katalog malih kuca

Institut za ispitivanje materijala a.d. Beograd Centar za tehnologiju graenja i konstrukcije

Primena IMS prefabrikovane armirano betonske skeletne konstrukcije u graenju objekata niske spratnosti

Priredili Goran Petrovi, dipl. in. arh. Predrag Napijalo, dipl. in. arh.

Beograd, maj 2007. godine


SADRAJIMS TEHNOLOGIJA GRAENJA ................................................................................... 3 OSNOVNI ELEMENTI IMS SKELETNE KONSTRUKCIJE ............................................. 5 RASPONI KONSTRUKCIJE I ORGANIZACIJA OSNOVE OBJEKTA ............................. 9 KUE U NIZU PRIMERI GRUPISANJA I VARIJACIJA OSNOVNOG TIPA............... 10 STAMBENA NASELJA NISKE SPRATNOSTI PROJEKTOVANA I IZVEDENA PRIMENOM IMS SISTEMA........................................................................................... 13 STAMBENO NASELJE U KAU KOD NOVOG SADA ................................................. 14 STAMBENO NASELJE VETERNIK U NOVOM SADU ................................................. 15 STAMBENA NASELJA U SMEDEREVU, LESKOVCU, SARAJEVU I BAJINOJ BATI19 STAMBENO NASELJE BEANIJSKA KOSA U BEOGRADU....................................... 21 KATALOG GP BUDUNOST NOVI SAD ..................................................................... 23 DODATAK A: PRIMENA IMS TEHNOLOGIJE GRAENJA U IZGRADNJI TURISTIKIH APARTMANSKIH KOMPLEKSA ................................................................................... 27 DODATAK B: PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 X 4,20 M ................ 33 DODATAK C: GRAEVINSKA PREDUZEA PROIZVOAI ELEMENATA I IZVOAI KONSTRUKCIJA PO IMS TEHNOLOGIJI .................................................................... 35 NAA USLUGA ............................................................................................................. 36 KONTAKT ..................................................................................................................... 37

Strana 2 od 38


IMS TEHNOLOGIJA GRAENJAPrefabrikovani skelet, koga sainjavaju stubovi i tavanine ploe, upotrebljava se u visokogradnji od kraja pedesetih godina prolog veka kao primarna struktura za graenje objekata. Osnovni elementi konstrukcije su kontinualni stubovi kroz vie etaa i tavanine ploe koje pokrivanju prostor izmeu stubova. Veza izmeu njih ostvaruje se kablovima za prednaprezanje, koji su postavljeni u prostor izmeu susednih tavanica i provueni kroz rupe u stubovima. U svakoj spratnoj ravni stubovi i tavanice se uteu kablovima u dva ortogonalna pravca. Posle utezanja betonira se prostor izmeu tavanica, i na taj nain se dobija monolitna skeletna konstrukcija, sa svim pozitivnim karakteristikama koje poseduje i klasian armirano betonski skelet. Prema potrebi, skelet se moe dodatno ukrutiti betonskim membranama postavljenim izmeu stubova, koje zajedno sa stubovima formiraju zidove za ukruenje, sposobne za prijem horizontalnih sila vetra i seizmikih uticaja. Ovako formirana prednapregnuta betonska skeletna konstrukcija poseduje i neke karakteristike koje klasian armirano betonski skelet nema: Nema konstruktivnih ogranienja u pogledu poloaja pregradnih zidova i otvora u zidovima i tavanicama, kao ni u pogledu teine pregradnih zidova ili sanitarnih blokova. Znaajna karakteristika je izuzetna otpornost i sigurnost na uticaje seizmikih sila i jakih vetrova, to je posledica naina ostvarivanja veza prednaprezanjem. Konstrukcija sistema IMS odlikuje se i znaajnom stabilnou i sigurnou na sluajna optereenja poar, sleganja i dr. Zahvaljujui adhezionom nainu prednaprezanja podvlaka skeleta, oteenja nastala usled poara ili bilo kog drugog incidenta, ostaju lokalizovana na samom mestu oteenja, bez posledica na ostali deo konstrukcije, to olakava i pojednostavljuje njihovu sanaciju. Posebno je znaajno da se radi o izuzetno racionalnoj konstrukciji, kod koje je utroak betona i elika manji za oko 30% u odnosu na bilo koju drugu konstrukciju slinog raspona i za slina korisna optereenja. To znai i da se radi o veoma lakoj konstrukciji, koja dozvoljava i racionalnije fundiranje objekata. U pogledu proizvodnje i montae elemenata, sistem IMS poseduje sve pozitivne karakteristike prefabrikovanih sistema graenja, to znai da se radi o industrijalizovanom nainu proizvodnje objekata visokogradnje, uz mali utroak vremena za proizvodnju i montau konstrukcije.

