kritikaa

7/23/2019 kritikaa

http://slidepdf.com/reader/full/kritikaa 1/11

Objekt-objekti?

Skup atributa u logi;no shva’enoj celini

zObjekt je skup svojstava (atributa) koja možemo objediniti u

logiku celinu!Opisi i stanja nekog objekta uvaju se u podacima koji se nazivajuatributi "služe za razlikovanje objekata za #ona$anja objektakojima se opisuje $to objekt može da ini (deluje) zovemometodama!

%e&nicija objekta'op$te inormacije'atributi

Opis objekta; inormacije o objektu koje su nam potrebne daispunimo zahtev klijenta ili da re$imo zadatak !

*eskorisno ponavljanje inormacija rje$ava se de&nicijom drugogobjekta u drugoj klasi

Organizacija inormacija o objektu s obzirom na omogu+en pristupako ste logino uputili posmatraa na objekat),

ta treba znati da bi koristio objekat tja da bi bila svrsishodnana$a vizija!

%a bi vozili auto nije potrebno da poznajemo mehanikuelektroniku . sl! %ovoljno je da poznajemo osnovne komande tj.terace!

Svrha objekta, tip objekta za$to je dizajniran

/pr ako imamo ormula . juga imaju sline komande ali nekoristimo ih u iste svrhe!

ta su uslovi da objekat (kracija) radi na ispravan nain!.normacije o objektu mogu biti skrivene unutar objekta $ta toznai! 0ože biti recimo ako kreiramo plakat za auto trke dovoljno

je da prikažemo trag koenja . da nam bude jasno ak . bližekome je namenjena ta poruka!

7/23/2019 kritikaa


#riali smo o iterakciji ovek 1 raunar isto važi za svaki budu+ipoziv! #rosto morate da se okusirate na potrebe tih ljudi kojimase obra+ate!

Osnovni cilj je objasniti na visokom nivou veze izme2u sadržaja .

va$ie ciljne grupe ( okoline)

0orate napraviti 3%O%45467 ili eekat . sl da bi se objasnilaoceikivanja va$ih korisnika uslovno reeno!

5rebalo bi da imate u glavi +itav scenario kada radite na kreacijilogoa plakata . sl! %a posmatrate iz oka vase publike sa jednestrane kao . subjektivan stav izneti!

5ekst mora strogo da se isplanira kako bi nas prosto uveo u va$uavanturu a ne da nas odvra+a!

6oliko unkcionalnosti nudi vasa porkuka . koje unkcionalnosti na$ta najpre utiu da li budu sre+u tugu ravnodu$nost koja ulaželite da aktivirate! ta +e taj posmatra prvo da uoi! 8a$to je tovažno da li je važno itd itd9

4socijativna metoda!

Osnovna svrha je pokazivanje komunikacijskih veza izme2u va$egobjekta i uslovno reeno op$te prihva+ene istine)

6ako unkcioni$u saznajni procesi! 5o su sve oblasti koje treba daispitamo! ta je automatizam kod oveka!

6ao kada nekome $aljete paket prvo namenite nekome(tada se javlja ose+aj kako +e taj neko reagovati) imamo vi$e scenarija uglavi ili na papiru! %a bismo na$ scenario realizovali kre+emo sapakovanjem paketa u skladu na$e re$enosti da nekoga recimo

itznenadimo! pa upakujete (tražite ukrasne papire ma$nice . sl)paadresirate zatim odete do po$te . nakon toga ekate reakciju!

