Tema:Menadment u obrazovanju

Profesor: Student:Prof. dr Danimir Mandi Emilija Popovi 2014/2064

Beograd, 2014.

SADRAJ

1. Uvod2. Sistemski pristup informaciji 3. Planiranje i programiranje rada kole 4. Delotvorno voenje i rukovoenje 5. Menadment znanja i kompijuterski podrano upravljanje razvojnim promenama u koli 6. Komunikacije u kolskom menadmentu 7. Upravljanje kvalitetom 8. Projektni menadment 9. Menaderske kompetencije kompetencije direktora kole 10. Zakljuak

1. Uvod

U svetu su poslednjih godina preduzeti znaajni koraci u opremanju kola savremenim didaktikim medijima. U kolama se vie koriste raunari i dr.vrste pomagala ime su stvoreni preduslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije.

Zato e u ovom radu biti predstavljen uticaj didaktikih medija na obrazovanje. Govoriemo o sledeim poglavljima iz knjige Menadment u obrazovanju, Danimira Mandia: sistemski pristup organizaciji, planiranje i programiranje rada kole, delotvorno voenje i rukovoenje, menadment znanja i kompijuterski podrano upravljanje razvojnim promenama u koli, komunikacije u kolskom menadmentu, upravljanje kvalitetom, projektni menadment, menaderske kompetencije kompetencije direktora kole.

Menadment u obrazovanju se najee definie kao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole lanova organizacije i korienja raspoloivih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.Kompetencije uspenog menadera se temelje na poznavanju komunikacija, planiranja, odluivanja, upravljanja, organizovanja, uspenog rukovoenja, postupaka praenja, i vrednovanja, voenja, poznavanja finansija, kolskog i radnog zakonodavastva, temeljnog poznavanja svoje profesije pedagoke delatnosti kole obrazovne institucije. Iz svih ovih podruija organi kolskog menadmenta moraju da poseduju to temeljnije kompetencije.Dobra nastavnik ne mora biti i dobar direktor. Da bi to bio, mora da stekne specifina znanja i sposobnosti o ovim nabrojanim funkcijama i podrujima rada kole.

2. Sistemski pristup organizacijiSvaka organizacija je otvoreni sistem.Bitni delovi sistema su: 1. imput (ulaz)2. transformacijski procesi (prerada)3. autput (izlaz)Pored ova tri bitna obeleja svakog sistema, njegovi delovi su i: lanac dogaaja, niz prelaznih stanja, zatim negativna entropija, povratna informacija, odravanje sistema putem uvoenja vee energije od potrebne (rast sistema), memorija i slino. U nastavnom procesu elementi sistema su uenici, nastavnici, zatim drugi tehnoloki inioci, kao i mediji koji uestvuju u prenoenju i vrednosti.Sistem je povezanost elemenata u celinu i njhovo skladno i uzajmno povezano funkcionisanje radi ostvarivanja postavljenog cilja.Pedagoki rad u koli mora da se odvija kao celovit, ureen organizacioni sistem.Povezivanje razliitih vidova delatnosti u celovit organizacioni sistem ostvaruje se programiranjem, ime se rad u koli prevodi iz jednog u drugo, bolje i vie ureeno stanje.Vetaki sistemi su oni koje je stvorio ovek svojim posrednim ili neposrednim ueem. Bitna svojstva vetakog sistema su: celovitost, stabilnost, zatvorenost, otvorenost, adaptivnost i povratna veza. Efiksnost upravljanja zavisi od ureenosti svih vidova rada u organizacionom sistemu, meu kojima je stabilnost sistema veoma znaajna. Za upravljanje podagokim radom u koli vano je stanje meuljudskih odnosa, ponaanje pojedinaca i grupa u ostvarivanju ciljeva organizacije. Pedagoka delatnost u kolama pripada stohastikim sistemima.U stohastike sisteme spadaju oni koje, zbog sloenosti i nedovoljno utvrdjenih veza meu elementima, nije mogue do kraja opisati i definisati. Priroda stohastikih sistema se ispoljava u nemogunosti prevoenja raznih inilaca koji utiu na rad, a nije mogue preciznije dovoljno pouzdano predviati rezultate na izlazu sistema. Stohastiki sistem se, nizom mera moze, po svojim efektima i ponaanjima, pribliiti detereminisanom sistemu.Informacija predstavlja suprotnost entropiji.Povratna informacija predstavlja meru ureenosti nekog sistema.Pet kljunih komponenti u svojoj funkcionalnoj povezanosti deteminiu optimalnu i efikasnu organizaciju a to su: sistem, informacija, komunikacija, odluivnje, planiranje,kola mora biti laboratorija koja eksperimentie, zamenjuje staro novim, a to novo je garancija njenog stalnog progresivnog menjanja.

