materijal sa predavanja za pripremu ispita Osnovi Informatike.pdf

| | | -

| |

|

- | | |

-

| |

| | | | -|

ISTORIJA RAZVOJA RAUNSKIH SREDSTAVA I RAUNARSKIH SISTEMA

Istorijat

ABAKUS je korien pre oko 3000 godina u Aziji, na Dalekom Istoku. Koristili su ga i Stari Grci i Rimljani. Koristi se i danas.

PRVI MEHANIKI KALKULATOR je konstruisao francuski filozof i matematiar B. Paskal (1623 - 1662) 1642. godine. Ovaj kalkulator je mogao da obavlja samo operacije sabiranja i oduzimanja. Razvoj kalkulatora traje do dananjih dana.

Istorijat

Lajbnic (1646 - 1716) je uradio automatizaciju aritmetike operacije mnoenja, takoe na mehanikom kalkulatoru, tako to je konstruisao kalkulator sa sistemom zupanika.

Lajbnicova maina je mogla da sabira, oduzima, mnoi i deli brojeve koji su imali od 5 do 12 cifara.

Istorijat

arls Bebid (1791 - 1871), profesor matematike na Kembridu - tvorac diferencne maine.

Mehanika maina - izraunavala vrednosti polinoma i koristila se kao pomo pri izradi matematikih tablica.

Analitike maina - naalost nije realizovana. Meutim, najvanija je Bebidova ideja da potpuno automatizuje proces raunanja, odnosno da se mainom upravlja programskim putem.

Koncepcijski analitika maina je imala memoriju za uvanje podataka, aritmetiku i upravljaku jedinicu, ulaznu i izlaznu jedinicu.

Istorijat

BULOVA ALGEBRA je nastala zahvaljujui engleskom matematiaru Dordu Bulu, koji je 1854. godine u svojoj knjizi Zakoni miljenja objavio svoj prvi rad iz ove oblasti. Bulova algebra ima veliki znaaj i primenu u razvoju savremenih raunarskih sistema.

Istorijat

Idejaraunarasarelejnimelementima jestvorena1937.godineodstraneH.Ajtkena(HowardAitken)naHardvarskomuniverzitetu.

Implementirana1944.godineitakavraunarjenazvanautomatskisekvencijalnokontrolisankalkulator.

Operacijamnoenjanaovakvomraunarujetrajalaoko3sekunde.

Istorijat

ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator) je konstruisan 1946. godine i to je prvi raunar koji predstavlja poetak savremene raunarske istorije.

Implementacija raunara je - primenom tehnologije elektronskih cevi.

Istorijat

John von Neumann je predloio da se u unutranjoj memoriji raunara pored podataka memoriu i instrukcije.

UNIVAC-I (Universal Automatic Computer) -prvi raunar koji se 1951. pojavio na tritu sa realizovanom idejom von Neumann-a.

GENERACIJE RAUNARA

Razlikujemoetiriilipetgeneracijaraunara. Pripadnostnekojgeneracijiraunaraseutvrujenaosnovuupotrebljenetehnologije.

I GENERACIJAod sredine etrdesetih do sredine pedesetih ili 1939 1958Klod enon je 1948. godine formulisao moderno shvatanje procesa komunikacije u svom radu Matematika teorija komunikacije.Tjuring je 1950. godine ustanovio kriterijume za Tjuringov test mainske inteligencije.Raunari I generacije su koristili tehnologiju vakuumskih cevi. UNIVAC raunari i IBM raunari serije 700

I GENERACIJAZasnovani su na elektromehanikim komponentama i elektronskim cevima.Programi su pisani na mainskom jeziku. Softverska tehnologija je bila primitivna.Nastanak asemblera koji su prevodili simbolike kodove u mainske kodove.U svetu je bilo oko 2500 ovakvih raunara koji su najee korieni u vojsci, dravnim slubama i naunim institutima.

II GENERACIJAod sredine pedesetih do poetka ezdesetih, (preciznije 1959 1964)Umesto tehnologije vakuumskih cevi koriena je tehnologija tranzistora. Takoe, korien je i bolji softver. Nastaju prvi vii programski jezici i prevodioci: FORTRAN, ALGOL 60, Lisp, COBOLMemorija se realizuje na bazi magnetnih jezgara. Koristi se tehnologija diskretnih dioda i tranzistora.

