LAODIKIJA_Dzek_Sekveira

8/8/2019 LAODIKIJA_Dzek_Sekveira

1/64

Laodikija

Hristova ozbiljna poruka mlakoj crkviposlednjeg vremena

Dek Sekveira

Zamislite da se sretnete s ovekom odevenim u prljave krpe, koji jedva nazire put predsobom. On vam se predstavlja kao milijarder sa savrenim vidom - i eli da zna kako vam sedopada njegovo po meri skrojeno odelo!

Svakako da je takvome oajniki neophodan susret sa stvarnou, zar ne?

Zamislite sada ne samo jednog oveka koji je tako patetino izgubio dodir sa stvarnou,ve celu Crkvu ispunjenu slepim, poderanim siromasima koji istinski, iskreno veruju da su lepoodeveni, bogati, i da dobro vide! Hvala vam lepo!

Na alost, ovaj scenario nije izmiljen. On je stvarnost. Jo vie otrenjuje injenica da miovde ne priamo o nekoj nepoznatoj ili nepriznatoj verskoj zajednici. Radi se o vaoj Crkvi - onaoj Crkvi - o hrianskoj Crkvi poslednjeg vremena, o Laodikiji. Sve je to zapisano uOtkrivenju, u treem poglavlju!

Ima li nade za tako alosno prevarenu zajednicu? Apsolutno! Sigurni, ali jedini lek zalaodikejsku smrtonosnu zabludu je jasno razumevanje velike istine o opravdanju verom, i samoverom. Ova velika istina je retko gde tako jasno predstavljena, tako snano prikazana, kao u ovojknjizi autora Deka Sekveire.

Istaknuti predava i teolog, strunjak za pitanje opravdanja verom, razmatra Hristov savetLaodikiji i objanjava Njegovu poruku ljubavi. Otvori svoje srce, ui i oi, prihvati leenje koje

jedino Hristos moe da ti ponudi!

Naslov originala:LAODICEAChrist's urgent counsel to a lukewarm church in the last daysAutor: Jack Sequeira


2/64

2

Sadraj

Predgovor ............................................................................................................................................................... 2Uvod ........................................................................................................................................................................ 4Poglavlje 1 Obraanje LAODIKIJI ........................................................................................................... 8Poglavlje 2 Procena LAODIKIJE 1 ....................................................................................................... 13Poglavlje 3 Procena LAODIKIJE 2 ....................................................................................................... 18Poglavlje 4 Zabluda LAODIKIJE .............................................................................................................. 23

Poglavlje 5 Savet LAODIKIJI ..................................................................................................................... 28Poglavlje 6 Opomena LAODIKIJI ............................................................................................................. 34Poglavlje 7 LAODIKIJA mora da se pokaje ......................................................................................... 39Poglavlje 8 LAODIKIJA mora da otvori vrata ..................................................................................... 44Poglavlje 9 LAODIKIJA mora da pobedi .............................................................................................. 51Poglavlje 10 LAODIKIJA je zapeaena ................................................................................................. 56Poglavlje 11 LAODIKIJA je bez mane .................................................................................................... 61


3/64

3

PREDGOVOR

Adventisti sedmog dana dugo su teka srca itali po ruku Laodikiji, zabeleenu uOtkrivenju 3,14-22. Posle velikog razoarenja 1844. godine, godinama su pomalo oholo smatralida se poruka odnosi samo na one adventiste koji nisu prihvatili svetost sedmog dana ni Hristovuposredniku slubu u nebeskom Svetilitu.

I zato su 1865. godine, kada je Elen Vajt, voena Bojim Duhom, poruku poela daprimenjuje i na adventiste sedmog dana, s nevericom doekali njene rei. Meutim, ozbiljno

samoispitivanje navelo je mnoge da shvate istinitost i opravdanost tog tumaenja. Duhovnoprobuenje dolo je kao posledica.Ipak, nastojanje da se usavri organizacija Crkve i da se savladaju posledice amerikog

graanskog rata uskoro je zaokupilo misli veine adventista. Shvatanje da se poruka Laodikijiodnosi i na njih bilo je prividno prihvaeno, ali na neki udan nain potisnuto u podsvest.Naravno, to nije bilo dovoljno. Trebalo je da poruka Laodikiji pokrene Crkvu - ne samo daveruje, ve i da pregne na posao.

Mnogo je posla i bilo obavljeno u krilu Crkve u toku preostalih godina devetnaestog veka.Jevanelje se propovedalo s velikim arom, ali, na alost, dolazilo je i do velikih unutranjihrazmirica. Iako je velika panja bila posveivana doktrini o opravdanju verom, koja se pojavila1888. godine i po tom se dalje razvijala, veina adventista teko je prihvatala svedoenje Vernog

Svedoka o Laodikiji i odbijala da ga primeni na sebe.Takvo stanje odralo se sve do danas. Iako su nam bili upuivani mnogi pozivi da se

probudimo i reformiemo, ostali smo mlaki. Mlaka banja moe da bude prijatna i osveavajua.Isto moe delovati i uverenje da mi imamo istinu i saznanje da Crkva dramati no umnoavabroj svojih vernika. Meutim, Hristos je izjavio da ga mlaka Crkva ne privlai. Ona ga, u stvari,odbija. Zato nas pastor Dek Sekveira, svojim promiljenim i ubedljivim biblijskim izlaganjem,pokuava da pokrene kako bismo shvatili svoje pravo duhovno stanje - i prihvatili lek koji nam jemilostivo stavljen na raspolaganje. On ne tvrdi da e to biti lako, ve da je bitno!

U svom zavrnom delu, poruka Laodikiji uliva nam nadu i nadahnjuje nas oduevljenjem.Ima nade za nas! Moemo biti oduevljeni to nam se prua prekrasna prilika da proslavimo svognebeskog Oca i svog milostivog Otkupitelja silom Svetoga Duha koji boravi u nama!

Pastor Sekveira usrdno eli da nam pomogne da zapevamo, iskreno i ponizno, staruevaneosku pesmu Ne ja, ve Hristos! Kada ta pesma bude odjeknula iz grla veine Hristovihsledbenika, oni e postati pobednici kao to je On bio pobednik i prihvatiti Njegov ljubazni pozivda Mu se pridrue na Njegovom prestolu (Otkrivenje 3,21). Neka nam Bog pomogne da taj danto pre svane!

Rihard V. varc,poasni profesor istorije,

Univerzitet Endrus


4/64

4

Uvod

Knjiga Otkrivenja je u prvom redu proroka istorija Hristovog Tela, Njegove Crkve, koju je Bog otkrio svom Sinu i preneo je svom narodu preko apostola Jovana. Iako je ova knjigamnogo znaila Jovanovim itaocima u prvom veku, ona je ipak mnogo znaajnija hrianima kojiive u ovim poslednjim danima. Ona otkriva ono to e skoro biti (Otkrivenje 1,1), obeavaposeban blagoslov onima koji itaju njene stranice i obraaju panju na njene poruke (Otkrivenje1,3). Meutim, poto je pisana zagonetnim, simbolikim jezikom, treba duboko kopati da bi sedolo do njenih skrivenih riznica. I upravo to i nameravamo da inimo u ovoj knjizi o BojojCrkvi poslednjeg vremena, tako da moemo shvatiti i ceniti istinu za ovo vreme, sadranu uHristovoj poruci Laodikiji.

Pre nego to preemo na poruku laodikijskoj Crkvi, moramo shvatiti neke osnovneinjenice o knjizi Otkrivenja kao celini. Otkrivenje dopunjuje starozavetnu Knjigu prorokaDanila. Obe knjige se bave prvenstveno dogaajima poslednjeg vremena. U stvari, mnogi simboli

kojima se Jovan slui u Otkrivenju, potiu iz Danilove knjige. Na primer, kada u Otkrivenju 14,8.itamo pade, pade Vavilon, grad veliki, moramo imati na umu da Jovan daje duhovnotumaenje unitenja stvarnog grada Vavilona, ko je je opisano u petom poglavlju Knjige prorokaDanila.

Kako da protumaimo simbole u ove dve knjige? Danas strunjaci upotrebljavaju etirimetoda za tumaenje Danila i Otkrivenja.

Istoricistiki metod. - Reformatori su verovali da i Danilo i Otkrivenje otkrivaju istorijusveta i hrianske Crkve, poevi od vremena kada su napisane pa sve do kraja sveta. Po tommetodu, Danilo i Otkrivenje poinju od svog vremena (oko 600 godina pre Hrista za Danilovuknjigu i oko 100 godina posle Hrista za knjigu Otkrivenja) i daju neprekinuti izvetaj oistorijskim dogaajima koji dostiu svoj vrhunac u danima posletka. Za reformatore Mali rog iz

sedme i osme glave Knjige proroka Danila predstavlja paganski i papski Rim, a Antihrist izOtkrivenja papstvo. Naravno, rimokatoliki teolozi odbacuju istoricistiki nain tumaenja. Da bimu se suprotstavili, razvili su dve alternative - preteristiki i futuristiki metod.

Preteristiki metod. - Ova kola smatra da su se sva proroanstva Danila i Otkrivenjaispunila u toku kratkog vremenskog perioda posle pisanja knjige - do drugog veka pre Hrista zaDanila, i do treeg veka posle Hrista za Otkrivenje. Ukoliko bi to tumaenje bilo tano, oigledno

je da se ova proroanstva ne mogu odnositi na papstvo. Dakle, po preteristikom metoduKatolika crkva se ne moe poistovetiti sa Malim rogom iz Danila ili sa Antihristom izOtkrivenja! Prema ovom gleditu, ovi simboli se odnose na davne sile kao to su Antioh Epifan iRimska imperija.

Futuristiki metod. - Rimokatoliki teolozi razvili su jo jedan metod tumaenja Danila i

Otkrivenja po kojem papstvo ne moe da predstavlja ispunjenje simbola ove dve knjige.Futuristika kola ui da su se neka proroanstva Danila i Otkrivenja ispunila neposredno poslepisanja i da e ce ostala ispuniti u budunosti, pre samog kraja istorije Crkve. Izmeu ta dvaperioda je velika istorijska praznina koju uopte ne pokrivaju proroanstva iz Danila i Otkrivenja.Naravno, u taj meuperiod ukljuena je i istorija Rimokatolike crkve.

Idealistiki metod. - Ovaj metod je nastao u krilu liberalne teologije, ali sada poinju daga prihvataju i neki konzervativniji hriani. Po njemu, proroanstva Danila i Otkrivenja uoptene govore o stvarnim dogaajima i linostima; to su jednostavno simboli koji otkrivaju duhovneistine. Umesto da ukazuju na neke odreene trenutke u istoriji, ta proroanstva simbolikiprikazuju opte duhovne teme koje su se ponavljale mnogo puta u toku istorije ovoga sveta - ikoje e se i dalje ponavljati u budunosti.

To su, dakle, etiri metoda kojima se teolozi danas slue kada tumae Danila i Otkrivenje.Nije teko shvatiti da rimokatoliki teolozi prihvataju preteristiki i futuristiki metod da bi


5/64

5

odbranili svoju Crkvu od istoricistikog gledita. Meutim, zaista iznenauje da su i mnogeprotestantske Crkve postepeno prihvatile preteristiko i futuristiko gledite! Danas veinaprotestanata proroanstva Danila i Otkrivenja tumai na futuristiki i preteristiki nain.

Na primer, mnogi protestanti sedamdeset sedmica (Danilo 9) tumae sluei se teorijompraznine, koja je deo futuristikog gledita. Oni govore da su se prvih 69 sedmica ispunile uDanilovo vreme, a da e se poslednja, sedamdeseta sedmica ispuniti u vreme posletka. Na taj

nain ostavljaju veliku vremensku prazninu izmeu prvih 69 sedmica i poslednje, sedamdesetesedmice. I oni koji govore o potajnom odlasku pravednika i oni koji prihvatajudispenzacionalistiko uenje slue se teorijom praznine futuristike kole.

I zato je danas teko nai bilo koju denominaciju, osim adventista, koja nastavlja dapropoveda istoricistiko gledite u tumaenju Danila i Otkrivenja. Adventisti su, u stvari, ostaliprilino usamljeni u zastupanju uenja reformacije o proroanstvima te dve knjige. Meutim, akoelimo da naglasimo da Bog sve zna, da su Mu svi dogaaji u svetskoj istoriji bili poznati i prenego to su se zbili, tada je istoricistiko gledite jedino prihvatljivo. Ja verujem da je taj metod,metod kojim su se sluili svi reformatori, jedini pravilan metod. Tim metodom emo se i miposluiti u ovoj knjizi prilikom tumaenja poruke upuene laodikijskoj Crkvi.