Strana 3 od 38

Otvorenost i fleksibilnost skeletne konstrukcije daje izuzetne mogunosti arhitektonskog oblikovanja, uz izbegavanje negativnih posledica prefabrikacije, koje karakteriu neke druge sisteme (uniformnost, monotonija i sl.). Tokom skoro pola veka primene, sistem IMS je najvie korien u izgradnji stambenih objekata, ali i objekata razliitih drugih namena. Izgraeno je vie od 150.000 stanova u Angoli, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Egiptu, Etiopiji, Filipinima, Gruziji, Hrvatskoj, Italiji, Kubi, Maarskoj, Rusiji, Srbiji, Ukrajini.

Strana 4 od 38


OSNOVNI ELEMENTI IMS SKELETNE KONSTRUKCIJETavanine ploe Rasteri koji su se pokazali kao racionalni i pogodni za ovakve objekte variraju od 3,00 do 6,00 m, pravougaonog ili kvadratnog oblika, povrine jednog polja od oko 20,0 m2. Preporuljivo je opredeliti se za raster modula 60 cm. U praksi su najvie primenjivani rasteri od 4,20 x 4,20 m, 4,20 x 3,60 m, 4,20 x 4,80 m i 3,60 x 5,40 m, mada su mogue i razliite druge kombinacije. Kod svih ovih rastera debljina kasetirane tavanine ploe je 22 cm, a koriste se stubovi kvadratnog preseka stranice 30 ili 34 cm. Mogua je i primena konzolnih tavanica raspona konzole do 1,50 m, u zavisnosti od dimenzije osnovnog raspona izmeu stubova. Tavanine ploe, kao i konzolne tavanice, proizvode se kao kasetirane betonske ploe sa izgubljenom oplatom od stiropora. Na taj nain se postie izuzetno olakanje elemenata, poboljanje termikih i akustikih karakteristika tavanine konstrukcije, a ujedno se eliminiu sva ogranienja u pogledu postavljanja otvora u tavanicama za stepenita i instalacije. Jedino je vano da se veliki otvori ne mogu postaviti tako da presecaju podvlaku skeleta u kojoj je smetena armatura, odnosno kablovi za prednaprezanje. Nain proizvodnje korienjem stiropora kao ispune ini ostavljanje otvora u tavanicama krajnje jednostavnim, ak i ako su otvori veih dimenzija, kao na primer za stepenice. Mogua su i naknadna buenja tavanice, budui da je gornja betonska ploa debljine 4 cm, a donja oko 3 cm. Poto u ploi postoje sekundarna rebra, nema nikakvih ogranienja u pogledu postavljanja pregradnih zidova, odnosno njihove teine. Tavanice se proizvode u elinim kalupima, sa finalno obraenom donjom povrinom, koja ima i funkciju plafona, odnosno zahteva samo bojenje. Ploe su od armiranog betona MB 40, a teina jedne tavanine ploe je oko 2,4 kN/m 2, to odgovara priblino teini pune betonske ploe od 12 cm. Armiraju se obinim betonskim elikom, rebrastim i mreama. Stubovi Stubovi koje se koriste su monolitni kroz jednu, dve ili najvie tri etae (praktino sve etae porodinog stambenog objekta), tj. nije potrebno nastavljanje stubova. Armiranje stubova je obinim betonskim elikom, a zahtevana marka betona je MB 40. Veza elemenata konstrukcije Spoj izmeu tavaninih ploa i stubova ostvaruje se posredstvom kablova za prednaprezanje i trenja betona, koje se javlja pod dejstvom normalne sile u spojnici.

