Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Konstruktivne karakteristike šasije privrednih moto rnih vozilaPrivredna (teretna) motorna vozila vrste N2 i N3 odlikuje visok stepen modularnosti gradnje.

• proširenje proizvodnog programa većim rasponom varijanti tipova, ugradnjom različitih komponenti i modifikacijama razmaka osovina

• ugradnja komponenti od specijalizovanih proizvođača, umesto sopstvenog razvoja i proizvodnje.

U komponente koje proizvođači mogu nabavljati iz različitih izvora spadaju svi osnovni sistemi pogona i donjeg postroja teretnog vozila koji se ugrađuju na noseći ram:

• pogon vozila: motor, transmisija,

• osovine,

• sistem za oslanjanje,

• sistem za upravljanje,

• točkovi i pneumatici,

• sistem za kočenje,

• kabina, nadgradnja i oprema.

Proizvođači komponenti unificiraju i standardizuju ugradne karakteristike u cilju usaglašenosti sa komponentama drugih proizvođača. 1

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Noseći ram

Na noseći ram se postavljaju svi ostali elementi vozila: karoserija, motor i transmisija, sistem za oslanjanje i drugo.

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Noseći ram

Na noseći ram se postavljaju svi ostali elementi vozila: karoserija, motor i transmisija, sistem za oslanjanje i drugo.

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Profil može biti promenjive veličine po dužini šasije (na N2 i N3) ili jednak, dok krakovi mogu biti pravi ili zakrivljeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, da bi se dobio prostor za hod sistema za oslanjanje, zakretanje upravljačkih točkova, smeštaj motora i sl.

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Poprečni presek profila nosećeg rama: • čelični otvoreni U-profil na većim kamionima (N2 i N3), • na vrsti N1 mogu biti i zatvoreni.

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Poprečni presek profila nosećeg rama: • čelični otvoreni U-profil na većim kamionima (N2 i N3), • na vrsti N1 mogu biti i zatvoreni.

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Profili nosećih ramova

proizvođača Scania

Tip F 800 F 950 F 950 50 F 958Površina

poprečnog 33,6 39,4 39,4 69,3poprečnog preseka, cm2

33,6 39,4 39,4 69,3

Otporni moment u vertikalnom

pravcu Wx, cm3250 287 287 468

Težina po metru, kg 26,4 30,9 30,9 54,4

Minimalna čvrstoća na

granici tečenja, N/mm2

400 400 500 400

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Poprečni elementi se sa uzdužnim krakovima spajaju zakovicama ili zavrtnjima da bi se očuvala elastičnost veze.

Zavarivanje na kamionskim ramovima se ne primenjuje zbog promene strukture i mogućnosti nastanka deformacija.

1 - standardni elementi2 - element spojen zavarivanjem sa srednjim delom, za kamion sa pogonom na sve osovine3 - poprečni element za kamione sa vazdušnim oslanjanjem

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Da bi se opterećenja u materijalu rama rasporedila što ravnomernije, krutost poprečnih elemenata treba da je bliska krutosti uzdužnih elemenata, i da su poprečni elementi približno ravnomerno raspoređeni.

Najveće rastojanje između poprečnih elemenata rama kamiona je oko 1000 - 1200 mm (osim na mestu motora gde je veće jer su motor i menjač postavljeni između uzdužnih krakova), a na teretnim vozilima gde je potrebna veća krutost rama (kiperi i slično) mora biti manje.

Poprečni elementi se postavljaju tamo gde postoje koncentrisana opterećenja na ramu (oslonci gibnjeva, hidrocilindar kipera, rezervoar za gorivo...).(oslonci gibnjeva, hidrocilindar kipera, rezervoar za gorivo...).

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Opterećenja nose ćeg rama teretnih vozila

Noseći ram teretnog vozila treba da bude torziono elastičan i elastičan u vertikalnompravcu (za razliku od samonoseće karoserije putničkog automobila), jer jepredviđeno da ublažava udarna opterećenja kao vozilo u celini.

Noseći ram je poželjno da bude krut na smicanje u horizontalnoj ravni (paralelnopomeranje) krakova, da ne bi bilo uticaja na usmerenost točkova. Po potrebi se ramukrućuje unakrsnim elementima.

