RaunariKurs za PoetnikeSadraj:Raunari ......................................................................................................................................................... 1 Kurs za Poetnike .............................................................................................................................................. 1 Sadraj: .............................................................................................................................................................. 1 OSNOVE KORIENJA PC RAUNARA .................................................................................................... 4 1 Istorijat i arhitektura PC raunara .............................................................................................................. 4 2 Sastavni delovi raunara............................................................................................................................. 4 2.1 Hardver .......................................................................................................................................................... 4 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) ................................................................................................... 4 2.2.1 Kuite .......................................................................................................................................... 4 2.2.2 Matina ploa: ............................................................................................................................. 5 2.2.3 Mikroprocesor ............................................................................................................................. 6 2.2.4 MEMORIJA ................................................................................................................................. 6 2.2.5 Magistrale ..................................................................................................................................... 6 2.3 Mediji za skladitenje podataka ................................................................................................................. 7 2.3.1 Disketni ureaj i floppy disk ..................................................................................................... 7 2.3.2 Hard disk ...................................................................................................................................... 8 2.3.3 Ostali magneti mediji za uvanje podataka ............................................................................. 8 2.3.4 CD-ROM ureaj .......................................................................................................................... 9 2.4 Periferijalni ureaji ...................................................................................................................................... 9 2.4.1 Tastatura ....................................................................................................................................... 9 2.4.2 MONITOR ................................................................................................................................. 10 2.4.3 Mi ............................................................................................................................................... 11 2.4.4 tampa ...................................................................................................................................... 11 2.4.5 Modem ........................................................................................................................................ 12 2.4.6 Dojstik ....................................................................................................................................... 12 2.4.7 Skener ......................................................................................................................................... 12 2.4.8 Strimer ........................................................................................................................................ 13 2.4.9 Komunikacioni portovi............................................................................................................. 13 2.4.10 Mrena kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.11 Zvuna kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.12 Neprekidni izvori napajanja ..................................................................................................... 13 3 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 13 3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 13 3.1.1 Grafiko radno okruenje......................................................................................................... 14 3.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 14 3.1.3 Produeni nazivi datoteka ........................................................................................................ 14 3.1.4 Pokazivaki fajlovi.................................................................................................................... 14 3.1.5 Grafika prezentacija sistema .................................................................................................. 14 3.1.6 Instalacija ureaja i programa ................................................................................................. 14 3.1.7 Multitasking (istovremeni rad vie programa) ...................................................................... 14 3.1.8 Jaka podrka raunarskom povezivanju ................................................................................. 15 3.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 15 4 Nain rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 15

Windows 98

2

5 6

RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 15 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 15 6.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 16 6.1.1 Grafiko radno okruenje......................................................................................................... 16 6.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 16 6.1.3 Produeni nazivi datoteka ........................................................................................................ 16 6.1.4 Pokazivaki fajlovi.................................................................................................................... 16 6.1.5 Grafika prezentacija sistema .................................................................................................. 16 6.1.6 Instalacija ureaja i programa ................................................................................................. 16 6.1.7 Multitasking (istovremeni rad vie programa) ...................................................................... 17 6.1.8 Jaka podrka raunarskom povezivanju ................................................................................. 17 6.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 17 7 Nain rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 17 8 RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 17 9 Prvi Windows 95 koraci........................................................................................................................... 18 9.1 Pokretanje programa .................................................................................................................................. 18 9.1.1 Ukljuivanje raunara:.............................................................................................................. 18 9.1.2 ISKLJUIVANJE RAUNARA: .......................................................................................... 18 9.1.3 Izlazak iz Windows-a ............................................................................................................... 18 9.1.4 Osnovni izgled ekrana .............................................................................................................. 19 9.2 Radna povrina -desktop .......................................................................................................................... 19 9.2.1 Taskbar ....................................................................................................................................... 20 9.3 Upotreba mia ............................................................................................................................................. 20 9.3.1 Kursor ......................................................................................................................................... 22 9.3.2 Ureivanje ikona na radnoj povrini ...................................................................................... 22 9.3.3 Odvlaenje (pomeranje) ikona ................................................................................................ 22 9.4 Osnovni elementi prozora ......................................................................................................................... 22 9.4.1 Okvir prozora ............................................................................................................................. 23 9.4.2 Ugao prozora.............................................................................................................................. 23 9.4.3 Dijalog prozori ........................................................................................................................... 23 9.4.4 Pomeranje prozora .................................................................................................................... 24 9.4.5 Menjanje veliine prozora........................................................................................................ 24 9.4.6 Smanjivanje prozora na ikonu: ................................................................................................ 24 9.4.7 Poveavanje prozora na najveu veliinu .............................................................................. 24 9.4.8 Promena aktivnog prozora ....................................................................................................... 24 9.4.9 Reanje prozora u kaskade ili kao ploice ............................................................................ 25 9.4.10 Pronalaenje prozora izvan ivice ekrana................................................................................ 25 9.4.11 Zatvaranje prozora: ................................................................................................................... 25 9.4.12 Pronalaenje palete poslova ..................................................................................................... 25 9.4.13 Najee koriene kontrole: ................................................................................................... 25 9.5 Padajui start meni ..................................................................................................................................... 26 10 Izgled osnovnog windows prozora u Wordu: ...................................................................................... 27 10.1 Startovanje Word-a .................................................................................................................................... 27 10.1.1 Naslovna linija (title bar) ......................................................................................................... 27 10.1.2 Kontrolni meni: ......................................................................................................................... 27 10.1.3 Kontrolni tasteri ......................................................................................................................... 27 10.2 Meni linija (glavni meni) .......................................................................................................................... 28 10.2.1 Odabiranje stavke u meniju: .................................................................................................... 29 10.2.2 Zatvaranje menija:..................................................................................................................... 29 10.3 TOOLBAR .................................................................................................................................................. 29 10.3.1 STANDARD TOOLBAR: ....................................................................................................... 31 10.3.2 Format toolbar-linija za formatiranje ..................................................................................... 31 10.4 RULER ........................................................................................................................................................ 32 10.5 RADNI PROSTOR .................................................................................................................................... 33 10.5.1 Radni prostor.............................................................................................................................. 33

Windows 98

3

10.6 Skrol bar ...................................................................................................................................................... 33 10.6.2 Tasteri za razliito prikazivanje aktivnog dokumenta ......................................................... 33 10.7 Statusna linija ............................................................................................................................................. 34 10.8 Taskbar linija .............................................................................................................................................. 34 10.8.1 Nazivi datoteka .......................................................................................................................... 35 10.8.2 Karakteristike unoenja podataka ........................................................................................... 35 10.9 Kretanje kroz dokument: ........................................................................................................................... 36 10.9.1 Korienjem vertikalne i horizontalne trake za skrolovanje: .............................................. 36 10.9.2 Pomeranje kursora uz pomo specijalnih tastera .................................................................. 36 10.9.3 Pomou tastera sa tastature ...................................................................................................... 37 10.9.4 Pomou komande GO TO (idi na) .......................................................................................... 38 10.10 Rad sa tekstom............................................................................................................................................ 38 10.10.1 Ukucavanje i prekucavanje ...................................................................................................... 38 10.10.2 Uklanjanje teksta ....................................................................................................................... 38 10.10.3 Oznaavanje(selektovanje) dela dokumenta: ........................................................................ 38 10.10.4 Funkcija selekt all ..................................................................................................................... 40 10.10.5 Stvaranje ikone za dokument: ................................................................................................. 40

Windows 98 OSNOVE KORIENJA PC RAUNARA

4

1 Istorijat i arhitektura PC raunara Familija raunara IBM PC poela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Raunar odlikuje irokim krugom periferijalnih ureaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC raunara je bio da se stvori mikroraunar sa pristupanom cenom koji prua svom korisniku mogunost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim linim zahtevima i mogunostima. Posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi raunari proizvedeni u velikim serijama zvani XT po engleskoj rei (extended proiren). Tri godine posle pojave XT raunara pojavilo se raunar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC raunara nije originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi raunari koji su sline arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvoaa. Ti raunari su se odlikovali niom cenom ali i niim performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi personalnih raunara izguravi sa trita konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT raunara nazvan 386 a poetkom devedesetih i etvrta generacija zvana 486. Pentium raunari peta PC generacija pojavili su se 1994. godine i odrali su se i do danas. U meuvremenu pojavila se i esta, pa ak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II. Windows: 1990 godine verzija 1.0 1990 godine verzija 3.0 1990 godine verzija 3.1 1990 godine verzija 3.11 1990 godine verzija 95 1990 godine verzija 95 OSR2 Windows 97 1990 godine verzija 98 (Memphis) Windows NT (paralelno se razvija sa 3.10 i 95 a daleko je moniji i skuplji operativni sistem, namenjen korisnicima veih zahteva tj. za umreene raunare koji se profesionalno primenjuju. Delimo ga na Windows NT Workstation: jeftinija verzija namenjena je radnim stanicama u mrei, Verzija 4.0 (stara 3.51) Windows NT Serwer: skuplja verzija, namenjena je velikim mrenim serverima, Verzija 4.0 (stara 3.51)

2 Sastavni delovi raunaraHardver Elektronski delovi koji izvravaju sve akcije, hardver je sve ono to je u raunaru fiziko, postojee i vidljivo. Softver: Zajedniki naziv za sve podatke i programe koji komanduju hardverom. Softver su samo nevidljivi nizovi informacija koji su elektronskim putem smeteni u memoriju i nisu "opipljivi" kao hardver, ali predstavljaju "pamet" koja vodi raunar ka izvrenju razliitih zadataka. 2.1 Hardver 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) Glavni deo raunara u kojoj se nalazi najvei broj elemenata (mikroprocesor, memorija, medijumi za uvanje i prenos podataka idr.). Ona prima ulazne podatke, izvrava softver, odreuje ta i kako e monitor prikazati i alje instrukcije tampau. Na zadnjoj strani se nalaze konektori za prikljuenje spoljnih ureaja pomou kablova (tastatura, monitor, mi, struja) i (dodatni periferijski ureaji: tampa, telefonski kabal,spoljanji zvunici). 2.2.1 Kuite Metalna kutija u kojoj se nalaze komponente centralne jedinice. Poseduje otvore sa prednje i zadnje strane, a u unutranjosti su predviena mesta za smetanje komponenti.

