ГЕОГРАФИЈА 1

Приручник за професоре географије за први разред гимназије

Дарко Бајић

Географија 1Приручник за професоре географије за први разред гимназије

Аутор Дарко Бајић

РецензентиМилка Мајсторовић, професор Географије, „Ваљевска гимназија”, ВаљевоНаташа Стојавић, педагог, Гимназија „Свети Сава”, Београд

Лектор и коректорАна Влајић

Графичко обликовањеАбрака Дабра

ДизајнНови Логос

Илустрације и фотографијеАрхива Новог Логоса, Shutterstock images

ИздавачНови ЛогосМаршала Бирјузова 3–5, БеоградТел: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: office@logos-edu.rs

За издавачаНебојша Орлић

Главни уредникАлександар Рајковић

Извршни уредникАлександра Стаменковић

Технички уредникТеодора Петровић

1. издање, 2019. године

3

Садржај

1. УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2. НАСТАВА ОРИЈЕНТИСАНА ИСХОДИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72.1. Примери исхода учења на основу Блумове таксономије из различитих

наставних тема . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3. СТАНДАРДИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133.1. Општа предметна компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3.2. Специфична предметна компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3.3. Образовни стандарди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

4. МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194.1. Компетенција за целоживотно учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

4.2. Комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

4.3. Рад са подацима и информацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

4.4. Дигитална компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4.5. Решавање проблема . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4.6. Сарадња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

4.7. Одговорно учешће у демократском друштву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4.8. Одговоран однос према здрављу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4.9. Одговоран однос према околини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4.10. Естетичка компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4.11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

5. ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГРАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275.1. Циљеви учења и наставе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

5.2. Наставни план и програм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

5.3. Врсте планирања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

5.4. Структура наставног процеса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

4

5.5. Припремање за рад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5.6. Традиционална настава или настава кроз активно учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5.6.1. Обрада новог садржаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

5.6.2. Понављање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5.6.3. Проверавање и вредновање знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5.6.4. Артикулација часа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5.6.5. Важни савети за добар час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.7. Наставне методе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.8. Иновације у настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

5.9. (Само)Евалуација наставе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

5.10. Ресурси за учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

5.11. Корелација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

5.12. Оцењивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

5.12. Критеријуми оцењивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

6. ПОРТФОЛИО НАСТАВНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 546.1. Структура портфолија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

7. ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГРАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657.1. Предлози наставних планова и учења за први разред гимназије из Географије . 65

7.2. Годишњи план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

7.3. Годишњи план додатног рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

7.4. План слободних активности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

7.5. Годишњи план допунске наставе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

7.6. Предлози месечних (оперативних) планова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

7.7. Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

7.7.1. Праћење и вредновање наставе и учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

7.8. Пројекат и пројектна настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

8. ПРЕДЛОГ ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА . . . . . . . . . . . . . . . 126

9. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

5

Друштвене промене и развој технологије последњих година захтевају постављање новог концепта образовања. Од школе се очекује да створи окружење за учење које подразумева стваралачки спој теорије и праксе, као и спој конкретно применљивог знања са општим образовањем. Данас, у савременим условима, када образовање, како би било продуктивно и квалитетно, мора пратити убрзане промене свакодневног живота, улога школе знатно је измењена, а очекивања су већа него икада.

Промене које развој информационих технологија са собом доноси, могућност коришћења разних извора знања, који више нису ограничени само на књигу, као и нови систем комуницирања, повлаче за собом једну нову атмосферу – наставници нису више једини извори знања и информација, нити је школа једини центар учењa. Наставници су често пред дилемом. Како организовати наставни процес? Шта тражити од ученика да уче и знају? Како оспособити ученике за целоживотно учење? Ово су само нека од питања која се постављају пред наставнике и на која не постоје трајни и поуздани одговори.

Сврха приручника који следи јесте да укаже на све оне ствари које омогућавају наставницима да у великој мери утичу на учење својих ученика. Што више посматрамо однос између наставе и учења, схватамо да се нешто може добро сагледати само ако се посматра из више различитих углова. Јасна слика је неопходна како бисмо могли да се бавимо сложеношћу наставног процеса и да предлажемо најбоља решења.

Прелазећи кроз преглед садржаја, можда ћете помислити да нема много новога у овом приручнику. На први поглед све звучи познато. Али када се будете ближе упознавали са поглављима, видећете да је њихов садржај другачији од уобичајених наставничких приручника са којима сте се до сада сретали. Можда ћете увидети да ове практично формулисане препоруке посао могу учинити пријатнијим, а можда ће вам све ово звучати као утопија, те ћете тврдити како аутор, очигледно, није провео ни један једини сат у учионици са 30 ученика. То, наравно, није тачно. До сада сам прегурао 20 година у образовању, почео сам да прикупљам искуство у основној школи, наставио у средњој стручној школи, да бих последњих 12 година успешно подучавао гимназијалце.

„Сваки наставник ново полугодиште (или наставу новог предмета) почиње очекивањем да ће отприлике једна трећина његових ученика научити оно што он мора да им предаје. Друга трећина ученика биће неуспешна или ће се тек провући. Коначно, последња трећина ученика научиће добар део оног што мора, али недовољно да бисмо их сматрали добрим ученицима”, пре педесет година ове речи написао је Бенџамин С. Блум, амерички стручњак и методичар образовања.

УВОД1

6

Да ли се ми данас можемо сложити са овим ставом? Шта ви као наставници очекујете сваког септембра када уђете у учионицу? Колики проценат ваших ученика ће учити добро, колики проценат мало, а колики проценат ученика неће скоро ништа научити? Одговорите на ова питања и будите искрени. Није важно да дате тачан проценат, јер тачног одговора нема.

Покушајте да усагласите своја очекивања са реалним стањем у друштву, школи и учионици. На тај начин имаћете могућност да објективније сагледате где су мане, а где предности наставног процеса у којем активно учествујете, стварате и мењате. Тако ћете покренути промене у свом раду и приступ настави.

Уколико се запитате зашто су ученици у настави незаинтересовани, зашто им се знање своди на једноставну репродукцију градива и зашто се процес учења своди на јурњаву за оценама, а не за квалитетом, доћи ћете до могућих решења овог проблема. Наставници углавном имају два различита објашњења. Један је да ученици не желе и не могу да науче оно што је наставник замислио (запитајмо се ЗАШТО?). То у нама ствара осећај немоћи, да ми ту не можемо ништа да учинимо и да нам промене онда нису ни потребне (наставник није у могућности да нешто мења). Друго објашњење је да је наставник делимично одговоран за слабије ученичке резултате од очекиваних, што доводи до спознаје да је потребно нешто мењати и до жеље да се то и учини.

Намена приручника јесте да инспирише наставнике да почну примењивати иновације у свом свакодневном раду. У питању је практичан водич усмерен на промовисање активног процеса учења на нивоу школе, учионице и појединца. Овај приручник нуди наставницима скуп активности које се непосредно могу спроводити у наставном процесу. Надам се да ће примери и ресурси дати у приручнику подстаћи наставнике да развијају и практикују нове наставне методе, да ће их делити са колегама и радити заједно на њиховом унапређивању.

Приручник има циљ да кроз примере и идеје подстакне наставнике да активније укључе ученике у наставни процес и самим тим досегну виши квалитет у раду. Надам се да ће приручник током година расти и обухватити примере добрих пракса и одличних идеја различитих школа из Србије.

Аутор

7

Модерно образовање данас има јасну друштвену функцију – да на ефикасан и компетентан начин обучи широке слојеве становништва како би се обезбедило финкционисање и напредовање друштва.

Посматрано из угла наставника који осмишљавају и реализују наставни програм предмета, исходи учења су јасни описи онога што би ученик требало да зна, разуме и уме да уради по завршетку учења и представљају основу у односу на коју треба планирати садржај предмета, наставни материјал и методе подучавања. Исходи учења који се желе постићи диктирају и начин провере знања, који на транспарентан начин мора бити повезан са сваким појединим исходом учења.

Исходи учења обично се дефинишу кроз стечена знања и вештине које су ученици у стању да изведу на крају школовања и на ставове развијене у току образовања. Најбољи тест добро формулисаних исхода учења јесте да ли се ови процеси и поступци којима ученици демонстрирају своју оспособљеност могу мерити, тј. оценити. Три основне карактеристике добро формулисаних исхода учења су:

1) Исход учења мора бити дефинисан кроз активност коју је могуће посматрати.

2) Исход учења мора бити дефинисан кроз активност коју је могуће мерити.

3) Ученик пред наставником мора извести активност предвиђену исходом учења.

Примери лоше дефинисаних и прецизираних исхода учења, које је тешко опазити и мерити су:

1) Ученици ће разумети процесе који се одвијају у атмосфери.2) Ученици ће научити кретање Земље у Сунчевом систему.3) Ученици ће бити упознати са еолском ерозијом.

Наведени примери илуструју дефинисање исхода учења које је тешко пратити и мерити. Тешко их је мерити, јер дефинишу исходе учења преко термина који нису довљно јасни и који не указују довољно прецизно на мисаоне процесе и практичне поступке за које ће ученици бити оспособљени. Због тога могу бити различито интерпретирани. Генерално, у дефинисању исхода учења у настави треба избегавати следеће термине: знати, бити свестан, уважавати, научити, разумети, бити упознат са.

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја – когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афективном (осећања, преференције [склоности и интересовања], вредности) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у 6 основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање,

НАСТАВА ОРИЈЕНТИСАНА ИСХОДИМА2

8

схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У табели бр. 1 приказани су когнитивни нивои таксономије који нам могу помоћи приликом састављања исхода наставе.

Овако дефинисани исходи могу се пратити и проценити и на тај начин омогућавају процену степена оспособљености ученика.

Исходе учења треба дефинисати употребом речи које указују на мисаоне процесе и практичне поступке које је могуће мерити. На пример:

1) Ученик ће умети да објасни појам атмосфере, наведе основну структуру и дефинише процесе који се одвијају у њој.

2) Ученик ће шематски приказати кретање Земље у Сунчевом систему и објаснити последице тог кретања.

3) Ученик ће бити у стању да разликује еолске ерозивне облике рељефа, да их дефинише и oбјасни процес настанка.

Блумова таксономија разлаже когнитивне, афективне и психомоторне способности ученика на елементе, односно нивое способности. Ови елементи хијерархијски су уређени тако да сваки наредни (виши) ниво зависи од способности ученика да испуни претходни ниво или претходне нивое. Таксономија је развијена управо за потребе формулисања резултата учења и као упутство за осмишљавање начина провере знања, прилагођених врсти сазнајних домена и менталних и праткичних способности које се оцењују.

Ради илустрације, биће наведени примери исхода учења из различитих дисциплина за сваки ниво мишљења унутар когнитивног домена.

9

Табела бр. 1. Блумова таксономија

Когнитивни доменЕвалуација

Синтеза Дефиниција: Просуђује о вредности материјала за дату сврху.Оживети Оценити Комуницирати Закључити Размотрити Консултовати Критиковати Приказати Одлучивати Одбранити Откривати Извести Проценити Оценити Рангирати Преводити ПросуђиватиОправдатиМерити Предвидети Преписати Ранкирати КласиратиПрепоручитиУчврстити Ослободити Прегледати Одабрати Бодовати Подржати Тестирати Дати валидност Верификовати

Анaлиза Дефиниција: Формулише и гради нове структуре од постојећег знања и вештина.Утврдити Склопити Направити буџетКодирати Комбиновати Саставити Конструисати КреиратиОбрадити Дизајнирати Развити Проширити Објаснити Олакшати Формулисати УопштитиПроизвести ПобољшатиИнтегрисати Организовати Планирати Припремити ПроизводитиПредложити Довести у везу Исправити Направити редослед Спецификовати Писати

Примена Дефиниција: Разуме садржај и структуру материјала.Анализирати Рашчланити Категорисати УпоредитиПравити контраст Успоставити узајамни однос Изводити закључак Детектовати Разликовати Одвајати Испитивати Уобличити Груписати Управљати Повећати СмањитиНаћи најбоље решење НаручитиКратко описати Одабрати Одвојити Обучити Трансформи-сати

Разумевање Дефиниција: Користи научено у новим и конкретним ситуацијама (виши ниво разумевања).Утврдити Прилагодити Применити Именовати Класификовати Комплетирати Прорачунати Спроводити Конструисати Склопити Демонстрирати Одредити Открити Успоставити Проценити ИстражитиИзложити Утицати Илустровати Истраживати ПравитиОдржавати Модификовати Оријентисати Изводити Вежбати Предвидети Припремити Производити ОбезбедитиПоставитиСимулирати Решити Користити

Знање Дефиниција: Овладава значењем материјала (најнижи ниво разумевања).Постизати АртикулисатиАсоцирати Окарактери-сати Разјаснити Класификовати Правити контраст Конвертовати Разликовати Означити Описати ДискутоватиОбјаснити Навести при-мер ЛоциратиПронаћи Парафразирати Предвидети Направити пре-гледРезимирати Преводити

Дефиниција: Памти прет–ходно научени материјал.ЦитиратиДефинисати ОписатиНумерисатиИдентифико-ватиУказиватиОбележитиНавестиЛоциратиПодеситиНаписати ИменоватиКратко описати ПоентиратиСетити се ПрепознатиРепродуковатиИзабратиИзјавитиСаставити табелу Писати

10

2.1. Примери исхода учења на основу Блумове таксономије из различитих наставних тема

ЗНАЊЕ/РЕПРОДУКЦИЈА

Након успешног завршетка наставне јединице/теме од ученика се очекује да буде у стању да: – препозна које од наведених стена су седиментне; – од облика рељефа изабере оне који су настали примарним дејством ветра; – означи кисела језера на географској карти; – опише шта се догађа у тропосфери; – уреди наведена геолошка доба према хронолошком реду; – опише састав, структуру и особине ваздуха; – наброји фазе у настанку ледника.

РАЗУМЕВАЊЕ

Након успешног завршетка наставне јединице/теме од ученика се очекује да буде у стању да:

1. Интерпретира и изрази на другачији начин. – графички прикаже наведене нумеричке метеоролошке податке; – разликује климатске типове на северној полулопти; – разликује речну мрежу, речни систем и речни слив на примеру реке Саве; – класификује нумеричке метеоролошке податке за одређену метеоролошку станицу.

2. Наведе и илуструје пример за појам или принцип. – наведе три примера облика рељефа речне акумулације; – шематски прикаже и наведе пример крашких извора; – наведе по један пример из света или Србије за сваки површински облик крашке ерозије и покаже га на географској карти;

– шематски представи процес кружења воде у атмосфери.

3. Одреди и класификује да нешто припада одређеној категорији. – подели наведене стене на магматске, седиментне и метаморфне; – испита приказане климадијаграме и одабере оне који представљају умерени климат; – од наведених географских појмова издвоји оне који се односе на маринске процесе.

4. Сумира и представи у мало речи или некој другој краткој форми. – преприча вулканизам у мање од 200 речи; – напише резиме за лекцију подземне воде; – у мање од 800 речи сажето опише како су геолошки, климатски и ботанички догађаји обликовали еволуцију животиња у прекамбрији, палеозоику, мезозоику и кенозоику.

5. Закључи шта је општи принцип или главна идеја и то издвоји. – предвиди каква би била клима у Европи да нема голфске морске струје; – на основу резултата са водомерне станице у Новом Саду процењује да ли постоје законитости у појавама високог и ниског водостаја Дунава;

– проналази главну правилност у распореду падавина за одређену област на основу података за последњих десет година.

11

6. Упореди и уочи сличности и разлике између предмета и идеја. – утврди која је држава има већи годишњи просек падавина, Канада или Аустралија, и понуди евиденцију у прилог одговору;

– уочи главну хидролошку разлику између сливова река Мисисипи и Амазон; – упореди скале за исказивање рушилачке снаге земљотреса и утврди која је погоднија.

7. Објасни и конструише фунционални модел система или ситуације. – утврди разлике између климе Северне Америке и климе Европе иако се налазе на истим географским ширинама;

– објасни зашто просечна вредност ваздушног притиска опада са порастом надморске висине;

– објасни како настају различити локални ветрови (фен, кошава, бура, југо).

ПРИМЕНА ЗНАЊА

Након успешног завршетка наставне јединице или теме од ученика се очекује да буде у стању да: – оријентише се у простору помоћу компаса или географске карте; – предвиди кретање водостаја на реци Дунав помоћу извештаја картографског приказа мреже хидролошких станица, актуелних дневних и месечних података (извор података преузети са интернет странице РХМЗ);

– исправи временску прогнозу на основу датих климатских параметара; – утврди степен опасности од земљотреса за одређене области на основу сеизмолошких тематских карата.

АНАЛИЗА

Након успешног завршетка наставне јединице или теме од ученика се очекује да буде у стању да: – направи разлику (идентификује кључна обележја феномена или кључне ознаке појмова); – наведе антропогене модификаторе климе који су заступљени у локалној средини; – успостави узајамни однос између климатских елемената; – изведе закључак који град има повољније климатске услове за живот, Београд или Ванкувер, и објаснити зашто.

1. Одреди и повеже како су делови распоређени унутар структуре. – на основу података изради картодијаграм у коме су приказане просечна температура и количина падавина за одређену метеоролошку станицу;

– развије систем категорија за класификацију и тумачење различитих климатских података; – успостави еволутивну везу између савремених тектонских процеса и дешавања у палеозоику и мезозоику.

2. Одреди и окарактерише основно становиште, вредност или намеру. – утврди да ли су климатски параметри за одређену област тачни или не; – утврди да ли је изградња термоелектрана на угаљ еколошки исплатива на дужи временски период или не;

– испита да ли је наведено истраживање о загађивању зељишта представљено у локалним медијима изведено у складу са захтевима научне методе.

СИНТЕЗА

Након успешног завршетка наставне јединице или теме од ученика се очекује да буде у стању да:

1. Развије алтернативну или оригиналну хипотезу. – на основу прикупљених података развије хипотезу која објашњава географски размештај временских непогода у Европи за последњих десет година;

12

– осмисли стратегију за заштиту и промоцију геонаслеђа Србије и укаже на превентивне мере у њиховом очувању.

2. Испланира и развије процедуру за постизање циља. – предложи протокол за прецизнију идентификацију опасности од временских непогода у локалној средини;

– осмисли процедуру за праћење појаве високог водостаја и за упозоравање локалног становништва о опасности од поплава;

– развије поцедуру за одређивање степене угрожености насеља од вулканске ерупције и почетак евакуације становништва у подножју великог композитног вулкана, узимајући у обзир временске, безбедносне и економске факторе.

3. Измисли и произведе производ. – направи малу метеоролошку станицу у школи, дефинише начин мерења и коришћења резултата и њихову примену;

– напише своју стратегију заштите животне средине за локалну средину; – направи електронски приказ картографских карата пре великих географских открића, уз пропратни увод, референце, речник и слично;

– развије пословни план за смањење емисије штетних гасова у локалној средини на основу студије случаја.

ЕВАЛУАЦИЈА

Након успешног завршетка наставне јединице или теме од ученика се очекује да буде у стању да:

1. Пронађе и тестира грешке у процедури. – прати временску прогнозу у средствима јавног информисања и укаже на грешке; – анализом временских зона уочи одступања од месног времена и објасни предности или недостатке таквог одступања;

– уочи грешке и пропусте у извештавању о променама водостаја које су направљене у средствима јавног информисања (новине, интернет портали, ТВ и радио емисије).

2. Критички процени и оцени у којој мери решење одговара захтевима задатка и ситуацији. – да ли је аутор у праву када тврди да повећана концентрација штетних издувних гасова у атмосфери доводи до климатских промена;

– процени како ће проширење градског земљишта на штету шума и ливада у локалној средини утицати на атмосферу, биосферу, хидросферу и литосферу.

13

Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета дефинисани су на основу очекиваних компетенција које ученици треба да развију до краја средњег образовања. Сви наставни предмети, тачније цео процес образовања и васпитања током средње школе, треба да допринесе њиховом развоју.

Главна карактеристика стандарда је мерљивост, што се обезбеђује применом исхода учења. Због тога је потребно водити рачуна о нивоу, обиму и квалитету исхода. Нивоом се приказује сложеност (степен развијености) компетенција.

Исходи су разврстани на опште и међупредметне компетенције, за чији развој су у истој мери „одговорни” сви појединачни предмети и предметне компетенције које описују специфичан допринос сваког појединачног предмета развоју општих и међупредметних компетенција.

Три стандарда (нивоа постигнућа) дефинисана су за сваку компетенцију. Тако имамо: основни, средњи и напредни стандард (ниво). Сваки стандард (ниво) дефинише знање, вештине и ставове које ученици треба да поседују, као и с којим изазовима могу да се носе како би испунили тај стандард (ниво). Сва три стандарда (нивоа) кумулативни су и уграђени један у други тако да ученици на напредном нивоу испуњавају захтеве сва три нивоа. Наиме, виши стандарди садрже ниже стандарде, при чему такви виши стандарди не подразумевају само шире знање, већ и дубље разумевање.

Основни стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би активно и продуктивно учествовао у различитим областима живота (у друштвеном, привредном, образовном, породичном, личном животу итд.). Очекује се да сви ученици који заврше средње образовање достигну овај ниво.

С обзиром на постојећи контекст и будуће промене у образовању, основни стандард је постављен тако да га може остварити већина ученика тренутно укључених у средње образовање. Достизање овог нивоа очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама.

Средњи стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао успешно да настави са факултетским образовањем у различитим областима. Достизање овог нивоа у неким наставним предметима очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама.

Напредни стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао успешно да настави са факултетским образовањем у области за коју те компетенције представљају нарочито важан услов. Достизање овог нивоа очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама у одређеним предметима.

СТАНДАРДИ3

14

Пошто стандарди служе за процену постигнућа ученика у развоју одређених компетенција, они ће бити уграђени у будући матурски испит (општа матура и стручна матура у делу општеобразовних предмета), а достизање одређеног нивоа стандарда из појединих предмета биће повезано са издавањем јавне исправе о положеној матури и могућношћу уписа на одређене факултете.

3.1. Општа предметна компетенцијаУчењем наставног предмета Географија ученик је оспособљен да користи практичне вештине (оријентација у простору, практично коришћење и познавање географске карте, географских модела, савремених технологија: ГПС [глобални позициони систем] и ГИС [географски информациони систем]) и инструменте (компас, термометар, кишомер, ветроказ, барометар, барограф) ради лакшег сналажења у простору и времену. Ученик је оспособљен да примењује географска знања о елементима географске средине (рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси, привреда, становништво, насеља, саобраћај), о њиховом развоју, међусобним односима, везама, очувању и рационалном коришћењу ради планирања и унапређивања личних и друштвених потреба, националних и европских вредности.

Основни ниво

Примењује и тумачи различите изворе са географским информацијама (географска карта, географски модели, ГПС, часописи, научнопопуларна литература, статистички подаци, интернет, радио и ТВ емисије) ради планирања и организовања различитих активности. Користи основна знања о географским чињеницама да би разумео, заштитио и рационално користио природне и друштвене ресурсе у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

Средњи ниво

Картографски приказује географске објекте, појаве и процесе; разуме могућности примене савремених технологија ради планирања и решавања различитих личних и друштвених потреба. Самостално објашњава природне и друштвене услове и ресурсе и разуме њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и активно учествује у валоризацији географске средине. Разуме савремене проблеме у локалној средини и својој држави, предлаже начине за њихово решавање и унапређивање и учествује у акцијама.

Напредни ниво

Користи аналогне и дигиталне географске карте, географске и статистичке истраживачке методе, упоређује и критички разматра одговарајуће научне податке да би објаснио географске чињенице и њихов допринос решавању друштвених потреба и проблема. Критички анализира и објашњава географске везе и односе између соларног система, геолошког развоја Земље, природних услова и ресурса и поштује принципе одрживог развоја. Анализира и аргументовано објашњава друштвеноекономске карактеристике регионалног развоја Републике Србије и регионалних целина у свету; предвиђа регионални развој и учествује у њему, у заштити и унапређивању локалне средине.

15

3.2. Специфична предметна компетенцијаПРИМЕНА ГЕОГРАФСКИХ ВЕШТИНА НА ОРГАНИЗОВАЊЕ АКТИВНОСТИ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

Основни ниво

Ученик примењује и тумачи географске елементе који су приказани на картама различитог размера и садржаја, користи ГПС (систем за глобално позиционирање) и остале усмене и писане изворе са географским информацијама за сакупљање података на терену које повезује и користи за планирање и организовање својих активности у непосредном окружењу.

Средњи ниво

Ученик представља географске елементе картографским изражајним средствима и разуме мо-гућности примене савремених технологија (ГИС) за архивирање и приказивање картограф-ских података ради планирања и обављања различитих активности које су значајне за развој друштва.

Напредни ниво

Ученик анализира географске елементе приказане на аналогним и дигиталним картама, процењује квалитет и тачност, разуме потребу ажурирања података ради њиховог коришћења за научна, привредна, демографска и друга планирања.

КОРИШЋЕЊЕ ГЕОГРАФСКИХ ЗНАЊА ЗА АКТИВНО И ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ЖИВОТУ ЗАЈЕДНИЦЕ

Основни ниво

Ученик користи знања о основним природним и друштвеним ресурсима у локалној средини и Републици Србији, разуме њихове вредности и рационално их користи у свакодневном животу.

Средњи ниво

Ученик изучава и процењује природне и друштвене услове и ресурсе, њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и у својој средини предлаже начине за њихово ублажавање.

Напредни ниво

Ученик анализира регионални развој Републике Србије и регионалних целина у свету, ди- скутује о њима и тумачи их, поштује принципе одрживог развоја и учествује у унапређивању националних и европских вредности.

Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и васпитања и средњег стручног образовања и васпитања

16

3.3. Образовни стандарди Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на oсновном нивоу у свакој области.

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ – 2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности.

– 2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних временских/климатских елемената ради планирања и организовања активности у свом окружењу.

– 2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ – 2.ГЕ.1.2.1. Описује васионски простор и објашњава постанак, особине и кретање небеских (васионских) тела.

– 2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

– 2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за економски развој.

– 2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.

– 2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у локалној средини, Републици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, неадекватна испаша, ерозија тла, загађивање вода, ваздуха, земљишта, киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима којима се ти проблеми решавају.

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА – 2.ГЕ.1.3.1. Описује историјскогеографске факторе и њихов утицај на неравномеран регионални развој Републике Србије и земаља у окружењу.

– 2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу.

– 2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре становништва у Републици Србији и земљама у окружењу.

– 2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ – 2.ГЕ.1.4.1. Објашњава математичкогеографски, физичкогеографски, економскогеографски и војностратешки положај Републике Србије.

– 2.ГЕ.1.4.2. Описује природногеографске и друштвеногеографске одлике локалне средине и Републике Србије.

– 2.ГЕ.1.4.3. Издваја регионалне целине у Републици Србији и описује њихов неравномеран развој.

– 2.ГЕ.1.4.4. Наводи природна и културна добра локалне средине и Републике Србије и разуме потребу за њиховим очувањем и унапређивањем.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на средњем нивоу у свакој области.

17

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ – 2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географских карата различитог размера и садржаја.

– 2.ГЕ.2.1.2. Разуме значај и могућности практичне примене географског информационог система (ГИС).

– 2.ГЕ.2.1.3. Дефинише просторни план и објашњава значај просторног планирања за укупан развој одређене територије.

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ – 2.ГЕ.2.2.1. Описује постанак Земље, Месеца, Сунчевог система, њихов облик, величину, начине кретања (докази и последице).

– 2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских делатности.

– 2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов утицај на економски развој.

– 2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких проблема на локалном и националном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА – 2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.

– 2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, незапосленост, глад, недостатак пијаће воде, дискриминација, болести зависности) и наводи мере за њихово превазилажење.

– 2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ – 2.ГЕ.2.4.1. Објашњава историјскогеографске факторе и процењује њихов утицај на друштвене и економске токове у Републици Србији и земљама у окружењу.

– 2.ГЕ.2.4.2. Описује факторе који утичу на неравномеран регионални развој у Републици Србији и предлаже решења за ублажавање тих разлика.

– 2.ГЕ.2.4.3. Објашњава трансформације регија на националном нивоу и препознаје правце њиховог даљег развоја.

– 2.ГЕ.2.4.4. Описује природна и културна добра локалне средине и Републике Србије и учествује у акцијама за њихову заштиту и унапређивање.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на напредном нивоу у свакој области.

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ – 2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате (географске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет), изводи закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема.

– 2.ГЕ.3.1.2. Примењује географски информациони систем (ГИС) за креирање једноставних географских карата.

– 2.ГЕ.3.1.3. Анализира значај чинилаца развоја у просторном планирању (људи, природа, друштвено богатство, инфраструктура, мрежа и систем насеља).

– 2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ – 2.ГЕ.3.2.1. Описује васионски простор, објашњава законитости и разуме њихов утицај на Земљу.

18

– 2.ГЕ.3.2.2. Анализира геохронолошки развој планете Земље. – 2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њихов утицај на економски развој Републике Србије.

– 2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА – 2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.

– 2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобализација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске токове на глобалном нивоу.

– 2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тржиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ – 2.ГЕ.3.4.1. Анализира утицај географских веза (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) које се односе на постанак и размештај природних и културних добара у Републици Србији.

– 2.ГЕ.3.4.2. Анализира географске факторе и њихов утицај на развој регионалних целина на глобалном нивоу.

– 2.ГЕ.3.4.3. Објашњава трансформације регија на глобалном нивоу и познаје правце њиховог даљег развоја.

– 2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Србији.

19

Оријентација образовног процеса ка међупредметним компетенцијама не значи увођење нових предмета, нити додатних часова тематски посвећених одређеној компетенцији. Основна промена коју доноси оријентација ка општим и међупредметним компетенцијама и компетенцијама уопште огледа се у динамичнијем и ангажованијем комбиновању знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену. То се постиже сарадњом и координацијом активности више наставника, односно предмета, и иновирањем начина рада на часу. Сваки час прилика је да се ради и на међупредметним компетенцијама, а амбијент који их подржава подразумева:

– стављање ученика у ситуације које траже истовремену употребу предметних и међупредметних компетенција. То се дешава увек када од ученика очекујемо да неко знање примени у ситуацијама које нису реплике или једноставне модификације ситуације у којој је знање усвојено, већ нове, различите ситуације;

– истраживање и стварање нових продуката; – стварање баланса између индивидуалних и групних активности, тако да се развије лична одговорност према обавезама и користе потенцијали групе;

– активно и конструктивно учествовање у животу локалне заједнице; – иницирање хуманитарних активности и активности које доприносе подизању квалитета живота и солидарности у локалној заједници.

Значај општих и међупредметних компетенција за будући живот младог човека није тешко документовати, али је важно питање који је простор у процесу наставе и учења резервисан за рад на овим компетенцијама. У суштини, рад на општим и међупредметним компетенцијама није конкурентан раду на садржајима и компетенцијама које су непосредно везане за одређене предмете. Напротив, међупредметне компетенције представљају корак више у разумевању гра-дива и примени наученог, а одговорност за њихово развијање носе сви наставници и школски предмети. То значи да подржавање општих и међупредметних компетенција тражи заједничко планирање на нивоу школских тимова, примену интерактивних и активних облика учења, као и већу аутономију школе и наставника у реализацији образовних исхода. Очигледан и најједно- ставнији пример рада на међупредметним компетенцијама представља употреба ИКТ у учио-ници (дигитална компетенција): различити начини презентовања градива, различити начини организације информација, коришћење разноврсних извора информација, селекција података и провера њихове релевантности... Применљиви су у свим предметима и готово на сваком часу, укључујући и часове провере усвојености градива.

Основни критеријум за селекцију општих и међупредметних компетенција јесте да оне буду потенцијално релевантне и корисне за све, али и усаглашене са етичким, економским и култур-ним вредностима и конвенцијама у друштву. Са становишта појединца, опште и међупредметне компетенције омогућавају интеграцију у различите социјалне контексте и мреже, укључујући и оне које сада не познајемо, уз изградњу аутономије у просуђивању и доношењу одлука.

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ4

20

Имајући на уму ове околности и критеријуме, као и карактеристике образовног система у Србији и контекста у којем он функционише у овом тренутку, издвојене су следеће опште и међупредметне компетенције као најрелевантније за адекватну припрему ученика за активну партиципацију у друштву и за целоживотно учење:

1. компетенција за целоживотно учење;2. комуникација;3. рад са подацима и информацијама;4. дигитална компетенција;5. решавање проблема;6. сарадња;7. одговорно учешће у демократском друштву;8. одговоран однос према здрављу;9. одговоран однос према околини;10. естетичка компетенција;11. предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

У овом документу опште и међупредметне компетенције дефинисане су као обавезне, али, због специфичног положаја у наставном процесу, очекивани исходи одређени су само на основном, базичном нивоу. То, наравно, не значи да се током средњошколског образовања ове компетенције неће појавити у комплекснијем и развијенијем облику на нивоу појединог ученика или школе, већ да се очекује да се оне на систематичан начин подрже на нивоу образовног система у целини. Такође, стандарди дефинисани у овом документу нису критеријуми за школске оцене. Различити облици формативног оцењивања најприкладнији су начин за праћење индивидуалног напретка ученика и усмеравање њиховог даљег развоја. За потребе мерења и оцењивања, школски тимови развијају тестове и успостављају критеријуме полазећи од очекиваних исхода дефинисаних у овом документу.

4.1. Компетенција за целоживотно учењеЛични и професионални развој појединца превасходно почива на његовој способности да управља процесом учења. Ученик треба да буде оспособљен да иницира учење, да изабере стратегије учења и дизајнира контекст у којем учи, да прати и контролише напредак током учења, да управља учењем у складу са намерама и циљем који има. Ученик, користећи претходно учење и ваншколско искуство, уме да пронађе и асимилује нова знања и вештине. Учење је процес стицања знања и вештина, развијања свести и ставова неопходних за лични и професионални развој и активно учешће у друштвеном животу. Способност за целоживотно учење обухвата све компетенције које се стичу образовањем.

Ученик треба да буде оспособљен и мотивисан да: схвати значај учења, изабере одговарајуће методе, прати сопствени напредак током учења и усмерава учење у складу са намерама и циљем који има. Примењујући претходно учење и ваншколско искуство, ученик стиче нова знања и нове вештине, развија свест о стваралачкој природи учења, истрајан је и превазилази тешкоће у учењу.

Очекиване способности ученика: – има позитиван и одговоран однос према учењу; – мотивисан је и оспособљен да самостално планира, организује, спроводи и вреднује учење; – разликује битно од небитног, изражава идеје и образлаже их;

21

– користи различите изворе информација и има критички однос према њима; – примењује одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем, интересовањима, условима и временом;

– способан је да самостално и у сарадњи са другима истражује, открива и повезује нова знања;

– користи могућности ваншколског учења; – негује и развија лична интересовања.

4.2. Комуникација Ученик комуницира на сврсисходан и конструктиван начин у приватном, јавном и образовном контексту. Прилагођава начин и средства комуникације карактеристикама ситуације. На одговарајући и креативан начин користи језик и стил комуникације специфичан за различите научне, техничке и уметничке дисциплине.

У комуникацији уме да изрази мишљење, осећања и ставове и да представи своје циљеве на позитиван, конструктиван и аргументован начин поштујући и уважавајући другог. Критички процењује садржај и начин комуникације у различитим ситуацијама. Има развијену свест о значају конструктивне комуникације и активно доприноси неговању културе дијалога у заједницама којима припада.

Очекиване способности ученика: – познаје различитe обликe комуникације и њихове одлике (усмену и писану, невербалну, преко телефона, преко интернета итд.);

– уме јасно да се изрази усмено и писано, у складу са потребама и карактеристикама ситуације, поштујући ограничења у погледу дужине и намене;

– уважава саговорника реагујући на оно што говори, а не на његову личност; – изражава своје ставове, мишљења и осећања, на позитиван, конструктиван и аргументован начин;

– на одговарајући и креативан начин користи језик и стил који је специфичан за различите дисциплине;

– кроз комуникацију негује културу изражавања и чува језички идентитет; – уме да саслуша излагање саговорника до краја и без упадица.

4.3. Рад са подацима и информацијама Ученик разуме значај коришћења поузданих података и информација у процесу учења, њихову примену за рад, доношење одлука и свакодневни живот. Користи знања и вештине из различитих предмета да представи, прочита и протумачи податке користећи текст, бројеве, дијаграме и различите аудио-визуелне форме. Ученик користи и самостално проналази различите изворе информација и података, (библиотеке, медије, интернет, институције, личну комуникацију итд.), критички разматра њихову поузданост и ваљаност, разврстава их и повезује релевантне информације из различитих извора.

Очекиване способности ученика: – зна да је за разумевање појава и догађаја и доношење компетентних одлука потребно имати релевантне и поуздане податке и разликује податак и информацију од њиховог тумачења;

22

– користи податке из различитих извора и начине добијања података и на основу тога процењује њихову поузданост и препознаје могуће грешке уз помоћ наставника;

– користи информације у различитим симболичким модалитетима (табеларни, графички, текстуални приказ), чита, тумачи и примењује их, повезујући их са претходним знањем из различитих области;

– селектује и обрађује податке наводећи извор и аутора, чува и презентује податке у различитим форматима, укључујући и ИКТ;

– зна разлику између података и њиховог тумачења, зна да исти подаци, у зависности од контекста, могу имати различита тумачења и да тумачења могу бити пристрасна;

– разликује јавне и приватне податке и користи основна правила чувања приватности података.

4.4. Дигитална компетенцијаУченик је способан да користи одређена средства из области информационо- комуникационих технологија (уређаје, софтверске производе и сервисе из области електронских комуникација) на одговоран и критички начин ради ефикасног испуњавања постављених циљева, задатака и сопствених потреба у свакодневном животу и образовању. Познаје основне карактеристике информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ), односно њихов утицај и значај на живот и рад појединца и заједница. Уме да одабере одговарајуће средство ИКТ и да га користи на одговоран и креативан начин у свакодневним активностима (учење и креативан рад; сарадња; комуникација; решавање проблема; организација, обрада, размена и презентација информација). Приликом коришћења ИКТ, свестан је ризика за сопствену и туђу сигурност и добробит, поштује приватност и одговорним поступањем штити себе и друге.

Очекиване способности ученика: – уме да претражује, критички анализира и систематизује информације у електронском облику користећи одговарајућа средства ИКТ;

– уме да представи, оргaнизуje и обликује одређене информације, користећи на ефикасан начин могућности средстава ИКТ;

– приликом решавања проблема уме да одабере средство ИКТ и да га користи на одговарајући начин;

– eфикaснo кoристи ИКТ зa кoмуникaциjу и сaрaдњу; – препознаје предности, ризике и опасности ИКТ по себе и друге и одговорно поступа при њиховом коришћењу.

4.5. Решавање проблема Ученик примењује знање из различитих предмета, искуство стечено изван школе, интелектуалне, емоционалне и социјалне способности у проналажењу одговора/решења у ситуацијама које се јављају током учења, као и у свакодневном животу. Оспособљен је да, како би решавао проблемске ситуације, селективно и сврсисходно користи књиге и друге изворе информација, алате, помоћ наставника, ученика и других особа из школског и ваншколског окружења.

Ученик је мотивисан да реши проблемску ситуацију, истрајава у решавању, проналази/осмишљава решења, процењује тачност решења и начин решавања.

23

Очекиване способности ученика: – препознаје проблем, рашчлањује проблемску ситуацију на делове и уочава везе и односе између њих у светлу претходно стечених знања у оквиру различитих предмета и ваншколског искуства;

– планира стратегију решавања проблема (претпоставља решења, планира редослед активности, избор извора информација и средстава/опреме коју ће користити, са ким ће сарађивати, са ким ће се консултовати);

– решава проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем различитих предмета и ваншколским искуством;

– самостално или консултујући се с другим особама (вршњацима, наставницима, родитељима/старатељима) преиспитује начин решавања проблема, алтернативне начине решавања, тачност и прецизност решења;

– формулише објашњења и закључке на основу резултата до којих је дошао у раду, презентује их и дискутује са другим особама и преиспитује их у светлу добијених коментара. Стечена сазнања и вештине повезује у јединствену целину са претходним;

– проверава применљивост решења у пракси и користи стечена знања и вештине у новим ситуацијама.

4.6. Сарадња Ученик развија способност да се у сарадњи са другима или као члан групе ангажује у заједничком решавању проблема или реализацији заједничких пројеката. Учествује у заједничким активностима на конструктиван, одговоран и креативан начин афирмишући дух међусобног поштовања, равноправности, солидарности и сарадње. Активно, аргументовано и конструктивно доприноси раду групе у свим фазама групног рада: формирање групе, формулисање заједничких циљева, усаглашавање у вези са правилима заједничког рада, формулисање оптималног начина за остварење заједничких циљева на основу критичког разматрања различитих предлога, подела улога и дужности, преузимање одговорности за одређене активности, надгледање заједничког рада и усклађивање постигнутих договора са новим искуствима и сазнањима до којих се долази током заједничког рада и сарадње.

У процесу договарања, уме да изрази своја осећања, уверења, ставове и предлоге. Подржава друге да изразе своје погледе, прихвата да су разлике у погледима предност групног рада и поштује друге који имају другачије погледе.

У сарадњи са другима залаже се да се одлуке доносе заједнички на основу аргумената и прихваћених правила заједничког рада.

Очекиване способности ученика: – активно и конструктивно учествује у раду групе или у пару; – поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у групи или пару; – доприноси решавању разлика у мишљењу и ставовима поштујући друге као равноправне чланове тима или групе;

– одговорно и савесно извршава заједничке активности стављајући интересе групе изнад сопствених;

– критички процењује свој рад и рад чланова групе, доприноси унапређивању рада групе и уме да представи резултате рада.

24

4.7. Одговорно учешће у демократском друштвуУченик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и природу, усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способности активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици. Познаје људске активности и начин на који оне могу угрозити или унапредити околину, живи свет и природу у окружењу. Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини и однос према здрављу. Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација.

У области одрживог развоја – зна основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га подржавају.

Очениване способности ученика: – уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у

широј околини и свакодневном животу; – развија свест о положају човека у природи и његовој одговорности за стање животне

средине и природе; – сагледава које активности (обрасци понашања) на личном нивоу, нивоу заједнице и

глобалном нивоу могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе; – спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се

његова добробит и добробит заједнице и друштва огледају и у квалитету и одрживости његове околине;

– активно учествује у животу школе и заједнице тако што поштује друге учеснике као једнако вредне аутономне особе и њихова људска и мањинска права и тако што се супротставља различитим формама насиља и дискриминације;

– практикује активности које подстичу одрживост (на пример штедња воде и енергије, разврставање отпада, рециклажа), затим повезује значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице, као и живот будућих генерација;

– активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене ка заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју;

– процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада и одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи развој.

4.8. Одговоран однос према здрављу Ученик користи знања, вештине и усваја ставове ради очувања и унапређивања психофизичког здравља. Одговоран однос према здрављу укључује развијање свести о важности сопственог здравља и безбедности, знања о основним чиниоцима који утичу на здравље и практиковање здравих животних стилова. Својим понашањем, као појединац и део различитих група и заједница, промовише здравље, заштиту здравља и здраве стилове живота. Уочава опасности по здравље, доноси одлуке значајне за превенцију болести и очување здравља и укључује се у друштвене активности значајне за превенцију болести и очување здравља.