Prilikom prouavanja knjiga proroka Danila i Otkrivenja treba da imamo na umu jo

jedno naelo tumaenja - naelo paralelizma ili ponavljanja. To znai da ove knjige ne samo daopisuju istoriju sveta i posebno Crkve ve svoje opise ponavljaju iz razliitih uglova. Na primer,drugo, sedmo i osmo poglavlje Knjige proroka Danila predstavljaju proroke paralele; svakopokriva isti istorijski period, ali naglaava razliite pojedinosti. I Otkrivenje to isto ini, sluei sebrojem sedam. Ono govori o sedam crkava, sedam peata, sedam truba i tako dalje. Svi tiparalelni tekstovi govore o istim vremenskim periodima, ali se svaki usredsreuje na razliitapitanja.

Stoga moramo prouiti kontekst svih sedam Crkava (Otkrivenje 1-3) da bismo pravilnoshvatili ta Hristos govori Laodikiji, poslednjoj u nizu. Treba da se pitamo: ta Hristos eli danam otkrije u svojoj poruci Crkvama? Ima li neto to svih sedam povezuje u jednu jedinstvenucelinu?

Da, ima, i kada budemo prouavali Hristovu poruku svakoj od sedam Crkava,ustanoviemo ta je to! Prvoj Crkvi, crkvi u Efesu, Hristos kae: Znam tvoja dela (Otkrivenje2,2). Taj izraz On ponavlja u poruci svakoj od sedam Crkava. Crkvi u Smirni kae: Znam tvojadela (Otkrivenje 2,9). Ta fraza je crvena nit koja povezuje sve Crkve. Isus kae svakoj od njih:Znam tvoja dela - Pergamu (Otkrivenje 2,13), Tijatiri (Otkrivenje 2,19), Sardu (Otkrivenje3,1), Filadelfiji (Otkrivenje 3,8) i Laodikiji (Otkrivenje 3,15).

Imajui u vidu tu zajedniku frazu, moemo li rei ta to Hristos ini u svojoj poruciCrkvama? On ocenjuje njihovo duhovno stanje! Vidite, Bog i Crkve i pojedince ocenjuje premanjihovim delima. To je jasno novozavetno uenje. Po rodovima njihovim poznaete ih (Matej7,20). Naa dela otkrivaju nae duhovno stanje. Prema tome, poruke koje Hristos upuuje

Crkvama su Njegova ocena duhovnog stanja Njegovog naroda od Jovanovog vremena pa sve doposlednjeg narataja.Novi zavet naglaava da naa dela otkrivaju nae duhovno stanje. U Jevanelju po Mateju

5,14.16. Isus kae svojim uenicima: Vi (mnoina) ste videlo (jednina) svetu... tako da se svetlivae videlo pred ljudima da vide vaa dobra dela i slave Oca vaega koji je na nebesima. Hristos

je pravo videlo, a mi, koji smo Njegovo Telo, treba da Ga predstavimo svetu svojim delima. Naadela otkrivaju da li istinski predstavljamo svoga Spasitelja.

Kada Isus bude doao, podelie svet na dve grupe - na ovce i na jarce. Iako se niko nemoe spasti svojim delima, Isus e kazati ovcama: Jer ogladneh i nahraniste me. Go bejah iodenuste me. Bolestan bejah i obioste me (Matej 25,33-36). Opravdanje verom uvek donosirod, i taj rod su dobra dela. Isus ovde ukazuje na dobra dela svojih sledbenika kao na dokaz da su

prihvatili Njegovu pravednost. Slino tome, On ukazuje na nepostojanje dobrih dela kao nadokaz da su jarci odbacili Njegovo spasenje (Matej 25,41-46).Drugi biblijski primer da naa dobra dela otkrivaju nae duhovno stanje nalazi se u


6/64

6

Jakovljevoj poslanici. Jakov kae: Hoe li razumeti, o ovee sujetni, da je vera bez delamrtva (Jakov 2,20). Povrno gledajui, ini se kao da Jakov propoveda opravdanje delima. Ali,ako paljivo itamo njegove rei, vidimo da on zastupa misao da istinsko opravdanje verom uveknavodi na dobra dela. Onima koji govore da imaju veru i da im zato nisu potrebna dela, Jakovodgovara: Pokai mi veru svoju bez dela svojih, a ja u tebi pokazati veru svoju iz dela svojih(Jakov 2,18). Vera i dela, dokazuje Jakov, ne mogu se razdvojiti! I Pavle se slae s tim. Kako

moemo dokazati svoju veru? Ne samo svojim reima ve i otkrivenjem boanske sile u naemivotu (1. Korinanima 4,20). Svet ne mogu da zadive hriani koji podiu ruke prema nebu iviu: Hvalim Gospoda, jer sam spasen! Svet eli da vidi Hrista i Njegovu silu u naem ivotu.Filozof Fridrih Nie je nekada uputio svoj izazov hrianskoj Crkvi: Ako oekujete od mene daverujem u vaeg Spasitelja, vi hriani morate izgledati mnogo spaseniji nego to jeste!

I zato, kada svakoj od sedam Crkava govori da zna njena dela, Isus jednostavnoobjavljuje: Ja procenjujem tvoje duhovno stanje. Jesu li tvoja dela dobra? Ili su loa? Kakvo jetvoje stanje? To je zlatna nit koja se provlai kroz svaku od sedam poruka Crkvama. VerniSvedok ocenjuje svaku Crkvu.

Kada budemo prouavali poruke upuene Crkvama, videemo da se svaka sastoji od etirielementa:

1. Pohvala. Isus naglaava dobre strane svake Crkve,2. Ukor. Ocenjujui svaku Crkvu prema njenim delima, Isus kae: No, imam na tebe!3. Savet. Kada god ukorava svoju Crkvu, Isus joj nudi i lek da bi reila sve svoje probleme.

Za svaki problem sa kojim se Crkva suoava, Isus nudi svoj savet.4. Obeanje. Isus svoje izlaganje uvek zavrava obeanjem. Ako Njegov narod bude

prihvatio savet i postupio po njemu, obeanje e se ispuniti.Ima i nekih zanimljivih izuzetaka od ovog pravila. Isus ne upuuje nikakav ukor dvema

Crkvama - Smirni i Filadelfiji. Na alost, mnogo prekora izrie upravo Laodikiji, Crkvi vremenau kojem mi ivimo.

Meutim, u Hristovoj poruci Laodikiji postoji neto to uznemiruje mnogo vie od samogukora. Isus ne samo da ukorava Laodikiju, ve ne moe da kae nita dobro o njoj! Nemapohvale laodikijskoj Crkvi! Elen Vajt kae: Poruka laodikijskoj Crkvi je zapanjujua optuba imoe da se primeni na Boji narod sadanjeg vremena! (3T 252)

To je Crkva koja tvrdi da ima istinu za sadanje vreme, a Isus nema pohvale za nju! To jeCrkva koja tvrdi da je Boja Crkva ostatka - a Hristos kae: Ne mogu da kaem nita dobro otebi! To je zaista zapanjujua optuba!

Gde smo pogreili? U emu je na problem? Moramo poteno razmotriti Hristovu porukuLaodikiji. Moramo se obratiti Bojoj Rei da otkrijemo ta nam On poruuje. Ali, da prvo vidimokako Elen Vajt ovu poruku primenjuje na Crkvu adventista sedmog dana:

Poruka laodikijskoj Crkvi se veoma dobro moe primeniti na nas kao na Crkvu. Onanam je bila upuena pre mnogo vremena, ali je nismo posluali onako kao to je trebalo. Kada

delo pokajanja bude veoma iskreno i duboko, tadae vernici Crkve kao pojedinci mo

i da kupebogata nebeska blaga. (SDA, 7 BC 961)

Bilo mi je pokazano da se poruka Laodikiji odnosi na Boji narod poslednjeg vremena.Razlog zato ona nije obavila vee delo meu nama je tvrdoa naeg srca. (1T 186)Poruka Laodikiji odnosi se na Boji narod koji tvrdi da veruje u istinu za sadanje vreme.Preteni deo tih vernika je mlak; ima samo ime, ali nema revnosti. (4T 87) Kao to je ve biloreeno, Otkrivenje je knjiga simbola. Meutim, mi se ne moemo sluiti renikom ili svojomkulturom da protumaimo te simbole. Moramo se obratiti samom Pismu. Kada nam Isus kae danismo ni vrui ni hladni, ve mlaki (Otkrivenje 3,15.16), moramo uzeti Bibliju i upitati samisebe: Koje znaenje Biblija daje tim izrazima - vru, hladan, mlak?

Videemo da Isus sebi daje razliita, posebna imena, kada se obraa svakoj od sedam

Crkava, imena povezana s porukom koju upuuje svakoj Crkvi. Kada govori Laodikiji, Isus sebenaziva Amin (Otkrivenje 3,14). ta time eli da kae? ta nam to govori o Njemu? On sebenaziva i svedokom vernim i istinitim i poetkom (izvorom) stvaranja Bojega (Otkrivenje


7/64

7

3,14). Zato On sebi daje ta tri naziva kada se obraa Laodikiji? U kakvom su odnosu te titule saNjegovom porukom i naim duhovnim stanjem? To su pitanja s kojima se moramo suoiti akooekujemo da razumemo poruku koju Hristos upuuje laodikijskoj Crkvi.

U poruci Laodikiji, bavimo se Bojom procenom poslednje generacije hriana. Uposebnom smislu, mi se bavimo Bojom procenom Crkve adventista sedmog dana. Da li je taprocena pozitivna? Ili je negativna? Zar zaista u Crkvi nema niega to bi Bog mogao da

pohvali? Nema. Ima li neega to zasluuje kritiku? Da, svakako da ima! Da li se ta kritikaodnosi samo na nekolicinu vernika ili se moe primeniti na celu zajednicu vernika? Odnosi li se ina tebe? Odnosi li se i na mene?

Zatim, Hristova poruka Laodikiji usko je povezana s porukom o opravdanju verom - sporukom koju je Bog objavio svojoj Crkvi 1888. godine. Mi emo tu povezanost ustanoviti natemelju Biblije dok budemo prouavali Hristove rei upuene crkvi u Laodikiji - upuene mojoj itvojoj Crkvi! Istu misao zastupa i Elen Vajt: Odjeknula je poruka Laodikiji. Usvojite tu porukuu svim njenim fazama i objavite je narodu gde god vam Provienje otvori vrata. Opravdanjeverom i Hristova pravednost su teme koje se moraju objaviti svetu koji propada (SDA 7 BC964). Ovu poruku moramo prvo primeniti na sebe i tek onda moemo pokuati da je prenesemo idrugima. Tek kada budemo nali sebe u Hristovom opisu Laodikije - tek kada budemo shvatili da

smo siromani, goli i slepi - tek tada emo moi da prenesemo poruku ivota svetu koji umire. Taporuka e celi svet obasjati Bojom slavom, ali prvo mora da obasja na ivot Isusovompravednou.

To je svrha ove knjige. Svojom porukom crkvi u Laodikiji, Hristos se obraa i meni i tebi.Tek kada budemo shvatili Njegove rei i primenili ih na sebe, one e ponovo oiveti i ojaati naduhovni ivot.


8/64

8

Poglavlje1

Obraanje LAODIKIJI

I anelu laodikijske crkve napii: tako govori Amin, Svedok verni i istiniti,

Poetak stvaranja Bojega.OTKRIVENjE 3,14.

Kada piemo pismo, osobu kojoj piemo navodimo ve u pozdravu - Draga Marija! ili

Dragi Milane! Na kraju se potpisujemo da bismo pokazali ko je poslao pismo. Isto tako - uOtkrivenju 3,14 - uvod u Isusovu poruku Laodikiji sadri ta dva podatka. U njemu se navodeimena onoga kome je pismo upueno i Onoga koji ga je poslao - primaoca i Poiljaoca.

Ako paljivo prouimo etrnaesti stih, videemo da je poruka Laodikiji upuena ne samojCrkvi, ve anelu Crkve. To ce odnosi i na svih ostalih est poruka Crkvama. Svako pismoupueno je anelu odreene Crkve. ta to znai? Ko je taj aneo?

Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo se vratiti Otkrivenju, otvoriti prvo poglavlje ipogledati uvod u poruke upuene Crkvama. U prvom poglavlju, Jovana nalazimo u vienju uGospodnji dan (Otkrivenje 1,10). On uje glas i okree se da vidi ko ga zove. Vidi prvo sedamzlatnih svenjaka. I usred tih svenjaka, nekoga kao Sina ove jega (Otkrivenje 1,13). To jebio Isus Hristos. Dok se jo nalazio na Zemlji, Isus je sebe obino nazivao Sinom ovejim.On je sebi davao taj naziv da bi se mogao izjednaiti s nama.

Prema tome, Jovan uje Isusa i vidi Ga kako koraa izmeu zlatnih svenjaka. U vienju,Jovan zapaa da Isus dri u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta njegovih izlazi ma otar sobe strane (Otkrivenje 1,16). Novi zavet simboliki predstavlja Bibliju, Boju Re, kao maotar s obe strane (Jevrejima 4,12).

Dvadeseti stih objanjava simboliku sedam zlatnih svenjaka i sedam zvezda u Isusovojdesnoj ruci. Isus kae Jovanu: Sedam zvezda su aneli sedam crkava, a sedam svenjaka koje sivideo, to su sedam crkava.