II GENERACIJAUvodi se hardverska realizacija operacija u pokretnom zarezu, to je poboljalo performanse raunara.Uvode se U/I procesori.Pojavljuju se prvi elementi paralelizma u radu procesora i ostalih jedinica raunara.Poetkom ezdesetih godina u svetu je bilo preko 18000 raunara.

III GENERACIJAod prve etvrtine ezdesetih do poetka sedamdesetih godina 20. veka (preciznije 1965. 1971.)Osnovna karakteristika tree generacije raunara je primena integrisanih kola umesto tehnologije tranzistora.Pojavljuju se novi programski jezici: Algol 68, Simula, C, Poeli su da se koriste prvi telekomunikacioni sateliti.

III GENERACIJAPropusna mo raunarskih sistema se poveava (broj operacija u jedinici vremena).Uvode se operativni sistemi.Primenjuju se integrisana kola, poluprovodnike komponente i poluprovodnike memorije.Poinje intenzivno korienje paralelizma izmeu procesora i U/I operacija.Nastaje programski jezik B iz koga je razvijen programski jezik C.

IV GENERACIJAod poetka sedamdesetih do kraja osamdesetih godina 20. vekaMemorija: 1 KB, 4 KB, 16 KB, 64 KB, 256 KB, 1MB, 4 MB, 16 MB, 64 MB, 256 MB do 1GBGustina memorijskih ipova raste.Gustina procesorskih ipova raste.LSI (Large Scale Integration) tehnologija 100 do 5 000 tranzistora po ipu

IV GENERACIJAProcesor se realizuje na jednom ipu.Memorija sa magnetnim jezgrom se u potpunosti zamenjuje poluprovodnikom memorijomDolazi do razvoja razliitih arhitektura raunarskih sistema sa paralelnom obradom.Razvoj programskog jezika C i operativnog sistema UNIX.Razvijaju se jezici vrlo visokog nivoa PROLOG (deklarativni stil programiranja).

V GENERACIJAVeina autori smatra da peta generacija poinje od kraja osamdesetih.VLSI (Very Large Scale Integration) tehnologija. Odnosi se na gustinu pakovanja tranzistora i drugih elemenata integrisanog kola i njihovih meusobnih veza. Smatra se da veoma visok stepen integracije obuhvata od 5 000 do 50 000 komponenataULSI (Ultra Large Scale Integration) tehnologija.Trenutno najvea mogua gustina pakovanja komponenata (tranzistori i drugi elementi) na integrisanom kolu. "Ultra visoki stepen" nije precizno definisan, ali se obino smatra da se odnosi na integrisano kolo koje sadri vie od 100 000 komponenata.

V GENERACIJAJedinica centralnog procesora (CPU) na jednom ipu. Savremeni mikroprocesor moe da sadri preko milion tranzistora u paketu integrisanih kola ija je povrina priblino 1 kvadratni in. Mikroprocesori su srce svih personalnih raunara. Kada se mikroprocesoru dodaju memorija i napajanje prisutni su svi delovi, izuzev periferijskih ureaja, potrebni za raunar.Operativna memorija: preko 1GB

OD SUPERRAUNARA DO MIKRORAUNARA

Superraunar MainFrame raunar Miniraunari Radne stanice Mikroraunari

TEHNOLOKI TRENDOVIParalelno procesiranje

Korienje vie raunara istovremeno za reavanje istog problema (ili raunar moe da ima vie procesora koji rade istovremeno). Metod obrade na raunarima sa dva ili vie

procesora koji rade istovremeno. Paralelna obrada se razlikuje od vieprocesne obrade po nainu raspodeljivanja zadatka na raspoloive procesore.

TEHNOLOKI TRENDOVIParalelno procesiranje

Kod vieprocesne obrade proces se deli u sekvencijalne blokove, pri emu jedan procesor upravlja pristupom bazi podataka, drugi analizira zadatke, a trei upravlja grafikim izlazom na ekran. Programeri za sisteme sa paralelnom obradom

moraju zadatak da podele tako da bude manje ili vie ravnomerno raspodeljen izmeu raspoloivih procesora.

