Kriza kod

starijih osoba

UVOD

– Sve veći broj starijih klijenata

– Demografski podaci ukazuju da će se narednih godina starosni vek

produžavati i da će biti više onih koji imaju 80 i više godina

– Psiholozi moraju posedovati osnovni okvir za razumevanje procesa

starenja

Podela starosne dobi

1. Predstarija dob (55-65 godina)

2. Mlađa starija doba (65-75 godina)

3. Starija dob (75-85 godina)

4. Najstarija dob (više od 85 godina)

Određenje krize

– Subjektivni doživljaj stresa govori o tome da li je osoba u krizi

– Seligmanov model „naučene bespomoćnosti“- kriza „subjektivni

doživljaj gubitka kontrole, bespomoćnosti i nemogućnosti

suočavanja“

– Individualne razlike u reagovanju na stresne situacije i za

prepoznavanjem ljudi u krizi

Važne napomene

– Važno je prepoznati starije ljude koji su rizični za samoubistvo-

najtežu moguću psihičku krizu!

– Stariji ljudi su najrizičnija grupa za samoubistvo

– Odnos pokušaja i uspelih samoubistava je pet puta veći u korist

uspelih samoubistava

– Oni manje traže psihološku pomoć u krizi

Visok rizik

– Depresija

– Komplikovano ili otežano tugovanje

– Zloupotreba alkohola

– Kognitivna oštećenja

– Hronične ili teške bolesti

– Promena u porodičnim odnosima-ulogama ili životnim uslovima

Depresija i kriza

– Stariji ljudi više govore o telesnim nego psihičkim teškoćama

– Radije traže medicinsku nego psihološku pomoć

– Stariji ljudi češće zapažaju simptome apatije i povećane teškoće s

pamćenjem

– Depresivni stariji ljudi su skloniji povlačenju, ostajanju u postelji i

zanemarivanju telesnih funkcija

Komplikovano ili otežano

tugovanje

– Višestruku gubici čine starije ljude rizičnijim za pojavu psihičke

krize

– Stariji ljudi ispoljavaju nemogućnost da se emocionalno rasterete

kroz proces tugovanja

Komplikovano ili otežano

tugovanje

– Najvećem riziku od psihičke krize izložene su one osobe koje i

godinu-dve nakon smrti partnera osećaju jake teškoće u smislu

manifestovanja tugovanja (često plakanje, nezadovoljstvo sobom i

različiti telesni poremećaji)

– Za uspešan tretman krize najvažnije je prepoznati osobe koje se ne

uspevaju prilagoditi na gubitak ili s njime jako loše izlaze na kraj

Zloupotreba alkohola

– Učestalo konzumiranje alkohola kod starijih osoba radi lakšeg

suočavanja sa stresnim životnim događajima predstavlja dodatni

problem zbog slabije fiziološke tolerancije na alkohol

– Rizična interakcija sa lekovima koje većina starijih ljudi koristi

– Otkrivanje zloupotrebe alkohola je teško jer su starije osobe više

izolovane

Kognitivno oštećenje

– Odnosi se na posledice demencije, cerebrovaskularnih bolesti

– Oko 15% ljudi starijih od 65 godina ima neki oblik demencije

– Stari smatraju da je njihov problem nerešiv

– Strah od dijagnoze demencije utiče da se izbegava traženje pomoći

za problem

Hronična bolest

– Oko 80-85% starijih osoba ima neku hroničnu bolest (aritritis, dijabetes, povišen krvni pritisak...)

– Hronična bolest često uzrokuje trajne promene u životnom stilu

– Hronična bolest u starosti dovode u pitanje vlastite vrednosti

Procena:

– Verovanja o promenama o slici tela i kompetentnosti u doživljaju sebe veoma je važna u prepoznavanju ljudi izloženih riziku od zapadanja u psihičku krizu

Promena u porodičnoj ulozi i

odnosima

– Promena u porodičnoj strukturi javljaju se dok porodica prolazi kroz svoje razvojne faze

– Međugeneracijske razlike obično se pojavljuju kad ostreli roditelji i odrasla deca razgovaraju o novim ulogama i odgovornostima

– Odrasli roditelji teško doživljavaju ako su prisiljeni biti zavisni od dece

– Kada imaju osećaj da se njihova deca ne žele brinuti o njima, ili da to ne mogu

Prikaz slučaja

– A.M. star 74 godine, udovac, profesor u penziji.

– Supruga sa kojom je proveo 51 godinu umrla je pre godinu dana.

– Ima odraslu ćerku koja sa svojom porodicom živi u istom gradu.

– Zbog rušenja kuće usled izgradnje zgrade, preselio se u manji stan.

– Primetno otežano samostalno funkcionisanje, nesnalaženje u svakodnevnim

kućnim obavezama.

– Upotreba alkohola.

– Dominantno osećanje beznađa i životne besmislenosti.

– Zabrinutost zbog zdravlja (strah od demencije).

Procena

– Procenjeno teže depresivno stanje.

– Prisustvo suicidalnih ideja i razrađen plan za samoubistvo.

Intervencija psihologa

– Prepoznavanje misli o samoubistvu.

– Pacijent svoje misli zapisuje i razrađuje alternativne situacije.

– Razbijanje pogrešnih obrazaca mišljenja „sve ili ništa“.

– Podstaknut na komunikaciju i kontakt sa prijateljima.

– Nalaženje novog smisla življenja.