KATALOG HEMIJA SS-2015 - logos-edu.rslogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-katalogsrednjahemija2016.pdf · АНЦИ АНе при промени супстанце емијска

Приручници садрже:

кратке дидактичко-методичке напомене;

предлоге годишњих планова рада на основу важећих Наставних планова;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова;

различите текстове, препоруке, идеје, напомене у вези с реализацијом одређених наставних јединица, као и увођењем нових хемијских појмова и њиховим систематизовањем;

предлоге радних листића, тестова систематизације и контролних вежби;

разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (квизови, пројектни задаци, додатни текстови, шеме, постери и слично).

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� [email protected]

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручници за професоре хемије прате уџбенике хемије. Написани су с циљем да професорима помогну приликом припремања и извођења наставе. Верујемо да ће вам ови јединствени приручници на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу хемије учинити богатијом и креативнијом.

Приручници за професоре хемије

АуторкаТатјана Недељковић

АуторкеТатјана НедељковићВесна Љиљак

АуторкеБранислава Дилбер-КосићДрагана Вуњак

+ CD

интерактивни

тестови из опште

хемије

Ауторке

+ CD

Ауторке



Ауторка

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима ученика и могућностима ученика и могућностима ученика и могућностима ученика с којима радите. с којима радите. с којима радите.

Уколико желите да самостално

креирате сличне тестове, на

CD-у ћете наћи кратка упутства

о томе на који се начин

може инсталирати програм,

које су његове предности и

ограничења и како се креирају

тестови.

CD са интерактивним тестовима из опште хемије који смо припремили може бити корисно помоћно наставно средство за ученике, за савладавање садржаја Опште хемије 1.

Разноврсна питања и задаци покривају целокупно градиво првог разреда. Тестови се могу користити за утврђивање градива, за самосталну проверу знања, али и за оцењивање ученика.

Решавајући тестове ученици ће:

у разноврсним задацима и питањима моћи да понове и утврде садржаје опште хемије;

у истом тренутку моћи да добију повратне информације о успешности израде задатака;

разноврсним питањима развијати способност решавања сложенијих проблема и сналажења у новим ситуацијама;

развијати самосталност у раду;

унапређивати информатичку писменост.

Интерактивни тестови из

ОПШТЕ ХЕМИЈЕ 1

www.logos-edu.rs

ХЕМИЈАза први и трећи разред гимназија

општег типа и природно- -математичког смера

2016/17.

ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

108

Вредност главног квантногброја (n)

Ознака нивоа

Вредност споредног квантног броја (l)

Ознака поднивоа Максималан б р о ј орбитала

Максималан б р о ј електронаБрој орбитала

1 3 5 7

1 1 (К) 0 1s 1 2

2 2 (L) 0, 1 2s 2p 4 8

3 3 (M) 0, 1, 2 3s 3p 3d 9 18

4 4 (N) 0, 1, 2, 3 4s 4p 4d 4f 16 32

n n 0, 1, 2, 3, n–1 ns np nd nf... n2 2n2

1s

2s 2p

3s

4s

5s

6s

7s 7p

6p

5p

4p

3p

Шема редоследа попуњавања енергетских поднивоа

180

Занимљиви текст

И то је последица међумолекулских интеракција!

Необичнис

ветоконас

кријеразли

читеоблике

,појавеиф

еномене.Ве

ћинањих,

аконеи

сви,послед

ицесумеђу

молекулски

хинтеракц

ија.Самжи

вот,такавк

аквимгапо

знајемо,

резултатје

постојања

међумолек

улскихинт

еракција.В

еликиброј

водонични

хвеза

измеђудва

молекулаод

ређуједас

ебаштадв

амолекула

,аненеки

другиспоје

,реагују

инаградеж

ељенипрои

звод.Када

годпомири

шемонешт

о,дошлојед

омеђумоле

кулске

интеракциј

еизмеђумо

лекуласупс

танцеирец

епторауно

су.Међумол

екулскеинт

еракције

стварајуи

обликекоји

насостављ

ајубездаха

.Например

,кадагледа

мопахуље,

пауна

кадарашир

исвојепер

је,шкољке

идругеин

тересантне

феномене

мисмозади

вљени

њиховомл

епотом.Не

коликоразл

ичитихпри

мераприро

днихфеном

ена,условљ

ених

хемијском

структуром

,датојеун

аставкутек

ста.

Саће

Поред тога што производе мед, пчеле очигледно имају

смисла и за геометрију. Хиљадама година људи су се дивили

пчелама и њиховој способности да креирају савршене

шестоугаоне облике у саћу, исте оне због којих човек

користи лењир и компас како би их направио.

Пауковамр

ежа

У природи постоји око 5 000 врста симетричних паукова

и сви они праве готово савршене кружне мреже са

једнако добрим димензијама. Научници су се дуго времена

питали због чега су паукови који праве савшене мреже,

геометријски гледано симетрични имајући у виду да им

то не помаже у хватању плена. Многи од њих верују да

су симетричне паукове мреже изграђене да би се тежина

уплетеног плена у њу равномерно расподелила на целу

мрежу. Остаје нејасно, због чега поједини паукови имају

такве мреже када их не користе.

Пахуље

Чак и мале снежне пахуље су регулисане законима природе.

Већина њих поседује шестоструку радијалну симетрију, са

разрађеним готово идентичним шарама на сваком краку.

Очигледно све се своди на хемијске процесе и начин на који

се молекули воде организују и кристалишу. Молекули воде

прелазе у чврсто стање стварајући слабе водоничне везе

међу собом. Ове везе чине да се оне привлачне максимизују,

а оне одбојне редукују, правећи тако шестоугаоне облике.

Међутим, као што вероватно знате, не постоје две исте

пахуље, па се стога поставља питање: како је могуће да

су симетричне имајући у виду да се међу собом разликују.

Деотекста

преузетје

са:http://t

opdeset.rs/d

eset-nevero

vatnih-

primera-sim

etrije-u-prir

odi/

132

Структураатома

Времеизраде30минута

Пријатан рад!Име и презиме _____________________________________ Одељење _______

1. На основу датих описа одреди врсту супстанце (елемент, једињење, хомогена

смеша, хетерогена смеша) и упиши у празно поље.а) СупстанцаАјеједноставначистасупстанцакојасенеможехемијскимпутем

разложитинаједноставније. _______________б)СупстанцаБјеизразитомутнатечносткојасесастојиодвишечистихсупстанци.