3. Planiranje i programiranje rada koleEfikasnije programiranje mogue je samo onda ako se raspolae informacijama i projekcijama u najirem smislu rei, ako postoje neophodni normativi, odreena dokumentacija i slino. Programiranje u uem smislu rei treba da dovede do najkonkretnijih reenja koja se ostvaruju u koli. Programiranje je definisanje ciljeva i predvianje puteva, sredstava i tehnologije ostvarivanja planiranih zadataka. Programiranje je organizovan uticaj na budunost. Realnijim programiranjem se omoguuje da se obrazovni sistem, koji je po karakteru stohastiki,, po efikasnosti moe pribliiti determinisanom u kojem se postie najvii stupanj ureenosti, stabilnosti i efikasnosti rada. Osnovna svrha programiranja je podizanje kvaliteta rada kole.Programiranje kao kompleksna aktivnost strukturisanja sistema kolskog rada, kao aktivnost utvrivanja i preraspodele radnih zadataka na osnovu prethodno snimljene i istraene kolske prakse, sagledanih kadrovskih i materijalnih uslova rada, zasniva se na sledeim principima: realnosti savremenosti konkretizacije racionalizacije selektivnosti integralnosti i totalnosti.kola kao sistem mora programiranjem svoj raznoliki rad uiniti to svrsishodnijim i ureenijim kako bi se to punije i intezivnije realizovao postavljeni cilj. kola ima sve one elemente koje ima svaki drugi organizacioni sistem: ulaz (uenici koji se upisuju u kolu sa svojim obelejima, znanjima, radinim navikama i drugo), izlaz (odlazak uenika sa svim onim promenama koje su u njima nastale delovanjem kole kao organizacionog sistema), transformatore (programski sadraji, nastavnici, sredstva, metode delovanja i slino). Osnovna funkcija programiranja jeste u strukturisanju kolskog sitema rada. Pored ove osnovne funkcije, programiranje ima jo informativnu, regulativnu i predikativnu funkciju. to se tie vrsta programiranja pored dugoronih, postoje i kratkorone projekcije razvoja, razvoja na nekoliko godina, koje se odlikuju veim stepenom realnosti. Ovakve kratkorone projekcije razvoja su osnovna za izradu perspektivnih planova razvoja kole koji se postepeno realizuju preko godinjih programa rada kole.Razlikujemo perspektivno, dugorono, srednjerono i godinje planiranje.Razlikujemo dve vrste planiranja: gantogramsko i mreno. Gantogramsko planiranje omoguuje konkretnije definisanje odreenih faza odvijanja nekog programiranog zadatka. Gantogramskim dijagramom je mogue predvideti poetak i zavretak pojedinih zadataka i operacija u okviru planiranih aktivnosti ili nekog projekta. Tehnika mrenog planiranja omoguuje da se predvidi najpovoljniji redosled izvravanja pojedinih aktivnosti, od poetnih koraka pa do potpune realizacije planiranih aktivnosti. Primenjuju se razliiti postupci i tehnike mrenog planiranja od kojih su posebno zastupljena PERT-metoda i CPM-metoda.Za konstruisanje mrenog dijagarama u mrenom planiranju postoje definisana i odreena pravila. Neka od tih pravila su i sledea: aktivnost tee uvek samo napred, svaka aktivnost zapoinje i zavrava se dogaajem, dva dogaaja mogu biti povezana samo jednom aktivnou, a prethodni dogaaj moe biti povezan preko vie aktivnosti sa vie sledeih dogaaja.