Strana 5 od 38

Kablovi se postavljaju u slobodan prostor izmeu susednih tavanica i provlae kroz rupe u stubovima. Nakon utezanja, prostor u kome su smeteni kablovi se ispunjava betonom, a rupe u stubovima i ankerne kotve na krajevima kablova se injektiraju cementnom emulzijom. Time se postie trajna zatita kablova od korozije, ostvaruje du cele podvlake skeleta adheziono prednaprezanje i definitivno formira presek podvlake. Ovakva veza izmeu elemenata skeleta omoguava izuzetnu sigurnost spoja, koji se ne moe razoriti ni desetostrukim raunskim optereenjem, dok alternativno dinamiko optereenje moe da izazove obrtanje ploe u odnosu na stub za oko 3%, uz otvaranje prslina u trenutku optereenja, koje se zatvaraju po prestanku dejstva sile, uz noenje stalnog vertikalnog optereenja za sve vreme dejstva dinamikog optereenja. Ovo je dokazano na modelima u prirodnoj veliini, kao i prilikom zemljotresa (Banja Luka 1969. i 1980.). Spoj tavanice i stuba ima viestruko veu sigurnost na lom od samih elemenata stuba i tavanice, pa se praktino ne moe razoriti. Prednaprezanje skeleta se izvodi uadima. Sav materijal i oprema za prednaprezanje su domae proizvodnje. Ivini nosai Po obodu objekta u IMS skeletnom sistemu potrebno je uz krajnje tavanine ploe ostaviti ivine elemente, koji prenose silu prednaprezanja sa jednog na drugi kraj skeletne podvlake. Jedan deo podvlake se formira od ivine tavanine ploe, dok drugi formiraju ivine grede ili konzolne tavanice. Ivine grede su gredni nosai iste debljine kao i tavanina ploa (22 cm), dok im irina zavisi od izbora fasade (obino oko 30 cm). Ukoliko je potrebno poveati korisni stambeni prostor ili formirati balkon, koriste se konzolne tavanice, koje se povezuju sa skeletnom konstrukcijom prednaprezanjem kablovima. U tom sluaju, ankeri kablova se postavljaju na krajeve konzolne tavanice, a ne na stubove, kao u sluaju primene grednih ivinih nosaa. Konzolne tavanice su oupljene kasetirane tavanine ploe, istih karakteristika kao i tavanine ploe. Njihovom upotrebom dobijaju se jo vee mogunosti u arhitektonskom oblikovanju objekata i zadovoljavanju funkcionalnih zahteva. Zidovi za ukruenje Kod niih objekata zidovi za ukruenje nisu potrebni, poto skelet, odnosno stubovi, mogu da prihvate horizontalne uticaje uz prihvatljive deformacije u toku njihovog dejstva. Izuzetak je izrazito loe tlo ili jaka seizmika zona, u kom sluaju je potrebna raunska provera. To znai da zidovi kod primene IMS sistema nemaju konstruktivnu noseu ulogu i nisu kataloki propisani. Svi zidovi su noeni od skeleta i ne prihvataju nikakvo dodatno vertikalno optereenje, osim sopstvene teine. Temelji Fundiranje je mogue na prefabrikovanim armirano betonskim temeljima samcima sa aicom, u koju se uglavljuje stub. Mogui su i drugi naini, pre svega klasino izvedeni temelji ili itava konstrukcija podzemne etae livena na licu mesta. Sa takvim prethodno izvedenim fundamentom stubovi se povezuju ankerima, slino nastavcima stubova kod viespratnih objekata.