_______________в)СупстанцаВимапроизвољансаставтакодајојјесаставистиусвимделовима.

_______________г)СупстанцаГјесупстанцасталногсаставаиможесехемијскимпутемразложити

наједноставниједупстанце._______________2. Допуни реченице тако да буду тачне.а) Супстанцајевид_________,увекима_______изаузима____________,аизграђује

____________.б)Паулијевпринцип_____________гласи:Уистоматомунепостоједва____________

којиимајуистукомбинацију_____________________.3.Одреди број протона електрона и неутрона на основу датих записа.

4. Напиши електронску конфигурацију aтома на основу његовог симбола са

атомским бројем и одреди положај елемента у Периодном систему елемената.

17Cl5BГрупа______________ Група______________

Периода____________ Периода____________5. Одреди вредности квантних бројева за електрон приказан на слици.4d-подниво

6. Атом елемента X има укупно 6 елементарних честица, од чега 2 неутрона.

Елемент Y је елемент треће периоде, а његов атом има осам валентних електрона.

Одреди:а)атомскебројевеХиY,б)групуипериодууПеридономсистемуелемената,

в)називврстеелементакојојприпадајуХиY.(Задатакрадишнаполеђинипапира.)

S(Z=16, A=32)Al3+(Z=13,A=27)

O2–(Z=8,A=16)

Просторзаодговор:

Контролна вежба

Времеизраде30минутаИме и презиме _____________________________________ Одељење _______


СупстанцаАјеједноставначистасупстанцакојасенеможехемијскимпутем

б)СупстанцаБјеизразитомутнатечносткојасесастојиодвишечистихсупстанци.

в)СупстанцаВимапроизвољансаставтакодајојјесаставистиусвимделовима.

г)СупстанцаГјесупстанцасталногсаставаиможесехемијскимпутемразложитиСупстанцајевид_________,увекима_______изаузима____________,аизграђује

б)Паулијевпринцип_____________гласи:Уистоматомунепостоједва____________

133




1. На основу датих описа одреди назив принципа/правила.

а)Уједнојорбиталинемогубитидваелектронаистогспина. __________________

б)Заелектронсеистовременонемогузнатиположајибрзина.__________________

в)Атомскеорбиталеистогподнивоапопуњавајусеелектрониматакодаспинбуде

максималан.__________________________________г)Првосепопуњавајуатомскеорбиталенижихенергетскихнивоа,азатим,кадасу

театомскеорбиталепопуњенепрелазисенавишеенергетскенивое.

__________________________________2. Допуни текст тако да буде тачан.а)Физичкасвојствасусвојствасупстанцикојасе_____________________________

б)Хомогенесмешеимају_____________саставињиховисастојцисе______________

уочитиголимокомилимикроскопом.3. Одреди број протона електрона и неутрона на основу датих записа.



11Na 16SГрупа______________ Група______________

Периода____________ Периода____________5. Одреди максималан број електрона који могу имати наведену комбинацију

квантних бројева.а)n =2_________,б)n=3,l=1__________,в)n=4, l=2,m

l=1_________.6. Два пута позитиван јон елемента А има укупно 34 елементарне честице, од чега

10 електрона. Атом елемента Б има два протона мање од атома елемента А.

Одреди:а)атомскебројевеАиБ,б)групуипериодууПеридономсистемуелемената,

в)називврстеелементаА,односноБ.(Задатакрадишнаполеђинипапира.)

Са(Z=20,A=40)N3–(Z=7,A=14)

K+(Z=19,A=39)


416

Упутство за извођење огледа

Рeaкција калијум-перманганата са гвожђе(II)-сулфатом

Циљ огледа:даученициуочеиупоредејачинукалијум-перманганатакаооксидационогсредствауодносунаусловереакције.

Посуђе и прибор:

-епрувете,сталакзаепрувете,кашичице.

Супстанце:

-калијум-перманганат,сумпорнакиселина,калијум-хидроксид.

Упутство

Удвеепруветесипатиразблаженеводенерастворегвожђе(II)-сулфата,азатимуједнунеколикокапирастворасумпорнекиселине,аудругукалијум-хидроксида.Уобеепруветедодатипретходноприпремљениводенирастворкалијум-перманганата.

Питања

Штазапажаш?Објаснирезултатеогледа.Табеларнопредставирезултатеогледа.

Објашњење

Кадасепомешајуводенирастворигвожђе(II)-сулфатаикалијум-перманганата,иукиселојиубазнојсредини,долазидохемијскихреакција.Међутим,различитесубојепроизвода,јерукиселојсрединикалијум-перманганатмењаоксидационибројдо+2,аубазнојдо+6,тј.настајеманган(II)-сулфаткојијеуводеномрастворубледоружичастебоје,аубазнојсредининастајекалијум-манганатзеленебоје(K2MnO4).

Калијум-перманганат у: Производ реакције Број размењених електрона мангана

киселој средини манган(II)-соли 5

неутралној средини манган(IV)-оксид 3

базној средини калијум-манганат(манган(VI)) 1




1 1 (К) 0

2 2 (L) 0, 1

3 3 (M) 0, 1, 2

4 4 (N) 0, 1, 2, 3

n n 0, 1, 2, 3, n–1

417

Занимљив текст

Оксидациона атмосфера Земље• СматраседајенајранијиобликатмосфереЗемљеимаоредукционасвојства.АтмосферуЗемљечиниојеуглавномугљеник(IV)-оксид,aлисуумањимколичинамабилиприсутнииамонијак,сумпор(IV)-оксид,хлороводоник,каоитраговикисеоника.Уовојредукционојатмосферинастаојеживот.

• Присуствомолекулскогкисеоникауатмосферијепроменљиво,односнокисеониксталнореагујесадругимсупстанцама,оксидујеих,алисеинепрестаноствараупроцесуфотосинтезеилинастајеодозонаугорњимслојевимаатмосфере.Собзиромнатодајекисеоникједнооднајјачихоксидационихсредстава,вероватноједаживотнаЗемљинијемогаонастатиуоксидационојатмосфери,јерсеочекуједабикисеоникуништиосвередукованеобликеугљениковихједињењакојасупотребнаичинеживиорганизам.