Очекиване способности ученика: – познаје улогу и значај воде и састојака намирница, примењује правила и принципе здраве исхране (редовност у исхрани, важност доручка, умереност, разноврсност, начин прераде намирница) и зна последице неправилне исхране;

– познаје основне карактеристике неких болести органа, принципе преноса заразних болести и шта их изазива и примењује мере превенције, личне хигијене и хигијене простора;

25

– познаје могуће последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних супстанци, укључујући и последице других облика болести зависности (нпр. интернет, клађење, дијете) и свестан је здравствених, породичних и социјалних последица сопственог избора;

– разуме утицај природних појава и индустријских производа (фармацеутских, техничких, хемијских итд.) на здравље, чита декларације и упутства на производима, слуша савете стручњака и према њима поступа;

– препознаје сигурносне и здравствене ризике у животу и раду, примењује мере заштите, предвиђа и избегава опасне ситуације, познаје начине пружања прве помоћи и својим понашањем промовише здравље и сигурност;

– бира стил живота и навике, имајући на уму добре стране и ризике тог избора, и разуме да је стил живота ствар личног избора и преузима одговорност за свој избор.

4.9. Одговоран однос према околиниУченик стиче знања и развија свест о дејству људских активности на животну средину и при-роду, усваја ставове о неопходности очувања непосредне и шире околине и развија способ-ности активног деловања ради очувања средине у школи, непосредној околини и породици. Познаје људске активности и начин на који оне могу да угрозе или унапреде околину, живи свет и природу у окружењу. Одговоран је према квалитету сопственог живота, што обухвата и однос према околини и однос према здрављу. Разуме сопствену одговорност и одговорност заједнице у изградњи личне и заједничке будућности, као и будућности наредних генерација. У области одрживог развоја – зна основне поставке одрживости, разуме принципе одрживог развоја и практикује активности које га подржавају.

Очекиване способности ученика: – уочава чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у широј околини и свакодневном животу;

– развија свест о положају човека у природи и његовој одговорности за стање животне средине и природе;

– сагледава које активности (обрасци понашања) на личном нивоу, нивоу заједнице и глобалном нивоу могу унапредити стање и квалитет животне средине и природе;

– спознаје везу између квалитета животне средине и квалитета свог живота и разуме да се његова добробит и добробит заједнице и друштва огледају и у квалитету, и у одрживости његове околине;

– практикује активности које подстичу одрживост (на пример штедња воде и енергије, разврставање отпада, рециклажа);

– повезује значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице, као и живот будућих генерација;

– активно се укључује у друштвене акције у школи и заједници које су усмерене на заштиту, обнову и унапређење животне средине и на одрживи развој;

– процењује и вреднује утицај својих навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада и одређује какав утицај оне имају на животну средину, квалитет живота и здравља и одрживи развој.

4.10. Естетичка компетенцијаУченик влада основним значењем појмова култура и естетичка вредност. Eстетичку вредност не везује само и искључиво за уметност, већ и за друге садржаје: природне или биологистичке (нпр. непоновљивост природе), социолошке или идеолошке (човеково деловање на природу, односи унутар заједнице), емотивно-афективне (креативност и стваралачко мишљење и

26

понашање како појединца, тако и групе) и практичне (појмови, модели, поступци, теоријске основе игре литерарних, ликовних, музичких и сценских облика и сл.).

Препознаје естетичке елементе у различитим контекстима као што су: уметничко ствара-лаштво, национална и светска природна и културна баштина, језичка култура у уметничком и у неуметничком домену (свакодневни говор у приватном и јавном животу, електронским и штам-паним медијима, дизајну и другим видовима комуникације...), научно мишљење, друштвени односи, друштво и појаве у друштву.

Очекиване способности ученика: – показује позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознаје и разуме њихове вредности, повезује културну и природну баштину са историјским и географским контекстом и доприноси очувању природних и културних добара;

– препознаје и развија сопствене стваралачке способности и креативност у свим уметничким и неуметничким пољима свог деловања;

– употребљава основне појмове, схеме и правила која припадају теоријама уметничких грана које постоје у основном образовању;

– показује осетљивост за еко-културу и културу свакодневног живљења и има критички однос према употреби и злоупотреби природе.

4.11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву

Ученик препознаје могућности у школи и заједници да идеју претвори у активност, покреће и спремно прихвата промене, преузима одговорност, показује иницијативу и јасну оријентацију ка остварењу циљева и постизању успеха. Ученик кроз образовање стиче свест о сопственим потенцијалима и интересовањима и бива оснажен да самостално доноси одлуке о изборима будућег образовања, занимања и професионалне оријентације. Реализује унапред осмишљене идеје и учествује у пројектима који се тичу школе и локалне заједнице. Ученик стиче знања о карактеристикама одређених послова и радних места, разуме свет рада и пословања из перспективе друштва и спреман је на волонтерски рад и покретање хуманитарних акција.

Очекиване способности ученика: – прилагођава се друштвеним и економским променама, усмерен је на развој нових вештина, које примењује у практичном раду;

– суочава се са неизвесностима на иницијативан и предузимљив начин; – препознаје сопствене предности и своје могућности у односу на будуће образовање и професионалну оријентацију;

– спреман је да учествује у самосталним и тимским пројектима; – способан је да развије идеју, представи је, образложи и преговара у тиму о њеној реализацији; – учествује у активностима са другима у оквиру своје тимске улоге; – мотивисан је и зна да истакне своје добре особине које су важне за обављање школских и радних задатака и користи биографију (CV) и мотивационо писмо да опише своје компетенције, жеље и очекивања;

– зна да постави реалне циљеве и на основу датих могућности уме да планира и да проналази начине њиховог остваривања.

27

Припремање и планирање васпитно-образовног рада је одговоран, сложен и сталан процес. Овај процес могућ је једино уз добар избор наставних исхода, јединица и наставних средстава. На тај начин избегава се импровизовано спровођење наставног процеса.

Најважнију улогу у припремању и планирању васпитно-образовног рада има наставник као његов носилац и организатор.

Добро припремљен и испланиран наставни рад обезбеђује остварење постављених циљева и задатака у предвиђеном времену.

5.1. Циљеви учења и наставеСталне промене у савременом свету постављају нове и изазовне захтеве пред наставнике. Послови који постоје у новом миленијуму захтевају брзе измене компетенција. Све су мање потребе за рутинским интелектуалним и физичким пословима, а расту потребе за управљањем сложеним ситуацијама, иницијативом, радозналошћу, креативношћу, преузимањем ризика, здравим расуђивањем и сложеним комуникацијским способностима и умећем. Осим тога, све више се од грађана тражи да буду активни учесници у друштвеним дешавањима и да раде за општу добробит.

Ови захтеви изискују нов начин гледања на ученике и наставнике, процесе учења и наставе и не могу се развити у систему у коме су наставници активни, а ученици пасивни.

Веома је важно схватити разлику између циљева учења и активности учења (активности ученика). Циљеви учења одређују очекиване крајње резултате, док су активности ученика средства којима се постижу ти резултати. На пример, слушање предавања једна је активност ученика. Да бисмо схватили циљеве, морамо се запитати: Шта очекујемо да ће ученици научити из ове лекције? Да ли ће научити неке чињенице о овој теми или ће научити како да сами одрже добро предавање? Једна иста активност може бити повезана са неколико различитих циљева. Други пример. Замислите да сте одлучили да своје ученике одведете у природњачки музеј. То је ваша активност. Да бисте одредили циљ учења, запитајте се: Шта желим да моји ученици науче приликом посете музеју? Ако је ваш одговор: „Да стекну искуство посете музеју”, онда је то ваш циљ. Ако је ваш одговор: „Да анализирају поставку минерала и стена и да их класификују”, онда је то циљ. Ако одговорите: „Да схвате значај музеја у очувању културе и развој науке”, онда је то ваш циљ. Дакле, једна иста активност може водити различитим циљевима који су повезани са исходима учења и стандардима постигнућа.

Иако разлика између циљева и активности делује прилично јасно, није је увек лако одредити у пракси. Узмимо, на пример, експерименте. Да ли су експерименти циљеви или активности учења/ученика? Заправо, они могу бити и једно и друго, па је веома важно одредити шта представљају

ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА5

28

на конкретном часу. Ако се од ученика очекује да науче како да изводе експерименте уопште – онда је то циљ. Али ако ученици изводе поједине експерименте да би стекли одређено знање, онда је експеримент активност, а циљ, односно исход, стицање одређених знања, односно шта је то што ће ученик на крају знати, умети, применити.

Циљеви учења односе се на оно што планирате да ваши ученици науче, а не на оно што ћете ви говорити или радити да бисте их томе научили.

ПРЕПОРУКА ЗА ЕФИКАСНО ФОРМУЛИСАЊЕ ЦИЉЕВА И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ У УЧИОНИЦИ

Сваки циљ, без обзира на ниво општости, може се написати у граматичком облику: субјекат–глагол–објекат. На пример:

– Ученици треба да идентификују одговарајуће научне проблеме, стекну нова научна знања, да објасне научне феномене и умеју да изводе на подацима засноване закључке о појединим научним проблемима.

– Ученик ће на основу тематске карте упоредити климатске типове Европе. – Ученик ће описати и шематски приказати како настају облаци и падавине.

5.2. Наставни план и програмНаставни план је један од основних школских документа. Њиме се одређују предмети који ћe се учити у поједином типу и врсти школе, којим редоследом по разредима и коликим бројем часова по сваком предмету. Он одређује и која ћe се врста садржаја учити у некој школи, што условљава и тип саме школе. Доносе га просветне власти (објављује се у „Службеном гласнику РС”), али све је изразитија тенденција да један део наставног плана и програма утврђују школе према локалним потребама, а део сами ученици слободним избором предмета. Према њему се даље састављају наставни програми и пишу уџбеници.

Планирањем се обухвата: – садржај (шта ће се радити на часу); – дидактичко-методичка организација, тј. технологија рада (како ће се на часу радити).

Циљ наставе остварује се помоћу наставних садржаја. Садржаји се бирају искуствено на основу друштвених и индивидуалних потреба, степена културног развоја, сазнајних могућности ученика и циљева васпитања. Како је школски систем друштвено условљена категорија, садржаји наставе бирају се зависно од друштвених потреба. Да би се избегло површно и формалистичко планирање наставе и ваннаставних активности, потребно је да план и програм обухвате различите видове васпитно-образовног рада:

– наставу (редовну, допунску, додатну); – слободне активности; – посете, екскурзије.

5.3. Врсте планирањаУ односу на време треба израдити годишњи, месечни и дневни план рада.

Годишње (глобално) планирање је оријентационог карактера и подразумева постављање општих захтева. Планира се пре почетка школске године и обухвата распоређивање наставних

29

тема, број предвиђених часова по теми, распоређивање часова за обраду, утврђивање и систематизацију. Приликом годишњег планирања полазимо од:

– исхода предмета; – плана и програма предмета (објављени у „Службеном гласнику РС”); – стандарда постигнућа ученика; – планова и програма васпитно-образовног рада (други програми у школи, као нпр. програм екскурзија);

– стручне литературе; – уџбеника и приручника; – дидактичко-техничке основе школе; – програма радио и ТВ емисија.

Оперативно планирање најчешће обухвата планирање у оквиру једног месеца, мада се може урадити и оперативни план на нивоу наставне теме.

Приликом израде оперативног плана, наставник треба да води рачуна о корелацији са истим предметом по разредима и са сродним предметима. Корелација са другим предметима може се остварити на три начина, у виду хоризонталне, вертикалне и дијагоналне корелације, чиме се доприноси побољшању квалитета наставних садржаја.

Карактеристике оперативног плана: – конкретнији временски период; – реалнији временски период; – краћи временски период; – конкретнија разрада наставних тема. – Оперативни план садржи: – време (нпр. наставне недеље); – редослед наставних јединица у оквиру теме; – примену иновативних поступака; – сараднике у реализацији; – напомену у коју се уноси све оно што је важно за саопштење о наставној јединици; – одступање од плана; – евалуацију.

Било би добро да током израде оперативног плана наставници истог стручног већа и различитих стручних већа сарађују. То омогућује корелацију садржаја различитих предмета и доприноси да се избегне понављање истих информација. Ти садржаји могу се и тимски реализовати.

5.4. Структура наставног процесаЦиљ сваког образовног система је пружање ефикасних и квалитетних образовних искустава ученицима. Остваривање овог циља је од кључног значаја за успех не само образовних институција већ и сваког ученика. Једна од најважнијих карика наставног процеса је квалитет локалног окружења у коме ученици живе, раде и уче, на пример:

– нефункционалне учионице и недостатак ресурса за учење отежавају процесе учења и наставе;

– свакодневни стрес и анксиозност у животу ученика утичу на праћење наставе у школи; – искључивање ученика од стране осталих из разреда такође се може одразити на учење; – ако су ученици незаинтересовани или им је предмет досадан, имамо недостатак мотивације који није лако превазићи, што је проблем сазнајног окружења.

30

Колико често се ми, наставници, озбиљно бавимо свим овим врстама окружења када планирамо наставу?

Као наставници морамо бити припремљени и способни за промене које можемо направити да бисмо направили окружење за учење у коме сви ученици:

– осећају припадност школи или одељењу; – укључени су у процес учења; – доследно остварују висока постигнућа.

Осећај припадности школи или одељењу односи се на ученикову приврженост школи и одељењу и укључује осећања прихваћености и поштовања вршњака, наставника и других одраслих. Осећај припадности повезан је са персонализовањем окружења за учење, али и са ангажовањем ученика у учењу, па ће се ученици са јачим осећајем припадности више ангажовати у учењу и у другим школским активностима.

Осећање припадности представља позитивно стање које ученицима омогућава да ефикасно функционишу у школи и одељењу и води ка ослобођењу од страха и анксиозности. Трпљење малтретирања и друге високостресне ситуације негативно утичу на учениково осећање припадности. У персонализованом окружењу за учење наставници су свеснији сваког појединца и чине све што могу да се ученик осети сигурним и безбедним у учионици и у школи. Како створити персонализовано окружење за учење?

– Искористите време да упознате своје ученике. Проводећи по два, три минута сваке недеље у разговору са сваким од ученика понаособ (слушајући их) можете сазнати многе корисне ствари у вези са одељењем.

– Створите атмосферу у одељењу која ће се заснивати на поверењу, поштовању и отвореној комуникацији. Радите на томе да се претње сведу на најмању могућу меру и да ученици изграде осећај компетенције, способности да себе дефинишу и повезаности са другима. Ако је потребно, радите на томе да промените јавно мишљење о школи и одељењу, тако да они који посете школу осете да су у том окружењу добродошли и да у њему владају брига за друге, сигурност и праведност.

– Развијајте заједнице за учење. Осећај заједништва усмерава рад на часу ка остваривању заједничког циља и одржавању позитивних и подстицајних међусобних односа.

– Направите индивидуализоване програме помоћи у учењу за ученике којима су они најпотребнији. Ови програми нису нужно обимни и понекад подразумевају само неколико додатних минута са појединим ученицима након задавања одређеног задатка.

– Понекад је појединачни рад са ученицима тежак због других обавеза и одговорности наставника. У том случају, најбоље је да одредите теме и проблеме који су заједнички групама ученика. Претпоставимо, на пример, да пет или шест ученика има одређену врсту проблема са читањем географских карата. Са том групом ученика можете радити да бисте их научили како да читају и анализирају географске карте и на тај начин боље прате наставу и учествују у њој.

– Концепт заједнице за учење може се проширити и ван школе и учионице коришћењем видео-конференција или друштвених мрежа. На тај начин ученици могу постати свесни могућности и ресурса који леже изван њихових учионица и школа.

Да бисмо ово реализовали, можемо почети постављањем низа питања о окружењу у нашој учионици:

– Да ли се ученици осећају сигурним? – Да ли ученици имају осећај припадност школи и одељењу? – Да ли дато окружење мотивише ученике да се потруде и дају све од себе? – Да ли дато окружење подржава процес учења? – Да ли је дато окружење прилагођено ученицима различитог образовног искуства, тј. ученицима који имају различите потребе?

31

Одговорити на ова питања је могуће. Начини како то да учинимо су разноврсни и оствариви у данашње време.

„Култура” и „клима” два су појма која се често користе када је реч о дескрипцији окружења за учење. Култура представља заједничке вредности, норме и веровања која карактеришу групу или организацију било да је у питању цела школа или појединачно одељење. С друге стране, клима се односи на доминантан доживљај, доминантно осећање у школи или одељењу.

За разлику од културе, која је прилично стабилна, клима се може мењати (и мења се) из дана у дан, од школе до школе, чак и у школама у оквиру исте локалне заједнице. На пример, ако наставник у понедељак донесе воће за освежење ученика током паузе између наставе, клима ће тог дана бити другачија. Ако наставник доноси воће сваког понедељка током школске године, онда ће то понашање постати део културе.

Мада су концептуално различите, у образовном систему клима и култура су повезане и зависне. Промене у једној често стварају промене у другој.

Како и шта наставник може урадити када је реч о овом питању? Могућа су следећа решења: – сарадња – сви раде заједно, размењују информације о методама и тактикама у настави и учењу, организују конструктивне дискусије и дебате;

– колегијалност – сви имају осећај припадности школи/одељењу, сматрају да ту добијају неопходну емоционалну подршку и себе виде као вредног члана школе или одељења;

– ефикасност – људи верују да сами контролишу своју судбину, уче из властитог искуства и истражују уместо да само одржавају статус кво.

КАКО ДА ОРГАНИЗУЈЕТЕ НАСТАВУ НА ТАКАВ НАЧИН ДА УЧЕЊЕ БУДЕ У ПРИМАРНОМ ФОКУСУ? ПОДСТИЧИТЕ УЧЕНИЧКО АНГАЖОВАЊЕ У

НАСТАВИ И УКЛОНИТЕ ПРЕПРЕКЕ У УЧЕЊУ.

Мотивација је један од најмоћнијих фактора који утичу на учење. Наставници могу имати и позитиван и негативан утицај на мотивацију ученика. Ученици у школи углавном усвајају један од два могућа облика понашања и оријентације:

– усмеравају се на оцене (раде и уче да би добили одређену оцену); – усмеравају се на учење и задатке (раде како би унапредили своја знања и вештине).

Ученици који су се усмерили на оцене заинтересовани су у извесној мери за учење, али су дошли до закључка да је права вредност у образовању оцена коју добију, а не оно што науче. Истражавиња која су се бавила поређењем ученика који су „оријентисани на оцену” са онима који су „оријентисани на учење” дошла су до заједничког закључка:

– ученици који су усмерени на учење, када наиђу на препреке, раде веома напорно, истрајни су и спремни да преузму ризик;

– ученици који су оријентисани на оцену, ако наиђу на тешкоћу, теже истрајавају, мање су вољни да покушају да науче нове ствари (уместо тога радије бирају задатке за које су сигурни да могу да их ураде) и страхују да ће показати незнање – њима је кључно како изгледају у очима родитеља/старатеља, наставника, другова.

Наставници углавном више воле да предају ученицима који су оријентисани на учење. Таквим ученицима је важно да имају окружење које је усмерено управо на учење. Како да створите такво окружење у учионици?

– Будите неко ко учи, а не синоним за знање. Ако ученици виде да њихови наставници не знају све, да уче и морају да уче нове ствари свакога дана, то ће допринети да се у разреду развија култура учења.

– Помозите ученицима да грешке виде као прилике за учење. Ако се на грешке гледа само као на критеријум за смањивање укупног резултата од кога зависи оцена, онда ће ученик

32

покушавати да сакрије своје грешке и промашаје уместо да из њих нешто научи. Ученици морају научити да је боље да покушају и не успеју него да уопште не покушају.

– Поставите циљеве и задатке тако да буду тачно ниво изнад тренутног нивоа ученичких знања и вештина, тако да могу да их савладају уз адекватну помоћ и подршку. На тај начин мотивишете ученика и покрећете изазов да ураде више него што тражите.

– Утврдите критеријуме и процедуре за оцењивање који се односе директно на учење. Другим речима, радите тако да ученици не могу добити високе оцене док не науче. Избегавајте да им повећавате или смањујете оцене због њиховог (позитивног или негативног) понашања на часу и/или због њиховог високог или ниског залагања на часу које није повезано са резултатима учења.

ПОДСТИЦАЊЕ АКТИВНОСТИ У НАСТАВИ

Шта можете да радите како бисте побољшали ангажовање ученика у настави? Ево неколико предлога.

– Дајте задатке који захтевају да ученици истражују нове идеје и да налазе решења преко проблема из стварног живота или барем преко симулације у школским условима.

– Постављајте задатке у којима ученици могу сами да схвате да ли јесу или нису научили, без запиткивања наставника да ли је њихово решење тачно.

– Организујте интерактивну наставу коју одликује размена, узајамно давање и добијање информација, идеја и мишљења. На тај начин охрабрујте ученике да кроз сарадњу са вршњацима, наставником или ресурсима конструишу властита знања на смислен начин уместо да као папагаји понављају оно што су други рекли или написали.

– Направите окружење у коме се активности ученика охрабрују. Настава мора бити окружење у коме ученици могу да испробавају, тестирају и ризикују са различитим решењима или одлукама, а последице погрешног решења или одлуке да не буду критеријум за смањење оцене, већ основа да се следећи пут не направи иста или слична грешка. У таквом окружењу грешке и промашаји се прихватају, део су процеса учења и воде ка успешном решењу.

У многим школама постоје велика одељења која бројним ученицима стварају осећај изгубље-ности и на тај начин отежавају развијање атмосфере која подржава учење и коришћење разли-читих наставних средстава и поступака, у раду са целим разредом.

Резултати различитих студија показују предности мањих одељења. Мања одељења допуштају наставницима да више времена троше на наставу, а мање на управљање разредом. Наравно, свесни смо да смањивање броја ученика у одељењу не зависи од наставника. То нас доводи до питања: да ли је могуће убацити „карактеристике мале групе” у велика одељења да бисмо створили окружење као код малих одељења? Одговор је потврдан, а резултати оваквих покушаја су обећавајући. Како то спровести? На тај начин што ћете планирати и формирати групе ученика, али и управљати њима.

– Групе засноване на потребама. Ове групе се формирају за кратак период како би се окупили ученици са сличним потребама или проблемима у учењу.

– Групе засноване на интересовањима. И ове групе кратко трају и окупљају ученике са сличним интересовањима.

– Групе засноване на разликама. За достизање неких циљева пожељно је спојити ученике из различитих средина или оне који имају различите способности или интересовања у оквиру једне средине.

Мање групе обично се састоје од три или пет ученика. Групе са два ученика називају се парови. Што се тиче величине групе, не постоји магични број. Број чланова групе најпре зависи од сврхе због које је група формирана. Ако, на пример, очекујете од ученика да расправљају о некој теми и донесу одлуку, препоручујемо вам непаран број ученика у групи како би се избегла „подела одлука”. С друге стране, ако очекујете од ученика да индивидуално раде на одређеном

33

делу задатка који ће се на крају уклопити у један заједнички, групни пројекат, онда је боље да групу чини четворо или петоро ученика, како би размотрили све аспекте пројекта. Стручњаци дају неколико савета за формирање група:

– Стидљиве ученике ставите у трочлане групе (у тим околностима они ће допринети дискусији или раду, док ће се у бројнијој групи теже укључити у рад, тј. лакше ће се повући).

– Упарите ученике који мање знају и умеју са онима који имају више знања и умећа, јер се тако подстиче вршњачко учење.

Када једном донесете одлуку да користите мале групе у својој настави, морате бити сигурни да то одговара циљевима наставе и да су ученици спремни да раде ефективно и ефикасно у групама. Сама подела ученика у групе не може осигурати успех у учењу и раду. Да бисте то постигли, неопходно је да:

– будете сигурни да су ученици адекватно припремљени за сваки задатак; – претходно научите ученике како се ради у групи, тј. да их научите техникама групног рада, да их научите да подстичу и помажу једни друге када је потребно, да буду толерантни према другачијим радним навикама и идејама и да осигурате да свако учествује у раду и да нико не буде занемарен;

– поделите улоге ученицима у групи како бисте били сигурни да ће посао бити обављен и да ће сваки члан групе учествовати. На пример, следеће улоге су прикладне за трочлане групе:

ü вођа – осигурава да се чује глас сваког члана групе, фокусира чланове на постављени задатак;

ü записничар – записује и обједињује идеје чланова групе, периодично проверава потпуност и тачност својих бележака;

ü представник групе – усмено, писмено или на оба начина представља рад групе читавом разреду.

– у четворочланим или петочланим групама, могу се додати и следеће улоге:

ü мерилац времена – подстиче групу да истрајава у задатку, прати и контролише време и повремено подсећа на преостало време за рад;

ü „спољна особа” – када се чланови групе сложе да немају довољно помоћних средстава да реше одређени проблем, ученик на кратко напушта групу да би прибавио помоћ од наставника.

Да бисте подстакли учешће у раду групе и спречили досаду, с времена на време можете ученицима мењати додељене улоге. Ограничите време или дајте ученицима одређени рок како би научили да испланирају ритам рада и да доврше додељени задатак у прописаном времену.

Када ученици буду спремни, улоге подељене, а рокови најављени, можете усмерити пажњу на управљање понашањем и активностима група и њихових чланова. Ево неколико предлога за управљање групама:

– поставите ученике да седе близу тако да могу тихо да причају, а да чују једни друге (биће најједноставније да ученици седе за столовима, мада и спајање клупа може послужити сврси);

– крећите се између група и искористите своје „шетање” да подстакнете и одржите активности усмерене на задатак и на дискусије о задатку;

– како идете од групе до групе, подстичите ученике на рад и одговарајте на њихова питања (ипак, немојте се дуго задржавати код поједине групе и избегавајте дуге расправе како не бисте постали члан неке групе);

– водите рачуна које сте групе посетили тако да ниједна група не буде запостављена, односно да не добије превише ваше пажње;

34

– од задатка до задатка, повремено прегрупишите ученике, тако да ниједна група нема увек исте чланове;

– мерите време и обавестите ученике када време рада на задатку буде при истеку (ипак, будите флексибилни: ако ученици уживају у активностима или им је потребан још који минут, продужите време за рад; с друге стране, ако се активности не одвијају како треба, било би разумно да скратите време и интервенишете).

5.5. Припремање за радЗа час се припремају и наставници и ученици. Врста припреме одређена је етапом часа којој претходи. Наставникова припрема састоји се у проучавању, дозирању и распоређивању садржаја, у дидактичко-методичкој припреми, припреми наставних средстава и материјала. Материјално-техничка припрема зависи од типа часа и облика рада који је планиран. Некада ће бити потребно да наставник припреми и умножи задатке, а ученици прибор, некада више разноврсног радног материјала.

Сазнајне припреме подразумевају да наставник упозна ученике са циљем часа, темом која ће се обрађивати или градивом које ће се увежбавати. У циљу подстицања интересовања ученика наставник може да исприча неки занимљив детаљ или анегдоту непосредно повезану са темом или да покаже фотографију.

Ученицима се може саопштити и оквирни недељни/месечни план рада тако да знају шта их на којем часу очекује. Наставник може упутити ученике да унапред прочитају текст из уџбеника или чланак из часописа или да погледају ТВ емисију.

Некада им се могу задати припремни задаци практичне природе: да нешто направе код куће или посматрају неки процес, па да на часу саопште своја запажања. Психолошке припреме служе да подстакну заинтересованост ученика за тему, да их усредсреде на задатке и покрену њихове умне снаге тако што ће им се указати на важност садржаја који се учи на часу за свакодневни живот. Наставник ће то урадити погодним питањима, истицањем практичног значаја садржаја који треба савладати, указивањем на погодан пример.

5.6. Традиционална настава или настава кроз активно учење

Прво на шта се помисли када се чује реч „наставник” јесте неко ко стоји пред одељењем, држи предавање и даје оцене за тачно поновљено и репродуковано градиво.

Овакво схватање и представа о наставнику карактеристични су за традиционалну наставу. Она је усмерена на наставника, тражи да је наставник стручан и да кроз предавања ученицима пренесе одређена знања. Заснива се на томе да је учење стицање и прикупљање чињеница које треба запамтити и процедура које треба применити. У концепту овакве наставе потребно је да наставник познаје садржај који предаје и да га добро презентује ученицима.

Алтернативни поглед на наставника и наставу је активна настава. Учење се види као организовани процес кроз учествовање у смисленим и релевантним активностима и комуникацији са другима. Сваки ученик учећи нове лекције полази од својих претходних знања и искустава и на основу њих осмишљава оно што тренутно учи. Тако оно што је ученик научио не зависи само од тога шта је наставник рекао или урадио, већ и од претходних знања и искустава ученика.

35

У традиционалној настави главни критеријум одличне наставе је преношење информација садржаних у програму и уџбенику. Дакле, акценат је на томе шта предајемо и како то износимо. С друге стране, основни критеријум у активној настави и учењу је квалитет учења оних који уче.

На основу овога предлажу се две опште сугестије за померање са традиционалне наставе ка активној настави и учењу:

– осмишљавање ситуација које ће активно укључити ученике у процес учења; – праћење шта ученици раде и како реагују на активности и задатке током наставе/учења.

ПРАВИТЕ СЦЕНАРИО ЗА ЧАС УМЕСТО ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС.

У фази планирања наставник се припрема за час. Прописима је предвиђено да наставници пишу припреме за час. Понекад наставна јединица може да започне једног дана на једном часу и да се настави на другом часу или другог дана. Велики број лекција и мало времена за обраду сваке лекције отежавају наставницима да буду креативни и иновативни када планирају наставу. Алтернатива писаним припремама за час јесте прављење сценарија за час. У табели су дате главне разлике између припреме и сценарија за час.

Табела 2. Припрема и сценарио за час

ПИСАНА ПРИПРЕМА СЦЕНАРИО

Планира се за један час (обично у трајању од 45 минута, једног сата или сат и по времена).

Може се планирати један час, али у оквиру веће целине (нпр. блока часова, циклуса већег броја часова).

У њој се описује шта ће радити наставник, тј. како ће извести час.

Акценат је на томе шта ће радити ученици током часа (описују се наставне ситуације у које ће бити укључени, активности и задаци на којима ће радити).

Акценат је готово искључиво на садржају (шта ће се учити, који материјали ће се користити, која техника је потребна за презентацију).

Акценат је на процесу (нпр. како покренути одређене активности ученика, како олакшати педагошку интеракцију међу ученицима или између наставника и ученика).

Тежиште је на смишљању часа који се можеспровести, реализовати, тј. када се све што јебило написано у припреми изведе на часу, час се завршава и настава је готова.

Тежиште је на смишљању часова који ће остварити одређене специфичне циљеве учења. Настава се завршава тек када су постигнути циљеви учења, а до тада се одвија често са новим и другачијим методама и поступцима.

Писане припреме имају скоро униформну структуру (увод, разрада, завршетак или закључак).

Сценарио нема фиксну, униформну структуру. Структура се уклапа са циљевима, задацима и активностима. Само постоји „заглавље” са нужним информацијама о часу (предмет, тема, узраст ученика, циљеви часа, тип часа, потребан материјал).

Домининантна улога наставника је наставник као предавач.

Доминантне улоге наставника су наставник као организатор наставе, као мотиватор и као партнер у процесу учења.

36

Ове разлике између писане припреме и сценарија за час нису техничке природе. Оне представљају потпуно другачије схватање процеса наставе, учења и наставе/учења. Наставници који смишљају сценарио за час у улози су режисера, а не главног глумца. Прављење сценарија захтева размишљање о сцени на којој се одвијају активности (настава и учење) и о активностима глумаца (ученика) у тим сценама.

ПИТАЊА НА КОЈА ТРЕБА ОДГОВОРИТИ ПРИЛИКОМ СТВАРАЊА СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАС

– Који су специфични циљеви учења школског предмета? – Које карактеристике ученика морамо узети у обзир у изради сценарија (нпр. њихове способности, претходно знање, животна искуства, мотивацију)?

– У којим околностима и ситуацијама ће се одвијати процес наставе/учења (нпр. у школи, ван школе, у природи, у лабораторији)?

– Које би задатке ученици требало да раде и које активности да изведу у тим околностима да би остварили циљеве учења?

– Којим ресурсима за учење располажемо и који су нам ресурси потребни да би се у планираним околностима урадили предвиђени задаци и активности?

– Како ћу знати да су ученици остварили постављене циљеве учења? Израда сценарија представља кључни корак у преласку са традиционалне наставе на активно учење/наставу. На много начина сценарији представљају средство за превођење идеје активног учења/наставе у праксу. Сценарио обезбеђује неопходне услове за померање ученика из улоге примаоца у улогу активног чиниоца у властитом учењу. Приликом израде сценарија за час било би добро да се одреди тип часа и то према доминатној карактеристици часа. Могу се издвојити неколико типова часова:

– уводни час; – час обраде новог градива; – час утврђивања градива; – час проверавања; – комбиновани час; – час понављања и систематизације;

Сврха уводних часова је да се ученици упознају и уведу у садржаје и методе рада предмета. На овим часовима ученицима треба приближити наставне области које ће се обрађивати у току школске године, упознати их са критеријумима оцењивања, начином рада и циљевима предмета. На часовима обраде новог градива, ученици усвајају ново градиво, доводе у везу раније научено полазећи од ближег ка даљем, од познатог ка непознатом, од простог ка сложеном. Часови утврђивања градива се практикују на крају наставних целина како би се учврстило стечено знање. На овим часовима је неопходно проверити знање ученика различитим методама, водећи рачуна да се код ученика подстакне жеља за новим знањем. Највижније је указати на значај наученог и његову примену у свакодневном животу.Час проверавања нам користе да проверимо какве је резултате постигао ученик у настави. Прове-ра знања може бити кроз различите писмене провере, усмено одговарање или презентацију уче-ничких радова. Важно је да наставник ученику да повратну информацију о његовом знању и ука-же на евентуалне недостатке и могућности да их превазиђе. Такође треба инсистирати од ученика да сами процене своје знање и укажу на грешке које су сами уочили. На овај начин мотивишемо ученике да самостално уче на грешкама и оспособљавамо их запроцес целоживотног учење. Комбиновани час углавном користимо када желимо да на часу кроз проверу знања ученика обрадимо нов наставни садржај и проверимо ниво усвојености новог знања. На овај начин је могуће држати концетрацију ученика током целог часа на високом нивоу.

37

Час понављања и систематизације примењује се после наставних тема, на крају првог и другог полугодишта, када желимо да ученици обнове своје знање и среде их у логичне целине. Наставник користи различите технике испитивања, док се од ученика очекује да дају одговоре кроз анализу различитих примера из свог окружења, шематски приказују процесе и дају усмене одговоре на постављена питања. На овим часовима ученици су активни док наставник прати њихове активности и указује на евентуалне погрешне одговоре.Шта треба да урадите да бисте прешли са писања припрема на прављење сценарија за часове? Прво, потребне су вам креативне и иновативне идеје које представљају покретачку снагу сценарија. Сценарији пружају доста флексибилности у погледу временске динамике у реализацији наставе. Друго, потребно је да одредите околности, ситуације, активности, задатке и ресурсе за учење који су неопходни да се створи сценарио. Треће, потребно је да учите из претходних искустава, тако да сваки нови сценарио буде квалитетнији од претходног. Ево и неколико сугестија:

– редовно дискутујте са колегама о различитим идејама за сценарије, о могућим активностима, пројектима и задацима;

– претражите интернет: наћи ћете разне примере које можете преузети или прилагодити настави тако да одговарају околностима у којима радите;

– размишљајте о својим претходним искуствима, о томе шта је изазивало интересовање ученика и шта им је било досадно;

– пошто сте пробали одређени сценарио, разговарајте са ученицима о њему: шта им се свидело, шта није, шта им није било јасно, како би се сценарио за тај час могао учинити бољим, да више ангажује ученике, које врсте активности би требало укључити у сценарио;

– погледајте око себе – школу, око школе и локалну средину: који би се ресурси још могли искористити за учење, а да их до сада нисте имали у виду; како би се могао ваншколски простор укључити у сценарио за час;

– посетите часове других наставника да видите како раде: има ли неких идеја које можете „позајмити” када будете смишљали нове сценарије за своје часове;

– уместо искључивог ослањања на усмено испитивање и контролне вежбе, пронађите друге алтернативне начине да ученици покажу своје знање: могу ли на неки начин да изложе своје радове; могу ли нешто да изведу, да на неки начин нешто обаве...

Да резимирамо на крају, примена активног учења значи:1. да будемо свесни постојања великог броја могућих активности ученика; 2. да од тих бројних активности изаберемо оне које ће највероватније бити остварене.

5.6.1. Обрада новог садржаја

Током ове етапе ученици, под руководством наставника, усвајају нове чињенице, на основу њих формирају нове појмове и судове и тако стичу нова знања, која се са претходно наученим повезују у систем знања. Наставник треба да нађе складан однос у коришћењу примарних и секундарних извора знања, водећи рачуна о природи градива. Примарни извори су они на којима се знање стиче непосредно. Секундарни извори су уџбеник, шеме, графикони, модели. Предност примарних извора јесте та што ученици чињенице примају емотивно, а сазнавање почиње доживљајем да би се наставило мисаоним процесом и, на крају, завршило генерализацијом. Међутим, тешко је увек користити примарне изворе, па наставник може упутити ученике да самостално посматрају процес, ако за то има могућности. Некада ће ученици боље разумети неки процес или појаву из секундарног извора, па би препорука била комбиновати примарне и секундарне изворе.

Припремајући се за час, наставник треба да одреди количину чињеница коју ученици могу схватити и усвојити. То је обим који мора бити довољан да се на њему изведу планиране генерализације. Он не сме бити премали, јер ће онда трпети квалитет приликом уопштавања, а ни превелики, да се не би непотребно оптерећивало памћење.

38

До које ћемо дубине ићи – зависи од степена анализе који желимо да постигнемо. На пример, може се поћи од анализе спољашњих карактеристика (врста, изглед, величина), до анализе унутрашњих одлика неке појаве.Током обраде нових садржаја наставник је дужан да новоусвојена знања угради у систем знања, тј. да између претходно стечених и новостечених знања успостави логичне узрочно-последичне везе. Ова систематизација обезбеђује трајност знања.У етапи обраде нових садржаја наставник увек полази од тога шта су ученици из тог тематског круга раније савладали (у претходним разредима из истог, али и из других предмета) и тај круг постепено продубљује и проширује. Да би то урадио, наставник прво треба да утврди којим фондом чињеница ученици већ располажу и какав је квалитет тих чињеница и да, у зависности од тога, градуира нове захтеве по дубини и ширини.Премалим захтевима постиже се мали сазнајни и развојни ефекат, док превелике захтеве ученици не могу да прате, па ће се деморалисати.

5.6.2. Понављање

У наставном процесу понављање се обавља враћањем обрађеним садржајима и треба да обезбеди трајност знања. С обзиром на то да је процес заборављања најактивнији непосредно после усвајања знања, неопходно је да понављање иде одмах након тога.Понављање у наставном процесу може се практиковати: на почетку часа (повезивање раније обрађених и нових наставних садржаја), у току часа (логичко повезивање подсећањем на раније обрађено градиво) и на крају часа (понављање градива обрађеног у току часа).У току школске године понављање се практикује на почетку (кључни садржаји из претходне школске године), у току (крајем тромесечја, полугодишта) и на крају школске године (завршно понављање градива обрађеног у току школске године).Наставник може понављати градиво фрагментарно (делимично), тематски (једна целина) и комплексно (целовито понављање градива савладаног током једног полугодишта или школске године).

5.6.3. Проверавање и вредновање знања

Проверавањем наставник добија повратну информацију о резултату наставне активности. Наставник проверава у свим етапама наставног часа: на почетку часа, при обрађивању новог, при увежбавању и при понављању градива. Проверавати се може на посебним часовима или у појединим деловима часа. Проверавањем у току обраде градива наставник је у прилици да на време увиди да ли је план часа добар и да ли ученици схватају градиво, те може, по потреби, на време да коригује час.Битан захтев при проверавању је контролисање свих задатака (ако је наставник задао домаћи задатак, дужан је да провери како је тај задатак у целини урађен).Систематичним проверавањем спречава се кампањски рад и подстиче мисаона активност ученика. Врло је важно да о резултату проверавања ученици буду на време информисани, а треба их укључити и у сам процес проверавања. Према начину проверавање може бити: усмено, писмено, практично (вештине и навике) и изведено тестирањем.

5.6.4. Артикулација часа

Структура часа је великим делом условљена наставним садржајем који треба реализовати. Међутим, обавезне су три етапе.

39

У уводном делу часа треба пробудити интересовање и усмерити пажњу ученика на тему. У ту сврху наставник може тестом (или на неки други начин) проверити знање градива на које се „наслања” нови садржај. Циљ часа ученицима се мора саопштити јасно и сажето.У главном делу часа поступно се излаже нови садржај, осмишљено се повезује, наводе се примери, демонстрира се, доносе се судови, уче се правила или се нови садржаји практично примењују. Код излагања је битно да се чињенице износе логичним редом да би се подстакао мисаони процес удубљивања у материју. У овом делу часа врло је важно пробудити и одржати пажњу и заинтересованост ученика њиховим мисаоним активирањем.Завршни део часа у пракси, најчешће, остаје недовршен или урађен на брзину (због лошег планирања времена). У овом делу часа наставник може кратким питањима (или неком другом техником) проверити савладаност градива, указати ученицима на суштину материје или исправити пропусте уколико их је било. Домаћи задатак, који задаје при крају часа, треба бити унапред испланиран и припремљен. Он може послужити и као основа за следећи час.

5.6.5. Важни савети за добар час – Час мора бити добро замишљен. – Циљ часа ученицима мора бити реалан, јасан и објашњен. – Исходи и стандарди морају бити јасно дефинисани. – Увод мора бити сређен, једноставан и јасан. Нови појмови повезани са претходним градивом и из њега изведени. Нове термине треба објаснити. Наставниково излагање мора бити јасно.

– Ток часа мора бити логичан и доследан. – Час је заједничка активност наставника и ученика тако да некад доминира наставник, а некад доминирају ученици.

– На часу треба користити различите медије. Аудио-визуелна средства повећавају пажњу и интересовање ученика.

– Треба водити рачуна о редоследу процедура у усвајању градива: од познатог ка непознатом, од једноставног ка сложеном, од конкретног ка апстрактном, од појединачног ка општем, од посматрања ка закључивању, од целине ка деловима, а затим ка целини.

5.7. Наставне методеНаставна метода је начин или поступак који се примењује ради остваривања неког циља. То нам је битно јер се често дешава да знамо шта желимо да остваримо, али не и како. Коју ћемо методу користити у настави – зависи од постављеног циља, својстава активности које ћемо примењивати, узраста ученика, садржаја који се усваја итд.Избором и комбинацијом метода обезбеђује се најекономичнији пут остваривања постављених васпитно-образовних циљева. Тиме се остварују сазнајни, али и васпитни циљеви. Треба имати на уму да се методе не јављају баш у чистом облику, већ да се преплићу.Постоји више класификација наставних метода, али најчешће навођена класификација чини:

1. метода усменог излагања;2. метода разговора;3. метода илустративних радова;4. метода демонстрације;5. метода практичних и лабораторијских радова;6. метода писаних радова;7. метода читања и рада на тексту.