4. Delotvorno voenje I rukovoenjeSutinsko obeleje voenja je stvaranje vizije i pridobijanje saradnika.Menaderi-voe svojom harizmom, svojim ovenim odnosom pridobijaju svoje saradnike kao istinske sledbenike. Voenje je uticaj na druge, uticaj na svoje saradnike. Menader-voa nikada nije iznad, ve uvek sa svojim saradnicima. Spreman je da primedbe i sugestije, utemeljenena iskrenosti i ravnopravnosti, prihvati kao pomo svojih saradnika. Razlike izmeu menadera-voe i menadera-efa se mogu sagledati na osnovu ponaanja koje iznosimo: ef tera svoje radnike da rade; voa ih poduava ef moe da se osloni iskljuivo na autoritet; voa na dobru volju ef izaziva strah; voa izaziva entuzijazam ef utvruje krivicu za neuspeh; voa utvruje sam neuspeh ef zna kako se nesto radi; voa pokazuje kako ef kae hajde; voa kae hajdemo.Istinske voe moraju voleti ljude, jer nije mogue voditi saradnike a da ih ne volite. D. Maksvel istie da uspeh u razvijanju drugih ljudi zavisi od uspeha u sagledavanju: vrednosti ljudi to je pitanje stave prema njima; obaveza prema ljudima to je pitanje vremena; integriteta s ljudima to je pitanje karaktera voe; standarda za ljude to je pitanje vizije; uticaja na ljude to je pitanje voenja.Rezonanca je latinskog porekla (resonare) i znai odzvanjati.Emocionalno rezonantno rukovoenje, po pravilu, uspostavlja rezonancu koja proiruje emocionalni uticaj direktora-lidera na lanove kolektiva, uspostavlja rezonantne emocionalne odnose. Rezonanca svodi buku u sistemu na minimum. Rezonantnilidersvoje poslovne rezultate i rukovoenje temelji na irenju pozitivnih oseanja. U rezonantnom rukovoenju presudnu ulogu imaju line odlike menadera samosvest, vladanje sobom, empatija i upravljanje odnosima.Postoji vie stilova rezonantnog rukovoenja. Goleman sa saradnicima razlikuje vizionarski, trenerski, afilijativni i demokratski stil. Autori govore o jo dva stila: o diktiranju tempa i o zapovednikom stilu. Ova dva pripadaju disonantnom rukovoenju. Oni su u nekim sluajevima korisni, ali ih treba retko i veoma oprezno koristiti. Klima koja proizlazi iz razliitih stilova znatno utie na rezultate. Menader-voa svoju aktivnost temelji na pohvalama, na brizi i potovanju svojih saradnika to je odlika rukovoenja putem pohvala. Rukovoenje putem podsticanja i umea postupanja sa ljudima trebalo bi da bude okosnica osposobljavanja direktora kole i ne samo njih ve i svih menadera od kojih se oekuje ostvarivanje visokih rezultata. Neophodno je da menader svakog dana razmisli: o dnevnim zadacima, svojim i onim koji su delegirani saradnicima; sa kojim saradnicima e razgovarati i kako se prema njima ponaati; o usklaivanju svoje aktivnosti sa ciljevima; o stvaranju podsticajne klime.

