoj akademiji.

12. Sluìo Svetu liturgiju povodom Slave duhovneakademije u Srbi- wu, podjelio nagrade za napisa-ne temate i primio brojne i ugledne goste.

14. Prisustvovao Sv. liturgiji u Sabornoj crkvi uSarajevu.

17-20. U~estvovao na redovnom zasjedawu Sv. Arhijerej-skog Sabora SPC.

21. U~estvovao u hramu Sv. Save na Vra~aru prili-kom kanonizacije Sv. sve{tenomu~enika PetraMitropolita Sarajevskog i sluìo Sv. liturgijuzajedno sa svim Arhijerejima SPC.

22. Razgovor-susret sa g. Marjanom [efom, direkto-rom JSR u Sarajevu.

23. Poseta Bori{e Starovi}a, ministra zdravqa RSi dr.

24. U Vojkovi}ima sluìo Sv. liturgiju i sve~anopredao osve}enu ikonu Sv. Petra sarajevskog na~uvawe u hramu koji }e biti posve}en ovom sve-{tenomu~eniku.

26. Prisustvovao sjednici Me|ureligijskog vije}a.27. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokocu i propovjedao.

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

4

��

STRADAWE

Iz Hristovih stradawa u~imo seda hri{}anima sleduje da u ovom sve-tu stradaju, da budu ismejani, poruga-ni i unièni, i druga vre|awa da tr-pe od qubiteqa ovog sveta. Jer trebasa glavom da stradaju i udovi, i sa go-spodarom da stradaju i sluge wegove.Hri{}ani su sluge Hristove i du-hovni udovi Hristovi. Svet, laòmpomra~en, mrzeo je i gonio Gospoda,mrzi}e i goni}e i hri{}ane, kaoHristove, koji se Hrista drè, Hri-sta qube i za Wim idu. Jer “nije slu-ga ve}i od gospodara svoga” (Jov.15,20). Proterali su Hrista Gospo-da; {ta da o~ekuju i sluge Wegove,osim gowewa? Ovo je sam Gospodpredskazao i u Svetom pismu zapisa-no: “svi }e omrznuti na vas imenamoga radi” (Mat. 10,22). “U svetu }e-te imati nevoqe”... (Jov 16,15,18-19).“Svi koji ho}e pobo`no da ìve uHristu bi}e goweni” (2 Tim. 3,12).“Kroz mnoge nevoqe treba da u|emou carstvo Bo`je” (Dap. 14,22)...

Hri{}anima je predskazana nevo-qa, da bi se pripremili za trpqewenevoqa. “Sine, ako pristupi{ dasluì{ Bogu, pripremi du{u svojuza isku{ewe” (Sirah 2,1). Zato hri-{}ani ne treba da ma{taju o zlat-nim danima i da ih o~ekuju. Predska-zana im je nevoqa i - to i vidimo.

Pa od koga hri{}ani imaju da tr-pe nevoqe? Mu~iteqi su nestali,hri{}ani ìve me|u hri{}anima.

Zaista, nestalo je mu~iteqa, islava Bogu za to. Ali nije nestalo|avola, pravog mu~iteqa, koji ne-prestano podiè gowewa na pobo-`ne, po Svetom pismu: “I razgwevise zmija na ènu i ode da se pobije sasemenom wenim, koje drì zapovesti

Bo`je i ima svedo~anstvo IsusaHrista” (Otkr. 12,17).

Isus Hristos Gospod na{ postra-dao je od svojih, kao {to je napisano:“Me|u svoje do|e, i svoji Ga ne pri-mi{e” (Jov. 1,11). Wegovi prorocinastradali su od svojih saplemeni-ka, kao {to vidimo iz Evan|eqa(Mat. 13,57; 23,37).

Tako i hri{}ani stradaju od svo-jih hri{}ana, ali la`nih. Zao susedmrzi dobrog suseda i goni ga; zao mu`mrzi i goni dobru ènu, i zla ènadobrog muà; zao brat i sestra do-brog brata i sestru mrzi i goni. “Ineprijateqi ~oveku posta}e doma}iwegovi” (Mat. 10,36). To su hri{}an-ski goniteqi - la`ni hri{}ani!

Vidi{, dakle, hri{}anine, od ko-ga hri{}ani stradaju. Zato o~ekuj isam stradawa i pripremaj se za tr-pqewe, ako ho}e{ pobo`no da ì-vi{... (Tihon Zadonski).

Ja mogu ukazati osam uzroka svakevrste i oblika stradawa pravednika:

1. Bog popu{ta stradawa, da ne bizbog veli~ine svojih zasluga i ~ude-sa pali brzo u gordost.

2. Da drugi ne bi o wima mislilivi{e nego {to je svojstveno qudskojprirodi i ne bi zami{qali da su onobogovi a ne qudi.

3. Da bi se sila Bo`ja javqalamo}nijom, koja pobe|uje i umnoàvapropoved kroz qude slabe i sputanevezama.

4. Da bi se jasnije projavilo wiho-vo trpqewe, kao qudi koji sluè Bo-gu ne za nagradu nego iz qubavi pre-ma Bogu, iako trpe stradawa.

5. Da bismo mislili o vaskrsewu.Jer kad vidi{ da pravedan ~ovek, punvelikih dobrodeteqi, trpi beskraj-na stradawa, pa tako i odlazi iz ovogsveta, ti }e{ i nehotice biti prinu-|en da pomisli{ o onamo{wem sudu.Jer ako qudi ne dozvoqavaju onimakoji se za wih trude da odu bez nagra-de i plate, to }e jo{ mawe Bog htetida otpusti bez nagrade one koji su setoliko potrudili. A ako On ne}e daih li{i plate za wihove trudove,onda neophodno treba da postoji ne-ko drugo vreme posle ovda{we smr-ti, kada }e oni primiti platu za ov-da{we trudove.

6. Da bi svi koji trpe stradawaimali dovoqno utehe i olak{awa,gledaju}i na wih i stradawa koja onitrpe.

7. Da ne biste kad vas pozivamo dapodraàvate wihovoj dobrodeteqii kad svakom od vas govorimo: “po-draàvaj Pavlu i trudi se zajedno saPetrom”, zbog prekomerne visinewihovih zasluga, pomislili da suoni bili qudi druge prirode i odre-kli da im podraàvate.

8. Da bismo, kad bude potrebno danekoga hvalimo i saàqevamo, znalikoga treba smatrati blaènim, a ko-ga jadnim i nesre}nim. (Zlatoust)

5

��

O JEDNOM NESTORIJANCU, KOJI JE

PODIGNUT IZ MRTVIH

U Siriji je ìveo jedan isposnik,koji je bio vrlinast i sveti ~ovek,po imenu Partenije. On je imao obi-~aj da ~esto odlazi na Sinajsku goruda se pokloni Neopalivoj kupini ida razmi{qa o tom ~udu kao prao-brazu Presvete Djeve Marije. Kadaje hodao pored Crvenog mora, pevaoje Damaskinov tropar: “V êrmwemMori neiskusobra~nija nevjestiobraz napisasja...” Hodaju}i tako ~e-sto, jednom mu se desilo da je pokrajmora na{ao le{ umrlog ~oveka i sasaàqewem se molio Bogu i MajciBo`joj da nesre}niku bude spasenadu{a. Dok se on molio, mrtvac oì-ve, pokloni se starcu i re~e mu:“Mnogo ti blagodarim, Bo`ji ugod-ni~e. Prevelika je tvoja qubav pre-ma Bogu i Presvetoj Bogorodici, jerona ne samo {to tebi pomaè nego idruge osloba|a od du{evne smrti, pai mene nedostojnog izbavi i oìveme”. Partenije ga upita: “Zakliwemte Pre~istom Djevom da mi kaè{ko si ti i {ta se sa tobom dogodi-lo?” Onda mu on odgovori: “O. slugoBo`ji, ovaj slu~aj treba ispri~aticelome svetu, jer najvi{e treba pro-povedati ~uda koja tvori PresvetaBogorodica. Slu{aj sada:

Ja sam bio prela{}eni i op~iwe-ni verni sledbenik Nestorijev, i ka-da bih ~uo da neko govori o Bogoro-dici mnogo sam se qutio i misliosam da je veliki greh nazivatiobi~nu ènu Bogorodicom. Me|u-tim, kad sam za Jerusalim putovaomorem, na brodu je bio jedan Bo`ji~ovek koji me je prepoznao kao ne-storijanca i savetovao me da odba-cim tu bogohulnu jeres. Ali, ja sam seveoma gnevio na wega, misle}i da jemoja vera istinita. I tako mnogosmo se prepirali da vi{e nisu moglida nas podnose, nego su nas, da bi nabrodu vladao mir, razdvajali. Jed-

nom se|asmo na palubi i opet po~e-smo da se prepiremo, pa se i doka~i-smo, i obojica padosmo u more. Tadaugledah jednu dostojanstvenu @enukoja onoga ~oveka uhvati za ruku ire~e mu: “Ti si moj prijateq, bori{se za Mene i Ja ne}u dopustiti da seutopi{, nego }u te voditi da se po-kloni{ grobu Moga SIna, i za trigodine }e{ oti}i u Nebesko @ili-{te”. Meni, pak, re~e: “Idi, ne-sre}ni~e, u ve~nu muku, svome u~ite-qu Nestoriju”. I tako me pokri mo-re, a crni demoni uze{e moju du{u iodneso{e je u pakao. Tamo sam videoveliki broj onih koji su se mu~ili iprokliwali Nestorija, koji ih jesvojom la`nom naukom odveo tamogde i ja bejah do malopre. Kada si tipo~eo da se moli{ za moju du{u, onaPreslavna @ena mi do|e i re~e:“Izlazi odavde, jer se za tebe molisluga moj Partenije i reci mu tamoda se ne moli za Moje neprijateqe; ati da pri~a{ u kakvim se mukama na-laze nestorijanci”. Kad sam to ~uo,najednom mi se du{a vratila u telo.Blagodarim ti i molim te da me po-maè{ svetim mirom, da bih napu-stio Nestorijevo la`no i prokletoneverje, da ispovedam da je Ve~nodje-va Marija istinska Bogorodica, i damolim Wenu Milost da primi i me-ne nedostojnog tamo gde su oni kojiJoj sluè".