Windows 98

5

Uloga kuite je da delove raunara dri zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom odreenih iznosa. Kuita se izrauju i proizvode u nekoliko standardnih veliina i oblika, i u vie vrsta i dimenzija. Mogu biti:: Desktop-horizontalno postavljeno kuite (leee). Tower-vertikalno postavljeno kuite (stojee). Praktina su i imamo vie vrsti: -mini tower (kuite manjih dimenzija pogodno za dranje pored monitora na stolu), -tower (srednje veliine) -big tower (vee varijante koje se obino dre na podu pored radnog stola. Zajedniko je kod svakog kuita da ima dugme za ukljuivanje i iskljuivanje raunara (power button), dugme za restartovanje raunara (reset), dugme za turbo mod, konektore za prikljuivanje napajanja nekoliko indikatora (LED). Prednja strana kuita nalaze se otvori za: disketnu jedinicu i CD-ROM ureaje Power: dugme za ukljuivanje i iskljuivanje raunara zelena lampica: da je raunar ukljuen uta lampica: da li raunar radi u turbo reimu crvena lampica: da li je trenutno aktivan hard disk displej: brojani podatak moe da sadri brzinu rada mikroprocesora u megahercima ili neki drugi podatak to podeava strunjak specijalnim kratkospojnicima u kuitu. brava : za zakljuavanje raunara turbo taster: za izbor brzine rada reset taster: ponovna inicijalizacija raunara bez potrebe za ukljuivanjem i iskljuivanjem. Zadnja strana kuita: otvor za ventilaciju: unutranjost kuita se hladi ventilatorom koji se automatski ukljuuje kada ukljuite raunar. prikljuci za struju: u kuitu se nalazi ispravlja koji struju od 220V prevodi u potreban oblik za elektronske sklopove raunara konektor za prikljuivanje tastature konektor za prikljuivanje monitora konektor za prikljuivanje mia konektor za prikljuivanje tampaa i drugi prikljuci 2.2.2 Matina ploa: Osnovni element raunara, srce raunara, u obliku tampane ploe, povrine priblino listu papira, na kojoj su smeteni mnogobrojni ipovi (integrisana kola), otpornici, kondezatori idr. elementi. Od posebnog znaaja je ip u kom se uvaju osnovni podaci o raunaru CMOS BIOS. Matina ploa je osnova raunara. Na nju se postavljaju ili prikljuuju sve ostale komponente raunara direktno ili indirektno preko odgovarajuih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng.: bus). Vano je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara posebna generacija matinih ploa. Tako imamo matine ploe za 486, matine ploe za Pentium, itd. Pored sabirnica na matinoj ploi se nalaze i odreeni ipovi koji opsluuju delove raunara: oscilator, kontroleri periferijalnih ureaja i sl. Od posebnog znaaja je ip u kom se uvaju osnovni podaci o raunaru. Taj ip se zove CMOS BIOS. Na sabirnicama su izgraena leita za dodatne kartice za proirivanje raunara. Ta leita se zovu slotovima. U savremenim raunarima se uglavnom koriste dva tipa leita: ISA (stariji tip, 16-bitni) i PCI (noviji tip, 32-bitni).

Windows 98

6

Ostali vaniji delovi su: IPOVI- male crne kutije sa mnogobrojnim metalnim noicama zalemljenim na matinu plou. Svaki ip je veoma sloen sklop minijaturnih silicijumskih elemenata (oni se ne vide , jer su zaliveni u crni plastini omot) koji zamenjuje hiljade klasinih tranzistora ili elektronskih cevi) 2.2.3 Mikroprocesor Procesor (CPU) najvaniji ip koji izvrava programe i upravlja ostalim delovima matine ploe. Zbog velike koliine zadataka koje obavlja, mikroprocesor najee radi na sopstvenoj frekvenciji koja je viestruko bra od takta matine ploe. Postoje vrste: 8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II. Vaan je njihov radni takt a to je vei radni takt procesora to je procesor "bri". Pored Intela procesore proizvode i firme AMD i Cyrix ija je cena nia. Preformanse su sline i uglavnom su preporuljive za kunu upotrebu. Mikroprocesor je mozak raunara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova raunara i da obrauje podatke (matematike operacije, usporeivanje itd.). Kada se radi o procesoru najvanije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O radnom taktu treba zapamtiti da to je vei radni takt procesora to je procesor bri. Generacije PC raunara dobijaju nazive prema ugraenom procesoru. Po sadanjim uslovima raunari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini raunara ih teba izbegavati. 2.2.4 MEMORIJA Skup ipova u kojim se nalaze programi i podaci za vreme rada raunara. Postoje dve vrste radne memorije: ROM-(Read Only Memory-memorija koja se ita)-iz njega se podaci mogu jedino itati. Podaci se u ROM upisuju fabriki i ne mogu se vie iz nje izbrisati. RAM (Random Access Memory-memorija sa sluajnim pristupom)- je jedna od najvanijih komponenti raunara. U nju se pohranjuju podaci koji su raunaru potrebni pri radu. Naziva se i operativna memorija, kojom se naglaava razlika izmeu ove memorije i spoljnih nosilaca podataka kao to je hard disk. Programi se izvravaju i podaci obrauju iskljuivo u brzoj elektronskoj memoriji (RAM) koja se pri iskljuenju brie, pa se zato podaci uvaju i snimaju na jedinice sa trajnom memorijom (disketa, hard, trake i sl.), odakle se ponovo uitavaju u RAM na obradu kad zatreba. Vaan podatak je vreme odziva tj vreme potrebno za pronalaenje i iitavanje podataka iz memorije (najvie oko 60 ns). Koliina ram memorije utie na brzinu raunara. Kapacitet memorije se izraava u koliini podataka koju memorija moe da primi (merna jedinica 1 bit). RAM memorija se izrauje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, ili 32) koji se postavljaju u odreena leita na matinoj ploi. Memorija moe da u sebi pamti podatke samo dok je raunar ukljuen, dok se u meuvremenu oni uvaju na spoljnim memorijskim jedinicama. 2.2.5 Magistrale Snopovi elektronskih vodova kojima se signali kreu izmeu razliitih delova matine ploe. Osim internih magistrala za komunikaciju izmeu mikroprocesora, memorije i drugih sklopova, postoj i magistrala namenjena komunikaciji sa karticama. SLOTOVI: duguljasti konektori koji omoguavaju da se na magistralu prikljuuju kartice (tampane ploe specijalnih namena) koje kontroliu sve elemente raunara na matinoj ploi (monitor, diskove, telefonski prikljuak itd.). KARTICE su tampane ploe manjih dimenzija koje su utaknute u slotove matine ploe. Kartice se mogu zamenjivati ili dopunjavati. Grafika kartica (video kartica) je sklop koji kontrolie signale koji se alju na monitor. Svaki raunar mora da ima grafiku karticu kako bi mogao da se prikljui monitor