Menadment znanja I kompjuterski podrano upravljanje razvojnim promenama u koliPotencijal neke kompanije za stvaranje dodatne vrednosti se zove KnoV. To je faktor vrednosti znanja. Taj potencijal u ekonomiji znanja zavisi od dva elementa: od nivoa usluga koje prua kompanija i inteziteta korienja znanja kompanije i od nivoa na kojem kompanije koriste znanja da bi proizvele proizvod ili pruile uslugu. Nije dovoljno samo koristiti znanje ve se mora uveati vrednost. Potreba je, dvosmeran uticaj, napad i na poveanje nivoa usluga i na poveanje nivoa znanja da bi time kompanija ostvarila vee rezultate. Kompijuterski podrano upravljanje razvojnim inovativnim promenama je sigurno jedno od prioritetnih pitanja kojima mora da se bavi menadment kole. Dve osnovne karakteristike dananjeg drutva su promena i informacija.One se pojavljuju u vrstom spregu.Ako informaciju shvatimo kao obavetenje o neem novom, a tako bi trebalo, onda je informacija obavetenje o promeni.Pravo znanje je ono znanje koje ini temelj novom znanju, a dobra kola je ona koja daje solidnu osnovu za budue uenje, priprema za kritiko razmiljanje, tj.za analizu, prosuivanje argumenata, postavljanje pravih pitanja.est uslova Vilijama Glazera koje treba da ispuni kola da bi bila kvalitetna:1. Prijatna i podsticajna odeljenska atmosfera2. Uenici treba da rade neto to je korisno3. Treba traiti od uenika da rade najbolje to mogu4. Uenici treba da ocenjuju i poboljavaju svoj rad5. Kvalitetan rad je uvek prijatan6. Kvalitetan rad nikad nije destruktivanKljuna obeleja kvalitetne kole kao indikatora upravljanja promenama: orijentisanost na uspeh, pedagoka angaovanost i motivisanost nastavnika, otvorenost i spremnost za primenu didaktikih inovacija, zahtevnost u nastavi optimizacija nastavnog procesa, realizacija projekata u koje su ukljueni uenici celog razgreda, kontinuirano posmatranje prouavanjem, praenje razvoja linosti i dijagnostikovanje uspeha i neuspeha uenika, u kvalitetnim kolama se stalno neto dogaa, u kvalitetnim kolama vlada atmosfera da se postavljeni ciljevi mogu ostvariti, u kvalitetnim kolama vlada oseanje da su i nastavnici i uenici veoma poeljni i da drugi ele biti s njima, direktori kola su optimistiki predvodnici inovativnih promena, postoji razvijen sistem kontinuiranog praenja i vrednovanja svih uesnika (uenika i nastavnika), u koli se neguje klima koja pomae u uspostavljanju pozitivne identifikacije mi kola, u kvalitetnoj koli roditelji su stalno ukljueni i pomau u realizaciji ciljeva, humana kola predstavlja znaajno obeleje kvalitetne kole.

