- LJUBAV -

- KOMUNIKACIJA -

Marija )otovi

LJUBAV:

- ljuav i slie eoije - dooeje odluke o stupaju u seksuale odose

KOMUNIKACIJA:

- asertivnost

- komunikacija u konfliktim situacijama

- aktivo sluaje

LJUBAV

(I LINE EMOCIJE)

ta je ljuav u stvari? kada se prvi put u razvoju pojedinca pojavljuje

ljubav?

deo sistema AV AV - posea siste poaaja koji se defiie kao traeje i odravaje lizie sa drugi ljudia. U taj siste ukljuee su veoa jake

emocije. Osnovne komponente ovog sistema poaaja iaju dvojaku fukiju: da dovedu ajku detetu pla, oseh, dozivaje da dovedu dete aji sisaje, privijaje i praeje

Ljubav deteta i majke

i partnerska ljubav

i dea i odrasli ele da udu sa partero (traeje blizie),

trae utehu u vree stresa utoite) i izvlae oseaje sigurosti iz veze sigurna

baza)

zadovoljstvo u prisustvu figure doivljavaju aksiozost kada ije dostupa i

utehu i radost prilikom susreta

gubitak figure i kod dece i kod odraslih rezultira tugovanjem

Adoleseija i jee speifiosti Defiiija, zaeje Poetak i kraj Razvojne promene

iziki razvoj Intelektualni razvoj Socijalni razvoj Emocionalni razvoj Razvoj moralnosti

Ljubav u adolescenciji

U adoleseiji se deava trasfer fukija AV U adoleseiji se experietie sa ljuavi

vezama...

U tom smislu adolescenija je pripremni period Osnovni razvojni zadatak laeg odraslog

doba intimnost

Razlike...

Veze u adolescenciji i odraslom dobu sietrie, reiproe i ukljuuju sexualu komponentu.

Da bi se formirala afektivna veza mora postojati saa sila koja podstie liskost.

U detijstvu, lizia se regulie sisteo afektivne vezanosti i detetovom potrebom za

sigurou. Kod odraslih, seksuala privlaost je

kopoeta koja oezeuje liziu, kao uslov za formiranje afektivne veze.

Faze razvoja AV dece i odraslih (Zeifman, Hazan, 1997)

Faza Deca Odrasli 1. Pre-afektivna veza

(''Pre-attachment'') Prvlanost flertovanje (''Attraction and flirting'')

2. Afektivna veza u nastajanju (''Attachment-in-the-making'')

Zaljubljivanje (''Falling in love'')

3. Jasna afektivna veza (''Clear-cut attachment'')

Ljubav (''Loving'')

4. Ciljem usmereno partnerstvo (''Goal-corrected partnership'')

Uobajen vot (''Life as usual'')

Koliko traju pojedine faze?

Privlaost i flertovaje Zaljubljenost Ljubav Uoiajei ivot

Koliko je kouikaija vaa u svakoj od faza?

Nauka kae... aza i )eifa su ale da je

partnerima u odraslom dobu potrebno u

proseku dve godine da bi se veza razvila tako

da se oe azvati potpuo afektivo vezom, a prijateljima u proseku pet godina da

bi veza postala potpuna.

12

Pitanja za diskusiju:

Kako ladi ljudi foriraju svoj doivljaj ljuavi i zaljubljenosti?

Da li filovi i ljuavi roai utiu a lade ljude i jihova oekivaja? Kako?

)ato je vao razisliti o sopstvei uverenjima o ljubavi i razlikovati ljubav od

drugih sliih oseaja?

Seks u ljubavi

U ko oetu oekujete da ladi poele da stupe u seksualni odnos?

Da li se elja javlja istovreeo kod oa partnera?

Nekada ladi stupaju u sexuale odose jo u fazi flertovanja. Da li je to u redu?

... : ...

[%]

[%]

... , , ?

89,6 10,4 98,6 1,4

100,0 100,0 ... , , ?

73,4 26,6 95,8 4,2

100,0 100,0 ... , /- ?

93,1 6,9 96,8 3,2

100,0 100,0 .. ,

92,3 7,8 97,5 2,5

100,0 100,0

,%

: % -

% - % -

%

DONOENJE ODLUKE O STUPANJU U SEKSUALNE

ODNOSE

Stupanje u sexualne odnose

Da li postoje eka oseaja i uslovi koji su vai da i ladi iali oseaj da su doeli odluku sa kojom su zadovoljni?