Održivost ideje ili je jednokratna

4ttributes 1 izgled i znanja klase objekta "Operations 1 pona$anjeklase objekta "Stereot:pes 1 zajedniko s drugim klasama

7/23/2019 kritikaa


"#roperties 1 svrha objekta u modelu status "4ssociation 1 tipoviveza koje objekt podržava ".nheritance 1 pomaže pri organizacijide&nicije klase pojednostavljuje i olak$ava implementaciju

/ame 1 de&nira lass-e unutar package-a na jedinstven na in

"4ttribute 1 de&nira sve podatke "Operations 1 de&nira svapona$anja koja se podržavaju u odre 2enom tipu objekta (lass)

<idljivost9!vizit kartica bilbord plakat gde +e se postaviti!i sl!!

evaluacija testiranje

#erormanse auta procjenjuju se tako da voza i daju svoju ocjenuza svaki auto koje isprobaju z #otrebno je napraviti sustav pra+enja ocjena dobivenih od svakog voza a za svaki auto te

kombinacije motora i prijenosnika ugra 2ene u tom autu

Koraci pri modeliranju class dijagrama z Uo či klase,imenuj ih i defniraj njihovu namjenu u modelu z Uo či idefniraj veze izme đu parova klasa, imenuj ih. Pazi i nareeksivne veze, pridodijeli višestrukosti i ograni čenjagdje je potreno. !ko je imenovanje veza ote"anopridodijeli im imena uloga. z Procijeni svaku vezu da li i

se treala defnirati kao aggregation, composition. zProcjeni klase za mogu #nost specialization iligeneralization.

O object dijagramu z6oristi se za "istraživanje problema tako $tose dokumentiraju primjeri iz domene problema

<eb i gr=iki diz=jn tretir= proesiju k=o inderdisciplin=rnu=ktivnost koj= se b=zir= n= lepim umetnostim=! 6=ko se poljediz=jn= n=st=vlj= d= pro$iruje u nov= podruj= i nove medijeto +e kombin=cij= gr=ikog diz=jn= i veb diz=jn= omogu+iti=ktivno ue$+e studen=t= u z=htevnom podrujuproesion=lnih komunik=cij=!

7/23/2019 kritikaa


Su$tinu kreativnog procesa ini napor da student ostaneveran svojoj inspiraciji i linoj viziji! Studente ohrabrujemo daostanu posve+eni svojim idejama i odupru se privlanostioekivanih rezultata i mori masovne prijemivosti!

>ad ukljuuje pojedinane i grupne kritike u kojima se razvijaindividualni rad kao i sposobnost da se percepcija o raduprevede u govorni i pisani jezik!

8vanje %iplomiranog umetnika - 0astera (otogra&je <idea inovih tendencija Scenskog dizajna @ra&kog i veb dizajna!!!)potvr2uje 4kademija po preporuci nastavnika posle zavr$enihsvih ispita i predstavljanja magistarske teze koja je prihva+enaod nastavnika! 5eza potvr2uje izvanredna dostignu+a i

sposobnost studenata za samostalan rad!

Struktura studijskog programa podrazumeva dvogodi$njestudije sa jednosemestralnim predmetima! Akupan broj BS#*

jeste CDE sa prosenim optere+enjen asovima aktivnenastave od DE! 8a svaki studijski program jesu de&nisaniobavezni predmeti a izborne predmete potencijalnopredstavljaju svi predmeti na 4kademiji $to zavisi odstudentskog opredeljenja i potvrde proesora!

Studijski program diplomskih studija sadrži obavezu izradezavr$nog rada u ormi diplomske prezentacije i pisanediplomske teze!

Delujući u oblasti grafičkog dizajna Ljubomir Maksimov se, veoma brzo, spontano

i logično, “uklopio” u okružje kakvo je već formirano višedeenijskim delovanjem

najznačajniji! aktera grafičkog oblikovanja u "ojvodini# $e dugujući mnogo

velikim uzorima, mladi dizajner je težio čitkim i jednostavnim rešenjima#

%mblematska jednostavnost zaštitnog znaka, zanimljiva logotipska rešenja sa vešto

proširenim vizuelnim dejstvom i značenjem upotrebljeni! letrički! znakova, dobro

kontrolisana estetiziranost kompoziijski! ostvarenja, uz izuzetan “osećaj za meru”