Komunikacije u kolskom menadmentuKomunikacija se najee definie kao prenoenje poruke jedne osobe drugoj tako da je ona moe razumeti i na osnovu nje delovati. Zavisno od primenjenog kriterijuma, komuniciranje se moe klasifikovati na vie grupa: Prema broju pojedinaca koji uestvuju u komunikaciji, komunikacija moe biti intrapersonalna (razgovor sa samim sobom), interpersonalna (razgovor dvoje ili posredstvom pisma, telefona..) i masovna (grupa - grupa). Personalna komunikacija je komuniciranje dva ili vie pojedinaca bez posredstva tehnikih medija, apersonalna je kada se u optenju koriste tehniki mediji. Prema nainu optenja komunikacija moe biti verbalna (opti se reima) i neverbalna u kojoj govori telo (izraz lica, pokreti ruku, mimika). Zavisno od postojanja, il nepostojanja povratne informacije, komuniciranje moe biti jednosmerno ili dvosmerno. Komuniciranje pojedinaca ili grupa koji se nalaze na istom mestu je neposredno, a za komuniciranje na daljinu koriste se razliiti mediji (telekomunikacije). Prema prirodi komunikacijskih odnosa menadera i zaposlenih, komuniciranje moe biti autoritarno i demokratsko.Za razmenu poruka postoje tri kanala: vizuelni, auditivni i kinestetiki. Interakcija je sastavni deo komunikacije, jer poruka se ne moe uputiti ni primeniti bez interakcije. U komunikaciji se najee javljaju dva modela jednostavan komunikacijski model i opti komunikacijski model. Jednostavan komunikacijski model ine tri elementa izvor (poiljalac), poruka i primalac. Opti komunikacijski model je kompleksniji od linearnog i u njemu je, prema Losvelu, re o nekoliko pitanja: ko kae, ta kae, na koji nain kae, kojim kanalom kae is a kakvim efektom kae.Postoje raznovrsni oblici formalne komunikacije: obavetenja izvetaji kolski bilteni elektronska potaU oblike neformalne komunikacije najee se ubrajaju: glasine konverzacije aljivi materijali i argonski renik. Upravljanje kvalitetomTermin kvalitetje latinskog porekla, a oznaava svojstvo, osobinu, ono to odreuje neki predmet ili pojavu i razlikuje ih od drugih predmeta i pojava. Terminom kvalitet moe se oznaavati stepen izvrsnosti. Tada se otkrivaju dva aspekta: jedan je procena vrednosti, a drugi poloaj u odnosu na primenjenu skalu od dobrog ka loem. Odnos izmeu vrednovanja kvaliteta i ispunjenosti ciljeva postavlja pred sebe mnoga pitanja i nedoumice. Postavlja se pitanje kakav treba da bude odnos izmeu vrednovanja kvaliteta i ispunjenosti ciljeva.ini se da bi normalan zakljuak bio: kola je onoliko kvalitetna koliko je ostvarila postavljene ciljeve. Treba, meutim, imati u vidu da nisu svi ciljevi jednako vredni i znaajni.U obrazovanju su veoma vana sredstva i metode koje je nastavnik primenjivao u nastavnom procesu.Vaan je ne samo kvalitet ishoda nego i kvalitet procesa.Principi ostvarivanja kvaliteta: razviti nauku za svaki elemenat rada nauno izabrati radnika, osposobiti ga i razviti obezbediti srdanu saradnju izmeu rukovodstva i zaposlenih da bi se osiguralo da radni proces tee u skladu sa postavljenim principima podeliti poslove i odgovornostiUpravljanje kvalitetom je delikatan zadatak za koji je najodgovorniji rukovodilac ustanove. Totalni kvalitet treba da se ostvaruje kroz tri posebna, ali meusobno proimajua sistema: socijalni, tehniki i upravljaki. anse da kola bude kvalitetna bie daleko vee ako u nastavnom kolektivu prevlada uverenje da je zadatak nastavnika da organizuje nastavu i da uenik bude savetodavac i pomaga, a ne da mu isporuuje gotova znanja, jer uenik treba samostalno da stie znanja. Postavljanjem zahteva u skladu sa standardima, preciznim definisanjem ciljeva i zadataka, ve je data osnova za uspenu kontrolu, praenje i merenje kvaliteta tokom itavog projektnig procesa.