Pokuajte da foruliete eke...

18

Oseanje da se ponaa u skladu sa sopstvenim vrednostima Oseanje bliskosti sa drugom osobom Prihvatanje sopstvenog tela

Oseanje sigurnosti da zna ta eli u seksualnom odnosu Oseanje seksualne privlanosti prema partneru/ki Oseanje da izmeu tebe i partnera/ke postoji uzajamno potovanje Oseanje da veruje partneru/ki Oseanje da ste ti i partner/ka zajedno doneli odluku Oseanje da moe partneru/ki da kae ta ti prija Oseanje da moe da pita partnera/ku ta mu/joj prija Oseanje da moe da razgovara sa partnerkom o upotrebi kondoma Oseanje da moe sa partnerkom da razgovara o V statusu Oseanje da moete slobodno da prekinete kontakt u bilo kom trenutku Sigurnost da posle odnosa nee biti ismejan/a ili stigmatiziran/a Posedovanje kondoma i/ili drugih kontraceptivnih sredstava

Znanje o svom HIV statusu

Odgovarajue udobno mesto na kome imate privatnost

19

Lista uslova - zakljuak Ako eko eli da stupi u seksuale odose i

veia ili svi od uslova su ispujei u jegovoj ili jeoj vezi, ova osoa ia vee ase da ude zadovolja i sigura sa odluko da eli da stupi u seksualne odnose.

Ako veia ovih uslova ije ispujea, osoa je pod vei riziko da e doese ispravu odluku i da se e osea siguro i zatieo prilikom stupanja u seksualne odnose.

20

KOMUNIKACIJA: ASERTIVNOST

Komunikacija

Definicija? Osnovne vrste komunikacije? Mogue je prepozati etiri tipa poaaja u

interakciji sa drugima:

AGRESIVNO PASIVNO PASIVNO - AGRESIVNO ASERTIVNO

ta je asertivost? to assert, v (glagol) = izjaviti, izeti iljeje,

braniti...

assertive, adj (pridev) = uporan, samosvestan, samopouzdan

Definicija (Lange & Jakubowski, 1976): "Izraavaje isli, oseaja i uvereja a direkta, iskre pote i soijalo adekvata ai uz uvaavaje prava drugih ljudi.

ta asertivost ukljuuje? Potovaje, ali e i sishodljivost Odsustvo doiiraja, poiavaja ili

degradiranja drugoga

aopotovaje koje je jedako potovaju prava i vrednosti druge osobe

Asertiva osoa u kouikaiji potuje iljeja i stavove drugoga, ali to NE )NAI da se slae sa jia

Na taj ai asertiva osoa uva svoje granice i dostojanstvo u situacijama kada

postoji opasnost da bude izmanipulisana,

zloupotreljea ili iskoritea

Kako to izgleda?

Asertiva osoa e iskreo, otvoreo i ljubazno zamoliti konobara da joj donese

drugu piu, sao uz kratko ojajeje da je ova prepeea.

Otvoreo e rei ajolji prijateljia sa kojia izlazi svakog petka, da e ovog petka izai sa drugi drutvo.

Bez uvijaja e rei prijatelju da e oe da u pozaji odreeu suu ova, sao uz kratko ojajeje da ova plaira za eto drugo.

Na eko sastaku e jaso izeti svoja politika, verska ili eka druga ueeja, uprkos ijeii da veia prisutih isli o ti proleia a drugaiji ai.

Kako se poaa agresiva osoa? loodo izraava isli, oseaja i uvereja ali

a ai koji je esto eiskre, eadekvata i uvek ugroava prava druge osoe. Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad

situaijo i ljudia, deostraija oi, dominacija i postizanje pobede nad drugom

osobom.

Kouikoloka poruka agresivog poaaja je: Ovako ja isli glup si ako isli drugaije, Ovo ja eli oo to ti eli ije ito, Ovako se ja osea tvoja oseaja isu vaa.