Kada je to starac ~uo, mnogo se ob-radovao i blagodario Bogu. Zatim suoti{li u Jerusalim i tamo sreli ve}pomenutog hri{}anina, koji se nabrodu prepirao sa oìvelim nesto-rijancem. Kada su se poklonili gro-bu Hristovom, sva trojica su se vra-tila u pustiwu i ìvela skupa, uga-|aju}i Bogu, da bi se posle preseli-li u ve~ni ìvot. Amin.

Iz kwige “ûda

Presv. Bogorodice”

CIQ MOLITVE -

BITI UVEK SA

BOGOM

%�� &�� !� �� '�� !� �� #�� '�� !��(�� '�� !�� )�� !�� *�� !� �� +��,-�� -� �� #&�� .�� !� �!�� #�� *�!� /+ �'�� !� �� 0��!�� !�� !�� 1�� %� �� 2��0��3�

�� /+ �� &� � �� !� ��4�� !�,�� !�� !,� �� !� � �� &�� /�+� �� !�� '� !+�� !�� '�� '�� 4!��

/�� ,��

��1�� 56789�6:;;

Ko je od vas imao priliku da po-smatra rad zemqoradnika na wivi,mogao je zapaziti kako on po zavr{e-nom orawu i zasejavawu wive skinekapu, prekrsti se, podigne svoj po-gled nebu i rekne: “Gospode, ja u~i-nih {to je do mene: posejah u Tvoj am-bar. Daqe Ti brini o wemu!” Pritom on misli na potrebnu vlagu i to-plotu, koje Bog treba da izlije na po-sejano seme, da bi ono niklo, uzrasloi ploda donelo.

Ono {to su ki{a i sun~evi zraciza useve zemqoradnika, to je DuhSveti za seme evan|elske nauke, kojeje Sin Bo`ji, Isus Hristos, tri i pogodine neumorno sejao u qudske du-{e. Pre svoga vaznesewa na nebo, Go-spod Isus obe}ao je svojim apostoli-ma da }e im nisposlati svoga Sveto-ga Duha, koji }e ih obu}i u “silu s vi-sine” (Lk. 24, 49) i uputi “na svakuistinu” (Jn. 16,13). To obe}awe ispu-nilo se u deseti dan po Wegovomslavnom vaznesewu. Kao uspomenu nataj preslavni doga|aj sveta Crkvaustanovila je dana{wi veliki pra-znik i slavi ga svake godine u pede-seti dan posle Uskrsa.

Ko je Duh Sveti? Duh Sveti je tre-}e Lice Svete Boànske Trojice,koji od ve~nosti ishodi od Boga Oca,u su{tini jednak i ravan Bogu Ocu iBogu Sinu, sa kojima se zajedno sla-vi, ali to nisu tri Boga nego jedanBog u tri Lica. Tajnu Boànske Tro-jice razum qudski, kao slab i ogra-ni~en, ne moè da shvati, ona se ve-rom prima.

Kako se Duh Sveti izlio na apo-stole. Ovaj preslavni doga|aj opi-sao je sveti apostol i evan|elist Lu-ka u svome spisu Dela apostolska.

Prema wegovom opisu, apostoli subili okupqeni na molitvi u jednojku}i u Jerusalimu. U tre}i sat dana(u deveti po pono}i, po na{em ra~u-nawu), Duh Sveti uz silnu huku, kaokad zaduva sna`na oluja, spustio sena apostole i pokazao u vidu jezikanad glavom svakoga od wih. “I napu-ni{e se svi Duha Svetoga, i po~e{egovoriti drugim jezicima, kao {to

im Duh dava{e da govore. A u Jerusa-limu ìvqahu pobo`ni Jevreji izsvakoga naroda koji je pod nebom. Ikad nasta ova huka, skupi se narod, ismete se, jer svaki od wih slu{a{egde oni govore wegovim jezikom.Idivqahu se i ~u|ahu se govore}i: ni-su li ovo sve Galilejci {to govore?Pa kako mi ~ujemo svaki svoj jezik ukome smo se rodili?...

“I svi se divqahu i ~u|ahu i pita-hu jedan drugog: {ta }e ovo biti”(Dap. 2,4-12)? Dok su se stranci ~udi-li apostolima, me{tani su ih isme-vali i klevetali da su se “nakitilivina” (st. 13). Tada je sveti apostol

Petar uzeo re~ i objasnio da oni ni-su pijani, nago da se u ovom ~asu ispu-nilo starozavetno proro{tvo Joi-qevo (2,28-29) o izlivawu Duha Sve-toga na qude; da je Isus iz Nazareta,koga su stare{ine ubile, bio obe}a-ni Mesija, koga je Bog vaskrsao izmrtvih, ~emu su u~enici Wegovi sve-doci. Na poziv apostola Petra da sepokaju i krste u ime Isusa Hrista,odazvalo se oko tri hiqade du{a.Tako je na dana{wi dan postala prvazajednica Hristovih sledbenika iliCrkva.

[ta je Duh Sveti. Qudi ne znajuni sebe {ta su u su{tini, a kamoli}e znati {ta je Bog. Ipak, izvesnupredstavu o Bogu Duhu Svetome mo-èmo imati po onome {to je o Wemuotkrio Sin Bo`ji i po delovawu Du-ha Svetog u svetu. Tako, Sin Bo`jirekao je da je Duh Sveti - Duh Istinei U~iteq istine (Jn. 15,26; 16,3),Ute{iteq (14,26). Po crkvenim pe-smama, Duh Sveti je: Ogaw koji odOgwa ishodi, @ivot i @ivotodavac,Svetlost i davalac svetlosti, Do-brota i izvor dobrote, Qubav i iz-vor qubavi (Stihire Pedesetnice iStepena V glasa). On je izvor neiz-brojnih duhovnih darova: razuma, mu-drosti, znawa, sile, vere, pobo`no-sti, straha Bo`jeg (Isa. 11, 2-3), pro-ro{tva, slobode (££ Kor. 3,17), duhov-ne ~istote, devi~anstva, milostiwe,posta i molitve (sv. Kirilo Jerusa-limski), prozorqivosti, qubavi,svetosti, snage, mu~eni{tva (sv.Zlatoust), bogopoznawa, re~i, rado-sti (atonski starac Siluan) itd.Wegovi darovi ne mogu se izbrojati,oni neprestano izviru kao reka, u~isveti Zlatoust.

6

��

Nedeqa Pedesetnice

- DuhovaO NEBESKOM OGWU - DUHU SVETOM

ALEKSA [ANTI], PJESNIK KOJI JE SPOZNAO HRISTA

Kad povremeno sagleda svu istinu,pesnikovo srce ne moè da na|e ute-he. Sudbina mu je sli~na sudbini no-}i koja ve~no luta da dostigne sunce,kojeg nigde nema. Kad prole}e za-trepti u lugu i kad se rode prvi lep-tiri, slavuji neka zapevaju tugu u pe-snikovom vrtu. Wemu nema plavihjorgovana ni ruà. Svetli vaskrsnidani wemu ne}e do}i. Kao raweni ga-leb, pesnik se kroz olovnu maglupredaje talasima koji ga razbijaju.Stari mu se dom ru{i. Ikona na ziduvisi i {ap}e o dobu detiwstva i sre-}e. Na wega ve} grobna zemqa pada,te se i on ru{i kao wegov dom. Bad-we ve~e i ubogome godi i vidi Boga utim svetlim ~asovima, no nad pesni-kom studeni mrak, a u du{i no} i ne-miri. U sebi slu{a glas pogrebnihzvona i stiska srce jadno i kukavno.

Tako su se kobno odraàvalimra~ni dani austrijske okupacije udu{i velikog rodoquba. No pesmewegove su snele s neba “boìje sve-tiqke”, i one greju mnoge milione.Svojom snagom on je na{ao svoje pu-teve, i gordo gledao na silu svih pre-pona, veruju}i u dva principa: u qu-bav i Boga. S drugima u nevoqi on jesuze lio, ~iste i svetle kao svetlostoltara. Bila je to jaka vera u Boga ive~nu du{u. Na svakom kamu video jeRaspetoga, i s wim zajedno u du{istradao i nebu vapio...

I kao {to su neka starozavetnivizionari videli Nevidqivo, takoje i [anti} u jednoj svojoj pesmi vi-deo Hrista.

- No} je bila jasna, topla i meka.Na zemqu kao da je padao svilen veo.Mesec se izdaleka pojavqivao, sa-wivo se pewu}i u modro nebo iznad

dubrava, o{trih rtova i sela. Kao daje hteo da prospe svoju belu svetlostu plavu maglu po vrbama ukraj reka.Sa strane su ìta {umela. Tihi ve-tar kao da je nosio du{u pospanihqiqana. Vazduh je mirisao na med icrven }ilim kukureka. Pod granama,kao pod pokrovom, budna je u poquleàla reka.

Pesnik je lutao sam. Nigde nikognije sreo, niti je ~uo bilo ~iji glasniti hod ~oveka. Sve je bilo tiho,spokojno, sveto.