40

Метода усменог излагања (монолошки) омогућава да се циљ часа оствари усменим излагањем наставника, а понекад и ученика. Усмена метода је најпогоднија метода када треба: изложити чињенице, извући закључке, описати стања појава, догађаје и личности.Ова метода има неколико облика, а њихов избор зависи од узраста, садржаја и састава одељења. Тако разликујемо:

– академско предавање; – описивање; – објашњавање; – образлагање.

Метода разговора (дијалошки) састоји се у обради градива (понављању, проверавању), питањима, одговорима и дискусијама. Користи се у свим етапама наставног процеса и у свим типовима часова, али највише код понављања, увежбавања и провера знања. Предности методе разговора: успешно активира ученике, подстиче их на увиђање односа, закључивање и уопштавање, што доприноси критичности, самосталности и самопоуздању. Знања ученици лакше схватају и дуже памте. Кроз разговор наставник најбоље упознаје особине и когнитивни стил (начин мишљења и закључивања) ученика.Метода илустративних радова је начин да се циљеви на часу остваре цртањем. Ова метода рачуна на природну заинтересованост деце да цртају. Добра је допуна вербалних метода, јер уноси живост и мотивише ученике. У овој методи користе се: знакови, таблице, графикони, дијаграми, планови, карте, шеме, скице.Метода демонстрације примењује се када наставник очигледно приказује предмете, моделе, цртеже, макете, слике. Ученици их посматрају и тако стичу знања. Демонстрирати се могу покрети, радње, процеси. Посматрање у настави има циљ да се ученици науче да уочавају. Зато не сме бити препуштено случају, већ мора бити брижљиво планирано. Зовемо га и планско посматрање (чулно опажање ради остваривања постављеног циља).Метода практичних и лабораторијских радова омогућава да се знање стиче кроз практичан рад и експериментисање наставника и ученика и омогућава спој знања и практичног рада. Ово су методе стицања, али и провере знања која су ученици стекли другим методама (вербалним).Метода писања омогућава наставнику да постављене циљеве реализује писањем. Наставник методу писања користи:

– када обрађује нову наставну јединицу (на табли записује главне елементе јединице: назив, основне појмове, међунаслове, бројчане податке, непознате речи);

– када унапред припрема наставни листић, програмирани материјал, тезе за реализацију новог градива;

– на крају часа, када исписује теме за домаћи задатак.Метода читања и рада на тексту наставнику омогућава да припреми ученике да самостално и ефикасно користе књигу. Нажалост, све се више дешава да ученици не користе уџбенике у раду. Ученике од првог разреда треба навикавати да уче из уџбеника и упућивати их како да их користе, јер их тако навикавамо да континуирано и самостално уче.

5.8. Иновације у наставиИновације у настави Географије обухватају нове облике, методе, садржаје и нова наставна средства, што унапређује реализацију програма на наставном часу. Могуће иновације у настави Географије (примери) јесу:

– примена активних метода; – индивидуализовани приступ ученицима; – диференцирана настава, примена диференцираних задатака;

41

– примена интерактивних метода; – менторска улога наставника; – индивидуалан рад ученика праћен менторским радом наставника; – едукативне радионице; – коришћење филма у настави; – примена проблемских задатака; – истраживачки рад ученика; – истраживачки задаци; – коришћење веб-алата у функцији учења; – примена информационо-комуникацијских метода у настави; – програмирана настава, рад на програмираним материјалима; – коришћење интернета у циљу остваривања васпитно-образовних задатака; – рад у паровима; – групни рад; – осмишљавање нових наставних материјала; – дискусија; – дебата; – квиз; – тимска настава; – игра улога, драматизација; – осмишљавање пројеката, рад на пројекту; – експеримент, оглед; – израда портфолија за ученике.

5.9. (Само)Евалуација наставеПровера и евалуација квалитета наставе одвијају се у две фазе. Прва фаза јесте фаза израде сценарија и његове припреме за примену. Друга фаза настаје након примене сценарија. У првој фази вреднујемо сценарио у односу на хипотетичко одељење ученика. У другој фази вреднујемо га узимајући у обзир реакције, коментаре и евентуалне сугестије стварног одељења ученика. На пример, у првој фази можете мислити да је циљ часа сасвим очигледан и јасно повезан са циљевима учења. Међутим, у другој фази можете се суочити с тим да је циљ часа остао нејасан ученицима, нарочито његова веза са исходима наставе и стандардима.

Предлог фаза евалуације наставе: – Направите листу свих активности ученика. Које су активности ученика? Да ли је јасно шта ученици треба да раде у свакој активности? Напишите, најпрецизније што можете, шта ученици треба да раде према сценарију (нпр. да праве белешке, слушају песму, раде лабораторијску вежбу у групама, анализирају писани материјал, примењују одређени поступак, решавају одређени проблем). На крају, процените да ли је добар редослед активности и да ли ће водити разумевању кључних идеја и остварењу постављених циљева.

– Проверите колико свака активност пружа могућности за активирање ученика. Неке активности у већој мери ангажују ученике од других. Активности које у мањој мери активирају ученике могу имати једну ману или више њих, попут: претерано су дуге, сувишне, непотребно се понављају, досадне су, конфузне, недовољно јасне или без јасног смисла.

– Проверите везу између активности и циљева учења. Како су активности повезане са циљевима учења? Уколико ученици успешно ураде све планиране активности, колико

42

је вероватно да ће бити реализовани постављени циљеви? Постоје ли преклапања међу активностима? Да ли постоје празнине у низу активности, да ли неке недостају да би се остварили циљеви?

– Оцењивање и евалуација. На основу чега, тј. на основу којих показатеља ћу знати да ли су ученици били успешни у учењу? Како ћу протумачити те показатеље да бих утврдио/утврдила који су ученици добро научили, а који нису? Да ли су ученици боље овладали неким циљевима него неким другим?

Табела 3. Важни аспекти у евалуацији сценарија за час

АСПЕКТИ РАЗМОТРИТЕ:ДА ЛИ СТЕ УОЧИЛИ НЕКИ

ПРОБЛЕМ И КАКО СЕ ОН МОЖЕ РЕШИТИ?

Предмет (садржај)

– да ли је изабрани садржај адекватан у односу на узраст ученика, ученичка предзнања, ученичка искуства.

– да ли је садржај повезан са оним што се раније учило из тог предмета или из других школских предмета, искуством ученика, ваншколским знањима ученика.

Активности ученика

– да ли су планиране активности релевантне за носећу, кључну идеју и да ли су повезане са циљевима учења.

– да ли је редослед активности логичан и одговарајући.

– колико је ученика активно укључено у учење (у сваку од активности и на целом часу).

– колико је времена потребно ученицима да ураде све активности и заврше све задатке.

– да ли има могућности, прилика за иницијативу ученика, за њихов избор, доношење одлука и независност.

– има ли различитих активности за различите групе ученика. Ако има, како координишете активности различитих група? Да ли су активности група уједначене по тежини и дужини трајања рада на њима?

– да ли је предвиђена интеграција резултата рада свих ученика и/или свих група ученика при крају или на крају часа. Како се ради интеграција?

43

АСПЕКТИ РАЗМОТРИТЕ:ДА ЛИ СТЕ УОЧИЛИ НЕКИ

ПРОБЛЕМ И КАКО СЕ ОН МОЖЕ РЕШИТИ?

Интервенције наставника

– у којој мери су инструкције које дајете ученицима јасне, прецизне и детаљне.

– како обезбеђујете и одржавате пажњу ученика за активности и задатке који су пред њима.

– шта ви радите док ученици раде самостално или у групама.

– да ли сте предвидели време за исправке ученичких задатака у случају када их нису тачно урадили или када квалитет њиховог рада није довољно добар.

Спаривање циљева, активности и евалуације на основу типа часа, метода и садржаја

– да ли су активности усклађене са циљевима (има ли активности које не одговарају ниједном циљу и, обрнуто, има ли циљева за које нема ниједне активности).

– да ли оцењујете ученике на основу квалитета њиховог рада и постизања циљева учења.

– да ли су оцене у складу са евалуацијом урађенога или на оцену утиче и залагање ученика и њихово добро понашање.

– да ли су активности (укључујући методе и садржај) одговарајуће за тип одељења у коме предајете.

– да ли активности (укључујући методу рада и садржај) одговарају типу часа (нпр. обрада, систематизација) да се достигну постављени циљеви.

Практично, све препоруке о томе шта наставници треба да раде да би настава била боља проистичу из потребе да се помери фокус са онога што раде наставници на оно што раде ученици и што ће на крају научити. Када се фокусирамо на себе као наставника, можемо давати све од себе и претпостављати да ученици уче. Када се усмеримо на своје ученике, не можемо више претпостављати, већ морамо надгледати, контролисати њихово учење и напредовање и морамо подешавати своју наставу према ономе што смо запазили. Наставници могу „читати” своје ученике на много начина. Ево неколико примера:

– Посматрајте где и како ученици гледају. Да ли им је поглед усмерен на оно што се у настави ради? Да ли им поглед одаје заинтересованост, збуњеност? На часу, поглед ученика наговештава нам колико ученици прате наставу.

– Обратите пажњу на невербалне сигнале. Да ли њихов положај тела указује да су будни и да прате? Да ли климају главом у знак слагања или делују збуњено? Да ли зевају? Делују ли поспано? Да ли преврћу очима када нешто не разумеју или им је досадно?

44

– Покушајте да повежете своје акције са ученичким реакцијама. На пример, да ли им пада пажња када причамо више од десет минута у континуитету? Да ли истрају у активностима када их поделимо у групе по троје и да ли се у групама од по петоро јављају проблеми у раду?

– Застаните повремено и поставите питања којима ћете проверите да ли ученици пажљиво прате и да ли разумеју садржај који им предајете или који читају.

– Пажљиво слушајте своје ученике. Обратите пажњу на то шта говоре и како говоре (и на тон и говор тела).

– Ако радите са једном групом ученика док остале групе раде самостално, трудите се да слушате ученике са којима радите и да у исто време посматрате ученике у другим групама. Ако превише пажње обратите на групу са којом радите, углавном нећете моћи да пратите шта се дешава са осталима у учионици (барем док се не догоди нешто негативно).

Информације које сте сакупили „читањем” својих ученика неће бити од неке користи ако са њима ништа не урадите. Шта ћете урадити када ученици престану да пазе на часу? Да ли ћете им рећи да обрате пажњу и наставити даље или ћете застати и помислити: „Губим њихову пажњу. Морам нешто да урадим. Можда ће помоћи мало хумора. Можда је време да завршимо са овом активношћу и пређемо на другу активност...”? Када вам „читање” ученика каже да је ниво анга-жовања ученика низак или да опада, морате нешто променити да бисте их поново ангажовали.Некад вам просто понестане идеја шта бисте још могли да урадите да бисте поново активирали ученике или да бисте им помогли да разјасне нејасно. Када се то деси, размислите о употреби одређених ученика као делу свог наставног арсенала. Замолите једног ученика да објасни појам или умеће онима који имају проблема да схвате. Упарите заинтересоване, енергичне ученике са онима који се нерадо укључују.

5.10. Ресурси за учењеШта су ресурси за учење? То су алатке које омогућавају или подржавају процесе наставе и учења. Ресурси су носиоци и посредници информација, средства комуникације и објекти у процесу учења. Њихов опсег се креће од говорних карактеристика, вокалних квалитета, фацијалних израза и гестова до материјала и опреме. Они обухватају оно што се најчешће назива наставним средствима (нпр. папир, оловка, табла, креда, „флип-чарт” табла са папирима, пројектор, компјутер, телевизор, „паметна табла” итд.).

Ресурси за учење корисни су како за ученике, тако и за наставнике. За ученике су корисни јер могу да повећају могућности учења, потпомогну конструкцију знања, повећају разумевање садржаја, побуде заинтересованост, повећају мотивацију и допринесу позитивним ставовима према појединим предметима и учењу уопште. Што се тиче наставника, ресурси за учење могу да унапреде, прошире или обогате њихову наставу и помогну им да створе и одрже амбијент који ће вероватно изазвати учење.

Ресурси за учење не морају нужно утицати на учење ученика. Они постају релевантни за наставу само онда када имају посебну сврху у задатку, тј. њихова улога као наставних медија одређена је њиховом функцијом у процесу учења. Да би ресурси за учење били корисни, наставници морају знати: како да изаберу, прилагоде и направе ресурсе високог квалитета и како да их употребе у настави па да ученике подстакну на њихово активно коришћење да би унапредили или подржали властити процес учења.

Потенцијални ресурси за учење налазе се свуда око нас. Неки ресурси су прикладни за мотивисање ученика и зато се примарно користе у почетним фазама процеса учења, да пробуде интересовање и усмере ученичку пажњу. Неки су погоднији за представљање и објашњавање важних предметних садржаја, трећи за подстицање креативног мишљења и решавања проблема, а четврти за процену стеченог знања и конструкцију знања.

45

Иако се ресурси за учење могу класификовати на различите начине, ми смо одлучили да их поделимо у четири велике категорије: људски ресурси, прави објекти, наставни медији и наставна средства.

Под људским ресурсима подразумевамо све оне особе које својим знањем или креативношћу могу допринети процесу учења. У прошлости, наставници нису били само посредници знања, већ најчешће и главни извор информација ученицима. У одређеној мери, иако нешто мањој, они и даље имају ову улогу извора знања. Међутим, постоје и други људи од којих ученици могу да уче и од којих заиста и уче – то су њихови родитељи/старатељи, разни стручњаци (нпр. гостујући предавачи), представници медија и други ученици.

Прави објекти су природне појаве и људске творевине. У зависности од наставне теме могу се укључивати: биљке, животиње, стене, грађевине, индустријско наслеђе. У учионицама то могу бити: збирке узорака, колекција минерала, попречни профили земљишта, узорци различитих термоминералних вода. За разлику од других медија, прави објекти пружају директно и непо-средно чулно искуство са предметима учења и најбоље их је користити када су непознати уче-ницима. Прави објекти су тродимензионални, што најчешће није случај са другим ресурсима. Они најчешће ангажују сва чула ученика: вид, слух, додир, мирис и укус. Још једна од предности коришћења правих објеката је што, као „оригинали”, снажно мотивационо делују на ученике.

Категорија наставни медији обухвата четири поткатегорије: аудитивну, визуелну, аудио- -визуелну и интерактивну (за коју најбољи пример представљају информационо-комуникационе технологије или краће ИКТ). Аудитивни медији (нпр. радио-емисије, ЦД-ови, електронски записи) ангажују чуло слуха и неопходни су за презентовање информација онда када се циљеви учења тичу присећања или препознавања.

Категорија визуелни медији подељена је на штампане материјале (нпр. уџбенике, новине, документа), ресурсе који се не пројектују (нпр. фотографије, географске карте), ресурсе који се пројектују (нпр. PowerPoint презентације) и просторне аналогије (нпр. глобуси).

Аудио-визуелни медији (нпр. играни филмови, документарни филмови, видео-материјали) сти-мулишу истовремено вид и слух, и то на интегрисан начин. Ова категорија медија обезбеђује систематичније презентовање знања. Тако, на пример, појединачна фотографија помаже у учењу једног појма или идеје, а документарни филм омогућава ученицима да виде промену током вре-мена, чују објашњења догађаја и разумеју узрочне везе. Аудио-визуелни медији су, такође, ва-жни онда када нам прави објекти или природна окружења нису на располагању. Камере могу да забележе места која већина људи не може да види (нпр. дубине мора, високе планинске области широм света). Аудио-визуелни медији, такође, могу да помогну ученицима да разумеју одређене процесе који нису видљиви или уочљиви зато што су превише брзи, превише спори или превише ситни. Камера може да се користи тако да успори догађаје који се превише брзо одвијају (нпр. муња) или да убрза догађаје којима треба много времена да се одиграју (нпр. коришћењем ефек-та „time laps” ученици могу да виде формирање и кретање облака).

Интерактивни медији слични су аудио-визуелним медијима по томе што ангажују више чула, али интерактивни медији превазилазе границе аудио-визуелних медија, јер ангажују ученике на много интерактивнији начин. Тренутно најбољи пример интерактивних медија су ИКТ. Када се добро осмисле и правилно употребе, ИКТ обезбеђују ученицима сталне повратне информације и омогућавају им да сами контролишу избор програма и брзину рада на њему.

Наставне медије најбоље је комбиновати у мултимедијалном систему. Да бисмо помогли ученицима да остваре циљеве учења, већина наставних ситуација дозвољава или захтева ко-ришћење више од једног медија. Класичне зелене табле, беле табле или све чешће употребља-ване „паметне табле” могу да се користе истовремено са усменом презентацијом. Гледању видео-материјала може претходити наставников увод, а након њега може уследити дискусија у разреду. Употреба већег броја медија обезбеђује више могућности за учење. Ако ученику

46

промакне нека информација у уводу, он може да је надокнади гледајући видео-запис или кроз дискусију која следи. Слично томе, ако ученику нешто није јасно у видеу који се приказује, кроз дискусију која следи у одељењу те нејасноће могу бити знатно смањене или елиминисане.Визуелни медији најчешће се користе као допуна другим медијима, мада се могу користити и самостално. Документи који садрже табеле, слике и графиконе посебно су важни облици штампаних медија. Графички организатори, листа садржаја, материјали за решавање проблема и примарни извори (нпр. историјски) веома су корисни алати који помажу ученицима у учењу. Просторне аналогије као што су глобуси, вулкани, структура минерала могу помоћи ученицима да разумеју ствари које су или превелике или премале да би се виделе голим оком. Визуелни медији омогућавају ученицима да се накнадно поново врате стварима које су раније учили и поново да их читају или разгледају све док не запамте оно што су учили.Уџбеници су још увек најчешћи извор за учење и мало је вероватно да ће ускоро изгубити ту улогу. Уџбеници имају неколико предности. Они обезбеђују структуру предмета проучавања и читав асортиман вежби и активности. Шта наставник може учинити да би што функционалније употребио уџбеник као ресурс за учење? Ево неколико препорука:

– Научите ученике да познају и разумеју организацију књиге. Усмерите им пажњу на преглед садржаја и редослед поглавља. Научите их да разликују наслове поглавља и наслове лекција унутар поглавља, односно наслове од поднаслова.

– Научите ученике како да брзо пронађу информације о одређеним темама користећи различите алатке, посебно индексе. Научите их да користе речник да би разумели значење непознатих речи и појмова.

– Научите ученике како да одреде важност неког садржаја у књизи. Научите их да гледају на промене типа слова (величина, масна слова и курзив) као на показатеље важности.

Поред уџбеника, користе се и многи други текстуални материјали: читање додатних материјала за припремање реферата, основна структура лекције коју наставник припреми, видео-материјали, информације са интернета и из других извора. Када је уџбеник основни извор за учење, други текстуални материјали представљају добре секундарне изворе. Ефекат њиховог коришћења је да ће ученици вероватно бити у ситуацији да сами дају смисао ономе што читају, уз минималне интервенције наставника. Један од начина да сазнате како ученици анализирају текст на коме раде јесу њихове белешке. Друго, ученици морају да разумеју оно што читају. Стога, ученицима мора бити јасна сврха сваког задатка читања, тј. зашто нешто читају, а сврха задатка мора бити повезана са циљевима учења због којих је задатак изабран. Када ученици праве белешке, морају да анализирају информације. То значи да морају да издвоје битне од мање битних информација, да одреде који су кључни појмови и најважније информације, да разумеју главну идеју (да имају целину слике) и да изложе то на неки организован начин. И поред упутства како да исправно анализирају информације у тексту и како да праве белешке, многи ученици праве превише кратке белешке, које су често и сасвим неорганизоване, или једноставно преписују из текста што више могу. Ево неких препорука како можете помоћи ученицима да развију вештину хватања бележака:

– Усмерите ученичку пажњу на то како је информација структуирана. – Подстичите ученике да не пишу све што прочитају, виде или чују. – Дајте ученицима моделе бележака или оквире за прављење бележака, заједно са правилима или категоријама које ће им помоћи да направе структуру у својим белешкама и да их организују.

– Дајте ученицима задатак да вежбају да сумирају основне идеје пасуса у једној реченици. – Поделите ученицима жуте или плаве маркере и тражите да их користе како би вам показали шта сматрају важним у тексту који су прочитали.

47

– Подстакните ученике да на свој начин обележе своје белешке користећи штампана слова, подебљане речи, поднаслове, скице и дијаграме, да то буду њихове личне белешке, са њиховим наглашавањима и на специфичан начин уређене.

– Научите ученике како да користе формалну схему у прављењу бележака: да наслови првог нивоа представљају главне идеје, наслови другог нивоа подтеме, а наслови трећег нивоа детаље (ако је потребно). Оваква схема наглашава хијерархијску природу текста, где се све детаљније информације налазе испод категорије вишег реда.

– На крају, када ученици направе своје белешке, тражите да их поново прегледају и дотерају. Притом, нека одлуче које информације су важне и треба их задржати, а које се могу изоставити, јер нису неопходне или се понављају.

КОРИСТИТЕ ТЕХНОЛОГИЈУ ПРИКЛАДНО И ЕФИКАСНО ТАКО ДА БУДЕ ПОДРШКА НАСТАВИ, ДА ПРОШИРИ МОГУЋНОСТИ

ЗА УЧЕЊЕ И ПОВЕЋА ШАНСЕ ЗА УСПЕХ У УЧЕЊУ.

Замислите следећу ситуацију. Наставник припрема час о загађивању и заштити ваздуха на земљи. Сценарији за такве часове могу подразумевати да ученици слушају предавања настав-ника, читају из уџбеника, гледају фотографије и мапе или, можда, гледају некакве видео-сним-ке. Стални развој технологије наставницима омогућава другачији приступ у креирању и реали-зацији сценарија. На пример, помоћу „Google Earth-а” ученици могу да истражују мапу, виде површину Земље у три димензије, „посете” одређена места, имају панорамски поглед већих градова на нивоу улице. Данас имамо технологију која наставницима омогућава да развију сце-нарије који ће ученике од активних учесника преобразити у интерактивне учеснике. Генерално гледано, технологија постоји и у образовању се користи деценијама.

Коришћење рачунара и рачунарске технологије у свакодневној настави има много предности и на много начина може олакшати и унапредити процесе наставе и учења. Као наставник, можете користити различите врсте образовних софтвера, у распону од програма за увежбавање (dril) и практиковање, до програма водича (tutorial programs), симулација и наставних игара, табела и база података. Можете користити програм за обраду текста како бисте ученике подстакли да боље пишу своје радове, јер софтвер олакшава унос, ревидирање и уређивање текста. Интерактивне беле табле или „паметне табле” (smartboards) које детектују додир као кориснички унос – могу допринети атрактивности наставе. Софтвер који постоји у овим паметним таблама наставницима омогућава да сачувају своје белешке и коментаре као електронске фајлове и да их дистрибуирају ученицима на папиру, преко електронске поште, на својим веб-сајтовима или преко платформе за електронско учење (Google Clasѕroom). Неки модели наставницима чак дозвољавају да сниме своје инструкције као дигиталне видео-фајлове, који могу бити веома корисни за ученике који су одсутни из школе или којима је потребно да понављају градиво и желе поново да виде материјал.

Интернет је важна алатка за учење и у већини случајева обезбеђује актуелније и свежије информације од уџбеника. Интернет пружа приступ огромној бази података о мноштву тема. Ове информације дају владине и невладине организације, факултети и универзитети, архиве, библиотеке, музеји, компаније и појединци. Интернет, такође, пружа многе услуге које могу бити од користи наставницима и ученицима, а међу њима су и хипермедијски системи прикупљања информација који повезују различите материјале са интернета (слике, аудио-записи, видео- -снимци, обичан текст, хиперлинкови) и комуникационе услуге које омогућавају наставницима и ученицима да комуницирају једни са другима преко текстуалних, видео или гласовних порука (нпр. преко и-мејла или скајпа). Интернет се може користити на часовима како би се подстакло заједничко учење ученика. Ученици могу да деле открића и да се узајамно подржавају. Таква сарадња није корисна само за стицање знања, већ има и велику друштвену добит.

48

На крају, интернет може да користи и наставник за проширивање сопствених знања и разумевања. Постоје дословно хиљаде сајтова који су креирани да наставницима понуде предметна знања, материјале, примере и савете за наставу. Друштвене мреже, блогови, Википедија, сајтови за размену видео-материјала и другe платформе омогућавају да се добије много више од самих информација. Они пружају могућност за интеракцију, сарадњу и дељење информација и идеја, успеха и неуспеха.Једноставно коришћење било ког ресурса за учење и технологија не гарантују да ће се жељено учење остварити. Није важно колико наставници и ученици користе технологију, већ колико је ефикасно користе у циљу унапређивања квалитета процеса наставе и учења. Као што је случај и са другим ресурсима за учење, од циљева учења и онога што би ученици требало да науче зависи која ће технологија бити одговарајућа и релевантна за наставу. Уколико технологија није повезана са циљевима учења, може да буде контрапродуктивна и да, заправо, омета учење. Ресурси за учење нуде широк спектар могућности да се настава учини бољом и да се олакша учење. Ресурси ће бити ефикаснији ако су изабрани на основу функције коју треба да имају у оквиру наставног програма и на основу утицаја на мотивацију ученика. Међутим, без обзира на то које ресурсе за учење изаберете или направите, ваша је одговорност као наставника да им заједно са ученицима „удахнете живот”. Стално имајте на уму да ресурси за учење, чак и они најинтерактивнији, као што је интернет, представљају само алатке, а ви сте особа која треба да их добро и мудро употреби.

5.11. КорелацијаКорелација подразумева повезивање наставног садржаја унутар предмета (интеркорелација) и између предмета (интракорелација), па према томе разликујемо вертикалну, хоризонталну и дијагоналну повезаност појмова. Корелација је обавезна и нужна као облик дидактичко-методичке припреме за наставу Географије. Могућности корелација бројне су у свим наставним предметима, у зависности од тога који део градива се проучава.Из хоризонталне, вертикалне и дијагоналне корелације проистиче интегрисан наставни систем у коме се сједињују и повезују наставни садржаји различитих области појединих предмета. Настава Географије у првом разреду ослања се на искуства и знања која су ученици стекли у основној школи. Такав вид повезивања наставних садржаја назива се вертикална корелација. Повезивање наставних садржаја различитих предмета који се истовремено изучавају означава се као хоризонтална корелација. Када се у два или више предмета садржаји обрађују у различито време, то називамо дијагоналном корелацијом.Разликују се две врсте међупредметне корелације. То су методичка међупредметна корелација и садржајна међупредметна корелација.Методичка међупредметна корелација означава употребу наставних метода и облика рада карак-теристичних за неки наставни предмет у другом наставном предмету. Ова врста међупредметне корелације може се објаснити на следећем примеру. У настави Географије једна од карактери- стичних метода рада је демонстрација. Заснива се на приказивању, односно демонстрирању ге-ографских објеката, појава и процеса, затим на демонстрирању слика, цртежа, графикона, ге-ографских карата и слично. Када се у другим наставним предметима употребљава географска карта, значи да је у настави тог другог предмета остварена методичка међупредметна корелација са Географијом.Садржајна међупредметна корелација је она врста међупредметне корелације код које се одређени наставни садржаји обрађују у два наставна предмета или више њих. Сваки предмет објашњава садржај с властитог гледишта, а ученици током учења стварају целовиту и заокружену слику наставне целине. Наставни садржај зато је занимљивији, те је сам процес учења у знатној мери растерећен. На пример, наставни садржај „Минерали и стене” могуће је обрадити током наставе Географије и Хемије.

49

Увођење међупредметне корелације у васпитно-образовни процес садржи у себи неколико кључних корака који су међусобно недељиви, те сваки следећи корак произлази из претходног. Издвајају се следећи кораци:

1) детаљно познавање Наставног плана и програма Географије; 2) познавање наставних планова и програма школских предмета с којима се може вршити

корелација; 3) тимски рад наставника и формирање малих тимова унутар разредног већа или стручног

већа на нивоу школе, чиме се омогућује заједничко планирање обраде наставних садржаја за ученике појединих разреда.

Овакав начин рада неизоставан је део планирања наставе уколико се начело корелације жели квалитетно провести у дело. За добре резултате потребна је преданост свих чланова тима, добровољна, ангажована сарадња, равноправан положај свих судeоника, те високи степен мотивације, отворена комуникација и подстицање креативности.

5.12. ОцењивањеСваки наставник свакодневно доноси велики број одлука. Неке од тих одлука везане су за планирање, неке за реализацију наставе. Када завршимо наставу, често се на путу до куће питамо да ли је данас реализовано све по плану, где су била одступања, шта није било добро... То су само нека од евалуативних питања која многи наставници себи редовно постављају (и на њих углавном одговарају).

Оцењивања ученика разликују се по својој формалности. Нека оцењивања су неформална. На пример, пажљивим посматрањем ученика добићете информације на основу којих можете донети разне одлуке: да ли треба да успорите, пошто видите да многи ученици делују изгубљено; да ли треба да дате више примера, пошто видите да многи ученици делују збуњено; да ли треба да покажете више елана, пошто неки ученици имају проблем да остану будни на часу итд.

Друга оцењивања, поготово она везана за евалуацију ученика, формалније су природе. На пример, када ученицима треба да дате оцене, много је вероватније да ћете им дати контролну вежбу, тест, да напишу есеј или ураде истраживање, него што ћете се ослонити на повремена посматрања.

У идеалном случају, седење поред сваког ученика, причање са њим, слушање и посматрање ње-говог рада – пружиће најбоље информације о његовом ангажовању и учењу на основу којих мо-жемо засновати своје одлуке. Међутим, учионице нису идеално окружење за такав облик оцењи-вања. У реалним условима који постоје у нашим школама, наставник мора наћи начин који ће му омогућити да дође до информација које су му потребне да би донео одлуку о настави и учењу.

Квалитетно оцењивање је огледало рада наставника засновано на подацима. Оно мора бити аргументовано одлукама како о појединачним ученицима, тако и о групама ученика.

У ОСНОВИ ОЦЕЊИВАЊА ТРЕБА ДА БУДУ ЈАСНО ДЕФИНИСАНИ ЦИЉЕВИ УЧЕЊА УСМЕРЕНИ КА

ОДГОВАРАЈУЋИМ ИСХОДИМА И СТАНДАРДИМА ПОСТИГНУЋА.

Суштина препоруке прилично је јасна. Неопходно је успоставити везу између циљева учења, оцењивања, исхода и стандарда постигнућа. На пример, ваш циљ је да ученици науче морске струје, а исход је да наведу примере и особине морских струја у Атланском океану и покажу

50

их на географској карти. Онда би прикладан начин да оцените ученике био да их питате да наброје морске струје Атланског океана, а неприкладно би било да их питате да наброје морске струје Индијског или Тихог океана.

Приликом оцењивања неопходно је водити рачуна да форма оцењивања одговара нивоу или врсти циља учења. Оцењивање може имати бројне форме: питања са кратким одговорима, питања са више понуђених одговора, есеј, писани извештај, усмена излагања, конструкције решења (нпр. одређивање где је најбоље изградити депонију смећа која не би загадила изворе пијаће воде). Несклад између циљева, исхода и форме оцењивања лако је уочити. Не би требало да користите питања са више понуђених одговора када процењујете циљеве који од ученика захтевају да нешто самостално направе. За процену оваквих циљева прикладнији су есеји или конструисање решења. Такође, не би требало да примењујете есеје или конструисање решења када процењујете познавање чињеница. Питања са кратким одговорима и питања са више понуђених одговора најадекватнија су за оцењивање памћења и препознавање чињеница и термина.

СРЕДСТАВА И ТЕХНИКЕ ОЦЕЊИВАЊА ЗАВИСЕ ОД СВРХЕ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА.

Традиционално оцењивање у нашим школама своди се на давање оцена за показано знање (нпр. 5, 4, 3, 2, 1). Крајем 20. века јављају се идеје о подели оцењивања на две групе:

1) сумативно оцењивање;

2) формативно оцењивање.

Роберт Стејк сликовито је објаснио разлику између ова два облика оцењивања. Када кувар проба супу да би проценио да ли је скувана или не – формативно је оцењивање, а када гости у ресторану пробају супу и дају оцену – то је сумативно оцењивање. Другим речима, кувар може променити укус супе, док гост не може. Исто је тако и у процесу наставе: наставник мора да прати и активно учествује у процесу оцењивања, јер увек може да укаже на грешке и недостатке, али и да усмери у жељеном правцу и помогне да се крајњи резултат на крају школске године поправи.

Табела 4. Предлог различитих средстава која се могу употребити за формативно и сумативно оцењивање

СВРХА ОЦЕЊИВАЊА МОГУЋА СРЕДСТВА ОЦЕЊИВАЊА

Оцењивање наученог (сумативно оцењивање) Тестови, писмене вежбе, есеји, извештаји, усмено испитивање…

Оцењивање за учење (формативно оцењивање)

Опсервација, питања на часу, радни листови, контролне вежбе, дневници, дијагностички тестови, самоевалуација, међусобно ученичкооцењивање, практичне вежбе, иницијално процењивање...

Формативно оцењивање истовремено се бави дијагнозом и унапређивањем учења и представља одлично средство за побољшање наставног процеса. Једно је знати да ученик има тешкоће у сналажењу на географским картама и у простору, а сасвим је друга ствар разумети шта је узрок тога: недовољно разумевање, избор погрешних стратегија за решавање проблема или недовољна пажња на часу.

51

На крају оцењивање треба схватити као прилику за учење. Наставник и ученици треба заједно да одлучују на основу којих показатеља ће се моћи закључити да је учење било успешно и на који начин ће се ти показатељи сакупљати, систематизовати и чувати.

ДАЈТЕ УЧЕНИЦИМА ДОВОЉНО ДЕТАЉНЕ ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ОСНОВУ КОЈИХ МОГУ ДА ИСПРАВЕ ГРЕШКЕ И НЕРАЗУМЕВАЊА И

ПОПРАВЕ СВОЈЕ УЧЕЊЕ У БУДУЋНОСТИ.

Сугестије за унапређивање оцењивања које нуди ОЕЦД: – развијте одељенску културу која подстиче интеракцију и употребу средстава за оцењивање чиме оно постаје интеграциони део наставе;

– поставите циљеве учења и пратите напредовање сваког појединог ученика у остваривању тих циљева;

– пружите ученицима повратне информације о њиховом учењу на основу анализе добрих и слабих страна у њиховом раду које сте уочили;

– активно укључите ученике у процес учења и оцењивања.Завршавајући поглавље о оцењивању, предлажем вам да размислите о будућности школе Лорне Ерл: „Могу да замислим дан, не у тако далекој будућности, када се на оцењивање и евалуацију неће више гледати са страхом и ужасом; када ти процеси неће бити одвојени од наставе и учења; када више неће бити коришћени за кажњавање или ограничавање приступа знању; када више неће бити доживљавани као приватне, мистичне церемоније. Уместо тога, оцењивање, настава и учење постаће реципрочни процеси, један ће доприносити развоју другог и истовремено побољшавању оба. Оцењивање неће откривати само шта ученици знају и разумеју, него ће, такође, откривати како су ученици дошли до нових знања и показаће дубину, ширину и развој мишљења сваког ученика. Заузврат, то богатство информација користиће се да изазове даље учење и наставу усмерену на учење.”

5.12. Критеријуми оцењивањаСваки ученик добија оцену на основу усменог одговора и писмене провере, која може бити у виду теста, контролног рада са задатим питањима или вежбе из неме карте и на основу одређеног задатка који је ученик добио од наставника (реферат, анализа и графички приказ географских појава и процеса, пројекта и слично). Предлог закључне оцене даје наставник на основу оцена у току текуће школске године, при чему се мора водити рачуна да оцена није само аритметичка средина постојећих оцена, већ и мишљење наставника о постигнутим резултатима током школске године, узимајући у обзир улазне и излазне информације о сваком ученику.

Закључну оцену из Географије утврђује Одељенско веће на предлог предметног наставника. Ученику који нема најмање четири оцене у току полугодишта не може се утврдити закључна оцена. За ученика који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је у обавези да спроведе оцењивање на посебно организованом часу у току полугодишта. Закључна оцена за успех из предмета не може бити већа од највеће периодичне оцене добијене било којом техником провере знања, нити мања од аритметичке средине свих оцена. Ако Одељенско веће не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, оно утврђује нову оцену гласањем.

52

Наставник је у обавези да у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.

У процес оцењивања директно су укључени наставници, ученици, родитељи/старатељи, стручни сарадници школе (педагог и психолог школе), директор школе, стручне институције (на пример Центар за вредновање квалитета у образовању и васпитању) и Министарство просвете.

У пракси постоје велике разлике у оцењивању између појединих наставника и школа у оквиру истог предмета. Зато је важно формирати критеријуме по којима се оцењује. Критеријуми које формира сам наставник усаглашавају се на нивоу Стручног већа у складу са смерницама које је дало Министарство просвете Републике Србије.

Формирање критеријума обухвата дефинисање захтева које ученик мора да испуни да би добио одређену нумеричку оцену. Код формирања руководити се садржајем плана и програма, циљевима и задацима, стандардима и исходима и Правилником о оцењивању.

Захтеви које ученик мора да испуни за одређену оцену могу се одредити за сваку наставну јединицу понаособ у оквиру наставне теме или у оквиру целог наставног програма.

Неопходно је да предметни наставник на почетку школске године упозна ученике и родитеље/старатеље са критеријумима оцењивања за текућу школску годину.

Како се ниво знања разликује од разреда до разреда, критеријум ће бити усклађиван према просеку знања за одређени разред водећи рачуна да буде усклађен за сваку годину. Ниво просечног знања утврдиће се помоћу теста који ће ученици радити у првом месецу школске године.

Током школске године сваки ученик би требало да има бар три оцене из усменог одговарања, три оцене из писмених провера, једну оцену из географске писмености, једну оцену из одговарајућег задатка који ће добити свако понаособ (реферат, графички приказ, анализа географских појава и слично) и једну оцену из активности на часовима. Оцене би требало да буду равномерно распоређене током школске године.

Уколико је ученик на крају године показао знање које се не може представити једном од оцена (нпр. између 3 и 4), водиће се рачуна о активностима ученика на часу и његовом благовременом испуњавању свих обавеза (без обзира на то да ли су тачне или нетачне).

Предлог листа за праћење напредовања ученика током школске године дат је у наставку.

53

Име и презиме:________________________________

Разред: __________Одељење: __________

Особине на које се ученик ослања (јаке стране):

Особине које треба унапређивати (слабе стране):

ПОСТИГНУЋА

Врсте активности

Оствареност стандарда Прво

полугодиште Друго полугодиште

О С Н

Иницијални тест

Ангажовање на часу

Рад у пару/групни рад

Усмено одговарање

Писмене провере

Мишљење о напредовању Препорука за рад

Активност на часу Сарадња са родитељима/старатељима

54

ПОРТФОЛИО НАСТАВНИКА6

Савремена школа од наставника захтева да креативно користи савремене методе и техноло-гије образовања, да влада методама психолошке и образовне процене и да осмишљава педа-гошке процесе у пракси са прецизним предвиђањем исхода. Формирање професиoнализма јесте друштвена и јавна потреба и она има приоритет. Главни циљ образовања није само стећи одређена знања и формирати вештине већ и формирати личну, социјалну и професио-налну надлежност која подразумева способност самосталног стицања знања кроз индивиду-ално прикупљање и анализу информација и њихово ефикасно коришћење у раду и у животу уопште.

Квалитет исхода рада једног наставника зависи од његове способности да усваја нове технологије рада и да организује наставни процес на прави начин користећи иновативне поступке у свом раду. У том процесу напредовања и усавршавања важну улогу игра портфолио наставника. Креирање професионалног портфолија један је од најважнијих корака за праћење развоја професионалних способности не само наставника него и свих других учесника у васпитно- -образовном процесу.

6.1. Структура портфолијаПортфолио је збирка докумената који приказују напредак, развој и постигнућа појединца. Ор-ганизован је по одређеном критеријуму. Даје нам слику о томе шта наставник, васпитач или стручни сарадник зна и може да уради. Портфолио описује и документује ниво и квалитет раз-воја професионалних способности, постигнућа и искустава наставника. Као што портфолио уметника садржи скуп доказа који верификују дијапазон његових способности, стилова и успе-ха, портфолио наставника јесте скуп докумената који осликавају и верификују специфичност, ниво и квалитет његовог васпитно-образовног рада. Портфолио треба бити више од „просте збирке докумената”, јер би он такође морао садржати „изјаве које одражавају и афирмишу садржаје које наставници користе у поучавању ученика”. Због чињенице да портфолио може садржати најразноврсније радове, у различитим временским периодима, и бити тематски везан за различите целине, дешава се да се портфолиом називају свакојаки видови личног предста-вљања. Као индивидуални портфолио најчешће се представља радна биографија у којој су основни подаци о наставнику, подаци о образовању, стеченим вештинама, списак објављених радова, награда, интересовања и сл. Портфолио никако не би требало мешати са радном био-графијом, јер им је суштина потпуно различита: биографија је попис резултата рада, а порт-фолио је показатељ процеса који је довео до резултата. Једино заједничко им је што се време-ном попуњавају, један новим подацима и резултатима, а други новим радовима, рефлексијама, циљевима и визијама свог развоја у будућности. Портфолио се може употребити за:

55

– праћење развоја сопствених професионалних компетенција; – планирање професионалног усавршавања и етапа напредовања; – пријављивање за напредовање у звање; – конкурс за посао; – представљање свог рада колегама; – потребе спољашњег процењивања рада појединца и институције.

Због потребе да се боље упознамо са портфолијом као професионалном и законском обавезом, у наставку је дат пример. Портфолио се може урадити и дигитално, помоћу различитих бесплатних алата или готових решења (https://sr.wordpress.org/, https://www.weebly.com/).

Пример портфолија:

Р А Д Н А Б И О Г Р А Ф И Ј А

Лични подаци

Име и презиме

ЈМБГ

Занимање/професија

И-мејл адреса/интернет страница

Број телефона

Тренутно радно место/установа

Образовање (средња школа и даље)

Испит за лиценцу за наставника

Радно искуство (где је радио/радила, када, на ком радном месту)

Звање

Страни језици (ниво)

Информатичка писменост

56

С Т Р У Ч Н О У С А В Р Ш А В А Њ Е

Учешће у акредитованим програмима стручног усавршавања

Ред. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

3.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

4.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

5.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

6.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

7.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

Учешће у осталим облицима стручног усавршавања

Ред. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

3.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

57

Учешће у пројектимаРед. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

Објављени радови, чланци, књигеРед. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

Аутор, коаутор, рецензент...Ред. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

Чланство у домаћим и међународним стручним организацијамаРед. бр. Назив Време Начин учествовања

1.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

2.ПрисуствоИзлагањеАуторство

___________

Остало (награде, студијске посете...)

58

ГОДИШЊИ ЛИЧНИ ПЛАНПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

ЗА 20__/__. ГОДИНУ

Име и презимe

Назив установе и радног места

Последњи завршени ниво образовањаЗвањеНиво и врста образовања потребни за обављање посла у складу са систематизацијом, односно описом посла

Знања и вештине потребни за обављање посла

Знања и вештине које желим да развијем и унапредим у наредној години

Назив планираног стручног усавршавања

(нпр: тема огледног/угледног часа, назив активности, назив

програма стручног усавршавања, тема конференције или

стручног скупа итд.)