Sedam svenjaka predstavljaju sedam crkava. To je prikladan simbol. U svojoj Besedi naGori blagoslova, Isus je rekao svojim sledbenicima: Vi ste videlo svetu (Matej 5,14). Meutim,

u Jevan

elju po Jovanu 8,12. Isus kae o sebi: Ja sam videlo svetu! Pa, ko je onda videlosvetu? Mi, hriani, ili Isus? Kako bi oba ova teksta mogla da budu istinita?Odgovor jasno proizlazi iz originalnog teksta. Moda nije toliko oigledan na naem

jeziku, ali ga grki tekst jasno otkriva. Re vi data je u mnoini; Isus se obraa svimhrianima. Meutim, re videlo je u jednini. Postoji samo jedno jedino videlo, i to videlo jeIsus Hristos! On je to videlo istinito, koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet (Jovan1,9). I zato, kada u Jevanelju po Mateju 5,14. Isus kae: Vi ste (celi Njegov narod) videlo(Hristovi predstavnici) svetu, On govori da Njegova Crkva mora da odraava Njega, koji jepravo Videlo svetu. Crkva treba da Hrista predstavlja svetu. Svetu je neophodno da vidi da jeHristos u vama, nada slave (Koloanima 1,27). Svaka svetlost koju mi irimo u svetu samo jeodsjaj pravog Videla, Isusa Hrista.

Isus onda nastavlja svoje izlaganje i kae da ovek, koji pali sveu, nastoji da je stavi nasvenjak da bi svojom svetlou obasjala sve oko sebe. Upravo tako, kae On, i Njegov narodtreba da svetli za Njega u ovom mranom svetu (Matej 5,15.16). Kao svea, stavljena u svenjak,


9/64

9

svaki vernik Boje Crkve treba da svojom svetlou (Hristos u nama) sija pred ljudima, tako damogu da vide njegova dobra dela i da slave Oca naega koji je na nebesima. Prema tome, sedamsvenjaka predstavljaju vrlo prikladan simbol sedam Crkava. I to treba da imamo na umu dokprouavamo Hristovu poruku Laodikiji, da bismo shvatili zato je Crkva propustila da budesvetlost svetu, kako je to Hristos od nje oekivao.

Prema tome, jasno je da su svenjaci, kada je Jovan video Isusa da hoda meu njima sa

sedam zvezda u svojoj desnoj ruci, predstavljali sedam Crkava (Otkrivenje 1,20). Ali, koga su ilita su predstavljale zvezde u Njegovoj desnoj ruci?Dvadeseti stih daje jasan odgovor: Sedam zvezda, to su aneli sedam crkava. Setimo se

da je svako od sedam pisama Crkvama u stvari upueno anelima tih Crkava. ta ti simbolipredstavljaju?

Re aneo znai vesnik. Tekst u Jevrejima 1,14. opisuje anele kao slubene duhovekoji su poslani na slubu onima koji e naslediti spasenje. To su Boji vesnici koji treba da sluenama koji primamo spasenje. I zato, kada se Isus obraa anelima svih sedam Crkava, On seobraa onima koji duhovno usmeravaju te Crkve. Neki prevodi se uopte i ne slue reju aneokada govore o sedam Crkava. Oni upotrebljavaju re voa. I to je pravi smisao; aneolaodikijske Crkve simboliki predstavlja duhovne stareine te Crkve.

U duhovne voe Crkve spadaju izabrane stareine mesnih crkava, uitelji u Subotnoj kolii svi drugi slubenici mesne crkve. Meutim, izgleda da se taj naziv prvenstveno odnosi napropovednike, na duhovne pastire koji se staraju o duhovnom dobru vernika. Elen Vajt kae:

Sedam zvezda simboliki predstavljaju Boje sluge, propovednike, o kojima se Onaj,koji je prvi i poslednji (Hristos), posebno stara i koje posebno titi. Pozitivni uticaji, koji u Crkvitreba uveliko da se oseaju, vezani su za ove Boje sluge, propovednike, predstavnike Hristoveljubavi. Zvezde na nebu su pod Bojom upravom. On im daje svetlost. On vodi i usmeravanjihovo kretanje. Kada On to ne bi inio, one bi se pretvorile u pale zvezde. (GW 13.14)

Duhovno stanje u crkvama u velikoj meri zavisi od propovednika. Vraajui se uJerusalim sa svojih misionarskih putovanja, Pavle se nakratko zaustavio u Miletu i tamo se sreosa stareinama crkve iz Efesa. Uputio im je poziv: Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u komevas Sveti Duh postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju stee krvlju svojom(Dela 20,28). Mi smo danas naim pastorima poverili mnoge dunosti, ali njihov prvi zadatak jeda duhovno hrane crkvu i da joj pomau da raste u milosti. Duhovno stanje crkve u velikoj merizavisi od pastora i od hrane koju daje svome stadu svake subote.

Kada smo prvi put poverovali u Hrista i prihvatili Njegov dar spasenja, svi smo mi touinili iz sebinih pobuda. Ima vrlo malo izuzetaka od tog pravila. Poto smo po svojoj prirodisebini, mi u poetku prihvatamo Hrista zato to se bojimo kazne ili zato to elimo nagradu. I usvom propovedanju vrlo esto izazivamo iste pobude kod drugih. Kada govorimo ljudima dapostoji Nebo koje treba da se zadobije i ognjeno jezero koje treba da se izbegne, zar se neobraamo njihovoj egocentrinoj prirodi? Mi svakako treba da elimo da zadobijemo Nebo a da

izbegnemo ognjeno jezero. Ali, ako je to na jedini pokreta, tada polazimo od u osnovi sebi

nihpobuda!

Da budem poten, i moja ena i ja smo se prikljuili Crkvi adventista sedmog dana izstraha! Oboje smo se uplaili istranog suda o kojem smo uli na evaneoskim predavanjima.Nisu to bila ista predavanja. iveli smo tada 12 hiljada kilometara daleko jedno od drugoga, alisva adventistika predavanja, po celom svetu, vrlo su slina. I tako smo mi sluali istih dvadeset ipet tema, i oboje doneli odluku iz straha - bojei se onoga to e nam se dogoditi ukoliko budemoodbili da prihvatimo jevanelje. Ovakva odluka moe da bude bolja od nikakve odluke, ali strahili oekivanje nagrade jadne su pobude ako na njima treba da utemeljimo svoj duhovni ivot!

Na isti nain su i uenici - svih dvanaest - prihvatili Isusa iz sebinih razloga. ak i posletri godine, provedene s Isusom, oko ega su se prepirali u gornjoj sobi? Prepirali su se oko toga

ko e biti najvaniji u carstvu koje se osnivalo! I dalje su mislili samo na sebe!Prema tome, slino mojoj eni i meni, slino uenicima, veina od nas bila je ono to jePavle nazvao telesnim hrianima ili malom decom u Hristu (1. Korinanima 3,1) kada je


10/64

10

prvi put prihvatila Isusa i pridruila se njegovoj Crkvi. Pastoru je stoga poverena dunost da hranitu duhovnu novoroenad i da im pomogne da odrastu. Kao duhovni stareina crkve, on treba daih navede da telesnost zamene duhovnou. Hriani moraju da rastu duhovno. Telesni hrianin

je slab hrianin, novoroene u Isusu Hristu, te ga pastor mora paljivo negovati i pomoi mu dauzraste.

U svojoj poruci laodikijskoj Crkvi, Hristos kae: Pastore, neto je loe u tvojoj Crkvi.

Naravno, poruka Laodikiji upuena je svakom verniku te Crkve (Otkrivenje 1,11), ali jepropovednicima poverena posebna odgovornost da izgrauju Crkvu. Treba da se molimo za naepropovednike i pastore da dobro hrane stado i pomau jaganjcima da duhovno rastu. Duhprorotva je shvatio posebnu vanost Isusovih rei, upuenih stareinama Crkve: 'Tako govoriOnaj koji dri sedam zvezda u desnici svojoj!' Ove rei su izgovorene uiteljima u Crkvi - onimakojima je Bog poverio velike odgovornosti. (R&H, 26. maj 1903. godine)

Prema tome, sada smo shvatili kome je u Laodikiji Isus uputio svoje pismo. On ga jeuputio propovednicima, duhovnim stareinama Crkve. Meutim, Isus ne govori samo njima, Onse ne obraa samo nekim pojedincima u Crkvi. Obraajui se stareinama, On govori celoj Crkvi,svakom verniku! Neto se strano zbiva sa laodikijskom Crkvom i Hristos poziva stareinstvoCrkve - a preko njih i svakog vernika - da shvati hitnost onoga to On govori. Cela Crkva, od

vrha do dna, treba da razume ovu poruku, ali se od stareina posebno oekuje da je paljivorazmotre.

Prouimo sada drugi deo teksta u Otkrivenju 3,14. Kojim imenima se Isus slui kadapotpisuje poslanicu laodikijskoj Crkvi?

U svakom od sedam pisama Crkvama, Isus daje sebi posebno ime, posebnu titulu. I usvakom sluaju ta posebna titula paljivo je usklaena s potrebama te Crkve. Prema tome, titulakoju Isus daje sebi dok govori Laodikiji utemeljena je na potrebama Laodikije; povezana je sporukom toj Crkvi. A Isus ovako naziva sebe kad se obraa Laodikiji: Tako govori Amin,svedok verni i istiniti, poetak stvaranja Bojeg (Otkrivenje 3,14).

Prvo, Isus naziva sebe Amin, svedok verni i istiniti. Re Amin je ovde upotrebljena kaoimenica, kao ime. Amin znai: Neka bude tako ili Istina je ili Istina je ono to je biloreeno. Naglasak prve titule stavljen je na istinitost onoga to je Isus posvedoio o Laodikiji.

Zato je bilo neophodno da Isus naglasi istinitost, tanost onoga to je rekao? Zato to,kasnije emo to podrobnije prouiti, postoji veliki nesklad izmeu onoga to Laodikija misli osebi i onoga to Isus svedoi o njoj. Laodikija se suoava s velikim problemom: njena procenasopstvenog duhovnog stanja uopte se ne slae s Hristovom procenom. Laodikija kae: Bogatsam, i obogatio sam se, i nita ne potrebujem! Isus svedoi: A ne zna da si nesrean, inevoljan, i siromah, i slep, i go (Otkrivenje 3,17).

Ko kae da je Laodikija nesrena, nevoljna, i siromana, i slepa, i gola? Isus Hristos -Amin, svedok verni i istiniti! Ipak, mi laodikijci to negiramo. Mi tvrdimo da smo potpunodrukiji! Mi kaemo da smo bogati i da smo se obogatili i da nam nita nije potrebno! Slau li se

te dve procene? Svakako da se ne slau! Oigledno da je Verni i istiniti svedok u pravu. I upravoto Isus eli da naglasi! Zato On sebe naziva Amin, Istina, Svedok verni i istiniti.

Moramo shvatiti da je Crkva Telo Hristovo. Crkva je jedinstvena celina - koinonia -sainjena od pojedinanih vernika, kao i svaki organizam. Kada oveku oboli ruka, pogoeno jecelo telo - a ne samo ruka! Biblija je jasna kada o tome govori! Na primer, kada se moli, Danilokae: Jer Ti zgreismo (Danilo 9,8). On je i sebi pripisao grehe Izrailja, grehe koji su narododveli u ropstvo. Da li je sam Danilo zaista greio? Ne! Meutim, on je sebe izjednaio s Bojimnarodom. On je shvatio da je Crkva jedinstveno Telo i da ono to pogaa jednoga pogaa sve.

To je moj osnovni prigovor mnogim nezavisnim pokretima koji se ovih dana podiu dakritikuju Crkvu: oni istiu nedostatke Crkve, a onda samopravedniki ukazuju na sebe kao naljude koji se dre prave staze. Biblija ui da smo svi mi jedno Telo: svako od nas treba sebi da

pripie i nedostatke Crkve, jer smo svi mi jedno! Ja mogu da gledam sebe i da kaem: Ja sambesprekoran! Ja pravilno hranim stado svojim propovedima i spisima! Radim posao koji mi jepoveren! Meutim, istina je da sam i ja deo te jedinstvene celine, te tako i deo problema koji


11/64

11

Hristos vidi u Laodikiji.Mi u Laodikiji imamo danas iste probleme koje je imao i apostol Petar. Neposredno pre

izdaje, Isus je alosno najavio: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no; jep u Pismu stoji:udariu pastira i ovce od stada razbei e se (Matej 26,31). Svi uenici su odbacili takvumogunost, a najglasniji je bio Petar:

Ako se i svi sablazne o tebe, ja se nikada neu sablazniti (Matej 26,33).