Gore na grebenu, na kojem je zele-ni bor svojim {umom pozdravqao le-to, sedeo je Hristos. Wegov lik i ko-sa sijali su lakom svetlo{}u. Nikadse jo{ no} nije bila tako pribila uzzemqu, niti je rosa ikad tako sjajnabila. Nebo, zvezde, kr{ i golet, vrhi kosa, i razraslo ìto - sve kao da jehtelo uz wega da se priqubi, kao de-te majci u krilo.

Hristos, “du{a svega i Uvir iVrelo”, sedeo je visoko nad lukom.Pred wim je bila harfa. Podigav{i~elo spram zvezda, On taknu zlatneìce i zapeva. Nebo se ispuni mekimi ~udim zvukom. I zemqa, i ponori, ivode, i {um drveta, sve je po~elo dasija. Najednom, ispod trnospleta,staro grobqe prenu, i podigo{e seplo~e. Bezbroj kostura, diù}i ru-ke, muklo zaklikta: “O~e!”

Lako dodirnuv{i posledwi putìce, mirni Hristos ode kao ne~uj-na misao niz bodqikavu golet, i spu-sti se u luku u sela, gde su se ve} uspa-vqivali klasovi.

Ide Hristos, tako, pa zastane, slu-{a {umove prirode, savijaju}i gra-we, i sva wegova du{a kao da bi htelada {to ~vr{}e obgrli i upije u sebe~arobni pejsa` pesnikovog zavi~aja.

Najzad, pred pesnikovim o~imasve je ~udesno zablistalo. Jo{ jed-nom je video zami{qena Hrista, ka-ko pro|e kroz ìto, i tiho rukom po-gladi uzdrhtale klasove.

Sutradan, zavr{uje pesma, poqemje je~am svuda bio zreo.

Tako je, naposletku, i [anti} pe-simista, u ~asovima optimizma, vi-deo ìvoga Hrista i vaskrsewe. A tomogu samo jako verni. Bogo~ovek je u[anti}a kruna sveg zemaqskog i mi-lost nebeskog nesre}nome rodu.Kroz wega, i u wemu jedino, on vidiutehe za svoju bolnu, ~e`wivu du{u.Hristov krst i Hristovi putevi sunaj~e{}e u istoriji bili putevisrpskoga naroda. Pesnik je to jasnovideo, osetio i kroz svoje pesme ove-kove~io.

Slobodan M.

Rado{evi}

7

��

PROKLETSTVO

*�,�� 68=;� �!��%��'�� 0�� !�� -�� ,�� !�� %�� !� �-� �� *�� !� �� +�-� �� &� �� %��! �� ,�� !� �� !� �� !� �� !,�� '�� ,�� &�� !�

�� !�� )!�� !� �� 0�� %� ��,� �� !��!�,�� ,� ��-'�� !�� 0�� > ��! �� 0�� *�� !��? � ��(� �� ,@A�� -�� -��? � > ��,�� B �� +�� C�� 0��&�� !�0� �� > �� )!�� !�� ,�� !� '�� !��!�� !�� ,��-� ��'�� >�� ,��0� �� ,� �&�� ! �� +-�,�� ,�� + � �� -�,

��!�0� >��,� +�� #�� !� ��,� &�� '� �� !� � &�!�� ,�� !� �� %��0�� !�� !�� 9D �� *�� !�� !�� )! �� !� ��+�� 0�� '�� !�� &

� ��(�� !�� ? � �� !��+�� *� �� ,� �� ! �� ,�

'�� E�� ( �� '� ��

�!� �� )!�� !� �� F�� (�� +��?� �,�� !��

�� !� �� (��@ %� !�, ��

��-� �� %��0�� F��, � �� !� � �� '�� #�� !� ��+��, �� ,�� G�� - %��0� 0�!�� - !��

�� !� �� ,�� @ � �� ,�� #!� �� '��'�@ � �� !�

�� %�� !�@ � �'�� +

�� A�� ? � �� '��

�� !�� -� �� @ G� �� !�� 1�

�� !,�� &��? F�� '�� -�#&�� '��? � H!� ��,� !� �� ,��- !&�� !� ��+�� 0�� ,� ��? >�� #�� +�� 1��@ �� !�� !� �� @ �� ,�� +�� #��!� � �� *��0� > ��! �� !��

� )��-� �� '�� +�� '�� !�� '�� -�, ��!��@ %��

�� 0� �� !� �� H��+�� !� ��! ��!�� * �� , +��,-�� 0��!��4�� B� F�,�� !��+ !� ��? %��

!�&�� !� !� ��!� /�� @ � F�,� ��? F��,� �� ? F�� - @ /�� @ �� !�� -�� @ 4 ��!� �� -� ��!��? � G�? >�� , )!��?� �� ,� !� ��? G�� !@ �

��+ �� %�� ,�� !� ��!�� !��

�� !� ��&��@ F�� , � �� !� 0��

�� ( �� F�� '� !�!�� 0�� !� �� ,�� ,�� !�� > ��! �� !� �� !�� >�� ? � �� ,� ,�� ! �� +��@ F�� !�� ,� ��!� �!�� +��?� *� �� - ��!��@ � ��

!�� F�� @ � �� !��-� ��

��,� �� G� �� )!�� 0� ��,� �� !�� !� �� !'�� !� ��!�� !� �� &� �� ! ��!�@��I�� !�!� �� F�� ,��0 ��

�� !�-� /�� '�� /�!� �� &�� %�0�� !� �� '�� ! �-� �� %� �� -� �� F�� ! ��!�@

� ��,�� !� �� !�� J-�� +-�@ * -� ��@ %� �� !��

��@ �!� �� !� �� 0 !��B /�� ,@ �� !��!��B /�� ,@ � �� !�� !��?�� B /��? � /� �� !�� !��'�� ,��@ /� �� ! ��!� �� @� �� !� #� !� �� ! ��!� �� ,�

�� !��&�@ � ��0� �� !�� -� �� ,� �!�� (�� > �� + �� ,��,� ��,�� !�+�� ! ��(�� '�� 0� �� @ � ��

�� !�� F� ��0 �� !, ��!� (��@ � ��

�� !�� @ �� 0��@�� >,�� ? � �� 0 E��

�� '�� ? �� !�@ F�� !�

��'�� !� � �� 0� �� )!�� 0�B !� �� '��,�� +�� 2�� ,� �&�� ,� � ��3�� -�?@ � ��'!� �� 0 E��

�� ,�� !� ��!� �� ?� J�� !� �� >��

!�� B !� ��-� )!�� !� ��

�� @ > �� !�� !(� ��'��

�� #��0� * �� !��

8

��

�� )�!� �� ,� ��!�� '�� ( �� 1�0�� 4�� ,�� !�� !�� @ � !� �� '�� !�� 0�� !�� +�� !��

��'�� 4 �� , � ��,� �� > �� B 2A�� !��!� �� ?3 � +�� ,�� !� �� (�

�� !�!� �� H!�� 68==� �� ,��

�� ,� � �� + ��'�� %��0�� /�� , �� +�� ,� �� - �� '�� ,��-�� > �!� �� '�� !� �� -� ��!� �� !�� %��0 �� G�- ��!�� !�� ,� ��!�

��0� �� '�� /�!� �� !�� 0�� !�� 0� �� ! �� '� �� &� #�@ � �� !� �!

�� #� �� @ �� !��? � ��

�� +� '�� !� �� !�� + ��

�� + !�� 4 ,�� ?� �� !� ��&�� '� ��

�� -�� (�� !� ��- �� /��!� �� - �� ,� !� !�� !�� !��? F�,� �� ,�-� �� ! ��0�� G� �� '�� G�� !�� ,�� -�+� 4 !��+ �� >,�� !� �, �� '��*�!� �� '� !� ��-�

,�,�� 0�� !�� '�� &��, !� �� !�,? �

�� '�� B

2)��,�� !�� !�� !�� -� �� #� ��3� > �� !,� !�� ,�� E�� ! �� /� ��

!� �� ,� !� !(�,� �� !�� ,�� J�� '�� !�&�� !� �� '��

�� ,�� ,� �� !� �� '�� !�� ,B ��?� /��

� �� !��&�� !�� 4�� !�� !� �� &�� -� �� !��!�� %�� !� ��

&�� %�� ,�� >!� �-� � �!� �� %�� !�� #&� ��

'��@�� /�� ! �� !��

/�!� �� !�� !�� !�� ,�� !�� ,� ��!��0� � !��+�� %��!��!��'�� !�� +�� !�- � �� ,�� 0�� )��!��'� !,�� %�� ,� �,��'�� !�!� �� 4�� !� �� 0�� ,�� K�� F�� - � '�� )� �� !�!�� 0� �� -�� (�� %��0� � �� +��

,�� &�� !� �� &��,�� !� ��!�&� �� !��I ��!�� ,�� !� �� F��/�� !��,� ! ��!�� ,��,�� !&�,� �� > ��! ��,�� !�� !��0� �� !� �� ! !�� !� �� #��'��

�� !� !( ! F�� *�� !�� ,�� '�� ,� ��!�� !�- �� - �� !� ! ��0�� J�� +��@�� ,�� !�� '��

��/� �� ! �� !��

! !� � �� - ��!�+�� ,� �� )� �� ! ��!��!� � �� -� � ��!� ��

�� ! '�� F�� !��!� �� !��!�� +�� 0� � �� L!� � �� +�� %�� %�� @ � !�� !� ��

�� (�� !� � H�� @�� B )�� !��&��

�� ! ��!�@ %�,� �� !� � �� &��?��%�,�?��

�+�� + �� !�� #��

�� ,�� F� �� '�� !&��@4 �� , � ��B G�� +�� > ��B �� !�� !� �� !�� ! !��0��G� �� )��0 �� !�

�� H��? �� - ��@ � �� !��

&� �� 1�� ! 0�E��

9

��

Stradam od bolesti, i radujemse... i zahvaqujem Bogu kako u ra-dostima tako i u nevoqama, budu-}i uveren, da sve {to se s namadoga|a pred Bogom nije bez ra-zumnog uzroka, mada nam se ~inida takav uzrok ne postoji... (Gri-gorije Bogoslov).

