Sadila je Mare

Lonac mažurani;

Na nju je štatila

Riba zlatokrilna.

Počne Mare misliti,

Kako bi ju jela.

Uplete mrižicu

Od svojih rusih vlas,

Uplete mrižicu

Pak jeme ribicu.

Počne Mare mislit,

Komu bi ju dala.

Ona ju je dala

Kraju gospodinu.

Počne kraj misliti,

Ča Mare merita.

Mare mi merita

Konja i junaka

Konja i junaka,

Tri sto zlatih dukat.

Ča se ono nasrid mora beli?

Jesu l’ vali, al’ mornari mladi,

Ali vile, ali ljute zmije?

Nit su vali nit mornari mladi,

Nit su vile, nit su ljute zmije.

Da su vali va moru bi bili,

Da su vile va gori bi bile,

Da su zmije va grmu bi bile;

Već je ono Ivo dite mlado,

Na njemu se košuljica beli.

Nij’ ju prala majka ni sestrica,

Već ju j’ prala vijerna ljupčica.

Nij’ je prala va sinjemu moru,

Nit sušila na žarkom sunašcu,

Već ju j’ prala v groznimi suzami,

A sušila na svojem srdašcu.

Odhajam od tebe,

Mila majko moja,

Pul tebe ostavljam

sva veselja moja.

Mila majko moja,

Dajte mi blagoslov,

Da srećno putujem

S Kastva na Volosko.

O vi, sestre moje,

Veselo ostajte:

Roditeljem mojim

Dobro srce dajte,

Susedićem mojim

Veliko poštenje,

Prijateljem mojim

Veliko veselje;

Suzami na oči,

Molim vas prošćenje.

Ako sam se kada

Komu zamerila,

Sada svega srca

Suze bim stočila

Sveh pitam prošćenje

I lipi blagoslov,

Mane je partiti

Danas na Volosko.

Tiho je more kako kal! Široko j’ more kot Dunaj!

Va njem se vozi zlata plav, va zlatoj plavi Lauš

kralj,

Va zlatoj plavi Lauš kralj i s njime vnoga gospoda.

Gospoda viće činjahu: čigova j’ gora najviša?

Čegova j’ gora najviša? čegova j’ ljuba najlipša?

Petrova j’ gora najviša, Pavlova j’ ljuba najlipša.

Hodi ti Pavle domaka, hodi mi kuhat večeru.

Ja hoću s tobom večerat, a s tvojom ljubom noćevat.

Paval gre doma žalostan ter svojoj ljubi govori:

V zal čas se lipa rodila! Hodi pripravljaj večeru,

Lauš će s manom večerat, a s tobom ljubo noćevat.

Ne boj se Pavle ti toga! Ja sam ti mlada šegava:

Suseda j’ dite rodila, jošćer ga nije krstila;

Ja ću na postelj ležati, k sebi nje dite stiskati,

Bolesna ću se činiti, kralja ću kumom kumiti.

Vidiv Lauš tu pripravu, rukom se udri u glavu,

Iz glasa poče pivati, svoju sriću proklinjati:

V zal čas sam pute putoval, v zal čas sam Pavlu

dodijal,

V zal čas sem videl lipotu, ne moguć kušat dobrotu.

Ja sem te mislel ljubiti, a meni se je kumiti.

Koje je drijevce sred mora

Koje je drijevce sred mora,

u njem je patrun Nikola,

na njem je tanka košulja

od drobna bijela bisera.

Mladomu družina govori:

"Tako ti glave, patrune,

od kud ti tanka košulja

od drobna bijela bisera?"

Mladi družini govori:

"Tako mi glave, mrnari,

vila je sina ženila,

mene je za kuma stavila,

darovala mi košulju

od drobna bijela bisera,

a ja njoj prsten od zlata,

u njem je oko diomanat,

u njem je sunce i oblak,

nosi ga kuma za ljubav."

Perast, svršetkom XVII. st.

Bolani Vid pomaže vilama igrati kolo

Poboli se gospodine Vide

u gorici gdi su bile vile.

Bile vile Vidu govorile:

"Ustan'de se, gospodine Vide,

pomoz'de nam uzigrati kolo!"

Govori njim gospodine Vide:

"Evo ima sedam godin dana

da bolujem u gori zelenoj;

bit će moji dvori razdrušeni,

moja ljubi kako udovica,

moji sini kako sirotice;

ne mogu vam uzigrati kolo!"

Bile vile Vidu govorile:

"Mi smo vile, mi smo tamo bile;

tvoji dvori lišji neg su bili,

tvoja ljubi mlađa neg je bila,

tvoji sinci paše i veziri;

pomoz'de nam uzigrati kolo!"

Kad razumi gospodine Vide

bile vile što su govorile,

skočio se na noge slabašne

da pomože uzigrati kolo.

Starigrad, otok Hvar.