kreativno pisanje -SAVETI

8/9/2019 kreativno pisanje -SAVETI

1/19

KAKO PREVAZIĆI BLOKADU

Prevod: Iva Čvorović

Da li imate blokadu u pisanju? Dobrodošli u klub. Ja sam se sa tim borio kroz celu svoju karijerui bitka još uvek traje. Ali ovaj tekst nije o meni, nego o vama ili nekome kao vi. Nema brzogleka, koji može da reši blokadu u pisanju, ali mogu da vam predložim nekoliko stvari koje sumeni pomogle u takvim situacijama i koje su mi drugi pisci preporučili.

vo nekoliko ideja!

" #okušajte da radite nešto drugačije

" #okušajte da napravite raspored pisanja i pridržavajte ga se.

" #okušajte da promenite svoj raspored pisanja, promenite vreme i mesto na kome pišete. Ja sam jedno vreme ustajao u $!%& svakog jutra da pišem i doživeo kreativno prosvetljenje 'ja samno(na ptica i mrzim da ustajem rano ujutru.) *vakav način rada mi je mnogo pomogao, ali me jei potpuno iscrpeo.

" Ako ste se ukopali u nekoj priči, pokušajte da intervjuišete svoje likove i pitate i+ lična pitanja

" arijacija pret+odne ideje je da napišete kriminalni pro-il svoji+ likova

" #robajte da ostavite pisanje na neko vreme. mesto toga, čitajte. /li pročitajte nešto drugačijeod vaše uobičajene literature. /li nemojte ni da pišete ni da čitate neko vreme i vidite da li vam sereči i misli gomilaju u glavi. *daljite se i otvorite ventil.

" #rislite se da pišete nešto, bilo šta, svokog dana, bez obzira, koliko loše ispada.

" N0*J1 početi dan tako što (ete iščitavati ono što ste napisali ranije. stvari, nemojte dačitate i prepravljate ono što ste napisali barem naredne dve nedelje.

" Nastavite da radite na onome što ste započeli, čak i ako mislite da je loše. 0ožda stvarno jeste, pa šta? Nemojte da mislite o tome kao o nečemu lošem, zamislite da je to kamen, koji tek trebada bude isklesan i uglačan. Ja sam napisao mnogo knjiga koje su mi delovale grozno dok sam i+ pisao. 2io sam iznena3en kako su ispale kad sam i+ završio.

" 4azmišljajte o blokadi kao o privremenoj -azi kroz koju prolazite i budite ube3eni da (ete iz njeiza(i. *vakvo razmišljanje je poznatije kao vera. 'era je uverenost u nešto što ne možete davidite ili dokažete.)


2/19

Nadam se da (e vam ovaj tekst makar malo pomo(i. '/ ja planiram da ga pročitam s5 vremena navreme, kao podsetnik.)

Okruženje

Prevod: Vesna Stamenković

*kruženje. #a šta, re(i (ete. 6ao piscu, to mi je najmanji problem. *dabra(u neku lokaciju ismesti(u radnju svoje knjige tamo. Nema problema.

Ali, jeste li ikada pomislili da bi okruženje moglo da utiče na čitav roman, i na njegov prijem kod

publike? Ako to uradite kako treba 7 ako tako -antastično opišete okruženje da ga čitalac možezamisliti čak i ako nikada nije bio tamo 7 pu-8 Dešava se čarolija. 9italac se nalazi u ambijentukoji ste kreirali, i samim tim je u središtu vaše priče. Ali ako to ne uradite kako treba 7 ups8 7čitalac gubi ose(anje iščekivanja i neverice. 6oliko ste puta zga3eno odbacili knjigu zato što pisac očigledno nikada nije bio na mestu koje opisuje, za razliku od vas? Ne želite da čitalac touradi sa vašom knjigom.

6ako odabrati okruženje za svoju priču? 4azmotrite slede(e stavke!

:. Da li (e vaša priča biti uspešna ako je smestite u sopstveno okruženje? Ako +o(e, to i uradite.

Niko ne poznaje vaš rodni grad bolje od vas.

;. Ako neki aspekt vaše priče za+teva ambijent za koji niste baš ekspert, nemate izbora nego dasmestite priču baš u tu. Ali, slede(i korak je istraživanje o tom mestu onoliko temeljno kolikovam to dopuštaju vreme i budžet. Ako je mogu(e, otputujte na lice mesta. /znenadi(ete se koliko jevtino možete da otputujete nekuda, ako se potrudite. Neka jedina svr+a tog putovanja budeistraživanje. Ne skre(ite s puta u skupe restorane. Ne idite na skijanje, jedrenje ili ronjenje. /ditetamo, sakupite potrebne in-ormacije i vratite se ku(i. Ako to putovanje nije mogu(e, pravac


3/19

biblioteka. Na dečjem odelenju potražite dobre -otogra-ije tog mesta. /dite u knjižaru i kupiteturističku brošuru o njemu. #roverite uobičajene klimatske uslove. 4azgovarajte sa nekim ko jenedavno posetio to mesto, ili je živeo tamo. Ako je to mogu(e, neka neko ko je živeo tamo pročita dovršenu knjigu.