Kako se poaa pasiva osoa? Pasiva osoa aruava svoja prava i vredost,

e potuje svoje potree i elje, e postavlja granice u odnosu na druge ljude; u

kouikaiji je esigura i aksioza, esto nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje

postupke. Njen cilj je da zadovolji drugog i po

svaku cenu izbegne konflikt.

Kouikoloka poruka pasivog poaaja je: Ne uziaj e u ozir, ti si vaiji od ee, Moja oseaja isu vaa, ve sao tvoja, Oo to ja isli je eito Ti si jedini vreda sluaja, Ja sa iko superiora

Pasivno agresivna osoba?

ia sarkastie, iroie priede retko izosi svoje iljeje javo esto je geeral posle itke uvek je rtva Naravo, uvek ja ora ... e pokazuje prava oseaja optuuje druge za svoje frustraije koristi lai, prevare, traeve igorisaje, povlaeje ia seak spolja, a loe oseaje izutra proputa da ispui dogovor sa drugia uz

izgovore i e prihvata liu odgovorost

Osoba aseritvnog stila...

)a aktivo da slua!!! Potuje druge i to trai za see Jasno, konkretno i direktno govori ne

okolia Kritikuje poaaje uz uvaavaje liosti Zna da pohvali druge Preuzima odgovornost Spreman/na je da se izvini Iskazuje svoja oekivaja i oseaja )a da tolerie eprijatost Gleda u oi i izraava oseaja Glas je prilagoe situaiji

Asertivni ljudi...

ee od drugih doijaju oo to ele potuju sai see i svoju eergiju zaju da se kotroliu znaju kako da saniraju stres veruju u oguost razreeja koflikta i

snalaze se u konfliktu

ne boje se da iskazuju svoje neslaganje iaju vie povereja u see i druge razvijaju vei stepe odgovorosti, ak i u

teki situaijaa ooguavaju da podelio poedu otvorei su za ova reeja pozivaju a eusoo potovaje, ak i u

Kada i kako biti asertivan?

U svakodevo ivotu se javljaju oge situacije koje zahtevaju da budete asertivni...

(primer?). Kako da to ostvarite?

Evo nekoliko koraka: . Proeite ta oseate i elite u toj situaiji

(Ne procenjujte motive druge osobe i kako bi

drugi trealo da se poaaju u odosu a vas, ve se pitajte: TA JA ELIM U OVOJ SITUACIJI?)

. Izesite elju. Ovo je ajvaiji korak i u ogi situaijaa, i va asertiva odgovor sastojae se sao od ovog koraka.

Neko je aruio vae prava i vi jedostavo zatraite, otvoreo, oo to elite ili e elite.

Vae izjave trea da udu jednostavne i direkte, sa vrsti stavo, bez izvinjavanja, ez osuivaja i okrivljivaja drugoga, u vidu elje, a e zahteva.

Korisne fraze

Voleo/la bih... eli/Ne eli... )ailo i i... oe li.... Smeta mi.... Ne dopada mi se... Ne odgovara mi... Ne svia i se... Nezadovoljan/a sam... Ometa me...

Situacije Dogovorili ste se sa prijateljio da se svako jutro alazite tao u 7.. Oa ve trei put

za redo kasi vie od 5 i. Dolaze va kolege a veeru. Razgovor se ekako uvek povede o poslu, ada ste plairali

zaavu i oputaje. U ai ste. lueia pita: Ko je sledei ? Vi ste a redu. ea koja je dola posle vas

kae: Ja sa. U taksiju ste i ii va se da voza vozi sporedi pute. esto ste iali loe reakije a lekove u prolosti. Lekar va daje reept, ali e govori koje

uspojave oete da oekujete. Kupujete ovu odeu. Prodavaia vri pritisak da kupite eto to va se e dopada. Igrate badminton sa prijateljima na izletu. Ne ide vam dobro, ali se zabavljate.

Moak/devojka va eprestao govori kako to trea da se radi. elite da provedete ira edelji da kod kue posle dueg vreea. Roditelji vas zovu

da doete kod jih. Prijatelj vas zove na izlet, ali vi imate druge planove za taj dan. Prijatelji su va eajavljeo svratili a kafu. ada je ve vree za veeru i elite da

budete sa porodicom.