Windows 98

7

2.3 Mediji za skladitenje podataka Slue za uvanje podataka i kada je raunar iskljuen. Postoje : Magnetni medij za skladitenje podataka: u njima se podaci mogu pisati, itati i brisati. Najpoznatiji: diskete (flopi disk) i hard (vrsti) diskovi Optiki medij za skladitenje podataka: Najpoznatiji CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promeniti Mediji za skladitejne podataka slue za uvanje podataka i kada je raunar iskljuen. Postoje magnetni i optiki mediji za skladitenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, itati i brisati. Najpoznatiji magnetni mediji za skladitenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (vrsti) diskovi. Najpozantiji optiki medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti. 2.3.1 Disketni ureaj i floppy disk Slui za permanentno smetanje podataka i programa. Zbog toga oni ostaju na njima i posle iskljuenja raunara Ugraen je u vrsto plastino kuIte. Postoje vie vrsta flopija a koriste se: Disketa od 5,25 ina sa 1,2 megabajta podataka, kod starijih kompjutera. Disketa od 3,5 ina sa 1,44 megabajta podataka, najvie se koristi Disketa od 3,5 ina sa 2,88 megabajta podataka, mini disketa, skupa. Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladitenje poadataka. Radi se o polivinilnom disku presvuenom oksidom eljeza. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer re floppy znai savitljiv. Ova disketa je zatiena plastinim omotaem. U vreme nastanka PC raunara disketa je bila jedini pogodni medij za uvanje podataka. Sa dananjeg stanovita diskete su malog kapaciteta, ali odrale su se do dan danas, poto su u irokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje koliine) podataka sa jednog raunara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 inne i 3,5 inne. Interesantan podatak je da na po fizikim dimenzijama manje diskete od 3,5 ina moe stati vea koliina podataka nego na fiziki vee diskete od 5,25 ina. Sve danas koriene diskete su dvostrane tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided DS). Drugi vaan podatak je gustna zapisa na disketi. Imamo diskete dvostruke gustine (double density DD) i visoke gustine (high density HD). Povrina diskete se deli na sektore. Jedan sektor moe da sadri 512 B podataka. Te sektore dobijamo tako da disk podelimo na koncentrine krugove (staze track), a te krugove na nekoliko sektora. Sledea tabela prikazuje osnovne podatke o disketama: Prenik OznakaDS DD 3,5 DS HD DS DD 5,25 DS HD 1,2 MB 80 15 1200 1,44 MB 360 kB 80 40 18 9 1440 360

Kapacitet720 kB

Broj tragova80

Broj sektora Ukupan po tragu broj sektora9 720

Tabela 1 Osnovni podaci o disketama Kako razlikovati HD od DD disketa? U sluaju 3,5 innih HD disketa postoji otvor a kod 5,25 innih HD disketa nema ojaanog prstena na sredinjem otvoru diskete. Ureaj koji zapisuje, ita i brie podatke sa disketa zove se disketni ureaj (floppy disk drive FDD). Podrazumeva se da postoje disketni ureaji za 3,5 inne i disketni ureaji za 5,25 inne diskete. Disketni ureaji se prikljuuju na ureaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zaduen je za kontrolu rada

Windows 98

8

disketnih ureaja. Floppy disk kontroler je kod savremenih raunara integrisan na matinoj ploi. Na jedan kontroler mogu se prikljuiti dva disketna ureaja. 2.3.2 Hard disk Srce kompjutera tj sve to se deava tee kroz njega- sa njega se uitava operativni sistem po svakom ukljuivanju kompjutera, na njega instaliramo i sa njega pokreemo komercijalne programe, na njega smetamo podatke i nalazimo rezultate obrade. Tvrdi disk (Hard disk) Hard disk ureaj (Hard disk drive HDD) je kod savremenih raunara glavni medij za skladitenje podataka. Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploa (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog. Svaka ploa ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani slino disketama stim da imaju vie staza i sektora.Skup staza svih diskova koje se nalaze tano jedna ispod druge nazivamo cilindrima Prednosti tvrdog diska nad disketama je u viestruko brim pristupom podacima i veem kapacitetu. Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Trvdi diskovi se veu na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Small Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su bri, veeg kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih raunara na matinoj ploi je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk ureaja. Od ta dva ureaja jedan predstavlja gospodara (master) a drugi roba (slave). Tako raspoznajemo primarni master, primarni slave, sekundarni master i sekundarni slave ureaj. Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matine ploe, mogu se priljuiti sedam ureaja. Najpoznatiji proizvoai tvrdih diskova su: Western Digital, Seagate i Quantum. 2.3.3 Ostali magneti mediji za uvanje podataka Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se jo nekoliko. Ovi mediji uglavnom slue za uvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih ureaja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na dananje potrebe. 2.3.3.1 Strimer trake i ureaji Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih raunarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenih u plastinu kutiju slino audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se odreeni podatak pronaao. 2.3.3.2 Zip ureaj i Jaz ureaj Dva reenja za zamenu postojeih disketa koja nudi firma IOmega. Na jednu Zip disketu mogue je smestiti 100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Zip ureaj se izrauje u dve varijanti: paralelni i SCSI. Paralelni se prikljuuje na LPT port raunara izmeu raunara i tampaa. Jaz ureaj se izrauje samo u SCSI varijanti. Glavni nedostatak ovih reenja je nekompatibilnost sa postojeim 3,5 innim disketama. 2.3.3.3 A-drive Pretstavlja kompletno reenje za zamenu postojeih disketa. Ureaj izvana izgleda potpuno isto kao i klasini disketni ureaj, a koristi 3,5 inne diskete vrlo sline klasinim, ali na koje moe stati 120 MB podataka. Kompatibilan je sa starim disketnim ureajima, tj moe da zapisuje i da ita podatke sa starih 3,5 innih disketa. Prikljuuje se na jedan od IDE kontrolera na matinoj ploi. Novije matine ploe podravaju i podizanje sistema sa A-drive-a.

Windows 98

9

2.3.4 CD-ROM ureaj Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plastini diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladnim za uvanje podataka za raunare. Nije prolo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CD-ROM znai da se radi o memoriji koja se moe samo itati, tj jednom zapisani podaci se vie ne mogu popravljati niti brisati, koja se smeta na kompakt dsk. Na jedan CD moe se zapisati oko 650 MB podataka. Usporeivanja radi na jedan CD-ROM moe stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. Vremenom brzina CD-ROM itaa postala je sve vea. Pojavili sus se itai dvostruke, pa etvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na tritu mogu nai i CD-ROM itai dvadesetostruke pa ak i dvadesetetvorostruke brzine. Izrauju se i u IDE i u SCSI standardu. U meuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisai, ureaji koji podatke urezuju na prazne kompakt diskove. U poetku ti ureaji su izraivani samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE CD-ROM pisai. CD-ROM ureaji (itai i pisai) prikljuuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE ureaju, praksa je da se CD-ROM prikljui kao primarni slave ili sekundarni master. 2.4 Periferijalni ureaji Periferijalni ureaji slue za komunikaciju raunara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada u korisnik raunara. Preko tih ureaja korisnik saoptava raunaru podatke a isto tako i raunar saoptava korisniku obraene podatke. Prema tome da li raunar prima ili saoptava podatke preko ureaja periferijalne ureaje delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Najee korieni periferijalni ureaji su: tastatura, monitor, mi, tampa, palica za igru itd. Periferni ureaj predstavlja bilo koju komponentu koja nije direktno povezana sa izvravanjem raunarskog procesa, to ukljuuje zvune kartice, dojstike, skenere, mikrofone i sl. esto se pod perifernim ureajima podrazumevaju svi ureaji koji se prikljuuju na sistemsku jedinicu, ukljuujui i tastaturu i monitor. Periferijalni ureaji slue za komunikaciju raunara sa spoljnim svetom gde spada i korisnik raunara. Preko tih ureaja korisnik i raunar razmenjuju odreene podatke. 2.4.1 Tastatura Tastatura je ulazni periferijalni ureaj preko kojeg ovek govori raunaru. Raunar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj govor, podrazumeva se, mora biti razumljiv raunaru. Tastatura za PC raunar ima najmanje 101 tipku rasporeenih u celine. FUNKCIJSKI TASTERI Esc- se nalazi u levom gornjem uglu tastature i najee oznaava odustajanje od zapoete operacije ili izlaz iz programa. F-1 do F12-funkcijski tasteri, se nalaze na vrhu tastature i imaju oznake F1, F2, ..., F10 ili F12. Upotrebljavaju se za unoenje komandi. Ove komande su razliite od programa do programa. PRINT SCREEN SysRq-prebacuje sadraj ekrana u clipboard, u kombinaciji sa Shift slui za tampanje izgleda trenutnog ekrana SCROLL LOCK-slui za zamrzavanje skrolovanja ekrana PAUSE BREAK-pauza ili prekid neke akcije ALFANUMERIKI TASTERI- su ime koje podrazumeva sve tastere koji mogu uneti slovo, broj i interpunkciju. TAB-tabulator, pomera kursor za nekoliko mesta (mi odreujemo koliko) CAPS LOCK-slui za prebacivanje tastature u reim velikih slova i obratno BACK SPACE- slui za brisanje znak ulevo i pomera kursor ulevo, esto prikazan kao nacrtana podebljana strelica ulevo.