& osnovne su odlike njegovog dizajnerskog angažmana#

7/23/2019 kritikaa


'rajem protekle i u prvoj godini nove deenije, Maksimov je grafički oblikovao

čitav niz kataloga umetnički! izložbi# (ni su predmet ovog njegovog izložbenog

nastupa# )adi se o publikaijama u kojima je dizajnerova pozornost usredsre*ena

na prezentaiju umetničkog dela predstavljenog izložbom# $aslovna strana jereduktivistički karakterizirana, bez obzira na izložbeni sadržaj+ uz letričku

kompoziiju veoma često prilago*enu “rukopisu” prezentovani! umetnina ili

umetnika-izlagača. dizajner plasira speifičan motiv, najčešće detalj koji je

sugestivan u prezentaiji ukupnog karaktera izložbe# /nutar kataloga Maksimov

posebnu pažnju obraća na kompoziijski raspored, na odnos teksta i slike na strani#

0amišljenu kompoziijsku mrežu on poštuje poput armaturne strukture, ali pri tom,

iz stranie u straniu, ispoljava izuzetnu inventivnost i kreativnost# /z sve to,grafička rešenja Ljubomira Maksimova odlikuju se likovnom eleganijom kojom

se ne ostvaruje samo dignitet ostvarenog kreativnog produkta, već se takvom

dizajnerskom konstituijom proširuje sadržinsko, estetsko i kulturološko dejstvo

izložbene manifestaije koju katalog zastupa# 1ri svemu tome iz ovi! rešenja

emituje se snažan stvaralački personalitet, emituje se istinski autentično s!vatanje

dizajna kao zasebne oblasti likovne kreativnosti#

%ndrej 2išma & L3'("$3 43"(2- Lepota medijskog oblikovanja 56rafički dizajn

Ljubomira Maksmova u 6aleriji “7orma” /13D3"-a u $ovom 8adu5

D$9"$3', godina, L: br# ;<=>=, strana ?#.

6rafički dizajn je oblast o kojoj se u javnosti malo govori, retke su i izložbe koje se

bave ovom problematikom, a ako bolje razmislimo grafički dizajn ima možda

najveći utiaj na oblikovanje našeg svakodnevnog života, naše stvarnosti@ prekoizgleda informativni! medija, razni! etiketa, postera i bilborda, svekoliki!

publikaija, do upotrebni! predmeta i modni! detalja# 0bog toga serija izložbi

uspešni! grafički! dizajnera koje u dužem periodu organizuje /druženje likovni!

7/23/2019 kritikaa


umetnika primenjeni! umetnosti i dizajnera "ojvodine u svojoj novosadskoj

galeriji A7ormaB zavre*uje posebnu pažnju#

/ ovoj galeriji sada se predstavlja dizajner Ljubomir Maksmov širokim

dijapazonom ostvarenje od koji! neka nose veoma prepoznatljiv rukopis ovog

autora# $a izložbi je, naime, predstavljena serija kataloga likovni! izložbi koje su

obeležile nekoliko protekli! godina+ Cijenale pejzaža, samostalne izložbe Milana

'onjovića, 8ave umanovića, $adežde 1etrović, 3lje 'abakova, 0birke 3zvršnog

veća, gde pokazuje veoma maštovita, a pritoma krajnje jasna i funkionalna

grafička rešenja# 1osebno umeće pokazuje u korišćenju slovni! znakova i nji!ovoj

transformaiji u efektan grafički znak i simbol#

$a izložbi je Maksimov predstavljen i total dizajnom grafičkog identiteta

“9:9E(M” kompanije+ posterima, katalogom, ED-)(M-om, fasiklama,

vizitkartama, gde tako*e pokazuje visoku grafičku kulturu i pragmatičnost u ilju

efikasne propagande i upečatljivog znaka# )ečju, zadovoljstvo je videti autora koji

sa tolikom ozbiljnošću i predanošću neguje oblast grafičkog dizajna#

8ava 8tepanov & Digitalne slike Ljubomira Maksimova

1regled br# F,;<<G#”0latno (ko”, $ovi 8ad .