• ОткудмолекулскикисеоникуатмосфериЗемље?ЗбогчегајенесталаредукционаатмосфераЗемљеинакојијеначинзамењенаоксидационом?Одговорјеупроцесуфотосинтезеинастанкуводе.ПојавафотосинтезекојомсекисеоникизмолекулаводепретвараумолекулскикисеоникниједовеладонаглогпорастаколичинекисеоникауатмосфериЗемље.Разлогтомејестепостојањевеликогбројаредукованихобликаразличитихједињења,којасусваморалабитипрвооксидованамолекулскимкисеоником,дабисекисеоникмогаозадржатиуатмосфери.Преотприлике2хиљадемилионагодинанасталесупрвезначајнеколичинекисеоника,апреотприликеоко1,5билионагодиназемљинаатмосферајебилауистојмериоксидационакаоштојеиданас.

• Данасаеробниорганизмиживезахваљујућикисеонику,алисуразвилииодређенемеханизмедасеодистогзаштите.Међутим,тазаштитанијетрајна,јерјеједнаодпоследицаживотауоксидационојатмосфериистарење.

• Највећидеосвемираиспуњенјеводоником–редукционаатмосфера.ВећинаводониканаЗемљије„заробљена“уобликуводе.Намањимпланетамагубитакводоникајевелики,атимеиводе.НаЗемљи,оксидационаатмосфераспречавадасевода,уобликуводоника„изгуби“.Например,насталикисеоникизизворауокеанималакосакисеоникомпоновоградиводу.

Прилагођеноипреведеносаhttp://www.mansfield.ohio-state.edu/~sabedon/biol1010.htm

2 . В Р С Т Е С У П С Т А Н Ц И

ХЕМИЈСКИ ВУЛКАН

На који начин се може доказати да се при промени супстанце

десила хемијска реакција?

На азбестну мрежицу ставити мало амонијум-дихромата ((NH4)2Cr2O7)

у облику купе. У купу уронити папирић навлажен алкохолом, а

затим принети упаљену шибицу. Посматрај промену и опиши

својства амонијум-дихромата. Шта се дешава када се упали

амонијум-дихромат? Који је доказ да је дошло до хемијске реакције?

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Амонијум-дихромат је на собној температури супстанца чврстог

агрегатног стања, наранџасте боје и кристалне структуре. Његовим

загревањем долази до хемијске промене, при којој се амонијум-дихромат

разлаже и као један од производа настаје нова супстанца зелене боје. То је

реакција анализе.

У реакцији настају хром(III)-оксид (зелене боје), азот и вода. При реакцији

се ослобађа енергија, а реакција подсећа на вулкан. У току огледа дешава

се још једна хемијска промена, а то је сагоревање супстанци у дрвцету при

чему настају угљеник(IV)-оксид и вода, као и чађ.

Доказ да је дошло до хемијске реакције може бити промена боје, појава

талога, појава гаса, промена температуре или појава светлости. На

пример, разлагањем амонијум-дихромата долази до промене боје,

реакцијом гвожђа и сирћета појављују се мехурићи гаса, реакцијом

водених раствора олово(II)-нитрата и калијум-јодида настаје талог, а

сагоревањем магнезијума појављује се интензивна светлост.

У сваком тренутку у сваком живом бићу дешава се огроман број

хемијских реакција, као и различите физичке промене. На пример,

састојци хране се разграђују, а као крајњи производи настају

угљеник(IV)-оксид и вода. Деловањем живих бића или природних појава

ствара се огроман број супстанци. Задатак хемичара јесте да проуче те

појаве и научиним методом, а на основу уоченог, дођу до различитих

теорија, закона и принципа који помажу да се природа разуме.

РАЗМИСЛИ И ОДГОВОРИ

1. Шта су супстанце?

2. 3. Опиши физичка својства: а) бакра, б)

4. рђање?

5. Опиши једну физичку и једну хемијску промену из свакодневног

живота.

26

Opsta Hemija 1.indb 26

29.8.2014 21:14:37

Уџбеници хемије Уџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбенике,

приручнике за професоре на CD-у,

CD с интерактивним тестовима из

Опште хемије 1.

Пре него што наставиш даље,тестирај своје предзнање...

1. Који су основни типови хемијских веза?2. Које су основе честице које изграђују супстанце?3. На који се начин може објаснити грађење везе између

атома:а) натријума и хлора,б) водоника и хлора?

1.1. Увод у органску хемију

1.2. Својства атома угљеника

1.3. Структура молекула органских једињења

1.4. Начини представљања молекула органских једињења

1.5. Oпшта својства органских једињења

УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ

... и понови о...∂ врстама елемената,∂ основним честицама које изграђују супстанце,∂ атому (атомски и масени број, електронска конфигурација,

атомске орбитале),∂ основном и побуђеном стању атома,∂ јонској и ковалентној вези,∂ електронегативности,∂ врстама формула.

hemija 3-book.indb 12 23.12.2014 18:22:17

Морам Вам рећи да могу синтетисати уреу, а да ми притом није потребан бубрег или уопште неко живо биће – човек или животиња.

Фридрих Велер (обраћајући се Ј. Ј. Берцелијусу)1, 2


Органска хемија је део хемије који се бави проучавањем структуре, својстава и промена органских једињења.

Органска једињења су једињења која у свом саставу увек садрже угљеник и због тога jе органска хемија хемија једињења угљеника. Постоји велики број органских једињења, почевши од природних супстанци као што су протеини (беланчевине), угљени хидрати, нуклеинске киселине, масти, уља и многе друге, па до великог броја органских супстанци, које се користе у свакоднев-ном животу, као што су пластика, лекови, сапуни и многе друге. Половином XVIII века3 први пут је истакнута разлика између неорганских и органских је-дињења, при чему су тада органска једињења окарактерисана као једињења која потичу из живих организама.