Isus mu je na to rekao: Zaista ti kaem: noas, dok petao ne zapeva, tri puta e me seodrei (Matej 26,34).Petar je pak ostao uporan: Da bih znao i umreti s tobom, neu te se odrei (Matej

26,35).I Petar je patio od laodikijskog problema. Isus ga je procenio na jedan nain, a Petrova

procena samoga sebe bila je drukija, potpuno razliita od Hristove. Jesu li se sloili? Nisu! Ko jebio u pravu? Isus je bio u pravu! Pomislite koliko bi neprilika i koliko problema Petar sebiutedeo da je jednostavno rekao: Da, Gospode, Ti sve zna! U pravu si. Ja nisam. Meutim,Petar je na bolan nain morao da naui da ga Isus poznaje bolje nego to on sam sebe poznaje.Isusova procena bila je pravilna.

U svojoj poruci laodikijskoj Crkvi, Isus kae: Ja sam Verni svedok. Govorim istu

istinu. Moda se vi neete sloiti sa Mnom, ali Ja vam otkrivam istinu! Moda ne elite da jeujete, ali to ipak ostaje istina! Ako nismo spremni da Isusa sasluamo sada, onda emo tomorati, kao i Petar, da uinimo u nekoj munoj situaciji, jer Isus upozorava: Ako se ne budepokajao, ukoriu te i ispljunuu te iz usta svojih (vidi Otkrivenje 3,16).

Isus sebi daje i drugu titulu, drugo ime, u svojoj poruci laodikijskoj Crkvi. On sebe nazivapoetkom stvaranja Bojega (Otkrivenje 3,14). Ta titula, posebno ona kakvu sreemo u nekimstarijim prevodima, dovodila je do mnogih nesporazuma. Mnogi hriani, ukljuujui i nekeadventistike pionire, godinama su tvrdili da Isus govori da je nekada davno, u dalekoj prolosti,imao svoj poetak, kao prvo stvorenje koje je Bog stvorio. Jedan rani adventistiki pisac pokuao

je da umanji ovaj problem govorei da je Hristos nastao u tako dalekoj prolosti da nama,ljudskim biima, moe izgledati kao da i nije imao poetka. Elen Vajt, meutim, zastupala jesasvim suprotno gledite: U Hristu je ivot, prvobitan, nepozajmljen, neizveden (DA 530).Tako se ona suprotstavila miljenju veine prvih voa Crkve. I njeno stanovite bilo je u skladu s

jasnim uenjem Novog zaveta.Vidite, kada Isus kae za sebe da predstavlja poetak stvaranja Bojega, On nikako ne

tvrdi da je prvo bie koje je Bog stvorio i da nije postojao pre svih vremena. Re poetak ovdejednostavno znai izvor ili poreklo, osnovni uzrok. Hristos eli da kae: Ja sam Izvorsveg stvaranja!

I upravo to Novi zavet jasno ui: Sve je kroz nju (Hrista) postalo i bez nje nita nijepostalo to je postalo (Jovan 1,3). Govorei o Isusu, Pavle kae: Jer kroz njega bi sazdano sveto je na Nebu i to je na Zemlji, to se vidi i to se ne vidi ... i On je pre svega, i sve je u njemu

(Koloanima 1,16.17; vidi i 1. Korinanima 8,6; Efescima 3,9). Isus govori i Laodikijcima: Janisam samo Verni svedok, ja sam i Izvor svega to je stvoreno! Ja i tebe mogu obnoviti po svom

obli ju, ako Mi bude dozvolio. Mogu da ti dam novo srce, mogu da od tebe nainim novostvorenje, ali jedino ako se pokaje i danas prihvati Moju pravilnu procenu!

On nije samo rekao: Otkrivam ti istinu o tebi, iako je bolna. Ve je i dodao: Ja samreenje tvojih problema. Upravo zato je i uzeo sebi dve titule: Ja sam Svedok verni i istiniti,zato to mora da sazna svoje pravo stanje. Ti ga uopte nisi svestan; ti odbija svaku takvupomisao, i ba zato mora da sazna istinu. A onda je dodao: Meutim, nudim ti reenje tvogproblema. Ja sam Izvor Bojeg stvaranja. Ja sam sve stvorio, pa mogu da obnovim i tvoje srce!

U stvari, Isus nudi da ispuni na nama svoje novozavetno obeanje. On je to obeanjeprvobitno dao jevrejskom narodu, ali su Ga Jevreji odbacili. Kakve su bile posledice? Sa suzama

u oima i sa suzama u glasu, Isus je gledao Jerusalim, pobedonosno ulazei u grad neposrednopre svoje smrti, i rekao: Jerusalime, Jerusalime ... koliko puta htedoh da skupim eda tvoja kaoto koko sakuplja pilie svoje pod krila svoja, i ne hteste (Matej 23,37). Drugim reima:


12/64

12

Ispljunuu vas iz usta svojih kao narod i okrenuu se neznabocima.Isus svoja novozavetna obeanja nije mogao ispuniti na jevrejskom narodu, jer je taj

narod doneo konanu i neopozivu odluku da ga odbaci. Pojedinano, Jevreji se i dalje mogukoristiti prednostima tih obeanja, naravno, ali se narod kao celina okrenuo od Njega. Sada Isusista novozavetna obeanja upuuje nama. Prvobitna obeanja, zapisana u Knjizi proroka Jezekilja11,19.20; 36,26.27. ponovljena su nam u Poslanici Jevrejima 8,10-13!

I tako, ta smo otkrili prouavajui uvod u Hristovu poslanicu laodikijskoj Crkvi?Ustanovili smo da se Isus ne obraa samo nekim vernicima te Crkve. On se obraastareinama, a preko stareina i svim vernicima. Problemi koje Isus istie u Laodikiji nisuproblemi samo neke manjine njenih vernika. To su problemi celog sjedinjenog Hristovog Tela,poslednjeg narataja hriana, a posebno Crkve adventista sedmog dana.

Shvatili smo da je Hristova procena naeg stanja, iako negativna, ipak tana. I zato nam sepostavlja pitanje: Jesmo li spremni da prihvatimo Njegovu procenu naeg duhovnog stanja, bezobzira koliko je bolna? Zaista je bolno kada nam neko kae: Vi ste nesreni, i nevoljni, isiromani, i slepi, i goli! - posebno kada smo Crkva koja smatra da ima celu istinu! To je vrlobolno. Ali, ako elimo da prihvatimo Hristovo reenje naih problema, tada moramo prihvatiti iocenu koju nam Verni svedok daje. Nemojmo primenjivati tu ocenu na druge Crkve; primenimo

je prvo na sebe!Mi smo bili u zabludi u pogledu svog stvarnog duhovnog stanja, kao to su i Jevreji bili u

zabludi to se tie njihovog iskustva s Bogom. Srce je prevarno vie svega, i opako, ko e gapoznati? (Jeremija 17,9). Jevreji su odbacili Hrista zato to nisu mogli da prihvate Njegovuprocenu njihovog duhovnog stanja. Mi ne smemo da ponovimo istu greku!

Kada razmatramo Hristovu procenu naeg stanja u poruci Laodikiji, moramo da seupitamo: Da li je pravilna? Ili je pogrena? Ako prihvatimo da je pravilna, tada treba daprihvatimo i Njegov savet. Ako odluimo da je pogrena, tada emo svakako odbaciti savet i bitiizbaeni iz Njegovih usta. Upravo zato Isusova poruka Laodikiji postaje ivotno vana zasvakoga od nas.

Koji je to na problem obelodanio Svedok verni i istiniti? ta mi to jo ne znamo? Uemu smo se to prevarili? ta Isus misli kada kae da naa dela nisu ni vru a ni hladna, vemlaka? Smatra li On da nemamo dovoljno dela? Ne mislim da je tako! Nama ne nedostaju dela,ve su nam dela problematina! ta nije u redu s naim delima?

To su pitanja koja emo razmatrati u sledeem poglavlju.


13/64

13

Poglavlje2

Procena LAODIKIJE -1

Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vru. O, da si studen ili vru! Tako,budui mlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih.OTKRIVENjE 3,15.16.

Ta dva stiha su klju za razumevanje celokupne Hristove poruke Laodikiji. To jenajvaniji deo Njegovog pisma, i ako uopte elimo da razumemo ta nam Verni svedok govori usvojoj poruci, moramo shvatiti ono to nam poruuje u ta dva stiha. Zato su ta dva stiha takovana? Zato to je to Hristova procena duhovnog stanja Laodikije! Ostatak poruke zasniva se natoj proceni. I zato to je ona tako vana, posvetiemo dva poglavlja njenom prouavanju.

Verni i istiniti svedok poinje svoju procenu Laodikije ovim reima: Znam tvoja dela.ta time eli da kae?

Isus ne govori o naim crkvenim aktivnostima; On ne opisuje nae bolnice, univerzitete,izdavake kue, sirotita i starake domove. On govori o naim zajednikim duhovnim delimauopte i o naim pojedinanim ivotima - o naem ponaanju, o naim aktivnostima. Ako je nae

duhovno ponaanje kao vernika pojedinaca pogreno, ondae i nae kolektivno delovanje bitiugroeno. Tu e dolaziti do izraaja upravo naa telesnost. A ta to Verni svedok govori o naim

delima? Kako ih procenjuje?Prvo, moramo shvatiti da Laodikiji ne nedostaju dela. Hristos to naglaava kada kae:

Znam tvoja dela. Problem nije u nedovoljnom broju dela. Mi imamo mnotvo dela, ali netonije u redu s njima. U emu je problem?

Prema navodima Vernog i istinitog svedoka, problem s naim delima je u tome to nisu nivrua ni hladna, ve mlaka. To je procena koju On daje. Zapazite da Hristos deli dela na trikategorije: na vrua, hladna i mlaka dela. Kakva dela Isus smatra vruima? Kakva dela smatrahladnima? Kakva dela proglaava mlakima?

Imajmo na umu da je knjiga Otkrivenja pisana simbolikim jezikom koji se mora tumaiti

na temelju celokupne Boje Rei. Ako paljivo prouimo Novi zavet, otkriemo da on celokupnoljudsko ponaanje na duhovnom podruju - naa dela - deli na tri kategorije. Te tri vrste dela su:dela tela, dela vere i dela zakona. Verujem da ta podela odgovara Hristovoj podeli na hladna dela,vrua dela i mlaka dela iz Njegove poruke Laodikiji. Ako elimo da shvatimo ono to nam Isusgovori, potrebno je da razumemo kakva su sva ta dela i zato On govori o njima.

Ja bih predloio da prihvatimo da Isus, kada govori o hladnim delima, misli na dela kojaNovi zavet naziva delima tela. Pavle kae: A ja sam telesan, prodan pod greh (Rimljanima7,14). U stvari, eli da kae: Ja sam grean, pali ovek. Novi zavet se dosledno slui reju teloda bi opisao nau palu, grenu prirodu. Prema tome, dela tela su gresi koje inimo, to je naegreno ponaanje. Pavle ga jasno opisuje: A poznata su dela telesna, koja su preljuboinstvo,blud, neistota, besramnost, idolopoklonstvo, aranje, neprijateljstva, svae, pakosti, srdnje,

prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, deranja i ostala ovakva (Galatima5,19-21). Ako bi trebalo da jednom reju opiemo dela tela, tada bismo mogli da se posluimoreju greh.


14/64

14

Pavle to jo jednom naglaava u sedmom poglavlju Poslanice Rimljanima: Jer znam dadobro ne ivi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim(Rimljanima 7,18). Pavle govori da njegovo telo, tj. njegova grena priroda, nije u stanju da inidobro, jer greh ivi u njoj. I nastavlja: Jer imam radost u zakonu Bojemu po unutranjemuoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojima, koji se suproti zakonu uma mojega i zarobljavame zakonom grehovnim koji je u udima mojima ... tako dakle, ja sam umom svojim sluim

zakonu Bojemu, a telom zakonu grehovnome (Rimljanima 7,22.23.25). Apostol je svestan dapreputen samome sebi, bez pomoi Svetoga Duha, moe jedino da u svojim mislima prizna da jeBoji zakon dobar, ali da u svome telu, u svojoj grenoj prirodi, ostaje rob grehu. I zato apostolPavle podsea hriane u Rimu: Nijednoga nema pravedna ... nema ga koji ini dobro, nema ni

jednoga celoga (Rimljanima 3,10.12). I zato Pavle izjavljuje: Jer telesno mudrovanjeneprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu, niti moe (Rimljanima 8,7).Drugim reima, telo nije u stanju da ini dobro! Isus je rekao Nikodimu: to je roeno od tela,telo je (Jovan 3,6). Telo je nepromenljivo. Isus kao da eli da mu kae: Celi tvoj temelj jepogrean. Ti se trudi da ispuni Boju volju u svom telu. Ali, telo e uvek ostati greno. Ti semora ponovo roditi odozgo! I tebi je potrebna druga sila, sila Svetoga Duha, koji treba dastanuje u tebi.