%. #okušajte da izmislite grad. 0ožete da ga smestite u onaj deo zemlje u kome je potrebno da senalazi da bi se uklapao u vašu priču, a niko ne(e mo(i da vam kaže da glavna ulica ne ide odsevera ka jugu, jer je to vaš izmišljeni grad. 1o ne znači da treba da budete nedosledni. Ako steizmislili grad, morate da zapamtite gde ste smestili prodavnicu i kako se zove koja ulica. Ako segrad nalazi u Južnoj 6arolini, bolje bi vam bilo da znate gde, kako izgleda okolina i kakvi suvremenski uslovi.

6ad ste jednom odabrali ili stvorili okruženje, maksimalno ga iskoristite. potrebite ga kako biste podigli kvalitet ostatka knjige onoliko koliko možete.

:. potrebite okruženje da biste svojoj priči dali kostur. *no može da doprinese ose(aju jedinstva u priči sa mnogo podzapleta, tačaka gledišta ili tema.


4/19

perioda skorašnje istorije, zlatne groznice. *datle, pisac može još da istražuje, i otkrije bezbrojzapleta koje bi mogao da postavi u tom periodu.

. *kruženje može da stvori atmos-eru i raspoloženje. *d samog početka vašeg romana, koristiteokruženje da biste čitaocu dali predstavu o atmos-eri svake naredne scene. Botski romani su

dobar primer upotrebe ovog aspekta za stvaranje izvesnog raspoloženja. potrebite svetlo,veselo okruženje da biste postavili veselo raspoloženje, ili da biste naglasili kontrast sa dubokimtajnama vašeg namučenog junaka. Atmos-era koju stvorite na početku može da bude nit koja povezuje knjigu od početka do kraja. 6onačno raspoloženje u kome vaša knjiga ostavlja čitaocanakon što je zatvorio knjigu.

/znad svega, morate da zapamtite da ambijent mora da naglasi vašu priču, a ne da zauzima njencentralni deo. Drugim rečima, ne gnjavite sti+ovima o lepoti drveta osim ako (e neko u veoma

bliskoj budu(nosti biti obešen sa njegovi+ grana. *kruženje morate da izaberete sa razlogom, i sarazlogom da ga razvijate. Ako to učinite kako treba, ono ne(e biti samo mesto na kome žive vaši junaci, ve( i aspekt koji (e bitno doprineti kvalitetu vašeg romana.

Ilija Bakić:

SOVJETI (NE)ZDRAVOG (RAZ)UMA ISTOM TAKVOM - S!e"# $%&'$ #*u

2irs kaže da je savet Cnajsitniji novac u opticaju. *no što stari vragolan ne kaže jeste da savetmnogo govori o onome ko ga daje, ponekad i više nego što govori 'i znači) onome kome jeupu(en. Ali, kad smo ve( krenuli tim kliskim putem...

#rvo! niko ne može zabraniti da postanete pisac " ni mrgodni kritičari ni dobronamernisavetodavci. >ašto biste da budete pisac " vaša je lična stvar. Evako piše i objavljuje na sopstvenirizik, svoju štetu ili polzu. /pak, treba znati da u ovoj raboti nema previše para a slava jekratkotrajna i tanušna. Ako, u bezumlju i neukosti, ipak namerite da pišete i objavljujete 'pisanjeza -ijoku ne završava posaoF spisateljstvo je delom i egzibicionizam pa ako ne pokažete drugimašta imate džaba vam trud), ne bi bilo loše da, makar ugrubo, imate predstavu kakav bi spisatelj da

budete. Jer ovije+ ima raznije+ " ozbiljni+ i oni+ drugi+, žanrovski+ i glavnotokovski+, redovni+i zadesni+, štancmajstora i alternativaca, vredni+ i lenji+, laktaroša i krotki+, zavisni+ inezavisni+... 0nogo -ela, izazova i mogu(i+ stramputica.

aljalo bi savladati osnove zanata " poznavanje pravopisa, makar i na srednjoškolskom nivou'ima i+ koji ni to ne znaju)F ne bi bilo zgorega da se puno čita 'samoljubivi to odbijaju jer ne(eda kaljaju svoj božanski talenat)F ako pišete na svakodnevne teme bilo bi baš zgodno da iste poznajete, ko piše o istoriji ili budu(nosti mora(e da uči kako bi bio uverljiv i smislen.