Ako ne}e{ da strada{, nemojzlo ~initi, jer ono prvo (strada-we) posledica je ovog drugog(zlog ra|ewa). [ta ko seje, to i`awe. Po{to mi dobrovoqno se-jemo zlo, a protiv svoje voqe `a-wemo nevoqe, treba u tome da sedivimo pravosu|u Bo`jem (Isi-hije jerusal.).

RADUJTE SE SVAGDA!

Kod mnogih qudi, i prostih iobrazovanih, vlada mi{qewe, da jehri{}anstvo pesimisti~ka religi-ja. Hri{}anstvo, vele oni, smatrazemqu za dolinu pla~a; ~ovek je nawoj izgnanik, zarobqenik. Telo jetamnica du{e; telesni nagoni sustra{na smetwa za pravi, hri{}an-ski ìvot. Wih treba postom, moli-tvom, uzdràvawem i celomudreno-{}u uni{titi. Treba prezreti zado-voqstva i uìvawa i odre}i se, ~aki samoga sebe, sve {to ~oveka za ze-mqu vezuje i spre~ava wegovo duhov-no uzdizawe i moralno ja~awe.

Zato ve}ina qudi, kojih je geslo:“jedanput se ìvi”, negiraju i re~i-ma i svojim ìvotom hri{}anskeprincipe. Oni strasno èle da ovajìvot proìve sa {to vi{e zado-voqstva i radosti, a {to mawe bri-ga, napora i uzdràvawa. Oni olakoprelaze preko “te{kih i neostvar-qivih” hri{}anskih principa, i, dabi opravdali sebe i svoje postupke,napadaju hri{}anstvo kao smetwupravog punog, radosnog ìvota.

Da li je zaista tako? Ne! Napro-tiv, hri{}anstvo je najradosnija inajute{nija religija, jer ostvarewehri{}anskih principa u ìvotu qu-di donelo bi dru{tvu pravi mir,istinsku i trajnu radost.

Hristova nauka nije za qude stra-{na vest i osuda, nego jevan|eqe -blaga, radosna vest o bratstvu i qu-bavi i bogosinstvu qudi. Ona osu|u-je u qudima staroga, gre{noga ~ove-ka, da bi ga uzdigla, oplemenila iosposobila da razume ìvot, smisaoìvota i svrhu svoga bitisawa na ze-mqi. Hri{}anin, ube|eni hri{}a-nin, jake vere, koja se u delima wego-vim ogleda, nikad nije pesimist.Oboga}en duhovno, moralno oja~an,on zna za{to ìvi i du{a mu je ispu-wena ìvotnom rado{}u. On zna “daje sve dozvoqeno, ali nije sve na ko-rist”. ûvaju}i du{u, on izbegava

sve ono, {to {kodi wegovom duhov-nom uzrastu. On se ne li{ava zado-voqstva u ìvotu i radosti, koju onadonose ~oveku. On se li{ava {tet-nih zadovoqstava i preteranih uì-vawa. Jer takva zadovoqstva i uì-vawa donose razo~arawa, pusto{edu{u, unose bolest u telo, i stvarajupesimistu i o~ajnika.

Nije, dakle, hri{}anstvo pesimi-sti~ka religija, nego je ono uteha iradost za qude, radost za ène, kojeje ono izjedna~ilo s qudima, radostza decu, koju je Hristos toliko vo-leo, i qudima savetovao da budu kaodeca.

Hri{}anstvo je, daqe, radost zarobove, koje je oslobodilo i dalo imda i oni osete radost ìvota; radosti uteha za siromahe, i, naro~ito, ve-lika radost za gre{nike koji ponovapostaju qudi, deca Bo`ja.

O radosti, koju je Hristova naukadonela qudima, govori se vrlo mnogo

u Novom zavetu, na blizu stotinu me-sta. “Radujte se i veselite se..., mojaradost u vama da ostane, ... radosti va-{e niko ne}e uzeti od vas... - veliHristos. ”Veruju}i u Hrista" veliap. Petar, “vi se radujete rado{}uneiskazanom”. “Bra}o moja, radujtese u Gospodu”... “Carstvo Bo`je... jepravda i mir i radost u Duhu sveto-me”... “Bog da vas ispuni svake rado-sti i mira”... “Rod duhovni je qubav,radost, mir”... - veli ap. Pavle.

Hri{}anstvo je qudima, koji sepla{e bauka smrti, donelo, tako|eveliku utehu i radost. Grob nije za-vr{etak i uni{tewe, nego dveri zave~ni ìvot. Zato su hri{}anskimu~enici radosno i pevaju}i i{li usmrt.

îtajte ìvote svetiteqa, gledaj-te ikone na kojima su wihovi liko-vi. Nikad oni nisu namr{teni, zlo-voqni i mra~na izgleda! Blagost iradost svetli im na licu kao izrazbogatstva i radosti duhovne. Oni suvek proveli ~esto pod najsurovijimokolnostima: usamqeni u udaqenimpe{terima, o hlebu i vodi celogaìvota, oskudni u svemu osim u sil-noj veri i qubavi prema Hristu. Ibili su radosni i radost wihovu ni-ko im nije mogao oduzeti.

U ìvotu dana{weg dru{tva nemamnogo prave radosti. Mu~an je danasìvot, mnogo je sebi~nosti, mr`we,greha, o~ajawa i samoubistava, a ma-lo duha Hristovog kod qudi. Zemqaje, zaista, za mnoge postala dolinapla~a.

Samo vra}awe Hristu moè done-ti qudima mir i radost ìvota. Jerwegova nauka ne samo {to nije pesi-misti~ka, kakvom je smatraju mnogimaloverni i neobave{teni, nego jeona uslov za istinski, jedino dosto-jan ~oveka, pun radosti i optimizma,ìvot ovde na zemqi.

D.J.V. prot.

10

��

11

��

BUDU]NOST OMLADINE JESTE BUDU]NOST NACIJE

Za{to je srbska omladina raspetaizme|u èqe da bude dostojna svojihSvetih predaka i silom nametnutihnakaznih vrednosti Novog svetskogantihri{}anskog poretka? [ta jezdravo hri{}ansko dru{tvo? [ta suprave ìvotne vrednosti?

Kada jedna nacija prolazi krozmnogobrojna isku{ewa i nevoqe, ta-da najve}u `rtvu, nesumwivo, podno-se weni najmla|i ìteqi, to jest -deca i omladina. Posledwa decenijadvadesetog veka bila je za pravoslav-ni srbski narod vi{e nego te{ka.Nijedan narod u istoriji nije bioizloèn tolikim ratovima za veomakratko vreme kao Srbi. Ni jednomSrbinu i ni jednoj Srbkiwi nije bi-lo lako u ovom periodu, ali najve}iteret ipak je podnela i sada podnosisrbska omladina. Wihova detiwstvasu prekinuta, wihova bezbri`nostje razru{ena, wihovi snovi su poga-èni. Omladina srbska jeste naji-zmu~eniji, ta~nije, najmu~eni~kijideo na{eg mnogostradalnog naroda.

Problemi i te{ko}esrbske omladine

Istine radi, moramo re}i da rat-ne i posleratne nevoqe nisu jediniuzrok te{kog stawa u kojem se nala-zi srbska omladina. Te{ko}a se neogleda samo u materijalnoj oskudiciili finansijskoj nema{tini. Mate-rijalne i finansijske te{ko}e jesunevoqa, ali nisu najve}a a pogotovune najstra{nija nevoqa koja je u ovedane zadesila srbsku omladinu.

Najve}a te{ko}a sa kojom ~ovekmoè da se suo~i jeste gubqewe ose-}awa za smisao ìvota usled nepo-znavawa pravih ìvotnih vredno-sti. A {ta su prave ìvotne vredno-sti? Van svake sumwe, to su pravo-slavne hri{}anske vrednosti po ko-jima su ìveli i za koje su ìvelisvi na{i Sveti Srbski Preci - Sve-ti Sava i Stefan Nemawa, kraq Mi-

lutin, i knez Lazar, |akon Avakum iStevan Sin|eli}, vladika Nikolaji otac Justin, kao i nama neizbroji-vo mno{tvo Srbskih vitezova i mu-~enika koji postrada{e za Krst â-sni i Slobodu Zlatnu brane}i verupravoslavnu i ime srbsko... Te srb-ske vrednosti jesu: vera pravoslav-na, doma}insko po{tewe i vite{korodoqubqe. Samo one nam omogu}ujuda budemo vredni i ~estiti qudi, ane bezbo`ni i ne~asni qudi.

