Leplenje – spajanje dva ili više predmeta adhezijom trećeg materijala (lepila).Lepila su čiste supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla.Moraju imati dobru adheziju prema materijalima koje spajaju i i dovoljnu unutražnju koheziju.Teorije lepljenja: Mehanička (prodiranje lepila u pore), hemijska, adsorpciona, difuzna, elektrostatična.Komponente lepila:-Makromolekulske supstance – aktivna komponenta lepila-Rastvarači – tečne komponente lepila-Omekšivači – plastifikatori-Punioci – poboljšavaju stanje lepila I snižavaju cenu proizvodnjeProces leplenja:1.dovođenje lepila u stanje u kojem ga je moguće nanositi na površinu predmeta koji se slepljuju,2.pripremanje površine predmeta za slepljivanje,3.nanošenje lepila na pripremljene površine i4.spajanje predmeta koji se slepljuju preko površine na koje je naneto lepilo.Čvrst spoj izmedju materijala nastaje: upijanjem I otparavanjem rastvarača, očvršćavanjem rastvora polimera pri hladjenju, očvršćavanjem usled hem reakcijaPrirodna (biljno, životinjsko) I sintetička (organskog I neorganskog porekla)Primene lepljenja: bešavni povez, spajanje k bloka sa tvrdim koricama, premazivanje podvežnjaka, nalepljivanje ukrasnih trakaNajčešće se koriste disperziona lepila, termolepila I poliuretanska lepilaDisperziona – heterogene smeše čvrste I tečne komponente. Najčešće vodene disperzije se koriste, u zgo najviše disperzija polivinilacetata.Najčešći dodatak PVA lepilima je sredstvo za omekšavanje lepila, elastičnost, povećava adheziju.Tvrda lepila – 10-12 % omekšivača, normalna 20-25%, ekstremno mekana 25-30% omekšivača.Hladna su lepila, primenju se na 18-25 stepeni, na višim se suši površina lepila, na manjim može doći do neupotrebljivosti lepila. Prednosti – elastičnost filma, otpornost na starenje, primena na sobnoj temp, dobra kohezija, ekonomičnija, bez štetnih efekata. Nedostatak – dugo vreme sušenja.Termolepila – homogene smeše termoplastičnih materijala. Čvrsti materijali koji na povišenoj temperaturi prelaze u tečno stanje