TEHNOLOKI TRENDOVIDistribuirano procesiranje

Nain obrade informacija gde posao obavljaju zasebni raunari povezani preko komunikacione mree. Raspodeljena obrada se obino kategorie kao:

prosta raspodeljena obrada ili prava raspodeljena obrada.

TEHNOLOKI TRENDOVIDistribuirano procesiranje

Prosta raspodeljena obrada deli optereenja na raunare koji meusobno komuniciraju. Kod prave distribuirane obrade, zasebni raunari

obavljaju razliite zadatke na takav nain da njihov kombinovani rad doprinosi optem cilju. Ovaj tip obrade zahteva visoko strukturirano okruenje koje omoguava komunikaciju hardvera i softvera, zajedniko korienje resursa i slobodnu razmenu informacija

TEHNOLOKI TRENDOVIDownsizing

Mree mikroraunara, kooperativno procesiranje. Pomeranje sa mainFrame i mini raunarskih

sistema na mikroraunarske sisteme. Seoba sa veih raunarskih sistema u jednoj

organizaciji, kao to su veliki raunari i miniraunari, na manje sisteme, najee radi utede i prelaska na noviji softver.

TEHNOLOKI TRENDOVIDownsizing

Manji sistemi su najee sistemi klijent/server: sastavljeni od personalnih raunara, radnih stanica i

nekih nasleenih sistema, kao to je veliki centralni raunar,

povezanih u jednu ili vie lokalnih ili regionalnih raunarskih mrea

TEHNOLOKI TRENDOVISuperipovi

Superipovi specijalni namenski ipovi

DUINA REI, IRINA MAGISTRALE, BRZINA TAKTA

Duina rei je broj bita koji mogu biti procesirani odjednom.

irina magistrale je broj bita koji mogu biti preneti odjednom.

Brzina takta procesora se meri u megahercima (MHz) i gigahercima (GHz).

KAKO SU PODACI PREDSTAVLJENI U RAUNARU?

Koristi se binarna notacija dva stanja 1 ili 0 Binarna cifra (1 ili 0) se zove bit. Karakteri i simboli su predstavljeni

korienjem razliitih kodova, kao to su: ASCII kod, EBCDIC kod, UNICODE i sl.

PRIMERI PROBLEMA PRIMENJENA TEHNOLOGIJA

Predugo vreme odziva Zastarela oprema Softverske greke (bug-ovi) Softver je komplikovan za korienje (nije user

friendly) Loe projektovan softver (ne radi ono to se oekuje

da radi) Mreni problemi Loe projektovana baza podataka

PRIMERI PROBLEMA ORGANIZACIJA

Spora promena kulture Vetina upravljanja i planiranja Birokratske procedure Spoljanje okruenje resursi, sloenost,

turbulencija

Napredak tehnologije na primeru personalnih raunara

Proirenje adresne magistrale

PRIMER ARHITEKTURE PENTIUM RAUNARA

HIJERARHIJSKI SISTEM MEMORIJE

MAGNETNI DISK

Teorijainformacija

Pojaminformacije

Informacijajeinkrementznanja poveanjeilidoprinosskupupoznatihpojmovaiinjenica

Informacijazavisiod: konteksta

"Kolikojehlebaprodatoupekariprolenedelje?" predznanjaprimaocainformacije

"Tri."moedaznai"tritone","trivekne",itd.itrebaznatidaseradiovelikimkoliinamaisl.

Pojaminformacije

Prenosporuka(komunikacija) naindolaenjadoinformacija vrlosloenproblem,kojijedanassamodeliminoprouen

disciplinekojegaprouavaju: psihologija,biologija,filozofija telekomunikacije informacionisistemi drugediscipline

Pojaminformacije

mozakprveosobeizvorinformacija izvoruvekkarakterieskupmoguihporuka

vokalnisistemjepredajnik deoprostorakrozkojiseprenosizvunipritisakjelinijavezeilikanal

uhoiodgovarajuinervdrugeosobepredstavljajuprijemnik

mozakdrugeosobejekorisnik

Pojaminformacije:Koliinainformacije

informacijesurazliitogznaaja formalnamerazakoliinuinformacije entropija bit(binarydigit) jedininakoliinainformacije semantikiaspektinformacija

znaenjeilismisaoporuka razlikujeseodjednedodrugeosobe tajaspektseneuzimauobzirprilikomodreivanjamerezakoliinuinformacija