10

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Osim opterećenja na nosećem ramu, opterećenja mogu biti značajna i naelementima nadgradnje, osovinama ili nosačima opreme vozila.

Osnovni ram, pomoćni ram i nadgradnja zajedno učestvuju u prijemu opterećenja,rezultirajući ukupnom deformacijom.

Na većini teretnih vozila masa tereta je veća od mase praznog vozila, pa se to možesmatrati i dominantnim izvorom opterećenja konstrukcije.

11

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

12

Schmitz Cargobull

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Vertikalna opterećenja potiču od

- reakcija u osloncima sistema za oslanjanje

- težine pogonskog agregata,

- nadgradnje i tereta,

- težine kabine

- pritiska na sedlo tegljača ili na poteznicu kamiona pri vuči prikolice sa centralnom

osovinom).

13

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Vertikalna opterećenja naprežu uzdužne krakove na savijanje i treba da deluju upravcu težišta profila uzdužnog kraka da bi se izbeglo lokalno uvijanje profila. Ako tonije moguće, onda je potrebno obezbediti da u toj zoni bude poprečni profil.

14

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Koncentrisana opterećenja se moraju (ako je moguće) rasporediti po osnovnomramu primenom pomoćnog rama dovoljne dužine.

Pomoćni ram i nadgradnja mogu da doprinesu čvrstoći cele konstrukcije, ali i da jedodatno opterete (zbog koncentracije napona).

15

Statički momenti savijanja u nosećem ramu: kamion sa gibnjevima na obe osovine

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

16

Statički momenti savijanja u nosećem ramu: kamion sa vazdušnim oprugama

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

17

Statički momenti savijanja u nosećem ramu: cistrerna sa

gibnjevima

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

18

Statički momenti savijanja u nosećem ramu: tegljač sa tandem osovinom,

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

19

Statički moment savijanja u nosećem ramu: kamion sa dizalicom iza kabine sa gibnjevima na obe osovine, u trenutku podizanja tereta (samo kada kamion miruje)

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

20

Opterećenja koja savijaju noseći ram u horizontalnoj ravni (dinamičke sile): sile pri skretanju kamona i sile na

poteznici pri vuči prikolice

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Napone i deformacije u nosećoj konstrukciji teretnog vozila potrebno je proveriti u slučaju postavljanja nadgradnje za koju proizvođač nalaže proveru, kao što je oprema na zadnjem prepustu ili drugi oblik koncentrisane mase, primena profila pomoćnog rama drugačijeg od preporučenog i sl.

Proveraju se statička opterećenjima, pri čemu se moraju zadovoljiti kriterijumi postavljeni od strane proizvođača (maksimalni naponi i deformacije). U kriterijume su uzeta u obzir dinamička opterećenja koja se mogu očekivati u normalnoj eksploataciji vozila: usvaja se da su statička opterećenja 2,5 do 4 puta manja od očekivanih dinamičkih opterećenja. Na mestu koncentracije napona granice su niže.

21

dinamičkih opterećenja. Na mestu koncentracije napona granice su niže.

Jedan primer kriterijuma je najveći dozvoljeni statički ugib noseće konstrukcije teretnog vozila koji je reda veličine 200 ili 250 puta manji od dužine rama, što se mora uzeti u obzir zbog uticaja na funkcionisanje nadgradnje (otvaranje stranica i sl.)

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Koncepcija pogona i raspored osovina

Razmak osovina :

• Velik razmak osovina dobar je za stabilnost kretanja na pravcu

• Mali razmak osovina je poželjan za mali krug okretanja vozila, i krute konstrukcije.

Razmak osovina na kamionima može biti od 3,2 do preko 6 m.

22

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Razmak izme đu osovina u grupi osovina (prateća/vodeća i pogonska) treba da je dovoljan da se ne prekorači zakonski ograničeno osovinsko opterećenje grupe osovina.

Velik razmak otežava skretanje vozila ako dodatna osovina nije upravljana i/ili se ne podiže, i zauzima prostor na bokovima šasije, pa obično nije veći od 1400 mm.