РАЗМИСЛИ: Наведи називе једињења угљеника која нису органска.ОБЈАШЊЕЊЕ: Једињења као што су угљеник(II)-оксид, угљеник(IV)--oксид, карбонати и хидрогенкарбонати, цијановодоник, цијаниди и карбиди су неорганска једињења угљеника. Скоро сва остала једињења која садрже угљеник су органска једињења.

Много пре него што су хемичари почели да проучавају структуру и свој-ства органских једињења, људи су употребљавали различите природне производе који садрже органске супстанце. Тако су још у старом Египту почели да производе етанол (алкохол) ферментацијом воћа и других биљака(Слика 1.1а), као и папирус (Слика 1.1б) и сапун.

а) б)

1 Фридрих Велер je почетком XIX века први синтетисао једно органско једињење.2 У Прилогу уџбеника налазе се имена научника, истраживача и филозофа наведена у оригиналу, као и основни

биографски подаци.3 Шведски хемичар Toрберн Бергман је први класификовао једињења на органска и неорганска.

Слика 1.1а) Стари ћупови за ферментацију, б) папирус.

13

hemija 3-book.indb 13 23.12.2014 18:22:20

Које су основе честице које изграђују супстанце? На који се начин може објаснити грађење везе између

1.3. Структура молекула органских једињења1.3. Структура молекула органских једињења

1.4. Начини представљања молекула органских


ОРГАНСКУ

основним честицама које изграђују супстанце,атому (атомски и масени број, електронска конфигурација,


орам Вам рећи да могу синтетисати уреу, а да ми притом није потребан бубрег или уопште неко живо биће – човек или животиња.

орам Вам рећи да могу синтетисати уреу, а да ми притом није потребан



Органска једињења су једињења која у свом саставу увек садрже угљеник и због тога jе органска хемија органских једињења, почевши од природних супстанци као што су протеини (беланчевине), угљени хидрати, нуклеинске киселине, масти, уља и многе друге, па до великог броја органских супстанци, које се користе у свакоднев-ном животу, као што су пластика, лекови, сапуни и многе друге. Половином XVIII века3 први пут је истакнута разлика између неорганских и органских је-дињења, при чему су тада органска једињења окарактерисана као једињења која потичу из живих организама.



а)




На азбестну мрежицу ставити мало амонијум-дихромата ((NH

























2 . А Л К А Н И И Ц И К Л О А Л К А Н И

3. Реакција адиције водоника на алкене Други назив реакције адиције водоника на алкене јесте каталитичка хидрогенизација алкена. Реакција се изводи у присуству катализатора, што је обично платина, паладијум или други прелазни метали. (стр. 84)

R–CH=CH–R + H2 Pt R–CH2–CH2–R алкен алкан

Једначина реакције адиције водоника на алкене

И тако настаје метан...

Oдређени живи организми производе метан из угљеник(IV)-оксида и водоника. To су мета-ногене бактерије, које су можда једне од нај-старијих организама на свету. Могу се наћи у океанима, мочварама, стомаку крава и другде. Због постојања ових бактерија, краве и остали преживари ослобађају метан у околину.

Слика 2.5 Метаногене бактерије.

Физичка својства алканаНа собној температури алкани могу бити у сва три агрегатна стања зависно од броја атома угљеника у њиховим молекулима. (Табела 2.3)

Табела 2.3 Агрегатно стање алкана нормалног низа на собној температури.

Агрегатно стање Гасовито агрегатно стање

Течноагрегатно стање

Чврстоагрегатно стање

Број атома угљеника у молекулу алкана.

До 4 атома угљеника.

Од 5 до 17 атома угљеника.

Више од 17 атома угљеника.

Температуре кључања једињења зависе од масе молекула и јачине међу-молекулских интеракција. Са порастом молекулске масе, односно бро-ја атома угљеника у молекулима алкана, расту и њихове температу-ре кључања. У случају изомерних алкана температуре кључања зави-се од разгранатости молекула. Уколико су молекули алкана нормалног низа, онда су ван дер Валсове интеракције јаче због међусобног распо-ређивања молекула које омогућава бољи контакт између молекула.У случају разгранатих молекула ове интеракције су слабије због слабијег контакта међу молекулима (Слика 2.6). Због тога алкани нормалног низа имају више температуре кључања у односу на њихове структурне изомере који имају разгранату структуру. Слично важи и за температуре топљења, али уз одређено одступање које је последица распоређивања молекула у чвр-стом агрегатном стању.

54

hemija 3-book.indb 54 23.12.2014 18:23:13

а) б)

Молекули алкана су неполарни и због тога се алкани практично не растварају у води, али се добро растварају у неполарним растварачима. (Слика 2.7) Алкани течног агрегатног стања могу да се користе као неполарни растварачи.

б)а)

Поређење алкана на основу њихових температура кључања.

РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12

Напиши структурне формуле алкана и поређај их у низ који одговара порасту њихових температура кључања.

Алкани са 6 атома угљеника (n-хексан и 2,2-диметилбутан) имају више температуре кључања од остала два, а 2,2-диметилбутан има нижу температуру кључања од n-хексана јер је разгранат молекул. Пропан има најнижу температуру кључања, због тога што има најмању молекулску масу. Од 1 до 4 расте температура кључања алкана.

Алкани: пропан, 2-метилбутан, 2,2-диметилбутан, n-хексан.

1. СН3СН2СН3

2. СН3СН2СН3 СH

СН3

3. СН3СН2СН3 С

СН3

СН3

4. СН3СН3 СН2СН2 СН2 СН2

Слика 2.7 Смеша n-хексана и: а) воде,б) неполарног растварача (на пример,угљен-тетрахлорида).

Слика 2.6 Приказ изгледа молекула: а) n-октана,б) 2,3,4-триметилпентана. У поређењу са 2,3,4-триметилпентаном, n-oктан има вишу температуру кључања.


1. Који су главни извори алкана у природи?

n-бутан, n-хексан, 2,2-диметилбутан.

55

hemija 3-book.indb 55 23.12.2014 18:23:19

Други назив реакције адиције водоника на алкене јесте каталитичка хидрогенизација алкена. Реакција се изводи у присуству катализатора, што је обично платина, паладијум или други прелазни метали. (стр. 84)


Метаногене бактерије.