5/19

6onačno, morate i da " pišete. 1ek kad reči iza3u ispod olovke ili bljesnu na ekranu knjiga sera3aF poro3aj može biti lak ili sa komplikacijama. 6ako god bilo " obavezno završite započeto! pišite i brišite, uzdišite, cepajte, kopirajte i Cpestujte ali stignite do poslednje tačke. *nda to što je izašlo ostavite sa strane na par meseci i bavite se drugim rabotama. #a se, kao svaki ubica,

vratite svom nedelu i iščitajte ga. 2ude li zvučao ubedljivo " uspeli steF sve što izgleda Cšupljetreba promeniti, jednom, dva ili tri puta. Ako i dalje ne ide " batalite i počnite drugu priču, pesmu, dramu, roman... možda to jednostavno nije vaša priča.

Eamo pisac siguran u svoje delo spreman je da u3e u arenu izdavača i čitalacaF samo takav možeda izdrži 'obavezna) pljuvanja, zlobu i zavist i uspeva da mu 'retke) po+vale ne zavrte mozak.

Na kraju, naravno, savet " ne marite za tu3e saveteF saslušajte i+ ali radite kako mislite da treba.daranje glavom u zid je individualan doživljaj koga se ne treba odricati jer je to " dobra tema zaknjigu.

Oto Oltvanji

NASLOV

Evaki put kada se udubim u spisak uredno pobrojani+ priča koje se takmiče na konkursu >nakasagite, uvi3am da ima malo oni+ koje bi+ voleo da pročitam isključivo na osnovu intrigantnostinaslova. 6od naši+ pisaca, stari+ kukaG i mladi+ nadaG podjednako, u naslovu uglavnom nemaudice, imena priča ne izazivaju instant slike u mozgu, sinapse se ne stavljaju u pogon. Evestanopasnosti da bi nekom drugom zaludnom proučavaocu ove tematike baš moji naslovi mogli da potpadnu pod grupu neopevano glupi+, ipak moram da se zapitam!

Je li uopšte bitan taj naslov?

Da li zaista sve počinje i završava se njim?

Ako mene pitate, ja na to gledam ovako!6ao u slučaju detektiva 0ajera 0ajera iz HI. policijske stanice da 0ekbejna, koga je očevaneslana šala obeležila za čitav život, ukoliko kumujete imenu deteta, možda vam se učini da to


6/19

ime nije bitno, ili da sa njim čak smete i da se sprdate. Easvim je druga priča ukoliko ste vi tikome ga daju. 2ar dok se ne naviknete.

, pa, slično je sa piscima i čitaocima.

Pisac je dao ime svim stvarima, davno, u početku

6oliko pisci uopšte rade na naslovu? Nedovoljno, čini mi se ponekad. 4ačunaju na sopstvenoime, snagu priče, ili da su posao završili čim su otaljali teži deo 'tipkanje). #rečesto se odlučujuza ono što im prvo padne na pamet.

Dobro, pametnjakovi(u. A šta je, onda, dobar naslov?

2ez zalaženja preduboko u materiju, bar za početak, ve( vidim nekoliko rupa na saksiji koje (u

podeliti sa vama. -ektni naslovi su oni koji najbolje opisuju delo. '0a nemoj.) Još uspešniji suoni koji u sadejstvu sa sadržajem postižu novi izraz. 'rati(emo se na ove.) Najteže je, pak, sanaslovima koje instiktivno ose(amo kao dobre, a ne znamo da objasnimo u čemu je vic. , ti sunajbolji. Naravno, kao i u slučaju sa detetom koje mrzi svoje ime, neke naslove, koliko godneprimereni ili zbunjuju(i bili, vremenom naučimo da volimo.

/pak, moja poenta je da magijski čin imenovanja stvari, koliko god naslovi lako i prirodno padali piscu na pamet, ne bi trebalo olako da se s+vata. Doneli ste novu stvar na svet, nazovite gaimenom koje mu pristaje. 1aj ritual sa sobom nosi odre3enu odgovornost.

Radni naslov: Kokoška i jaje

/ kada vajni pisac uopšte daje ime svom delu? #re pisanja, za vreme, ili kada ga je završio?

6ao i odakle vam ideje?G, ovo pitanje spada više pod prirodu geneze dela, i, kroz ispovestidoma(i+ i strani+ kolega, uverio sam se da im se sa podjednakom učestaloš(u dešavaju sva trislučaja. Ako ništa drugo, znam da meni jesu. >avisi u kom stadijumu zače(a se nalazila idejakada sam od nje pošao i šta sam s njom +teo da postignem.