Windows 98

10

ENTER ili Return-je taster koji slui za prelazak u novi red pri kucanju teksta, a u komandnom modu se koristi za potvrdu zadate ili izabrane naredbe. Obino je neto vei od ostalih tastera, na desnom kraju tastature. Space-najdui daster, za umetanje razmaka izmeu slova u toku kucanja. KONTROLNI tasteri-specijalni tasteri koji nemaju svoje znaenje (dejstvo) ali u kombinaciji sa drugim tasterima modifikuju znaenje tih tastera. SHIFT-slui za pisanje velikih slova CTRL (control)-taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menjaju njihovo znaenje, ulogu i funkciju ALT- (Alternative) taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menja njihovo znaenje, ulogu i funkciju KURSORSKI tasteri- (tasteri sa strelicama) desno od alfanumerikih tastera, U zavisnosti od odabranog tastera i strelice pomou njih se vri pomeranje kursora (trepua linija) na ekranu (desno, levo, gore i dole za jedno mesto). PAGE UP- pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore PAGE DOWN- pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole HOME- pomera kurzor na poetak reda END- pomera kurzor na kraj reda INSERT- ukljuuje opciju OVR, kucanje preko postojeeg texta DELETE- kursorom brie znak desno od kursora ili znak obeleen NUMERIKA TASTATURA Sasvim desno se nalazi numerika tastatura sa tipkama za unos brojeva. pored tipki sa brojevima tu se nalaze jo i tipke sa osnovnim matematikim operacijama i tipka Num Lock, koja slui za prebacivanje numerike tastature iz kursorskog u numeriki reim i nazad. Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora: NUM LOCK-ako je ukljueno (svetli lampica zelena) unose se brojevi sa numerikih tastera CAPS LOCK- ako je ukljueno (svetli lampica zelena) sva slova su velika SCROLL LOCK- ako je ukljueno (svetli lampica zelena) nema posebnu funkciju KOMBINACIJA TASTERA; u odreenim sluajevima je potrebno pritisnuti dva ili vie tastera istovremeno kako bismo aktivirali komandu npr. Da bismo ponovo startovali raunar, potrebno je istovremeno pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl + Alt + Del. To znai da moramo drati pritisnut prvi i drugi taster dok pritiskamo trei taster. 2.4.2 MONITOR Monitor je osnovni izlazni ureaj raunara preko kojeg raunar saoptava podatke korisniku. Monitor je ureaj koji omoguava korisniku da vidi ta se trenutno deava sa raunarom. Kada unesemo komandu, na ekranu se pokazuje efekat koji je uzrokovala data komanda. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika mu je veliina ekrana tj prenika ekrana (14,15,17,21) i njegova rezolucija tj. iz koliko taaka (piksela) se sastoji slika na monitoru (640*480, 800*600, 1024*768, 1280*1024 piksela). Taka (pixel)- predstavlja najmanji element prikazivanja na ekranu tj taku. Monitor prikazuje sliku koja se sastoji od hiljade taaka. Take se grupiu u razliite oblike, podloge i rafure kako bi mogle prikazati tekst i grafike slike. Monitor se prikljuuje na matinu plou preko grafike kartice koja se postavlja u odgovarajui slot. Savremene SVGA kartice se isporuuju sa 1 MB VRAM-a sa mogunou proirenja na 2 MB. VGA standard (video graphic array-video grafiki niz) je razvila firma IBM. VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savrenih boja i jasan, lako itljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporuuje kod kupovine novog raunara. Monitor se prikljuuje na matinu plou preko grafike kartice koja se postavlja u odgovarajui slot. Na grafikoj kartici se nalazi grafiki koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez

Windows 98

11

optrereenja procesora. Brzina koprocesora direktno utie na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na grafikoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veliina video memorije je ograniavajui faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru. Savremene SVGA kartice se isporuuju sa 1 MB VRAM-a sa mogunou proirenja na 2 MB. Razvojem raunarske opreme razvijao se i grafiki podsistem raunara. U Tabela su navedeni standardi za grafiki podsistem sa kratkim objanjenjima. Ozna ka MDA

Kratak opis Oznaka MDA potie od engleskog naziva monochrome display adapter adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. Korien je u prvobitnim PC raunarima i nije nudio grafiku, ve samo tekst. Njegov klon, tzv. Hercules ili monografiki adapter imao je grafiku. CGA je skraenica od naziva color graphic adapter. U vreme kad su se PC raunari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji. Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loe je uticao na vid oveka. EGA ili enhanced graphic adapter poboljani grafiki adapter predstavljao je reenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo vie boja. Meutim, ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA sistema. VGA standard (video graphic array - video-grafiki niz) je razvila firma IBM.VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savrenih boja i jasan, lako itljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporuuje kod kupovine novog raunara.

CGA

EGA

VGA

Tabela Vrste grafikog podsistema raunara 2.4.3 Mi Mi je ulazni periferijalni ureaj koji u grafikim radnim okruenjima slue za pomeranje pokazivaa (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajuih komandi. Prikljuuje se na serijski interfejs (COM1) raunara. 2.4.4 tampa tampa je izlazni ureaj preko kojeg moete podatke odtampati na papir. On prima podatke u elektronskoj formi i vri njihovo tampanje na papir. Postoje razne vrste tampaa: Matrini tampa: rade slino pisaoj maini. Iglice, koje se nalaze u glavi tampaa pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir (sa 9,18 i 24 iglice). Niska cena, jednostavni za odravanje su dobre osobine a loe; slab kvalitet tampe, veoma spor i buan, crno beli su. Inkdet(ink-jet) tampai: preko tankih cevica ubrizgavaju farbu na papir Postoje crno-beli i kolor, pristupana cena i dobar kvalitet tampe. Kolor laserski tampai: desetostruko skuplji. Gore spomenuti lasreski tampai predstavljaju sam vrh tampaa. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom tampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski tampai, to ove tampae ini dostupnim i za kunu upotrebu. Postoje i kolor laserski tampai ali su desetostruko skuplji od crno-belilh tampaa. Laserski tampai na jednom valjku laserskim zrakom ispisuju podatke za tampanje. Ovaj valjak se presvue tankim slojem praka (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeleio laserski snop. Praak se na papiru fiksira termikom obradom na oko 200 C. Na svim tampaima postoje nekoliko uobiajenih tastera i indikatora. Sledea tabela prikazuje neke od tih pojmova:

Windows 98

12

Pojam POWE R ON LINE LOAD EJECT LF FF

Objanjenje Napajanje tampaa Spremnost tampaa za prijem podataka Uvlaenje papira Izbacivanje papira Line Feed pomeranje papira za jedan red Form Feed pomeranje papira za jednu stranicu

Tabela 2 Oznake na tampaima tampai se prikljuuju na paralelni port (LPT) raunara tzv. Cetronix kablom. 2.4.5 Modem Omoguava da se prikljuimo na direktni servise (npr. Sezam) prenosimo podatke, izmenjujemo elektronsku potu, razgovaramo sa drugim korisnicima, kao i da pretraujemo odreene informacije, i to sve preko uspostavljene komunikacije telefonskom linijom. Najvanija karakteristika modema je brzina. Ona se specifira u broju prenesenih bita u sekundi, odnosno bps. Tipini iznosi su 9600 bps, 14.4 Kbps i vie. Modem je ureaj koji slui za povezivanje raunara preko telefonske linije (dial-up networking). Moe biti vanjski i unutranji. Vanjski modemi se prikjuuju kablom na drugi serijski port raunara (COM2), a unutranji se postavlja u odreeni slot na matinoj ploi. Na modemu se nalaze dva konektora RJ-11, koji slue za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim ureajem sa druge strane. Poto se radi o ureaju preko kojeg se vri razmena podataka izmeu dva ili vie raunara veoma je vana brzina modema. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. Naziv za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraeno bps. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400, 28800, 33600 ili 56600 bps. Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utie samo brzina samog modema nego i kvalitet telefonskih veza izmeu dva povezanih raunara. Razvojem raunarske opreme modem je prestao da bude samo ureaj za povezivanje dva raunara. Vremenom su njegove mogunosti proirene na prijem i slanje telefaks poruka, kao i na prijem i snimanje glasovnih poruka na raunar (telefonska automatska sekretarica). To znai da ukoliko imate u kui PC novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska sekretarica. Sve ove poslove moe da obavi sam raunar. FAX-MODEM; omoguava raunaru da prima i alje faksove drugim faks ureajima ili raunarima koji su opremljeni faks-modemom. Da bismo poslali ili primili faks, moramo imati instalisan i softver koji omoguava takav proces. 2.4.6 Dojstik Koristi se za igranje s raunarskim igrama. Popularan je jer omoguava dobru kontrolu upravljanja u mnogim igrama. 2.4.7 Skener Ureaj za kopiranje informacija koji je dat u obliku slike na papiru, u raunar. Kada pretvorimo skeniranu sliku u elektronsku formu, datu sliku moemo editovati, menjati i obraivati u grafikim programima i prebacivati je u dokument. Skeneri su ulazni ureaji raunara a slue za unos slika sa papira u raunar. Postoji runa i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporuuju sa programom za prepoznavanje rukopisa.