Strana 6 od 38

Stepenite Mogu se koristiti betonska stepenita iz kataloga IMS za stambene zgrade. To su montani krakovi, koji se montiraju zajedno sa skeletnom konstrukcijom. Mogua je i primena klasinih drvenih ili elinih stepenita. Fasada Izbor fasade je potpuno otvoren u pogledu izbora materijala, zavrne obrade i postavljanja u odnosu na stubove. Krov Krovovi se mogu oblikovati prema funkcionalnim i estetskim zahtevima investitora i projektanta. Mogu biti ravni, prohodni ili neprohodni, u kom sluaju se poslednja tavanina ploa koristi kao nosea konstrukcija krova. Mogue su sve vrste kosih krovova, uz primenu klasinih krovnih konstrukcija. Proizvodnja elemenata Svi elementi IMS skeletne konstrukcije proizvode se u pogonima tzv. fabrikama stanova. Ukoliko se radi o masovnoj izgradnji na jednoj ili vie bliskih lokacija, mogua je i proizvodnja elemenata na samom gradilitu. U Dodatku C je dat spisak postojeih pogona koji mogu da isporue elemente, a za poslove veeg obima moe se preko Instituta IMS pokrenuti i nova proizvodnja. Pored navedenih preduzea, IMS tehnologija je primenjena i u sledeim zemljama: Angola, Egipat, Etiopija, Filipini, Gruzija, Italija, Kina, Kuba (tri fabrike), Maarska, Rusija (tri fabrike). Transport i montaa elemenata Transport elemenata vri se kamionima i obino je isplativ na relacijama do oko 100 km udaljenosti. Montaa svih elemenata moe se obaviti auto dizalicom i za to je potrebno obezbediti pristupni put do objekta bar sa jedne strane. Mogua je primena i u urbanizovanim naseljima, odnosno u gradskom jezgru, poto je mogue organizovati montau bez odlaganja samih elemenata na gradilitu, ili uz minimalni prostor za deponiju elemenata. To znai da se elementi mogu podizati i montirati auto dizalicom i direktno sa transportnog kamiona. Ukoliko na lokaciji nema dovoljno prostora za smetaj materijala i elemenata sekundarne strukture, skelet objekta se moe koristiti kao skladini prostor u toku gradnje sekundarne strukture. Sistem IMS naroito je pogodan za fazno graenje. Mogue je montirati samo skelet, a kasnije investitor moe sam ili angaovanjem drugog izvoaa da dovrava objekat, u skladu sa obimom i dinamikom priliva finansijskih sredstava, vremenskim uslovima i sl. Radna snaga Proizvodnja elemenata montanog skeletnog sistema zahteva kvalifikovanu radnu snagu betoniraca i armiraa. Montau i utezanje skeletne konstrukcije takoe mogu obavljati samo radnici kvalifikovani za te poslove. U zavisnosti od izabranog rastera, utroak radne snage za proizvodnju i montau skeleta sa utezanjem varira od 2,90 do 2,54 h/m2 bruto povrine konstrukcije, to pokazuje veliku produktivnost sistema.

Strana 7 od 38

Kontrola kvaliteta Kontrola kvaliteta u toku izgradnje podrazumeva da se u toku proizvodnje elemenata u fabrici ili poligonu redovno sprovodi kontrola i uzimaju uzorci. Kvalitet elika i betona, kao i postupak utezanja, takoe moraju biti u skladu sa odgovarajuim propisima i standardima.