Najlepši su naslovi koji vam odjekuju u glavi od najranije mladosti, oni koji su dosegli

legendarni status poslovice. Let iznad kukavičjeg gnezda, Maratonci trče počasni krug, I konjeubijaju, zar ne? >ar ne bi bilo lepo da je svaki vaš naslov takav? 0ožda i ne bi. svakomslučaju, to je nešto čemu pisac samo može da se nada. Ali, naslov svakako nije propao ukoliko nezavrši u zbirci Grafitti International .


7/19

Short sharp shock

zmite u razmatranje slede(i niz najraznolikiji+ dela. Psiho, Ubik, udar, Pacovi, !unkie, Parfe", #akot, $licker, %he Priest .6ratak, ubitačan naslov koji u sebi sadrži suštinu dela i nijedan blurb ili slogan ne bi mogao bolje

da i+ preporuči. 1ačka.

u!ina je "itna 6ao što, me3utim, postoje autori koji vole da postignu jednostavnost i e-ektnost sa što manjereči, ima oni+ koji baš vole da ga zaci-raju. &ll 'eads %urn (hen the 'unt Goes )*, poredneobične dužine za naslov romana i intrigantne slike koju evocira 'pravo iz Nordijskemitologije), očarava magijski jednosložnim ritmom. Dugački naslovi su simbolični i čestoudaljeniji od direktnog opisa sadržaja. *ni su tako3e pogodni za du+ovitosti, što su rabili glavni

predstavnici Novog talasa u naučnoj -antastici 'npr. zbirka arlana lisona Love &in+t #othing )ut e Misspelled ). ole i+ otkačenjaci svi+ žanrova i perioda! poludokumentaristički %he -lectric .ool/&id &cid %est 1oma ul-aF naučno-antastični %he 0o*ote .ings of the pace/&ge )achelor Pad 0inistera


8/19

Opscena /stoimena priča potpisnika ovi+ radova govori o nesre(niku koji je upao u sasvim

speci-ičnu 5onu su"raka! život mu se odvija po pravilima najklišeiziranog porni(a iz koga nemože da pobegne. 6ada se izgovori, *pscenaG slučajno zvuči kao seksualna opsenaG. 6olikosam smišljao taj naslov? Eve dok nisam bio siguran da je to to. >nao sam kako otprilike treba dazvuči i šta da poručuje, ali dugo nisam imao pravu reč. Nedavno sam pronašao zaturenu listu predloga za naslov priče, pa pogledajte kako je izgledao brejnstorming koji, inače, ne radim zasvaki naslov. E0B0A1/6, 2>*24A>/JADA, #*4NA0N1/6A, #*4N*0A1/6,#*4N*0N, #*4NJAA, PPP, #*4N*0AN1, 0AENA, 2>*24A>, #4JAA,#*4N*E1AB/JA, #*4N*4A0A, #*4NE, #*4NA, DAJ 0/ 0*J #*4N*, E4/JE6/#*4N*B4A0, #/@*#/JA@A.

Imena luda iliti Ko pre devojci 0uška imena u naslovu, pa još u kombinaciji sa prezimenom, retka su pojava još od Dikensa iekipe. >vučni Gideon britanskog +ororiste Etivena oza, o naslovnom muškom seksualnomdemonu, u najnovijem izdanju prekršten je u bezvezni $ear Me. Još neizašlo zaključno poglavljeserijala &nno 1racula 6im Njumen je naslovio !ohnn* &lucard , po trešerskom britanskom-ilmskom vampiru iz šezdeseti+. Jedan od upečatljiviji+ naslova u ovoj kategoriji je onegatova priča arison 2ergeronG, koji naslovnom liku daruje željenu ironijsko"+erojsku važnost. 1o je praktično dovedeno do vanknjiževnog ekstrema u slučaju 1omasa arisa, čija je kreacija mimonjegove volje postala toliko mitska, da se tre(i roman u neplaniranoj trilogiji

samonazvao 'annibal . #osebna kategorija su ženska imena, jer, kao što je #o dobro znao, uz njega besplatno dobijateliričnost. 2ebecca Da-ne de 0orije, Mildred Pierce Džejmsa 0. 6ejna, 6ingova serija ženski+imena '0arrie, 0hristine, 1olores 0laiborne), ali i Etraubova 16ulija,2lo+ova Lori, $lood ndrjua eksa, #ao"i Daglasa 6lega, Mar* 2eill* alerije 0artin.

Opet si čitao #ujakliju %he -orcist, &rachnophobia, 0r*ptono"icon, 7enocide, %he 0hr*salids, #euro"ancer, %he

&lgebraist, ponduli, & 2ose for -cclesiastes, .a"ikaze L+&"our , OmenopteraG,4atama+attaG, etcetera, etcetera.

