Maja i Mišo slave Majčin danMaja i Mišo slave Majčin danGilbert Delahaye - Marcel Marlier

Majčin dan je uskoro. Maja i Mišo su željeli toga dana mami prirediti iznenađenje.

- Mama bi se sigurno radovala kad bi dobila na poklon sat.- Ali, otkuda nam toliki novac?- Da vidimo koliko ima novca u kasici.

U kasici nije bilo dovoljno novca, a satovi su skupi.

- Kupit ćemo gramofonsku ploču - reče Maja. - To će biti pravi dar. Idemo u prodavaonicu gramofonskih ploča.- Želite li čuti ovu ploču?- upita prodavačica.- Vrlo je lijepa.- Meni se sviđa. - kaže Maja.- Ja više volim rok i džez...

Nije baš lako odabrati gramofonsku ploču. Treba znati kakva se glazba mami sviđa. Potražit ćemo nešto drugo...

-Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu. - pomisli Maja i reče: - To bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kad pođe u kazalište...

A, i kišobran bi bio koristan...Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.

- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata. - Hajde, razmislite malo. Siguran sam da ćete kod bake naći sve što vam treba da sami napravite poklon. Tata je bio u pravu.

Otišli su kod bake.- Pogledaj što sam našla u ormaru - reče Mira, Majina rođaka. - Tu ima i platna i vune u svim bojama... -Što će ti to? - upita Maja.- Izradit ću tapiseriju za mamin dan i dat ću joj na dar. A ti, Majo, što ćeš ti pokloniti mami?- Mislim da znam. Kako bi bilo da izradim batik?

- Batik? Što je to? - čudio se Mišo.- To je tkanina obojena na poseban način. Da bi to napravili potreban nam je komad platna, vosak i boje.- Vosak? Pa nemamo voska...- Naći ćemo kod djeda.- A platno i boje?- Znaš da se na djedovom tavanu može naći sve što nam treba. Samo ako nam baka dopusti...

Naravno, baka je pristala.- Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je samo pratiti upute s crteža.Baka im je dala i mali lijevak kroz koji su sipali rastopljen vosak.Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pričvrstili čavlićima.

- Što to rade? - upita Žućo.- Zar ne vidiš? - odgovori mačak. - Crtaju voskom.- Što crtaju?- Ne znam. Možda zmaja, ili ribice.

- A što poslije?- Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.- Zašto to rade više puta?- Zato što boje platno u više boja.

- Pazi, boja se razlijeva! Boje za batik se obično kupuju u prodavaonici boja, ali djed je našao u limenoj posudi nekoliko vrećica s raznim bojama.- Hoće li nam uspjeti? - pitala su se djeca.- Vidjet ćemo...

Nakon što su obojili platno, dobro su ga isprali u mlakoj vodi. Vosak se otopio i posao je bio završen. Pažljivo su raširili platno. -Uspelo je!-zadovoljno su uzviknuli.

- Ne sviđa mi se - mrštio se mačak. - Pih, neka ptica i neko cvijeće.- Meni se sviđa. Baš je lijepo!-rekao je Žućo.

Djed je pažljivo promatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima.On se obradovao što im je uspjelo.- Odlično! - govorio je. - Treba još sasvim malo popraviti crtež i ispeglati platno. To je baš pravi poklon za Majčin dan.Djed se sjetio još nečeg:- Pronađite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš Majo, dok je tvoja mama bila mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.

- Čemu li služi kukavica? - želio je doznati Žućo.- Da otkucava sate. Njena kućica je upravo ovaj sat s utegom.- Da čujemo kako kukavica kuka?- Pokušat ću pokrenuti sat - reče djed.

Djed je ulio nekoliko kapi ulja između zupčanika i zategao vijak.- Ku-ku... ku-ku... ku-ku...- Radi! Čujete li, djeco, kako radi ?!

- Kako ćete odnijeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka.- Ako ga vidi, to više neće biti iznenađenje.- Stavite ga u ovaj lonac - predloži djed.- U lonac? Baš si se dobro sjetio!- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - reče Maja.

Kada su ga očistili, lonac je zablistao, jer je bio bakreni.

-Mama je otišla u grad i sad je pravi trenutak da odnesete lonac kući - predloži im djed.Djeca su odmah krenula:- Hvala ti djede, što si nam dao sat.Maja i Mišo usput sretoše Luku. On je čuvao krave.- Što nosite u loncu? - želio je saznati.- Ne možemo ti reći. To je tajna - odgovori mu Žućo.

Kada su Maja i Mišo stigli kući sakrili su sat u šupu za drva, i zaključali vrata.Tajna se mora dobro čuvati.Sada više nitko nije mogao ući u šupu. Jedino se od mačka moglo očekivati svašta.

Radoznali mačak je sve vidio. Kada se spustila noć ušuljao se kroz prozorčić u šupu.- Neće mi umaći... - mrmljao je. Vrebao je pticu.- Kukavice, jesi li tu? Odgovori!Nije se čulo ništa. Noć je duga ali će mačak, ako treba čekati do jutra.Najzad je osvanulo jutro.

- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata. Mačak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je to ptica? Mehanička igračka? Čarobna kutija?- Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratašca su se zatvorila i uštipnula mačkovu šapu. - U pomoć! U pomoć!

Mačak je istrgnuo šapu i pobjegao.-Što ti se dogodilo? - upita ga mama.- Ščepala me kukavica u šupi. - Kukavica u šupi? Što pričaš?

Mama je pokušala ući u šupu:- Majo! Mišo! Tko je zaključao vrata?

Djeca su dotrčala. Samo da mama nije saznala...- Spremili smo naš alat, pa smo zaključali i izgubili ključ - reče Maja i pocrveni.(Je li govorila istinu? Nije. Ali to joj ne možemo zamjeriti jer se radi o velikom iznenađenju.) Ali, mamu nisu mogli tako lako prevariti.

Ona je naslutila da se tu događa nešto tajanstveno.Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo tjedan dana. Najzad je došao Majčin dan.

Djeca su na tržnici kupila dva buketa cvijeća - za mamu i za baku.

Tog svečanog dana svi su bili na okupu.- Ovaj batik izradili smo za tebe - reče Maja uzbuđeno.- Batik? Kakvo iznenađenje!- Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i djed.- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od djeda.- Djedov stari sat?- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj!

- Draga mama, želimo ti mnogo sreće. Mi te svi volimo - govorio je Mišo i grlio mamu .

Svi su bili sretni. Cvijeće je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao. U kući je bilo ugodno i svečano.

-Hvala vam, djeco! Pokloni su jako lijepi. Ali najviše me raduje što ste batik sami izradili.I sat je divan! Podsjeća me na trenutke kad sam bila mala i živjela kod djeda.

-Ku-ku... ku-ku... Podne je! - oglasi se kukavica.

- Kukavica još pjeva! Je li to moguće?! - radovala se mama.

Kraj!