Windows 98

13

2.4.8 Strimer Koristi se za kopiranje datoteka s hard diska na strimer traku. Osnovna namena mu je da se vani podaci pohrane na siguran medijum radi zatite i osiguravanja podataka. U sluaju da doe do unitenja podataka na hard disku, uvek smo u mogunosti restaurisati ove podatke sa trake. 2.4.9 Komunikacioni portovi Komunikacioni portovi raunara su ulazno/izlazni ureaji na koje se prikljuuju kablovi odreenih periferiajlnih ureaja i preko kojih raunar komunicira sa tim ureajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paraleleni. Preko serijskog porta se bitovi alju jedan za drugim, dok se preko paralelnog porta istovremeno se alje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se oznaavaju sa skraenicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih raunara ovi ureaji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se postavljale u slot matine ploe, a kod novijih raunara su integrisani na matinu plou. Na tim matinim ploama obino se nalaze dva serijska ureaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih ureaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kuita. 2.4.10 Mrena kartica Mrene kartice slue za povezivanje raunara u lokalnu (LAN local area network) mreu. Zavisno od vrste raunarske mree postoje i razliiti tipovi mrenih kartica. Od tih se najvie primenjuje Ethernet standard. Raunari u Ethernet mrei razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani pomou 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl). Oznaka za Ethernet mreu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mrena kartica na sebi ima BNC konektor za priljuivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za prikljuivanje UTP kabla. U zadnje vreme je poelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi. Kod ove mree raunari se povezuju pomou oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP) ili pomou optikih kablova. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i 100BaseFX za optike keblove. 2.4.11 Zvuna kartica Omoguava da vrimo snimanje i reprodukciju zvuka i muzike. Najee se data kartica koristi za ozvuavanje igara ili za reprodukciju zvuka sa multimedijskih CD diskova. Zvuna kartica je prva u nizu kartica koje raunar pretvaraju u multimedijalnu mainu. Na ovu karticu se mogu prikljuiti zvunici, muzika linija i mikrofon. Zvune kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvuna kartica na sebi ima i prikljuak za palicu za igru (dojstik). Ima razliitih zvunih kartica razliitih proizvoaa. Najpozantiji meu njima je SoundBlaster firme Creative Labs. Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik. 2.4.12 Neprekidni izvori napajanja Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply UPS) nisu periferijalni ureaju u pravom smislu rei jer se prako njih ne vri komunikacija raunara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju raunar elektrinom energijom u sluaju nestanka struje i da tite raunar od nastabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mree. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet, tj. koliku zalihu elektrine energije uvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izraava u voltamperima (VA).

3

Operativni sistem Windows 95

Pre nego to krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruenju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema.

3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95Windows 95 donosi brojna uanpreenja iji je cilj da upotrebu raunara maksimalno pojednostavi i omogui njihov ulazak u najiri krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji raunarima ne ele da se bave ve da ih koriste kako bi olakali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i reili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.

Windows 98

14

3.1.1 Grafiko radno okruenjeCilj uvoenja grafikog radnog okruenja je obezbediti to loginiji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac izmeu oveka i maine, to razumljiviji oveku, a to efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sainjava raunar. Dizajneri su novim izgledom pokuali da ree zadatak to prirodnijeg predstavljanja raunarskih resursa korisniku na jednostavan nain. Reenje koje je ponueno predstavlja rezultat obimnih istraivanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.

3.1.2 Objektna orijentacijaWindows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran nain predstavljanja svih elemenata raunara i raunarskih programa. Umesto da se razliitim komponentama pristupa na potpuno svojstven nain, objekti su pokuaj pronalaenja to vie zajednikih karakteristika i to ireg uniformisanja naina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednika osobina svih moguih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafiku prezentaciju ili simbol. Dakle, zato se ne bi nazivima i grafikim simbolima rukovalo uvek na isti nain, nezavisno o kakvom objektu se radi? Jo jedna zajednika osobina koju imaju svi objekti da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podeavanje se takoe moe izvoditi uvek na isti nain bez obzira to se one bitno razliite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje koliina informavija koju ovek mora da memorie da bi koristio raunar.

3.1.3 Produeni nazivi datotekaNazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu vie ograniene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik nemmora vie da smilja i pamti imena tipa mesizvjl ve fajl moe nazvati sasvim normalno i oigledno Meseni izvetaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podloan grekama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafike simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput prilikom kreiranja.

3.1.4 Pokazivaki fajloviDa bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukae. Lista lanova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izvetaji o platama, pri planiranju zaduenja, u prijavnoj slubi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi rauna o aurnosti i tekuoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivakih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omoguavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.

3.1.5 Grafika prezentacija sistemaKomponente i ureaji od kojih se raunar sastoji su dobili loginu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj raunar) objektu. On sadri sve diskove, tampae, kontrolni panel za podeavanje, mrene servise itd. Sadraj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podeavati i slino. Preduzimanje akcija Windows 95 kree sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreu sve instalirane aplikacije (programi), kree u razna podeavanja sistema, zahteva pronalaenje podataka ili trai upustva (Help).

3.1.6 Instalacija ureaja i programaUvoenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju raunarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih raunarskih komponenti i ureaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku strunost i pozanvanje digitalne elektronike, raunarske arhitekture, upuenost u raspodelu raunarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predvien je poseban modul operativnog sistema iz koga se vri intalacija softvera. Sam softver obezbeuje automatizovane procedure za izvoenje instalacije i deinstalacije programa. To znai da se proirivanje sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.

3.1.7 Multitasking (istovremeni rad vie programa)Personalni raunar u najveem broju sluajeva ima samo jedan procesor, a windows moe da izvrava vie programa istovremeno. Ova kontradikcija se reava putanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko

Windows 98

15

vreme a onda prelaenjem na sledeu. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (vie desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

3.1.8 Jaka podrka raunarskom povezivanjuPersonalni raunari su ekonomino i vrlo fleksibilno reenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se reava povezivanjem u raunarske mree. Windows 95 ima ugraenu izvanrednu podrku z apovezivanje raunara na razne naine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrene topologije, ali se povezivanje moe obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mrea obezbeen je veliki broj lepo uraenih mrenih servisa mao to su zajedniki pristup diskovima, tampaima, faks ureajima, razmena elektronske pote i poruka, korienje zajednikih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako ukljuuju u mree zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeena j eposrka i globalnom povezivanju preko svetske Internet mree u koju je trenutno ukljueno vie desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mreu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podrana na nivou operativnog sistema.

3.1.9 Multimedijalni pristup podacimaSa poveanjem moi raunara oni prestaju da budu ogranieni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao to je zvuk, video snimci, animacije... to se popularno naziva multimedijom. Podrka ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugraena bolje nego ikada ranije. Obezbeena je i podrka z aprikljuivanje najrazliitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM ureaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u raunarima i njegovo prirodnije korienje za automatizovano, bolje i lake obavlja.

4 Nain rada pod Windows 95Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafki orijentisani j eto prirodnija upotreba raunara. Glavni cilj je koristiti raunar na vizuelno jasan nain, sledei ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog ivota. Poto je veza raunara sa korisnikom virtualna, tj. raunar se korisniku obraa preko vetaki generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logina, a da ipak nisu optereeni suvinim detaljima koji bi usporili rad raunara. Komande koje korisnik upuuje raunaru treba da se unose na pokazivaki nain koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmiljen mi, jednostavan pokazivaki ureaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi ureaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unoenje tekstova, brojnih podataka i slino, pa je uraena ekvivalentni pisaoj maini i koristi se na slian nain, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako miem tako i tastaturom. Naravno, ne moe se lako crtati tastaturom ili unositi tekst miem, ali izbor komandi je mogu n aoba naina, pri emu treba birati onaj koji je u konkretnom sluaju laki.

5 RAD SA PROGRAMIMASvaki program je poseban, ima posebnu namenu i rad sa njim je razliit u odnosu na druge programe. Postoje samo neke uobiajene norme za korienje pojedinih tastera na tastaturi. Windows programi, naprotiv lie veoma jedan na drugi zato to sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom,a programi samo koriste njegove usluge. Svi programi na disku predstavljeni su kao sliice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod. Aktiviraju se dvostrukim klikom mia na ikonu. Dijalog prozori: aplikacije se obino izvravaju u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. Obino se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podeava raznovrsne opcije.Interakcija korisnika i programa se vri preko specijalnih grafikih elemenata (tzv.kontrola) koji na razliit nain omoguavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom.

6

Operativni sistem Windows 95

Pre nego to krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruenju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema.

Windows 98

16

6.1 Bitne karakteristike Windows-a 95Windows 95 donosi brojna uanpreenja iji je cilj da upotrebu raunara maksimalno pojednostavi i omogui njihov ulazak u najiri krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji raunarima ne ele da se bave ve da ih koriste kako bi olakali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i reili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.

6.1.1 Grafiko radno okruenjeCilj uvoenja grafikog radnog okruenja je obezbediti to loginiji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac izmeu oveka i maine, to razumljiviji oveku, a to efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sainjava raunar. Dizajneri su novim izgledom pokuali da ree zadatak to prirodnijeg predstavljanja raunarskih resursa korisniku na jednostavan nain. Reenje koje je ponueno predstavlja rezultat obimnih istraivanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.