На собној температури алкани могу бити у сва три агрегатна стања зависно од броја атома угљеника у њиховим молекулима. (Табела 2.3)

Агрегатно стање алкана нормалног низа на собној температури.



Температуре кључања једињења зависе од масе молекула и јачине међу-молекулских интеракција. Са порастом молекулске масе, односно бро-ја атома угљеника у молекулима алкана, расту и њихове температу-ре кључања. У случају изомерних алкана температуре кључања зави-се од разгранатости молекула. Уколико су молекули алкана нормалног низа, онда су ван дер Валсове интеракције јаче због међусобног распо-ређивања молекула које омогућава бољи контакт између молекула.У случају разгранатих молекула ове интеракције су слабије због слабијег контакта међу молекулима (Слика 2.6). Због тога алкани нормалног низа имају више температуре кључања у односу на њихове структурне изомере који имају разгранату структуру. Слично важи и за температуре топљења, али уз одређено одступање које је последица распоређивања молекула у чвр-

а)

Молекули алкана су неполарни и због тога се алкани практично не растварају у води, али се добро растварају у неполарним растварачима. (Слика 2.7) течног агрегатног стања могу да се користе као неполарни растварачи.


РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12


Алкани са 6 атома угљеника (2,2-диметилбутан) имају више температуре кључања од остала два, а 2,2-диметилбутан има нижу температуру кључања од n-хексана јер је разгранат молекул. Пропан има најнижу температуру кључања, због тога што има најмању молекулску масу. Од 1 до 4 расте температура кључања алкана.



Општа хемија 1Ауторкa: Татјана Недељковић,професор хемије у XII београдској гимназијиСтручна сарадница: Драгана Анђелковић, професор хемије у IV београдској гимназијиПредметни уредник: др Живослав Тешић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у БеоградуПомоћник предметног уредника: др Душанка Милојковић Опсеница, редовни професор Хемијског факултета Универзитетау Београду

Општа хемија 1 Органска хемија 3Ауторкa: Татјана Недељковић,професор хемије у XII београдској гимназијиПредметни уредник:др Живослав Тешић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у БеоградуПомоћник предметног уредника: др Душанка Милојковић Опсеница, редовни професор Хемијског факултета Универзитетау Београду

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за хемију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника хемије за први и трећи разред гимназија општег типа и природно-математичког смера, које је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Уџбеници хемије у потпуности су усклађени с важећим Наставним плановима и Стандардима квалитета уџбеника.

Прилагођени су узрасту ученика и конципирани тако да омогућавају самосталност у раду.

Садржаји лекција представљени су на једноставан, темељан и сликовит начин, уз јасно означавање и објашњење кључних појмова и дефиниција.

Лекције прате и примери задатака с поступком њиховог решавања, као и упутства за извођење демонстрационих огледа.

Занимљиви текстови указују на везу између појмова који се обрађују у лекцији с појавама у свакодневном животу, а често говоре и о достигнућима у хемији.

Питања на крају сваке лекције омогућавају ученицима да провере колико су овладали основама те лекције.

Свака наставна област завршава се кратким прегледом њеног садржаја и већим бројем питања и задатака за проверу знања ученика.

Саставни део уџбеника чине и посебно означене стране с кратким описима и оних појмова који нису предвиђени Наставним планом и програмом, а заступљени су на пријемним испитима и/или такмичењима ученика.

Посебан део уџбеника чине табеле с важнијим константама и величинама, речник страних израза, индекс појмова, индекс имена научника и истраживача.

Демонстрациони огледиУпутства за извођење огледа са истакнутим мерама опреза и питањима у вези с огледом

Почетак области даје кратак садржај те области.

...и понови о...Листа претходно усвојених појмова

Занимљиви текстовиТекстови о савременим достигнућима у хемији и из историје хемије

Пре него што наставиш даље, тестирај своје предзнање... Кратак тест за проверу предзнања ученика

РазмислиУ овом делу дата су питања која прате текст и помажу ученицима да развију самосталност у раду и закључивању.

Слике, илустрације, шеме и графикони олакшавају усвајање апстрактних појмова.

Примери решених задатакаПомажу ученицима да развију самосталност у раду и закључивању.

Размисли и одговориПитања и задаци налазе се на крају сваке лекције.

ЛитератураИнтернет адресе и називи публикација за проширивање и продубљивање знања

Пројектни задатакУ овом делу дато је и упутство за израду пројектног задатка који ученици раде у групи/тиму и самостално ван наставе.

Провери знањеНа крају области налазе се питања и задаци подељени у четири нивоа.

Преглед областиСистематизација појмова: листа кључних појмова, најважније дефиниције и основни изрази и формуле.

Уводни цитат

Наслов лекције

Дефиниција

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

7. Напиши рационалну структурну формулу: а) 3,3-диметил-1-пентанамина, б) 2-бутантиола, в) N-метиланилина, г) примарног амина који је изомер са

1-пропанамином.

8. Наведи називе молекула приказаних формула.

а) СН3 СН3

СН3

СН2 СН2

СН2

N

б) СН3 СН2СН2 СН3S

в) СН3 СlNН3

+ –

9. Одабери тачан одговор. Које од наведених супстанци могу да реагују са хлороводоничном киселином градећи соли?

Супстанце: нитробензен, етантиол, сирћетна киселина, анилин, метанамин, метантиол, метиламонијум-хлорид.

10. Напиши једначину реакције: а) редукције нитробензена, б) диметиламина са хлороводоничном

киселином,в) метиламонијум-хлорида са

натријум-хидроксидом,г) метантиола са натријум-хидроксидом.

11. Одреди супстанце А, Б и В на основу описа. Супстанца А има мирис који подсећа на

трулу рибу. Реакцијом супстанце А са хлороводоничном киселином настаје супстанца Б која се добро раствара у води. Супстанца В је конституциони изомер супстанце А. Молекулска формула супстанце А је С2Н7N, а у молекулу ове супстанце постоји директна веза између атома угљеника.

1. Напиши структурне формуле и разврстај наведене амине у групе: примарни, секундарни и терцијарни.

Амини: а) метиламин, б) диметиламин, в) триметиламин, г) анилин,д) 2-метил-2-пропанамин.

2. Одреди класу органског једињења на основу формуле.