Promašen


9/19

Da li biste ikada poželeli da čitate roman koji se zove .oko? Naročito ako želi da se predstavikao zubati +oror"triler. Ja nisam. Ne pristaje delu i, što je najgore, godinama me je odbijao dauzmem knjigu u ruke. Nakon čitanja, ispostavilo se da mi je jedna od omiljeni+. ovomkonkretnom slučaju, Etraub pomalo besmisleno insistira na odavanju počasti legendarnoj džeznumeri koja ima milion obrada. redu, na kraju se naviknete, ali bolje da ne citiram šta 6ami

kaže o navici.

Drugi Etraubov promašaj je %he 'ellfire 0lub, naslov po jednoj nebitnoj epizodi iz još jednogodličnog romana. Ako je i želeo da bude -rajer, te da dQ naslov koji (e simbolično da pomeriustaljeni -okus, nije mu uspelo. Ali, eto, dogod piše dobre knjige, makar imale i promašenenaslove, ne zameram, pogotovo jer je za svaki loš potre-io jedan genijalan 'Ghost tor*, %he%hroat ).

Drugi+ primera je mnoštvo. .njiga sni"anja 89/8: pseudonimnog D.0. Ekilea zvuči kao ne preterano uzbudljiva publicistika, a zapravo je čistokrvni krimi(. Green 2iver 2ising 1imailoksa zvuči kao socijalna +ronika zemljoposedničkog stradanja, a zapravo je sirova priča o

zatvorskoj pobuni. olar -clipse Džona


10/19

serijal, naročito me3u krimi(ima. Naslovi u te+nikoloruG Džona D. 0ekdonalda, o avanturisti1revisu 0ekgiju 'od )right


11/19

skorašnjeg romana, $ro" a )uick 'kod Dilana se radi o šesticiG). /sti mesija služi kaoinspiracija Draganu 4.


12/19

čitaju(i 1olstoja, nego čitaju(i Dina 6unca. 0orate se utopiti u jezik. #robajte da vodite dnevnik.#išite pisma 'ne samo e"mailove) svojim prijateljima. /dite na časove pisanja.

2. Smislite ideju za priču

/skusnom piscu ideja vrlo brzo padne na pamet. 0orate naučiti da iskristališete ideju. Najčeš(eznate okvirno o čemu želite da pišete! Cteo bi+ da pišem priču o svom ujaku eu ili Co letukoje smo provelili u onoluluu ili Co danu kada je 6enedi ubijen.

Ako izaberete leto u anoluluu, morate da se -okusirate na one stvari, koje su to leto učinilevrednim pam(enja. 6oju još ideju bi +teli da povežete sa tom pričom? Na primer neku priču oCpro-esionalnim sur-erima.

Eada imate Cpro-esionalne sur-ere, onogo leta u onoluluu. Rta vas je u vezi sa njima potaklo

da napišete priču? 0ožda neki odre3eni sur-er Ckoji je ukrao novčanik moje sestre.

C#ro-esor sur-ovanja, koji je ukrao novčanik moje sestre, onog leta u onoluluu. 1o bi mogaoda bude početak.

3. Izaerite svoj u!ao

4eč Cugao se u novinarstvu često koristi kao izraz koji objašnjava značaj koji vi dajeteodre3enom doga3aju. i treba da izaberete ugao odnosno bitnost ovog kradljivog su-era u vašoj

priči. @entar vaše priče bi mogla da bude i sama kra3a ili istraživanje zločina ili bi mogli daodlučite da ne lovite lopova, ve( da se sretnete sa njim ili nešto slično. #ostoji bezbroj varijanti.

Ako ne možete da odlučite koji (e biti vaš ugao pisanja, vratite se na prvi korak i još malorazradite ideju ili izaberite neku novu.

". Ski#irajte priču

6ada imate ideju i ugao, vreme je da okvirno odredite scene u priči. 6ratka priča od desetak

strana bi trebalo da ima oko tri dobre scene.

'#ostoji veliki spor me3u književnicima oko toga da li se i koliko treba koncentrisati na pisanjescena. >a početnike pisanje scena treba da bude jednostavno i lako. #ored toga, priča koju (ete vi pisati bi(e napisana iz tre(eg lica. 1o je najbolji način pisanja za učenje. #isanje iz prvog lica je previše lako, a sveznaju(i pripovedač se retko koristi.)


13/19

6oriste(i našu ideju o kra3i u onoluluu, možemo da napravimo slede(e scene! ':) susret sasur-erima u aikikijuF ';) pravljenje žurke u 4oOal aMaiian otelu, gde se dogodi kra3a idonese odluka da se kra3a ne prijavi nadležnimaF '%) susret sa lopovom slede(e nedelje.