Pojampodatka

Uraunarstvu:informacijapodatak Podaci

sirove,nestrukturiraneinjenice(npr."Tri.") materijalzadobijanjeinformacija znaenjezavisiodkonteksta

Svakipodatakkarakteriu simbol,opisikontekst

Pojampodatka

Primer Kontekst

RasporedpredavanjazapredmetOsnoviinformatike uzimskomsemestru2004/2005.godine

Opispodataka: Vreme:etvrtakiPetak,XKlasa

Simboli: 08151000 :V1, 10151200 :V2, 12151400 :V3

Pojampodatka

Simboli znacikojimasezapisujupodaci sintaksniaspekt formapredstavljanjapodataka semantikiaspekt znaenjepodataka/simbola pragmatikiaspekt akcijekojenastajukaorezultatinterpretacijeinformacije

Pojampodatka

Organizovanjepodatakauraunaru veliinapodataka podaciumemoriji podacinadisku podaciuprogramima

bazepodataka organizovanevelikekolekcijesloenihpodataka

Pojamentropije

Informacija jenetotoukidailismanjujeneodreenostsistema,odnosno

smanjujeneizvesnostpromena.

Pojamentropije

Zainformacijesevezuju: neizvesnost, oekivanjei pretpostavke

Vrednostinformacijarastekadaverovatnoapojavljivanjadatogdogaajaopada

Pojamentropije

Primer Ujanuarujepadaosneg. malakoliinainformacije

Uavgustujepadaosneg. veakoliinainformacije

pretpostavka:severnapolulopta,severnidelovi

manjaverovatnoa veaneizvesnost,manjeoekivanje

Entropijaiinformacija

Entropija meraneorganizovanostisistema merazaneredusistemu meraneizvesnostiopodacimauprenetimporukama potpunineredipotpunirednepostoje

Informacija negativnavrednostentropije(Shannon), merazared,izvesnost,organizovanostsistema

Informacije

Informacijeusvakodnevnomivotu: Obavetenja Objanjenja Prenoenjeznanja Nauneinformacije Tehnikeinformacije Upravljakeinformacije Politikeinformacije Logikeinformacije

Porukeiinformacije

Pojedinanipodacinepredstavljajuinformacije

Organizovanjempodatkauporukedobijajuseinformacije

Porukaimaznaenjesamokadapostanedostupnakorisnicima

Znaenjeporukezavisiod: znanjaprimaoca njegovesposobnostidainterpretirapodatke

Podaciiinformacije

ZaISjebitnodajeznaenjepodataka: tanozapisano prenetokorisnicimabezostavljanjamogunostizarazliiteinterpretacije

Podacipostajuinformacijeutrenutkunjihovogkorienja akoseprikupljenipodacinekoriste,oninepostajuinformacije

Podaciiinformacije

Informacijesedobijajuselekcijomiobradompodataka

Obradapodataka skupaktivnostikojimasepodacitransformiuuinformacije

Podaciiinformacije

Informacijeseprikazujuuformipogodnojzakorisnika:

PODACI PREDSTAVLJANJEAlfanumerikipodaci Brojevi,slovaidrugikarakteri

Podaciuviduslike Grafikicrteiislike

Zvunipodaci Zvuk,um,melodija

Videopodaci Pokretneslike,animacije

Procestransformacijepodatakauinformacije

Selekcija, Organizacijai Manipulacija(obrada)

Procestransformacijepodatakauinformacije

Poeljnasvojstvainformacija

raspoloivost jednostavnost blagovremenost mogunostverifikacije

mogunostpristupa

trajnost

zatienost tanost kompletnost ekonominost fleksibilnost pouzdanost relevantnost adekvatnost

Poeljnasvojstvainformacija

Nekeeljenekarakteristikesumeusobnoprotivrene: mogunostpristupaizatita zatitaifleksibilnost pouzdanost,tanost,zatienostiekonominost

Kvalitetnainformacija: tana,aktuelna,blagovremena,pouzdana, upotrebnojformiiverodostojna

Vrsteinformacija

Najoptijapodela naune poslovne(vrlosuobimne!)