Zato bi trebalo da prihvatimo da su dela tela ili grena dela u stvari hladna dela o kojimaIsus govori u svojoj poruci Laodikiji? U dvadeset etvrtom poglavlju Jevanelja po Mateju Isusopisuje prilike koje e vladati u poslednje dane, u ovo nae vreme. On kae: A to e cebezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih (Matej 24,12). Isus poistoveuje pojam hladan sabezakonjem ili grenim delima.

Osim izraza dela tela, Novi zavet vrlo esto upotrebljava i srodan pojam dela tame(Efescima 5,11) da opie greno ponaanje. U biblijskim zemljama, dan i svetlost su sinonimi zavruinu, dok se no i tama izjednauju sa hladnoom. Osamdesetih godina odravao sam nizpropovednikih sastanaka u Egiptu. Posle toga, pastori su me odveli na brdo Sinaj, gde je Mojsijeprimio Deset zapovesti. U toku dana, vruina je bila strana! Temperatura je premaivala 40C uhladu! S druge strane, noi su bile uasno hladne, a ja sam zaboravio da uzmem toplu odeu, jersmo na put krenuli u toku dana kada je bilo veoma toplo. Morao sam da pozajmim sve to sammogao od odee, samo da se nekako zgrejem. ak mi je i u vrei za spavanje bilo hladno!Verujem da je upravo zato Bog Izrailjcima bio oblak danju i stub od ognja nou. On im je posvojoj milosti davao toplotu u toku noi i zatitu od vruine u toku dana. Da nije bilo te Bojemilosti, noi bi bile neizdrljivo hladne. Otuda su dela tame isto to i hladna dela. I jedna i drugaodnose se na greh, na dela tela.

A ta su, onda, vrua dela? Svakako da ona predstavljaju suprotnost hladnim delima! Akohladna dela predstavljaju dela tela, ta bi bilo suprotno tome? Zar to ne bi bila dela vere?

U petom poglavlju Poslanice Galatima, Pavle navodi dela tela kao suprotnost rodovimaDuha. On kae: Po Duhu hodite, i elja telesnih ne izvrujte. Jer telo eli protiv Duha, a Duh

protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome (Galatima 5,16.17). Prema tome, rodovi Duha susuprotni delima tela. A rodovi Duha su isto to i dela vere. Sam Isus naglaava ovu misao.Na primer, Isus kae: Koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od

ovih tvoriti; jer ja idem Ocu svojemu (Jovan 14,12). Zato bi Isusovi sledbenici mogli da inevea dela od Njegovih samo zato to se On vraa svome Ocu? Isus je odgovorio na to pitanje utoku jednog od svojih poslednjih zabeleenih razgovora s uenicima, pre svoje smrti. Nego vam

ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem, jer ako ja ne idem, Uteitelj nee doi k vama; ako liidem, poslau Ga k vama (Jovan 16,7). Drugim reima: Ako ne budem otiao svome Ocu,neu moi da vam poaljem Svetoga Duha.

Kada budemo hodili u veri, Sveti Duh, koji ivi u nama, proizvee u naem ivotu delaHristova - dela vere. Dela vere uvek imaju svoj izvor u Svetom Duhu. Vera govori: Ja ti se

stavljam na raspolaganje, Gospode Isuse, jer u meni nema nieg dobrog. Dela vere su posledicatoga to Hristos verom ivi u nama. Pavle kae: A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. Ato sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojega, kojemu omileh, i predade sebe za mene


15/64

15

(Galatima 2,20).Kako Hristos ivi u meni? Svetim Duhom. Pavle kae:A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Boji u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova,

on nije njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi, a Duh iv pravde radi(Rimljanima 8,9.10).

Kod dela vere, Duh je u stvari onaj koji ini dela; ja samo donosim rod. Kada posmatram

dela vere iz svoje perspektive, ona nisu dela, ona su jednostavno rodovi Svetoga Duha koji ivi umeni.Pavle pohvaljuje vernike u Solunu zbog njihovih dela vere (1. Solunjanima 1,3). On

poziva Tita da objasni svojim crkvama da oni koji veruju u Boga treba da imaju i dobra dela (Titu3,8). Jakov dela vere smatra dokazom opravdanja: Avram, otac na, ne opravda li se delimakada prinese Isaka, sina svojega, na oltar? Vidi li da vera pomoe delima njegovim, i da se krozdela usavri vera? (Jakov 2,21.22)

Dela vere i rodovi Duha su, prema tome, sinonimi. To su ona vrua dela o kojima Hristosgovori u svojoj poruci Laodikiji.

Ve smo videli, na temelju Biblije, da hladna dela predstavljaju dela tela. Vrua dela sudela vere. A ta onda predstavljaju mlaka dela? Mlaka dela su meavina vruih i hladnih dela -

pokuaj da se pomeaju dela tela sa delima vere. Biblija takva dela opisuje kao dela zakona.ta Biblija ima da nam kae o delima zakona? Dobra poetna taka nam je tekst u

Galatima 2,16. gde se Pavle tri puta slui tim izazovom:Pa doznavi da se ovek nee opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i

mi verovasmo Isusa Hrista da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delimazakona nikakvo telo nee opravdati.

U sledeem poglavlju Pavle obrazlae zato se delima zakona ne moemo opravdati: Jerkoji su god od dela zakona pod kletvom su, jer je pisano: proklet svaki koji ne ostane u svemu to

je napisano u knjizi zakonskoj da ini (Galatima 3,10).ta u stvari Pavle podrazumeva pod izrazom dela zakona? On to objanjava u

Filibljanima 3,9. On kae da eli da bude u njemu (Isusu Hristu), ne imajui svoje pravde kojaje od zakona, nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u veri. Opravdanje kojedolazi na temelju dela zakona predstavlja samoopravdanje - pravednost koja se stie sopstvenimtrudom. Dela zakona predstavljaju samoopravdanje koje se postie svojim naporima. U naem

jeziku postoji pojam koji opisuje takvu pravednost; nazivamo je legalizmom. Otuda se Pavleslui izrazom dela zakona da bi iskazao istu misao. Kada god naiete na izraz dela zakona uPavlovim spisima, moete ga zameniti izrazom legalizam i biete u pravu. On se odnosi na naenapore da uzdignemo Zakon kao sredstvo ili metod spasenja.

Ve smo kazali da hladna dela o kojima Isus govori u svojoj poruci Laodikijipredstavljaju dela tela ili greh. Kazali smo da vrua dela predstavljaju dela vere, rod koji se javljau naem ivotu silom Svetoga Duha. Isus, meutim, kae da zna dela Laodikije i da ona nisu ni

hladna ni vrua, nego mlaka. Verujem da ta mlaka dela predstavljaju dela zakona - legalisti

kosamoopravdanje, koje se trudi da potuje Zakon kao sredstvo spasenja. Pogledajmo zato je tako.

Kada se neko trudi da postigne svoje opravdanje poslunou Zakonu, ko ini dela - Duhili telo? Oigledno je da Sveti Duh tu nije na delu. Re je o sopstvenim delima. Prema tome, telo

je izvor dela koja se ine. Meutim, ta dela podseaju na dela koja Sveti Duh ini verom u ivotuhrianina. Spolja, moda je teko zapaziti da postoji neka razlika. Na primer, dva vernika odlazeda posete bolesnike. Jedan to ini zato to Duh deluje verom u njegovom ivotu. Drugi to inizato to pokuava da odri Zakon i da tako zaslui spasenje. Vidljivi postupci mogu biti slini, alise izvor i pobude prilino razlikuju. Drugim reima, telo koje je podlono grehu (hladna dela)prividno ini dela koja u stvari spadaju u dela Duha i vere (vrua dela). U tom smislu, delazakona su mlaka dela - legalistika meavina hladnog i vrueg, dela tela koje oponaa Duha.

Seate se mladia koji je doao Isusu i upitao: Kakvo u dobro da inim da imam ivotveni? (Matej 19,16)Isus je odgovorio: Ako eli da ue u nebo inei neto dobro, onda mora da dri


16/64

16

zakon!Mladi je zapitao: A koji zakon? Na ta si tano mislio?Na est zapovesti koje se odnose na nae meusobne odnose - odgovorio je Isus.ta je mladi odmah zatim naglasio? Sve sam ja to drao od prvih dana svoje mladosti,

sve sam to drao otkako sam prvi put doao u subotnu kolu (vidi Matej 19,17-20).Dela koja je mladiinio celog svog ivota bila su samo dela zakona. Dela zakona, to je

telo koje se trudi da ini dobro. I zato sama dela izgledaju vrlo slina delima vere. Na primer: Dali vernik iji je ivot ispunjen delima vere svetkuje subotu? Svakako da je svetkuje! Da li vernikiji je ivot ispunjen delima zakona svetkuje subotu? Naravno! U emu je razlika? Razlika sespolja uopte ne mora videti. Kada, dakle, sretnemo oveka koji svetkuje subotu, ne treba da gapitamo: Da li svetkujete pravi dan? Pitanje treba da glasi: Da li je vae svetkovanje subotedelo vere ili delo zakona? To je vano da znamo!

Prema tome, razlika izmeu dela vere (vrua dela) i dela zakona (mlaka dela) je upobudama, u razlogu zato ih inimo. Sama dela spolja mogu izgledati potpuno ista.

S druge strane, dela zakona i dela tela potpuno su razliita; razlika meu njima je potpunojasna. I jedna i druga su po telu, ali predstavljaju potpune krajnosti. Dela tela (hladna dela) sugrena dela - preljuba, mrnja, laganje i tako dalje. Dela zakona (mlaka dela) su pravedna dela -

bar na povrini. Upravo zato su i mlaka - zato to telo pokuava da ini ono to Duh treba da ini.Hladno se mea sa vruim. Dela zakona spolja izgledaju privlano i ba zato su opasna. Veoma jeteko, naime, ubediti vernika koji eli da se opravda svojim delima da su sva njegova delauzaludna.

Duh prorotva opisuje problem Laodikije na isti nain i slae se sa idejom da je mlakost ustvari samoopravdanje. Elen Vajt kae: Vae samoopravdanje je odvratno Gospodu Isusu Hristu... Te rei (Otkrivenje 3,15-18) odnose se na crkve i na mnoge koji zauzimaju odgovorna mesta uBojem delu. (7 SDA BC 963)

Prema tome, u emu je osnovni problem Laodikije? Samoopravdanje! Isus je ispriaopriu o caru koji je pozvao mnoge goste na svadbu svoga sina. Pripremio je i posebno odelo zasvakog gosta na gozbi. Meutim, jedan gost je odbio ponuenu odeu i uao u dvoranu usopstvenom ruhu. Moje odelo je isto! - rekao je caru. Nije mi neophodno vae odelo. Duhprorotva ovako komentarie priu: Samoopravdanje ne moe da poslui kao svadbena odea.Odbijanje da sledimo isto videlo istine je strana opasnost koja nam preti. Poruka laodikijskojCrkvi otkriva stanje u kojem se kao Crkva nalazimo. (R&H, 15.XII 1904)

Elen Vajt nam otkriva i ta Hristos misli o naem pokuaju samoopravdanja:Ima takvih koji kau da slue Bogu iako se oslanjaju na svoje snage da dre Njegov

zakon, oblikuju pravedan karakter i zadobiju spasenje. Njihova srca ne pokree duboko oseanjeljubavi prema Hristu, ve se samo trude da izvre dunosti hrianskog ivota kao neto to Bogzahteva od njih da bi mogli da zadobiju nebo. Takva religija nema nikakve vrednosti. (SC 44)

Mlakost, legalistiko samoopravdanje, nema nikakve vrednosti u Isusovim oima. U

stvari, u svojoj poruci Laodikiji, Verni i istiniti svedok daje sledeu okantnu izjavu: O, da sistuden ili vru (Otkrivenje 3,15).

Da li to znai da bi Isusu bilo milije da ponemo i da inimo grena dela, dela tela, negoda budemo mlaki i da pokuavamo da inimo dobra dela iz pogrenih pobuda? Izgleda da je tako!Zato On kae tako neto?

Jednom je Isus rekao samopravednim farisejima da e Ninevljani bolje proi na Bojemsudu od Izrailjaca (Matej 12,41). Kada je prorok Jona propovedao Ninevljanima da e bitiuniteni ako se ne pokaju za svoje bezakonje (dela tela), oni su prihvatili vest i pokajali se predGospodom. Problem Ninevljana bio je otvoreni greh - pokvarena dela tela - i oni su to znali.Bogu nije bilo teko da ih ubedi da su greni.

Ali, kada je Bog rekao Izrailjcima da su njihova dela zakona nedovoljna, oni su se osetili

uvreeni i odbacili su Gospoda. Oni su bili slepi za svoje duhovno stanje zato to su dela, koja suinili, spolja tako dobro izgledala. Iako su ta dela bila uinjena po telu, na izgled bila su takodobra! Mi emo videti da se i Laodikija suoava sa istim problemom. Laodikija je slepa za svoje


17/64

17

pravo stanje zato to njena mlaka dela spolja tako dobro izgledaju.I nama je najtee da shvatimo svoje pravo duhovno stanje. Sve dok ne uvidimo kakvi smo

zaista, savet Vernog i istinitog svedoka nita nam nee znaiti. Meutim, kada progledamo, kadauvidimo kakvi smo, ve smo uveliko na putu reenja svog problema.