а) б) ССН3

O

NH2

SH

в) СН3 NH2 г) СН3 NО2

3. Напиши формулу: а) алифатичног секундарног амина са три

атома угљеника, б) ароматичног амина са шест атома угљеника.

4. Напиши једначину реакције: а) метанамина са хлороводоничном

киселином, б) нитровања бензена.

5. Формирај парове тако да једињењима из леве колоне одговара наведени опис из десне колоне.

1. Амини а) Садрже -NO2 групу.

2. Амонијум-соли б) Мирис труле рибе.

3. Тиоли в) Садрже сумпор.

4. Нитро-једињења г) Растворни у води.

6. Наведи примену: а) анилина, б) нитробензена, в) пеницилина.

286

hemija 3-book.indb 286 23.12.2014 18:29:25

18. Титровано је 50,0 cm3 раствора метил-амина концентрације 0,5 mol/dm3 раствором хлороводоничне киселине концентрације 0,50 mol/dm3. Koлико износи рН вредност раствора у тренутку када додата количина хлороводоничне киселине стехиометријски одговара количини метил-амина у узорку? (Kb(метил-амина) = 4,4 10–4)

19. Одреди супстанцу Г на основу приказаног следа реакција.

С6Н5NH2 NaNO2/HCl А CuCN Б

Б H+/H2O В NaOH Г

20. Оксидацијом 1-пропантиола настају два производа, А и Б. Оксидацијом 1,52 g 1-пропантиола добија се 3 g производа А, односно 2,48 g Б. Одреди супстанце А и Б на основу података.

21. Поређај амине приказаних формула у редослед који одговара порасту њихових pKb вредности.

а) NН2 б) NН2

Cl

в) NН2

Cl

12. Поређај називе наведених амина тако да редослед одговара порасту њихове базности.

Амини: триетиламин, 1-хексанамин, пиперидин, анилин.

13. Напиши једначине могућих реакција. Реакција: а) метантиола са хлороводоничном

киселином, б) 1-пропантиола са калијум-хидроксидом, в) етанамина са натријум-хидроксидом, г) фенола са натријум-хидроксидом, д) анилина са хлороводоничном киселином, ђ) триетиламина са натријум-хидроксидом, е) етанола са натријум-хидроксидом.

14. Предложи реакције којима се може добити: а) диетиламин из етил-хлорида, б) о-толуидин из толуена, в) натријум-етантиолат из етана. Води рачуна да све реакције буду изводљиве

при предложеним условима, као и да при одабиру пута синтезе то буде најкраћи могући пут од полазне до тражене супстанце.

15. Која се хемијска реакција може искористити за разликовање:N,N-диметилметанамина, N-метилeтанамина и 1-пропанамина?Напиши одговарајуће једначине реакција.

16. Направљена је смеша једног амина и једног халогеналкана течног агрегатног стања. Ниједна од наведених супстанци се не раствара у води. Предложи начин на који се могу раздвојити ове две супстанце из смеше и добити у чистом стању.

17. Напиши једначину реакције: а) анилина са натријум-нитритом у

присуству хлороводоничне киселине, б) диметиламина са азотастом киселином, в) етантиола са натријум-хидроксидом, а

затим и реакције насталог производа са tert-бутил-хлоридом.

287

hemija 3-book.indb 287 23.12.2014 18:29:25

Напиши једначину реакције: метанамина са хлороводоничном

Формирај парове тако да једињењима из леве колоне одговара наведени опис из

а) Садрже -NO2 групу.

б) Мирис труле рибе.

в) Садрже сумпор.

г) Растворни у води.



13. Напиши једначине могућих реакција. Реакција:

а) метантиола са хлороводоничном киселином,

б) 1-пропантиола са калијум-хидроксидом,в) етанамина са натријум-хидроксидом,г) фенола са натријум-хидроксидом,д) анилина са хлороводоничном киселином,ђ) триетиламина са натријум-хидроксидом,

SH


а) анилина,б) нитробензена,в) пеницилина.

триетиламина са натријум-хидроксидом, етанола са натријум-хидроксидом.

Предложи реакције којима се може добити:

присуству хлороводоничне киселине,б) диметиламина са азотастом киселином,в) етантиола са натријум-хидроксидом, а

ђ) триетиламина са натријум-хидроксидом,е) етанола са натријум-хидроксидом.

14. Предложи реакције којима се може добити:

Садржај ове области помаже ти да...

Сазнај више о...

Мој органски молекул



Кључнипојмовиобласти

Основне дефиниције

Представљање молекула органских супстанци

Основни типови реакција органских једињења


Органска једињења су једињења која у свом саставу увек садрже угљеник и због тога jе органска хемија хемија једињења угљеника.

Хибридизација је математички модел којим се објашњава на који начин поједини атоми граде хемијске везе, а тиме се објашњава и просторни изглед молекула.

Функционална група је група атома (или атом) у молекулу органског једињења која одређује физичка и хемијска својства датог једињења.

Класа органских једињења је група једињења чији молекули имају исту функционалну групу.

Нуклеофил је анјон или честица са делимично

негативним атомом из реагенса, која напада делимично позитивну честицу.

Електрофил је катјон или честица са делимично позитивним атомом из реагенса, која напада делимично негативну честицу.

При хомолизи сваки атом из везе добија по један електрон из заједичког електронског пара, а честице које притом настају су радикали и садрже најмање један неспарени (слободан) електрон.

Хетеролиза је раскидање везе при којем један од атома (електронегативнији) добија заједнички електронски пар и постаје негативно наелектрисан, а други атом позитивно наелектрисан јон.

Механизам хемијске реакције је скуп свих корака једне сложене хемијске реакције.

Органска хемија, хибридизација атома, функционална група, класе органских једињења, врсте формула [молекулске, структурне, рационалне структурне, скелетне, сажете (кондензоване), клинасте], елементална анализа, хомолиза, хетеролиза, карбанјон, карбокатјон, реакциони услови, типови реакција (супституција, адиција, елиминација), електрофил, нуклеофил, механизам реакције.

Реакција супституције је тип реакције у којој долази до замене атома или групе атома у молекулу другим атомом или групом.