6.1.2 Objektna orijentacijaWindows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran nain predstavljanja svih elemenata raunara i raunarskih programa. Umesto da se razliitim komponentama pristupa na potpuno svojstven nain, objekti su pokuaj pronalaenja to vie zajednikih karakteristika i to ireg uniformisanja naina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednika osobina svih moguih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafiku prezentaciju ili simbol. Dakle, zato se ne bi nazivima i grafikim simbolima rukovalo uvek na isti nain, nezavisno o kakvom objektu se radi? Jo jedna zajednika osobina koju imaju svi objekti da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podeavanje se takoe moe izvoditi uvek na isti nain bez obzira to se one bitno razliite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje koliina informavija koju ovek mora da memorie da bi koristio raunar.

6.1.3 Produeni nazivi datotekaNazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu vie ograniene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik ne mora vie da smilja i pamti imena tipa mesizvjl ve fajl moe nazvati sasvim normalno i oigledno Meseni izvetaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podloan grekama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafike simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput prilikom kreiranja.

6.1.4 Pokazivaki fajloviDa bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukae. Lista lanova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izvetaji o platama, pri planiranju zaduenja, u prijavnoj slubi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi rauna o aurnosti i tekuoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivakih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omoguavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.

6.1.5 Grafika prezentacija sistemaKomponente i ureaji od kojih se raunar sastoji su dobili loginu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj raunar) objektu. On sadri sve diskove, tampae, kontrolni panel za podeavanje, mrene servise itd. Sadraj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podeavati i slino. Preduzimanje akcija Windows 95 kree sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreu sve instalirane aplikacije (programi), kree u razna podeavanja sistema, zahteva pronalaenje podataka ili trai upustva (Help).

6.1.6 Instalacija ureaja i programaUvoenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju raunarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih raunarskih komponenti i ureaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku strunost i pozanvanje digitalne elektronike, raunarske arhitekture, upuenost u raspodelu raunarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predvien je poseban modul operativnog sistema iz koga se vri intalacija softvera. Sam softver obezbeuje automatizovane procedure za izvoenje instalacije i deinstalacije programa. To znai da se proirivanje sistema novim

Windows 98

17

programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.

6.1.7 Multitasking (istovremeni rad vie programa)Personalni raunar u najveem broju sluajeva ima samo jedan procesor, a windows moe da izvrava vie programa istovremeno. Ova kontradikcija se reava putanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko vreme a onda prelaenjem na sledeu. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (vie desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

6.1.8 Jaka podrka raunarskom povezivanjuPersonalni raunari su ekonomino i vrlo fleksibilno reenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se reava povezivanjem u raunarske mree. Windows 95 ima ugraenu izvanrednu podrku z apovezivanje raunara na razne naine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrene topologije, ali se povezivanje moe obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mrea obezbeen je veliki broj lepo uraenih mrenih servisa mao to su zajedniki pristup diskovima, tampaima, faks ureajima, razmena elektronske pote i poruka, korienje zajednikih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako ukljuuju u mree zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeena j eposrka i globalnom povezivanju preko svetske Internet mree u koju je trenutno ukljueno vie desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mreu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podrana na nivou operativnog sistema.

6.1.9 Multimedijalni pristup podacimaSa poveanjem moi raunara oni prestaju da budu ogranieni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao to je zvuk, video snimci, animacije... to se popularno naziva multimedijom. Podrka ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugraena bolje nego ikada ranije. Obezbeena je i podrka z aprikljuivanje najrazliitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM ureaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u raunarima i njegovo prirodnije korienje za automatizovano, bolje i lake obavlja.

7 Nain rada pod Windows 95Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafki orijentisani j eto prirodnija upotreba raunara. Glavni cilj je koristiti raunar na vizuelno jasan nain, sledei ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog ivota. Poto je veza raunara sa korisnikom virtualna, tj. raunar se korisniku obraa preko vetaki generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logina, a da ipak nisu optereeni suvinim detaljima koji bi usporili rad raunara. Komande koje korisnik upuuje raunaru treba da se unose na pokazivaki nain koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmiljen mi, jednostavan pokazivaki ureaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi ureaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unoenje tekstova, brojnih podataka i slino, pa je uraena ekvivalentni pisaoj maini i koristi se na slian nain, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako miem tako i tastaturom. Naravno, ne moe se lako crtati tastaturom ili unositi tekst miem, ali izbor komandi je mogu n aoba naina, pri emu treba birati onaj koji je u konkretnom sluaju laki.

8 RAD SA PROGRAMIMASvaki program je poseban, ima posebnu namenu i rad sa njim je razliit u odnosu na druge programe. Postoje samo neke uobiajene norme za korienje pojedinih tastera na tastaturi. Windows programi, naprotiv lie veoma jedan na drugi zato to sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom,a programi samo koriste njegove usluge. Svi programi na disku predstavljeni su kao sliice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod. Aktiviraju se dvostrukim klikom mia na ikonu.

Windows 98

18

Dijalog prozori: aplikacije se obino izvravaju u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. Obino se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podeava raznovrsne opcije. Interakcija korisnika i programa se vri preko specijalnih grafikih elemenata (tzv.kontrola) koji na razliit nain omoguavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom.

9

Prvi Windows 95 koraci 9.1 Pokretanje programa

9.1.1 Ukljuivanje raunara: Prilikom startovanja PC raunara potrbno je prvo prikljuiti monitor, tampa i sistemsku jedinicu, dok sam raunar preuzima odgovornost za ostale komponente. Potrebno je provesti sledeu proceduru: Izvaditi flopi disketu iz flopi jedinice. Pregledajte da li ste prikljuili sve delove raunara Prikljuite raunar na napajanje. Ukljuite monitor-na ekranu e se pojaviti poruke prilikom uklj.raunara. Ukljuite sistemsku jedinicu raunara ( POWER) Po potrebi ukljuite tampa Saekati da se pojavi DESKTOP (radna povrina). Kada se startuje raunar, on izvrava niz testova kako bi proverio da li svi njegovi delovi pravilno rade. Tokom tog procesa moemo uti kako se oglaava flopi disk i videti kako se na flopi jedinici pali i gasi lampica, isto tako monitor prikazuje odreeni tekst koji pokazuje proces upunjavanja drajvera ( Drajveri su programi koji pokazuju raunaru na koji i kakav nain da sarauje sa miem, zvunom karticom, CD-ROM jedinicom i drugim ureajima). ta emo sve videti na ekranu prilikom startovanja raunara, u velikoj meri zavisi od toga kako je konfigurisan sam raunar. 9.1.2 ISKLJUIVANJE RAUNARA:

9.1.2.1 Izlazak iz programa Poto je rezultat rada snimljen, moemo zavriti rad programa, odnosno izai iz aplikacije: Klik na dugme sa krstiem u gornjem desnom uglu prozora Dvostruk klik na sliicu aplikacije u gornjem levom uglu prozora. Izborom komande Close iz kontrolne liste, Komandom File->Exit, Pritiskom na Alt+F4, Klikom desnim tasterom mia na dugme aplikacije u taskbar delu i izborom opcije Close, Pozivom Task Managera kombinacijom Ctrl+Alt+Del, izborom apliakcije sa liste i komandom End Task. Ovaj metod se primenjuje samo u krajnjem sluaju, ako je aplikacija otkazala poslunost, poto moe da dovede do gubitka obraivanih podataka. 9.1.3 Izlazak iz Windows-a Odaberite START / SHUT DOWN. Ekran e se lagano zatamniti i bie ponueno vie mogunosti. SHUT down the computer- vri pripremu za iskljuivanje raunara RESTART the computer- izvodi restartovanje, odnosno obaranje operativnog sistema i njegovo ponovno startovanje sa diska RESTART the computer in MS-DOS mode- izaziva prelaz iz grafikog okruenja u DOS CLOSE all programs and log on as a different user- vri restart operativnog sistema, uz mogunosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mrei Pritisnite YES. Na ekranu e se pojaviti slika sa molbom da saekate dok se raunar pripremi za iskljuivanje, (PLEASE wait while your computer shuts down)

Windows 98

19

Kada zavri pripreme ispisae text na crnoj podlozi (IT s now safe to turn off your computer) da je postalo bezbedno da ugasite raunar, Iskljuite na raunaru dugme POWER a zatim i dugme na monitoru i tampa ako je bio ukljuen. Operativni sistemi namenjeni izvravanju vie aplikacija i procesa istovremeno (ponekad od strane vie korisnika) zahtevaju propisnu proceduru iskljuivanja raunara ( za razliku od DOS-a), pod Windows 98 se ne sme jednostavno ugasiti ili resetovati raunar! Razne aplikacije tokom rada dre otvorene prirune datoteke za smetanje tekuih podataka. Propisnim izlaskom iz aplikacija sve datoteke se zatvaraju a privremene uklanjaju sa diska. Zbog svega toga pre gaenja raunara mora da se sprovede propisana procedura regularnog izlaska iz aplikacija, koja se u praksi svodi na zadavanje komande Start->Shut Down... sa Taskbar komandne linije. Pojavie se dijalog kao na slici, iz koga moe da se izabere jedan od etiri naina za izlazak iz Windows 95: Close all programs and log on as a different user takoe vri restart operativnog sistema, uz mogunosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mrei. Poto se izabere jedna od etiri ponuene opcije i klikne na dugme Yes, poinje Shut Down procedura koja najpre proziva sve aktivne aplikacije i upuuje im zahtev da zavrne sa radom i uklone se. Ukoliko neka od njih zahteva intervenciju korisnika pre iskljuenja (recimo postoje podaci koji nisu snimljeni), bie prikazan odgovarajui dijalog. Potom se prazne memorijski baferi, sve se belei na disk, zatvaraju se otvorene datoteke i izvravaju ostale pripreme za zavretak rada. Za to vreme na ekranu stoji poruka da saeka dok posao ne bude zavren (Please wait while your computer shuts down). Najzad se poajvljuje poruka Its now safe to turn off your computer, koja znai da se raunar moe bezbedno iskljuiti.