Strana 8 od 38


RASPONI KONSTRUKCIJE I ORGANIZACIJA OSNOVE OBJEKTARasteri koji su se pokazali kao racionalni i pogodni za ovakve objekte variraju od 3,00 do 6,00 m, pravougaonog ili kvadratnog oblika, povrine jednog polja od oko 20,0 m2. Preporuljivo je opredeliti se za raster modula 60 cm. U praksi su najvie primenjivani rasteri od 4,20 x 4,20 m, 4,20 x 3,60 m, 4,20 x 4,80 m i 3,60 x 5,40 m, mada su mogue i razliite druge kombinacije. To praktino znai da se kue u nizu izvode kao jedan graevinski objekat lamela, bez udvajanja konstruktivnih elemenata izmeu jedinica. Na taj nain, postiu se znaajne utede u materijalu i vremenu izgradnje. Duina ovakvih objekata nizova moe biti i do 60 m, to je mnogo vie nego to najee dozvoljavaju urbanistiki ili funkcionalni i oblikovni uslovi. Realna duina niza bi bila oko 10 polja, odnosno 5 do 10 jedinica. Ovde treba primetiti da je ekonominije da neprekinute linije kablova budu to due, odnosno da nije dobro praviti previe kratke ili razuene nizove. Ilustrativni primeri, dati na sledeim stranama, projektovani su u sasvim razliitim rasterima.

Strana 9 od 38


KUE U NIZU PRIMERI GRUPISANJA I VARIJACIJA OSNOVNOG TIPANa narednim stranama dati su primeri kua u nizu. Uz ilustraciju svake stambene jedinice, prikazane su i mogunosti grupisanja jedinica i varijacije osnovnog tipa po visini (spratnosti).

Strana 10 od 38

Strana 11 od 38

Strana 12 od 38


STAMBENA NASELJA NISKE SPRATNOSTI PROJEKTOVANA I IZVEDENA PRIMENOM IMS SISTEMA Stambeno naselje Sunani breg u Kau (288 stambenih jedinica), u izgradnji. Stambeno naselje Veternik u Novom Sadu (152 stambene jedinice), prva nagrada na pozivnom konkursu, realizovano, 2001-2004. Konkurs za idejno reenje naselja za odmor Lekovina u Prnju, prva nagrada, 1989. Stambene zgrade u nizu u Bajinoj Bati, realizovano, 1984-1986. Stambene zgrade u nizu u Leskovcu, realizovano, 1984-1985. Konkurs za stambeno naselje Kamberovia ravni u Zenici, 1984. Konkurs za izbor tehnologije graenja za naselje Buzin u Zagrebu, 1984. Stambeno naselje u Smederevu, realizovano, 1984. Stambeno naselje Sokolovia kolonija u Sarajevu, realizovano, 1983-1986. Stambeno naselje Beanijska kosa na Novom Beogradu, realizovano, 1983-1989. Konkurs za idejno urbanistiko i arhitektonsko reenje hotelsko-ugostiteljskog kompleksa Slovenska plaa u Budvi, druga nagrada, 1981.

Strana 13 od 38


STAMBENO NASELJE U KAU KOD NOVOG SADAVeliko naselje kua u nizu u Kau, od 288 stambenih jedinica razliite strukture, podeljeno je u tri faze. Prva faza je izgraena i useljena, a objekti u drugoj fazi se upravo zavravaju. Radi se o objektima izuzetno pristupane cene, koja je pre svega postignuta usled brzine i ekonominosti primene IMS tehnologije graenja.

Strana 14 od 38


STAMBENO NASELJE VETERNIK U NOVOM SADUEkskluzivno stambeno naselje zatvorenog tipa u Veterniku (Novi Sad) realizovano je na osnovu prvonagraenog konkursnog reenja arhitektata B. Todorovia, S. Kovaevia i P. Napijala. Naselje se sastoji od ukupno 152 stambene jedinice, rasporeene u kuama u nizu i urbanim vilama niske spratnosti. Izgraeno je u periodu od 2001. do 2004. godine.

Strana 15 od 38

Strana 16 od 38

Strana 17 od 38

Strana 18 od 38


STAMBENA NASELJA U SMEDEREVU, LESKOVCU, SARAJEVU I BAJINOJ BATIZa razvoj sistema generativnog projektovanja (GIMS) i primenu na objektima u Smederevu, Leskovcu, Sarajevu i Bajinoj Bati, saradnicima Instituta IMS je dodeljena Velika Nagrada XII Salona arhitekture 1986. godine.