23

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Koncepcija pogona teretnih vozila do 18 t NDMV (tehnički i do 20,5 t NDMV [15]) i 44 t NDMS za drumske uslove

• 4×2

24

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Koncepcija pogona teretnih vozila do 18 t NDMV (tehnički i do 20,5 t NDMV [15]) i 44 t NDMS za drumske uslove

• 4×2

25

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Koncepcija pogona teretnih vozila do 18 t NDMV (tehnički i do 20,5 t NDMV [15]) i 44 t NDMS za drumske uslove

• vozila povišene prohodnosti su koncepcije 4×4 (npr. kiperi, mešalice i dr.).

26

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Koncepcija pogona teretnih vozila do 18 t NDMV (tehnički i do 20,5 t NDMV [15]) i 44 t NDMS za drumske uslove

• vozila povišene prohodnosti su koncepcije 4×4 (npr. kiperi, mešalice i dr.).

27MAN TGM 4x4

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Koncepcija pogona teretnih vozila do 18 t NDMV (tehnički i do 20,5 t NDMV [15]) i 44 t NDMS za drumske uslove

• vozila povišene prohodnosti su koncepcije 4×4 (npr. kiperi, mešalice i dr.).

28MAN TGM 4x4

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• prateća osovina upravljana (6×2/4) ako su potrebne bolje manevarske osobine, npr. za gradske uslove (odvoz smeća, cisterne) i za kratak razmak osovina, čime se smanjuje i habanje pneumatika.

• neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana • neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana prateća osovina može biti sa jednostrukim ili udvojenim točkovima.

29

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• prateća osovina upravljana (6×2/4) ako su potrebne bolje manevarske osobine, npr. za gradske uslove (odvoz smeća, cisterne) i za kratak razmak osovina, čime se smanjuje i habanje pneumatika

30

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• prateća osovina upravljana (6×2/4) ako su potrebne bolje manevarske osobine, npr. za gradske uslove (odvoz smeća, cisterne) i za kratak razmak osovina, čime se smanjuje i habanje pneumatika

31

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• prateća osovina upravljana (6×2/4) ako su potrebne bolje manevarske osobine, npr. za gradske uslove (odvoz smeća, cisterne) i za kratak razmak osovina, čime se smanjuje i habanje pneumatika

32

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana prateća osovina može biti sa jednostrukim ili udvojenim točkovima.

33

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana prateća osovina može biti sa jednostrukim ili udvojenim točkovima.

34

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana prateća osovina može biti sa jednostrukim ili udvojenim točkovima.

35

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa pratećom osovinom.

• neupravljana prateća osovina za dugolinijski transport (6×2/2). Neupravljana prateća osovina može biti sa jednostrukim ili udvojenim točkovima.

36

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa vodećom osovinom. Vodeća osovina je po pravilu sa jednostrukim točkovima i hidraulički upravljana (6×2/4). Za nadgradnje čije težište je pomereno prema zadnjem delu kamiona.

Razmak osovina je manji od kamiona 6×2 sa pratećom osovinom.

37

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa vodećom osovinom. Vodeća osovina je po pravilu sa jednostrukim točkovima i hidraulički upravljana (6×2/4). Za nadgradnje čije težište je pomereno prema zadnjem delu kamiona.

Razmak osovina je manji od kamiona 6×2 sa pratećom osovinom.

38

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×2 sa vodećom osovinom. Vodeća osovina je po pravilu sa jednostrukim točkovima i hidraulički upravljana (6×2/4). Za nadgradnje čije težište je pomereno prema zadnjem delu kamiona.

Razmak osovina je manji od kamiona 6×2 sa pratećom osovinom.

39

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×4 ili 6×6 za teške uslove: tegljači za kiper poluprikolice, kiperi i mešalice za beton.

40

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 18 t do 33 t

• 6×4 ili 6×6 za teške uslove: tegljači za kiper poluprikolice, kiperi i mešalice za beton.

41

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

42

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

43

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

44

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

45

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

46

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere i mešalice za beton.

47

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere i mešalice za beton.

48

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

49

Motorna vozila

FTN Novi Sad

Katedra za motore i vozila

Broj pogonskih osovina zavisi od potrebne vučne sile u projektovanim uslovima eksploatacije.

Vozila NDMV preko 33 t do 41 t imaju sledeće koncepcije, sa najmanje dve osovine upravljane:

• 8×2/4 i 8×2/6 za normalne uslove,

• 8×4/4 za kipere i mešalice za beton,

• 8×6/4 i 8×8/4 za kipere.

50