Планирановреме

остваривањаПрихваћено,

одобрено

У установи

Ван установе

Напомена: ____________________________________________________________

______________________________________________________________________

Потпис запосленог:

____________________________

59

ИЗВЕШТАЈ О СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ И НАПРЕДОВАЊУ

Назив установе

Име и презиме

Радно место

Година/период за који се извештај пише

Стр

учно

уса

врш

авањ

еу

уста

нови

Стручно усавршавање

у установи

Ниво(стручни актив,

веће и друго)Време

Начин учествовања(присуство,

излагање, ауторство, координисање,

вођење, остало...)

Документу установи

који доказујереализацију

Стр

учно

уса

врш

авањ

ева

н ус

тано

ве

Назив стручног усавршавања Време

Начин учествовања(присуство,

излагање, ауторство, координисање,

вођење, остало...)

Документ који доказује

реализацију, односно број сертификата,

потврде/уверења и ко га је издао

Која знања и вештине сам унапредио/унапредила у току ове године

Облици остварени преко плана (навести облике који нису били планирани, а остварени су)

Који од планираних облика стручног усавршавања није остварен и због чега

Звање стечено у току ове године

Напомена

Потпис запосленог:

__________________________

НАПОМЕНА: ОВО ЈЕ ИЗВЕШТАЈ КОЈИ СЕ ПРЕДАЈЕ ДИРЕКТОРУ НА КРАЈУ СВАКЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ.

60

ЛИЧНА ПРОФЕСИОНАЛНА ФИЛОЗОФИЈА

– есеј који представља субјективни приступ и даје приказ основе на којој се темељи професионални рад вашег портфолија;

– неки елементи за писање личне професионалне филозофије:

ü како радим/подучавам;

ü који је мој доминантан стил рада/подучавања;

ü најчешћи облици рада;

ü зашто радим баш на тај начин;

ü које циљеве постављам;

ü које методе најчешће користим;

ü како се то што радим одражава на децу/ученике;

ü рефлексија на сопствене компетенције.

61

Процена компетенција

К1 – Компетенције за наставну област, предмет и методику наставе Оцена

1. У планирању садржаја и начина рада руководим се циљевима и исходима наставног предмета.

2. Користим методе и технике примерене предмету и ученицима којима предајем.

3. Садржаје предмета који предајем повезујем са примерима из свакодневног живота и искуствима ученика.

4. У планирању и организовању рада руководим се образовним стандардима.5. Упућујем ученике да садржаје предмета који предајем повезују с другим

предметима и областима.6. Наставу обогаћујем искуствима стеченим кроз различите облике стручног

усавршавања.7. Користим аудио-визуелне и илустративне материјале у настави у функцији

учења ученика.8. Користим савремене образовне технологије како бих подстакао/подстакала

учење ученика.9. Познајем и користим различите начине праћења и вредновања рада.Просечна оцена:

К2 – Компетенција за поучавање и учење Оцена

1. Јасно наглашавам кључне појмове и истичем циљеве часа.2. Проверавам да ли су упутства која дајем јасна свим ученицима.3. Подржавам ученике да слободно износе своје идеје, постављају питања,

дискутују и коментаришу у вези са предметом учења.4. Наставне материјале, методе, темпо рада и захтеве прилагођавам

различитим образовним потребама и могућностима ученика.5. Када год је могуће, у раду подстичем групну дискусију, дебате, играње

улога.6. Подстичем ученике да користе различите начине и приступе у решавању

задатака.7. Користим ученичка постигнућа као показатељ ефикасности и

ефективности сопственог рада.8. Прихватам одговоре ученика на начин који охрабрује и подстиче њихово

даље учешће у раду.9. Ученицима дајем благовремену и јасну повратну информацију о

постигнућима, напредовању и елементима које треба унапредити.Просечна оцена:

62

К3 – Компетенције за подршку развоју личности ученика Оцена

1. Континуирано охрабрујем ученике да дају све од себе.2. У односу са ученицима уважавам њихове потребе и осећања.3. Користим технике позитивног дисциплиновања ученика без изазивања

страха као мотиватора.4. Пружам подршку и охрабрење када ученици доживе разочарање и

неуспех.5. Исказујем позитивна очекивања у вези са оним што ученици могу да

постигну.6. Планирам различите активности које обезбеђују укључивање ученика са

различитим индивидуалним карактеристикама и потребама.7. Избегавам деструктивну критику, исмевање и сарказам у контакту са

ученицима.8. Пратим развој и напредовање различитих аспеката личности ученика.9. У планирању сопственог рада и активности које организујем са децом

уважавам социјални контекст из кога деца долазе.Просечна оцена:

К4 – Компетенције за комуникацију и сарадњу Оцена

1. Радо размењујем идеје, наставне материјале и опрему са колегама.2. Са родитељима/старатељима градим атмосферу међусобног поверења,

укључујући их у различите активности у школи.3. Планирам и осмишљавам садржаје сарадње са установама и институцијама

из окружења.4. Ученике, колеге, родитеље/старатеље и локалну заједницу користим као

ресурсе за планирање и реализацију наставних и ваннаставних активности.5. Иницирам и прихватам иницијативу различитих партнера који могу

допринети напредовању школе и ученика.6. У комуникацији са партнерима руководим се правилима успешне

комуникације.7. Редовно информишем заинтересоване партнере о активностима школе

којима можемо унапредити сарадњу.8. Познајем различите облике и садржаје сарадње са различитим партнерима.9. Учествујем у раду тимова и стручних тела у школи.Просечна оцена:

Просечна оцена компетентности: _______________

63

САМОПРОЦЕНА ЕФЕКАТА РАДА

СПОЉАШЊА ПРОЦЕНА ЕФЕКАТА РАДА

– представља извештај лица која врше евалуацију вашег часа.

П Р И Л О З И

Како се бирају прилози за портфолио: – примери добре праксе; – сналажење у специфичним педагошким ситуацијама; – учење на грешкама (погрешан избор методе, неусклађеност поступака); – није потребно да се укључе сви расположиви материјали; – унесите оне материјале који на најбољи начин илуструју, приказују, поткрепљују оно што сте навели;

– материјали треба да илуструју ваш развој и напредовање, вашу личну професионалну филозофију;

– треба да их прати писана рефлексија, промишљање у односу на то о чему је реч, у вези са приложеним материјалом;

– коме је намењен порфолио, ко ће се са њим упознати, ко ће га читати (шта је важно, суштинско да сазна о вама, која врста доказа је релевантна).

Шта могу бити прилози: – планови активности, припреме за час; – ученички радови, продукти деце; – анализе рада одељења/групе и појединаца; – примери вредновања радова деце, односно ученика; – резултати тестова ученика; – примери анкета, тестова, упитника, њихова анализа; – примери писане повратне информације ученицима; – анкете и анализе одговора деце, ученика, родитеља/старатеља, колега; – прикази стручних радова; – дневнички записи, повремене белешке и коментари; – идеје за наредно планирање; – препоруке и савети колега; – фотографије, снимци, аудио-записи са коментарима; – лични план професионалног развоја; – записници, белешке колега, директора, стручних сарадника и других који су присуствовали активностима/часу;

– сопствене рефлексије у вези са прилозима.

САВЕТ: Најлакше је да ову страну, уз прилоге које наводите, убаците у провидну фасциклу коју качите у свој портфолио.

64

Извештај о раду

Датум Која активност је реализована, које прилоге имате који поткрепљују вашу активност...

65

Настава Географије у гимназији реализује се на основу годишњег (глобалног) плана и месечних (оперативних) планова рада и дневних припрема (сценарија) за непосредну реализацију часова.

Планирање, као саставни део васпитно-образовног рада, јесте у функцији квалитетног васпит-но-образовног процеса. Осим Програма наставе и учења за први разред гимназије, за плани-рање наставе корисни су и Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о средњем образовању и васпитању, Уџбеник за први разред гимназије, Правилник о општим стандарди-ма постигнућа за крај школовања, Правилник о оцењивању у средњој школи, методички при-ручници, часописи из научних области. Наставник треба да проучи и школски програм рада, програме стручних друштава, ресурсе локалне средине у којој се школа налази или деца живе.

Планирање се обавља у сарадњи са Стручним већем у школи, општини и слично. Прописано је „Правилником о наставном плану и програму за гимназију” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, година LXVII, број 12, Београд, 5. јул 2018.).

Годишњи планови обухватају распоред наставних садржаја предвиђених програмом. Настава се планира по тематским целинама, а фонд часова једне тематске целине дели се на број часова који су предвиђени за обраду новог градива и на број часова који су предвиђени за друге типове часова као што су утврђивање, вежбе итд.

7.1. Предлози наставних планова и учења за први разред гимназије из Географије

ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА

I. Програми оријентисани на процес и исходе учења

Структура програма наставе и учења свих наставних предмета конципирана је на исти начин. На почетку је истакнут циљ наставе и учења предмета за сва четири разреда општег средњег образовања и васпитања, а затим следе опште и специфичне предметне компетенције (које су утврђене за крај општег средњег образовања). У табели која следи, у првој колони дефинисани су исходи учења за крај првог разреда, у другој колони дате су области и/или теме, а у трећој се на-лазе програмски садржаји. Испод табеле дати су кључни појмови садржаја. За поједине предмете приложена је посебна табела у којој су назначене везе између стандарда (за крај општег средњег образовања) и исхода за први разред. На крају програма дате су препоруке за остваривање наста-ве и учења предмета под насловом „Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма”.

ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА7

66

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика формативно је и сумативно и реализује се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, а у окви-ру Упутства за дидактичко-методичко остваривање програма налазе се препоруке за праћење и вредновање постигнућа ученика у односу на специфичности датог предмета.

Сви програми наставе и учења засновани су на општим циљевима и исходима образовања и вас-питања и потребама ученика првог разреда. Усмерени су на процес и исходе учења, а не на саме садржаје који сада имају другачију функцију и значај. Садржаји су у функцији остваривања исхо-да који су дефинисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током једне године учења конкретног наставног предмета. Овако конципирани програми подразумевају да оствареност исхода води ка развијању како општих и специфичних предметних компетенција, тако и кључних компетенција. Прегледом исхода који су дати у ок-виру појединих програма наставе и учења може се видети како се постављају темељи развоја кључних компетенција које желимо да ученици имају на крају општег средњег образовања.

На путу остваривања циља и исхода улога наставника врло је важна, јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Оријентација на процес учења и исходе брига је не само о резултатима, већ и о начину на који се учи, односно како се гради и повезује знање у смислене целине, како се развија мрежа појмова и повезује знање са практичном применом.

Програми наставе и учења наставницима су полазна основа и педагошко полазиште за развијање наставе и учења, за планирање годишњих и оперативних планова, као и за непосредну припрему за рад.

II. Препоруке за планирање наставе и учења

Васпитно-образовна пракса је сложена, променљива и не може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активности у социјалном и физичком окружењу, у јединственом контексту конкретног одељења, конкретне школе и конкретне локалне заједнице. Зато, уместо израза „реализовати програм” боље је рећи да се „на основу датог програма планирају и остварују настава и учење који одговарају конкретним потребама ученика”. Настава треба да обезбеди сигурну, подстицајну и подржавајућу средину за учење у којој се негује атмосфера интеракције и однос уважавања, сарадње, одговорности и заједништва.

Полазећи од датих исхода учења и програмских садржаја, од наставника се очекује да дати програм контекстуализује, односно да испланира наставу и учење према потребама одељења имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.

Приликом планирања наставе и учења потребно је руководити се: – индивидуалним разликама међу ученицима осврћући се на учење, темпо учења и брзину напредовања;

– интегрисаним приступом у којем постоје хоризонтална и вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих наставних предмета;

– партиципативним и кооперативним активностима које омогућавају сарадњу; – активним и искуственим методама наставе и учења; – уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са животним искуствима ученика и подстицањем примене наученог и свакодневном животу;

67

– неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем интересовања за учење и континуирано сазнавање;

– редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних података о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постигнутом степену развоја компетенција ученика.

Полазећи од датих исхода и садржаја, наставник, као и до сада, најпре креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније развија своје оперативне планове. Како су исходи дефинисани за крај наставне године, наставник треба да их операционализује прво у оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за час који воде ка остваривању исхода прописаних програмом. При планирању, такође, треба имати у виду да се исходи разликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.

Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу треба посветити планирању и избору метода и техника, као и облика рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на наставнику је да осмишљава како своје активности, тако и активности ученика. Очекује се да ученици у добро осмишљеним и разноврсним активностима наставе развијају своје компетенције целоживотног учења кроз самостално проналажење информација, критичко разматрање, обраду података на различите начине, презентацију, аргументовану дискусију, показивање иницијативе и спремности на акцију.

Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планирању. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају садржају итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика рада, активности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему то служи, које когнитивне процесе код ученика подстиче (са фокусом на подстицању когнитивних процеса мишљења, учења, памћења), којим исходима и компетенцијама води.

III. Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења

Праћење и вредновање део су професионалне улоге наставника. Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује:

– процес наставе и учења; – исходе учења; – себе и свој рад.

Оријентисаност нових програма наставе и учења на исходе и процес учења омогућава: – објективније вредновање постигнућа ученика; – осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања; – диференцирање задатака за праћење и вредновање ученичких постигнућа; – боље праћење процеса учења.

Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика формативни су и сумативни и реализују се у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У настави оријентисаној на остваривање исхода учења вреднују се и процес учења, и резултати учења. Поред уобичајених начина праћења и оцењивања ученика усменим и писменим испитивањима, који дају најбољи увид у резултате учења, постоје и многи други начини које

68

наставник може и треба да употребљава како би објективно проценио не само резултате већ и процес учења. У том смислу, посматрањем наставник може да прати следеће показатеље: начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује и доноси закључке. Посебно поуздани показатељи јесу квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, навођење примера, спремност да се промени мишљење у контакту са аргументима, разликовање чињеница од интерпретација, извођење закључака, прихватање другачијег мишљења, примењивање, предвиђање последица, давање креативних решења. Поред тога, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују у процесу учења, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење уместо критицизам.

Како ни један од познатих начина вредновања није савршен, потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране ученика. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Повратна информација треба да буде увремењена, дата током или непосредно након обављања неке активности; треба да буде конкретна, да се односи на активности и продукте ученика, а не на његову личност.

Праћење напредовања ученика започиње иницијалном проценом нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се процењивати његов даљи ток напредовања. Свака активност добра је прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика.

Ученике треба континуирано, на различите начине, охрабривати да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму како би свој рад унапредили. Резултате целокупног праћења и вредновања (процес учења и наставе, исходе учења, себе и свој рад) наставник узима као основу за планирање наредних корака у развијању васпитно-образовне праксе.

Циљеви општег средњег образовања и васпитања су: – развој кључних компетенција неопходних за даље образовање и активну улогу грађана у савременом друштву;

– оспособљавање за самостално доношење одлука о избору занимања и даљем образовању;

– свест о важности здравља и безбедности; – оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и тимски рад; – поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранција и уважавање различитости;

– развој мотивације и самоиницијативе за учење, оспособљавање за самостално учење, способност самовредновања и изражавања сопственог мишљења;

– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;

– развој свести о себи и развој стваралачких способности и критичког мишљења; – развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу; – развијање свести о значају одрживог развоја, заштити и очувању природе и животне средине и еколошкој етици;

– развијање позитивних људских вредности; – развијање компетенција за разумевање и поштовање људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;

69

– развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине.

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ

ИСХОДИПо завршетку првог разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА САДРЖАЈИ

– осмисли пројекат истраживања на задату тему, реализује истраживање у локалној средини, прикаже резултате и дискутује о њима;

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система;

– помоћу модела демонстрира облик и кретање Земље и анализира њихове последице;

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и на формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса, на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

– Место и задаци физичке географије у систему наука. Дигитална картографија и Географски информациони системи (ГИС) – помоћ у упознавању простора.

ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ

– Димензије и облик Земље. Земљино кретање и после- дице кретања.

ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ

ОМОТАЧА

– Еволуција географског омотача.

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

– Унутрашња грађа Земље. Унутрашње силе и њихов утицај на процесе и појаве на Земљи.

– Минерали и стене; минерални ресурси, употреба стена у свакодневном животу.

– Литосферне плоче, кретање, утицај на формирање рељефа. Вулканизам и земљотреси.

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

– Основни макрооблици рељефа Земље, континенти и океански басени.

– Копно, орогени покрети, вулкански облици рељефа. Обликовање рељефа, ерозија, акумулација и агенси.

– Падински процес. Флувијални процес. Крашки процес.

– Глацијални процес. Еолски процес.

– Марински процес. Антропогени рељеф.

70

– анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

– анализира хидролошке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу подземне и површинске воде, илуструје њихов однос и указује на значај Светског мора и копнених вода;

– истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека;

– разликује главне типове земљишта, доводи у везу њихова својства са условима формирања и примерима у Србији и свету, илуструје њихову економску вредност примерима и помоћу географске карте објашњава законитости хоризонталног и вертикалног распореда биома;

– анализира утицај човека на земљиште, живи свет и биоразноликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

АТМОСФЕРА

– Вертикална структура и процеси који се одвијају у атмосфери.

– Узајамна повезаност климатских елемената и фактора.

– Циркулација атмосфере.

– Временска прогноза и синоптичке карте.

– Подела климе, соларна и физичка клима, одлике и разлике.

– Разноликост климатских типова на Земљи и услови живота.

– Клима градова.

– Климатске промене, настанак, последице и мере заштите.

ХИДРОСФЕРА

– Структура хидросфере, кружење воде у природи, вода као значајан ресурс на Земљи. Светско море, хемијске и физичке особине и кретање морске воде.

– Типови издани, извора и термоминералних вода. Морфолошке и хидролошке особине речног слива и река, утицај природних и антропогених фактора на водни режим река.

– Појам и елементи језера, подела језера према положају и начину постанка.

– Појаве леда на Земљи (пермафрост, речни лед, морски лед, ледници), типови ледника и савремена глацијација.

– Водопривреда – коришћење вода, заштита вода и заштита од вода.

71

– дефинише појам геонаслеђа и аргументује потребу за његовом заштитом.

БИОСФЕРА

– Распростирање биома (вертикално и хоризонтално), законитости распростирања и повезаност са климатским приликама.

– Земљиште – формирање, распростирање, значај, деградација и заштита.

– Очување биодиверзитета – поучни примери из света.

ГЕОНАСЛЕЂЕ – Заштита природних објеката.

– Критеријуми за проглаша- вање објеката геонаслеђа.

ВЕЗА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА И ИСХОДА ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Стандарди образовних постигнућа достижу се на крају општег средњег образовања. Исти стандард (или његов део) активираће се више пута током школске године, односно до краја средњег образовања, сваки пут уз другу наставну јединицу. Такво поступање осигурава досезање све вишег и вишег нивоа појединачних ученичких постигнућа, а ученичка знања, вештине и способности непрестано се сагледавају из нових углова, утврђују, проширују и систематизују.

С обзиром на сложеност предмета и области унутар предмета, неопходно је поступно остваривати све стандарде кроз све четири године средњошколског образовања, али поједини стандарди могу се видети и као конкретније повезани са одређеним исходом.

72

ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ СТАНДАРДА ПОСТИГНУЋА И ИСХОДА ПО ЗАВРШЕТКУ РАЗРЕДА

ИСХОДИПо завршетку разреда

ученик ће бити у стању да:СТАНДАРДИ

– осмисли пројекат истраживања на задату тему, реализује истраживање у локалној средини, прикаже резултате и дискутује о њима;

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности. 2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основ-них временских/климатских елемената ради планирања и орга-низовања активности у свом окружењу.2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи раз-личите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за при-купљање и представљање географских података у локалној среди-ни, Републици Србији и земљама у окружењу.2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истражива- чке резултате (географске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за реша-вање друштвених проблема.

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система;

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности. 2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основ-них временских/климатских елемената ради планирања и орга-низовања активности у свом окружењу.2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи раз-личите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за при-купљање и представљање географских података у локалној среди-ни, Републици Србији и земљама у окружењу.2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географских карата различитог размера и садржаја. 2.ГЕ.2.1.2. Разуме значај и могућности практичне примене гео-графског информационог система (ГИС). 2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истражива- чке резултате (географске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за реша-вање друштвених проблема. 2.ГЕ.3.1.2. Примењује географски информациони систем (ГИС) за креирање једноставних географских карата. 2.ГЕ.3.1.3. Анализира значај чинилаца развоја у просторном пла-нирању (људи, природа, друштвено богатство, инфраструктура, мрежа и систем насеља). 2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (при-родних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на акту-елно стање, постојеће појаве и објекте.

73

– помоћу модела де-монстрира облик и кретање Земље и ана-лизира њихове после-дице;

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и опи-сује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обе-лежја;

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.2.ГЕ.3.2.2. Анализира геохронолошки развој планете Земље.

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њихов утицај на економски развој Републике Србије.

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендоге-них и егзогених про-цеса на примерима у локалној средини и у свету;

2.ГЕ.1.4.2. Описује природногеографске и друштвеногеографске одлике локалне средине и Републике Србије.2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских делатности.

– предвиђа које после-дице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

2.ГЕ.2.4.4. Описује природна и културна добра локалне средине и Републике Србије и учествује у акцијама за њихову заштиту и унапређивање.2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.

– оцењује улогу човека као фактора и моди-фикатора у процесу формирања рељефа;

2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њихов утицај на економски развој Републике Србије.2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.

– анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи гео-графске карте и ИКТ;

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности. 2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних временских/климатских елемената ради планирања и организовања активности у свом окружењу.

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.

74

– анализира хидролош-ке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи компас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и планирања активности. 2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основ-них временских/климатских елемената ради планирања и орга-низовања активности у свом окружењу.

– доводи у везу подзем-не и површинске воде, илуструје њихов од-нос и указује на значај Светског мора и коп-нених вода;

2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (при-родних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на акту-елно стање, постојеће појаве и објекте.2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, незапосленост, глад, недостатак пијаће воде, дискримина-ција, болести зависности) и наводи мере за њихово превазилажење.

– истражује узроке разли-читих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека;

2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактерис-тике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за економски развој.

– разликује главне типо-ве земљишта, доводи у везу њихова својства са условима форми-рања и примерима у Србији и свету и илу- струје њихову економ-ску вредност;

2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких про-блема на локалном и националном нивоу и предлаже мере за њи-хово решавање.2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов ути-цај на економски развој.

– примерима и помоћу географске карте објашњава закони-тости хоризонталног и вертикалног распоре-да биома;

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и опи-сује њихов утицај на формирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

– анализира утицај чо-века на земљиште, живи свет и биоразно-ликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења при-родних ресурса и њихов утицај на економски развој Републике Србије.2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у ло-калној средини, Републици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, неадекватна испаша, ерозија тла, за-гађивање вода, ваздуха, земљишта, киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима за њихово решавање.

– дефинише појам гео-наслеђа и аргументује потребу за његовом заштитом.

2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Србији.2.ГЕ.3.4.1. Анализира утицај географских веза (просторне и кау-залне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на постанак и размештај природних и културних добара у Репу-блици Србији.

75

7.2. Годишњи план рада наставника

Наставни предмет Географија

Разред Први разред

Школска година 20 __/20__.

Планирање урађено у складу са законским документима

„Службени гласник РС – Просветни гласник”, година LXVII, број 12, Београд, 5. јул 2018.

Наставник који предаје

Табеларни приказ наставног градива:

Наставна областМ Е С Е Ц

УКУПНОIX X XI XII I II III IV V VI

1 Физичка географија 2 2

2 Облик, димензије и кретање Земље 3 3

3 Еволуција географског омотача 2 2

4 Грађа Земље 1 8 9

5 Рељеф Земљине површине 1 8 7 16

6 Атмосфера 1 7 4 8 20

7 Хидросфера 1 6 8 15

8 Биосфера 1 1 2

9 Геонаслеђе 2 2

10 Систематизација градива 3 3

УКУПНО 8 9 8 8 7 4 9 6 9 6 74

76

Предлог месечног оцењивања ученика

Динамика и начини сумативног оцењивања (план оцењивања у Дневнику)

Прво полугодиште Друго полугодиште

Време

начин (усмено испитивање, писмене провере, контролне вежбе, тестови, истраживачки задаци, семинарски радови, рад на часу...)

Време

начин (усмено испитивање, писмене провере, контролне вежбе, тестови, истраживачки задаци, семинарски радови, рад на часу...)

Септембар усмено испитивање Фебруар усмено испитивањеОктобар усмено испитивање Март усмено испитивање

Новембар контролни задатак, усмено испитивање Април контролни задатак, усмено

испитивање, пројектни задатак

Децембар контролни задатак, усмено испитивање, пројектни задатак Мај усмено испитивање, пројектни

задатак

Јануар усмено испитивање, пројектни задатак Јун завршни тест, усмено

испитивање

Критеријуми оцењивања

Оцена Географске вештине Картографска писменост Усвојеност знања

Одличан (5)

– изводи закључке о последицама кретања Земље у Сунчевом систему и васиони;

– самостално повезује једноставне и сло-жене процесе који се одвијају у Земљиним сферама и дефинише њихову законитост;

– детаљно образлаже географске чињенице, објекте, појаве и про-цесе у литосфери, хи-дросфери, атмосфери и биосфери (дефи-нише и објашањава акумулацију, ерозију и облике рељефа који настају овим проце-сима);

– објашњава физичко- -географске закони-тости у географском омотачу и наводи

– брзо, тачно и самостално показује и чита географске појмове;

– повезује различите географске елементе (планине, низије, океани, језера, реке, насеља) на карти и самостално уочава њихову повезаност;

– лако се оријентише у простору, самостално користи географску карту и прави скице простора;

– самостално решава неме географске карте;

– анализира и повезује картографске графичке и сликовне прилоге, тематске карте.

– брзо и тачно одговара на питања, темељно и опширно образлаже научено;

– градиво је усвојено с потпуним разумевањем, проширује га властитим искуством;

– оригиналан је и самосталан у решавању задатака.

77

– мере за његову зашти-ту и унапређење (смањење загађе-ности, микроклима градова, утицај кли-матских промена на процесе у атмосфери и биосфери).

Врло добар (4)

– самостално и с лакоћом (логично) образлаже и доказује географске појаве и процесе у васиони (кретање Земље и последице);

– повезује основне процесе у Земљиним сферама и препознаје законитости које вла-дају у њима;

– уочава и дефинише географске чињени-це, објекте, појаве и процесе у литосфери, хидросфери, атмо- сфери и биосфери (дефинише акумула-цију, ерозију и облике рељефа који настаје овим процесима);

– дефинише основне законитости и пре-познаје основне пробелеме који су за-ступљени у географ- ском омотачу (кли-матске промене и по-следице, биогеограф-ска зоналност, кли-матска зоналност).

– тачно показује географске појмове на географској карти;

– повезује основне географске елементе (планине, низије, реке, океани, насеља);

– самостално решава неме географске карте;

– оријентише се у простору помоћу географске карте, компаса, ГПС, објеката у природи;

– препознаје и самостално чита тематске карте и картографске графичке и сликовне прилоге.

– тачно одговара на постављена питања, без помоћи наставника;

– усваја градиво с разумевањем;

– изношење градива је углавном логично;

– кључни појмови усвојени су готово у потпуности;

– успешно примењује стечена знања.

Добар (3)

– дефинише Сунчев систем и основне законитости које вла-дају у васиони;

– разликује последице Земљиног кретања;

– дефинише основне појмове и процесе

– тачно показује основне географске појмове на карти (планине, низије, реке, језера, океани и мора);

– разликује врсте географских карата, али није у

– уз помоћ професора полако одговара на постављена питања;

– квалитет знања је просечан;

– начин изношења гра-дива је логичан тек у појединим деловима;

78

везане за Земљине сфере;

– разликује географске чињенице, објекте, појаве и процесе у литосфери, хидрос-фери, атмосфери и биосфери (ерозивни и акумулативни проце-си и облици рељефа, површински хидро-лошки објекти);

– препознаје основне климатске појасеве и биогеографске области.

могућности да их са-мостално анализира;

– отежано се оријентише у простору;

– тачно решава само једноставне задатке на немим картама (самостално уноси називе континената, океана и основних планина, река, језера).

– разуме садржаје и де-лимично примењује стечена знања.

Довљан (2)

– именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред;

– описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њено кретање;

– именује Земљине сфере и препознаје њихове основне одлике;

– препознаје и име-нује основне објекте, појаве и процесе у географском омотачу (ерозивни и акуму-лативни процеси и облици рељефа, повр-шински хидролошки објекти, климатски појасеви).

– тачно, али спорије, показује и чита основне географске појмове (планине, реке, океани и мора);

– тачно решава само основне задатке на немим картама (самостално уноси називе континената, океана);

– не примењује географску карту у оријентацији у простору.

– делимично и површно одговара на питања;

– начин изношења знања задовољавајући је уз способност разговора с наставником;

– на једноставан начин набраја и описује чињенице;

– отежано повезује стечена знања с конкретним примерима.

Недовољан (1)

– изводи потпуно по-грешне закључке при анализи географских проблема;

– без логике и разумевања образлаже једноставне географске појаве и процесе у литосфери,

– не препознаје једноставне географске садржаје на географској карти (не зна да разликује планине од низија, не препознаје стране света на карти, не разликује континенте и океане);

– није усвојио кључне појмове;

– не одговара на постављена питања;

– не труди се да разуме наставне садржаје;

– одговори су површни, нелогични и изнесени без разумевања.

79

атмосфери, хидросфери и биосфери.

– картографска писменост потпуно је неразвијена;

– не оријентише се у простору;

– погрешно користи карту и не чита је при оријентацији у простору.

7.3. Годишњи план додатног радаПланирањем додатног рада, наставник на функционалан и ефективан начин обавља процес додатне наставе за ученике који се определе за овај облик рада. Наставнику су од помоћи и остали садржаји друштвене географије из библиотеке (атласи, енциклопедије, зборници...), као и планирање посета (са ученицима): факултету, институтима, различитим локалитетима и слично. План додатног рада у основи је исти као и Годишњи план рада наставника, само се разликује у начину реализације. Настава се не мора увек обављати у кабинету (учионици), већ, како је реч о мањој групи ђака, кoja je заинтересована за географију, мора се пружити више могућности за усвајање различитих садржаја из свих наставних области.

Годишњи план додатне наставе Географије за први разред

Број теме Назив теме Број

часова

1. Дигитална картографија и примена у свакодневном животу 10

2. Заштита вода од загађења у локалном окружењу 10

3. Клима локалне средине, промене и утицај људских делатности 10

4. Геонаслеђе Србије, мапирање објеката и процеса 5

Укупно часова 35

Циљеви додатне наставе: – продубљивање знања стечених на редовној настави; – припрема ученика да одрже предавање на неку ваннаставну или наставну, занимљиву тему по сопственом избору или избору у договору са наставником;

– избор и мотивисање ученика за учешће на такмичењима.

Задаци додатне наставе: – уочавање индивидуалних квалитета и интересовања ученика.

Исходи додатне наставе: – ученик има висок квалитет стечених знања, уме да их примењује, да се према садржајима односи критички, да користи литературу и способности у односу на градиво које се обрађује на редовној настави;

80

– ученик је способан да осмисли и реализује пројекат; – ученик је способан да презентује пројекат другим ученицима; – ученик је у основи упознат са актуелним научним пројектима, начинима истраживачког рада у институтима и организацијом студирања на факултетима.

7.4. План слободних активности Обављање наставе слободних активности из Географије у другом разреду обухвата ученике различитог степена могућности и знања. У припреми наставног плана слободних активности треба водити рачуна о усвојеним знањима ученика, вештинама ученика, ставовима ученика, психофизичким могућностима ученика, потребама средине у којој се школа налази и техничким могућностима школе.

Годишњи план слободних активности у оквиру Географије за први разред

Број теме Назив теме Број

часова

1. Картографска обрада података на Google Mapѕ-у локалне средине 12

2. Вулкани и земљотреси (прављење макете – наставно средство) 7

3. Беле пустиње 5

4. Климатске промене 5

5. Еколошка акција – рециклажом до чистије локалне средине 3

6. Презентација у школи – геонаслеђе Србије 3

Укупно часова 35

Циљеви слободних активности: – стицање нових знања; – оспособљавање за самостално истраживање и развијање позитивног односа према науци.

Задаци додатне наставе: – развијање индивидуалних квалитета и интересовања ученика; – представљање различитих географских регија другим ученицима кроз презентације у школи;

– организовање самосталних предавања о научно-популарним темама; – организовање посета ученика друштвеним институцијама.

Исходи додатне наставе: – проширивање знања ученика; – оспособљавање за самосталну презентацију; – упознавање са тенденцијама у развоју савремене науке.

81

7.5. Годишњи план допунске наставеДопунска настава предвиђена је за ученике који током часова редовне наставе нису били у могућности да усвоје планиране садржаје из Географије за први разред. Тим видом наставе могу бити обухваћени и ученици који су дуже одсуствовали са наставе.

Годишњи план допунске наставе Географије за први разред

Број теме Назив теме Број

часова

1. Дигитална картографија 2

2. Облик, димензије и кретање Земље 2

3. Еволуција географског омотача 3

4. Грађа Земље 2

5. Рељеф Земљине површине 8

6. Атмосфера 9

7. Хидросфера 7

8. Биосфера и геонаслеђе 2

Укупно часова 35

Циљеви допунске наставе: – усвајање минимума знања ученика у складу са стандардима образовања; – развијање основних способности ученика (сналажење на географској карти, препознавање основних географских појава и процеса у географској средини);

– осамостаљивање ученика у процесу учења.

Задаци допунске наставе: – уочавање проблема и израда плана рада.

Исходи допунске наставе: – усвојено знање омогућава ученику да самостално учи и прати наредно градиво, што је основни стандард постигнућа;

– ученик је оспособљен да користи практичне вештине (оријентација у простору, практично коришћење и познавање географске карте), примењује географска знања о елементима географске средине – рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси, привреда, становништво, насеља, саобраћај.

82

7.6. Предлози месечних (оперативних) плановаНастава заснована на исходима учења подразумева примену концепта и садржаја наставног плана и програма, као и рада и оцењивања на анализи интегрисаног знања, вештина и вредности које су потребне и ученицима, и друштву. У овом приступу настави који почива на исходима, кључна је способност да се покаже научено. Исходи учења у настави констатације су којима се утврђује шта ће ученик знати, моћи да уради или демонстрира по завршетку или похађању програма, активности или наставе. Исходи се изражавају као знање, вештине, ставови и вредности. С тим у вези оперативно планирање оријентише се на исходе и предлоге наставног садржаја који представљају јединство процеса наставе и учења. Оперативно планирање неопходно је оријентисати на исходе, а не на наставне јединице, методе и облике рада. У планирању на прво место се ставља ученик, а не шта ради наставник. Циљ је да ученик буде у стању да испуни постављене исходе повезане са стандардима постигнућа.

83

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

СЕ

ПТ

ЕМ

БАР

20__

ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Гео

граф

ија

____

____

____

____

____

__

Оде

љењ

а __

____

____

____

____

____

Н

едељ

ни ф

онд

часо

ва: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

СЕПТЕМБАР

1

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

–ос

мисл

и пр

ојек

ат и

стра

жив

ања

на за

дату

тем

у, ре

ализ

ује

истр

ажив

ање

у ло

калн

ој

сред

ини,

при

каж

е ре

зулт

ате

и ди

скут

ује

о њ

има;

–ко

рист

и ди

гита

лне

карт

огра

ф-ск

е из

воре

инф

орма

ција

и а

лате

Ге

огра

фски

х ин

форм

ацио

них

сист

ема.

–П

олож

ај ф

изич

ке

геог

рафи

је у

сис

тему

на

ука

–Д

игит

ална

кар

тогр

афиј

а и

Геог

рафс

ки

инфо

рмац

иони

сис

теми

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

2

ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И

КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ

–по

моћу

мод

ела

демо

нстр

ира

обли

к и

крет

ање

Земљ

е и

анал

изир

а њ

ихов

е по

след

ице.

–О

блик

и д

имен

зије

Зе

мље

–Зе

мљин

о кр

етањ

е и

њен

е по

след

ице

–Зе

мљин

о кр

етањ

е и

њен

е по

след

ице

– ут

врђи

вањ

е

3

ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ

ОМОТАЧА

–ра

злик

ује

евол

утив

не ф

азе

сф

ера

на З

емљ

и и

њих

ова

гл

авна

обе

леж

ја;

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срби

ји и

у с

вету

;

–Ст

арос

т Зе

мље

и ге

охро

ноло

шка

ска

ла

84

4

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

не-

рала

и с

тена

и ф

орми

рањ

е ре

љеф

а ко

-ри

стећ

и пр

имер

е у

Срби

ји и

у с

вету

; –де

фини

ше

стру

ктур

у ли

тосф

ере,

Зе

мљин

ог о

мота

ча и

језг

ра;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

нас

тати

дел

овањ

ем ге

охаз

арда

и

наво

ди м

ере

прев

енци

је и

заш

тите

.

–Ун

утра

шњ

а гр

ађа

Земљ

е

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

85

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

86

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

ОК

ТОБА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ОКТОБАР

4

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срб

ији

и у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ун

утра

шњ

их с

ила.

–Ун

утра

шњ

е си

ле и

њ

ихов

ути

цај н

а по

јаве

и

проц

есе

на З

емљ

и

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

–ра

злик

ује

крис

тале

од

мине

рала

, др

аго

каме

ња

од о

бичн

ог к

амен

а; –ра

злик

ује

крис

тале

мин

ерал

а по

бо

ји и

твр

доћи

; –ра

звиј

а на

учно

миш

љењ

е; –пр

имен

и ми

нера

ле у

сва

кодн

ев-

ном

жив

оту.

–М

инер

ални

рес

урси

–на

веде

ево

лути

вне

фазе

у р

азво

ју

чове

ка;

–кл

асиф

икуј

е и

обја

сни

евол

у-ти

вне

фазе

сфе

ра н

а Зе

мљи;

–ра

злик

ује

крис

тале

од

мине

рала

, др

аго

каме

ња

од о

бичн

ог к

амен

а; –из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срби

ји и

у с

вету

; –пр

имен

и ми

нера

ле у

сва

кодн

ев-

ном

жив

оту.

–Ев

олуц

ија

геог

рафс

ког

омот

ача,

гра

ђа З

емљ

е и

мине

ралн

и ре

сурс

и –

утвр

ђива

ње

87

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

ОК

ТОБА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ОКТОБАР

4

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срб

ији

и у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ун

утра

шњ

их с

ила.

–Ун

утра

шњ

е си

ле и

њ

ихов

ути

цај н

а по

јаве

и

проц

есе

на З

емљ

и

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

–ра

злик

ује

крис

тале

од

мине

рала

, др

аго

каме

ња

од о

бичн

ог к

амен

а; –ра

злик

ује

крис

тале

мин

ерал

а по

бо

ји и

твр

доћи

; –ра

звиј

а на

учно

миш

љењ

е; –пр

имен

и ми

нера

ле у

сва

кодн

ев-

ном

жив

оту.

–М

инер

ални

рес

урси

–на

веде

ево

лути

вне

фазе

у р

азво

ју

чове

ка;

–кл

асиф

икуј

е и

обја

сни

евол

у-ти

вне

фазе

сфе

ра н

а Зе

мљи;

–ра

злик

ује

крис

тале

од

мине

рала

, др

аго

каме

ња

од о

бичн

ог к

амен

а; –из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срби

ји и

у с

вету

; –пр

имен

и ми

нера

ле у

сва

кодн

ев-

ном

жив

оту.

–Ев

олуц

ија

геог

рафс

ког

омот

ача,

гра

ђа З

емљ

е и

мине

ралн

и ре

сурс

и –

утвр

ђива

ње

–пр

епоз

на о

снов

не с

тене

и њ

ихо-

ве о

соби

не;

–ра

злик

ује

стен

е по

нач

ину

пост

анка

; –пр

епоз

на п

риме

ну с

тена

у с

ва-

кодн

евно

м ж

ивот

у.

–Ти

пови

сте

на и

њ

ихов

а уп

отре

ба у

св

акод

невн

ом ж

ивот

у

–ра

зуме

и о

бјас

ни к

рета

ње

лито

сфер

них

плоч

а и

пред

види

бу

дућа

кре

тањ

а;

–ра

злик

ује

три

осно

вна

типа

гра

-ни

ца и

змеђ

у ли

тосф

ерни

х пл

оча;

–ан

ализ

ира

крет

ање

лито

сфер

-ни

х пл

оча

и то

дов

оди

у ве

зу с

а на

стан

ком

план

инск

их в

енац

а,

сеиз

мичк

им и

вул

канс

ким

поја

-ва

ма и

про

цеси

ма н

а Зе

мљи;

–Л

итос

ферн

е пл

оче

–ра

злик

ује

врст

е зе

мљот

реса

, хи

поце

нтар

и е

пице

нтар

, Ри

хтер

ову

и М

ерка

лије

ву с

калу

; –по

знај

е ос

новн

а пр

авил

а по

на-

шањ

а то

ком

потр

еса

или

вул-

канс

ке е

рупц

ије,

као

и п

рави

ла

урба

не г

радњ

е у

осет

љив

им

зона

ма;

–де

фини

ше

вулк

анск

е зо

не н

а ка

рти

свет

а.

–Ву

лкан

изам

и

земљ

отре

си

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ге

охаз

арда

и н

авод

и ме

ре

прев

енци

је и

заш

тите

.

–Ву

лкан

изам

и

земљ

отре

си

88

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срб

ији

и у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

нас

тати

дел

овањ

ем ге

охаз

арда

и

наво

ди м

ере

прев

енци

је и

заш

тите

.

–Гр

ађа

Земљ

е

5

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ

ПОВРШИНЕ

–пр

епоз

на и

деф

иниш

е ос

новн

е ма

кроо

блик

е ре

љеф

а;

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу н

аста

нка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на п

риме

рима

у л

окал

ној

сред

ини

и у

свет

у.

–О

снов

ни м

акро

обли

ци

рељ

ефа

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

89

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

90

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

НО

ВЕ

МБА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

НОВЕМБАР

5

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

–ра

зуме

и о

бјас

ни и

згле

д пл

анин

а и

котл

ина

као

посл

едиц

е ра

да о

роге

них

покр

ета;

–ра

споз

наје

осн

овне

рељ

ефне

обл

ике

у пр

ирод

и; –ра

нгир

а и

клас

ифик

ује

рељ

ефне

об

лике

пре

ма н

адмо

рско

ј вис

ини;

–кл

асиф

икуј

е пл

анин

е пр

ема

начи

ну

пост

анка

и п

окаж

е пр

имер

е у

свет

у и

Срб

ији.