+ +С СX Y

H Y H X

У реакцији адиције углавном долази до раскидања једне π-везе или више π-веза из двоструких, троструких или неколико вишеструких веза и за атоме који су градили π-везу везују се атоми или групе атома из реагенса.

С С

X Y

+ X YС С

Уопштено реакција елиминације је реакција у којој се из молекула супстрата издваја мањи молекул (споредни производ), при чему настаје једна π-веза или две π-везе.

С С

X Y

+ X YС С

ПРЕГЛЕД ОБЛАСТИ

C4H10

молекулска формула

структурнa формулa

С С С СH

H

H H H H

H

HHH

рационална структурна формула

СН3 СН2СН2 СН3

кондензованa формулa

СН3(СН2)2СН3

скелетнa формулaклинаста формула

СС

С

СH

H

HH

HH

H H H H

36

hemija 3-book.indb 36 23.12.2014 18:22:56

Овај задатак радите у пару. Сваки пар треба да одабере као тему свог рада једно органско једињење. То може бити неко једињење које вам је познато из свакодневног живота или једињење чија сте својства описивали у основној школи. Једини услов при избору једињења јесте да не буду изабрана два иста једињења. Претраживањем литературе сазнајте што више о изабраном једињењу и напишите кратак есеј (до 200 речи). Након тога на једном од наредних часова сваки пар нека опише свој органски молекул (формула, функционална трупа (или групе), основна својства и значај).

∂ историји органске хемије: http://humantouchofchemistry.com/urea-and-the-beginnings-of-organic-

chemistry.htm http://www.svethemije.com/organska-hemija-uvod-u-organsku-hemiju

∂ различитим органским молекулима са интерактиним моделима: http://www.3dchem.com/motm.asp

∂ одређивање састава органског једињења елементалном анализом: http://www.chm.davidson.edu/vce/stoichiometry/ch.html

∂ такмичењу ученика средњих школа из хемије: http://www.mojahemija.org

∂ Српском хемијском друштву: http://www.shd.org.rs/HtDocs/SHD/SHD-index.htm

∂ наведеш предмет изучавања органске хемије;∂ наводиш својства и специфичности

угљениковог атома;∂ разумеш појам хибридизације;∂ прикажеш орбиталне слике једноставнијих

органских и неорганских молекула;∂ oдређујеш тип хибридизације на основу

формуле молекула;∂ представљаш органске молекуле различитим

врстама формула;

∂ разумеш разлоге постојања великог броја органских једињења;

∂ поредиш својства органских и неорганских супстанци;

∂ одређујеш емпиријску формулу органског једињења на основу експерименталних података;

∂ разликујеш реакције супституције, адиције и елиминације.



Слика 1.26 Банане. Карактеристичан мирис банане потиче

од органског једињења изоамил-ацетата.


Уради пројектни задатак...

Овај задатак радите у пару. Сваки пар треба да одабере као тему свог рада једно органско једињење. То може бити неко једињење које вам је познато из свакодневног живота или једињење чија сте својства описивали у основној школи. Једини услов је да не буду изабрана два иста једињења. Претраживањем литературе сазнајте што више о изабраном једињењу и напишите кратак есеј (до 200 речи). Након тога на једном од наредних часова сваки пар нека опише свој органски молекул (формула, функционална група (или групе), основна својства и значај).



∂ различитим органским молекулима са интерактивним моделима: http://www.3dchem.com/motm.asp

∂ одређивању састава органског једињења елементалном анализом: http://www.chm.davidson.edu/vce/stoichiometry/ch.html



∂ наведеш предмет изучавања органске хемије,∂ наводиш својства и специфичности атома

угљеника,∂ разумеш појам хибридизације,∂ прикажеш грађење веза преклапањем

орбитала у једноставнијим молекулима органских и неорганских једињења,

∂ oдређујеш тип хибридизације на основу формуле молекула,

∂ представљаш молекуле органских једињења различитим врстама формула,

∂ разумеш разлоге постојања великог броја органских једињења,

∂ поредиш општа својства органских и неорганских супстанци,

∂ одређујеш емпиријску формулу органског једињења на основу експерименталних података,




Слика 1.25 Банане. Карактеристичан мирис банане потиче од органског једињења изоамил-ацетата.









37

hemija 3-book.indb 37 23.12.2014 18:22:57



При хомолизи сваки атом из везе добија по један електрон из заједичког електронског пара, а честице које притом настају су радикали и садрже најмање један неспарени (слободан)

Хетеролиза је раскидање везе при којем један од атома (електронегативнији) добија заједнички електронски пар и постаје негативно наелектрисан, а други атом позитивно




+ X YYС С

клинаста формула

СС

С

H

HH

H

H H
















Уџбеник Општа хемија 1

садржи и посебан додатак

с лабораторијским

вежбама предвиђеним

Наставним планом.










ОБЈАШЊЕЊЕ:


























4. рђање?


живота.

26


29.8.2014 21:14:37


садржи:

уџбенике,















hemija 3-book.indb 12 23.12.2014 18:22:17








а) б)




13

hemija 3-book.indb 13 23.12.2014 18:22:20





ОРГАНСКУ










а)














































54

hemija 3-book.indb 54 23.12.2014 18:23:13

а) б)


б)а)


РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12




1. СН3СН2СН3


СН3


СН3

СН3







55

hemija 3-book.indb 55 23.12.2014 18:23:19









а)



РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12













директор


2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

































а) СН3 СН3

СН3

СН2 СН2

СН2

N


в) СН3 СlNН3

+ –











а) б) ССН3

O

NH2

SH












286

hemija 3-book.indb 286 23.12.2014 18:29:25







а) NН2 б) NН2

Cl

в) NН2

Cl












287

hemija 3-book.indb 287 23.12.2014 18:29:25












SH






























+ +С СX Y

H Y H X


С С

X Y

+ X YС С


С С

X Y

+ X YС С


C4H10



С С С СH

H

H H H H

H

HHH




СН3(СН2)2СН3


СС

С

СH

H

HH

HH

H H H H

36

hemija 3-book.indb 36 23.12.2014 18:22:56


















































37

hemija 3-book.indb 37 23.12.2014 18:22:57








+ X YYС С


СС

С

H

HH

H

H H






























ОБЈАШЊЕЊЕ:


























4. рђање?