Re{ewe dajupravoslavne vrednosti

I upravo zato svi moramo sve dau~inimo kako bi pomogli srbskojomladini da se plodotvorno i delo-tvorno nakalemi na osve{tano stablopravoslavnog Srbstva. Drugim re~i-ma, moramo sve da preduzmemo da bismo za{titili srbsku omladinu od naj-pogubnijih uticaja kojima nas izlaùkreatori Novog svetskog poretka. Vr-lo dobro znamo da taj “Novi svetskiporedak” donosi svedimenzionalnu(vojnu, politi~ku, ekonomsku, kultur-nu) okupaciju ~itavog sveta, to jestprovode nasilno pozapadwa~ewe svihnaroda i dràva. A {ta, ne dao Bog,o~ekuje na{u omladinu u takvom “vrlmnovom svetu”, najneskrivenije pokazu-je slede}a izjava koju je pre nekolikogodina izgovorio Wut Gingri~, onda-{wi spiker Predstavni~kog domaamerikog Kongresa: “Ne moè preì-veti ni jedna civilizacija u kojoj dva-naestogodi{waci dobijaju decu, ~etr-naestogodi{waci se drogiraju, petna-estogodi{waci ubijaju, a sedamnaesto-godi{waci dobijaju {kolske diplomekoje nisu u stawu sami da pro~itaju.Sve to de{ava se u dana{woj Ameri-ci”. Ovim re~ima je iskazana su{tinaduhovno-civilizacijskog uàsa kojidanas hara ameri~kim dru{tvom. Uko-liko ne èlimo da ovaj stravi~an opisbude svakodnevica na{e dece, ondapreduzmimo konkretne poteze koji

podrazumevaju sveop{tu dru{tvenu,nacionalnu i dràvnu obnovu na teme-qima pravoslavne duhovnosti koja je-dina nudi pravi i istinski smisao ì-vota, Boga @ivoga i Istinitog, to jestGospoda Isusa Hrista Koji jeste Ova-plo}eni Smisao (Logos) Bo`ji. Samotako }emo osmisliti budu}nost na{enacije i prebroditi sva isku{ewa. Sa-mo tako }e nam sve biti “sveto i ~esti-to i Milome Bogu pristupa~no”.

Neboj{a M. Krsti}

� ��

/,� ��&�� '� �� '�� B !,� '��!�� '� �� M !,� ��0� � ��&��0� � �� &��M !,� �� !�� '� �� &�� !�� !� �� !�� -� �� !� ��+�� '�� !� ��'��+ !��

�� /��! � �� #�� !� � �!�� !��B �� 5�� 66:�NN

VERA SVE MO@E

Na ènidbu nije mislio, ne bar udogleno vreme. Do{la mu je bila doruku kwiga nekog ruskog pisca, u ko-joj se savetuje da se ne hita sa ènid-bom. “Ne èni se dotle - re~eno je utoj kwizi - dokle ne kaè{ sebi dasi u~inio sve {to si mogao ... @enise kao starac koji nije ni za {to ...Ina~e }e propasti sve, {to je u tebilepo i uzvi{eno. Sve }e se izgubitimalo po malo... Za tebe }e biti svezatvoreno sem salona, u kome }e{stajati na ravnoj nozi sa dvorskimlakejem i idiotom”. - I taj savet bioje za g. Dragan prava zapovest. “Ni-kada, nikada, ne}u se èniti”, biloje svakodnevno wegovo zavetovawe,ali za krako vreme.

Na letovawe u Visok do{la je bi-la jedne godine g-|ica Nada. Lepa,zdrava devojka, iz neke bogate, pa-trijarhalne, varo{ke ku}e. Gospo-din Dragan je brzo zaboravio na svasvoja zaricawa, ~im se upoznao swom. Prestao je da misli da svoje sa-moobrazovawe i na te{ko}e ubra~nom ìvotu. Jedina wegova mi-sao bila je da se oèni g-|icom Na-dom; da se oèni odmah, jo{ istogaleta, jer svaki dan koji pro|e do tadazigubqen je za wega. I Boìja voqaje vaqda bila da se ta wegova èqadoslovno ispuni.

U svojoj gospo|i dobio je g. Draganvaqanu i vrednu ènu, koja je, svojomrazborito{}u i svojim u~e{}em uradu, postala pravi wegov saradniki pomaga~. Wegov bra~ni ìvotpredstavqao je retku vezu dvaju do-brih i iskrenih qudi. Bio je pun ra-dosti, pun sre}e i uzajamnog razume-vawa. Jedino, {to je za duè vremenaru{ilo wihovu bra~nu idilu bilaje bolest gospo|e posle poro|aja. Je-dva je ìva ostala. Ali ta wena pat-wu donela je wihoboj ku}i najve}uradost, koja se moè doìveti na ze-mqi; donela im je maloga Voju, komesu sad tri godine. Gospodin Dragan je

tek sa ro|ewem Vojinim osetio pra-vi ciq svoga ìvota. @iveo je samoza svoje dete. Za wega je bio u stawuda `rtvuje i svoje znawe, i svoje bo-gatstvo i svoj ìvot. Jednom, kad seVoja razboleo, pozvani su bili leka-ri ~ak iz druge varo{i, iako je bo-lest bila skoro bezopasna.

Gospodin Dragan je imao sada sve{to mu je ìvot mogao dati. Kao ~o-vek on je voleo i umeo da radi, i {toje glavno bio je ~ist kao kristal, alitvrdica do krajnosti. Za wega je po-stojao samo wegov sin, i on se staraoda mu osigura {to udobniji ìvot.Na bedu i nevoqu oko sebe nije seobazirao. Po wegovom mi{qewusvaki je duàn da vodi ra~una samo osebi i svojim najbliìm. za wih tre-ba sticati blaga, materijalna blaga.Duhovna blaga, koja propoveda reli-gija, treba traìti samo ukolikosluè kao sredstvo za postignu}ematerijalnih ciqeva.

Ne moè se re}i da je g. Dragan bioprotivu religije, ali sigurno je danije bio ni za wu. Wegovo shvatawe jeda se ne traì ono {to se wome moèposti}i, pa bilo da se to odnosi nana{e saznawe ili na na{ prakti~an

rad. Dubina ìvota moè se shvati-ti, iako je on mislio, i bez religije.Nama su dovoqni na{e opaàwe i na-{e mi{qewe pa da vidimo da li ne-{to istina ili neistina, da li je do-bro ili r|avo, lepo ili ru`no, kori-sno ili {tetno. Opaàwe i mi{qe-we su usled toga punopravni i dovoq-ni izvori za saznawe sveta i ìvota.I religija nema prava kad ih oglu{u-je nedovoqnim i kad, pored wih, isti-~e nekakvo Boànsko otkrivewe kaoneophodno potreban dodatak tim na-{im izvorima. Boànsko otkrivewepotrebno je mo`da prostim qudima,koji nisu u{li u tajne sveta i ìvo-ta. Za qude, pak, koji se bave naukom,Boànsko otkrivewe je izli{no.Wih obasjava nauka svojom svetlo-{}u i sluì im mesto religije. Onaje wihova religija.

�Jo{ poznatija li~nost od g. Draga-

na, bio je u Visoku Cvetko Petro-vi}, dobar i ugledan i vrlo vredandoma}in. Kao dete i on je voleo kwi-gu i {kolu i, posluùju}i, svr{io~etiri razreda sredwe {kole. Daqenije mogao da se {koluje. Oboleo jeod grudoboqe, i to ga, iz pra{awavevaro{i oteralo u selo. Docnije, kadje ozdravio, oti{ao je na duè vremeu inostranstvo.

Intersantan je ìvot toga ~ove-ka, On nije siromah. Ima ku}u, dobroimawe, prekrasnu ènu i troje, nedece ve} an|el~adi. Na sebe skoroni{ta ne tro{i pa ipak, jedva sasta-vqa kraj s krajem. Ne ìvi taj ~oveksamo za sebe i za svoju porodicu.Mnoge patwe on je ublaìo i mnogesuze obrisao. Istina, on o tome ni-{ta ne govori, a moli i one kojimapomogne da ne pri~aju. “[to daje de-snica ne treba da zna levica, i ja telepo molim - govori on svakome - da iti sam to zaboravi{”. I zaista, we-govo milostivo srce nisu otkrilimnogi i mnogi kojima je pomagao.

12

��

Wegova èqa bila je za wih zapo-vest, i oni su se starali da je doslov-no ispune.

@ive}i u tu|em svetu Cvetko jemnogo video i mnogo nau~io. On je nasebi osetio {ta zna~i biti obasjanreligioznom svetlo{}u, pa mu je zatoreligija postala sve u ìvotu. Sam zasebe, u dubini svoje du{e, ~udio se g.Draganu, koga je ina~e neobi~no vo-leo, kako moè da bude ovako nezain-tersovan prema religiji. U mnogimprilikama, kad su razgovarali o to-me, on mu je pone{ro i prebacio. I toje g. Dragan stra{no qutilo. Cvetkomu je postao odvratan, i u toku vreme-na ta odvratnost je pre{la u mr`wu.“Ose}am da nema prava {to ga mrzim- ispovedao se g. Dragan sam sa sobom,ali ga ipak mrzim. Ne mogu da podno-sim toliku wegovu predanost religi-skim du`nostima”.

“Dobro, g. Dragane - prekide gaCvetko - ali mislite li Vi da }e to ,{to nauka isti~e u sada{wim svojimotkri}ima kao istinu, ostati zauvekistina i da }e ta istina zadovoqitiqude”, pa i ne sa~ekav{i odgovor po-~e ne{to traìti po svojim hartija-ma u xepu. “Ja sam tu skoro pro~iatojednu kwigu, u kojoj se govori ba{ otim stvarima i ispisao sam neka me-sta da vam zgodnom prilikom pro~i-tam”. Cvetko izdvoji jednu hartijicuod drugih i po~e da ~ita:

“Nau~ni rezultati nisu nikad po-sledwa i zavr{na re~ nau~noga rada.Jer nauka je kao lopta koja stalno ra-ste, i u qudskom ìvotu ne}e do}i ni-kad vreme kad ona ne}e rasti. na na-u~ne rezultate ne sme se, usled toga,nikada gledati, kao na ve~ne istine.Oni su samo za izvesno vreme ne{toposledwe i kao takvi podleè daqemusavr{avawu. [tavi{e u toku vre-mena mogu biti i potpuno izmeweni”- Za religiske istine, pak, re~eno jedruk~ije: “One su nam date od premu-drog i sveznaju}eg Boga; date su namkao ne{to ve~no i apsolutno, i zatozra~e i zagrevaju qudska srca podjed-nako u sva vremena”.