Projektni menadmentPojam menadment pojavio se prvo u industriji da bi se ubrzo proirio i na druge oblike ljudske aktivnosti. P. Jovanovi kae da ne postoji opteprihvaena definicija menadmenta i dodaje da se termin menadment najee vezuje za pojam upravljanja odreenim poslom, poduhvatom ili sistemom. U svojoj genezi menadment se diferencirao na vie poddisciplina meu kojima su najvanije projektni menadment, strategijski menadment i upravljanje promenama. Rasprava o projektnom menadmentu podrazumeva da se, u samom poetku, odredi ta je to projekat jer se ne moe svaki posao nazvati projektom. U literaturi se naglaava da je projekat poduhvat koji ima etiri sledee odlike: sadraj neponovljivost kompleksnost podrkaOsnovne odlike projekta navedene u teorijskim odreenjima koje daje P. Jovanovi: projekat je najee sloen poduhvat sa velikim brojem aktivnosti i uesnika, projekat ima elemente poslovnog ili drutvenog procesa, projekat je poduhvat koji se odvija u budunosti, projektu su svojstveni rizik i neizvesnost, projekat je jedinstven poduhvat, projekat je vremenski ogranien i jednokratan, projekat sadri konane ciljeve koje treba postii, projekat je poduhvat u kome uestvuju ogranieni ljudski i materijalni resursi, projekat je poduhvat koji zahteva koordinaciju u realizaciji i njema se mora upravljati da bi se efikasno realizovao. Da bi se postavljeni ciljevi uspeno realizovali, projektom treba upravljati, a pod tim se podrazumeva primena znanja, vetina, alata i tehnika u projektnim aktivnostima. Efikasno se moe upravljati ako su projektom: jasno utvreni ostvarivi zadaci, ako je uspostavljena ravnotea izmeu suprotstavljenih zahteva za dostizanje kvaliteta, potrebnog vremena i trokova, ako su planovi prilagoeni zainteresovanim uenicima i korisnicima.

Menaderske kompetencije-Kompetencije direktora koleUloga kole u savremenom drutvu i uloga znanja, kao najvanijeg razvojnog resursa, znatno je promenjena. Nita se ne postie ako se direktoru daju odreena ovlaenja i uloge za koje nema odgovarajue kompetencije. On ne moe biti samouk ve kompetentni rukovodilac koji poseduje operativna znanja i sposobnosti iz osnovnih uloga koje mora da obavljau savremenoj koli.Funkcije direktora u savremenoj koli, u okviru poloaja koji obavljaju, su:1. planersko-programerska2. organizatorska3. upravljako-rukovodna4. evaluatorska5. istraivaka6. inovatorska7. pedagoko-instruktivna i savetodavna8. pravno-administrativna i finansijska9. poslovno-komunikacijska.U okviru navedenih funkcija potrebno je utvrditi odgovarajue zahteve, standarde znanja i sposobnosti.Njihove kompetencije bi trebalo dati u takvom obliku da dalje mogu biti razraivane i prelivane u odgovarajui instrumentarij za evaluaciju i samoevaluaciju. Kompetentnost direktora kole mora se meriti i to na pouzdaniji i objektivniji nain, a sve to treba obezbediti i na nivou samoevaluacije a ne jedino evaluacije od strane drugih.

ZakljuakPostoje razlike izmeu efikasnog i efektivnog rukovoenja kolom.Efektivno je obavljanje nekih poslova. Efikasno je obavljanje poslova na najbolji mogui nain. Efektivno je kada igra tenisa prebaci loptu preko mree.Efikasno je da se postigne pogodak.Tenja je da se optimizuje rad menadera kole. Da efikasno rukovodi radom kole. Da modeluje efikasno organizaciju rada kole koja je sistemski utemeljena.To nije mogue ostvariti bez razraenog sistema planiranja. Planiranje svih vidova rada od pomono-tehnikih do visoko sloenih kakvi su poslovi nastavnika, direktora, strunih radnika i drugih uesnika u vaspitno-obrazovnom radu.Uspeno rukovoenje, uz upotrebu novih tehnologija, podrazumeva i adekvatnu osposobljenost direktora za korienje informacione tehnologije.I na kraju, potrebno je istai da bi kole morale biti obrasci kako treba organizovati rad. One bi kao fabrike znanja morale biti predvodnici u uvoenju inovacija u neposrednu praksu. To se odnosi i na uvoenje informativnog sistema kao znaajne organizacione inovacije.

Literatura1. Mandic, Danimir i dr; (2011): Menadzment u obrazovanju, Pedagoski fakultet, Bjeljina

15