8like Ljubomira Maksimova su izrazito ekspresionističkog dejstva# / ovim

apstrakijskim kompoziijama postoji jedna izrazito likovna, čak pikturalna tenzija

koja je nastala izazovima svakodnevlja, sveta i vremena u kome živimo# 2aj

ekspresivitet umetnik je ostvario intenzivnim bojama, snažnim koloritom,

speifičnom kolorističkom atmosferom slike te dinamičnim rtežom u kojem serazu*enom, oslobo*enom i spontanom putanjom linija i konturni! obrisa “rtaju”

uzbu*ujuće likovne eline# 8ve je u ovim likovnim tvorevinama zasnovano na

primarnosti likovni! elemenata# 8vi impulsi stvarnosti transponovani su u

autentične likovno-vizuelne-plastičke eline izrazito pikturalnog dejstva# 1rizori

7/23/2019 kritikaa


ovi! slika definisani su u širokom dijapazonu od asoijativne apstrakije, u kojoj se

još “prepoznaje” poreklo motiva, do utentični! apstraktni! slika u kojima su svi

umetnikovi povodi sasvim radikalno transponovani u jedinstvenu likovnu

predstavu, u autetični pikturalno-likovni sadržaj#

8av taj ekspresionizam, svu tu vibrantnost plastičkog tkiva slike, Ljubomir

Maksimov nije ostvario klasičnim slikanjem# (vde se radi o digitalnim likovnim

ostvarenjima, o nekoj vrsti fotografije bez fotografskog aparataH Iednostavno,

izabrani predmet koji se “slika” Maksimov donosi na staklenu ploču

kompjuterskog skenera i njegova slika se prvo pojavljuje na monitorskom ekranu

da bi, u svojoj konačnoj fizičkoj konstituiji izašla iz kompjuterskog štampača#

Dakle, proes stvaranja slike je potpuno kompjuterizovan, elim svojim proesom

je mašinski i nerukotvoren# 3zostao je čak i onaj prvotni direktni kontakt umetnika

sa motivom u kojem je postojala mogućnost direktnog i odlučujućeg izbora motiva

snimanja, ili bilo kakvog umetnikovog manulenog izravnog “uplitanja” u proes

nastajanja slike fizički dodir sa fotografskim materijalom, sa papirom,

!emikalijama, izosatlo je čak i ono angažovano prisustvo pri proesu stvaranja

slike u laboratoriji. kao što je to u slučaju stvaranja fotografije# 3stovremeno,

elokupni proes nastaje izvan životni! situaija & na jedan instant način život je,

zapravo, prenesen tačnije+ unesen. u kompjuter da bi tu, unutar te mašinske

konstituije, bio transponovan u umetničku impresiju i umetničku poruku#

Ljubomir Maksimov skeniranu sliku “provlači” kroz programe, obra*uje je, daje

joj drugačiji smisao# 1rvotna slika se menja, preoblikuje, redizajnira, iznalaze se

njene druge mogućnosti i vi*enja# Maksimov se tu pojavljuje kao suvereni

operater, kao čovek koji vlada mašinom, konačno+ kao umetnik, koji !umanizujenjenu funkionalnost, koji njenoj nemuštosti daje puni demijurški smisao#

1ovodom ovi! slika, naravno, treba imati na umu čuvenu makluanovsku tezu+

“medij je poruka” i to ovim slikama daje posebni smisao# Ier, sav taj ekspresivitet,

7/23/2019 kritikaa


sva ta likovna energija, svi estetski i etički potenijali ovi! digitalni! tvorevina, na

jedan zaseban i potpuno ovovremenski način svedoče o nama i našem dobu, o

vremenu u kome smo dospeli da budemo “zatočenii” posledia jednog

te!nološkog napretka ali i o večitoj čovekovoj borbi da savlada alijenaijskutegobu, da do*e u poziiju da sve impulse svakodnevlja prelomi kroz sopstvenu