живота.

26


29.8.2014 21:14:37


садржи:

уџбенике,















hemija 3-book.indb 12 23.12.2014 18:22:17








а) б)




13

hemija 3-book.indb 13 23.12.2014 18:22:20





ОРГАНСКУ










а)














































54

hemija 3-book.indb 54 23.12.2014 18:23:13

а) б)


б)а)


РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12




1. СН3СН2СН3


СН3


СН3

СН3







55

hemija 3-book.indb 55 23.12.2014 18:23:19









а)



РЕШЕЊЕ

ПРИМЕР 12













директор


2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

































а) СН3 СН3

СН3

СН2 СН2

СН2

N


в) СН3 СlNН3

+ –











а) б) ССН3

O

NH2

SH












286

hemija 3-book.indb 286 23.12.2014 18:29:25







а) NН2 б) NН2

Cl

в) NН2

Cl












287

hemija 3-book.indb 287 23.12.2014 18:29:25












SH






























+ +С СX Y

H Y H X


С С

X Y

+ X YС С


С С

X Y

+ X YС С


C4H10



С С С СH

H

H H H H

H

HHH




СН3(СН2)2СН3


СС

С

СH

H

HH

HH

H H H H

36

hemija 3-book.indb 36 23.12.2014 18:22:56


















































37

hemija 3-book.indb 37 23.12.2014 18:22:57








+ X YYС С


СС

С

H

HH

H

H H






































+ CD



хемије

Ауторке

+ CD

Ауторке



Ауторка









тестови.











www.logos-edu.rs



2016/17.



108






1 3 5 7

1 1 (К) 0 1s 1 2

2 2 (L) 0, 1 2s 2p 4 8

3 3 (M) 0, 1, 2 3s 3p 3d 9 18

4 4 (N) 0, 1, 2, 3 4s 4p 4d 4f 16 32

n n 0, 1, 2, 3, n–1 ns np nd nf... n2 2n2

1s

2s 2p

3s

4s

5s

6s

7s 7p

6p

5p

4p

3p


180



Необичнис

ветоконас



,појавеиф

еномене.Ве

ћинањих,

аконеи

сви,послед

ицесумеђу


хинтеракц

ија.Самжи

вот,такавк

аквимгапо

знајемо,


постојања

међумолек

улскихинт

еракција.В

еликиброј

водонични

хвеза

измеђудва


ређуједас

ебаштадв

амолекула

,аненеки


,реагују

инаградеж

ељенипрои

звод.Када

годпомири

шемонешт

о,дошлојед

омеђумоле

кулске


еизмеђумо


танцеирец

епторауно

су.Међумол


еракције

стварајуи


насостављ


.Например

,кадагледа

мопахуље,

пауна

кадарашир

исвојепер

је,шкољке

идругеин


феномене

мисмозади

вљени

њиховомл

епотом.Не


ичитихпри

мераприро

днихфеном

ена,условљ

ених

хемијском


,датојеун


ста.

Саће






Пауковамр

ежа











Пахуље












Деотекста

преузетје

са:http://t

opdeset.rs/d

eset-nevero

vatnih-

primera-sim

etrije-u-prir

odi/

132














17Cl5BГрупа______________ Група______________






S(Z=16, A=32)Al3+(Z=13,A=27)

O2–(Z=8,A=16)










133















11Na 16SГрупа______________ Група______________







Са(Z=20,A=40)N3–(Z=7,A=14)

K+(Z=19,A=39)


416






Супстанце:


Упутство


Питања


Објашњење









1 1 (К) 0

2 2 (L) 0, 1

3 3 (M) 0, 1, 2

4 4 (N) 0, 1, 2, 3

n n 0, 1, 2, 3, n–1

417

























+ CD



хемије

Ауторке

+ CD

Ауторке



Ауторка









тестови.











www.logos-edu.rs



2016/17.



108






1 3 5 7

1 1 (К) 0 1s 1 2

2 2 (L) 0, 1 2s 2p 4 8

3 3 (M) 0, 1, 2 3s 3p 3d 9 18

4 4 (N) 0, 1, 2, 3 4s 4p 4d 4f 16 32

n n 0, 1, 2, 3, n–1 ns np nd nf... n2 2n2

1s

2s 2p

3s

4s

5s

6s

7s 7p

6p

5p

4p

3p


180



Необичнис

ветоконас



,појавеиф

еномене.Ве

ћинањих,

аконеи

сви,послед

ицесумеђу


хинтеракц

ија.Самжи

вот,такавк

аквимгапо

знајемо,


постојања

међумолек

улскихинт

еракција.В

еликиброј

водонични

хвеза

измеђудва


ређуједас

ебаштадв

амолекула

,аненеки


,реагују

инаградеж

ељенипрои

звод.Када

годпомири

шемонешт

о,дошлојед

омеђумоле

кулске


еизмеђумо


танцеирец

епторауно

су.Међумол


еракције

стварајуи


насостављ


.Например

,кадагледа

мопахуље,

пауна

кадарашир

исвојепер

је,шкољке

идругеин


феномене

мисмозади

вљени

њиховомл

епотом.Не


ичитихпри

мераприро

днихфеном

ена,условљ

ених

хемијском


,датојеун


ста.

Саће






Пауковамр

ежа











Пахуље












Деотекста

преузетје

са:http://t

opdeset.rs/d

eset-nevero

vatnih-

primera-sim

etrije-u-prir

odi/

132














17Cl5BГрупа______________ Група______________






S(Z=16, A=32)Al3+(Z=13,A=27)

O2–(Z=8,A=16)










133















11Na 16SГрупа______________ Група______________







Са(Z=20,A=40)N3–(Z=7,A=14)

K+(Z=19,A=39)


416






Супстанце:


Упутство


Питања


Објашњење









1 1 (К) 0

2 2 (L) 0, 1

3 3 (M) 0, 1, 2

4 4 (N) 0, 1, 2, 3

n n 0, 1, 2, 3, n–1

417








Documents

KATALOG HEMIJA SS-2015 - logos-edu.rslogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-katalogsrednjahemija2016.pdf · АНЦИ АНе при промени супстанце емијска