Strana 19 od 38

Strana 20 od 38


STAMBENO NASELJE BEANIJSKA KOSA U BEOGRADUStambeno naselje Beanijska kosa predstavljalo je u svoje vreme izuzetan poduhvat, kako po obimu, tako i po novom pristupu stambenoj izgradnji. Od ukupno 2600 stanova u okviru prve mesne zajednice, 280 stambenih jedinica je izvedeno u objektima niske spratnosti, primenom prefabrikovanog prednapregnutog skeleta.

Strana 21 od 38

Strana 22 od 38


KATALOG GP BUDUNOST NOVI SADKao ilustracija razliitih mogunosti oblikovanja i organizacije prostora, dati su neki od objekata iz kataloga raenog za GP Budunost iz Novog Sada. Svi prikazani objekti, bez obzira na tip, veliinu ili materijalizaciju fasade, zasnovani su na primeni IMS skeletne konstrukcije.

Porodine kue Primeri katalokih reenja individualnih stambenih objekata

Strana 23 od 38

Strana 24 od 38

Dvojne kue Primeri katalokih reenja dvojnih kua

Strana 25 od 38

Kue u nizu Primeri katalokih reenja nizova

Strana 26 od 38


DODATAK A: PRIMENA IMS TEHNOLOGIJE GRAENJA U IZGRADNJI TURISTIKIH APARTMANSKIH KOMPLEKSANa narednim stranicama prikazan je prvonagraeni rad na konkursu za idejno reenje naselja za odmor Lekovina u Prnju, 1989. godine. Turistiko naselje apartmanskog tipa obuhvata 400 leaja u jednosobnim i dvosobnim apartmanima, pratee sadraje ugostiteljstva i usluga, kao i rekreativnu zonu uz more sa kupalitem, marinu sa 30 vezova i vaterpolo bazen. Slian koncept primenjen je i prilikom izrade DUP-a MZ Bigovo Glavatiii, kao i u drugonagraenom radu na konkursu za idejno urbanistiko i arhitektonsko reenje hotelskougostiteljskog kompleksa Slovenska plaa u Budvi, 1981. godine. Sva navedena reenja omoguavaju izgradnju veeg broja objekata u nizu i individualnih apartmanskih jedinica bungalova, koji se uklapaju u konfiguraciju terena i izgraenu sredinu i afirmiu postojee prostorne kvalitete, zadravajui pritom prednosti efikasne i ekonomine prefabrikovane montane gradnje.

Konkurs za idejno reenje naselja za odmor Lekovina u Prnju

Strana 27 od 38

Strana 28 od 38

Strana 29 od 38

DUP MZ Bigovo Glavatiii U okviru Detaljnog urbanistikog plana Mesne zajednice Bigovo Glavatiii kod Tivta, razraen je koncept individualnih dvonamenskih jedinica za stanovanje i delatnosti. Koncept objekata malog gabarita prilagoen je pokrenutom terenu, ali i navikama, mogunostima i potrebama stanovnika i korisnika. Planom je na ovaj nain reen smetaj stanovnitva koje se, zbog zemljotresa, nalo bez krova nad glavom, a ujedno im je obebeen i prostor za razliite delatnosti izmeu ostalog, ukupno oko 400 kreveta za turiste.

Strana 30 od 38

Strana 31 od 38

Strana 32 od 38


DODATAK B: PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 x 4,20 mNa sledeoj strani dat je orijentacioni predmer radova IMS skeletne konstrukcije bez temelja, sa zidnim platnima za ukruenje. Unoenjem jedininih cena moe se dobiti ukupna aproksimativna cena kotanja proizvodnje konstrukcije po kvadratnom metru.