–Те

ктон

ски

по-

крет

и, н

аста

нак

и об

лико

вањ

е ре

љеф

а

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу

наст

анка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на

прим

ерим

а у

лока

лној

сре

дини

и у

св

ету;

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју

унут

раш

њих

сил

а на

нас

тана

к ми

нера

ла и

сте

на и

фор

мира

ње

рељ

ефа

кори

стећ

и пр

имер

е у

Срби

ји и

у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

нас

тати

дел

овањ

ем ге

охаз

арда

и

наво

ди м

ере

прев

енци

је и

заш

тите

; –по

моћу

мод

ела

демо

нстр

ира

обли

к и

крет

ање

Земљ

е и

анал

изир

а њ

ихов

е по

след

ице;

–ра

злик

ује

евол

утив

не ф

азе

сфер

а на

Зе

мљи

и њ

ихов

а гл

авна

обе

леж

ја;

–ко

рист

и ди

гита

лне

карт

огра

фске

из

воре

инф

орма

ција

и а

лате

Ге

огра

фски

х ин

форм

ацио

них

сист

ема.

–М

улти

меди

јалн

и те

ст (ф

изич

ка

геог

рафи

ја,

диги

талн

а ка

ртог

рафи

ја,

обли

к, д

имен

зије

и

крет

ање

Земљ

е, е

волу

ција

ге

огра

фско

г ом

отач

а,

грађ

а Зе

мље,

те

ктон

ски

покр

ети)

91

–ра

споз

наје

осн

овне

рељ

ефне

об

лике

у п

риро

ди;

–ра

нгир

а и

клас

ифик

ује

рељ

ефне

об

лике

пре

ма н

адмо

рско

ј ви

сини

; –кл

асиф

икуј

е пл

анин

е пр

ема

начи

ну п

оста

нка

и по

каж

е пр

имер

е у

свет

у и

Срб

ији;

–пр

епоз

на и

деф

иниш

е ос

новн

е ма

кроо

блик

е ре

љеф

а; –ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу н

аста

нка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на п

риме

рима

у

лока

лној

сре

дини

и у

све

ту.

–Ре

љеф

Зем

љин

е по

вр-

шин

е (т

екто

нски

пок

ре-

ти) –

утв

рђив

ање

–ра

зврс

та и

пре

позн

а па

динс

ке

проц

есе;

–пр

епоз

на п

риро

дна

клиз

ишта

у

лока

лној

сре

дини

и п

реду

зме

евен

туал

не м

ере

како

би

се

смањ

ила

или

потп

уно

укло

нила

ш

тета

од

клиз

ишта

; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао

факт

ора

и мо

дифи

като

ра у

пр

оцес

у фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–П

адин

ски

проц

ес

–пр

епоз

на ф

луви

јалн

е об

лике

ре

љеф

а;

–уо

чи р

азли

ке и

змеђ

у ер

озиј

е и

акум

улац

ије

река

; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао

факт

ора

и мо

дифи

като

ра у

пр

оцес

у фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–Ф

луви

јалн

и пр

оцес

92

–пр

епоз

на и

деф

иниш

е зн

ачај

рек

а; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

нас

тати

дел

овањ

ем ге

охаз

арда

и

наво

ди м

ере

прев

енци

је и

за

шти

те.

–Ф

луви

јалн

и пр

оцес

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу н

аста

нка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на п

риме

рима

у л

окал

ној

сред

ини

и у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

нас

тати

дел

овањ

ем ге

охаз

арда

и

наво

ди м

ере

прев

енци

је и

за

шти

те;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–Ре

љеф

Зем

љин

е по

врш

ине

(пад

инск

и и

флув

ијал

ни п

роце

си) –

ут

врђи

вањ

е

–ра

злик

ује

повр

шин

ске

обли

ке о

д по

дзем

них

обли

ка, ј

аме

од п

ећин

а,

стал

акти

те о

д ст

алаг

мита

; –на

број

и и

лоци

ра н

ајпо

знат

ије

пећи

не у

Срб

ији;

–ра

звиј

а св

ест

о ле

поти

и т

урис

тичк

ој

вред

ност

и ја

ма, п

ећин

а и

прер

асти

.

–К

раш

ки п

роце

с

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

93

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

94

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

НО

ВЕ

МБА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ДЕЦЕМБАР

5

РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

–де

фини

ше

глац

ијал

не о

блик

е ре

љеф

а;

–об

јасн

и пр

оцес

глац

ијац

ије

и ра

злик

ује

фоси

лне

обли

ке о

д да

наш

њих

глац

ијал

них

обли

ка

рељ

ефа;

–об

јасн

и са

врем

ени

глац

ијал

ни

проц

ес;

–ук

аже

на у

тица

ј чов

ека

на

савр

емен

е гл

ациј

алне

про

цесе

.

–Гл

ациј

ални

про

цес

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

–пр

епоз

на и

кла

сифи

кује

обл

ике

рељ

ефа

наст

але

краш

ким

и гл

ациј

ални

м пр

оцес

ом;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ге

охаз

арда

и н

авод

и ме

ре

прев

енци

је и

заш

тите

; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–Ре

љеф

Зем

љин

е по

врш

ине

(кра

шки

и

глац

ијал

ни п

роце

си) –

ут

врђи

вањ

е

–де

фини

ше

еолс

ке о

блик

е ре

љеф

а;

–об

јасн

и ео

лски

про

цес

и ра

злик

ује

фоси

лне

обли

ке о

д да

наш

њих

еос

лких

обл

ика

рељ

ефа;

–об

јасн

и са

врем

ени

еолс

ки

проц

ес;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–Ео

лски

про

цес

95

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу н

аста

нка

у за

висн

ости

од

акум

улат

ивно

г ил

и ер

озив

ног

дело

вањ

а ма

ринс

ког

проц

еса;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ге

охаз

арда

и н

авод

и ме

ре

прев

енци

је и

заш

тите

; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–М

арин

ски

проц

ес

–пр

епоз

на а

нтро

поге

не о

блик

е ре

љеф

а;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ге

охаз

арда

и н

авод

и ме

ре

прев

енци

је и

заш

тите

.

–А

нтро

поге

ни п

роце

с

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу н

аста

нка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на п

риме

рима

у л

окал

ној

сред

ини

и у

свет

у; –пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чо

века

мог

у на

стат

и де

лова

њем

ге

охаз

арда

и н

авод

и ме

ре

прев

енци

је и

заш

тите

; –оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра

и мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фо

рмир

ања

рељ

ефа.

–Ре

љеф

Зем

љин

е по

врш

ине

– ко

нтро

лни

зада

так

–ко

рист

и ди

гита

лне

карт

огра

фске

из

воре

инф

орма

ција

и а

лате

Ге

огра

фски

х ин

форм

ацио

них

сист

ема;

–П

редс

тављ

ање

прој

ектн

ог за

датк

а

96

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–ос

мисл

и пр

ојек

ат и

стра

жив

ања

на за

дату

те

му, р

еали

зује

ист

раж

ивањ

е у

лока

лној

ср

един

и, п

рика

же

резу

лтат

е и

диск

утуј

е о

њим

а; –ра

злик

ује

евол

утив

не ф

азе

сфер

а на

Зе

мљи

и њ

ихов

а гл

авна

обе

леж

ја;

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју у

нутр

ашњ

их

сила

на

наст

анак

мин

ерал

а и

стен

а и

форм

ирањ

е ре

љеф

а ко

рист

ећи

прим

ере

у С

рбиј

и и

у св

ету;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу

наст

анка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на

прим

ерим

а у

лока

лној

сре

дини

и у

све

ту;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра и

мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фор

мира

ња

рељ

ефа.

6

АТМСФЕРА

–ра

злик

уje

слој

евe

у ат

мосф

ери

и ра

зуме

њ

ихов

ути

цај н

а ж

ивот

на

Земљ

и; –ин

сист

ира

на с

вест

и о

неоп

ходн

ости

за

шти

те а

тмос

фере

од

ште

тних

гас

ова

и ну

клеа

рних

про

ба, т

ј. на

очу

вањ

у ж

ивот

а на

Зем

љи;

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

з душ

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на

Земљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–сх

вата

атм

осфе

ру к

ао н

еопх

одан

усл

ов за

ж

ивот

.

–А

тмос

фера

и њ

ена

стру

ктур

а

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

97

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

–ос

мисл

и пр

ојек

ат и

стра

жив

ања

на за

дату

те

му, р

еали

зује

ист

раж

ивањ

е у

лока

лној

ср

един

и, п

рика

же

резу

лтат

е и

диск

утуј

е о

њим

а; –ра

злик

ује

евол

утив

не ф

азе

сфер

а на

Зе

мљи

и њ

ихов

а гл

авна

обе

леж

ја;

–из

води

закљ

учке

о у

тица

ју у

нутр

ашњ

их

сила

на

наст

анак

мин

ерал

а и

стен

а и

форм

ирањ

е ре

љеф

а ко

рист

ећи

прим

ере

у С

рбиј

и и

у св

ету;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу

наст

анка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на

прим

ерим

а у

лока

лној

сре

дини

и у

све

ту;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра и

мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фор

мира

ња

рељ

ефа.

6

АТМСФЕРА

–ра

злик

уje

слој

евe

у ат

мосф

ери

и ра

зуме

њ

ихов

ути

цај н

а ж

ивот

на

Земљ

и; –ин

сист

ира

на с

вест

и о

неоп

ходн

ости

за

шти

те а

тмос

фере

од

ште

тних

гас

ова

и ну

клеа

рних

про

ба, т

ј. на

очу

вањ

у ж

ивот

а на

Зем

љи;

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

з душ

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на

Земљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–сх

вата

атм

осфе

ру к

ао н

еопх

одан

усл

ов за

ж

ивот

.

–А

тмос

фера

и њ

ена

стру

ктур

а

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

98

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

ЈА

НУА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ЈАНУАР

6

АТМОСФЕРА

–ра

злик

ује

сунч

ево

зрач

ење

у ат

мосф

ери;

–об

јасн

и зн

ачај

сол

арне

ене

ргиј

е за

сва

кодн

евни

жив

от н

а Зе

мљи;

–ук

аже

на ш

тетн

ости

пре

тера

ног

изла

гањ

а су

нчев

ом зр

ачењ

у.

–Ен

ерги

ја у

атм

осфе

ри

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

–по

везу

је п

ојав

е и

проц

есе

у ат

мосф

ери;

–об

јасн

и за

грев

ање

вазд

уха;

–из

двој

и об

ласт

и ра

злич

ите

темп

ерат

уре

у за

висн

ости

од

геог

рафс

ке ш

ирин

е; –ра

злик

ује

днев

ни и

годи

шњ

и хо

д те

мпер

атур

е ва

здух

а.

–Те

мпер

атур

а ва

здух

а

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и

ИК

Т.

–А

тмос

фера

–

утвр

ђива

ње

–де

фини

ше

вазд

ушни

при

тиса

к; –об

јасн

и за

кони

тост

и гл

обал

не

цирк

улац

ије

у ат

мосф

ери.

–К

рета

ње

вазд

уха

(ваз

душ

ни п

рити

сак

и гл

обал

на ц

ирку

лаци

ја

атмо

сфер

е)

99

–кл

асиф

икуј

е ве

тров

е и

обја

сни

њих

ов зн

ачај

; –на

води

при

мере

вет

рова

у л

окал

ној

сред

ини;

–ра

злик

ује

руш

илач

ку с

нагу

вет

ра о

д ек

оном

ске

прим

ене.

–К

рета

ње

вазд

уха

(вет

рови

)

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

фера

(кре

тањ

е ва

здух

а) –

утв

рђив

ање

–об

јасн

и ис

пара

вањ

е у

вазд

уху

и ко

рист

и ме

рне

инст

руме

нте;

–де

фини

ше

рела

тивн

у и

апсо

лутн

у вл

ажно

ст в

азду

ха;

–ра

зуме

про

цесе

цир

кула

ције

вод

е у

атмо

сфер

и; –по

веж

е по

јаве

и п

роце

се у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

ферс

ка в

ода

(вла

жно

ст в

азду

ха)

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

100

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

101

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

ФЕ

БРУА

Р 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ФЕБРУАР

6

АТМОСФЕРА

–пр

епоз

на о

снов

не т

ипов

е об

лака

и о

бјас

ни њ

ихов

е ка

ракт

ерис

тике

; –де

фини

ше

проц

есе

субл

имац

ије

и ко

ндез

ациј

е во

дене

пар

е;

–кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

ферс

ка в

ода

(нас

тана

к и

типо

ви

обла

ка)

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

испл

анир

аног

–В

реме

нска

ар

тику

лаци

ја

–О

дабр

ани

садр

жај

и

–Ст

рате

гије

уч

ења

и по

дуча

вањ

а

–де

фини

ше

и об

јасн

и на

стан

ак

пада

вина

; –по

веж

е пр

оцес

е у

атмо

сфер

и; –кл

асиф

икуј

е па

дави

не;

–об

јасн

и ут

ицај

чов

ека

на

проц

есе

у ат

мосф

ери.

–А

тмос

ферс

ка в

ода

(пад

авин

е)

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и

ИК

Т; –кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

фера

–

утвр

ђива

ње,

пре

длаг

ање

оцен

а за

кра

ј прв

ог

полу

годи

шта

102

–де

фини

ше

и об

јасн

и на

стан

ак

вазд

ушни

х ма

са и

фро

нтов

а; –по

веж

е ат

мосф

ерск

е пр

оцес

е и

укаж

е на

њих

ову

узај

амну

по

веза

ност

; –кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–В

реме

нске

про

мене

, ва

здуш

не м

асе

и ва

здуш

ни ф

ронт

ови

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

103

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

104

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

МА

РТ 2

0__

ГОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

МАРТ

6

АТМОСФЕРА

–пр

епоз

на а

тмос

ферс

ке п

ојав

е и

проц

есе

и ш

тету

кој

у мо

гу

изаз

вати

; –ан

ализ

ира

нега

тивн

е по

след

ице

цикл

она

на ж

ивот

људ

и.

–А

тмос

ферс

ке п

ојав

е и

проц

еси

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

–ра

зуме

вре

менс

ку п

рогн

озу

и са

м пр

едви

ди м

огућ

е вр

емен

ске

прил

ике;

–чи

та с

иноп

тичк

у ме

теор

олош

ку

карт

у; –ра

злик

ује

прец

изне

тип

ове

врем

енск

их п

рогн

оза

и њ

ихов

у та

чнос

т.

–В

реме

нска

про

гноз

а

–ра

зуме

кли

матс

ке п

арам

етре

ауто

-ма

тски

х ме

теор

олош

ких

стан

ица;

–об

јасн

и пр

ицип

е пр

ављ

ења

вр

емен

ске

прог

нозе

; –ан

ализ

ира п

роце

се у

ваз

душ

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вре

мен-

ске п

рили

ке н

а Зем

љи

кори

стећ

и ге

огра

фске

кар

те и

ИКТ

; –кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

фера

– п

осет

а ме

теор

олош

кој с

тани

ци

105

–де

фини

ше

поја

м кл

име;

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–К

лима

–пр

епоз

на и

деф

иниш

е кл

имат

ске

типо

ве;

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–Ти

пови

кли

ме н

а Зе

мљи

–пр

епоз

на д

елов

ање

чове

ка к

оје

утич

е на

кли

матс

ке п

роме

не;

–ук

аже

на м

ере

које

има

ју ц

иљ д

а сп

рече

или

убл

аже

нега

тивн

е еф

екте

љ

удск

ог д

елов

ања;

–об

јасн

и са

врем

ене

клим

атск

е пр

омен

е и

посл

едиц

е ко

је м

огу

нега

тивн

о да

ути

чу н

а др

уштв

ене

акти

внос

ти.

–Чо

век

и кл

има

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и И

КТ;

–кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чо

века

вез

ане

за п

роме

не у

ат

мосф

ери.

–А

тмос

фера

–

конт

ролн

и за

дата

к

106

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и

ИК

Т; –ос

мисл

и пр

ојек

ат и

стра

жив

ања

на за

дату

те

му, р

еали

зује

ист

раж

ивањ

е у

лока

лној

ср

един

и, п

рика

же

резу

лтат

е и

диск

утуј

е о

њим

а; –кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чов

ека

веза

не за

про

мене

у а

тмос

фери

; –ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу

наст

анка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на

прим

ерим

а у

лока

лној

сре

дини

и у

све

ту;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра и

мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фор

мира

ња

рељ

ефа;

–ко

рист

и ди

гита

лне

карт

огра

фске

изв

оре

инфо

рмац

ија

и ал

ате

Геог

рафс

ких

инфо

рмац

иони

х си

стем

а.

–П

редс

тављ

ање

прој

ектн

ог за

датк

а

7

ХИДРОСФЕРА

–об

јасн

и пр

оцес

кру

жењ

а во

де у

при

роди

; –де

фини

ше

поја

м хи

дрос

фере

и ја

сно

издв

оји

гран

ице

расп

рост

ирањ

а; –из

веде

закљ

учке

о зн

ачај

у во

де н

а Зе

мљи.

–Ст

рукт

ура

хидр

осфе

ре и

кр

ужењ

е во

де у

при

роди

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

107

–ан

ализ

ира

проц

есе

у ва

здуш

ном

омот

ачу

и њ

ихов

ути

цај н

а вр

емен

ске

прил

ике

на З

емљ

и ко

рист

ећи

геог

рафс

ке к

арте

и

ИК

Т; –ос

мисл

и пр

ојек

ат и

стра

жив

ања

на за

дату

те

му, р

еали

зује

ист

раж

ивањ

е у

лока

лној

ср

един

и, п

рика

же

резу

лтат

е и

диск

утуј

е о

њим

а; –кр

итич

ки п

роце

њуј

е ак

тивн

ости

чов

ека

веза

не за

про

мене

у а

тмос

фери

; –ра

зврс

тава

обл

ике

рељ

ефа

прем

а ти

пу

наст

анка

у за

висн

ости

од

дело

вањ

а ен

доге

них

и ег

зоге

них

проц

еса

на

прим

ерим

а у

лока

лној

сре

дини

и у

све

ту;

–пр

едви

ђа к

оје

посл

едиц

е по

чов

ека

могу

на

стат

и де

лова

њем

геох

азар

да и

нав

оди

мере

пре

венц

ије

и за

шти

те;

–оц

ењуј

е ул

огу

чове

ка к

ао ф

акто

ра и

мо

дифи

като

ра у

про

цесу

фор

мира

ња

рељ

ефа;

–ко

рист

и ди

гита

лне

карт

огра

фске

изв

оре

инфо

рмац

ија

и ал

ате

Геог

рафс

ких

инфо

рмац

иони

х си

стем

а.

–П

редс

тављ

ање

прој

ектн

ог за

датк

а

7

ХИДРОСФЕРА

–об

јасн

и пр

оцес

кру

жењ

а во

де у

при

роди

; –де

фини

ше

поја

м хи

дрос

фере

и ја

сно

издв

оји

гран

ице

расп

рост

ирањ

а; –из

веде

закљ

учке

о зн

ачај

у во

де н

а Зе

мљи.

–Ст

рукт

ура

хидр

осфе

ре и

кр

ужењ

е во

де у

при

роди

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

108

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

АП

РИЛ

20_

_ ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Гео

граф

ија

____

____

____

____

____

__

Оде

љењ

а __

____

____

____

____

____

Н

едељ

ни ф

онд

часо

ва: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

АПРИЛ

7

АТМОСФЕРА

–де

фини

ше

гран

ице

океа

на и

пок

а-ж

е их

на

геог

рафс

кој к

арти

; –кл

асиф

икуј

е мо

ра и

деф

иниш

е њ

ихов

геог

рафс

ки п

олож

ај

помо

ћу ге

огра

фске

кар

те;

–об

јасн

и фи

зичк

е ос

обин

е мо

рске

во

де;

–по

веж

е ге

огра

фски

пол

ожај

мор

а и

океа

на с

а хе

мијс

ким

особ

инам

а мо

рске

вод

е;

–ра

злик

ује

крет

ања

морс

ке в

оде

и на

води

при

мере

из с

вета

.

–С

ветс

ко м

оре

(хем

ијск

е и

физи

чке

особ

ине

морс

ке в

оде)

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед –из

двој

и гл

авне

изв

оре

зага

ђива

ња

Све

тско

г мо

ра;

–ук

аже

на м

ере

за за

шти

ту м

ора

и ок

еана

; –об

јасн

и зн

ачај

мор

а и

океа

на к

роз

прош

лост

, нав

еде

прим

ере

са-

даш

њег

знач

аја

мора

и п

редл

аже

могу

ћнос

ти к

оје

се м

огу

иско

ри-

стит

и у

буду

ћнос

ти.

–Зн

ачај

, заг

ађењ

е и

заш

тита

Све

тско

г мо

ра

–ан

ализ

ира

поја

ве, о

бјек

те и

про

-це

се у

Све

тско

м мо

ру, к

орис

тећи

се

геог

рафс

ким

карт

ама

и И

КТ;

–до

води

у в

езу

одно

с чо

века

и

морс

ких

басе

на, т

о ил

устр

ује

и ук

азуј

е на

знач

ај С

ветс

ког

мора

;

–Х

идро

сфер

а (С

ветс

ко

море

) – у

тврђ

ивањ

е

109

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

АП

РИЛ

20_

_ ГО

ДИ

НЕ

Наз

ив п

редм

ета:

Гео

граф

ија

____

____

____

____

____

__

Оде

љењ

а __

____

____

____

____

____

Н

едељ

ни ф

онд

часо

ва: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

АПРИЛ

7

АТМОСФЕРА

–де

фини

ше

гран

ице

океа

на и

пок

а-ж

е их

на

геог

рафс

кој к

арти

; –кл

асиф

икуј

е мо

ра и

деф

иниш

е њ

ихов

геог

рафс

ки п

олож

ај

помо

ћу ге

огра

фске

кар

те;

–об

јасн

и фи

зичк

е ос

обин

е мо

рске

во

де;

–по

веж

е ге

огра

фски

пол

ожај

мор

а и

океа

на с

а хе

мијс

ким

особ

инам

а мо

рске

вод

е;

–ра

злик

ује

крет

ања

морс

ке в

оде

и на

води

при

мере

из с

вета

.

–С

ветс

ко м

оре

(хем

ијск

е и

физи

чке

особ

ине

морс

ке в

оде)

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед –из

двој

и гл

авне

изв

оре

зага

ђива

ња

Све

тско

г мо

ра;

–ук

аже

на м

ере

за за

шти

ту м

ора

и ок

еана

; –об

јасн

и зн

ачај

мор

а и

океа

на к

роз

прош

лост

, нав

еде

прим

ере

са-

даш

њег

знач

аја

мора

и п

редл

аже

могу

ћнос

ти к

оје

се м

огу

иско

ри-

стит

и у

буду

ћнос

ти.

–Зн

ачај

, заг

ађењ

е и

заш

тита

Све

тско

г мо

ра

–ан

ализ

ира

поја

ве, о

бјек

те и

про

-це

се у

Све

тско

м мо

ру, к

орис

тећи

се

геог

рафс

ким

карт

ама

и И

КТ;

–до

води

у в

езу

одно

с чо

века

и

морс

ких

басе

на, т

о ил

устр

ује

и ук

азуј

е на

знач

ај С

ветс

ког

мора

;

–Х

идро

сфер

а (С

ветс

ко

море

) – у

тврђ

ивањ

е

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х пр

о-бл

ема

веза

них

за С

ветс

ко м

оре

у св

ету

и из

води

закљ

учке

о зн

ачај

у мо

рски

х ба

сена

за с

вако

днев

ни

жив

от ч

овек

а. –об

јасн

и и

клас

ифик

ује

појм

ове

идза

н и

изво

р и

наве

де к

онкр

етне

пр

имер

е;

–об

јасн

и ка

ко н

аста

ју

терм

омин

ерал

ни и

звор

и и

клас

ифик

ује

их н

а ос

нову

њих

ових

ос

обин

а ко

рист

ећи

прим

ере

у С

рбиј

и и

свет

у.

–Ти

пови

изд

ани,

из

вора

и

терм

омин

ерал

них

вода

–кл

асиф

икуј

е гл

авне

изв

оре

зага

ђива

ња

подз

емни

х во

да;

–на

лич

ном

прим

еру

пред

узме

мер

е ка

ко б

и се

зага

ђива

ње

подз

емни

х во

да с

мањ

ило;

–из

двај

а гл

авне

зага

ђива

че у

лок

ално

ј ср

един

и;

–И

звор

и за

гађи

вањ

а по

дзем

них

вода

и

неоп

ходн

ост

конт

роле

зага

ђива

ча

–ан

ализ

ира

подз

емне

и

терм

омин

ерал

не в

оде,

кор

исте

ћи с

е ге

огра

фски

м ка

ртам

а и

ИК

Т; –до

води

у в

езу

одно

с чо

века

и

подз

емни

х и

терм

омин

ерал

них

вода

, то

илу

стру

је и

ука

зује

на

њих

ов

знач

ај;

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х пр

обле

ма у

лок

ално

ј сре

дини

ве

зани

х за

под

земн

е и

терм

омин

ерал

не в

оде.

–Х

идро

сфер

а (п

одзе

мне

и те

рмом

инер

алне

во

де)

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

110

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

111

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

МА

Ј 20

__ Г

ОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

МАЈ

7

ХИДРОСФЕРА

–об

јасн

и по

јам

реке

и и

здво

ји

њен

е гл

авне

еле

мент

е;

–де

фини

ше

морф

олош

ке и

хи

дрол

ошке

осо

бине

нав

одећ

и пр

имер

е у

свет

у и

Срб

ији.

–М

орфо

лош

ке и

хи

дрол

ошке

осо

бине

ре

чног

сли

ва и

рек

а

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал, ИКТ

–Ре

досл

ед

–кл

асиф

икуј

е је

зера

пре

ма н

ачин

у по

стан

ка;

–из

двој

и ел

емен

те је

зерс

ких

басе

на и

деф

иниш

е ос

обин

е.

–П

ојам

, еле

мент

и и

поде

ла је

зера

–де

фини

ше

и об

јасн

и по

јаву

лед

а на

мор

у и

река

ма;

–об

јасн

и фа

ктор

е ко

ји у

тичу

на

виси

ну с

неж

не г

рани

це;

–на

веде

при

мере

сав

реме

не

глац

ијац

ије;

–об

јасн

и по

след

ице

савр

емен

их

клим

атск

их у

тица

ја н

а гл

ациј

ациј

у.

–П

ојав

е ле

да н

а Зе

мљи

–об

јасн

и зн

ачај

вод

е на

пла

нети

у

свак

одне

вном

жив

оту;

–де

фини

ше

глав

не о

пасн

ости

кој

е пр

ете

да у

ниш

те к

вали

тет

воде

на

Зем

љи.

–Х

идро

сфер

а (ф

илм

о во

ди н

а Зе

мљи)

112

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х во

допр

ивре

дних

про

блем

а у

свет

у и

код

нас

и из

води

закљ

учке

о зн

ачај

у во

дних

рес

урса

за с

вако

днев

ни ж

ивот

чо

века

.

–В

одоп

ривр

еда

(кор

ишће

ње

вода

и

заш

тита

вод

а)

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х во

допр

ивре

дних

про

блем

а у

свет

у и

код

нас

и из

води

закљ

учке

о зн

ачај

у во

дних

рес

урса

за с

вако

днев

ни ж

ивот

чо

века

.

–В

одоп

ривр

еда

(заш

тита

од

вод

а)

–ан

ализ

ира

хидр

олош

ке п

ојав

е, о

бјек

те

и пр

оцес

е ко

рист

ећи

се ге

огра

фски

м ка

ртам

а и

ИК

Т; –до

води

у в

езу

подз

емне

и п

оврш

инск

е во

де, и

луст

рује

њих

ов о

днос

и у

казу

је

на зн

ачај

Све

тско

г мо

ра и

коп

нени

х во

да;

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х во

допр

ивре

дних

про

блем

а у

свет

у и

код

нас

и из

води

закљ

учке

о зн

ачај

у во

дних

рес

урса

за с

вако

днев

ни ж

ивот

чо

века

.

–Х

идро

сфер

а –

мулт

имед

ијал

ни т

ест

–ан

ализ

ира

хидр

олош

ке п

ојав

е, о

бјек

те

и пр

оцес

е ко

рист

ећи

се ге

огра

фски

м ка

ртам

а и

ИК

Т; –до

води

у в

езу

подз

емне

и п

оврш

инск

е во

де, и

луст

рује

њих

ов о

днос

и у

казу

је

на зн

ачај

Све

тско

г мо

ра и

коп

нени

х во

да;

–ис

траж

ује

узро

ке р

азли

чити

х во

допр

ивре

дних

про

блем

а у

свет

у и

код

нас

и из

води

закљ

учке

о зн

ачај

у во

дних

рес

урса

за с

вако

днев

ни ж

ивот

чо

века

.

–П

редс

тављ

ање

прој

ектн

ог за

датк

а

113

8БИОСФЕРА

–ра

злик

ује

глав

не т

ипов

е зе

мљиш

та,

дово

ди у

вез

у њ

ихов

а св

ојст

ва с

а ус

лови

ма ф

орми

рањ

а и

прим

ерим

а у

Срб

ији

и св

ету

и ил

устр

ује

њих

ову

екон

омск

у вр

едно

ст;

–ра

зуме

и о

бјас

ни п

ојмо

ве б

иото

п,

екос

исте

м, б

иоце

ноза

; –ан

ализ

ира

утиц

ај ч

овек

а на

земљ

иште

на

при

мери

ма и

з све

та и

лок

алне

ср

един

е ко

рист

ећи

се ге

огра

фски

м ка

ртам

а и

ИК

Т.

–П

ојам

био

сфер

е зе

мљиш

та

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

114

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

115

ОП

ЕРА

ТИ

ВН

И П

ЛА

Н Н

АС

ТАВ

НИ

КА

Ш

колс

ка 2

0__/

20__

год

ина

ЗА М

ЕС

ЕЦ

ЈУ

Н 2

0__

ГОД

ИН

ЕН

азив

пре

дмет

а: Г

еогр

афиј

а __

____

____

____

____

____

О

дељ

ења

____

____

____

____

____

__

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 2

МЕСЕЦ

Р. БР. ТЕМЕН

АСТА

ВНА

Т

ЕМ

АИ

СХ

ОД

ИУ

чени

к ће

бит

и у

стањ

у да

:Н

АС

ТАВ

НИ

С

АД

РЖА

ЈН

АС

ТАВ

НА

С

РЕД

СТ

ВАЕ

ВАЛ

УАЦ

ИЈА

(кри

тери

јум

и)Н

АП

ОМ

ЕН

А

ЈУН

8

БИОСФЕРА

–пр

имер

има

и по

моћу

геог

рафс

ке

карт

е об

јаш

њав

а за

кони

тост

и хо

ризо

нтал

ног

и ве

ртик

ално

г ра

спор

еда

биом

а; –ан

ализ

ира

утиц

ај ч

овек

а на

ж

иви

свет

и б

иора

знол

икос

т на

при

мери

ма и

з све

та и

ло

калн

е ср

един

е ко

рист

ећи

се

геог

рафс

ким

карт

ама

и И

КТ;

–на

нем

ој к

арти

обе

леж

ава

хори

зонт

ални

рас

поре

д ш

ума

на

Земљ

и.

–Х

ориз

онта

лна

и ве

ртик

ална

зона

лнос

т ж

ивог

све

та, у

грож

енос

т и

мере

заш

тите

биљ

ног

и ж

ивот

ињск

ог с

вета

Географска карта, текстови са научним садржајем, презентације, видео-материјал,

ИКТ

–Ре

досл

ед

9

ГЕОНАСЛЕЂЕ

–де

фини

ше

поја

м ге

онас

леђа

и

аргу

мент

ује

потр

ебу

за њ

егов

ом

заш

тито

м.

–Ге

онас

леђе

(заш

тита

пр

ирод

них

обје

ката

и

крит

ериј

уми

за

прог

лаш

авањ

е об

јека

та

геон

асле

ђа)

СИ

СТ

ЕМ

АТИ

ЗАЦ

ИЈА

ГРА

ДИ

ВА

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е

Пре

дмет

ни н

аста

вник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

116

Ино

ваци

је у

нас

тави

и и

нова

тивн

и пр

исту

п са

држ

ајим

а:

Евал

уаци

ја ч

асов

а:

Коре

кциј

е у

месе

чном

пла

ну:

Запа

жањ

а о

посе

ћени

м ча

сови

ма:

117

7.7. Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма

Основна карактеристика наставе и учења Географије јесте истицање исхода учења, односно исказа о томе шта ученици знају, разумеју и могу да ураде на крају периода учења, уместо фоку-сирања на оно о чему наставник намерава да подучава. Предвиђени исходи представљају знања, вештине, ставове и вредности које сви ученици треба да развију на крају првог разреда. На-ставник у процесу учења код ученика развија истраживачки приступ у проучавању простора и омогућава реализацију истраживања и примену географских метода за постизање исхода учења. Многи географски садржаји односе се на просторе који су знатно удаљени од простора локалне средине ученика, тако да се применом ИКТ омогућава визуелни доживљај свих делова света.

У оквиру тема дат је предлог географског истраживања које ученици могу реализовати у току школске године у локалној средини. Пројектни задаци могу се реализовати у мањим групама. Наставник мора бити у стању не само да подучава ученике да знају и користе практичне вештине и инструменте већ и да их оспособи да примењују географска знања на начин који им омогућава анализирање географских елемената и решавање проблема. Истраживачки теренски рад заснива се на подацима прикупљеним мерењем, фотографисањем, скицирањем и коришћењем литературе. Ученици могу прикупљати податке у тиму, али сваки од њих самостално обрађује прикупљене информације, анализира их, излаже резултате помоћу тематских карата, планова, графикона, дијаграма, схема, цртежа, фотографија, видео-записа и презентација и изводи једноставне закључке. Рад се оцењује.

Физичка географија

Посебну пажњу треба усмерити на пружање инструкција за израду истраживачких активности које ће ученици спроводити током читаве године. Неопходно је да ученик врши избор релевантних извора информација, анализира их, повезује у сазнајне целине и користи у решавању постављеног проблемског задатка. У реализацији истраживања користи ИКТ, GNSS (Global Navigation Satelite System) и остале усмене и писане изворе са географским информацијама за прикупљање података на терену. Како се савремена картографија базира на коришћењу различитих метода за представљање географског садржаја, за развој тематске и дигиталне картографије значајну улогу има примена рачунарске технологије. Истраживачке активности ученика могу бити усмерене на коришћење ГИС (Географски информациони систем) за самосталну конструкцију једноставних планова места у коме живи и израду тематске карте на задату тему. Примерима из локалне средине, Србије и света од ученика се очекује да описује и наводи појаве и процесе које проучава физичка географија.

Облик, димензије и кретање Земље

Ученике треба упознати са развојем схватања о Земљином облику и димензијама у контексту разумевања доказа да је Земља (приближно) лоптастог облика. У том смислу корелација се може остварити са Историјом (праисторијска, античка поимања о облику Земље, рани докази Земљиног лоптастог облика, географска открића). Ученици треба да усвоје појмове елипсоид, геоид, апиоид, да умеју да их нацртају и да обележе екваторијални обим, екваторијални, поларни и средњи полупречник на моделу Земље.

Земљина кретања најбоље је објашњавати помоћу средстава ИКТ, применом готових симулација доступних на интернету (нпр. PhET симулације) или израдом сопствених симулација у сарадњи са наставницима Рачунарства и информатике. Разлике у локалном времену и часовне зоне на Земљи ученици ће најбоље разумети кроз израду рачунских задатака.

118

Еволуција географског омотача

Наставна тема Еволуција географског омотача подразумева сагледавање еволуције све четири сфере, од настанка планете Земље до данас. Ученике треба упознати са временским обухватом и елементима геохронолошке скале, која је подељена на еоне, ере, периоде и епохе. Примерима из Србије и света, ученицима објаснити кључне догађаје у одређеним ерама и периодама током еволуције Земљиних сфера. Због појаве човека једина периода чије би епохе требало обрадити је квартар (плеистоцен и холоцен).

Грађа Земље

У обради ове теме акценат треба да буде на објашњавању метода на основу којих је упозната унутрашња грађа Земље (сеизмичка, геофизичка, астрономска метода и др.). Важно је да ученици разумеју конвективна струјања у астеносфери која даље утичу на кретање и изливање магме (лаве) на површину Земље, настанак нове океанске коре, појаву земљотреса, али и настанак планина, острвских архипелага, раседање (рифтовање) и сл. Такође, ученици треба да уоче узрочно-последичну везу између процеса који се дешавају у Земљиној унутрашњости и настанка стена (дубинске и изливне магматске стене, динамо и контактни метаморфизам) и између геодинамичких процеса и настанка стена (ерозија и акумулација – настанак седиментних стена). При обиласцима терена ученици би требало да буду способни да препознају одређени број стена (гранит, мермер, кречњак, базалт, пешчаре, брече, шкриљце), да уочавају минерале од којих су састављени и да умеју да објасне њихов настанак и могућности употребе (у грађевинарству и др.).

Рељеф Земљине површине

У наставној теми Рељеф Земљине површине ученици треба да се упознају са ендогеним и егзогеним процесима који формирају и модификују рељеф. У елаборацији ових садржаја треба избећи пуко меморисање (класификовање) облика рељефа и примера за поједине генетске типове. Нагласак треба да бити на разумевању процеса формирања рељефа, односно фактора од којих зависи интензитет морфогенетских и морфодинамичких процеса (нпр. количина падавина, геолошка грађа, нагиб терена итд.). Где год је могуће, потребно је да ученици у локалној средини препознају поједине облике рељефа и да уоче последице антропогеног утицаја на рељеф, земљиште, вегетацију и климу. У обради крашке ерозије може се остварити корелација Географије и Хемије при објашњавању хемијског механизма растварања кречњака у води у присуству угљен-диоксида, где наведена хемијска реакција, када се чита са лаве на десну страну, представља ерозију, а када се чита обратно, представља акумулацију.

Атмосфера

У реализацији ове наставне теме пожељно је да наставник са ученицима посети најближу метеоролошку станицу, где би на конкретном примеру сазнали како се врши мерење климатских елемента. Ради бољег разумевања климатских процеса који се одвијају у атмосфери, са ученицима треба анализирати климадијаграме, климатске карте и графичке приказе. Притом, потребно је акценат ставити на различите примере из света и Србије на основу којих ће ученици моћи да анализирају климатске елементе и самостално изводe закључке о утицају климатских фактора на њихово формирање и тренутно стање. Неопходно је инсистирати на разумевању и објашњењу свих облика циркулације у атмосфери и законитостима у формирању антициклона и циклона.

Код обраде климатских типова и њихог распростирања, наставник постављањем различитих задатака од ученика може тражити да самостално утврде заједничке карактеристике климе одређених подручја и законитости њиховог формирања.

119

Приликом реализације садржаја из атмосфере велики значај у објашњавању, разумевању, анализи и практичној примени стеченог знања имају тематске климатске карте и ИКТ, те је неопходно користити их на часовима. Као облик провере знања о климатским елементима или о распростирању климатских типова препоручује се да наставник од ученика тражи да на немим картама представе распростирање одређених климатских типова или одређених вредности климатских елемената. На тај начин код ученика се развијају просторна оријентација и правилно тумачење географског распростирања климатских појава.

Временска прогноза у последње време добија све већи значај. Ученицима треба објаснити како се прогнозе праве, који се параметри користе и разлику у поузданости између краткорочне и дугорочне прогнозе. Ради бољег разумевања неопходно је ученицима представити интернет странице где се прати тренутно временско стање на основу којег се може закључити какво нас време очекује у наредном периоду (http://www.sat24.com; www.hidmet.gov.rs; http://www.metservice.com). Синоптичке карте треба обрадити тако што ће се објаснити шта се на њима представља и какав је њихов значај у тумачењу и предвиђању временских прилика.

Предлог пројектног задатка за ученике: Климатске промене у локалној средини. Извор података може бити локална метеоролошка станица или Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗ). Ученици могу графички представити стање климатских елемената (климадијаграм, тематске карте), упоређивати податке за сваку годину и изводити закључке о кретању климатских елемената за последњих десет година. Посебну пажњу треба посветити учесталости појава временских непогода које су се десиле за последњих десет година (извор података могу бити локалне новине, метеоролошка станица). Упоређивањем података о променама које су се десиле у локалној средини са подацима на глобалном нивоу (извор података – Светска метеоролошка организација: https://www.wmo.int) ученици изводе закључке о климатским променама у локалној средини и њиховом утицају на свакодневни живот.

Хидросфера

Наставну тему Хидросфера чине садржаји који се односе на све облике појављивања вода на Земљи. На уводном часу везаном за ову тему акценат треба ставити на значај познавања кружења воде у природи, на утицај воде на живи свет, али и на процес који обликује рељеф на планети. Такође, код ученика треба развијати свест о томе да вода није неисцрпан ресурс на Земљи и нагласити значај и могућност добијања пијаће воде из различитих извора.

При обради наставних садржаја о Светском мору ученике не треба оптерећивати фактограф-ским материјалом, већ више инсистирати на појавама и процесима који утичу на кретање и особине морске воде. Посебну пажњу посветити достизању исхода који се односи на значај мора за живот човека, као и на последице које настају услед прекомерног загађења.

За ученике овог узраста посебно тешко може бити разумевање садржаја који се односе на подземне воде. Из тог разлога наставницима се препоручује да различитим графичким приказима ученицима детаљно објасне начин формирања изданских вода и њихово кретање. Потребно је указати на главне изворе загађивања подземних вода (септичке јаме, депоније, ђубришта и сл.) и настојати да се код ученика развија свест о неопходности контроле загађивача.

Приликом обраде садржаја о рекама посебан значај посветити исходу који се односи на речни слив и његово илустровање на топографским картама. То подразумева препознавање развођа и правилно уцртавање вододелнице. Уколико у близини школе постоји река која није дубока, ученици уз помоћ наставника могу и сами поставити водомерну летву и свакодневно пратити промене водостаја. На тај начин биће у стању да самостално посматрају и анализирају проме-не у локалној средини.

120

Посебан значај имaју наставни садржаји који се односе на бујице и поплаве с обзиром на њихово деструктивно дејство. Наставник ученицима треба да објасни природне и антропогене узроке настанка ових непогода и начине заштите од њих. Такође, потребно је ученицима објаснити чињеницу да се поплаве некад ни уз све мере предострожности не могу у потпуности спречити, те да морамо научити да живимо чак и ако се догоде.

Вештачка језера су вишефункционални објекти који су изузетно значајни за привредни развој. Због тога је ученицима неопходно указати на све аспекте њиховог коришћења, а на примеру најближе вештачке акумулације школском објекту истаћи његову улогу у локалној средини.

Предлог пројектног задатка за ученике: Праћење промене водостаја на реци током године и његов значај. Ученици у паровима израђују нивограме за различите реке, објашњавају њихове годишње промене и упоређују их. Ако постоје техничке могућности (близина реке која није дубока), ученици уз помоћ наставника могу и сами поставити водомерну летву и свакодневно пратити промене водостаја. На тај начин ученици ће бити у стању да самостално посматрају и анализирају промене у локалној средини.

Биосфера

У наставној теми Биосфера акценат је стављен на значај тла, његов утицај на формирање хоризонталног и вертикалног биома и на процесе који воде ка деградацији и уништавању флоре и фауне. Како би се у потпуности остварили исходи за ову наставну тему, наставник на примерима из света и Србије објашњава законитости које утичу на настанак различитих типова тла и распоред биома. Пожељно је организовати активности у школи које ће подићи свест о значају шумског покривача (нпр. рециклажа папира) и неконтролисаном уништавању природних резервата и на тај начин подићи еколошку свест код ученика.