35

KOMUNIKACIJA U KONFLIKTNIM

SITUACIJAMA

Kako oeo da prieio asertivnu komunikaciju u

konfliktnim situacijama? ituaija: Mila isli da ga Nataa iseva pred njegovim drugovima. Zbog toga je veoma

uzeire i aerava da se suoi sa Natao. Kako i Mila ogao da se poaa u ovoj

situaciji?

Mila oe da se orati Natai a sledei ai:

1. korak

KADA TI ...

Razislite koje je Nataio PONAANJE izazvalo reakciju kod Milana.

)ato je vao kouiirati o KONKRETNOM PONAANJU koje as je uzeirilo?

2. korak

... JA E TADA OEAM .

Oratite paju a to koje kokrete eoije bi Milan mogao da ima u datoj situaciji. Dakle,

e a to ta Mila isli, ego kako se osea. Najbitnije u ovom procesu je da zapamtite da

drugi ije odgovora, iti kriv za vau eoiju. Drugi ljudi i situacije ne izazivaju u nama

emocije ve ai a koji tuaio to to drugi rade ili se oko as deava.

3. korak

ELEO BIH .

Posledji korak je da Mila idetifikuje ta eli i da to direkto saopti.

ta i ogla iti Milaova elja u ovoj situaiji? U okviru ovog koraka vao da se e kritikuje

ili okrivljuje druga osoa, jer tako ae potree ostaju eizreee. [eli da e slua, to ti ikad e radi, i to e uasavase e odosi a aalizu vlastite elje ve pre a aalizu vaeg doivljaja druge osoe.]

Potrudite se da u vai traejia ea ieg opteg. Budite kokreti.

Cela reeia glasi...

Komentari?

Korieje JA poruka ili nenasilna komunikacija

JA-poruke su ai saoptavaja poou kojeg otvoreno i jasno iskazujemo svoje

opaaje situacije, svoja oseaja i potrebe u vezi sa to situaijo, i saoptavao kako bismo eleli da se ta situaija razrei, a da aa potreba bude zadovoljena.

JA poruke su uspee zato to: - opisuju kako poaaje druge osoe utie a

nas;

ljudi su u aelu sprei da proee svoje poaaje, ako i se ukae da ugroavaju eije potree i prava.

Primeri

- Ja mislim da imamo neki problem u

kouikaiji. eli li da razgovarao o toe? - Ovo e ora iti tao, ali ja mislim da te

ere ee uroditi plodo. - Ja ia doivljaj da se ti e osea doro u

o drutvu. - Ja zaista eli da se izvii u ie ae

grupe zog kajeja.

)akljuak vako od as ia pravo da ude uvaava.

Kada oseate da se drugi e poaaju prea vaa sa potovje, trea da se zauzete za sebe. Pri tom, branite svoja prava, ali nikako

e ugroavajte tua. Budite svesi svojih oseaja, ali oraajte paju i a tua.

AKTIVNO LUANJE

luaje kao deo kouikaije Komunikacija je dvosmerni proces. Dok jedna

osoa govori druga osoa slua. Dakle sluaje je deo kouikaije. ada eo se aviti aiia kouiiraja

dok sluao. Nauieo kakvu razliku u kouikaiji eu ljudia proizvodi aktivo sluaje.

Neverala poaaja rteje nezainteresovan izgled prevrtaje oia odreo odahivaje glavo skretanje pogleda uzdisanje

Verala poaaja prekidanje govornika pokazivanje nestrpljenja izraavaje egativih sudova o govoriku,

kao pr. "greis" ili "to ije dora ideja"

Neverala poaaja priliko aktivog sluaja

odravaje kotakta oia potvrdno klimanje glavom naginjanje prema govorniku da bi se pokazala

paja oseh ili tapaje po leia

Verala poaaja priliko aktivog sluaja

traeje razjajeja da iso ili siguri da dobro razumemo sagovornika

pokazivaje iteresovaja da sazao vie pr. "Rei i eto vie o toe..."

oratite paju a govorikova oseaja pr. "Razue kako se osea."

pohvalite ideje sagovornika (npr. "To je dobra ideja.")

izegavajte ilo kakve izjave koje ogu uiiti da se govorik osea kao da ga proejujete i da se osea eadekvato.

Uesto zakljuka Budite svesi svojih vetia sluaja aroito

kada udete radili ove vee sa ueiia!