Strana 33 od 38

PREDMER RADOVA ZA IMS KONSTRUKCIJU RASPONA 4,20 X 4,20 m Prefabrikovana skeletna konstrukcija (bez temelja, sa zidnim platnima za ukruenje), cena po 1 m2 konstrukcije.Br. Opis Koliina J.M. Jedinina cena (EUR)2 2

Ukupna cena 2 (EUR/m )

1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 11.1. 11.2. 12. 13. 14. 15. 16.

Beton Prefabrikovani elementi, MB 40 Elementi liveni na licu mesta, MB 40 elik Rebrasta armatura RA 400/500 Glatka armatura Mrea Ue 15.20; 1670 N/mm Kotve 162 kN aure Rd 24 Cement za zalivanje rigli Injekciona smesa Oplata za rigle Ulje za oplatu Voda Elektrina energija Radna snaga Proizvodnja elemenata Montaa elemenata Tehnika dokumentacija * IMS naknada * Amortizacija opreme * Transport elemenata (50 km) Stiropor UKUPNO: 0,38 0,11 2,55 0,94 h /m h/m2 2 2 2 2 2

0,14 0,01

m /m m /m3

3

6,25 3,56 3,02 1,90 0,18 0,71 0,22 0,22 0,0008 0,121 6,00 0,07

kg/m kg/m kg/m kg/m

2 2 2 2 2 2

kom/m kom/m dm /m dm /m m /m3 3 3 2 3 3

2 2

dm /m dm /m

2 2 2

kWh/m

EUR/m EUR/m EUR/m t /m3 2 2

m /m

17. 18.

Ostali trokovi Oekivani profit UKUPNO:

NAPOMENA:

Ukupna teina IMS konstrukcije: Stavke oznaene sa *:

Ws = 0,38 t/m . u zavisnosti od projekta i godinje proizvodnje

2

Strana 34 od 38


DODATAK C: GRAEVINSKA PREDUZEA PROIZVOAI ELEMENATA I IZVOAI KONSTRUKCIJA PO IMS TEHNOLOGIJI Budunost Novi Sad Graditelj Leskovac Gradnja Osijek, Hrvatska Graevinar Ni Inenjering Zvornik, BIH Jugovo Smederevo Kazimir Veljkovi Kragujevac Konstruktor Panevo Krajina Banja Luka, BIH Ratko Mitrovi Beograd Stig Poarevac

Strana 35 od 38


NAA USLUGACentar za tehnologiju graenja i konstrukcije Instituta IMS nudi sledee usluge:

Transfer tehnologije Projekat tehnologije proizvodnje elemenata Projekat opreme za montau elemenata Obuka kadrova za proizvodnju i montau elemenata Proizvodnja i isporuka opreme Oprema za proizvodnju elemenata Oprema za montau elemenata Oprema za prednaprezanje Sva druga oprema za proizvodnju i montau elemenata Kotve i uad za prednaprezanje Arhitektonski i graevinski projekti Projekti objekata u IMS sistemu Prilagoavanje projekata IMS tehnologiji graenja Projekti hale za smetaj pogona za proizvodnju elemenata i prateih objekata Nadzor u svim fazama od izgradnje fabrike i dokazivanja projektovanog kapaciteta do montae prvih objekata

Strana 36 od 38


KONTAKTKontakt za dodatne informacije o IMS tehnologiji graenja:

Institut IMS Centar za tehnologiju graenja i konstrukcije Bulevar vojvode Miia 43 11 000 Beograd SRBIJA tel: fax: e-mail: +381 11 2650 322; 2650 483 +381 11 3692 772; 3692 782 [email protected]

Predrag Napijalo, dipl. in. arh. e-mail: [email protected]

Goran Petrovi, dipl. in. arh. e-mail: [email protected]

tel: tel/fax:

+381 11 2652 094; 2650 322 / 254 +381 11 3691 469; 2651 186

Strana 37 od 38

Strana 38 od 38

Documents

katalog malih kuca