Наставна тема Биосфера погодна је за реализацију различитих мини-пројеката у локалној средини. У зависности од услова и расположивости, наставни садржај може се испланирати тако да ученици, кроз решавање различитих проблемских ситуација и анализе тренутног стања у локалној средини, сами уоче законитости у биосфери и разумеју значај који она има на савремене природне и друштвене процесе.

Предлог тема за пројектни задатак: Утицај савремене пољопривредне производње на промену окружења; Деградација земљишта на примерима у локалној средини; Сачувајмо локалну средину од загађења.

Геонаслеђе

У наставној теми Геонаслеђе ученик треба да се упозна са основним значењем овог појма на примерима из света и Србије. Важно је указати на научни, еколошки, образовни и културни значај објеката геонаслеђа. Посебну пажњу треба посветити критеријумима на основу којих се издвајају и проглашавају објекти геонаслеђа (аутохтоност и аутентичност, оригиналност, пејзажна атрактивност, старост и др.). Наставник треба да упути ученике на који начин могу сами да истраже објекте геонаслеђа како би самостално закључили која је њихова улога у процесу заштите. На интернет страници Завода за заштиту природе представљена је карта заштићених објеката геонаслеђа Србије и понуђена је интерактивна карта на којој ученици могу самостално уцртавати објекте.

Пројектни задатак за ученике: На основу понуђених критеријума по којима се неки објекат проглашава геонаслеђем, ученик критички анализира примере геонаслеђа у Србији и у свету. На основу тих критеријума оцењује објекат у природи из свог окружења који сматра веома вредним и процењује да ли може бити проглашен геонаслеђем.

121

7.7.1. Праћење и вредновање наставе и учења

Праћење напредовања започиње иницијалном проценом нивоа на коме се ученик налази и у односу на шта ће се процењивати његов даљи рад. Свака активност добра је прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак других ученика. Сваки наставни час и свака активност ученика, у том смислу, прилика су за регистровање напретка ученика и упућивање на даље активности. Наставник треба да подржи саморефлексију (промишљање ученика о томе шта зна, уме, може) и подстакне саморегулацију процеса учења кроз постављање личних циљева напредовања.

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се процес и продукти учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити нивое циљева учења и начине оцењивања. Потребно је, такође, ускладити оцењивање са његовом сврхом. У вредновању наученог, поред усменог испитивања, користе се и тестови знања. У формативном оцењивању користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. Вредновање активности, нарочито ако је тимски рад у питању, може се обавити са групом тако да се од сваког члана тражи мишљење о сопственом раду и о раду сваког члана понаособ (тзв. вршњачко оцењивање).

Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен, потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране сваког свог уче-ника. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која му помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако се наставник са ученици-ма договори о показатељима на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења. Потребно је да наставник резултате вредновања постигнућа својих ученика континуирано анализира и користи тако да унапреди део своје наставне праксе. Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Важно је да наставник, осим постигнућа ученика, континуирано прати и вреднује и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад.

7.8. Пројекат и пројектна настава Пројектна настава (Рroject based learning) у литератури се често назива „Настава 21. века”. Према Вилотијевићу дефинише се као метода решавања проблема заснована на самосталној активности ученика и резултира писаним трагом о томе.

Заснована је на самосталној истраживачкој активности кроз коју ученици, савладавајући проблемске тешкоће, проналазе нова решења и усвајају нове истине. Задатак и проблем нису исти: „Нешто непознато чини задатак проблемом”.

Разлика између проблемске и пројектне наставе: – пројектна настава у себе укључује проблемску наставу; – пројектна настава је дужи процес, мултидисциплинаран, структуиран начин рада; – проблемска настава везана је за предмете, док је пројектна заснована на проблемима из реалног живота.

Пројектна и проблемска настава засноване су на теорији конструктивизма. То је теорија учења заснована на властитом искуству ученика, што значи да је начин стицања знања јединствен

122

за сваког ученика понаособ. Ученик активно и самостално креира своје знање на основу властитих сазнајних могућности, а не усваја га пасивно од других. У процесу учења ученик сам креира нове идеје и повезује их са својим претходним знањем, те на тај начин прилагођава тренутно знање новом искуству и ситуацији. У овом процесу ученик активно унапређује своје знање у процеса учења, а знање временом постаје сложеније и комплексније.

Поред тога што је учење индивидуална активност, оно се реализује у сарадњи са дугим људима. Учење у великој мери зависи од околине у којој се ученик налази, у првом реду од наставника. Наставник треба да подстиче ученика на самосталан рад, уводи га у нову област и помаже му да једноставније и лакше савлада препреке у процесу учења.

Пројектна настава део је васпитно-образовног процеса у школи и представља одличан алат у рукама наставника на путу ка постизању унапред постављених циљева.

Током пројектног процеса ученик има прилику да сазна и открије различите могућности решавања проблема применом разноврсних метода, односно различите облике посматрања и приступања проблему.

У табели у наставку дат је шематски приказ фазе једног пројекта који је могуће спровести у настави Географије у првом разреду.

123

ПЛАНИРАЊЕ

ИЗБОР МЕЂУПРЕДМЕТНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА, ПОСТАВЉАЊЕ ЦИЉА ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ

Међупредметна компетенција (МПК)

Одговоран однос према околини, сарадња, дигитална компетенција

Циљ пројектне наставе

Развој одговорности за заједничка постигнућа (кроз реализацију пројекта који подстиче развијање еколошке свести)

Исходи пројектне наставе

Ученици разумеју значај сарадње за остваривање заједничких циљева.Ученици разумеју значај одговорности за заједничка постигнућа.

Међупредметна корелација

Географија, Биологија, Рачунарство и информатика, Хемија…

ПОКРЕТАЊЕ ПРОЈЕКТА

Дефинисање теме пројекта

„Локална средина и грађани”

Дефинисање циља пројекта

Развој еколошке свести подстицањем разумевања међузависности човека, живог света, природних ресурса и климатских услова

Исходи пројекта Ученик ће бити у стању да: – наведе изворе загађивања земљишта, воде и ваздуха и предвиди последице њиховог дејства;

– процењује ризике и добити од употребе различитих супстанци по околину и здравље људи и одговорно поступа са њима;

– наведе примере за заштиту живог света у својој околини и активно учествује у очувању околине;

– разуме значај очувања природне средине и учествује у процесу рециклаже;

– изради предлог плана рециклаже у школи.

ОДРЕЂИВАЊЕ ЗАДАТАКА, ПОДЕЛА АКТИВНОСТИ

Задаци 1. истражити који су највећи загађивачи животне средине;2. препознати и издвојити загађиваче у својој околини.

Облик рада ГРУПНИ РАД

Активности 1. Прикупљање података – Све групе имају исте горенаведене задатке, с тим што се разликују извори из којих ће прикупљати податке. Извори за различите групе су:

ü штампани медији (дневна и периодична штампа, дечји и стручни часописи – у зависности од узраста);

ü електронски медији; ü непосредни контакт (са комшијама, породицом, истакнутим

представницима у заједници и сл.).

124

2. Сређивање и анализа података3. Избор начина презентовања сређених података (ppt, пано,

писани извештај, усмено излагање...)4. Израда презентације 5. Извештавање6. Сумирање (наставник са ученицима сумира и изводи закључке

који воде ка наредним задацима)

ОДРЕЂИВАЊЕ УЛОГА И ОДГОВОРНОСТИ, ВРЕМЕНСКЕ ДИНАМИКЕ, РЕСУРСА, ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ

Улоге и одговорности – У оквиру сваке активности ученици се на нивоу група договарају о улогама и одговорностима.

– Наставник је упознат са договореним поделама улога и одговорношћу и интервенише у случају могућих потешкоћа.

Временска динамика 20–30 дана

Ресурси – Приступ интернету, локална управа, јавна градска и општинска предузећа, библиотеке, јавне читаонице, приватне збирке, рачунар, хамер папир, фломастери, маказе, пројектор, дија-филмови...

Праћење и вредновање – Ученици и наставник: ü дефинишу шта ће све бити праћено и вредновано;ü одређују ко ће, кад и како вршити процену (самоевалуација

ученика, ученици се међусобно процењују, наставник процењује ученике);

ü дефинишу критеријуме вредновања.

Један од начина да учествујемо у заједничким пројектима са другим школама је интернет портал eTwinning (https://www.etwinning.net/en/pub/index.htm). Преко овог интернет портала могуће је повезати запослене у школским установама широм Европе како би им се омогућило да заједнички осмишљавају и спроводе пројекте, размењују идеје и примере добре праксе, повезују ученике и обогаћују наставу. еТwinning портал промовише сарадњу школа у Европи и шире захваљујући употреби информационо-комуникационих технологија, пружајући притом помоћ, подршку и готове алате. Коришћење портала је бесплатно и безбедно.

eTwinning је намењен искључиво запосленима у школским установама (учитељи, наставници, васпитачи, библиотекари, педагози, психолози). Наставници у Србији могу се регистровати на eTwinning порталу и придружити се eTwinning заједници.

Преко портала може се остварити сарадња са колегама из Европе и шире. eTwinning портал обезбеђује окружење погодно за размену идеја, искустава и савета, могућност укључивања у разне тематске групе и форуме, као и прилике да се обукама преко интернета и вебинара развијају наставничке и ученичке ИКТ вештине.

На eTwinning порталу преко ког се обрађују различите теме из наставе кроз сарадњу и употребу информационо-комуникационих технологија пројекти се могу прилагодити различитим узрастима, темама које се обрађују и потребама разреда, тј. ученика. eTwinning пројекти омогућавају развијање компетенција као што су међупредметне, језичке и дигиталне компетенције, али и тимски и истраживачки рад ученика. Трајање eTwinning пројеката, број учесника и број пројеката у којима један наставник може да учествује – нису ограничени.

125

Корисни линкови за реализацију пројекта преко интернет портала eTwinning: – https://www.etwinning.net/sr/pub/projects.cfm; – https://www.etwinning.net/sr/pub/projects.cfm; – https://www.etwinning.net/sr/pub/publications.htm; – http://erasmusplus.rs/evropske-mreze/etwinning/materijali-2/; – http://erasmusplus.rs/evropske-mreze/etwinning/oznake-kvaliteta/.

eTwinning национални тим за подршку у Србији организује низ догађаја током целе године како би на најбољи начин представио eTwinning портал и могућности које он пружа. Фондација Темпус у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Просветним саветом, предшколским установама, основним и средњим школама широм Србије, националним тимовима за подршку других земаља чланица eTwinning портала и Централном службом за подршку са седиштем у Бриселу – организује различите догађаје (информативне дане, годишње конференције, семинаре, радионице и обуке преко интернета).

Праћење и реализација наставног пројекта могући су и захваљујући Google учионици https://classroom.google.com/, која представља виртуелно место за наставнике и ученике и помаже организовању наставних и ваннаставних активности које су прилагођене брзини рада и могућностима сваког ученика. Са само неколико кликова можете креирати виртуелну учионицу, додати ученике и пратити реализацију сваког пројектног задатка. Kреирањем разноврсних садржаја омогућено је ефикасно учење свим ученицима, без обзира на то како ученик најефикасније учи. Ученици могу да уче и раде брзином која им одговара, прегледају материјал за учење више пута ако им је потребно, а помаже и ученицима који су изостали са наставе. Моћи ћете да видите ко је од ученика завршио задатке, а ко још увек ради на њима, и унети оцене када их заврше. Ученицима ће учење бити занимљивије, биће активнији, а самим тим и реализација пројектног задатка биће им лакша. Google учионица даје могућност сарадње и са наставницима истих предмета и предмета у корелацији.

Google учионица представља иновативно решење наставе у облаку и бесплатни интернет алат за школе. Најбоља сигурност такође jе укључена без додатних трошкова. Наставници и ученици могу радити било где, било када и на било ком уређају. Учионица се неприметно интегрише са другим Google алатима и помаже наставницима да освежавају свој наставни програм са интегрисаним образовним апликацијама.

126

Припремa за час једна је од основних активности у релизацији наставног процеса. Уколико је добро урађена, припрема може бити основа за квалитетну реализацију часа. Савремена настава захтева да ученик буде активан учесник, заинтересован, мотивисан, да користи добар део својих перцептивних могућности и да знања која усваја буду употребљивија и трајнија.Припреме које су овде представљене нису готова решења, већ су предлози методичко-дидактичких решења из праксе који се могу реализовати на часу. За сваки час наставник треба да има урађену припрему: то је његова законска обавеза, део радног времена, тј. четрдесеточасовне радне недеље.Данас не постоји шаблон по коме се пише добра припрема. Развој науке и технологије толико се брзо одвија да је тешко бити у току и пратити све што се дешава. Тако је и са процесом наставе. Традиционални образовни концепти губе временску трку у образовању младих. Данас се акценат све више ставља на квалитетно образовање свих ученика, које притом уважава личност детета и његове потенциjале и омогућује њихов максимални развој, индивидуализовањем наставе и развојем компетенција ученика за целоживотно учење. Реформа гимназијског образовања која је започета у нашој држави само је почетак дубљих промена у васпитно-образовном процесу. Међутим, да би се ефекти заиста и видели, неопходно је да и наставници у свом свакодневном раду напусте традиционалне шаблоне наставног процеса где се унапред зна улога наставника и ученика и где интеракција није могућа. Сврха ових припрема је да буду инспирација за нове идеје и активности на часовима. Настава Географије, као једна од омиљенијих, треба бити покретач ка активнијем укључивању ученика у наставни процес. Када наше становиште померимо ка томе да у наставном процесу треба да циљамо на усвајање знања, а не на учење бројних података, направићемо корак ка бољем радном окружењу без обзира на разне препреке које постоје. У овом времену дешавају се многе промене у друштву, а самим тим и у школском систему. Употребљавају се нова наставна средства. Креда и табла све се мање употребљавају: ту су бела табла и маркер и интерактивна табла, рачунар с пројектором и презентацијама које обогаћују час, омогућавају да ученик перципира презентовано знање са више чула, а самим тим и да се оно лакше усваја, да буде јасније, трајније и применљивије.Саставни део припрема јесу и напомене у којима се предлаже да наставник бележи своја запажања, али и утиске ученика о одржаном часу. Предлажем да бар једном месечно наставник анкетира ученике како би добио повратну информацију шта је било занимљиво на часовима, а шта по њима треба мењати или усавршити. Наставни час треба да представља једну дидактичку целину на којој ће ученику бити пружени како образовни, тако и васпитни садржаји. Један наставни час обично обрађује једну наставну јединицу. У планирању наставних часова полази се од планирања и распоређивања наставних тема и наставних јединица које оне обухватају. Наставне теме и наставне јединице дефинисане су Наставним планом и програмом и на наставнику је да их распореди и испланира у свом годишњем и оперативном плану по месецима рада, а из тога произлази назив теме и наставне јединице које ће се обрађивати на појединачном часу.

ПРЕДЛОГ ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА8

127

У оквиру припрема за час треба оставити простор за анализу и евалуацију часа: шта је било добро на часу и шта се може поправити. Евалуација може бити базирана на самоевалуацији наставника, а било би добро да се у анализи и евалуацији уврсте и мишљења ученика, изречена или написана. Ово може да постане мотивациони фактор за њихово активно учествовање у наставном процесу. Овај део припреме за наставника је веома важан, јер може садржати предлоге и сугестије за наредно планирање и побољшање припреме за час.

Географска литература Основна литература за наставу Географије у гимназији јесте уџбеник за Географију. Ученици се са Уџбеником упознају на првом часу. Издавачка кућа „Нови Логос” изузетно је квалитетно методички и дидактички урадила уџбеник „Географија за први разред гимназије”, тако да се на часу могу лакше описати поједине географске појаве и процеси. Уџбеник обилује квалитетним фотографијама, географским картама, графиконима који приказују појаве и процесе.Међутим, колико год Уџбеник био добро конципиран и опремљен, нужно је да наставник Географије користи и додатну литературу. Она и наставнику и ученицима треба да омогући повећање обима формалног знања, да подстакне ученике на нове облике сазнања и олакша процес учења. Знање које ученик стиче на часу не треба да остане затворено у учионици, већ да добије своју практичну примену и вредност у животу.

ПРЕДЛОГ ГЕОГРАФСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ

1. Вујадиновић С., Шабић Д. (2011), Регионална географија Јужне Америке, Београд, Српско географско друштво.

2. Станковић С. (2006), Језера света, Београд, Завод за уџбенике.3. Шабић Д., Вујадиновић С. (2011), Регионална географија Аустралије, Београд, Српско

географско друштво.4. Давидовић Р. (2004), Регионална географија Европе, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду,

Природно-математички факултет.5. Дукић, Д. (1998), Климатологија, Београд, Географски факултет Универзитета у Београду.6. Дукић, Д., Гавриловић, Љ. (2006), Хидрологија, Београд, Завод за уџбенике и наставна

средства.7. Jанковић, М., Атанацковић, Б. (1999), Биогеографија са педологијом, Београд, Географски

факултет Универзитета у Београду.8. Манојловић, П. (2003), Математичка географија, Београд, Географски факултет Универзитета

у Београду.9. Мастило, Н. (2008), Речник савремене српске географске терминологије, Београд, Географски

факултет Универзитета у Београду.10. Миловановић, Д., Боев, Б. (2001), Земља, тектонска плоча и магматизам, Београд, Наука.11. Тадић, М. (2004), Математичка географија – увод у географију, Београд, Завод за уџбенике

и наставна средства.12. Кицошев С., Голубовић П. (2002), Регионална географија Африке, Ниш, Природно-

математички факултет.13. Ристић К. (1993), Регионална географија I, Београд, Универзитет у Београду.14. Бил Брајсон (2008), Ишчезли континент (путовања по маловарошкој Америци), Београд,

Лагуна.15. Јовановић, Ј. (ур.) (2006), Земља, Велика илустрована енциклопедија, Београд, Младинска

књига.

Припрема за извођење часа

128

16. Љешевић, М. (2003), Географија земљишта, Никшић, Географско друштво Црне Горе, Филозофски факултет Универзитета Црне Горе.

17. Петровић, Д., Манојловић, П. (2003), Геоморфологија, Београд, Географски факултет Универзитета у Београду.

18. Ракићевић, Т. (1981), Општа физичка географија, Пето издање, Београд, Научна књига.19. Тодић Д. (2009), Сјеверна Америка – регионална географија, Бања Лука, Природно-

математички факултет.20. Група аутора (2010), Атлас света, Београд, Младинска књига.21. Куртек П., Рогић В. (1983), Географија – ваневроазијски свијет, Загреб, Графички завод

Хрватске.22. Кукрика М. (2000), Географски информациони систем, Београд, Универзитет у Београду,

Географски факултет.23. Љешевић М., Живковић Д. (2001), Картографија, Београд, Универзитет у Београду,

Географски факултет.

ПРЕДЛОГ ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦА

1. National Geographic Srbija: www.nationalgeographic-srbija.com2. Географски факултет Универзитета у Београду: www.gef.bg.ac.rs3. Департман за географију ПМФ у Новом Саду: www.mycity.rs и http://master.rs4. Географија ПМФ Ниш: www.pmf.ni.ac.rs5. Српско географско друштво: www.sgd.org.rs6. Завод за заштиту природе Србије: www.natureprotection.org.rs7. Млади истраживачи Србије: www.mis.org.rs8. Политикин забавник: www.politikin-zabavnik.rs9. Клуб путника Србије: http://www.klubputnika.org/10. CIA World Book: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/11. Европска унија: http://europa.eu/12. Уједињене нације: http://www.un.org/13. Discovery Channel: http://www.discovery.com/14. Free Teacher Resources: http://www.discoveryeducation.com/teachers/15. Geography Home Page: http://geography.about.com/16. Maps National Geographic: http://maps.nationalgeographic.com/maps17. World Atlas with Maps: http://www.infoplease.com/atlas/18. Народна библиотека Србије: http://www.nb.rs/19. Часопис о туризму и путовању: http://www.travelmagazine.rs/20. Географија: http://www.geografija.in.rs/21. Нова географска истраживања: https://www.nature.com/subjects/geography22. Како користити у настави: https://www.youtube.com/user/Google/videos23. Занимљиве идеје за часове: https://www.youtube.com/user/TwigWorldFilms/videos24. Видео канал Канадска географија: https://www.youtube.com/user/CanadianGeographic/videos25. Национална географска олимпијада: http://ngolimpiad.org.rs/ 26. Географија за све: https://geografijazasve.me/27. Википедија, слободна енциклопедија: https://www.wikipedia.org/28. Светска географија: http://www.igu-net.org/29. Национална географија: https://www.nationalgeographic.com/30. Швајцарски географски едукативни сајт: http://www.swisseduc.ch/geographie/

129

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 1

Врста (тип) часа: Уводни час

Наставна област ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

Наставна јединица Положај физичке географије у систему наука

Циљ наставне јединице Ученици треба да схвате како се развијала географска мисао упоредо с развојем људског друштва.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – осмисли пројекат истраживања на задату тему, испланира истраживање у локалној средини и припреми план за приказивање резултата истраживања: упутство ученицима, начин избора теме, формирање група (овај исход се реализује током школске године);

– користи различите изворе информација; – схвати значај и практичну примену знања из физичке географије.

Активности ученика – прати упутства и предавање наставника; – бележи у свесци тезе које наставник пише на табли; – анализира графикон на у Уџбенику на страни 10; – дискутује на тему развоја географске научне мисли.

Активности наставника – даје упутства за пројектни задатак; – подстиче ученике на размишљање и дискусију питањима и понављањем (Зашто је преисторијски човек на камену и зидовима пећина скицирао своју околину? Како су стари народи замишљали облик Земље?);

– подсећа ученике да је географија почела да се развија – у периоду античке Грчке; – посебно истиче значај великих поморских путовања и открића током 15. и 16. века за ширење географског хоризонта изван оквира Европе ка другим деловима света;

– подсећа на географију 19. века; – објашњава развој географије у Србији и велику улогу Јована Цвијића, који је њен оснивач;

– подсећа на поделу географије и физичке географије.Провера остварености исхода

– дефинисање појмова географија и физичка географија; – разликовање научних дисциплина физичке географије; – план пројекта; – уз примену научних теорија аргументовано дефинисање физичко-географских појава и процеса у окружењу;

– употреба различитих научних извора информисања.

130

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте код ученика подстакли мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

131

Припрема за извођење часа

Препоруке за будућу реализацију часа:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

132

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 2

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

Наставна јединица Дигитална картографија и географски информациони системи

Циљ наставне јединице Упознати ученике са појмовима дигитална картографија и географски информациони систем или ГИС и њиховом применом у свакодневном животу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – користи савремене дигиталне картографске изворе у свакодневном животу;

– примени знања из картографије.

Активности ученика – прати активности наставника; – користи картографске апликације на свом мобилном телефону (Google Maps);

– решава задатке из дигиталне картографије које му поставља наставник;

– анализира дигиталну апликацију ГИС (http://www.jpzzs.org.rs/gis.php);

– одговара на питања у Уџбенику на странама 15, 16 и 17.

Активности наставника – објашњава развој картографије; – проверава знање ученика о основним картографским појмовима (карта, географска ширина и дужина, меридијани, паралеле...);

– упознаје ученике са достигнућима дигиталне картографије; – представља ГИС на конкретним примерима користећи дигиталне изворе;

– провера сналажење ученика у дигиталним картографским апликацијама;

– прати напредовање ученика и бележи активности.

Провера остварености исхода

– коришћење дигиталне картографске апликације ради добијања основних информација о посматраном објекту и појави;

– самостално уношење промена у дигиталне картографске карте (Google Mapѕ), допуњавање садржаја, мапирање и дефинисање објеката у локалној средини;

– класификовање података на дигиталној карти, уочавање грешака и проналажење начина да се оне исправе.

133

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, интернет, дигиталне картографске апликације и географске карте; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију и колико је она допринела бољој реализацији часа?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

134

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Препоруке за будућу реализацију часа:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

135

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 3

Наставна област ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Облик и димензије Земље

Циљ наставне јединице Упознавање ученика с обликом и димензијама наше планете.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – помоћу модела или шематског приказа демонстрира облик Земље и анализира њене димензије;

– разликује појмове елипсоид, геоид и апиоид и да их нацрта и обележи екваторијални обим, екваторијални, поларни и средњи полупречник на моделу Земље.

Активности ученика – прати активности наставника; – активно се укључује у коментарисање и анализу презентација;

– аргументовано износи своје доказе о облику планете Земље;

– анализира шеме и табелу из Уџбеника на страни 21; – репродукује функционално знање из основне школе.

Активности наставника – применом готових симулација доступних на интернету (нпр. PhET симулације) или израдом сопствених симулација у сарадњи са наставницима Рачунарства и информатике, објашњава димензије и облик планете Земље;

– упознаје ученике са развојем научне мисли о облику и димензијама Земље;

– представља ученицима најинтересантније секвенце из филма о постанку Земље и Сунчевог система (The History of Earth: https://www.youtube.com/watch?v=JIF13tppRCs; https://www.youtube.com/watch?v=pN7VQas4OgQ);

– прати активности ученика и бележи одговоре; – усмерава ученика на научне доказе о облику и димензијама Земље.

Провера остварености исхода

– дефинисање облика и димензија планете Земље.

136

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, интернет, дигиталне картографске апликације и географске карте; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију и колико је она допринела бољој реализацији часа?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

137

Припрема за извођење часа

Препоруке за будућу реализацију часа:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

138

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 4

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Земљино кретање и њене последице

Циљ наставне јединице Уочавање кретања наше планете и последица кретања.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – помоћу модела или шематског приказа демонстрира кретање Земље и анализира последице;

– уочава у свом окружењу последице Земљине ротације и револуције.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира презентације и демонстрације током часа; – активно учествује у дискусији на часу; – израчунава месно време уз помоћ објашњења у Уџбенику на странама 25, 26 и 27;

– посматра слику у Уџбенику на страни 26 (подела Земље на часовне зоне) и указује у којим деловима света има највише одступања од временских зона и зашто;

– посматра и изводи закључке на основу слика у Уџбенику на странама 29, 30 и 31.

Активности наставника – проверава функционално знање из основне школе о васиони и Сунчевом систему;

– помоћу доступних наставних средстава демонстрира ротацију и револуцију Земље и последице (https://www.youtube.com/watch?v=r-dtBfkzyl0&list=PL5018514959CC9324; https://www.youtube.com/watch?v=X1DkiuaFCuA; https://www.youtube.com/watch?v=1Mr2UC8DLpc; https://www.youtube.com/watch?v=tX3Y5bzNDiU);

– објашњава појам календара и рачуњања времена; – објашњава како се рачуна месно време; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– препознавање и дефинисање последица Земљине ротације и револуције;

– израчунавање месног времена; – објашњавање кретања Земље помоћу модела или шематског приказа.

139

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

140

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

141

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 5

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ОБЛИК, ДИМЕНЗИЈЕ И КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Облик, димензије и кретање Земље – утврђивање наставне теме

Циљ наставне јединице Утврђивање и провера знања о облику Земље, кретању и последицама.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – помоћу модела демонстрира облик и кретање Земље и анализира последице.

Активности ученика – активно прати ток часа; – одговара на постављена питања; – презентује знања о димензијама и облику Земље, научне доказе о кретању и њиховим последицима;

– учествује у дебати о зимском и летњем рачуњању времена; – одговара на питања у Уџбенику на странама 23, 28, 29, 35, 36 и 37.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – руководи дебатом о летњем и зимском рачуњању времена; – даје упутства за пројектни задатак; – прати активности ученика и бележи их.

Провера остварености исхода

– рачунање месног времена; – прављење презентације ротације и револуције Земље (уз помоћ наставника Рачунарства и информатике);

– дефинисање облика и димензија планете Земље; – одговарање на питања у Уџбенику.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

142

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

143

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 6

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА

Наставна јединица Старост Земље и геохронолошка скала

Циљ наставне јединице Упознавање са старошћу Земље и променама у Земљиној кори и живом свету током историје.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разуме везу између спољашњих и унутрашњих сила, као и последице које се јављају њиховим радом;

– дефинише и објасни временска раздобља различитог трајања (еоне, ере, периоде и епохе), која заједно чине геохронолошку скалу.

Активности ученика – активно прати излагање наставника; – учествује у дискусији о геолошкој прошлости Земље; – анализира попречни профил кањона реке Колорадо који је приказан у Уџбенику на страни 43;

– анализира слике у Уџбенику на странама 45 и 46 (распоред копна и мора на Земљи);

– бележи непознате појмове и одговара на питања у Уџбенику на странама 48 и 49.

Активности наставника – објашњава геолошку поделу Земљине историје; – са ученицима разговара о валидности теорија о геолошком развоју наше планете;

– објашњава појам фосила (настанак, утврђивање старости, научни значај);

– прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– разликовање фосила по значају; – дефинисање и класификовање геолошких раздобља у историји Земље;

– одговарање на питања у Уџбенику.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

144

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

145

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 7

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ЕВОЛУЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ОМОТАЧА

Наставна јединица Старост Земље и геохронолошка скала

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са појавом човека на Земљи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – аргументовано дискутује о еволутивним фазама сфера на Земљи;

– износи и брани своје ставове о еволуцији научно заснованим аргументима;

– анализира кретање и ширење савременог човека уз помоћ слике у Уџбенику на страни 51;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 52.

Активности наставника – пушта краткe секвенце из филма о појави човека и тражи од ученика да коментаришу виђено (https://www.youtube.com/watch?v=U4wX-zlNKZU);

– указује на значај климатских прилика у прошлости и насељавању континената;

– прати активности ученика и бележи их.

Провера остварености исхода

– издвајање главних фаза у еволутивном развоју планете Земље и појаве човека;

– објашњавање утицаја климатских прилика на кретање светске популације у прошлости;

– одговарање на питања у Уџбенику са странама 46, 47, 48 и 49.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

146

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

147

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 8

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Унутрашња грађа Земље

Циљ наставне јединице Упознавање ученика с унутрашњом грађом Земље.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– дефинише структуру литосфере, Земљиног омотача и језгра;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите.

Активности ученика – прати активности наставника и активно учествује на часу; – скицира у својој свесци унутрушњу структуру планете Земље;

– дискутује на тему истраживања унутрашњости Земље; – анализира слике у Уџбенику на странама 51 и 52; – одговара на питања у Уџбенику на страни 54.

Активности наставника – научним, филмским или књижевним примерима приближава ученицима слику Земљине унутрашњости (научнофантастични роман Жила Верна: „Путовање у средиште Земље” из 1864. године, експеримент јапанског научника Хиросеа из 2011. године: експлотација рудног богатства);

– шематски приказује, објашњава и анализира унутрашње сфере Земље;

– повезује градиво Хемије, Географије и Физике у објашњавању процеса који се одвијају у унутрашњости Земље;

– прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– објашњавање и дефинисање граница унутрашњих сфера Земље;

– аргументовано образлагање хемијског састава и кретања таласа кроз омотач језгра;

– разликовање процеса у унутрашњости Земље и њиховог утицаја на дешавања у литосфери;

– одговарање на питања у Уџбенику.

148

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

149

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 9

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Унутрашње силе и њихов утицај на појаве и процесе на Земљи

Циљ наставне јединице Упознавање ученика с унутрашњом грађом Земље и процесима који се одвијају у њој.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем унутрашњих сила.

Активности ученика – прати активности на часу; – скицира у својој свесци унутрашњу структуру Земље; – активно учествује у наставном процесу; – одговара на питања у Уџбенику на страни 54.

Активности наставника – презентује утицај унутрашњих сила на настанак минерала и стена;

– прати активности и бележи одговоре ученика; – помаже ученицима у обради наставне јединице; – заједно са ученицима указује на примере из света и Србије.

Провера остварености исхода

– објашњавање и презентовање изгледа и састава Земљине унутрашњости;

– разумевање везе између спољашњих и унутрашњих сила, као и последица које се јављају њиховим радом (магнетизам, вулканизам, померање тектонских плоча, сеизмичка дејства);

– одговарање на питања у Уџбенику.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

150

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

151

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 10

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Минерални ресурси

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са значајем минерала у свакодневном животу човека.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује кристале од минерала, драго камења од обичног камена;

– разликује кристале минерала по боји и тврдоћи; – развија научно мишљење; – примени минерале у свакодневном животу.

Активности ученика – прати активности наставника на часу и активно учествује у наставном процесу;

– анализира узорке минерала и уочава разлике (користи слику у Уџбенику на страни 55);

– дискутује на часу о подели минерала и њиховој примени у свакодневном животу;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 59.

Активности наставника – презентује колекцију минерала; – објашњава поделу минерала; – указује на значај минерала у свакодневном животу; – разговара са ученицима на тему драгог и полудрагог камења (зашто су нпр. злато и драго камење толико скупи: https://www.youtube.com/watch?v=jRKRMJdhSOY);

– указује на значај појединих минерала за здравље људи; – прати и бележи активности ученика и контролише одговоре у Уџбенику.

Провера остварености исхода

– презентовање минералне колекције; – објашњавање утицаја минерала на здравље људи; – разврставање минерала према њиховим особинама; – одговарање на питања у Уџбенику.

152

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

153

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 11

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Еволуција географског омотача, грађа Земље и минерални ресурси

Циљ наставне јединице Утврђивање и провера знања о еволуцији човека, минералним ресурима и њиховој примени у свакодневном животу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – наведе еволутивне фазе у развоју човека; – класификује и објасни еволутивне фазе сфера на Земљи; – разликује кристале од минерала, драго камења од обичног камена;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– примени минерале у свакодневном животу.

Активности ученика – активно прати ток часа; – одговара на постављена питања; – презентује знања о еволутивним фазама у развоју Земљине коре и показује на географској карти ширење и кретање савременог човека;

– учествује у дискусији о значају минерала у свакодневном животу;

– одговара на питања у Уџбенику на странама 46, 47, 48, 49, 54 и 59.

Активности наставника – поставља ученицима питања; – руководи дискусијом о минералима и минералним ресурсима;

– указује на погрешне одговоре ученика; – прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – презентација минерала и њихова примена у свакодневном животу;

– шематски приказ ширења човека на Земљи.

154

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

155

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 12

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Типови стена и њихова употреба у свакодневном животу

Циљ наставне јединице Упознавање ученика с физичким и хемијским особинама стена и њиховим значајем у свакодневном животу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна основне стене и њихове особине; – разликује стене по начину постанка; – препозна њихову примену у свакодневном животу.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира табеларни приказ стена из Уџбеника; – проналази примере употребе стена у локалној средини; – одговара на питања у Уџбенику на страни 59.

Активности наставника – шематски приказује поделу стена; – анализира слику у Уџбенику на странама 56, 57 и 58; – објашњава структуру, настанак и начин препознавања стена (https://www.youtube.com/watch?v=7v9Ndz77oq4);

– показује примере стена из школске колекције; – прати активности ученика и бележи одговоре.

Провера остварености исхода

– разврставање узорака стена из школске колекције; – навођење примера употребе стена у локалној средини; – одговарање на питања у Уџбенику.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

156

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

157

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 13

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Литосферне плоче

Циљ наставне јединице

Упознавање ученика са процесима који се одвијају у литосфери.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разуме и објасни кретање литосферних плоча и предвиди будућа кретања;

– разликује три основна типа граница између литосферних плоча; – анализира кретање литосферних плоча и то доводи у везу са настанком планинских венаца, сеизмичким и вулканским појавама и процесима на Земљи.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира шему литосферних плоча у Уџбенику на страни 60 (правци кретања литосферних плоча);

– анализира слике у Уџбенику на странама 61 и 62 (раздвајање две океанске плоче, раздвајање две континенталне плоче и сударање океанске и континенталне плоче, сударање две океанске плоче и сударање две континенталне плоче);

– дискутује на часу о последицама кретања текстонских плоча и будућем изгледу Земљине површине;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 63.

Активности наставника

– објашњава распоред литосферних (тектонских) плоча; – указује на будућа померања и промене које ће променти изглед површине Земље;

– презентује кратке филмове о кретању литосферних плоча (https://www.youtube.com/watch?v=g_iEWvtKcuQ; https://www.youtube.com/watch?v=hos7w8xrcEs);

– прати и бележи активности ученика и контролише одговоре.

Провера остварености исхода

– препознавање литосферне плоче и објашњавање њених карактеристика;

– аргументовано разлагање будућих кретања тектонских плоча и промена на Земљиној површини;

– анализирање кретања литосферних плоча и његово довођење у везу са појавама земљотреса и вулкана на сеизмичкој карти или карти вулканских зона;

– одговарање на питања у Уџбенику.

158

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

159

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 14

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Вулканизам и земљотреси

Циљ наставне јединице

Усвајање знања о вулканима и земљотресима и њиховом утицају на човека.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује врсте земљотреса, хипоцентар и епицентар, Рихтерову и Меркалијеву скалу;

– познаје основна правила понашања током потреса или вулканске ерупције, као и правила урбане градње у осетљивим зонама;

– дефинише вулканске зоне на карти света.Активности ученика – прати активности наставника на часу и учествује у дискусији;

– одговара на питања наставника о процесима у унутрашњости Земље чију последицу представља настанак земљотреса и вулкана;

– црта у својој свесци шематски приказ вулкана и земљотреса; – анализира сликовни приказ типова вулкана у Уџбенику на страни 65;

– упоређује Рихтерову и Меркалијеву скалу у Уџбенику на странама 66 и 67;

– анализира слику у Уџбенику на страни 67 (настанак цунамија); – одговара на питања у Уџбенику на страни 68.

Активности наставника

– пушта кратке филмове о вулканима и земљотресима као подсетник наученог у основној школи (https://www.youtube.com/watch?v=h_XcrFrvuwk; https://www.youtube.com/watch?v=5NGFb45RXXY);

– објашњава поделу вулкана и показује примере вулкана на слајдовима и географској карти;

– објашњава настанак земљотреса и указује ученицима на значај правилног поступања у случају да доживе земљотрес;

– представља Рихтерову и Меркалијеву скалу и заједно са ученицима анализира и уочава разлике;

– наводи примере из локалне средине и Србије о дејству вулкана и земљотреса;

– прати и бележи активности ученика.Провера остварености исхода

– дефинисање основних елемената вулкана и земљотреса; – одређивање вулканске и сеизмичке зоне на географској карти света;

– указивање на поступке човека у случају земљотреса и вулканске ерупције;

– одговарање на питања у Уџбенику.

160

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

161

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 15

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Вулканизам и земљотреси

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са опасностима од земљотреса и вулкана и мерама заштите.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – гледа филм о земљотресима и вулканима; – дискутује о последицама земљотреса и вулканизма.

Активности наставника – припрема филм о последицама вулканизма и земљотреса (као извор за прављење филма могу послужити следећи линкови: https://www.youtube.com/watch?v=heSOBf-sOm8; https://www.youtube.com/watch?v=XfsoNa6D6qg; https://www.youtube.com/watch?v=FW-TkpvKPl0; https://www.youtube.com/watch?v=QhdSbCUn-oE; https://www.youtube.com/watch?v=O0ferSA0fx8; https://www.youtube.com/watch?v=rRpAzsehLGA; https://www.youtube.com/watch?v=YpKUhSk2Ff0; https://www.youtube.com/watch?v=6Ys7uPivBLg; https://www.youtube.com/watch?v=CeGmCeSanU0; https://www.youtube.com/watch?v=BUREX8aFbMs; https://www.youtube.com/watch?v=PrqZ_rd8t7Y; https://www.youtube.com/watch?v=KzQjKHbkcjo; https://www.youtube.com/watch?v=e-TMtRh8AIs; https://www.youtube.com/watch?v=XCePs4FKsZc);

– дискутује са ученицима о филму; – прати и бележи активности и одговоре ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање мера превенције и заштите од земљотреса; – демонстрирање поступака заштите од земљотреса у затвореном простору;

– објашњавање поступака у случају вулканске ерупције.

162

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

163

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 16

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Наставна јединица Грађа Земље – утврђивање наставне теме

Циљ наставне јединице Утврђивање и провера знања о литосферним плочама, грађи Земље, унутрашњим процесима, стенама и минералима, вулканима и земљотресима.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите.

Активности ученика – одговара на питања наставника; – прати активности наставника и других ученика и евентуално указује на погрешне одговоре других ученика;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 69; – оцењује своју активност на часу.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – допуњује непотпуне одговоре и указује на погрешне одговоре;

– прати и бележи активности и одговоре ученика; – подстиче све ученике да се укључе у ток часа; – прати и контролише рад ученика и бележи њихове одговоре.

Провера остварености исхода

– одговарање на постављена питања (усмено и писмено у Уџбенику);

– самоевалуација ученика.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

164

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

165

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 17

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Основни макрооблици рељефа

Циљ наставне јединице Увођење ученика у област рељефа Земљине површине (посебно дефинисање основних појмова: континенти, океански басени, континентални шелф, континентални одсек, абисална равница, ров, подморски гребен).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна и дефинише основне макрооблике рељефа; – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – активно посматра шта показује наставник на географској карти и помоћу атласа проверава своје знање;

– анализира слику у Уџбенику на страни 72 (рељеф океанских басена);

– самостално на географској карти показује континенте, океане, навише и најниже тачке;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 73.

Активности наставника – објашњава и дефинише основне макрооблике рељефа; – показује на географској карти границе континената и океанских басена;

– тражи од ученика да у својим географским атласима пронађу највише и најниже тачке надморске висине на сваком континенту;

– тражи од ученика да у својим географским атласима пронађу најдубље тачке океанских басена;

– прати и бележи активности ученика и контролише одговоре на питања из Уџбеника.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – означавање континената, океанских басена, најнижих и највиших тачака надморске висине у географском атласу;

– табеларни преглед основних морфометријских података за сваки континент.

166

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

167

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 18

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Тектонски покрети, настанак и обликовање рељефа

Циљ наставне јединице

Упознавање с орогеним покретима, последицама њиховог деловања и значају у обликовању рељефа на Земљи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разуме и објасни изглед планина и котлина као последице рада орогених покрета;

– распознаје основне рељефне облике у природи; – рангира и класификује рељефне облике према надморској висини; – класификује планине према начину постанка и покаже примере у свету и Србији.

Активности ученика

– прати активности наставника на часу; – прави табеларни приказ најзначајнијих низија, планина и висоравни по континентима са основним морфометријским подацима;

– посматра презентацију настанка планина и поставља питања ако нешто није јасно;

– проналази на географској карти примере за сваки облик рељефа; – анализира шематске приказе тектонских покрета у Уџбенику на странама 74 и 75;

– одређује који се од понуђених градова у одељку Геокарта у Уџбенику на страни 74 налазе у приморским низијама и дефинише њихов географски положај;

– решава питања из Геофокуса и Геобиблиотеке у Уџбенику на страни 77;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 78.

Активности наставника

– прави скицу основних облика рељефа или користи презентацију; – заједно са ученицима показује примере на географској карти; – објашњава поступак настајања планина: раседање, набирање и вулканизам (https://www.youtube.com/watch?v=d9bKXY0OMxc; https://www.youtube.com/watch?v=loFxYSHxTf0&list=PLAx9tpbscshbgxoN1cpsgjn3_ux9MdjlC; https://www.youtube.com/watch?v=HuSHOQ6gv5Y&list=PLAx9tpbscshbgxoN1cpsgjn3_ux9MdjlC&index=6;

– https://www.youtube.com/watch?v=dpQ-4VmZYcc&index=10&list=PLAx9tpbscshbgxoN1cpsgjn3_ux9MdjlC);

– издваја примере великих низија у свету и указује на њихов постанак и значај;

– прати и бележи активности ученика; – помаже ученицима у скицирању и оријентацији на географској карти;

– контролише одговоре у Уџбенику.