prizmu, da sačuva sopstveno stvaralačko biće te da bude jedino merilo istinski!,

!umanistički! vrednosti, oni! vrednosti koje i životu i umetnosti daju puni i

plemeniti smisao# / kompjuterskim slikama Ljubomira Maksimova mi

sagledavamo umetnikov ljudski, likovni i poetski stav, u tim pikturalno

organizovanim prizorima prepoznajemo predele njegove duše, slike njegovog

ekspresivnog sveta, spoznajemo njegova osećanja# $a na taj način, zapravo, prepoznajemo pravo poreklo ovi! slika i to nas uverava u umetnikovu ali i

sopstvenu kreativnu moć, u mogućnost du!ovnog prevladavanja jednog

permanentnog ose*anja epo!alne krize koju živimo i preživljavamo tokom ove

poslednje deenije veka koji je na izmaku#

"# 8tevančev & /metnost za >;# vek+ Ljubomir Maksimov

3lustrovana 1olitika, br# >JKK, ?# "3 ;<<G# Ceograd.

/mesto platna, boja i kičia, mladi umetnik se opredelio za digitalnu grafiku#

1očeo je skromno i s mnogo zebnje a dostigao da ga, zbog unikatnosti i novog

stila, !vale i kritičari i ljubitelji slikarstvaH

(no što mladi umetnik nudi predano stvarajući ne samo da je još nepoznato već

sav taj ekspresionizam, svu tu vibrantnost plastičnog tkiva slike on nije dobio

klasičnim slikanjem#

& / tome je i neobičnost, praktično unikat onoga što radim & dodaje, 1rizori moji!

slika su definisani u širokom dijapazonu, od asoijativne apstrakije do autentični!

apstraktni! slikaH

7/23/2019 kritikaa


Dobra, a, pre svega, neobična slika ne mora, dakle , da nastane na platnu, s mnogo

boja# Ljubomir Maksimov je dokazao da se , maštom i dobitljivošću, može dobro

stvaratiH

999999999999999999999999999999999999999!

Grafički dizajn je široko polje...

Ja ti savetujem da ne praviš klasičnu grešku pa da se u sve

pomalo razumeš.

Uzmi jednu oblast - na primer izradu Logotipa i usavrši je ...

kasnije pređi na neku drugu...

Pozabavi se malo i sledeim stvarima koji su izuzetno vazni u

samom pro!esu dizajna"

#idejno rešenje $ mapiranje ideja - klju!ni% reči ... bez dobre

ideje nema dobrog dizajna &

#ski!iranje $ ne moraš učiti da !rtaš ' ali je dobro da pre nego što

počneš rad u samom programu imaš papir pred sobom

koji ti tačno govori kako i gde treba pozi!ionirati tekstualni ' a

kako grafički deo &

#tipografija $ moraš znati na primer razliku između (erif ) (ans(erif fontova...koji font sa kojim fontom ide' a koji ne ide...&

#boje $ razlika između *+, i G/ ' kako uklopiti boje ... ima

puuno stvari kada su boje u pitanju &

- 0dobe )llustrator ti treba ako eš da radiš vektorsku grafiku i

bilo kakvu ozbiljnu pripremu za štampu

- 0dobe P%otos%op se uglavnom koristi za 1eb 2izajn i obradu

fotografija jer je to pre svega rasterski program

2akle' ukoliko %oeš da budeš grafički dizajner pozabavi se

)llustratorom na prvom mestu

7/23/2019 kritikaa


3vo ti ovaj kanal na ,ou4ube' ima dosta zanimljivi% stvari...

(tep%en Loone5

4akođe' preporučujem ti L5ndu

)zaberi kurs' pa na 4orrent' pa polako...

6adam se da sam bio od koristi

Pod broj jedan' mogli bi slobodno re!i da se Grafi!ki dizajner ne

postaje nego radja. od nas' a i po svetu' se !esto brkaju sve

spe!ijaliza!ije pa tako i Grafi!ki dizajner. Ponekad je to iz

neznanja a ponekad radi ustede vise radni% mesta. Grafi!ki

dizajner je 2izajner a to je Umetnik koji se bavi Primenjenom

umetnos!u za potrebe grafi!ke industrije tj. stampe a u sluzbi

marketinga kao nalogodav!a. Grafi!ki te%ni!ar je 4e%ni!ar koji

priprema 2izajn za stampu. 7no sto im je zajedni!ko' to je rad u

istim kompjuterskim programima jer je potrebno usaglasavanje

radi pripremanja dizajna za stampu. 2izajner je umetni!ka dusa

koja od malena nesto !rta' boji' slika i ima urodjen talenat zaestetiku' ravnotezu' skladnost' propor!ije' kontrast...