Vidite, lekar mora da otkrije pravo stanje svog pacijenta pre nego to e mu prepisati lek.Moja majka je u Africi skoro umrla zato to joj je lekar dao pogrean lek. On je samo nagaao od

ega ona boluje; nije bio siguran u svoju dijagnozu. Da li Verni i istiniti svedok zna od ega mibolujemo? Odgovor je jasan. Moe li nas On izleiti? Svakako! On je Veliki lekar! Ali, pre negoto bi mogao da obavi operaciju, lekar mora da dobije pismenu saglasnost pacijenta - tako je baru Americi. Na isti nain, da bi mogao da nas izlei, Isus mora dobiti nau dozvolu da nam izvadikameno srce i da ga zameni toplim srcem od krvi i mesa. Od trenutka kada Mu damo svojusaglasnost, lek nam je na raspolaganju. Meutim, mi prvo treba da shvatimo svoju potrebu;moramo priznati da je njegova procena naeg stanja verodostojna. Moramo priznati da je naproblem samoopravdanje koje spolja izgleda tako dobro, ali je odvratno Isusu Hristu.

Zato Bog toliko prigovara samoopravdanju? Iako ima svojih mana, zar samoopravdanjeipak nije bolje od neopravdanja? Zar nije bolje biti mlak nego hladan? Ako se vae dete trudi davam ugodi, zar se ljutite na njega ili ste sreni? Svakako da ste sreni! A ipak, ovde se Crkva iz

sve snage trudi da ugodi Bogu, a Njemu je odvratno njeno nastojanje. Zato? Odgovor je odpresudnog znaaja. Zato Isus kae da bi vie voleo da je Laodikija hladna nego to je mlaka?

O tome emo razgovarati u sledeem poglavlju.


18/64

18

Poglavlje3

Procena LAODIKIJE - 2

Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vru. O, da si studen ili vru! Tako, buduimlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih. OTKRIVENjE 3,15.16.

Jeste li ikada pregrizli bobicu groa, mislei da nema semena, a onda otkrili da ste se

prevarili? ta ste uinili? Ispljuvali ste semenke, zar ne? Osetili ste pravo olakanje kada ste seoslobodili onoga to niste oekivali. U vreme pisanja Novog zaveta jo nije bilo groa ilipomorandi bez semena. I zato su u to doba ljudi oekivali da e naii na semenke. Meutim,ipak su ih izbacivali iz usta kao i mi. Prema tome, ispljunuti neto i onda i sada znailo je daneto odbijamo, odbacujemo. To je znaenje rei koje Isus upuuje Laodikiji.

Svima onima koji su u ovo vreme ravnoduni, Isus upuuje opomenu: Tako, buduimlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih (Otkrivenje 3,16). Simbolina pretnja dae nas izbljuvati iz usta svojih znai da nee moi da prenosi Bogu nae molitve niti nae izrazeljubavi. On nee moi da potkrepi nae propovedanje Boje Rei niti nae duhovno delo ni nakoji nain. On nee moi da podupre nae verske napore niti da zahteva da nam se ukae milost.(6T 408)

U ovom je problem: Isus kae da naa dela nisu ni vrua ni hladna, ve mlaka. Onnaglaava da bi vie voleo da su vrua ili hladna. Drugim reima, da su vrua, bio bi zadovoljan.Da su hladna, bio bi u stanju da nam pomogne. Meutim, mlakost ne moe da podnese zbog togato su i vrua i hladna dela prirodna, dok mlaka to nisu. ta to znai?

Telo je greno i zato je potpuno prirodno da telo proizvodi greh, da proizvodi grena dela.Kada ja i ti uinimo greh, mi jednostavno postupamo u skladu s naom prirodom, koja je grena.

Na isti nain, kada Sveti Duh stanuje u nama, potpuno je prirodno da Duh ini ono to jepravedno. Jovan kae: Koji je god roen od Boga, ne ini greh (1. Jovanova 3,9). Novi ivot,koji poinje kada se Sveti Duh nastani u nama, ne poznaje greh, jer je za Sveti Duh prirodno daini pravdu. I zato su vrua dela prirodna posledica delovanja Svetoga Duha, koji ivi u nama,

kao to su hladna dela prirodna posledica delovanja tela. Me

utim, mlaka dela nisu prirodna ni zatelo, ni za Duh. I zato, kada se telo, koje je greno, trudi da ini dobro, oslanjajui se nasamopravednost, takva dela postaju licemerna i neprirodna.

Pre nego to ponemo da razmiljamo zato Hristos tako otro odbacuje mlaka dela, hajdeda detaljnije razmotrimo kakva su to dela u stvari. A da bismo to uinili, pogledajmo najpre ta tadela nisu.

Kada Isus kae da su naa dela mlaka, On ne misli da su ona ponekad vru a, a ponekadhladna i da je proseni rezultat mlakost. Meutim, ima nekih komentatora Biblije koji smatrajuda Isus upravo za takvu vrstu mlakosti optuuje Laodikiju. Oni veruju da Isus zbraja njena dela -neka su vrua, a neka hladna - i da tako kao rezultat dobija proseno tj. mlako duhovno stanje.Isus ne eli da steknemo takav utisak. On kae: Sve vreme, sva vaa dela su mlaka! Nisu neka

od njih vrua, a neka hladna; sve to Laodikija ini je mlako. Tu vanu misao uvek treba daimamo na umu.Drugo, neki adventisti laodikijsku mlakost smatraju prelaznim stanjem u procesu opteg


19/64

19

hlaenja Crkve. U poetku, kau oni, Crkva je bila vrua. Nai pioniri su naporno radili, rtvovalisu i sebe i svoje imanje. Ali, kada smo postali vea, popularnija Crkva, poeli smo da se hladimo.Nekada smo bili vrui, a sada postajemo hladni. U ovo vreme, nalazimo se nekako u sredini;ohladili smo se toliko da smo postali mlaki i zato nam je neophodno buenje. Oni kojilaodikijsku mlakost shvataju na ovaj nain svoje miljenje temelje na tekstu iz Otkrivenja 2,4.5:No, imam na tebe to si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se, dakle, odakle si spao, i pokaj se,

i prva dela ini; ako li ne, doi u ti skoro, i dignuu svenjak tvoj s mesta njegova, ako se nepokaje. Problem sa ovim tekstom je u tome to je on upuen crkvi u Efesu, a ne crkvi uLaodikiji! Hristos crkvi u Laodikiji nije rekao: Nekada si bila vrua, a sada si mlaka. Pokaj se,

jer u te inae izbljuvati iz usta svojih. Ne, Hristos je uzviknuo: Nisi ni vrua, nisi ni hladna,ve si mlaka. Mlakost je hronino stanje Laodikije.

Mi ne moemo Hristovu poruku Efesu primeniti na svoje laodikijsko stanje. Istina je dasu pioniri ovog pokreta naporno radili i da su se rtvovali. Ali, kakva su bila njihova dela - da lisu to bila dela vere (vrua dela), ili dela zakona (mlaka dela)? Ako prouavamo nau istoriju,videemo da su i neke od ranih stareina nae Crkve bile uhvaene u podmuklu zamku legalizma- da su im dela bila mlaka!

Godine 1874. Juraja Smit, urednik slubenog glasila Crkve, objavio je niz lanaka pod

zajednikim naslovom Osnovne doktrine. lanci su se detaljno bavili Zakonom, ali nisu nispominjali opravdanje verom, koje je temelj vruih dela.

Posle tri godine, Dems Vajt i Juraja Smit odrali su biblijski seminar u Batl Kriku, udravi Miigen. Bio je to niz biblijskih predavanja, namenjenih adventistikim propovednicima.Cilj je bio obuiti propovednike da uspenije propovedaju trostruku aneosku vest. Predavanja sukasnije bila objavljena, ali se u njima takoe ne spominje opravdanje verom. Sledee godine,1878, Juraja Smit objavio je podebelu knjigu pod naslovom Sinopsis istine za sadanje vreme.I ponovo, ta sr adventistike vesti uopte ne spominje opravdanje verom ili pravednost u veri.Moete, dakle, razumeti zato su pripadnici drugih Crkava poeli da optuuju adventiste da sulegalisti. Videli su da mi istiemo Zakon i da zanemarujemo opravdanje verom. Upravo u tomkontekstu Duh prorotva je uputio svoju opomenu: Mi smo propovedali zakon sve dok nismopostali isto tako suhi kao gore gelvujske na kojima nije bilo ni rose ni kie. Mi moramopropovedati Hrista u zakonu i onda e biti i soka i hrane u naem propovedanju. (R&H, 11.marta 1890)

Prema tome, kada nas Isus optuuje za mlakost, On zna o emu govori - o delima zakona,o legalizmu, o pokuaju da drimo Zakon svojom silom da bismo se spasli, da inimo dobra delaiz pogrenih pobuda! On nas upozorava: Tako budui mlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvaute iz usta svojih (Otkrivenje 3,16). Takva mlakost e navesti Hrista da nas odbaci!

Zato? Da li su mlaka dela loa dela? Da li su ona ista kao i dela tela, grena dela? Spoljane izgleda tako! Zato se, onda, Bog toliko protivi mlakim delima? Navodim etiri razloga zato

je samoopravdanje, zato su dela zakona toliko odvratna Hristu da mora da nas ispljune iz svojih

usta ako ostanemo mlaki.1.Licemerje. U prethodnom poglavlju videli smo da je nae telo, to jest naa pala ljudskapriroda grena bez ostatka (Rimljanima 7,18). Zato, kada se u telu trudimo da budemo dobri,kada svojom snagom pokuavamo da imitiramo Boga i njegovu pravednost, postajemo licemeri.Pavle to naziva hvala po telu (Galatima 6,12). U galatijskim crkvama problem je predstavljaloobrezanje; kod nas problem moe da bude svetkovanje subote, odevanje, zdravstvena reforma ilibilo koje od mnogih pitanja. Princip je isti: telo pokuava da bude dobro i da pokae drugimakoliko je dobro!

Dvadeset tree poglavlje Jevanelja po Mateju otkriva nam ta Isus misli osamoopravdanju, o delima zakona. U tom poglavlju, On procenjuje fariseje koji su bili strunjaciza dela zakona. On kae: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam

reku da drite, drite i tvorite, ali ta oni ine, ne inite, jer govore, a ne ine (Matej 23,2.3).Drugim reima, Isus priznaje knjievnicima i farisejima da su autoriteti u tumaenju Mojsijevogzakona; oni su zaista bili strunjaci. Fariseji su izuzetno strogo revnovali za Mojsijev zakon.


20/64

20

Isus se nije sukobljavao s verskim voama oko Zakona. Oni su ga pravilno tumaili. Isusje ak rekao narodu da dri ono to mu stareine govore da treba da dri (Matej 23,3) - Ali jeopomenuo vernike da ne ine ono to njihove stareine ine! Zato? Problem nije bio u tome tofariseji nisu pravilno razumeli Zakon, problem se krio u pobudama njihovih dela! Isus naglaava:A sva dela svoja ine da ih vide ljudi (Matej 23,5). Ono to su inili bilo je dobro, ali zato suto inili? Oni su to inili kao da govore: Gledajte kako sam dobar! Oni su eleli da svako vidi

njihovu vernost. Isus ih je nazvao licemerima i slepim voama (Matej 23,13-16). Teko vamaknjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji se spolja vide lepi, a iznutra supuni kostiju mrtvakih i svake neistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, aiznutra ste puni licemerja i bezakonja (Matej 23,27.28).

Takvo ponaanje knjievnika i fariseja moe da postane i nae ponaanje. Duh prorotvapie:

Mi moemo laskati sebi, kao to je to inio Nikodim (Nikodim je bio lan Velikog vea,pa prema tome i prvoklasni farisej), da je na ivot astan, da je na moralni karakterbesprekoran, i misliti da ne moramo da ponizimo svoje srce pred Bogom kao neki obinigrenici; ali, kada Hristovo videlo zasija u naim srcima, videemo koliko smo prazni;razaznaemo sebinost svojih pobuda, neprijateljstvo prema Bogu, kojim je uprljan svaki

postupak u naem ivotu. (SC 28.29)Svi se mi suoavamo s ovim problemom samoopravdanja u razliitim oblicima. Ponekad,

dok stojim na ulazu u crkvu posle subotne propovedi, poneko mi kae: Bila je to izvanrednapropoved! I moje telo odmah reaguje: Mnogo si se trudio da sastavi tu propoved, zar ne?Zaista je to bila dobra propoved! I onda moram da kaem samome sebi: Idi od mene, sotono!(Naravno da to ne kaem glasno, jer bi vernici mogli da pomisle da ih vream!) Sotona ehrabriti telo da podigne svoju runu glavu kad god je to mogue. Zapazite da se Duh prorotva unarednom tekstu bavi pobudama, a ne samim delom i stoga kae: Mi emo razaznati sebinostsvojih pobuda!