0ogli bismo i ovako! ':) žurka sa sur-erima u +otelu, kra3a i ne prijavljivanje nadležnimaF ';)

prise(anje na lepše dane u aikikijuF '%) susret sa lopovom slede(e nedelje.

Ekica priče koju ovde pravite može biti neodre3ena i uopštena, a može biti i precizna.

$. %ikovi

6ao prvo, neki pisci svoje likove obra3uju na početku pisanja. Eami izaberite šta vam višeodgovara.

>a priču od deset strana, tri glavna lika su više nego dovoljna. Nikako ne uzimajte više od četiri.0ožete imati dosta sporedni+ likova, ali oni ne bi trebalo da rade ništa značajno ili da na bilokoji način unesu zbrku u priču.

Eada imate ideju, skicu priče i likove. Epremni ste za najteži deo! pisanje.

&. Pisanje

Na ovo treba da gledate sa entuzijazmom, koji ste imali kada ste prvi put učili da plešete. 1ada

ste znali da niste


14/19

remenom (ete naučiti da osetite kada ste stigli do trenutka od kog nema povratka. 1o jetrenutak kada nema potrebe više raditi ispravku. >avršili ste sa tim i možete da se bacite na svojuslede(u priču.

(aključak

*vako se otprilike pišu priče. Ni pisanje romana nije mnogo drugačije. Naravno, pisanje dobre priče ili dobrog romana je sasvim druga stvar. * tome (emo drugi put. >a sada zapamtite! samoako stalno pišete možete vremenom postati dobar pisac.

Ispovest umišljeno% sklepaoca naslova

zmimo za primer jednu moju prošlogodišnju kratku priču koja je privukla skromnu pažnjučitalaca! 4etka krvna grupaG nije nikakvo remek"delo umetnosti, čak ni popularne kulture, alimožda bi bilo interesantno proučiti istorijat njenog nastanka. početku sam imao naslov 7 ne pitajte me otkud, jer ne znam 7 koji mi je bio neodre3eno zanimljiv. 1ako3e, baš negde u tovreme, želeo sam konačno da napišem svoju prvu vampirsku priču, i tom zgodom uradim nekiobrt, varijaciju na temu, il5 obaF naslov sa krvljuG delovao je kao savršena prilika. #ošao sam odte dve premise, naslova i vampirske tematike, i na kraju završio sa potpuno drugačijom pričomod one koju bi+ zamislio da sam ugledao taj naslov uz nečiju tu3u priču. 'Ako vas baš zanima,ukazao bi mi se gadan krimi( sa obrtom u stilu priča iz 'ičkovovog ili Magazina -lerija .vina koje su nekada izlazile u Ilustrovanoj Politici. Rto ne znači da je jednom ne(u napisati, ali

7 sa nekim drugim naslovom.)

#rošle godine, u vreme kada sam pisao mnogo više minijatura nego obično, dopala mi se ideja daim dajem naslove od četiri slova 'GEumo8G, 1iltG). >načenje ovog drugog propusti(e svi koji bar jednom u životu nisu posetili -liperanu, ali mora se računati sa žrtvama.

+ ovoj knji$i ćete čitati

ično najviše volim naslove koji najbolje ilustruju prirodu dela. Npr. %he 1a* )efore Midnight Etivena antera, trka sa vremenom koja se odigrava u šesnaestak sati 'očigledno preteča serije ;=). 1rilerovština i vremensko ograničenje sasvim su zadovoljavaju(e sadržani unaslovu. 2aš kao u slučaju unglasses &fter 1ark 'koji govori o kulerskim vampirima). Dame igospodo, tu je ponovo superscenarista 2rajan on! prva zbirka u strip"serijalu -/Machina,savršenoj mešavini politike i akcije, o superjunaku koji se povukao iz originalne pro-esije da biobukao odelo i postao gradonačelnik, zove se, prigodno, $irst 'undred 1a*s. jubomoran sam.


15/19

Prava reč, pravi "roj

#onekad mora i da se poludi. Bde bismo bili bez naslova kao što su lost bo* lost girl #itera

Etrauba, #u"ber8drea" Dejvida 0ičela, ili 8%ail $o Džona 6ortenaja Brimvuda? '#rimetite ponavljanje devetke.)