9.1.4 Osnovni izgled ekrana Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. Najvei deo predstavlja radnu povrinu (desktop) na kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obino na dnu ekrana. On se zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, prikazuje status rada i drugo. 9.2 Radna povrina -desktop Desktop j e osnovna radn apovrina na kojoj se odvijaju aplikacije. Moe se posmatrati kao obina pozadina svih ostalih objekata na ekranu, ali desktop predstavlja mnogo vie od toga. To je objekat sa svojim osobinama, koje se mogu prilagoavati potrebama i na sebi moe drati razne druge objekte u obliku grafikih simbola, ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog rada. Objekti koji se mogu nai na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne), datoteka, kataloga (folders naziv za direktorijume), zatim pokazivai na njih , pokazivai na ureaje, mree i drugi. Meutim, ono to se vidi na desktopu je samo vrh ledenog brega, jer se na njemu ne dre svi objekti koji postoje u raunaru, ve samo neki od njih koji su najee potrebni. U raunaru moe biti na stotine programa i datoteka, pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega. Uostalom, nikada ne drimo na stolu sav kacelarijski materijal, ve poneto odloimo i u fioke dok nam ne zatreba. Poto ukljuite raunar na ekranu e se pojaviti : DESKTOP-radna povrina na kojoj se odvijaju sve aktivnosti aplikacija, na njoj se nalaze ikonice, datoteke (najee korieni objekti). IKONICE-sliice, (minijaturni grafiki simboli), slike koje prezentuju programe, datoteke, o tampau i raunaru. Najbitnije ikonice My computer i recycle bin, otvaraju se dvostrukim klikom mia. My computer-ikona, sadri sve elemente koji su delovi PC, izabiranjem ove ikone (dvostruki klik) otvara se prozor u kojem su prikazani svi sastavni elementi vaeg raunara.

Windows 98

20

Recycle bin- kanta za otpatke / trash can / u koju se pohranjuju podaci koji se odbacuju i koje elimo ukloniti. Network Neighbord-prikazuje se kada je va raunar povezan u mreu. Aktiviranjem omoguava da vidimo koji su sve raunari I elementi povezani u mreu. Inbox-pojavljuje se kada aktivan Microsoft Exchange, a koristi se za dobijanje informacija od razliitih informacionih servisa: (Compuserve, elektronska pota ili MS Fax softver). My Briefcase-omoguava auriranje datoteka koje su prisutne u raunaru 9.2.1 Taskbar Kontrolna tabla sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, dobija status programa i slino. Inicijalno se nalazi u dnu ekrana i uvek je vidljiv, jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija. Sastoji se od tri osnovna segmenta: START-taster u donjem levom uglu, preko koga se pokreu sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. Otvara meni koji sadri komande i programe DUGME (ili vie njih) desno od START, centralni deo taskbara koji je rezervisan za tastere aktivnih aplikacija, i omoguava da se jednostavnim klikom na taster odgovarajua aplikacija pozove u prednji plan. (kao bira kanala na televizoru). Moe da stane puno tastera ali se smanjuje veliina tastera (imaju tooltips). Sistray - statusno polje u desnom uglu linije gde se moe nalaziti asovnik (ukoliko naciljate sat i saekate malo pojavie se i datum), komanda za podeavanje jaine zvuka (sliica zvunika), komanda za praenje toka tampanja (sliica tampaa koja se pojavi kada je tampanje u toku), simbol za izbor aktivnog jezika (plavo polje) itd. Pokaziva mia- najee je prikazan strelicom, koristi se za izabiranje elemenata, komandi i objekata na koji korisnik eli da primeni akciju. 9.3 Upotreba mia Rad miem: Mi je raunarska komponenta koja se koristi za brzo pomeranje kurzora (mia) po ekranu, za izbor komandi i opcija u meniju. Pokaziva mia sledi akciju koju vri mi tj pomerajte mia kako biste pomerali pokaziva mia. Mievi veinom imaju dva tastera, neki imaju tri, a neki egzotini modeli za saobraajne inenjere imaju vie od 32. Window slua pritiske koji dolaze od desnog i od levog tastera mia (najvie se upotrebljava). Mi u sebi sadri kuglicu. Pomeranjem mia po stolu, kugla dodiruje elektronske senzore. Senzori registruju kretanje mia i alju informaciju raunaru. Kada pomerate mia, vi vidite strelicu ili pokaziva, kako se simultano pomera preko ekrana raunara. Strelica mia menja oblik, zavisno od toga ta pokazuje u windowsu. Kada promeni oblik, vi znate da je spremna da izvri zadatak. Kada ujete da neko kae Pritisnite taster mia izostavljen je vaan detalj Otpusti taster mia poto ga pritisne Pojam Pritisnuti jednom upotrebljavamo kada odabiramo (selecting) neto u Windowsu a pojam Pritisnuti dvaputa kada smo zadovoljni odabirom i elimo da to prikaemo na ekranu ili da se radnja odmah sprovede. Kada vam neko kae da pritisnete neto u Windowsu, to gotovo sigurno znai da to neto treba da izaberete pritiskom na levi taster mia. Korisnici su veinom denjaci i njihov kaiprst obino poiva na levom tasteru mia radi lakeg ciljanja. Ako pokaete na neto i pritisnete desni taster mia, obino otvarate tajni, skriveni pomoni meni sa dodatnim opcijama. Moete i da drite pritisnut desni taster mia dok folder povlaite po ekranu. Windows otvara meni koji vas pita da li ste sigurni da elite folder da premestite na to mesto. Ako drite levi taster mia dok povlaite folder Windows ne pita ve jednostavno premesti

Windows 98

21

CILJANJE: (pokazivanje)- da biste pokazali na odreeni element na ekranu potrebno je pomerati mia po podlozi, sve dok se pokaziva mia (vrh strelice) ne postavi na eljenu lokaciju na ekranu. Najbitniji deo strelice je njen vrh-njime pokazujete ono ime ete raditi. Veba: Pomerajte mia i posmatrajte kako se strelica pomera po ekranu. Obratiti panju na pravilno i nepravilno dranje mia KLIK: (pritisak levog ili desnog tastera mia)- Kada naciljamo odreenu stavku moramo saoptiti raunaru da je ba to naa stavka sa kojom emo raditi a zatim pritisnemo na trenutak levi taster mia. Raunar misli da ciljanje jo traje dok ne kliknemo na stavku. Levi taster mia se mnogo ee koristi nego desni. DESNI KLIK: kada naciljamo odreeni objekat, a onda kliknemo desnim tasterom mia, po pravilu dobijamo neki meni, koji odgovara najeim operacijama nad objektom. DUPLI KLIK: kada bez pomeranja mia dva puta uzastopce, u kratkom vremenskom razmaku, pritisnemo levi taster mia. Najee otvaramo ono to smo prethodno naciljali. Napomena za rad sa miem: Drite mirno mia dok vrite klik. Naime, ukoliko pomerate mia (pokaziva mia) dok vrite klik, vi zapravo pomerate pokaziva mia sa elementa koji treba da bude izabran. Kliknite da biste izabrali odreeni element. Dvostruko kliknite da biste aktivirali komandu ili akciju. Ako kliknete na odreeni element, vi ste ga zapravo izabrali, ali niste aktivirali komandu ili akciju. Ako elite izvriti komandu napravite dvostruki klik Brzo uradite dvostruki klik. Dva klika ne predstavljaju dvostruki klik. Ukoliko izvrite spori dvostruki klik, izvriete samo izbor elementa dvaput, a ne akciju dvostrukog klika. O miu kao ureaju bilo je nekoliko rei u delu teksta o hardveru, tako da emo se ovde koncentrisati na upotrebu tog ureaja. Naveemo osnovne zahvate koji se izvode miem: pomeranje pokazivaa: pokaziva mia je na ekranu prikazan u obliku strelice i slui operativnom sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik eli da primeni neku akciju. Precizno pozicioniranje pokazivaa je dakle, od vitalnog znaaja za pravilnu interpretaciju komande od strane raunara. Pomeranje pokazivaa se izvodi pomeranjem mia po povrini stola u etiri osnovna smera napred-nazad (to se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno, kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje ukoso). Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu, a brzina pomeranja zavisi od brzine kretanja mia i podeene osetljivosti. izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otputanjem levog tastera mia. Ova akcija deluje iskljuivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokaziva (preciznije: sam vrh strelice). Zavisno od vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi, rezultat moe biti dovoenje objekta u fokus, pokretanje komande ili izbor opcije sa liste, pritiskanje nacrtanog dugmeta i slino. Levo dugme je, dakle, primarno i koristi se za selektovanje objekata. Taka umetanja (insertion point) koja se zove i kursor, odreuje mesto od kog poinje tekst, ili na koje se postavlja grafiki objekat i ostli elementi prilikom njihovog upisivanja i umetanja. Kursor je dugaak, tanak, pulsirajui, vertikalni tapi. alternativna akcija ili klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster mia. ovom akcijom obino ispisujete pomone liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi pokaziva, pa se naziva dugmetom za meni objekta. aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu tei od prethodnih, mada e malo prakse reiti probleme. Izvodi se tako to se levo dugme mia pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu izmeu (ispod 1 sekunde). Ukoliko dvoklik ne bude dovoljno brz, operativni sistem e ga shvatiti kao dva obina klika (dozvoljena pauza se inae moe podesiti). Dvostruki klik se najee koristi za aktiviranje akcija predstavljenih u obliku ikona. Dakle, jedan klik na ikonu obuno je dovede u fokus, a klik-klik pokree akciju koju dotina sliica simbolizuje.