Treba da se upitamo: Zato inim to to inim? Na primer, uestvujem li u biblijskomradu zato to elim da objavim Gospodnju istinu drugima? Ili to inim zato da bih ostavio utisakna crkvu? Ili zato to elim da Bog o meni stekne dobro miljenje? Ili zato to mislim da u na tajnain osigurati svoje spasenje? inim li ja dela vere ili dela zakona? To je pravo pitanje! Odakleproizlaze dela koja inim - od Duha, ili od tela?

Oigledno je da mi nismo u stanju da otkrijemo pobude drugih ljudi. Zato nikada nesmemo da sudimo jedni drugima. Imamo ve dovoljno nevolja da razumemo sopstvene pobude.Ako elimo da vidimo da li su nae pobude sebine, treba da se upitamo: Kada imam uspeha uradu za Gospoda, da li sam sklon da s potcenjivanjem gledam one koji nisu uspeli? Buditeoprezni! Telo pokuava da vam kae koliko ste dobri. Telo ne eli da se Svetome Duhu pripieslava, jer je telo u neprijateljstvu sa Duhom.

Prvi razlog, dakle, to Bog odbacuje samoopravdanje ili dela zakona su potpuno pogrene

pobude. Mi modainimo ono to treba da

inimo, ali iz pogrenih pobuda! U Hristovo vreme,Jevreji su svetkovali subotu. U stvari, bili su vrlo strogi u tome i propisali su sebi mnogobrojna

pravila da ne bi prekrili svetost Bojeg dana. Meutim, svetkovali su subotu iz sebinih pobuda-da bi se time spasli i da bi ih Bog blagoslovio.

2.Neverovanje. Drugi razlog to je samoopravdanje tako odvratno u Hristovim oima leiu tome to je ono u stvari utemeljeno na neverovanju. Isus kae: Jer bez mene nita ne moeteiniti (Jovan 15,5).

Ako kaete: Boe, nisi u pravu! Ja mogu da inim dobro, da li time izraavateverovanje ili neverovanje? Svakako da izraavate neverovanje. Da navedemo nekoliko primera.

Kada je, kratko vreme pre svoje smrti, Isus rekao svojim uenicima: Svi ete se visablazniti o mene ovu no (Matej 26,30-35), da li su se oni sloili s Njim? Nisu! ta su time

pokazali? Neverovanje!Kada je Bog pokazao Petru da jevanelje nije namenjeno samo Jevrejima ve ineznabocima, da li se Petar sloio? Nije! Bog je morao da mu kae: to je Bog oistio, ti ne


21/64

21

pogani (Dela 10,15). Bog je morao da otkloni Petrovo neverovanje.Svaki put kada ne prihvatimo boansku osudu tela, mi pokazujemo neverovanje. I upravo

se to dogaa prilikom reagovanja Laodikije na Hristovu poruku. Verni i istiniti svedok kae dasmo nesreni, i nevoljni, i siromani, i slepi, i goli. Kako Laodikija odgovara? Bogat sam iobogatio sam se i nita ne potrebujem (Otkrivenje 3,17). Ko je u pravu? Da li Isus govori istinuo nama ili smatrate da On grei? Mi moemo svojim usnama priznati da je Isus u pravu, ali smo

ipak u iskuenju da istaknemo blistave izvetaje o onome to inimo i da kaemo: Ali, naa delasu tako dobra!ta je Isus mislio kada je rekao Nikodimu: to je roeno od tela, telo je (Jovan 3,6)?

Zar nije hteo da kae: Dozvoli da ti kaem istinu, Nikodime! Tvoje telo, tvoja grena ljudskapriroda, nikada te ne moe dovesti do pravednosti. Ti moe doi do pravednosti jedino ako serodi odozgo, od Svetoga Duha.

Bez obzira koliko nam dela zakona izgledala dobra, moramo imati na umu da suutemeljena na neverovanju. Kada god se telo trudi da ini neto to je Bog rekao da ono ne moe,mi, u stvari, kao da govorimo: Boe, nisi rekao istinu! I to je neverovanje. Upravo zato su svadela zakona uvek utemeljena na neverovanju.

3. Sebinost. Pavle kae da ljubav (agape) ne trai svoje (1. Korinanima 13,5). Nema

sebinosti u toj ljubavi. Zato, ako bilo ta inimo iz sebinih pobuda, mi se protivimo naeluagape ljubavi - koja je prava pobuda svih dela vere. Petar je jednom doao Isusu i rekao: Eto, mismo ostavili sve i za tobom idemo. ta e, dakle, biti s nama (Matej 19,27)? Zato je Petar sveostavio? Da li je to bilo delo zakona ili delo vere? Njegova pobuda je bila sebina, verovao je dae Isus savladati Rimljane i da e on postati jedan od glavnih Hristovih saradnika u novomcarstvu. Odrekao se svega da bi poao za Isusom, ali je njegova pobuda bila sebi na, pa je injegova rtva bila delo zakona.

Kako moemo biti sigurni u to? Kada je Isus pristupio Petru u gornjoj sobi da mu operenoge, on je rekao: Nikada ti nee oprati mojih nogu.Isus je poznavao Petrovo srce, pa je rekao: Ako te ne operem, nema dela sa mnom. Za Petrasu te rei znaile: Zaboravi na fotelju predsednika vlade!

Zato je odgovorio: U tom sluaju, nemoj mi oprati samo noge, ve i ruke i glavu, jerelim da budem predsednik tvoje Vlade!

Dela zakona mogu spolja izgledati dobra, ali im nedostaje agape! Ona su utemeljena nasebinim pobudama i zato u Bojim oima izgledaju kao prljave haljine (Isaija 64,6). Ljubavprema Bogu je temelj prave religije. Ako se ukljuimo u Njegovo delo uglavnom zato to senadamo nagradi ili to se bojimo kazne, neemo postii nita! (PP 523)

4. Odbacivanje Hrista. Konani razlog zato su dela zakona odvratna Hristu krije se utome to ona odbacuju Hrista kao nau pravednost. Pavle naglaava Galatima: Izgubiste Hrista,vi koji hoete zakonom da se opravdate (Galatima 5,4). S kojim su se problemom suoavalegalatijske crkve? Da li je to bio isti problem s kojim su se suoavali Jevreji? Ne! Jevreji su eleli

da zarade spasenje iskljuivo svojim dobrim delima. Galatijski hri

ani upali su u drugu sotoninuzamku. Bio je to legalizam, ali u vrlo podmuklom obliku. Galatijski hriani su podlegli zabludi

da nije dovoljno da prihvate Hrista kao svoju pravednost, da i hriani treba da doprinesu svojojpravednosti time to e drati Zakon - u njihovom sluaju, time to e se obrezati. Drugimreima, galatijski problem je bila misao: Ja se spasavam verom i delima.

Duh prorotva odreeno govori o ovoj pojavi: Ako bi vera i dela mogli da kupe darspasenja bilo kome, tada bi Stvoritelj bio u obavezi prema svojim stvorenjima. Ova misao otvaramogunost da la bude prihvaena kao istina (Faith and Works, 20). Upravo je na tom pitanjukatolika teologija skrenula s pravog puta. Ta Crkva ui da se ovek spasava verom i okajanjemgreha, pokorom. Dok sam jo pripadao toj Crkvi i odlazio na ispovest, nisam izlazio izispovedaonice slobodan od greha. Posle priznanja greha morao sam da ih okajem svojim delima,

pokorom. Meutim, mi mladi bili smo dosetljivi. Uvek smo nastojali da saznamo koji svetenikobavlja ispovest u kojoj ispovedaonici, jer su nam neki davali dugaku listu dela okajanja, teupokoru, dok su drugi bili milostiviji. I zato smo uvek u dugakom redu ekali pred


22/64

22

ispovedaonicom milostivijeg svetenika. U kraim redovima uglavnom su stajali stariji vernicikoji su eleli duga okajanja, teu pokoru, jer su smatrali da to je dua lista pokore, to e im iBog biti milostiviji. A mi mlai eleli smo da naa pokora bude to laka i kraa i da je to prezavrimo. Duh prorotva kae: kada svojoj veri dodajemo dela kao sredstvo spasenja, postajemoslini katolicima koji priznanju greha dodaju i dela pokore.

I opravdanje (uraunata pravednost) i posveenje (data pravednost) u potpunosti dolaze

od Hrista. Svet ne sme da vidi nas, ve Hrista koji ivi u nama i preko nas. Jedino kada Hristossvojim Svetim Duhom ivi u nama, mi emo initi Hristova dela iz iste agape ljubavi. I tada esvet biti obasjan Bojom slavom (Otkrivenje 18). To je stvarni cilj Hristove poruke Laodikiji. O,kada bi On dao da se taj cilj to skorije ostvari!


23/64

23

Poglavlje4

Zabluda LAODIKIJE

Jer govori: bogat sam i obogatio sam se, i nita ne potrebujem; a ne zna da sinesrean, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. OTKRIVENjE 3,17.

U svojoj poruci Laodikiji, Verni svedok jasno pokazuje da nas naa mlakost - naesamoopravdanje, na legalizam - vara, da nas navodi da sebe posmatramo u pogrenoj svetlosti.

Tekst u Otkrivenju 3,17. sasvim se prirodno deli na dva dela. U prvom delu teksta samaLaodikija procenjuje svoje duhovno stanje; u drugom delu je Hristova procena. Procene supotpuno razliite. Postoji sutinska razlika izmeu onoga to mi mislimo o sebi i onoga toHristos misli o nama.

Problem Laodikije je u njenoj podsvesti. Isus kae da Laodikija ne zna da je nesrena, inevoljna, i siromana, i slepa, i gola. Drugim reima, mi nismo svesni svog pravog duhovnogstanja, mi ivimo u zabludi. Mi ne znamo kakvi smo u stvari.

Moe li se ljudski um nai veoj obmani nego kad misli da je sve u najboljem redu iakonita nije u redu? Poruka Vernog svedoka zatie Boji narod u alosnoj zabludi, iako je on iskrenu toj svojoj zabludi. Narod nije ni svestan da je njegovo stanje jadno u Bojim oima. Dok onikojima je poruka upuena varaju sebe da su dostigli zavidan duhovni nivo, poruka Vernog

svedoka rui njihovu samouverenost stranom optubom da se u stvari nalaze u stanju duhovnogsiromatva i bede, da su duhovno slepi. Tako teko i otro svedoanstvo ne moe da budepogreno, jer ga daje Verni svedok, a njegovo svedoenje mora biti istinito. (3T 252.253)

Vidite, nije teko sagledati razliku izmeu vruih i hladnih dela - izmeu dela vere i delatela. Nije zbog toga Laodikija pogreno procenila svoje pravo duhovno stanje. Mi smo seprevarili zato to nismo bili u stanju da jasno vidimo razliku izmeu dela zakona (mlakih dela) idela vere (vruih dela)! Ovde lako dolazi do zabune, jer je razlika izmeu dela zakona i dela vere

jedva vidljiva, iako je stvarna.Ni sam Luter nije razlikovao te dve vrste dela, jer je osuivao apostola Jakova to uzdie

dela vere. Nije cenio ni njegovu poslanicu, jer se po njegovom miljenju suprotila Pavlovimspisima. Meutim, Pavle i Jakov se savreno slau. Obojica uzdiu dela vere, obojica ue daistinsko opravdanje verom uvek dovodi do dela vere. (Kasnije je Luter promenio svoje miljenjeo Jakovu i priznao da je apostol bio u pravu!)

Pavle osuuje dela zakona - samoopravdanje - i ukazuje na neophodnost dela vere. Jer sedelima zakona nijedno telo nee opravdati pred njime, jer kroz zakon dolazi poznanje greha(Rimljanima 3,20). Pavle osuuje i svaki napor da se nebo zaslui delima Zakona; oni kojipokuavaju da budu pravedni drei Zakon nikada nee uspeti u tome. Mislimo, dakle, da e ceovek opravdati verom bez dela zakona (Rimljanima 3,28). Isto je to poruio i galatijskimhrianima. Pa, doznavi da se ovek nee opravdati delima zakona, nego samo verom IsusaHrista, i mi verovasmo Isusa Hrista da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona; jerse delima zakona nikakvo telo nee opravdati (Galatima 2,16). Drugim reima, dela zakona

suprote se opravdanju verom, ona su neprijatelji jevanelja. Sotona se trudi svim svojimlukavstvima da pokvari um i srce. O, kako je samo uspean u nagovaranju ljudi i ena da se

udalje od jednostavnosti Hristovog jevanelja ... Vernici Crkve su u opasnosti da dozvole svome


24/64

24

ja da zasedne na presto. (R&H, 15. XII 1904)Dela zakona su ono to mi nazivamo legalizmom ili samoopravdanjem. Takva dela

nemaju nikakvog udela u naem opravdanju. Mi se opravdavamo jedino onim to je Hristosuinio za nas svojim ivotom i svojom smru. Pavle izriito osuuje one koji se trude daopravdanju verom dodaju i dela zakona. Izgubiste Hrista vi koji hoete zakonom da seopravdate i otpadoste od blagodati (Galatima 5,4). Opravdanje verom jednostavno ne moe da

se mea sa delima zakona; opravdanje verom i dela zakona se meusobno iskljuuju!S druge strane, Pavle uporno istie dela vere! Poto je rekao da dela uopte ne doprinosenaem spasenju (Efescima 2,8.9), Pavle kae vernicima da smo ipak sazdani u Hristu Isusu zadela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo (Efescima 2,10). Tako Pavle dolazi usklad s Jakovom koji tvrdi da opravdanje verom uvek dovodi do dela vere.