/z nekog razloga, najotkačenijiG naslovi vezuju se baš za upotrebu brojeva. 0račni krimi(imladog engleskog pisca Dejvida #isa zovu se 98@A, 98@@ , 98; i 98B, a čak i najnoviji, koji nijedeo kvarteta o Jorkširskom 1rboseku, zove se G)A. istu godinu, koja je njegovom zaslugom postala maltene pojam, zagazio je, mnogo pre, jedan poznatiji pisac. $arenheit AC9 ima posebnusimboličnu snagu kada se uzmu u obzir doga3aji u knjizi i nije džabe toliko slavan. #ostoji idrugi niz naslova koji se oslanja na brojke u potrazi za neobičnoš(u i mistikom. .lanica pet,


16/19

VE+ITA BITKA IZME,U DOBROG I LOEG PISANJA

Prevod: Iva Čvorović

#ostoji mnogo tumačenja šta je i kako izgleda dobra beletristika, a ona variraju kako me3u piscima, tako i me3u čitaocima, predavačima, pro-esorima, urednicima, kritičarima i agentima.Eva ta tumačenja imaju neke sasvim opravdane stavove. #okuša(emo da i+ razmotrimo i vidimoda li svi oni mogu da se uklope u jednu ideju.

Evi znamo šta je popularna beletristika. *va literatura služi za razbibrigu i teoretski je

konzumiraju svi koji umeju da čitaju. Najpopularniji pisci ovakve literature su Džon Brišem,1om 6lensi, Etiven 6ing, Din 6unc i drugi, koji prodaju milione kopija svoji+ romana. *ni suklasi-ikovani u subkategorije, o kojima (e biti reči kasnije.

Epeci-ična karakteristika popularne beletristike je njen jedinstveni nivo važnosti. 1o znači da suto priče i, najčeš(e, ništa više od toga. 1akve priče, obično, nemaju teme, simbolizam i alegorijerazvijene u više nivoa, nemaju ni socijalne komentare, duboko razra3ene likove, istančan zaplet,moralnu ili -ilozo-sku poruku. iterarni roman mora da dostigne visok nivo istine i lepote.

9esto se dešava da neki čitaoci, pa čak i pisci, ovu slojevitost pripisuju popularnim romanima. Na primer, Din 6unc, često govori da teme njegovi+ romana obra3uju duboku ljudsku istinu.

ogično je da sve što se napiše ima nekakvu temu. 6ada kažete TzdravoT, kolegi ili prijatelju iličak strancu, vaš pozdrav ima temu da pozdravi, da izrazi prijateljstvo, pri+vatanje, ironiju,sarkazam, ljubav prema ljudima, erotičnu ljubav, ili šta god. Elično je i sa gra-itima, koji često zatemu imaju mladalački bunt, ljutnju, -rustraciju, +umor ili nasilnu ili seksualnu poruku. 9ak ičestitke imaju teme, kao i televizijski scenariji ili reklame za lance +amburgerdžinica ilikompanija za osiguranje ili kozmetiku.

6ada govorimo o beletristici, TtemaT se obično odnosi na značanje ili TporukuT izvan napisanog i površnog. #opularna beletristika najčeš(e nema ta dublja značenja, kao što je, na primer, osudalicemerja u romanu Tovac u žituT ili važnost po+oda u romanu T0obi DikT ili T*disejaT. #isac i

scenarista Dešil emet je jednom prilikom rekao da poruka može da se TprokrijumčariT u romanili -ilm.

6ada je književnost u pitanju tema odnosno poruka je sigurno prisutna i često je od velikevažnosti, iako može da varira od očigledne preko istančane do neu+vatljive. Nikome nije promaklo da se u romanu T4at i mirT govori o ratu, miru, ljudskoj prirodi u neobično širokomspektru nesvakidašnje teksture i dubine. Elično se može uočiti i u delima mnogi+ aktivni+ pisacakao što su 2arbara 6ingsolver, Ealman 4ušdi, Eol 2elou, Džoan Didion ili Džejn Emajli, ili


17/19

pisaca koji su nedavno preminuli me3u kojima su Brem Brin, /ris 0urdok i mnogi drugi. Nekiod ovi+ pisaca mogu dobiti jednaku popularnost kao i takozvani popularni pisci. Eada možemoda osetimo kon-uziju koja nastaje u ocenjivanju kvaliteta romana.

Dobar način da podelimo romane po kvalitetu je na književne i popularne. /storijski gledano,

ve(ina romana bi upala u podgrupu popularni+. tu grupu bi tako3e upala i ve(ina naučne-antastike, -antazije, ljubavni+, istorijski+, gotik, kaubojaca, detektivski+, trilera i svi+ drugi+.0ali broj romana su književni i razumljivo je što se često dešava da autori popularni+ romana preziru što se književni romani najčeš(e nazivaju najboljim romanima ikada.