“Kao {to vidite, g. Dragane, o na-u~nim i religiskim istinama govo-ri se u ovoj kwizi kao u Va{oj, i me-ni se ovo vi{e svi|a. Jer ne treba za-boraviti da ìvot traì `rtve, aone se mogu podnositi samo za ono{to je ve~no, mogu se podnositi zareligiske istine. I zato, bar tako jamislim, nauka ne moè nikad do}ina mesto religije”.

Sve{tenik, koji je pa`qivo slu-ào, obradova se ovim Cvetkovimrazlagawima pa je i sam, sa svojestrane dodao: “Ima qudi koji pot-cjewuju Boànsku istinu i ne}e daveruju sve dotle dok sami ne doìvenatprirodnu mo} religije u tolikojmeri da joj se vi{e ne mogu protivi-ti. Oni ve~ito vode borbu sa samimsobom. Ratuju protivu svoje sopstve-ne prirode, jer misle da su nau~na sa-znawa za ìvot isto {to i religi-ske istine”...

Gospodin Dragan je primetio da sere~i mesnog sve{tenika odnose di-rektno na wega, pa mu zato upade u go-vor i re~e: “Ali, g. popo, me|u qudi-ma ima i takvih koji ne mogu da veru-ju. Wihovo neverovawe nema nikakveveze sa wihovom voqom, ve} sa wiho-vim ube|ewem, i oni nemogu da veru-ju” - “Ima zaista i takvih qudi”, po-tvrdi sve{tenik. “Samo, oni nisu

do{li u prilike da im wihova sop-stvena, unutra{wa sposobnost poka-è pravi zna~aj religije za ìvot”.

“Pravo ste rekli, g. popo. Ovo kaoda ste mi iz srca izvadili”, re~eCvetko i obojica po|o{e zajedno.I{li su u istom pravcu, jer su im ku-}e nedaleko jedna od druge; i{li su i}utali. Svaki je bio zauzet svojimmislima. Najedanput sve{tenikprekide }utawe i re~e kao za sebe:“Ovaj na{ u~iteq nije r|av, ali mumnogo smeta {to ni jednu misoa nepromilsi do kraja. Na|e ne{to ukwigama i odmah ga primi. Ni{ta neprokritikuje”. - “Sad sam ba{ o to-me i ja mislio, re~e Cvetko, i hteosam da ga prvadam neiskusno{}u. Daje, g. popo, on preìveo {to je menesnalazilo u ìvotu, ruk~ije bi mi-slio i o nauci i o religiji”.

�Posle ovoga razgovora pro{lo je

izvesno vreme. Gospodin Dragan sesastajao i sasve{tenikom i sa Cvet-kom Petrovi}em, ali su vodili dru-ge razgovore. Tako je do{al i zima sasvojim gozbama i duga~kim sedeqka-ma. I sve{tenik pozove jednom u~i-

13

��

� ��

�� ! ��!�� "�! � �#��$�%�& �#�' ��(� ��$ �� )��* ��$ �*�� #�(� � � ��! )��& +�,�� )� )�� $ �(�� *��' �� ($ ��$' � (� ��#� �� $ %��,�� )"��' "�� * ��- *�� ,�� $.� $ %�� )�"�' ��#�� *� /�&�& 01'2234 � "�� 5��$ �� $� �� $ )��'� *�#� �! "� ��"� �� #�-�4 � ��$ �� $� �� $ ��,��' � *�� ! "� ��"� 6�* � $ /7�&8'01& 093& 7� �� (� � �� (��*�*�� 6�*' �� #� *�#��*�� *�*� ��.� $ �� "&

��

14

��

teqa i wegovu gospo|u na ru~ak. Danbe{e vedar i svetao, ali vrlo hla-dan. Grejalo je kako se kaè u Visoku“zubato sunce”. Gospodin Dragan jepustio |ake na ru~ak ne{to ranijenego obi~no, i naredio sluìtequda pri~eka dok Voja zaspi, pa onda daide ku}i. Sve se ovo moralo izvr{i-ti, kao je nare|eno, zato su g. Dragani gospo|a Nada sedeli mirno i bez-bri`no pri bogatom ru~ku u sve{te-nikovoj ku}i. Ali najednom prostru-ja kroz selo glas da se {kola zapali-la i da je sva u plameu. Jedno dete do-juri, kao bez glave, u sve{tenikovuku}u te javi ovo.

Nikad u svom ìvotu g. Dragan nijetako jauknuo kao onda. Odmah ustade ijurnu napoqe. G-|a Nada, pak, samopoblede i pade sa stolice. a kad je ma-lo do{la sebi, gu{ila se u suzama ikao van sebe naricala: “Vojo..., Vo-jo..., an|el~e moje, zar je ma... majka tozasluìla... da te u vatri izgubi”...

Glas o poàru u {koli i pomisoada je Voja postao mo`da wegova `r-tva. presekli su svu sre}u g. Draga-novu. On je jurio ka {koli kao da suga vetrovi nosili, ali... Tu moè po-mo}i samo jedna vi{a sila. Ova mi-soa na~ini u wegovoj du{i najedna-put prevrat i on se prvi put, od kakoje u~iteq od srca prekrsti i glasnouzviknu: “Boè, svemogu}i Boè,spasi na{e jedin~e, a ja Ti se zavetu-jem da }u ga vaspitati, da bude slugaTvoga oltara”. Jo{ malo pa je do{aodo {kole, ali gle i wega izdade sna-ga. Na o~i mu se navu~e mrak i on senajedared okrenu prema suncu i teta-ruju}i viknu: “Vojo, Vojo, sine moj”!Qudi polete{e k wemu, prihvati{ega, i jedan od wih, koji je dolazio od{kole, uhvativ{i ga za ruku, vikne:“Ne bojte se g. Dragane, Voja je spa-{en”. - U~iteq razgora~i o~i, pro-trqa ih obadvema rukama, pogledaoko sebe, kao da se hteo uveriti da lije to java ili san, pa upita: “Kakospa{en”? - “Izneo ga iz plamenaCvetko Petrovi}”, re~e donosilacte vesti.

Gospodina Dragan kao da ne{toprese~e, kad ~u ime Cvetka Petrovi-}a. U tom jedna èna donese i malogaVoju koji, sav prepla{en, pruà{esvoje ru~ice k wemu i pla~nim gla-som moqa{e: “Uzmi me tato”. U~i-teq pritr~a, kao da je dobio neku ne-vidqivu snagu, prigrli svoje jedin~ei neprestano ponavqa{e: “Sine moj!sre}o moja! Hvala Bogu kad sam teìvog na{ao”. Zatim se prekrsti ,mo`da po stoti put, i radosno uzvik-nu: “Boè, milostivi Stvoritequ,ispuni}u svoje obe}awe”.

Najve}e ~udo za u~iteqa bilo jekako je Cvetko uspeo da izbavi dete,pa zamoli da mu ispri~aju. Jedan po-stariji ~ovek, koji je bio kod {koleod samog po~etka, ispri~a ovo:

“Kad smo primetili poàr i po~e-li da gasimo bilo je dockan. Spoqwavrata i krov na {koli bili su u pla-menu. Svakako da je poàr izbio izu~ionice, pa je zato prvo wih i zahva-tio. Sve je gorelo; slilo se bilo u je-dan plamen. I najedanput iz spava}esobe po~e da se ~uje prigu{en Vojinvrisak. Qudi se uznemiri{e. Na vra-ta se apsolutno nije moglo. Neki pri-tr~a{e prozorima i po~e{e odvaqi-vati gvo`|a. Ali te{ko se napravitolika rupa, da se ~ovek provu~e. Ni-je smelo mnogo ni da se lupa, jer sugrede tavanice po~ele ve} da popu-

{taju. Dete je vriskalo kao da ga nekoìvog se~e. I sre}a je samo bila {toje u najkriti~nijem trenutku dotr~aoodnekud Cvetko Petrovi}. Mi smo gavideli kako se samo prekrsti i uleteu plamen. Malo posle dodade dete qu-dima, koji su bili kod prozora, i iz-lete napoqe. Sav je bio u plamenu.Qudi sasu{e vodu na wega, i skido{emu odelo koje je gorelo...”

“Jel, ìv”? - prekide u~iteq. -“@iv je, g. Dragane, ali svakako ne}edugo. Ba{ kad ste vi posrnuli, odne-{e ga na nosilima ku}i. Te{ko we-govoj èni i djeci”!

U~iteq dozva {kolskog sluìte-qa i naredi mu da odmah ode do leka-ra. On, pak, s Vojom i sa jo{ nekimqudima po|e Cvtkovoj ku}i. - “Sve}u dati samo da mi je da se ta dobradu{a spase smrti” - govori{e u~i-teq uz put. “Mnogo, mnogo nas je za-duìo...”

Kad su do{li Cvetkovoj ku}i Vojapritr~a bolesnikovoj posteqi i be-zazleno upita: “Tato, je li to ~ikaCvetko, koji je Voju izneo iz vatre”?Cvetko otvori o~i, pogleda dete ikroz zube jedva progovori: “Slatko~ikino dete” ... Hteo je jo{ ne{to dakaè, ali mu re~i zastado{e u grlu.Nije mogao. Bolovi su bili uàsni,i sve mu se ~inilo da nema dovoqnovazduha.