Windows 98

22

prevlaenje objekata: pokaziva mia se slobodno kree po ekranu, ne utiui na objekte preko kojih prelazi. Meutim, esto je potebno neki objekat premestiti, oznaiti neki iri prostor na ekranu i slino. To se onda izvodi pomeranjem mia uz pritisnuti levi taster (prevlaenje). Pokaziva se dovede na objekat, pritisne se (i ne puta!) levi taster i pri tome pomera mi. Pokaziva na ekranu onda sa sobom nosi zabrani objekat, sve dok se taster na pusti, kada se objekat odvoji od pokazivaa i padne na desktop. 9.3.1 Kursor Kursor je mala treptava linija koja pokazuje na kom e se mestu u tekstu pojaviti sledee slovo. Kursor se pojavljuje samo kada je Windows spreman da vi upisujete tekst, brojeve i simbole. Kursor pomerate na novo mesto u dokumentu pomou kursorskih tastera na tastaturi (tasteri sa strelicama) ili postavite pokaziva mia na mesto na koje elite da premestite kursor i pritisnite taster mia. Pritiskom na taster tab kada radite u tabeli vi prebacujete kursor u sledee polje tabele ili obrasca. HORIZONTALNA LINIJA; nalazi se odmah iza poslednjeg znaka dokumenta, i oznaka je za kraj dokumenta. 9.3.2 Ureivanje ikona na radnoj povrini Ponekada su ikone razbacane posvuda i potrebno ih je srediti: Desnim tasterom mia kliknite u prazan prostor radne povrine / iz menija izaberite Arrange Icons / Izaberite kako elite da Windows organizuje ikone: po imenima (Name), tipovima (Type), veliini (Size) ili datumima (Date) Auto Arrange-ikone e na radnoj povrini uvek ostati u urednim redovima.

9.3.3

Odvlaenje (pomeranje) ikona

Veba: Pomeranje ikone: Naciljajte ikonicu (My computer), pritisnite levi taster mia, i ne putajui ga pomerite mia na eljeno mesto, a zatim otpustite taster. Ikonica je promenila mesto i nalazi se gde smo mi eleli.

9.4 Osnovni elementi prozoraWINDOW-prozor, pravougaoni prostor koji ima svaka aplikacija. Prozori obezbeuju pogled na sadraj koji se krije iza neke ikonice, ili na sadraj nekog dokumenta. Veliinu i poloaj prozora korisnik slobodno podeava. Na ekranu moe biti istovremeno otvoreno vie prozora. Prozor sa kojim radite je aktivan prozor (plava naslovna linija), a ostali prozori su neaktivni (siva naslovna linija). Windows je operativni sistem u kome se istovremeno moe pokrenuti vie programa (multitasking). Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). Veliinu i poloaj tog prozora korisnk slobodno podeava. Vana osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se pod njim izvravaju. Sam operativni sistem odreuje dobrim delom vizuelni izgled aplikacije, poto prua usluge prikazivanja njenih elemenata. Zbog toga ete, poto ovladate upotebom jednog prozora, vrlo lako koristiti i svaki drugi, naravno uz malo poznavanja engleskog jezika i prouavanje specifinosti date aplikacije. Na ekranu moe bit istovremeno aktivno vie prozora. Da bi oni bili jasno razgranieni, svaki od njih ima naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvrava (eventualno i nazivom dokumenta koji se trenutno obrauje ili slinim podacima). Naslovna linija je i nosilac itavog prozora, odnosno hvatanjem naslova i njegovim prevlaenjem se itav prozor pomera po ekranu. Dovedete pokaziva mia unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom sluaju pie Document 1), pritisnite levi taster i, drei ga pritisnutog, pomerate miem okvir prozora po ekranu. Kada otpustite taster, ceo prozor e biti premeten na novu lokaciju.

Windows 98

23

9.4.1 Okvir prozora Okvir je tanka linija koja obuhvata prozor. Okvire koristite da biste menjali veliinu prozora. Okvir moete da podebljate ili stanjite pomou Control Panela . Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlaenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora. Dovedite pokaziva na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik e se promeniti u dvostrane strelice, koje pokazuju smer mogueg prevlaenja. Ukoliko se u tom poloaju pritisne levi taster mia i mi pomera, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otputanjem tastera prozor se skalira na novu veliinu. NAPOMENA: Ne moe se menjati veliina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne veliine, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se hvatati i pomerati. 9.4.2 Ugao prozora Uglovi prozora omoguavaju da se istovremeno menja irina i visina prozora. Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omoguavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vretikali. Posebno je pogodan desni donji ugao prozora koji je i oznaen malom rafurom. Dovoenjem pokazivaa na rafuru i prevlaenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno, to vai i za preostala tri ugla na kojima nema rafure i ije hvatanje zahteva veu preciznost. 9.4.3 Dijalog prozori Veina aplikacija se izvrava u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. U nekim sluajevima to e biti opti dijalog prozori koje kontrolie sem Windows 98 (izbor datoteke, podeavanje tampaa, liste osobina objekata...), to znai da se poslovi iz svih aplikacija obavljaju na isti nain. Postoje, naravno, i dijalog prozori specifini za konkretne aplikacije. Dijalog prozori se obino sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podeava opcije. Osnovni elementi dijalog prozora su: polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadraj. U polju se mogu koristiti i neke osnovne editorske funkcije. Moe biti jednilinijsko ili (ree) vielinijsko. komandno dugme (command button) u svemu lii na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka operacija. Tako se i koristi: dovoenjem pokazivaa mia na njega i klikom na levi taster mia (ili pritiskom na razmaknicu ili Enter ukoliko je dotino dugme u fokusu to se prepoznaje po isprekidanim linijama oko naziva) dugme se pritiska to prati odgovarajua animacija, a time se i pokree akcija kojoj je dugme namenjeno na ta upuuje natpis ili simbol na njemu. kvadrati za ekiranje (check box) koristi se za zadavanje opcija koje imaju samo dva mogua stanja, npr. ukljuena i iskljuena. Klikom na kvadrati (ili pritiskom na razmaknicu) opcija se ukljuuje (ekira) dok je sledei klik iskljuuje. izbor opcije (option button) se koristi kada treba izmeu vie moguih opcija odabrati jednu. Opcija se bira kliktanjem na krui pored nje (ili kucanjem razmaka ako je u fokusu) ime on postaje aktivan, a poto u jednom trenutku u datom polju opcija moe biti samo jedna aktivna iskljuuje se automatski ona koja je do tada bila ukljuena. lista (list box) sadri listu moguih opcija. lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane (ili kombinacijom Alt+Down), a potom se odabere neka stavka. kombinovana lista (combo box) je ista kao prethodna ali je korisniku ostavljena mogunost da ukuca sopstveni sadraj pored onog na listi. Dakle, radi se o kombinaciji polja za unos teksta (edit box) i liste (list box). Postoje jo neke specijalne vrste lista koja se dobijaju pri lociranju datoteka, kao to je lista za izbor diska (drive list box), direktorijuma (directory list box) i samih datoteka (file list box). posebna vrsta padajuih lista su meniji o kojima emo detaljnije malo kasnije. Opcije unutar dijalog prozora mogu da se biraju i sa tastature. Ukoliko u nazivu nekoog polja postoji podvueno slovo, kucanjem tog slova uz pritisnut taster Alt ulazi se u dotino polje. Izmeu pojedinih polja dijalog prozora se kree pritiskanjem tastera Tab, a unutar lista kurzirima.

Windows 98

24

9.4.4 Pomeranje prozora Veba: Pomeranje prozora: vri se odvlaenjem njegove naslovne linije: Otvorite ikonicu My computer, dovedemo pokaziva mia na naslovnu liniju prozora/ pritisnemo levi taster mia i drei ga pritisnutog, pomeramo okvir prozora po ekranu/ kada otpustimo taster, ceo prozor e biti premeten na no