1o je caka. Ekoro svi romanopisci koje mi smatramo velikim književnicima pišu književneromane, od 4ičardsona do Eterna, De-oa, Dikensa, 1rolopa, *stinove, outorna, 0elvila, 1vena,orenca, Džojsa, ul-a,


18/19

knjigama, što za posledicu ima da se Etiven 6ing, Džon adlam, Džejms 0ikner ili Danijela Etilsmatraju za najbolje pisce svi+ vremena. *va greška se može ispraviti jer Terman and isermitsT ili 0ajkl 2olton ili 4od Etjuart jesu veoma prijemčivi 'tj TčitljiviT), pa su samim tim bolji ili barem se mogu porediti sa 0ocartom, Aretom ar ne?

#ostoji veza izma3u toga koliko uživamo u knjigama i koliko one utiču na nas, ali ove dve stvarinisu iste. Neki od romana u kojima najviše uživa ve(ina ljudi imaju zanemarljiv uticaj i vrednost.1o je jedan od mogu(i+ ekstremni+ slučajeva, a drugi je neki od najbolji+ književni+ dela, kaošto je T2leak ouseT, nisu baš zabavni za čitanje ve(ini ljudi. 6valitet romana se može pokazati i potvrditi, to nije #latonski ideal ili nejasan koncept koji lebdi u vazdu+u. e(ina nas imaintuitivno poštovanje prema vrednosti u napisanom, pogotovu ako smo nekad probali ili pokušalida proučimo neko književno delo.

Da li je 1olstoj bolji od Džona Brišama? Da li je 0artin Amis bolji od 9arlsa Dikensa? 6ako bimogli da uporedimo kvlitet pisanja Dejvida odža, 0arka 1vena i ori 0ek0arti? #ostojenaglašena pitanja u kontekstu ukusa, na koja ne postoje jednostavni odgovri osim subjektivni+.

0ogu(e je, čak i veoma jednostavno pokazati da je 1omas ul- 'Took omeMard AngelT, T*-time and t+e 4iverT) književnik, čiji rad sadrži kvalitete, kao što su visoki nivo virtuoznosti iistančanu karakterizaciju i sve to mnogo više izraženo od popularnog pisca 1oma ul-a 'T2on-ireo- anitiesT " Tomača taštineT). 1om ul- je sada daleko popularniji i poznatiji od 1omasaul-a, čije romane su čitale generacije koje su propšle Drugi svetski rat i obrazovaniji ljudidanašnjice.

Dakle, što se tiče ukusa, romani 1oma ul-a su više pri+va(eni me3u savremenim čitaocima popularne literature, ali to ne govori ništa o kvalitetu samog romana. 4omani 1omasa ul-a (eopstati, za razliku od romana 1oma ul-a. 4omani 1omasa ul-a imaju snagu da daju mnogoopsežnije, mnogo izraženiji doživljaj istine i lepote od oni+ koje je pisao 1om ul-.

4azmatra(emo i malo manje važne -aktore. Danas, više nego ikada ranije u istoriji izdavštva,reklama i promocija romana utiču na mišljenje koje se, o njemu, -ormira u javnosti. 4omani, kojise pretvaraju ili nastaju iz scenarija za popularne -ilmove, često postaju best"seleri i čitaju i+milioni ljudi. 6ao što smo ranije pokazali, ovi surogat romani se ne mogu po+valiti kvalitetom.

#ored svega ovoga, ve(ina čitalaca sa kojima sam pričao misle da je i sam termin Tknjiževna-antazijaT 'TbeletristikaT) uvredljiv i snobovski. /sti ti ljudi nalaze da je uživanje u operi ilidobrom vinu tako3e snobovski, baš kao i ljubav prema 6inksu, orel ili ardiju. *ni po+avle prema ovim umetnicima i umetničkim delima tumače kao osudu sadanšnji+ stvari u kojima oniuživaju. Nikada nemojte re(i -anu grupe ; da su 2itlsi ili 2ič 2ojsi bili bolje grupe. Nikada sene ube3ujte sa obožavaocem lmora enarda da je dgar Alan #o bio kvalitetniji pisac.

metnost, kvalitet umetnički+ dela, popularnost i ukus imaju različite standarde. #rva dva odovi+ standarda teže da budu stabilna i stalna, sa cikličnim promenama. Druga dva su privremena,čak ponekad i sezonska.

Evi iskreni pokušaji dobrog pisanja i nji+ovi produkti su časni i treba im se diviti. *va tvrdnja


19/19

važi i za najve(eg genija i za najbednije piskaralo.

9itajte i uživajte u čemu god želite. Ako +o(ete pri+vatite ili odbijte ove tradicionalne ideje.Eamo vas molim da se ne osetite lično povre3enim ako čujete kako neko kaže da je irdžinijeul- bila mnogo, mnogo bolji pisac od 1onija 0orisona. Jednostavno je tako.

Ako vam ovaj tekst zvuči snobovski ili elitistički, to sam čuo i ranije. Rta onda vi mislite osvemu tome?

Documents

kreativno pisanje -SAVETI