Usavrsavaju!i se' neki zavrsavaju skole dizajna u!e!i od

profesora' !itaju!i literaturu i rade!i primere a neki samostalno

jer ima dosta literature po knjizarama i internetu. Posto su

danasnji Grafi!ki dizajn i Priprema za stampu potpuno

digitalizovani potrebno je te%ni!ko znanje u radu sa odredjenim

kompjuterskim programima. Ja sam u zivotu sretao i jedne i

druge i moram re!i da postoji velika razlika izmedju te dvedelatnosti. )mamo kreativ!e i te%ni!are. )mamo i kreativ!e-

te%ni!are koji se ne snalaze kod ja!i% kreativni% zadataka' ali su

efikasni kod manji% manje za%tevni% firmi!a od koji% se ne

o!ekuje vr%unski dizajn a ni vr%unska priprema za stampu i

eventualnu grafi!ku doradu. 0ko zelis da postanes G08)*)

https://www.youtube.com/user/GraphicDesignerTips/videos

http://www.lynda.com/Illustrator-training-tutorials/227-0.html

http://www.lynda.com/Illustrator-training-tutorials/227-0.html

https://www.youtube.com/user/GraphicDesignerTips/videos

7/23/2019 kritikaa


2)90J63 u!i teoriju grafi!kog dizajna' vezbaj kreativnost' u!i iz

dobri% primera' kradi dobre primere' ostavljaj svoj pe!at. (to se

ti!e softvera nji% moze svako da nau!i' kupis : eventualno ;

knjige ompjuter /iblioteke $P%otos%op' )llustrator' )n2esign&

prodjes lek!ije za par mese!i i gotovo. 6aravno godinama sti!esbrzinu i rutinu u radu sa softverom. P%otos%op" 6ajbolji program

za obradu rasterski% slika' potrebno je ise!ati pozadine' pravite

kolaze' menjati boje' izostravati' blurovati... )llustrator" 6ajbolji

program za obradu vektorski% slika i dizajn $neki preferiraju

*orel201&' potrebno je !rtati raznorazne elemente i sve to

uklopiti sa rasterskim slikama obradjeni% u P%otos%opu.

)n2esign" 6ajbolji program za grafi!ki prelom $neki preferiraju

<uark=Press&' koristi sa za slaganje dizajna sa tekstom kada topostaje prekomplikovano i naporno za )llustrator ili *orel201 a

to je kada imamo vise od >'?'@'A strana. oristi se za od

brosuri!a od po desetak strana pa sve do novina' !asopisa' knjiga

i en!iklopedija. Uvozimo gotov tekst iz 1orda jer on

najjednostavniji i najbolji tekst pro!esor i rasterske elemente iz

P%otos%opa i vektorske iz )llustratora ili *orel201a. ao plus

mozemo na listu dodati i ;2 programe poput ;2 maB' +a5a'

9/rus% uz poo! koji% mozemo napraviti veoma lepe i

interensantne stvari i iskoristiti i% u dizajnu. 0ko je potrebno dabudes i dobar grafi!ki te%ni!ar onda moras malo zaviriti u

stamparije i skapirati kako funk!ionisu ravna' dubuka' visoka'

flekso' tampon' sito i digitalna stampa i koja se zausta koristi'

onda je tu priprema poput filmovanja' izrada ravni%' duboki% i

visoki% plo!a' laseri' graviranja' onda su tu boje' lepkovi' papiri'

onda je tu dorada' savijanje' perforiranje' laminiranje...

Documents

kritikaa