168

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Провера остварености исхода

– дефинисање облика рељефа према надморској висини; – табеларни приказ најзначајнијих низија, планина и висоравни по континентима са основним морфометријским подацима (у свесци);

– одговарање на питања у Уџбенику; – објашњавање постанка планина уз помоћ илустрованог приказа.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

169

Припрема за извођење часа

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

170

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 19

Врста (тип) часа: Провера знања

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Мултимедијални тест (Физичка географија, Дигитал-на картографија, облик, Димензије и кретање Земље, Еволуција географског омотача, Грађа Земље, Тектон-ски покрети)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања из претходно пређеног градива.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– помоћу модела демонстрира облик и кретање Земље и анализира њихове последице;

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја;

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система.

Активности ученика – прати активности наставника и упутства за израду теста; – решава питања на мултимедијалном тесту; – проверава тачност урађеног теста; – анализира свој тест.

Активности наставника – даје упутства ученицима за израду теста; – објашњава критеријум оцењивања; – даје упутства ученицима за прегледање теста; – контролише израду теста и даје одговоре на евентуалне нејасноће;

– контролише како је тест прегледан и заједно са ученицима одговара на питања из теста;

– уноси оцене ученика постигнуте на тесту.* Пример мултимедијалног теста налази се у поглављу Додатни материјал.

Провера остварености исхода

– резултати теста и оцењивање.

171

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

172

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 20

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Рељеф Земљине површине (тектонски покрети)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о тектонским покретима и рељефу Земљине површине.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – распознаје основне рељефне облике у природи; – рангира и класификује рељефне облике према надморској висини;

– класификује планине према начину постанка и покаже примере у свету и Србији;

– препозна и дефинише основне макрооблике рељефа; – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – одговара на постављена питања; – активно учествује на часу; – одговара на питања у Уџбенику на страни 78; – процењује своје знање.

Активности наставника – подстиче ученике да дају одговоре на постављена питања; – помаже ученицима да одговоре на питања у Уџбенику; – процењује знање ученика и указује на добре и лоше стране у извођењу закључака;

– прегледа одговоре ученика у Уџбенику и бележи њихове активности;

– даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање и навођење примера основних облика рељефа; – скицирање настанка набраних, раседних и вулканских планина;

– самоевалуација знања.

173

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

174

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 21

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Падински процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са падинским процесима и последицама које могу имати по живот људи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разврста и препозна падинске процесе; – препозна природна клизишта у локалној средини и предузме евентуалне мере како би се смањила или потпуно уклонила штета од клизишта;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – прати активности наставника; – скицира у свесци падинске процесе; – гледа инсерте о клизиштима; – анализира слике из Уџбеника на странама 78 и 79; – износи закључке о мерама заштите; – одговара на питања у Уџбенику на страни 80.

Активности наставника – дефинише падински процес и облике рељефа који настају; – скицира основне облике на табли или користи презентацију; – заједно са ученицима коментарише филм о последицама клизишта (https://www.youtube.com/watch?v=LBsOUkveE5A; https://www.youtube.com/watch?v=mAC64lbKvII; https://www.youtube.com/watch?v=-OIqy_-NXO4; https://www.youtube.com/watch?v=NRmpRfPuTHI);

– прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– дефинисање падинских облика рељефа; – навођење мера заштите и превенције од клизишта; – одговарање на питања у Уџбенику.

175

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

176

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 22

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Флувијални процес

Циљ наставне јединице Објаснити ученицима флувијални процес и облике рељефа који настају деловањем река.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна флувијалне облике рељефа; – уочи разлике између ерозије и акумулације река; – оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – одговара на питања и скицира у свесци појмове везане за флувијални процес;

– прати презентацију наставника о настанку и типовима водопада; – проналази на географској карти појмове који су везани за лекцију;

– анализира слику у Уџбенику на страни 83 (развој делте Мисисипија);

– анализира шематске приказе флувијалног процеса у Уџбенику на странама 81 и 82;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 84.

Активности наставника – објашњава флувијални процес и класификује облике рељефа; – скицира флувијални процес на табли (речно корито, речна долина, водопади) или користи презентацију (https://www.youtube.com/watch?v=ewJimXu3ZLo; https://www.youtube.com/watch?v=_DW4-WEvRrg; https://www.youtube.com/watch?v=wi0fT3TCIGs; https://www.youtube.com/watch?v=tGHAO15hROs; https://www.youtube.com/watch?v=wUaswZHk6ps);

– помаже ученицима у проналажењу појмова на географској карти;

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства ученицима у прављењу макете речне долине и презентације речних токова у свету и Србији.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање и скицирање основних облика флувијалног процеса;

– показивање примера водопада на географској карти света и објашњавање њиховог постанка.

177

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

178

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 23

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Флувијални процес

Циљ наставне јединице Упознавање са природним лепотама речних долина и значајем који имају у свакодневном животу човека.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна и дефинише значај река; – оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите.

Активности ученика – презентује свој рад; – активно учествује на часу (прати презентације других ученика, аргументовано изводи закључке, даје своје предлоге за заштиту);

– оцењује радове других ученика.

Активности наставника – прати активности ученика и бележи их; – усмерава дискусију у правом смеру; – слуша процене ученика и евентуално их коригује уз аргументовано образложење.

Провера остварености исхода

– презентација ученика; – уочавање рељефних облика флувијалних процеса у окружењу.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

179

Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

180

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 24

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Рељеф Земљине површине (падински и флувијални процеси)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о падинском и флувијалном процесу и облицима рељефа који настају.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – одговара на питања наставника; – користи географску карту у показивању облика рељефа; – скицира основне облике рељефа флувијалног и падинског процеса.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – води рачуна да се сви активно укључе у рад на часу; – изводи ученике испред географске карте; – процењује знања и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинише и класификује облике рељефа настале флувијалним и падинским процесом;

– процењује степен угрожености локалне средине; – наводи примере из света и Србије и показује их на географској карти.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

181

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

182

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 25

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Крашки процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика с деловањем воде у крашким пределима.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује површинске облике од подземних облика, јаме од пећина, сталактите од сталагмита;

– наброји и лоцира најпознатије пећине у Србији; – развије свест о лепоти и туристичкој вредности јама, пећина и прерасти.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – скицира у својој свесци основне облике крашког процеса; – анализира слике у Уџбенику на странама 85 и 86 (крашки терени у свету и крашки облици);

– помоћу географске карте проналази пећине у Србији и највеће пећине у свету;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 88; – на немој карти Европе обележава области крашке ерозије (крашка поља, понорнице).

Активности наставника – објашњава крашки процес и дејство воде у кречњачким теренима;

– дефинише и скицира основне крашке облике рељефа (https://www.youtube.com/watch?v=sxrUFcOmW2E);

– заједно са ученицима проналази на географској карти облике рељефа крашког процеса у Србији;

– указује на лепоту и туристички значај пећина у Србији; – прати активности ученика; – бележи одговоре ученика.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање облика рељефа насталих крашком ерозијом; – означавање пећина на географској карти Србије.

183

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

184

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 26

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Глацијални процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са глацијалним процесом и облицима рељефа.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише глацијалне облике рељефа; – објасни процес глацијације и разликује фосилне облике од данашњих глацијалних облика рељефа;

– објасни савремени глацијални процес; – укаже на утицај човека на савремене глацијалне процесе.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – користи географску карту у проналажењу глацијалних облика рељефа;

– скицира у својој свсци облике рељефа глацијалног процеса; – анализира облике глацијалног процеса у Уџбенику на страни 89;

– уз помоћ интернета на мобилном телефону прави табеларни преглед савремених ледника на Земљи;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 90.

Активности наставника – објашњава ученицима глацијални процес скицирајући га на табли или користећи презентацију (https://www.youtube.com/watch?v=NH-vnKR6A7A; https://www.youtube.com/watch?v=SROTOaENeHs; https://www.youtube.com/watch?v=9xozP0GS7k0);

– прати активности ученика и бележи их; – заједно са ученицима наводи примере глацијалног процеса у свету и у Србији;

– указује на туристички значај глацијалних облика рељефа; – заједно са ученицима дискутује о опасностима које прете савременом процесу глацијације узрокованом деловањем човека.

Провера остварености исхода

– означавање глацијалних облика рељефа на географској карти;

– вршење табеларног прегледа савремених ледника (у свесци);

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање глацијалних процеса и облика рељефа који настају;

– навођење примера из локалне средине.

185

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

186

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 27

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Рељеф Земљине површине

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о крашком и глацијалном процесу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна и класификује облике рељефа настале крашким и глацијалним процесом;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – одговара на постављена питања; – користи географску карту приликом навођења примера рељефа насталих крашким и глацијалним процесом.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – прати и бележи активности ученика; – одржава радну амтосферу у одељењу; – подстиче неактивне ученике да се укључе у рад на часу; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање и класификовање облика рељефа насталих крашким и глацијалним процесом;

– процена степена угрожености локалне средине; – навођење примера из света и Србије и њихово показивање на географској карти.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

187

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

188

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 28

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Еолски процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са еолским процесом и облицима рељефа који настају деловањем ветра.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише еолске облике рељефа; – објасни еолски процес и разликује фосилне облике од данашњих еослких облика рељефа;

– објасни савремени еолски процес; – оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – прати активности наставника; – у свесци скицира еолски процес и облике рељефа; – издваја области у свету где је најизраженији еолски рељеф (користи слику у Уџбенику на страни 91);

– анализира облике еолског рељефа на слици у Уџбенику на страни 91;

– дискутује на часу о савременим еолским процесима; – проналази на географској карти еолске облике рељефа; – одговара на питања у Уџбенику на страни 92.

Активности наставника – дефинише еолски процес; – објашњава настанак еолских облика рељефа скицом на табли или помоћу презентације (https://www.youtube.com/watch?v=iMCY9WMnzaw&list=PL01JiLPXEohPS-A5lH9TmfRaksNu0e8aU&index=5; https://www.youtube.com/watch?v=PQmon7Rj6ns);

– заједно са ученицима проналази и обележава еолске облике рељефа на географској карти;

– прати активности ученика и бележи их.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање еолских процеса и облика рељефа; – означавање еолских облика рељефа на географској карти; – табеларни преглед највећих пустиња по континентима; – навођење мера заштите од еолских процеса у свету и Србији.

189

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

190

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 29

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Марински процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са маринским процесом и облицима рељефа који настају.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од акумулативног или ерозивног деловања маринског процеса;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – скицира у свесци облике рељефа настале абразијом; – дискутује на часу и уочава улогу човека у абразионом процесу; – решава питања у Уџбенику на страни 94 (Геофокус); – уз помоћ географске карте обележава абразионе облике рељефа у Европи и свету;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 95.

Активности наставника – дефинише и објашњава марински процес; – скицира или презентује абразионе облике рељефа (https://www.youtube.com/watch?v=CzrymETf9hY; https://www.youtube.com/watch?v=cQWLP6k-c7I; https://www.youtube.com/watch?v=4rqrRPVrWJ0; https://www.youtube.com/watch?v=aXP5I14YSR4);

– заједно са ученицима издваја на географској карти абразионе облике рељефа у свету;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– објашњавање маринског процеса уз помоћ слика из Уџбеника; – одговарање на питања у Уџбенику; – издвајање делатности човека које имају утицај на марински процес;

– на географској карти обележавање облика рељефа насталих абразијом.

191

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

192

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 30

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Антропогени процес

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са утицајем човека као фактора промена у рељефу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна антропогене облике рељефа; – оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира слике у Уџбенику на странама 96 и 97; – уочава место и улогу човека кроз историју у мењању рељефа, кроз дискусију;

– уз помоћ географске карте обележава антропогене облике рељефа у Србији и свету;

– одговара на питања у Уџбенику странама 97, 98 и 99.

Активности наставника – дефинише антропогени процес; – објашњава настанак антропогениих облика рељефа помоћу презентације (https://www.youtube.com/watch?v=t5hMHBAdtRQ; https://www.youtube.com/watch?v=op1-QanecQk);

– заједно са ученицима проналази и обележава антропогене облике рељефа на географској карти;

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање антропогених процеса и облика рељефа; – бележење антропогених облика рељефа на географској карти;

– навођење мера заштите од антропогених процеса у свету и Србији.

193

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

194

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 31

Врста (тип) часа: Провера знања

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Рељеф Земљине површине – контролни задатак

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о рељефу Земљине површине.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – слуша упутства наставника; – приступа изради контролног задатка; – проверава тачност својих одговора.

Активности наставника – даје упутства ученицима; – упознаје ученике са критеријумом оцењивања на контролном задатку;

– контролише рад ученика; – заједно са ученицима даје тачне одговоре.

* Пример контролног задатка налази се у поглављу Додатни материјал.

Провера остварености исхода

– израда контролног задатка.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

195

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

196

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 32

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Представљање пројектног задатка

Циљ наставне јединице Представљање резултата рада ученика (пројектни задаци везани за наставне теме „Облик, димензије и кретање Земље”, „Еволуција географског омотача”, „Грађа Земље” и „Рељеф Земљине површине”).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система;

– осмисли пројекат истраживања на задату тему, реализује истраживање у локалној средини, прикаже резултате и дискутује о њима;

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа.

Активности ученика – презентују резултате својих пројеката; – слуша презентацију других ученика; – попуњава табелу у којој оцењује приказане пројектне задатке.

Активности наставника – прати презентације ученика; – бележи утиске о резултатима рада; – даје образложење оцене.

Провера остварености исхода

– резултати пројектних радова.

197

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

198

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 33

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосфера и њена структура

Циљ наставне јединице Упознавање са саставом атмосфере и њеним физичким и хемијским одликама.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликуje слојевe у атмосфери и разуме њихов утицај на живот на Земљи;

– инсистира на свести о неопходности заштите атмосфере од штетних гасова и нуклеарних проба, тј. инсистира на очувању живота на Земљи;

– анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– схвата атмосферу као неопходан услов за живот.

Активности ученика – прати активности наставника; – скицира у свесци структуру и састав атмосфере; – одговара на питања у Уџбенику на странама 105 и 106; – кроз дискусију предвиђа шта би се десило у атмосфери уколико би дошло до повећања концентрације неког од хемијских елемената;

– дискутује на тему загађивања и заштите атмосфере.

Активности наставника – објашњава и графички представља структуру и слојеве атмосфере (https://www.youtube.com/watch?v=Kqj_2TJ9HfE; https://www.youtube.com/watch?v=I6jIMkPwahQ&list=RDWaikvaAw2nk&index=3; https://www.youtube.com/watch?v=HX2z-OETVj8);

– усмерава дискусију о загађивању и заштити атмосфере; – указује на значај очувања атмосфере; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – представљање структуре и слојева атмосфере помоћу слика и скица;

– издвајање главних фактора загађивања у атмосфери; – предлагање мера за заштиту атмосфере и указивање на постојеће мере за заштиту атмосфере;

– анализирање стања атмосфере у локалној средини.

199

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

200

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 34

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Енергија у атмосфери

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са својствима енергије у атмосфери и са сунчевим зрачењем.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује сунчево зрачење у атмосфери; – објасни значај соларне енергије за свакодневни живот на Земљи;

– укаже на штетности претераног излагања сунчевом зрачењу.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира спектар електромагнетног зрачења у Уџбенику на страни 108;

– обележава на географској карти области различитог трајања сунчевог сјаја и то повезује са густином насељености и пољопривредом;

– дискутује на тему значаја соларног зрачења и штетности претераног излагања сунчевом зрачењу;

– одговара на питања у Уџбенику на странама 108 и 110 (Геосазнање);

– анализира разлику између соларне енергије коју Земља прима и енергије коју емитује (у Уџбенику на страни 110);

– анализира слику у Уџбенику на страни 111 (просечно годишње трајање сунчевог сјаја);

– анализира трајање сунчевог сјаја и указује у којим деловима света је економски најисплативије постављање соларних панела.

Активности наставника – објашњава сунчево зрачење и разлике између директног и индиректног зрачења (https://www.youtube.com/watch?v=nNzDXXUiqRs);

– дефинише појмове соларна констата и албедо; – учествује у дискусији на тему значаја соларне енергије и штетности сунчевог зрачења;

– прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– дефинисање соларне енергије и типова сунчевог зрачења; – разврставање регија у свету на оне са великим и на оне са малим интензитетом сунчевог зрачења;

– одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање индекса УВ зрачења и његово примењивање у свакодневном животу.

201

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

202

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 35

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Температура ваздуха

Циљ наставне јединице Проширивање знања о температури ваздуха.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – повезује појаве и процесе у атмосфери; – објасни загревање ваздуха; – издвоји области различите температуре у зависности од географске ширине;

– разликује дневни и годишњи ход температуре ваздуха.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира вертикални и хоризонтални распоред темепратуре ваздуха на планети Земљи;

– одговара на питања у Уџбенику на странама 113 и 114 (Геофокус, Геомат и Геосазнање);

– уз помоћ различитих извора информација на интернету проналази тачке на Земљиној површини са најизраженијим температурним екстремима;

– кроз дискусију на часу долази до закључка о различитим подацима везаним за температуру ваздуха (субјективни осећај, топлотни индекс, температура ваздуха измерена у метеоролошкој станици, модификатори температуре у локалној средини);

– одговара на питања у Уџбенику на страни 116.

Активности наставника – објашњава како се ваздух загрева (https://www.youtube.com/watch?v=sDwfH7q0E94; https://www.youtube.com/watch?v=u8y1J1eDrhU);

– издваја и објашњава термине тренутна темепратура, дневна, месечна и годишња температура;

– заједно са ученицима анализира вертикални и хоризонтални распоред температуре ваздуха;

– прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– мерење и анализирање кретања температуре ваздуха у локалној средини;

– дефинисање фактора који утичу на дневно кретање температуре ваздуха;

– одговарање на питања из Уџбеника.

203

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

204

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 36

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Структура атмосфере, енергија у атмосфери и температура ваздуха

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о структури и саставу атмосфере, енергији и сунчевом зрачењу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ.

Активности ученика – прати активности наставника на часу и одговара на питања;

– у географском атласу анализира и упоређује податке са тематских климатских карата континената (температура, трајање сунчевог сјаја) и уноси резултате у своју свеску;

– анализира годишњу, месечну и дневну температурну амплитуду локалне метеоролошке станице.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – провера тачност ученичких анализа на часу; – прати и бележи одговоре ученика.

Провера остварености исхода

– провера урађене анализе у свесци; – израђивање картодијаграма локалне метеоролошке станице.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

205

Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

206

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 37

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Кретање ваздуха (ваздушни притисак и глобална циркулација атмосфере)

Циљ наставне јединице Уочавање значаја глобалне циркулације и њен утицај на климатске прилике на Земљи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише ваздушни притисак; – објасни законитости глобалне циркулације у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника; – у свесци скицира глобалну циркулацију у атмосфери; – дискутује о настанку ветрова и њиховом утицају на свакодневни живот;

– помоћу информација прикупљених на интернету наводи примере рушилачке снаге ветра у свету и Србији;

– анализира шематске приказе у Уџбенику на странама 117 и 118;

– решава питања у Уџбенику на странама 117 и 119 (Геосазнање и Геомат);

– анализира скице везане за локалне ветрове у Уџбенику и на географској карти бележи и обележава подручја где су ветрови заступљени.

Активности наставника – шематски приказује глобалну циркулацију у атмосфери (https://www.youtube.com/watch?v=Ye45DGkqUkE; https://www.youtube.com/watch?v=_zPjrb7DEtk; https://www.youtube.com/watch?v=qh011eAYjAA; https://www.youtube.com/watch?v=B8N7lRXGCiY);

– дефинише ваздушни притисак; – заједно са ученицима анализира тематску карту распореда поља високог и ниског ваздушног притиска на Земљи.

– прати активности ученика и бележи их.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – разумевање глобалне циркулације у атмосфери; – навођење примера локалних ветрова; – дефинисање ваздушног притиска.

207

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

208

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 38

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Кретање ваздуха (ветрови)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са настаком, поделом и економским значајем ветрова.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – класификује ветрове и објасни њихов значај; – наводи примере ветрова у локалној средини; – разликује рушилачку снагу ветра од економске примене ветра.

Активности ученика – прати активности наставника; – уз помоћ наставника класификује ветрове и наводи примере у свету;

– дискутује на теме заштита од рушилачке снаге ветрова и економска примена снаге ветра;

– на немој карти Света обележава правце дувања сталних, сезонских и најзначајнијих локалних ветрова;

– анализира шематске приказе у Уџбенику на странама 118, 119, 120, 121 и 122 (општа циркулација атмосфере, монсуни у јужној Азији, поветарац са мора и копна, планински и долински ветар, ветар фен);

– у свесци црта локалну ружу ветрова на основу података локалне метеоролошке станице;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 123.

Активности наставника

– објашњава како настају ветрови и од чега зависе снага ветра и његово трајање (https://www.youtube.com/watch?v=vwD0UpsA5kE; https://www.youtube.com/watch?v=T3O5ZAr7HLU; https://www.youtube.com/watch?v=bQa_vY-SPgU);

– указује на економски значај ветра (https://www.youtube.com/watch?v=rLS7KWmIXxE; https://www.youtube.com/watch?v=jJSZDJeJM9M);

– усмерава дискусију о ветру и његовом економском значају; – прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– класификација ветрова и објашњавање како настају; – предлагање начина искоришћавања снаге ветра и заштите од ветра;

– одговарање на питања у Уџбенику; – навођење примера ветрова у локалној средини, Србији и свету.

209

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

210

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 39

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Кретање ваздуха

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о кретању ваздуха.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – одговара на питања наставника; – анализира тематске климатске карте; – на примерима из света и Србије објашњава кретање ваздуха; – поставља питања у вези са пројектним задатком.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – контролише анализу тематских климатских карата; – прати објашњавање ученика на географским картама у вези са кретањем ваздуха;

– даје упутства за пројектни задатак; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– дефинисање и објашњавање кретања ваздуха помоћу слика;

– одговарање на питања у Уџбенику; – бележење процеса у атмосфери (на географској карти); – извођење закључака о кретању ваздуха на основу тематских климатских карата.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

211

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

212

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 40

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосферска вода (влажност ваздуха)

Циљ наставне јединице Упознавање са испаравањем и влажношћу ваздуха.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – објасни испаравање у ваздуху и користи мерне инструменте; – дефинише релативну и апсолутну влажност ваздуха; – разуме процесе циркулације воде у атмосфери; – повеже појаве и процесе у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира експеримент (хладна чаша на столу); – наводи факторе испаравања (наводи примере из свакодневног живота);

– одговара на питања у Уџбенику на странама 124 и 125 (Геомат, Геофокус и Геосазнање).

Активности наставника – објашњава разлику између апсолутне и релативне влажности ваздуха;

– изводи експеримент (ставимо на сто чашу са веома хладном водом; после извесног времена на странама чаше појавиће се ситне капљице воде; водена пара из ваздуха кондензовала се на хладној површини чаше и постала видљива);

– указује на факторе испаравања у атмосфери (наводи ученике на одговоре);

– заједно са ученицима анализира и објашњава графикон из Уџбеника (поједностављен и идеализован дневни тренд влажности и температуре ваздуха);

– даје упутства за пројектни задатак; – прати, бележи и аргументовано коментарише активности ученика.

Провера остварености исхода

– сумирање експеримента у неколико реченица; – бележење области високе и ниске влажности ваздуха на географској карти;

– образлагање тематске климатске карте и утврђивање законитости у распореду влажности ваздуха на Земљи;

– одговарање на питања у Уџбенику; – објашњавање циркулације у атмосфери скицирајући најважније процесе у атмосфери.

213

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

214

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 41

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосферска вода (настанак и типови облака)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са типовима облака и повезивање са осталим процесима у атмосфери.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна основне типове облака и објасни њихове карактеристике;

– дефинише процесе сублимације и кондензације водене паре; – критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира типове облака на основу слике у Уџбенику на странама 126 и 127;

– скицира основне типове облака у својој свесци; – наводи примере облака и време које доносе; – објашњава како човек утиче на процесе у атмосфери наводећи примере;

– препознаје и анализира типове облака у локалној средини.

Активности наставника – објашњава како настају облаци; – представља основне типове облака помоћу презентације или скицирањем на табли (https://www.youtube.com/watch?v=FMagDRCpJ14; https://www.youtube.com/watch?v=Sf50chPQnZ0);

– заједно са ученицима анализира слику из Уџбеника (типови облака и њихов положај у атмосфери);

– објашњава како човек може утицати на формирање облака и које последице може имати деловање човека (наводи примере из света – жута магла у Лондону, смог у великим градовима);

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање и објашњавање типова облака помоћу слике; – предвиђање временских прилика на основу типа облака у локалној средини;

– класификација облака у локалној средини; – навођење примера негативног утицаја човека на процесе у атмосфери.

215

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

216

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 42

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосферска вода (падавине)

Циљ наставне јединице Повезивање процеса у атмосфери и разумевање распореда падавина на Земљи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише и објасни настанак падавина; – повеже процесе у атмосфери; – класификује падавине; – објасни утицај човека на процесе у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – скицира поделу падавина у свесци; – анализира тематску карту падавина у свету у Уџбенику на страни 129;

– анализира тематску карту рапореда падавина у свету и Србији;

– дискутује о утицају човека на падавине; – одговара на питања у Уџбенику на страни 130.

Активности наставника – повезује процесе у атмосфери постављајући питања ученицима;

– анализира типове падавина, настанак и последице користећи презентацију (https://www.youtube.com/watch?v=Z5Db5ranTXw; https://www.youtube.com/watch?v=iohKd5FWZOE; https://www.youtube.com/watch?v=xdQdP6eZTUs);

– кроз примере из свакодневног живота наводи ученике да изведу закључке о утицају човека на интензитет и квалитет падавина;

– образлаже поделу падавина наводећи примере у свету; – даје упутства за пројектни задатак; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – класификација и објашњавање типова падавина кроз примере у свету и Србији;

– навођење примера утицаја човека на настанак киселе кише и последица утицаја човека;

– указивање на повезаност процеса у атмосфери.

217

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

218

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 43

Врста (тип) часа: Час понављања и систематизације

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосфера – утврђивање, предлагање оцена за крај првог полугодишта

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о процесима у атмосфери.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

– изврши самоевалуацију свог знања.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира тематске климатске карте из географског атласа или преузете са интернета (рад у паровима или групи);

– представља резултате анализе; – врши самоевалуацију усвојеног знања.

Активности наставника – даје ученицима упутства за час (анализа различите тематске климатске карте и повезивује процесе у атмосфери и њихов утицај на делатност човека);

– прати рад ученика и евентуално коригује грешке које уочи; – прати излагање ученика и даје коментаре анализе (и остали ученици могу указати на евентуалне грешке у анализи);

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за пројектни задатак; – износи предлоге закључних оцена и пажљиво слуша самоевалуацију сваког ученика.

Провера остварености исхода

– објашњавање и повезивање процеса у атмосфери; – навођење примера негативног утицаја човека на процесе у атмосфери;

– предлагање мера за ублажавање негативног утицаја привредних делатности на процесе у атмосфери;

– предлагање оцена.

219

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

220

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 44

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Временске промене, ваздушне масе и ваздушни фронтови

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са процесима у атмосфери, настанак ваздушних маса и фронтова и њихове основне карактеристике.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише и објасни настанак ваздушних маса и фронтова; – повеже атмосферске процесе и укаже на њихову узајамну повезаност;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника; – скицира у свесци шеме ваздушних фронтова и ваздушних маса; – анализира слику у Уџбенику на страни 132 (изворишне области ваздушних маса) и на страни 134 (просечан ваздушни притисак у јануару и јуну);

– анализира настанак хладног и топлог ваздушног фронта у Уџбенику на страни 135;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 138; – дискутује на тему утицај човека на формирање ваздушних маса и фронтова и последице.

Активности наставника

– дефинише ваздушне фронтове и масе користећи презентацију или скицирајући на табли (https://www.youtube.com/watch?v=PJ4M6sERLM4; https://www.youtube.com/watch?v=huKYKykjcm0; https://www.youtube.com/watch?v=G7Ewqm0YHUI; https://www.youtube.com/watch?v=fdSWC5hYI0U);

– указује на основне одлике ваздушних маса и на њихов значај; – кроз дискусију наводи ученике да препознају типове ваздушних маса и фронтова у локалној средини;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање ваздушних маса и фронтова и времена које доносе навођењем примера из света и Србије;

– повезивање процеса у атмосфери и утицаја човека на њих; – одговарање на питања у Уџбенику.

221

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

222

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 45

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосферске појаве и процеси

Циљ наставне јединице Дефинисање атмосферских појава и процеса (грмљавина, муња, торнадо, циклони, ураган или тајфун) и њихов утицај на живот човека.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна атмосферске појаве и процесе и штету коју могу изазвати;

– анализира негативне последице циклона на живот људи.

Активности ученика – прати активности наставника; – гледа и коментарише презентацију атмосферских појава и процеса;

– одговара на питања у Уџбенику.

Активности наставника – дефинише и класификује атмосферске појаве и процесе; – презентује атмосферске појаве и процесе (https://www.youtube.com/watch?v=bjb7QtMEBUg; https://www.youtube.com/watch?v=wSXvcveNSTQ; https://www.youtube.com/watch?v=2_26akyADLs; https://www.youtube.com/watch?v=7KX76Y9YnJs; https://www.youtube.com/watch?v=cK1OBD1hLWk; https://www.youtube.com/watch?v=hzQyTOaBHzI; https://www.youtube.com/watch?v=unGtkwfAGCY; https://www.youtube.com/watch?v=HbJaMWw4-2Q; https://www.youtube.com/watch?v=LxpBytQ8WkQ);

– дискутује са ученицима о утицају атмосферских појава и процеса на свакодневни живот човека;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– препознавање и објашњавање атмосферских појава и процеса;

– навођење примера из света и Србије о негативном утицају атмосферских појава и процеса на свакодневни живот људи;

– одговарање на питања у Уџбенику на страни 138.

223

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

224

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 46

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Временска прогноза

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са основним елементима временске прогнозе.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разуме временску прогнозу и сам предвиди могуће временске прилике;

– чита синоптичку метеоролошку карту; – разликује прецизне типове временских прогноза и њихову тачност.

Активности ученика – прати активности наставника; – наводи основне инструменте у метеоролошкој станици; – скицира у свесци најважније метеоролошке симболе; – анализира апликације о времену на мобилним телефонима и указује на грешке;

– скицира у свесци ружу ветрова; – одговара на питања у Уџбенику на странама 139, 140, 141 и 142 (Геомат, Геосназање, Геофокус и Геобиблиотека);

– чита синоптичку карту; – одговара на питања у Уџбенику на страни 143.

Активности наставника – у разговору са ученицима анализира начин мерења климатских елемената у метеоролошкој станици;

– презентује синоптичку карту (https://www.youtube.com/watch?v=wl_FFK_HbjY);

– кроз дискусију са ученицима указује на главне недостатке у мобилним апликацијама за прогнозу времена;

– даје упутства за пројектни задатак; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– разумевање и објашњавање основних елемената синоптичких метеоролошких карата;

– одговарање на питања у Уџбенику; – представљање прогнозе времена на основу датих климатских параметара.

225

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

226

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 47

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Атмосфера (посета метеоролошкој станици)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са радом метеоролошке станице, коришћењем инструмената и начином прављења временске прогнозе.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разуме климатске параметре аутоматских метеоролошких станица;

– објасни принципе прављења временске прогнозе; – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати и слуша активности метеоролога у станици; – поставља питања; – очитава податке са инструмената у метеоролошкој станици.

Активности наставника – прати активности ученика; – поставља питања ученицима; – објашњава утицај локалних фактора на вредност климатских елемената;

– усмерава ученике да наведу примере из свог искуства када су прогнозе биле погрешне и који су фактори утицали на то.

Провера остварености исхода

– примерима из локалне средине наводи одступање климатских параметара због утицаја различитих фактора;

– чита вредности климатских елемената; – предвиђа кретање климатских параметара на основу података (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/osmotreni/automatske.php).

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

227

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

228

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 48

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Клима

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са појмом клима и факторима који утичу на њено формирање.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише појам климе; – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника; – изводи закључке током дискусије на часу о климатским факторима;

– повезује процесе у атмосфери и указује на њихов значај за формирање климе одређене области (анализа слике у Уџбенику на страни 145);

– одговара на питања у Уџбенику на странама 144 и 145 (Геосазнање, Геобиблиотека).

Активности наставника – објашњава појам климе; – кроз дискусију наводи ученике да сами наведу факторе који утичу на формирање климе;

– указује на процесе у атмосфери; – шематски приказује како планински рељеф утиче на формирање климе неке области;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– објашњавање појма климе; – одговарање на питања у Уџбенику; – дефинисање климатских фактора и извођење закључака о њиховом утицају на формирање климе.

229

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

230

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 49

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМOСФЕРА

Наставна јединица Типови климе на Земљи

Циљ наставне јединице Усвајање знања о типовима климе и факторима који утичу на њено формирање.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна и дефинише климатске типове; – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира карту климатских типова у географском атласу или у Уџбенику на страни 147;

– издваја у свесци основне климатске типове на Земљи и за сваки тип скицира климадијаграм;

– издваја и анализира климатске типове у Србији; – анализира климадијаграме у Уџбенику на странама 148, 149 и 150;

– на немој карти света обележава климатске области; – одговара на питања у Уџбенику на странама 146 и 152.

Активности наставника – указује на факторе који утичу на формирање климатског типа и указује на одступања која постоје у свету;

– издваја основне одлике климатских типова на Земљи; – показује како се црта климадијаграм; – заједно са ученицима издваја климатске типове у Србији; – даје упутства за пројектни задатак; – прати и бележи активности ученика.

Провера остварености исхода

– дефинисање климатских типова; – издвајање главних карактеристика климатских типова на Земљи;

– разликовање фактора који утичу на одступања у правилима формирања климатских типова на Земљи;

– читање климадијаграма и препознавање који је тип климе у питању;

– одговарање на питања у Уџбенику.

231

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

232

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 50

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Човек и клима

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са климатским променама и утицају човека на климу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – препозна деловање човека које утиче на климатске промене; – укаже на мере које имају циљ да спрече или ублаже негативне ефекте људског деловања;

– објасни савремене климатске промене и последице које могу негативно да утичу на друштвене активности.

Активности ученика – гледа филм о климатским променама на Земљи; – дискутује о утицају човека на промену климе; – указује на примере из локалне средине који утичу на климатске промене.

Активности наставника – прави филм о климатским променама (као извор за филм могу послужити следеће интернет странице: https://www.youtube.com/watch?v=G4H1N_yXBiA; https://www.youtube.com/watch?v=oJAbATJCugs; https://www.youtube.com/watch?v=7mYJ9GJMgaw; https://www.youtube.com/watch?v=2cHrKjgWTzs; https://www.youtube.com/watch?v=x1SgmFa0r04);

– разговара са ученицима о климатским променама наводећи их да аргументовано износе своје тврдње;

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– издвајање главних делатности човека које имају утицај на климу;

– разумевање упозорења климатских стручњака на опасности климатских промена и на промене до којих може доћи;

– уочавање локалних људских модификатора климе.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

233

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

234

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 51

Врста (тип) часа: Провера знања

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Атмосфера (мултимедијални тест)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о појавама и процесима у атмосфери.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери.

Активности ученика – прати упутства наставника за израду мултимедијалног теста;

– одговара на питања; – заједно са наставником и другим ученицима проверава тачност одговора у мултимедијалном тесту.

Активности наставника – даје упутства ученицима за израду контролног задатка; – обавештава ученике о критеријуму оцењивања на контролном задатку;

– прати ток израде мултимедијалног теста.

* Пример мултимедијалног теста налази се у поглављу Додатни материјал.

Провера остварености исхода

– урађен контролни задатак.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

235

Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

236

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 52

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област АТМОСФЕРА

Наставна јединица Представљање пројектних задатака

Циљ наставне јединице Представљање резултата рада ученика (пројектни задаци везани за наставне теме „Рељеф Земљине површине” и „Атмосфера”).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– осмисли пројекат истраживања на задату тему, реализује истраживање у локалној средини, прикаже резултате и дискутује о њима;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система.

Активности ученика – презентује резултате свог пројекта; – слуша презентацију других ученика; – попуњава табелу у којој оцењује приказане пројекте задатке.

Активности наставника – прати презентације ученика; – бележи утиске о резултатима рада; – даје образложење оцене.

Провера остварености исхода

– резултати пројектних радова.

237

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

238

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 53

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Структура хидросфере и кружење воде у природи

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са основном структуром хидросфере и кружењем воде у природи.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – објасни процес кружења воде у природи; – дефинише појам хидросфере и јасно издвоји границе распростирања;

– изведе закључке о значају воде на Земљи.

Активности ученика – прати активности наставника; – скицира у свесци процес кружења воде на Земљи; – анализира слику у Уџбенику на страни 162 (кружење воде у природи);

– дискутује о значају воде за живот на Земљи и утицају на формирање рељефа;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 164.

Активности наставника – презентује или скицира на табли процес кружења воде (слика у Уџбенику на страни 178 и странице: https://www.youtube.com/watch?v=al-do-HGuIk; https://www.youtube.com/watch?v=AbjG_P3N9tU);

– објашњава ученицима процес кружења воде у природи; – дискутује о значају воде за живот на Земљи; – заједно са ученицима издваја облике рељефа који настају под дејством воде;

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за израду пројектног задатка.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику на страни 164; – објашњавање процеса кружења воде у природи уз помоћ слике, презентације или шематског приказа;

– извођење закључака о утицају воде на живот на Земљи; – разврставање и дефинисање облика рељефа насталог дејством воде.

239

Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

240

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 54

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Светско море (хемијске и физичке особине морске воде)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о Светском мору, подели на океане и мора и појавама и процесима који се у њему одвијају (физичке и хемијске особине морске воде).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише границе океана и покаже их на географској карти; – класификује мора и дефинише њихов географски положај помоћу географске карте;

– објасни физичке особине морске воде; – повеже географски положај мора и океана са хемијским особинама морске воде;

– разликује кретања морске воде и наводи примере из света.

Активности ученика – прати активности наставника; – уз помоћ географске карте издвоји у свесци океанске басене; – уз помоћ географске карте класификује морске басене; – дискутује са наставником о међузависности географског положаја и хемијских особина морске воде;

– анализира карту кретања морских струја у Уџбенику на страни 169.

Активности наставника – показује на географској карти океанске басене и њихове границе;

– објасни принципе класификације Светског мора и заједно са ученицима наводи примере;

– дефинише физичке особине морске воде и објашњава факторе од којих зависе;

– повезује географски положај мора и његове хемијске особине и објашњава ученицима њихову међузависност;

– објасни принципе кретања морске воде уз помоћ географске карте или презентације и њихов утицај на процесе и појаве у географској средини (https://www.youtube.com/watch?v=UuGrBhK2c7U; https://www.youtube.com/watch?v=6vgvTeuoDWY&start_radio=1&list=RDQMyYrST4FOCLs; https://www.youtube.com/watch?v=3niR-Kv4SM&index=5&list=RDQMyYrST4FOCLs;

241

Припрема за извођење часа

https://www.youtube.com/watch?v=sMKvqMUZwV4; https://www.youtube.com/watch?v=HFLHi_91MHw);

– даје упутства за израду пројектног задатка.

Провера остварености исхода

– показивање океанских басена на географској карти; – класификација мора на основу географског положаја, навођење и приказивање примера на географској карти;

– класификација морских кретања и дефинисање главних карактеристика;

– објашњавање физичких особина морске воде; – повезивање географског положаја и хемијских особина морске воде.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да

242

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

243

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 55

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област РЕЉЕФ ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

Наставна јединица Значај, загађење и заштита Светског мора

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са изворима загађивања мора, мерама заштите и улогама које Светско море има у свакодневном животу.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – издвоји главне изворе загађивања Светског мора; – укаже на мере за заштиту мора и океана; – објасни значај мора и океана кроз прошлост, наведе примере садашњег значаја мора и предлаже могућности које се могу искористити у будућности.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира слику у Уџбенику на страни 172 (главни загађивачи хидросфере);

– уз помоћ наставника дефинише и класификује мере за заштиту морских басена од загађивања;

– кроз дискусију класификује значај мора кроз људску историју и наводи конкретне примере из света.

Активности наставника – наводи и објашњава примере загађивања мора (https://www.youtube.com/watch?v=bMncyN_C-pQ; https://www.youtube.com/watch?v=jv7ecdJDo8s);

– кроз дискусију помаже ученицима да сами предложе мере за смањење загађености мора;

– постављањем питања ученицима, указује на значај мора кроз људску историју и наводи примере савременог значаја морских басена;

– тражи од ученика да на интернету пронађу примере данашњег коришћења мора и које могућности нису довољно искоришћене;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– навођење извора загађивања мора и класификација; – предлагање конкретних мера заштите морских басена у зависности од извора загађивања;

– објашњавање значаја Светског мора кроз примере.

244

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

245

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 56

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Хидросфера (Светско море)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о Светском мору, појавама и процесима, значају и заштити.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира појаве, објекте и процесе у Светском мору користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу однос човека и морских басена, то илуструје и указује на значај Светског мора;

– истражује узроке различитих проблема везаних за Светско море и изводи закључке о значају морских басена за свакодневни живот човека.

Активности ученика – прати активности наставника; – одговара на питања у Уџбенику на странама 173 и 174; – учествује у дебати о загађивању и заштити Светског мора; – на немој карти света обележава океане и мора (на основу поделе према географском положају);

– врши самоевалуацију.

Активности наставника – контролише одговоре у Уџбенику; – руководи дебатом о заштити и загађивању Светског мора; – прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – представљање закључака дебате о заштити и загађивању морских басена у виду зидног постера;

– самоевалуација усвојеног знања (наставник бележи резултате за сваког ученика).

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

246

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

247

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 57

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Типови издани, извора и термоминералних вода

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са појмовима издан и извор, дефинисање термоминералних вода и објашњавање њиховог значаја.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – објасни појмове издан и извор, класификује их и наведе конкретне примере;

– објасни како настају термоминерални извори и класификује их на основу њихових особина са примерима у Србији и свету.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира слику у Уџбенику на страни 175 (фреатска и артешка издан);

– објашњава слике на странама 175 и 176 (извори силазног и узлазног типа, крашки извори и гејзири);

– на географској карти обележава различите типове извора; – у свесци класификује термоминералне воде и наводи примере у Србији уз помоћ наставника;

– на немој карти Србије обележава термоминералне изворе.

Активности наставника – објашњава појмове издан и извор скицирајући их на табли или помоћу слика у Уџбенику;

– кроз дискусију наводи ученике да изведу закључак о појму термоминералне воде и њиховој подели;

– наводи примере коришћења термоминералних вода у свету у свакодневном животу;

– на географској карти показује термоминералне изворе у Србији;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– објашњавање појмова издан и извор; – класификација извора са конкретним примерима у свету и Србији;

– дефинисање термоминералних вода, њихова класификација на основу физичких особина и давање примера у Србији и свету.