Mladom propovedniku Titu Pavle pie: Ne za dela pravedna (dela zakona) koja miuinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom preporoenja (Titu 3,5). Ali, samo tri stihadalje, Pavle kae: Istinita je re, i u ovome elim da utvruje, da se oni koji verovae Bogutrude i staraju za dobro delo; ovo je korisno ljudima i dobro (Titu 3,8). Zapazite da su dela verekorisna, ali ne nama, ve ljudima! Dobra dela otkrivaju drugima da Hristos deluje u nama. Onasvedoe da je istinsko opravdanje verom obavljeno.

U istoj poslanici Titu, Pavle kae da je Hristos dao sebe za nas da nas izbavi od svakogbezakonja, i da oisti sebi narod izabrani koji ezne za dobrim delima (Titu 2,14). Grka re,prevedena kod nas re ju ezne, ima isti koren kao i ona u Otkrivenju 3,15. prevedena kaovru. Pavle jasno podrava dobra dela - ne kao nain da se zadobije spasenje, ve kao sredstvoda se pokae istinsko opravdanje verom i da se blinji privuku Hristu. I tako se Pavle i Jakovpotpuno slau.

Neko e ipak kazati: Pa, zar nisu starozavetni heroji zadobijali Boju naklonost svojimdelima - dranjem Bojeg zakona?

Ne, uopte nije bilo tako! U jedanaestom poglavlju Poslanice Jevrejima poimence senavode mnogobrojni starozavetni heroji i nabrajaju njihova dobra dela i poslunost, ali im sehvala izrie zbog njihovih dela vere! Izraz verom stalno se ponavlja u celom poglavlju. Naprimer: Verom poslua Avram kada bi pozvan da izie u zemlju koju je hteo da primi unasledstvo i izie ne znajui kuda ide (Jevrejima 11,8).

Avram nije znao kuda ide, ali je posluao Gospodnji poziv. Bila je to poslunost roena izvere. On nije pitao, kao to neki misionari pitaju Generalnu konferenciju: Ima li tamo elektrineenergije? Rade li tamo hladnjaci? Bog nije rekao Avramu: Tamo te eka kua sa tekuomvodom. Jednostavno mu je kazao: elim da krene u zemlju koju u ti pokazati. I Avram jeposluao u veri; njegova dela bila su dela vere, a ne dela zakona, iako je jasno da je potovaoBoje zapovesti.

Isto je tako bilo i sa Nojem. Bog mu je rekao: Unitiu ovaj svet potopom! elim dasagradi koveg. Da li je Noje verovao Bogu? Da, jer njegova dela pokazuju njegovu veru.

Istinska dela vere uvek su utemeljena na Bojim obeanjima, dok su dela zakona utemeljena naljudskim obeanjima i dostignuima. Na Sinaju, Bog je rekao Izrailjcima: Ovo su moji zakoni.

Oni su odgovorili: to je god rekao Gospod, iniemo i sluaemo (2. Mojsijeva 24,7).U emu je, dakle, osnovna razlika izmeu dela zakona i dela vere? Zato smo upali u

zabludu da dela zakona proglasimo delima vere i da postanemo nesvesni svoga pravog duhovnogstanja? Ako treba da se osposobimo da prihvatimo Hristov savet, onda moramo otvoriti svoje oii jasno sagledati bitnu razliku koja dela zakona deli od dela vere.

Razlika nije u samim delima, jer su dela zakona i dela vere vrlo slina na prvi pogled.Dva vernika mogu da svetkuju subotu. Jedan to ini po zakonu kao delo zakona, a drugi po verikao delo vere. Dva vernika mogu da odravaju biblijske asove. Jedan to ini po zakonu kao delozakona, a drugi po veri kao delo vere. Dela na prvi pogled izgledaju potpuno ista, u emu je onda

razlika?Prva razlika je izvorite ili poreklo dela koje je uinjeno. Dela zakona se ine ljudskimnaporima - ona potiu od tela. Dela vere ine se Hristovom silom, silom Svetoga Duha, zato to


25/64

25

hrianin ivi verom. Hajde da vidimo kako to izgleda u ivotu.Izvanredan primer dela zakona je molitva bogatog fariseja (Luka 18). Odluujui je sam

uvod u priu.Zapazite da je Isus ovu priu ispriao u kontekstu razgovora o samoopravdanju, o delima

zakona. A i drugima koji miljahu za sebe da su pravednici i druge unitavahu kaza priu ovu(Luka 18,9). Dela zakona obino nas navode da preziremo druge; legalisti uvek potcenjuju one

koji nisu uspeli da zadovolje njihova merila.Dva oveka uoe u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej, a drugi carinik. Farisej stade imoljae se u sebi ovako: Boe! Hvalim te to ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici,preljuboinci, ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u sedmici; dajem desetak od svega to imam!(Luka 18,10-12)

Isusovim sluaocima re farisej nije zvuala negativno kao nama danas. Fariseji su sesmatrali vrlo svetim ljudima, jer su revnosno drali Boji zakon. Prema tome, ovde jedan dobarovek govori Bogu o sebi. Da li su njegova dela bila dobra ili zla? Bila su dobra! On bi sigurnodobio neku zvezdu za svoju krunu kada bismo ih mi delili. Meutim, da li su ta dobra dela biladela vere ili dela zakona?

Bila su to dela zakona! Zato? ta nije valjalo u njegovim delima?

Ona su doprinela da on stekne visoko miljenje o sebi. On nije iveo za Boga, ve zasebe. Zato je i govorio Bogu: Molim te, pogledaj me! Vidi kako sam dobar!

ta e mu Isus kazati na sudu? Mnogi e meni rei u onaj dan: Gospode, Gospode!Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesamnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikada vas nisam znao! Idite od mene koji initebezakonje (Matej 7,22.23). Poruka Laodikiji predstavlja Boji narod kao ljude uljuljkane utelesnu sigurnost. Oni su oputeni, jer veruju da su svojim duhovnim dostignuima zasluili visokpoloaj. (3T 252)

Dela zakona uvek inimo sebe radi, za svoju slavu. Izvorite im je telo, naa grenaljudska priroda. Telo ne moe da ini istinski dobra dela. Ono moe da ini dela koja samoizgledaju dobra, ali im je pobuda pogrena, jer telom uvek upravlja sebinost. Zapazimo kolikoputa farisej u Isusovoj prii upotrebljava re ja dok se moli Bogu.

Nasuprot tome, razmotrimo i primer dela vere. Pavle, koji je bio i farisej, odrekao se svihsvojih dela zakona da bi stekao Hrista i Njegovu pravednost.

Jer mi ... Duhom sluimo Bogu i hvalimo se Hristom Isusom, i ne uzdamo se u telo.(elim) da se naem u njemu, ne imajui svoje pravednosti koja je od zakona, nego koja je odvere Isusa Hrista, pravednost koja je od Boga u veri, da poznam njega i silu vaskrsenja njegova izajednicu njegovih muka, da budem nalik na smrt njegovu (Filibljanima 3,3-9.10).

Pavle se uzdao u Hrista, a ne u sebe. On kae: elim sada da Isus ivi u meni, jer samprihvatio Njegovu pravednost. To treba da bude i naa elja. I mi se moramo uzdati u Hrista, ane u sebe!

Piui crkvi u Korintu, Pavle kae: Nego ce potrudih vie od sviju njih (ostalihapostola). Da ga neko ne bi pogreno shvatio, brzo dodaje: Ali ne ja, nego blagodat Boja koja

je sa mnom (1. Korinanima 15,10). Nije to Pavle, u svojoj ljudskoj prirodi, inio dobra dela,ve Bog koji je nastavao u njemu. Izvor dela vere je Hristos koji deluje u nama svojim SvetimDuhom.

To je prva razlika izmeu dela vere i dela zakona. Dela Zakona imaju svoj izvor u naojgrenoj ljudskoj prirodi. Dela vere imaju svoj izvor u Isusu Hristu, koji deluje u nama i preko nassvojim Svetim Duhom.

Druga razlika je usko povezana s prvom. Re je o pobudi koja se krije iza uinjenog dela.Dela zakona ine se iz sledeih razloga: (1) iz straha od kazne; (2) iz elje za nagradom;

(3) iz elje za slavom. Dela zakona su uvek nadahnuta sebinou. Uvek se JA trudi da sebe

predstavi u povoljnoj svetlosti.Bog nas procenjuje, ne po naim delima, ve po pobudama koje su nas pokrenule na dela.Na problem, problem crkve u Laodikiji - razlog zato pogreno procenjujemo svoje pravo


26/64

26

duhovno stanje - krije ce u tome to mi polazimo od drugog ishodita; mi sebe procenjujemo podelima, a ne po pobudama. Sam Isus je tu razliku naglasio u svojoj Besedi na Gori blagoslova.Farisej kae: Nisam nikoga ubio. Isus odgovara: ekaj malo! Ako nekoga mrzi u svom srcu,ve si ga ubio, iako mu fiziki nisi oduzeo ivot. Ako pogleda na enu s poudom u svom srcu,ve si uinio preljubu, iako joj se fiziki nisi pribliio. Bog gleda na srce. Upravo zato e nasudu uzimati u obzir sve tajne pobude. Kada shvatimo ta dalekosena merila, pojmiemo da smo

svi neisti pred Njim! oveku se svi putevi njegovi ine isti, ali Gospod ispituje duhove(Prie 16,2). Bog ne gleda samo na delo, ve i na duh koji nas je pokrenuo na delo.Pavle opisuje razliku izmeu dela zakona i dela vere ukazujui na iskustvo Avrama i

njegovih sinova, Isaka i Ismaila. Jer je pisano da je Avram imao dva sina, jednoga od robinje, adrugoga od slobodne ... koji bee od robinje, po telu se rodi; a koji od slobodne, po obeanju(Galatima 4,22.23).

ta to Pavle eli da kae? On jednostavno istie da se Ismailo rodio po Avramovoj elji,da je bio posledica njegovog delovanja. Isak, s druge strane, predstavljao je dete obeanja. Ko jerodio Ismaila? Avram! Ko je rodio Isaka? Bog! Avram nije mogao da dobije Isaka bez Bojeguda, jer je Sara ve bila suvie stara da raa. Ljudski gledano, bilo im je nemogue da dobijudecu. Prema tome, dela vere potiu samo od Boga dok hodimo u veri, kao to je to Avram inio.

Meutim, dela zakona potiu od nae ljudske prirode, kao to je i Avram sa Agarom dobioIsmaila. Pavle nastavlja: Jer su ovo dva zaveta: jedan, dakle, od gore Sinajske, koja raa zarobovanje (Galatima 4,24).

Zato je gora Sinajska simbol zaveta koji navodi na robovanje? Zato to je narod, kadamu je Bog dao svoj Zakon na gori Sinajskoj, ovako odgovorio: to je god rekao Gospod,iniemo i sluaemo (2. Mojsijeva 24,7). Bio je to stari zavet - narod je obeao Bogu da e bitidobar i tako zasluiti spasenje. Da li je uspeo u tome? Nije! Kad nije uspeo, da li je priznao svojneuspeh? Nije! Umesto toga, izmislio je mnotvo pravila - ljudskih pravila - da bi postigao uspeh.A onda je kazao Gospodu: Gle, mi ipak drimo Tvoj Zakon.

Razlika izmeu starog zaveta (Ismaila) i novog zaveta (Isaka) nije lako vidljiva. Jedinopaljivo prouavanje oba zaveta otkriva da je stari zavet bio ugovor izmeu Boga i Izrailja, dok

je novi zavet Boji testament u korist oveanstva. Kada je Bog sklopio ugovor sa Izrailjem naBrdu Sinaj, bio je potpuno siguran da ga oni nee odrati. Meutim, stari zavet je bio neophodanda bi se potpuno potkopalo poverenje u telo i da bi se tako pripravio put novom zavetu. Nanesreu, jevrejski narod je odbio da prizna svoju potpunu pokvarenost pa je odbio i novi zavet uIsusu Hristu. Istorija Jevreja je bila zapisana, kae Pavle, na korist onima na koje i posledaksveta doe

Documents

LAODIKIJA_Dzek_Sekveira