Do{ao je i lekar, pa po{to je o~i-stio rane, dade bolesniku dve iwek-cije, zavi ga i naredi {ta treba damu se daje, dok ponovo ne do|e.

�G-|a Nada i Cvetkova èna bile su

bolni~arke: nedeqama i nedeqam ne-goavele su bolesnika dok nije stao nanoge i po~eo sa g. Draganom da vodirazgovore o religiji. Razgovarali suo neophodnosti religije i o wenomdejstvu u ìvotu, ali sad su obojicabila jednog ube|ewa. Pravi ìvot,wegova puno}a, jedinstvo, plemeni-tost, ~vrstina i po`rtvovanost po-stiù se jedino s verom u Boga. Jer,

“Vera sve moè”Viso~ki

ZA[TO SVET NE TRPI PRAVEDNIKE?

Odgovor na ovo pitawe nalazimo uSvetom pismu. Greh se toliko umno-ìo, da je preplavio svet, tako da“sav svet leì u zlu”, u~i sveti apo-stol Jovan (1 Jov. 5,19). A qudi kojirobuju grehu i ~ine zlo ìve u mrakui, po re~ima Gospodwim, milija im jetama greha nego svetlost vere. “Jersvaki koji zlo ~ini mrzi na svetlosti ne ide k svetlosti, (iz straha) da(qudi) ne pokaraju dela wegova, jer suzla. A ko istinu ~ini (ìvi po veri)ide k svetlosti, da se vide dela wego-va, jer su u Bogu u~iwena” (Jov.3,19-21). Za{to gre{nici ne trpepravednike lepo obja{wava staroza-vetni mudrac car Solomon: “Gonimopravednika, jer nam je dosadan, zato{to je protivan na{im postupcima,{to nam prebacuje da kr{imo zakon,i optuùje nas da protivure~imo svo-me vaspitawu. On tvrdi da poznajeBoga, i naziva sebe sinom Bo`jim. Onje za nas osuda na{ih misli, sam we-gov izgled nama je nepodno{qiv; jerwegov ìvot ne li~i ìvotu drugih,i wegovi putevi su strani. U wegovojmisli mi smo ne~ista {qaka, on iz-begava na{ na~in ìvota kao mrqu;on objavquje da }e krajwa sudba pra-vednika biti sre}na, i hvali se da muje Bog otac. Da vidimo da li je istina{to govori, i ispitajmo {ta }e bitisa wim po izlasku iz ìvota. Jer akoje pravednik sin Bo`ji, Bog }e ga za-{titi, oslobodi}e ga iz ruku wego-vih protivnika. Podvrgnimo ga uvre-dama i mu~ewima, da se dozna wegovapredanost voqi Bo`joj, i da se ocenistrpqewe wegovo. Osudimo ga nasramnu smrt, jer kako je re~eno(Psal. 91,14), Bog }e se pobrinuti zawega (Prem. Sol. 2,12-20).

Pravednici po svome ìvotu nepripadaju svetu gre{nika, zato ihsvet mrzi. “Kad biste bili od sveta,onda bi svet svoje qubio; a kako ni-ste od sveta, nego vas ja izabrah odsveta, zato svet mrzi na vas”, upozo-rava Gospod Isus svoje apostole naposledwoj ve~eri sa wima (Jov.15,19). Odonda pa do dana dana{wega

potvr|uju se ove re~i Gospodwe, kaoi re~i svetog apostola Pavla: “Svikoji ho}e pobo`no da ìve u Hristubi}e goweni” (2 Tim. 3,12), na ovajili onaj na~in, i da se kroz mnoge ne-voqe ulazi u carstvo Bo`je (Dap.14,22). Zato drugi starozavetni mu-drac upozorava: “Sine, ako èli{da sluì{ Gospodu, pripremi du{uza isku{ewe... Jer se zlato isku{avau vatri, a qudi mili Bogu u probi is-ku{ewa” (Prem. Is. Sir. 2,1,5).

SMERNOST

Smernost je hri{}anska vrlinakoja se sastoji u tome {to ~ovek pra-vilno ceni svoju vrednost, i prematome ona je suprotna oholosti. Sme-ran ~ovek ne samo {to ne precewujesvoja dobra svojstva i svoje sposob-nosti nego ~ak zna svoje nemo}i isvoje nedostatke i priznaje da i ono{to imamo i {to vredi kod nas dola-zi od Boga i od wegove milosti. To jeupravo vrlina u kojoj je na{e okouvek otvoreno na na{u ograni~enuprirodu, na na{e slabosti i nedo-statke, i u kojoj postoji vatrena è-qa da se nedostaci otklone i ispra-ve Bo`jom pomo}u i svim mogu}imstarawem na{ih du{evnih sila.

Prva zapovest blaènstva koja gla-si: “Blago siroma{nima duhom, jer jewihovo carstvo nebesko” (Mat.5,3),govori o smernosti, jer siroma{ni suduhom oni koji veruju da ni~ega svoganemaju i ni{ta dobro ne mogu u~initibez pomo}i i blagodati Bo`je.

Siroma{ni duhom mogu biti i bo-gata{i i velika{i kad svoje bogastvoi vlast smatraju za ni{tavno i prola-zno. U Svetom pismu, u pri~i o mitarui fariseju, pi{e: “Svaki koji se sampodiè ponizi}e se, a koji se sam po-niùje podignu}e se” (Luka 18,14).

Najve}i je stepen smernosti kad seradosno podnosi ponièwe i prezira-we, ili kad neko upravo èli da budeponièn i prezren radi slave Bo`je.

Najboqe primere smernosti imamoi u Spasitequ, kod Svete Djeve Mari-je i kod svetiteqa. Isus Hristos ka-è: “Nau~ite se od mene, jer sam jakrotak i smeran u srcu” (Mat. 11,29).

Dok je smernost vrlina protivnaoholosti, skromnost je protivna su-jeti.

15

��

O EVAN\ELSKOM MILOSR\U

Beja{e jedan starac, ubok i milo-stiv, po imenu Visarion. Si{av{i ujedno naseqe, on vide na trgu mrtvogprosjaka bez ikakve ode}e. A on samima|a{e na sebi jedan hiton, sagla-sno jevan|elskom predawu, i malukabanicu, jer osim ove najnu`nijeode}e on nije imao ni{ta drugo. Nopod pazuhom on je uvek nosio Evan|e-qe, ili da bi proveravao sebe u stal-noj poslu{nosti re~i Gospodwoj,ili da bi imao pri sebi u~ewe koje jeon delom ispuwavao. Ovaj je ~ovekìveo tako uzvi{enim i besprekor-nim ìvotom, da je kao zemaqski an-|eo i{ao putem nebeskog zakona. Ka-da dakle on ugleda mrtvaca, odmahskide sa sebe kabanicu i pokri gawome. A kad malo odma~e, on sretejednog siromaha, potpuno naga, i za-stade premi{qaju}i u sebi: “Za{toja, koji sam se, tobo`, odrekao sveta,imam ode}u, a moj se brat mrzne namrazu? Ako dopustim da on umre, on-da }u nesumwivo ja biti uzrok smrtibli`wega. [ta dakle? Da li da svu-~em svoj hiton, i razdelim ga i damjednu polovinu, ili da ga celog po-klonim ~oveku, sazdanom po likuBo`jem? Ali kakvu }e korist imatii on i ja, ako razdelim hiton na dvadela?” I po{to razmisli, re~e:“Zar }u ja pretrpeti {tetu, ako u~i-nim vi{e nego {to je zapove|eno?”

I ovaj blagorodni podvi`nik sve-srdno pozva siromaha pod trem jedneku}e, navu~e na wega svoj hiton i ot-pusti ga, a sam ostav{i potpuno nag,pokri se rukama i sede; jedino ima-|a{e pod pazuhom Sveto Pismo, koje~oveka ~ini bogatim. U to vreme, popromislu Bo`jem, nai|e tuda jedan~uvar poretka, poznade starca i re-~e svome drugu: “Pogledaj, nije lionaj starac - ava Visarion?” Ovaj od-govori: “Da, on je”. Tada prvi ~uvarbrzo sjaha s kowa i upita svetiteqa:“Ko te skinu golog?” Ava pruì de-snu ruku sa Evan|eqem i re~e: “Ono

me skinu golog”. A ~uvar tog ~asaskide sa sebe gorwu haqinu i re~e:“Evo ti, savr{eni vojni~e!” Sveti-teq je uze i odmah se kri{om ukloniiz tog mesta, nose}i je kao mali mo-na{ki ogrta~. On se postara da iz-begne pohvalu od ~oveka koji saznadewegovo dobro delo, i tajno o~ekiva-{e slavu sakrivenu.

Po{to u potpunosti ispuni evan-|elsku zapovest, i nemaju}i ve} u du-{i ni{ta svetovno, on pokaza delojo{ savr{enijeg ~uvawa zapovestiBo`je. Putem on vide jednog siroma-{ka, i tr~e}i ode na trg, gde je malopre bio, i prodade Evan|eqe. Poslenekoliko dana u~enik wegov Dula,upita ga govore}i: “Ava, gde ti jeKwiìca?” Starac mu spokojno iveoma mudro odgovori: “Ne àlostise, brate, jer da bismo imali uzdawegore, ja, poslu{nosti radi, prodadohsamu onu re~, koja mi je uvek govori-la: ”prodaj sve {to ima{ i podaj si-romasima" (Mt. 19,21).