248

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

249

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 58

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Извори загађивања подземних вода и неопходност контроле загађивача

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са значајем подземних вода и опасностима које прете да униште квалитет воде у њима.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – класификује главне изворе загађивања подземних вода; – на личном примеру предузме мере како би се загађивање подземних вода смањило;

– издваја главне загађиваче у локалној средини.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира експеримент који је извео наставник; – кроз дискусију издваја главне загађиваче подземних вода у локалној средини;

– одговара на питања на страни 178.

Активности наставника – презентује експеримент ученицима (У пластичној флаши прави попречни профил земљишта са примерима издани. На дну флаше је мањи отвор који може послужити као извор. Сипа у флашу воду обојену у црвену боју која представља отпадну воду из насеља. Ученици прате како се креће вода кроз земљиште, како загађује издан и како касније избија на површину кроз извор.);

– кроз дискусију наводи ученике да закључе који су извори загађивања и начини на који се то може предупрети;

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– издвајање локалних загађивача подземних вода; – навођење примера из свакодневног живота који утичу на загађивање подземних вода и мера за његово спречавање или смањење;

– одговарање на питања у Уџбенику; – навођење последица загађивања подземних вода са примерима у Србији и свету.

250

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

251

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 59

Врста (тип) часа: Утврђивање градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Хидросфера (подземне и термоминералне воде)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о термоминералним и подземним водама, степену загађености, мерама за унапређење и заштиту.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира подземне и термоминералне воде, користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу однос човека и подземних и термоминералних вода, то илуструје и указује на њихов значај;

– истражује узроке различитих проблема у локалној средини везаних за подземне и термоминералне воде.

Активности ученика – прати активности наставника; – одговара на питања у Уџбенику на страни 178; – учествује у дебати о локалним изворима загађивања подземних вода и предузетим мерама заштите;

– врши самоевалуацију.

Активности наставника – контролише одговоре у Уџбенику; – руководи дебатом о заштити и загађивању подземних вода у локалној средини;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања у Уџбенику; – представљање закључака дебате о заштити и загађивању подземних вода у локалној средини у виду зидног постера;

– врши самоевалуацију усвојеног знања (наставник бележи за сваког ученика).

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

252

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

253

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 60

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Морфолошке и хидролошке особине речног слива и река

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са елементима реке и дефинисање речног слива, речне мреже, речног система развођа, водостаја, протицаја и речног режима.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – објасни појам реке и издвоји њене главне елементе; – дефинише морфолошке и хидролошке особине наводећи примере у свету и Србији.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира слику у Уџбенику на страни 179 (главни елементи реке) и скицира је у свесци;

– уз помоћ географског атласа наводи примере речне мреже, система и слива у Србији и свету;

– објашњава слику у Уџбенику на страни 180 (одређивање границе речног слива);

– анализира водостај и протицај река у Србији на сајту РХМЗ; – кроз дискусију изводи закључке о речном режиму и факторима од којих зависи.

Активности наставника

– објашњава главне елементе река скицирајући их на табли; – дефинише појмове речни систем, мрежа, слив и на географској карти показује примере;

– дефинише појмове водостај и протицај и помаже ученицима у анализи параметара река у Србији (претходно за час припремити материјал преузет са интернет сајта РХМЗ);

– дискусијом наводи ученике на дефинисање појма речни режим и на факторе од којих речни режим зависи (наводи утицај човека и примере из света);

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање елемената реке помоћу скице; – објашњавање водостаја и протицаја и њиховог значаја у свакодневном животу;

– показивање речног система, мреже и слива одређене реке на географској карти;

– објашњавање речног режима река на примерима из света или Србије.

254

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

255

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 61

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Појам, елементи и подела језера

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са постанком и особинама језера.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – класификује језера према начину постанка; – издвоји елементе језерских басена и дефинише њихове особине.

Активности ученика – прати активности наставника; – у свесци уз помоћ географске карте прави табеларни приказ језера према начину постанка и географском положају са примерима у свету и Србији;

– на немој карти Србије обележава језера по начину постанка и намени;

– кроз дискусију класификује вештачка језера према намени и наводи примере у Србији и свету;

– одговара на питања у Уџбенику на страни 185 (Геосазнање); – одговара на питања у Уџбенику на страни 186.

Активности наставника – објашњава појам језера и поделу на основу постанка језерског басена;

– заједно са ученицима анализира слику у Уџбенику на страни 203 (депресија и криптодепресија);

– наводи примере вештачких језера и њихов значај (https://www.youtube.com/watch?v=LAMlouDxQtU);

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– класификација језера према начину постанка и навођење примера у свету и Србији;

– разликовање вештачких језера према намени и навођење примера у Србији и свету.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

256

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

257

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 62

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Појаве леда на Земљи

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са појавом леда на мору и рекама и савременом глацијацијом.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише и објасни појаву леда на мору и рекама; – објасни факторе који утичу на висину снежне границе; – наведе примере савремене глацијације; – објасни последице климатских промена на савремену глацијацију.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира слику у Уџбенику на страни 187 (пермафрост); – обележи у географском атласу планине које су изнад снежне границе;

– кроз дискусију анализира процес савремене глацијације.

Активности наставника – објасни појаву леда на рекама и морима; – руководи дискусијом на часу наводећи ученике да сами изведу закључке о последицама отапања ледника на Земљи (https://www.youtube.com/watch?v=MkbO1w-MliA; https://www.youtube.com/watch?v=_4YUieDlAuM; https://www.youtube.com/watch?v=N3qmuHneXLg);

– објасни појам ледник и његову класификацију; – прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– навођење примера савремене глацијације и класификација ледника;

– објашњавање појаве леда на рекама кроз примере из света и Србије;

– навођење опасности од топљења леда на Земљи кроз примере.

258

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

259

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 63

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Хидросфера (филм о води на Земљи)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са значајем воде на планети, начинима искоришћавања и мерама за унапређење квалитета воде.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – објасни значај воде на планети у свакодневном животу; – дефинише главне опасности које прете да униште квалитет воде на Земљи.

Активности ученика – прати активности наставника; – гледа филм „Планета Океан” (https://www.youtube.com/watch?v=eH1s9GCqPKo);

– дискутује о филму.

Активности наставника – за час је неопходно да наставник припреми филм и модификује га да траје 30 минута (програм Movie Maker);

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– дефинисање и класификација главних извора загађивања воде на копну;

– издвајање главних области у свету којима прети опасност од нестанка пијаће воде.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

260

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

261

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 64

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Водопривреда (коришћење вода и заштита)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са интензитетом употребе воде у данашње време, мерама заштите и начинима контроле.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека.

Активности ученика – прати активности наставника на часу; – анализира потрошњу воде на сопственом примеру и прави приказ дневне, месечне и годишње потрошње;

– дискутује о мерама заштите вода.

Активности наставника – објашњава ученицима значај ресурса воде; – помаже да сваки ученик направи лични преглед потрошње воде;

– кроз дискусију наводи ученике на главне опасности које прете од вода, али и на мере заштите вода;

– даје упутства за израду домаћег рада на тему поплава (формира групе које имају задатак да презентују примере поплава у Србији и свету и укажу на последице које су поплаве изазвале, мерама заштите и опасностима које постоје у будућности);

– прати активности ученика и бележи их; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– лични преглед потрошње воде; – навођење примера заштите вода.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

262

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

263

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 65

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Водопривреда (заштита од вода)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са опасностима од поплава.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека.

Активности ученика – презентују групни домаћи рад о опасностима од поплава са примерима у Србији и свету;

– дискутују о презентацијама; – оцењују сваку групу.

Активности наставника – прати и бележи активности ученика; – заједно са ученицима коментарише и оцењује презентације; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– групни радови о поплавама у Србији и свету; – зидни постер о поплавама и мерама заштите; – израда упутства у случају поплаве или бујице у локалној средини.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

264

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

265

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 66

Врста (тип) часа: Провера знања

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Хидросфера (мултимедијални тест)

Циљ наставне јединице Утврђивање знања о објектима, појавама и процесима у хидросфери.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира хидролошке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу подземне и површинске воде, илуструје њихов однос и указује на значај Светског мора и копнених вода;

– истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека.

Активности ученика – прати активности наставника и упутства за израду теста; – решава питања на мултимедијалном тесту; – проверава тачност урађеног теста; – анализира свој тест.

Активности наставника – даје упутства ученицима за израду теста; – објашњава критеријум оцењивања; – даје упутства ученицима за прегледање теста; – контролише израду теста и даје одговоре на евентуалне нејасноће;

– контролише прегледање теста и заједно са ученицима одговара на питања из теста;

– уноси оцене ученика постигнуте на тесту.* Пример теста је у Прилогу.

Провера остварености исхода

– резултати и оцењивање на тесту.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

266

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

267

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 67

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ХИДРОСФЕРА

Наставна јединица Представљање пројектног задатка

Циљ наставне јединице Представљање резултата рада ученика (пројектни задаци везани за наставну тему „Хидросфера”).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – анализира хидролошке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу подземне и површинске воде, илуструје њихов однос и указује на значај Светског мора и копнених вода;

– истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека.

Активности ученика – презентује резултате свог пројекта; – слуша презентацију других ученика; – попуњава табелу у којој оцењује приказане пројектне задатке.

Активности наставника – прати презентације ученика; – бележи утиске о резултатима рада; – даје образложење оцена.

Провера остварености исхода

– резултати пројектног задатка.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

268

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

269

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 68

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област БИОСФЕРА

Наставна јединица Појам биосфере земљишта

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са основном дефиницијом биосфере, структури и типовима земљишта.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује главне типове земљишта, доводи у везу њихова својства са условима формирања и примерима у Србији и свету и илуструје њихову економску вредност;

– разуме и објасни појмове биотоп, екосистем, биоценоза; – анализира утицај човека на земљиште на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ.

Активности ученика – прати активности наставника; – анализира слике у Уџбенику на странама 197, 199, 200, 201, 202 и 203;

– на немој карти света бележи области распростирања главних типова земљишта по континентима;

– кроз дискусију издваја главне загађиваче, мере за заштиту и унапређење земљишта;

– одговара на питања у Уџбенику на странама 208 и 209.

Активности наставника – објашњава појмове биосфера, абиотички и биотички фактори, екосистем, биом, биотоп и биоценоза;

– указује на значај земљишта и факторе који утичу на његово формирање;

– заједно са ученицима класификује земљиште и области распростирања;

– разговара са ученицима о сликама у Уџбенику на странама 200, 201 и 202;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– класификација земљишта и навођење примера у Србији и свету показујући на географској карти њихово распростирање;

– издвајање примера деградираног земљишта у локалној средини;

– одговарање на питања у Уџбенику; – прављење попречног профила земљишта локалне средине.

270

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

271

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 69

Врста (тип) часа: Обрада новог градива

Наставна област БИОСФЕРА

Наставна јединица Хоризонтална и вертикална зоналност живог света, угроженост и мере заштите биљног и животињског света

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са живим светом на Земљи, закони-тостима распростирања, угрожености и мерама заштите.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – примерима и помоћу географске карте објашњава законитости хоризонталног и вертикалног распореда биома;

– анализира утицај човека на живи свет и биоразноликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

– на немој карти обележава хоризонтални распоред шума на Земљи.

Активности ученика – прати активности наставника; – кроз дискусију анализира слике у Уџбенику на странама 235, 236, 244 и 245 (хоризонтални и вертикални распоред биљног света);

– издваја и бележи у свесци карактеристичне животиње за сваку природну зону на Земљи;

– у свесци бележи примере уништавања природних зона у свету и Србији;

– одговара на питања у Уџбенику на странама 216, 217, 220, 225, 226 и 227.

Активности наставника – објашњава појам природне зоне (биом); – заједно са ученицима дискутује о законитостима хоризонталног и вертикалног распростирања живог света уз помоћ слика у Уџбенику на странама 211, 212, 213, 214, 218 и 219;

– указује на значај шума као „плућа света”; – презентује кратки филм о природним парковима у свету и Србији (као извор могу послужити следећи линкови:https://www.youtube.com/watch?v=fZSbszwm668; https://www.youtube.com/watch?v=HnTQVhmTLeQ; https://www.youtube.com/watch?v=CmTLLRKwfJA; https://www.youtube.com/watch?v=1HdF5-BjZLY; https://www.youtube.com/watch?v=E4qF-XogQPc);

272

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

– указује на различите мере које се могу предузети како би се сачувале природне зоне;

– кроз дискусију са ученицима издваја главне опасности које данас прете да униште биљни и животињски свет;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– на географској карти показивање и објашњавање законитости распростирања природних зона у свету и Србији;

– одговарање на питања у Уџбенику; – издвајање угрожених области у локалној средини и предлагање мера за заштиту;

– класификација животињског света локалне средине.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да

273

Припрема за извођење часа

активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

274

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 70

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ГЕОНАСЛЕЂЕ

Наставна јединица Геонаслеђе (заштита природних објеката и критеријуми за проглашавање објеката геонаслеђа)

Циљ наставне јединице Упознавање ученика са појмом геонаслеђа, категоријама и критеријумима за издвајање природних добара под заштиту и мерама заштите.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – дефинише појам геонаслеђа и аргументује потребу за заштитом геонаслеђа.

Активности ученика – на немој карти Србије бележи области које имају неку од категорија природног добра под заштитом;

– дискутује на тему заштите природних добара; – износи искуства о посети неком од објеката геонаслеђа у Србији или даје предлог који објекти у Србији могу да се ставе на листу геонаслеђа;

– анализира табелу у Уџбенику на страни 235; – одговара на питања у Уџбенику на странама 237 и 238.

Активности наставника – објашњава појам геонаслеђа; – кроз дискусију заједно са ученицима наводи примере различитих категорија природних добара у Србији и показује их на географској карти;

– наводи најзначајније објекте геонаслеђа у Србији и критеријуме на основу којих су издвојени;

– прати и бележи активности ученика; – даје упутства за пројектни задатак.

Провера остварености исхода

– издвајање зона природних добара у Србији, навођење њихових категорија и показивање на географској карти;

– навођење примера у локалној средини и указивање на степен угрожености и заштиту;

– одговарање на питања у Уџбенику.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

275

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

276

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 71

Врста (тип) часа: Комбиновани час

Наставна област ГЕОНАСЛЕЂЕ

Наставна јединица Представљање пројектног задатка

Циљ наставне јединице Представљање резултата рада ученика (пројектни задаци везани за наставне теме „Биосфера” и „Геонаслеђе”).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – разликује главне типове земљишта, доводи у везу њихова својства са условима формирања и примерима у Србији и свету и илуструје њихову економску вредност;

– примерима и помоћу географске карте објашњава законитости хоризонталног и вертикалног распореда биома;

– анализира утицај човека на земљиште, живи свет и биоразноликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

– дефинише појам геонаслеђа и аргументује потребу за његовом заштитом.

Активности ученика – презентују резултате својих пројеката; – слуша презентацију других ученика; – попуњава табелу у којој оцењује приказане пројекте задатке.

Активности наставника – прати презентације ученика; – бележи утиске о резултатима рада; – даје oбразложење оцене; – обавештава ученике о завршном тесту и износи предлоге за оцене за крај наставне године.

Провера остварености исхода

– резултати пројектног задатка.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

277

Припрема за извођење часа

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

278

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 72

Врста (тип) часа: Час понављања и систематизације

Наставна област СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Наставна јединица Завршни тест

Циљ наставне јединице

Утврђивање знања о физичко-географским објектима, појавама и процесима који су се обрађивали током школске године.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – помоћу модела демонстрира облик и кретање Земље и анализира последице кретања;

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система;

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја; – изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

– анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

– анализира хидролошке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу подземне и површинске воде, илуструје њихов однос и указује на значај Светског мора и копнених вода;

– истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека;

– разликује главне типове земљишта, доводи у везу њихова својства са условима формирања и примерима у Србији и свету и илуструје њихову економску вредност;

279

Припрема за извођење часа

– примерима и помоћу географске карте објашњава законитости хоризонталног и вертикалног распореда биома;

– анализира утицај човека на земљиште, живи свет и биоразноликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

– дефинише појам геонаслеђа и аргументује потребу за његовом заштитом.

Активности ученика

– прати активности наставника; – одговара на питања у контролном задатку.

Активности наставника

– даје упутство ученицима за израду контролног задатка; – обавештава ученике о критеријумима оцењивања; – прати рад ученика и води рачуна да контролни задатак протекне у регуларним условима;

– након завршетка контролног задатка са ученицима одговара на питања.

* Пример завршног теста налази се у поглављу Додатни материјал.

Провера остварености исхода

– резултати контролног задатка.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

280

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

281

Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 73

Врста (тип) часа: Час понављања и систематизације

Наставна област СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Наставна јединица Градиво првог и другог полугодишта

Циљ наставне јединице Утврђивање знања и остварености исхода програма Географије за први разред гимназије (прво полугодиште).

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – помоћу модела демонстрира облик и кретање Земље и анализира последице кретања;

– користи дигиталне картографске изворе информација и алате Географских информационих система;

– разликује еволутивне фазе сфера на Земљи и њихова главна обележја;

– изводи закључке о утицају унутрашњих сила на настанак минерала и стена и формирање рељефа користећи примере у Србији и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– разврстава облике рељефа према типу настанка у зависности од деловања ендогених и егзогених процеса на примерима у локалној средини и у свету;

– предвиђа које последице по човека могу настати деловањем геохазарда и наводи мере превенције и заштите;

– оцењује улогу човека као фактора и модификатора у процесу формирања рељефа;

– анализира процесе у ваздушном омотачу и њихов утицај на временске прилике на Земљи користећи географске карте и ИКТ;

– критички процењује активности човека везане за промене у атмосфери;

– анализира хидролошке појаве, објекте и процесе користећи се географским картама и ИКТ;

– доводи у везу подземне и површинске воде, илуструје њихов однос и указује на значај Светског мора и копнених вода;

– истражује узроке различитих водопривредних проблема у свету и код нас и изводи закључке о значају водних ресурса за свакодневни живот човека;

– разликује главне типове земљишта, доводи у везу њихова својства са условима формирања и примерима у Србији и свету и илуструје њихову економску вредност;

282

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

– примерима и помоћу географске карте објашњава законитости хоризонталног и вертикалног распореда биома;

– анализира утицај човека на земљиште, живи свет и биоразноликост на примерима из света и локалне средине користећи се географским картама и ИКТ;

– дефинише појам геонаслеђа и аргументује потребу за његовом заштитом.

Активности ученика – прати активности наставника; – одговара на постављена питања; – аргументовано износи свој предлог закључне оцене.

Активности наставника – поставља питања ученицима; – саопштава ученицима резултате завршног теста; – износи предлоге закључних оцена.

Провера остварености исхода

– одговарање на питања; – закључивање оцена.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

283

Припрема за извођење часа

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

284

Припрема за извођење часа Припрема за извођење часа

Географија, први разред

Одељење: 1/

Редни број часа: 74

Врста (тип) часа: Час понављања и систематизације

Наставна област СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА

Наставна јединица Географија за први разред

Циљ наставне јединице Утврђивање оцена на крају другог полугодишта.

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да: – процени степен савладаности планираних исхода и стандарда постигнућа у првом разреду.

Активности ученика – учествују у наградном квизу; – попуњавају анкетни лист; – износи идеје за наставу за следећу школску годину.

Активности наставника – евентуално проверава знање ученика који још нису одговарали;

– дели ученицима упитнике о евалуацији; – одржава радну атмосферу у одељењу; – организује мали наградни квиз (награде за најбоље ученике: географска карта или географска књига).

* Пример анкетног листа налази се поглављу Додатни материјал.

Провера остварености исхода

– анкетни лист; – нацрт идеја за следећу школску годину; – награђени ученици.

Материјал потребан за припрему наставника: – стручна литература, садржај преузет са интернета; – уџбеник „Географија за први разред гимназије”, Рајко Голић, Снежана Вујадиновић, Дејан Шабић, ИК Нови Логос;

– приручник за наставнике за први разред.

Белешке о часу:

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

285

Припрема за извођење часа

____________________________________________________________________________________Планирање даљих активности

(На који начин сте планирали да резултате вредновања остварености циљева и задатака уградите у планирање даљег рада са ученицима?)

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари наставника:

(Ваше виђење реализације часа: шта је ишло лако, а шта тешко, које циљеве и исходе сте успели да остварите, колико сте подстакли код ученика мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. У којим улогама сте на часу били: предавач, ментор, организатор, процењивач? Да ли сте имали могућности да укључите све ученике да активно учествују? Kако оцењујете ниво интерактивности између себе и ученика и између ученика? Уколико сте користили технологију, колико је она допринела бољој реализацији часа?)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kоментари ученика:

(шта им се допало, шта би волели да је било другачије, шта сматрају корисним и слично)

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Препоруке за будућу реализацију часа:

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

286

УПИТНИК ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ ЧАСА

Уколико желите, реализоване часове можете сами вредновати на основу предложеног упитника.

1. Да ли је циљ часа јасно изречен?

довољно јасан делимично јасан нејасан

2. Да ли је циљ усаглашен са избором садржаја?

довољно усаглашен делимично усаглашен неусаглашен

3. Да ли избор метода одговара постављеном циљу?

методе одговарају циљу и исходима

методе су делимично усаглашене са циљем и исходима

методе су неадекватне за циљ и исходе

4. Да ли су активности ученика релевантне за циљ часа?

веома релевантне делимично релевантне нерелевантне

методе обезбеђују високу активизацију

методе обезбеђују делимичну активизацију

низак степен активизације ученика

5. Да ли избор метода обезбеђује активност свих ученика?

веома релевантне делимично релевантне нерелевантне

методе обезбеђују високу активизацију

методе обезбеђују делимичну активизацију

низак степен активизације ученика

287

Прилог број 1 – Контролни задатак и мултимедијални тест (Физичка географија, Дигитална картографија, Облик, димензије и кретање Земље, Еволуција географског омотача, Грађа Земље, тектонски покрети)

Име и презиме: ____________________________________________ Одељење: _______

Заокружи тачне одговоре на следећих 19 питања.

1. Замишљена линија која пролази кроз центар Земље назива се: (1 бод)

а) Меридијан;

б) Паралела;

в) Земљина оса; г) Гринич.

2. Земљина путања око Сунца назива се: (1 бод)

а) тангента;

б) трансверзала;

в) Земљина оса;

г) еклиптика.

3. Обданица на екватору траје исто током целе године, и то: (1 бод)

а) 14 ч.;

б) 16 ч.;

в) 12 ч.;г) 10 ч.

4. Литосфера је најхладнији део Земљине коре. Испод ње (до 350 km дубине) налази се релативно

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВУ9

288

течни и дубљи део омотача Земљиног језгра који се назива: (1 бод)

а) астеносфера;

б) мезосфера;

в) термосфера;

г) тропосфера.

5. Географски простор чине следеће сфере: (1 бод)

а) тропосфера, стратосфера, хидросфера, атмосфера;

б) стратосфера, хидросфера, атмосфера, биосфера;

в) литосфера, атмосфера, хидросфера, биосфера;

г) литосфера, атмосфера, биосфера, мезосфера.

6. Магматским стенама припадају следеће стене: (1 бод)

а) мермер, дацит, риолит, перидотит;

б) гипс, габро, бреча, гнајс;

в) кречњак, гранит, базалт, мермер;

г) гранит, сијенит, риолит, дацит.

7. Ери палеозоик припадају следеће периоде: (1 бод)

а) тријас, холоцен, камбрија, ордовик, девон, архаик;

б) камбрија, силур, карбон, перм, девон, ордовик;

г) палеоцен, миоцен, ордовик, плеистоцен, тријас, јура;

д) холоцен, перм, ордовик, камбрија, карбон, ордовик.

8. Диносауруси су најкрупније животиње које су живеле на Земљи. Живели су у ери: (1 бод)

а) кенозоик;

б) палеозоик;

в) мезозоик;

г) прекамбрија.

9. Земљино језгро углавном је изграђено од два хемијска елемента. То су: (1 бод)

а) силицијум и никл;

б) никл и гвожђе;

в) гвожђе и магнезијум;

г) никл и магнезијум.

289

10. Директан пренос топлоте од извора топлоте ка суседним деловима назива се: (1 бод)

а) конвекција;

б) кондукција;

в) субдукција;

г) радијација.

11. Уз помоћ ГПС апликације могуће је измерити и одредити: (1 бод)

а) просечну старост становништва;

б) надморску висину;

в) брзину ветра;

г) температуру ваздуха.

12. Земља je на половима спљоштена, а на екватору испупчена. Такав облик Земље назива се: (1 бод)

а) трапезоид;

б) лопта;

в) ротациони елипсоид;

г) ромбоид.

13. Наука која прочава стене назива се: (1 бод)

а) литологија;

б) петрологија;

в) минерологија;

г) геоморфологија.

14. Вулкан Етна налази се на европском острву: (1 бод)

а) Санторини;

б) Сицилија;

в) Исланд;

г) Сардинија.

15. Највиша планина Африке је: (1 бод)

а) Килиманџаро;

б) Рувензори;

в) Атлас;

г) Кенија.

290

16. Вертикалним орогеним покретима настају раседне или громадне планине. Изразити примери су: (1 бод)

а) Судети, Јура, Шварцвалд;

б) Атлас, Алпи, Карпати;

в) Хималаји, Шварцвалд, Судети;г) Анди, Шварцвалд, Родопи.

17. Најближа звезда планети Земљи је: (1 бод)

а) Сириус Проксима;

б) Орион;

в) Сунце;г) Алфа Проксима.

18. Највеће острво које припада азијском континенту је: (1 бод)

а) Нова Гвинеја;

б) Борнео;

в) Мадагаскар;г) Хоншу.

19. Јавански човек је подврста: (1 бод)

а) Хомо еректуса;

б) Неандерталца;

в) Хомо хабилиса;г) Аустралопитека.

20. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње. (8 бодова, тј. за сваку тачно одговорену тврдњу по 1 бод)

Земљина оса нагнута је према еклиптици под углом од 66°33’. Т Н

На северној хемисфери обданица је најдужа, а ноћ најкраћа 21. јуна. Т Н

Годишња доба најизраженија су у средишњем делу обе хемисфере. Т Н

Сунчеви зраци падају под правим углом на екватор само 20. марта. Т Н

Сви диносауруси су били месоједи. Т Н

Интерглацијали су хладнији периоди ледених доба. Т Н

Неандерталац је живео у Северној Америци. Т НСеизмички покрети доводе до појаве вулкана. Т Н

УКУПНО БОДОВА: ______________ ОЦЕНА: ________

Критеријум оцењивања:

0–8 недовољан 1 9–13 довољан 2 14–18 добар 3 19–23 врло добар 4 24–27 одличан 5

291

Решења

1. в). 2, г). 3. в). 4. а). 5. в). 6. г). 7. б). 8. в). 9. б). 10. а). 11. б). 12. в). 13. б). 14. б). 15. а). 16. а). 17. в). 18. а). 19. а). 20. Т, Т, Т, Н, Н, Н, Н, Н.

Табела одговора за мултимедијални тест

Име и презиме: _____________________________

Одељење: _____

Р. бр. питања

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

292

Прилог број 2 – Рељеф Земљине површине (контролни задатак)

Име и презиме: _________________________________________ Одељење: ___________

1. Процеси који доводе до промена на континентима и у океанским басенима су: (2 бода) _____________________________ и ____________________________.

2. Упиши називе одговарајућих континената којима припадају острва у левој колони: (4 бода)

а) Борнео ___________________;

б) Бафинова Земља ___________________;

в) Мадагаскар ___________________;г) Гренланд ___________________.

3. Заокружи слово испред тачних одговора. Разлике између набраних и раседних планина су: (3 бода)

а) надморска висина;

б) време издизања;

в) правац силе издизања;

г) постојање термоминералних извора;д) постојање планинских врхова.

4. Припадајућим типовима придружи обележја рељефа: (4 бода)

____ хамаде а) дине српастог облика;

____ бархана б) суво речно корито;

____ уади в) камена пустиња;

____ гур г) шљунковита пустиња; д) рељефни облик налик на печурку.

5. Како настају клизишта или урвине? (3 бода)

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Заокружи слово испред тачних одговора. Примери антропогене акумулације су: (3 бода)

а) лукобрани;

б) рампе за скијашке скокове;

в) усеци на путевима;

г) полдери;д) јаловишта.

293

7. Литорални кордони или пешчани спрудови су наносне баријере од песка које настају поступним акумулирањем песка на постојеће подморске спрудове. Наведи три примера у свету: (3 бода)

______________________, ______________________ и ______________________.

8. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње: (5 бодова)

Фосилни еолски облици настају миграцијом дина. Т Н

Дефлација и коразија одвијају се у свим географским областима. Т Н

У структури дина издвајају се бархани и српови. Т Н

Акумулативни облици еолског процеса су непромењиви у простору и времену. Т Н

Песак у фосилним облицима рељефа у Србији потиче од флувијалних наноса. Т Н

9. У следећим реченицама подвуци тачан одговор. (4 бода)

Валов настаје изнад/испод цирка.

Терминални басен настаје изнад/испод валова.

Арета спаја/раздваја два валова.

Чеона морена настаје изнад/испод цирка.

10. Заокружи слово испред тачног одговора. Полигенетска крашка поља су: (2 бода)

а) настала срастањем више крашких поља;

б) настала сламањем пећинских таваница;

в) настала проширивањем јама;

г) настала услед деловања крашког процеса на облике који су настали тектонским или другим процесима.

11. Како настају хумови у крашким пољима и где се јављају? (3 бода)

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

12. Упиши одговарајуће слово поред облика флувијалног облика рељефа: (5 бодова)

а) Дунав ___ кањон;

б) Колордо ___ водопад;

в) Игуасу ___ делта;

г) Брамапутра ___ речно острво;

д) Маражо ___ Ђердапска клисура.

294

Решења

1. ендогени и егзогени процеси

2. Азија, Северна Америка, Африка, Северна Америка

3. в, г, б

4. в, а, б, д

5. Настају после великих киша или топљења снега. Водом се испуни хоризонт земљишта између растреситог земљишта на површини и компактног земљишта у подножју. Између површинског и дубинског слоја земљишта настаје нестабилна ерозивна површина – клизна раван. Услед засићености водом, површински слој постаје тежак и горњи почиње да клизи низ падину.

6. а, б, д

7. Северна обала Јадранског мора, северна обала Мексичког залива, обала Албаније, јужна обала Португалије и Шпаније, обала Украјине на Црном мору и Азовском мору, обала Балтичког мора

8. Н, Т, Н, Н, Т

9. испод, испод, раздваја, испод

10. г

11. Селективном хемијском ерозијом настају купаста узвишења – хумови. Карактеристични су: Динарских планина, Кубански крас, Јужнокинески крас, крас Тајланда.

12. б, в, г, д, а

Критеријум оцењивања:

0–18 недовољан 1 19–24 довољан 2 25–30 добар 3 31–35 врло добар 4 36–41 одличан 5

295

Прилог број 3 – Атмосфера (контролни задатак и мултимедијални тест)

Име и презиме: __________________________________________ Одељење: _______

1. Наведи у којим областима је заступљена субполарна клима и које су њене главне одлике.

Могући тачни одговори: (3 бода) – Субполарна клима заступљена је у Азији (северни део Сибира), Северној Америци (северни део Аљаске и Канаде) и у Европи (северни делови европског дела Русије). Одликује се дугим и хладним зимама, кратким и свежим летима и малом количином падавина.

– Заступљена је око поларника у Северној Америци, Азији и Европи и на острвима на јужној полулопти око Антарктика. Одликује се дугим и хладним зимама, кратким и свежим летима и малом количином падавина.

2. Летњи монсун најизраженији је у јужној Азији. Какво време доноси и које су главне одлике? (3 бода)

Могући тачни одговори: – Летњи монсун доноси велику количину падавина. Дува са мора на копно, односно из области високог у област ниског ваздушног притиска.

– Изнад мора формира се поље високог ваздушног притиска, док се изнад копна формира поље ниског ваздушног притиска, што доводи до појаве монсуна који доноси велику количину падавина Индијском полуострву и деловима југоисточне Азије.

3. Како се називају линије на тематској карти које спајају тачке исте вредности ваздушног притиска? (2 бода)

Тачан одговор: – Изобаре.

4. Водитељ на телевизији изјавио је да је тренутна температура ваздуха 25 степени Целзијуса, ваздушни притисак 1005 mb и да је током ноћи пало укупно 5mm падавина. Издвој климатске елементе који су поменути у изјави водитеља и поред сваког напиши инструмент који се користи за мерење. (3 бода)

Тачан одговор: Температура ваздуха 25° С – термометар, ваздушни притисак 1005 mb – барометар, падавине 5 mm – плувиометар (кишомер).

5. На која три основна типа се деле ваздушни фронтови у односу на географски размештај ваздушних маса? (3 бода)

Тачан одговор: – Арктички, поларни и тропски.

6. Пешчане олује су атмосферске појаве. За које су области карактеристичне? (2 бода)

Могући тачни одговори: – Области које се налазе у близини пешчаних пустиња (северни део Африке, југозападна Азија). – Области у Африци и Азији (Сахара, северна Африка, Арабијско полуострво, Блиски исток).

296

7. На које се три основне групе деле облаци према облику? (3 бода)

Могући тачни одговори: – Цируси, стратуси и кумулуси. – Гомиласти, слојевити и паперјасти.

8. Где се налази озонски омотач који је значајан за упијање штетног ултраљубичастог зрачења? (2 бода)

Тачан одговор: – У стратосфери.

9. Метеоролози су 21. јула у Сомбору у 7 часова измерили температуру од 15° С, у 14 часова температуру од 34° С, а у 21 час температуру од 22° С. Израчунајте просечну дневну температуру у Крушевцу тога дана. (3 бода)

Тачан одговор: – (15 + 34 + 2 × 22) / 4 = 23,25° С

10. Нацртати температурну криву (° С) за Лесковац користећи податке из табеле на милиметарском папиру. Ова линија треба да буде црвена. Користећи израђени климадијаграм одговорити на следеће питање: Колика је годишња температурна амплитуда (разлика између најтоплијег и најхладнијег месеца) у Лесковцу? (6 бодова)

Нацртати основу графика, и то:

а) хоризонталну осу од 12 cm, где сваки центиметар представља један месец;

б) на левој вертикалној оси унети скалу температура (свака 2 cm = 10° C)

Тачан одговор: – 23,9 – 0,9 = 23 степена (3 бода) – Картодијаграм бодовати са 3 бода уколико је прегледан и јасно одређен у складу са упутством.

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

° С 0,9 2,3 5,3 10,3 17,5 19 23,9 23,3 18,2 10,7 7,3 2,8

Критеријум оцењивања:

0–12 недовољан 1 12–16 довољан 2 16–20 добар 3 21–25 врло добар 4 26–30 одличан 5

297

Табела одговора за мултимедијални тест

Име и презиме: _____________________________

Одељење: _____

Р. бр. питања

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

А Б В Г

298

Прилог број 4 – Завршни тест

þ Име и презиме, разред и одељење: __________________________________ бодови

1.Наброј физичко-географске дисциплине: __________________________, ____________________, _____________________, ____________________, __________________ и ______________________.

6

2.Ког датума почиње пролеће на јужној хемисфери? __________________________________________

2

3. Магматским стенама не припадају (прецртај уљезе):гранит, дацит, габро, лапорац, андезит, гнајс. 4

4. Периоде мезозоика су (заокружи тачан одговор):а) ордовик, силур, девон; б) тријас, јура, креда. 2

5. (заокружи тачан одговор)Акумулативни речни облици су:

a) речна долина, меандар, кањон и делта;

б) клисура, меандар, речно корито и речна тераса;

в) плавина, ада, делта и алувијална раван.

2

6.

У следећим реченицама подвуци тачан одговор. Валов настаје изнад/испод цирка. Терминални басен настаје изнад/испод валова. Арета спаја/раздваја два валова. Чеона морена настаје изнад/испод цирка.

4

7.

Повежи словима мерне јединице и климатске елементе (НЕ ПОВЕЗУЈ ЛИНИЈАМА).

4а) температураб) ветарв) облачностг) притисак

___ ° С___ mb___ km/h___ 8/8 (10/10)

8.(подвуци тачне одговоре) Међу следећим планинама набране планине су:

Алтај, Бескиди, Каракорум, Памир, Хималаји, Родопиди, Динариди, Апалачи, Вогези, Шварцвалд, Атлас.

5

9.Карте на којима је представљена актуелна временска ситуација изнад неког подручја за одређени дан или време прогнозирано за наредни период називају се: _______________________.

5

10.

Допуни реченице:а) Место где се река улива у другу реку, море или језеро назива се

________________________________. б) Место где почиње речни ток назива се ____________________________.в) Растојање између извора и ушћа назива се _________________________.

3

299

11.Наброј океанске басене на Земљи: __________________________, __________________________, __________________________, __________________________ и __________________________.

4

12.

Заокружи нетачне тврдње:а) Изградња депонија даље од река и језера, али поред бара и мочвара, јесте

мера заштите вода. б) Постављање филтера и уређаја за пречишћавање отпадних вода јесте

мера заштите вода. в) Пуштање загрејане воде из термоелектрана јесте мера заштите вода.г) Задржавање отвореног циклуса потрошње воде у индустрији и рударству

јесте мера заштите воде. д) Смањење потрошње вештачких ђубрива и пестицида у пољопривреди

јесте мера заштите воде.

3

13.

Поређај појмове везане за вертикалну зоналност у правилан низ (од најнижих до највиших делова планине) тако што ћеш испред појмова уписати одговарајући број (1–8):

____ четинарске шуме, ____ мешовите шуме, ____ снежна граница, ____

горња граница шума, ____ планински пашњаци, ____ листопадне шуме,

____ снег и лед, ____ тропске кишне шуме.

8

14.

Заокружи слово испред тачног одговора.Директно и дифузно зрачење заједно чине:

а) глобално зрачење;

б) инфрацрвено зрачење;

в) соларну константу;

г) дуготаласно зрачење.

2

15.Наведи сталне ветрове: ___________________, ___________________ и ___________________. 3

16.Који процеси доводе до промена на конинентима и у океанским басенима? ___________________ и ___________________. __________________________

2

17.

Подвуци тачне одговоре.а) Топле морске струје крећу се из нижих у више/виших у ниже географске

ширине.б) Виши интензитет испаравања утиче на смањење/повећање салинитета

Светског мора.в) Највиши таласи формирају се поред обале/на отвореном мору.

3

300

18.

Прочитај следеће тврдње. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

а) Природне зоне смењују се са променом географске дужине. Т Н

б) Северно и јужно од зоне тропских кишних шума простиру се саване. Т Н

в) Најпознатије дрво савана је баобаб. Т Н

г) Тундра је природна зона у умереним географским ширинама. Т Н

4

19.

У левој колони налазе се локалитети, а у десној типови геонаслеђа којима припадају. Упиши одговарајућа слова на линије испред тачног објашњења:

а) Мон Сен Мишел ____ крашки процес;

б) Атакама ____ еолски процес;

в) Апенини ____ марински процес;

г) Согне фјорд ____ планински системи;

д) Верјовкина ____ глацијални процес.

5

20.

Прочитај следеће тврдње. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.а) У нашој земљи земљишта на јужним експозицијама

влажнија су од оних на северним експозицијама. T Нб) Подзоли се јављају у условима суве и топле климе. Т Нв) Делувијално земљиште настаје нагомилавањем

материјала у подножју падина. Т Нг) Шумостепа је прелазна зона између степа и тропских

кишних шума. Т Нд) У сушној сезони у пејзажу савана доминира жута боја. Т Нђ) Саване у Африци познате су под називом кампоси. Т Не) Природне зоне које се смењују са променом надморске

висине су вегетациони спратови. Т Нж) Када угрожена врста изумре, то утиче на друге животиње

у екосистему. Т Нз) Прекомерни лов доводи до ишчезавања животињских врста. Т Ни) Раст броја становника позитивно утиче на биодиверзитет. Т Нј) Природне зоне су одвојене оштрим и јасним границама. Т Н

11

21

Поред наведених мора напиши ком типу припадају на основу отворености и положаја у односу на копно:а) Јадранско море ______________; б) Северно море _______________; в) Жуто море ________________;г) Црвено море ______________;д) Средоземно море _____________;ђ) Јаванско море_____________;е) Арабијско море_______________.

7

301

22

Понуђене појмове упиши на линијама испред одговарајућег описа:степа, тропска кишна шума, макија, поларна пустиња, тајга, савана, пустиња, листопадне шуме.____________________ четинарска шума која се налази у појасу

континентале климе____________________ област високих трава____________________ најсуровија природна зона на Земљи____________________ природна зона у којој доминира чернозем____________________ природна зона екваторијалних области____________________ природна зона у којој живе кактуси____________________ жбунаста вегетација која расте у средоземној клими

са сувим летом____________________ најнижи вегетациони спрат на планинама умереног

појаса

8

Решења

1. Геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, математичка географија, палеогеографија

2. 22. септембра 3. Лапорац и гнајс4. 25. в6. испод, испод, раздваја, испод7. а, г, б, в8. Каракорум, Памир, Хималаји, Динариди, Атлас9. Синоптичке карте10. Ушће, извор, дужина реке

11. Тихи океан (Пацифик), Атлантски океан, Индијски океан, Артички океан (Северни ледени океан), Јужни океан

12. а, в, г13. 4, 3, 7, 5, 6, 2, 8, 114. а15. Пасати, западни ветрови, поларни ветрови16. Ендогени и егзогени процеси17. виших у ниже, повећање, на отвореном мору18. Н, Т, Т, Н19. д, б, а, в, г20. Н, Н, Т, Н, Т, Н, Т, Т, Т, Н, Н

21. Унутрашње море, ивично море, унутарконтинентално море, међуконтинентално море, међуконтинентално море, острвско море, ивично море.

22 тајга, савана, поларна пустиња, степа, тропска кишна шума, пустиња, макија, листопадне шуме

Критеријум оцењивања:

0–37 недовољан 1 38–52 довољан 2 53–68 добар 3 69–84 врло добар 4 85–100 одличан 5

302

Прилог број 5 – Анкетни листић за ученике

УПИТНИК ЗА УЧЕНИКЕ

Како бих побољшао/побољшала и унапредио/унапредила рад на часовима, неопходно ми је да сазнам твоје мишљење.

ОЦЕНЕ1

НАЈЧЕШЋЕ НИЈЕ ТАКО

2ВРЛО

РЕТКО НИЈЕ ТАКО

3ПОНЕКАД НИЈЕ ТАКО

4ЧЕСТО

НИЈЕ ТАКО

5НАЈЧЕШЋЕ

ЈЕ ТАКО

Предавања су повезана и занимљивљаНаставник добро познаје градиво које предајеНаставник подстиче на размишљање и самосталан радНаставник успешно одржава дисциплину на часуНаставник објективно оцењује и аргументовано указује на грешке ученикаНаставник поштује личност ученика и уважава његово мишљењеНаставник помаже у решавању проблема ученикаНаставник је весео, ведар, насмејан

Ако још нешто желиш да напишеш и прокоментаришеш: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________