Lavsaik

16

��

ZAPREPA[]UJU]AOTKRI]A NIKOLE TESLEZa vreme boravka u Parizu

1892. god. Tesla je primio vest damu je mati te{ko bolesna. Odjurioje na stanicu i uspeo da uhvati vozkoji je ve} polazio. Stigao je u Go-spi} na vreme i zatekao ìvu maj-ku. Do{ao je ku}i popodne, a ona jeumrla te no}i. “Bio sam potpunoiscrpqen - pi{e Tesla - od tuge idugog puta i nespavawa, te sam uve-~e pre{ao u jednu ku}u ne mnogoudaqenu od na{eg doma. Dok samtu leào nemo}an mislio sam da}e mi mati zacelo dati neki znak,ako bi umrla a ja ne budem poredwene posteqe. U toku cele no}ibio sam u nekom ~udnom is~ekiva-wu, ali se ni{ta nije dogodilo doranog jutra, kada sam zaspao ilisam se mo`da zaneo.

Opazio sam tada jedan oblak ko-ji je nosio an|eoske prilike izva-redne lepote, od kojih je jednaqupko gledala u mene i postepenoprimala lik moje majke. Privi|e-we je polako proletelo kroz sobui is~ezlo i ja sam se probudiousled neopisano divne pesme mno-gih glasova. U tom trenutku ose-tio sam potpuno izvesno - da jeupravo tada umrla moja mati. I,zaista, tako je bilo”.

U svojim “Zaprepa{}uju}im ot-kri}ima” Tesla je zabeleìo iovu pojedinost: “Jo{ kao vrlomlad ~ovek osetio sam jednu za-prepa{}uju}u istinu. Naime, kadgod je mene ili koga drugog nekouvredio osetio bih neki neobi~ani neopisiv bol u du{i, koji sam unedostatku boqeg izraza, nazvao”kosmi~ki”. Ubrzo posle toga onikoji su taj bol naneli redovno sudoìvqavali neku àlost. Poslemnogih takvih doìvqaja, pove-rio sam to nekolicini svojih pri-jateqa i oni su imali prilike dase sami, li~no uvere u istinitostmojih re~i”.

RAD I NERAD

�� (� �� " %��' ��(� � )��& :� )�� (�� $�� ' � � (� �� (��#�' ��(�� #�* � $!�*& �� "� ��(�� -��-��.� �� ' ;�-��' $*�� *��#��' � -� �$�� $��,��& ��- �� $*�� *�� (� �� (#�)6�* �� *�)�*� ��*�.�'�� *�)�*� �� #�� %�,�� $��)��

ÛDESAN PUT JEDNOGA PISMA

Za vreme rata sa Turcima 1912. go-dine bili smo obveznici 17-og pe{a-dijskog puka i ja i moj brat Tadija. Jasam bio u ~etvrtoj ~eti drugog bata-qona, a moj brat u vojnoj komori ~e-tvrtog bataqona, ali svako ve~e, pozavr{etku borbe ili mar{a, moralismo da se na|emo i uverimo da smo tajdan preìveli. Po zavr{etku ratana{ puk je upu}en na odmor u \ev|e-liju i okolinu. Uo~i Sv. Nikoleozbiqnije sam se razboleo, ali ni-sam hteo i}i na lekarsku jer mi je Sv.Nikola slava pa sam hteo da taj danprovedem u miru sa svojim drugovi-ma, jer sam se u ~eti ose}ao skoro kaoi kod svoje ku}e. Prvog dana po Sv.Nikoli upu}en sam u bolnicu u Ve-les. Bolnica je bila nikakva, skorobez ikakvih lekova, leàlo se na go-lom patosu, hrana je bila najobi~ni-ja - vojni~ka koju ja nisam mogao uzi-mati. Posle deset dana upu}en sam uSrbiju na le~ewe. Pri polasku izVelesa napisao sam pismo bratu u\ev|eliju i obavestio ga da odlazimu Srbiju i da }u mu se javiti iz bol-nice u koju budem stupio. Pismo samdao jednom bolni~aru i zamolio gada ga preda na po{tu kada bude izla-zio u varo{. Uve~e su me drugovi od-veli na èlezni~ku stanicu gde nasje ~ekao sanitetski voz. Kada samu{ao u vagon u~inilo mi se da samu{ao u raj. U toplom vagonu dobilismo udobne krevete sa savr{eno ~i-stom belom i mekom posteqinom.îm sam legao i voz krenuo zaspaosam. I ko zna koliko bih spavao dame u Vrawu, u samo svitawe, nije pro-budio tihi àgor naroda. Kada samotvorio o~i video sam pun vagon sta-raca, èna i dece koji su nosili kor-pe i posluàvnike sa svakovrsnimponudama. Dirnula me ova wihovapa`wa. Od jedne gospo|e uzeo sam ka-{i~icu slatkog od lubenice, drugoni{ta nisam mogao jesti. Na svimaostalim stanicama bilo je isto kao

i u Vrawu. Svuda je narod ulazio uvagone i donosi rawenicima ponude.Na stanici Crveni Krst kod Ni{a una{ vagon u{ao je jedan starac, pro-sed ~ovek, pristojno obu~en, ali vr-lo mr{av i neizbrijan, kome su se su-ze slivale niz lice. Nosio je u ruciposluàvnik pun kri{ki finog be-log hleba a u drugoj tawir sa kocka-

ma {e}era. Kaè da je u ratu igzbiosina jedinca pa mu danas daje para-stos, te je na ovaj na~in hteo da se se-ti i nas rawenika i bolesnika. Meneje ovo do suza potreslo. Ni pre toga,od kada sam se razboleo, a ni posletoga deset-petnaest dana nisam mo-gao da uzimam nikakvu hranu, pogoto-vo hleb, a kad je starac u{ao u vagonmeni je wegov hleb zamirisao, Boèmi oprosti, kao izmirna. Uzeo samjednu kri{ku i sa najve}im apetitomu dva tri zalogaja progutao je kao ja-godu. îni mi se da u ìvotu nisam

nikada sla|eg zalogaja okusio. Togadana u pono} stigli smo u Kraguje-vac. Stupio sam u Bolnicu kola srp-skih sestara. Ta bolnica je bila ta-kva kakvu je samo poèleti moète.Le~ewe, nega i ishrana bili su na za-vidnoj visini. Tu sam ostao mesec ipo dana i negde oko polovine febru-ara pu{ten sam ku}i na 20 dana bolo-vawa. Po isteku bolovawa oti{aosam u svoju komandu. Za to vreme mojpuk je ve} bio do{ao u Aleksinac.Po{to sam se prijavio u ~etu, zamo-lio sam komandira za dozvolu da mo-gu oti}i da vidim brata. On je to ra-do dozvolio. Na{ao sam brata u selu\unisu u dru{tvu sa wegovim dru-gom - sada pokojnim VojislavomHayi}em iz Babine Luke, potomkomHayi-Ruvima, i oni su mi tada ispri-~ali neverovatan slu~aj. Jednoga da-na u \ev|eliji primili su hleb (ta-jin) i kada su ga prerezali da podele,na{li su unutra zgu`vanu hartiju.Kada su je razvili i pa`qivo o~i-stili od mrva hleba, drug moga bra-ta, Vojislav pro~itao je i uverio seda je to bilo ono moje pismo koje samposlao iz Velesa bratu u \ev|eliju.Kada su mi ispri~ali, postalo mi jejasno kako je pismo dospelo u hleb:Naime, bolni~ar nije pismo predaona po{tu, zaboravio je pa ga je izgu-bio negde na ulici. U Velesu je u tovreme radila pekarska ~eta Drinskedivizije. Pekari su prenosili bra-{no iz magacina u pekaru. Nose}ineki procepqeni yak, nai{li su natu hartiju, sagli se, uzeli je i zapu-{ili rupu na yaku, odneli i izru~i-li bra{no u na}ve. Ma{ina je zame-sila bra{no i tako je pismo oti{lou hleb. Neverovatno je da ba{ tajhleb, pored hiqade vojnika, zapadneba{ mome bratu, tj. onome kome je pi-smo bilo upu}eno.

Pavle \uri}

selo Zabrdica kod

Vaqeva

18

��

��

TRPEQIVOST

Trpeqivost je podno{ewe nepri-lika, neprijatnosti, bede bez ropta-wa. Kao {to je hri{}anin duàn dasa zahvalno{}u primi i koristi seblagom ovoga ìvota, tako je du`nada mirno i spokojno podnosi i nedo-statak tih blaga: bolest, bedu, nevo-qu.

Hri{}anska trpeqivost nije pa-sivno i nemarno podno{ewe nepri-lika koje se ne mogu izmeniti, nitineosetqivost protiv ìvotnih ne-da}a, ve} velikodu{no i spokojnopodno{ewe nesre}a iz vi{ih reli-gijskih pobuda. Apostol Petar iz-neo je pobude za hri{}ansku trpeqi-vost u ovim re~ima: “Ugodno je predBogom, ako Boga radi podnese ko à-losti, stradaju}i na pravdi” (I Pe-tr. 2,19).

Kao osnov za hri{}ansku trpeqi-vost sluè: vera, nada i qubav.

Vera u Boga - zato {to verni hri-{}anin veruje da je u Bo`jim rukamaìvot qudski, da se pred Wim nikone moè nazvati pravednikom i danam On {aqe nevoqe radi na{e ko-risti.

Nada u Boga - zato {to hri{}aninveruje i zna da Bog ne}e pustiti nanas isku{ewa koja ne moèmo podne-ti, i da je Bog silan i mo}an da namdade ili povrati pre|a{we zdravqei blagostawe.

Qubav prema Bogu - zato {to hri-{}anin iz qubavi prema Bogu

Documents

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA · 2013. 7. 17. · du{a. Dok se on molio, mrtvac o`i-ve, pokloni se starcu i re~e mu: “Mnogo ti blagodarim, Bo`ji ugod-ni~e. Prevelika je tvoja qubav