Praktinapodela neformalne(miljenje,rasuivanje,iskustvo,...) formalne(odinteresazaIS)

Vrsteinformacija

Podelapremanainuprikazivanja dokumenti vizuelneinformacije(dijagrami,izvetaji,grafikoni,...) multimedijalneinformacije

Podelanaosnovunainagenerisanja eksterne(izvansistema) interne(usamomsistemu)

lakesuzaprikupljanjeikontrolisanje pouzdanijesu,pristupanijeijeftinije

Vrsteinformacija

Podelapremauestalostipojavljivanja/korienja jednokratne periodine povremene

Podelaprematomenakojesevremenskedogaajeilistanjasistemaodnose statistike(informacijeizprolosti,zaranijeperiode) kontrolne(otekuemfunkcionisanju) planske(obuduemfunkcionisanjuilidogaajima)

Vrsteinformacija

Podelainformacijapremaobimuikvalitetu Potpune Nepotpune

neizvesnostsemoeublaitizakljuivanjemnabazianalogije,slinosti,indukcije,generalizacije,iskustva,...

Preobimne oteavajuproceskomuniciranja poskupljujuIS tekojeizabratipraveinformacije poveavajuverovatnoudonoenjapogrenihodluka

VanapitanjapriprojektovanjuIS

kosukorisniciinformacija? kojeinformacijetrebagenerisati? kojeinformacijetrebauvati? kojeinformacijetrebakoristiti?

Kategorijekorisnikainformacija

Ljudikojisebaverukovoenjem,upravljanjemiplaniranjem

Ljudikojisebavenaunoistraivakimradom Ljudikojisebaveproizvodnim,poslovnimiorganizacionimdelatnostima

Masovnikorisnici administracija,slubenici,trgovci,aci,studentiidr.

Vrednovanjeinformacija

Razliitekategorijekorisnikarazliitovrednujudatuinformaciju

Faktorikojiutiunavrednostinformacije njenaaktuelnost tanost pouzdanost meraukojojzadovoljavapotrebekorisnika

Vrednovanjeinformacija

Koeficijenttanostiinformacija: Kolinik

brojatanihinformacijai brojagenerisanihinformacija

KOMPONENTEINFORMACIONIH

SISTEMA

Osnovnekomponente

Najee se navode etiri osnovne komponente: Obrada podataka, Metode i tehnologije za transformisanje podataka u

informacije, Sistemska analiza i Postupci (tehnike) modelovanja.

Obradapodataka

Prikupljanje, Prenoenje, uvanje, Struktuiranje, Menjanje i Distribucija.

INFORMACIONISISTEM

skup procesa i operacija: za obradu podataka i distribuciju informacija u okviru datog sistema (ustanova, preduzee,

institucija, ...) Pored toga IS ukljuuje:

metode po kojima se to radi opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.

Karakteristikeinformacionihsistema

Ljudi Oprema Komunikacionimedijumi

Bazepodataka Ulazi

Izlazi Postupci Ciljevi Dinamika Ogranienja Kontrola

Upravljanjepomouinformacija

Komponenteinformacionogsistema

Povratna sprega kritina za uspenost celog sistema.


Komponenteinformacionogsistemazasnovanognaraduraunara: Hardver

Softver

Bazepodataka

Telekomunikacijeiraunarskemree

Ljudi

Procedure


Hardver jeopremakojasekoristizaaktivnostiulaza,izlazaiprocesiranja. Primeri:tastature,skeneri,mikrofoni,procesori,monitori,tampaiitd.

Softver seodnosinaraunarskeprogramekojikontroliuoperacijeraunarskoghardvera.


Bazepodataka kolekcije(skupovi)injenicaiinformacijaorganizovanihzapristupkorisnika.

Telekomunikacije elektronskiprenossignala.


Mree sukolekcijemeusobnopovezanoghardverazatelekomunikacije.

Ljudi osobekojekreiraju,upravljaju,izvravajuiodravajuinformacionesisteme,kaoikrajnjikorisniciinformacionihsistema.


Procedure strategije,politike,pravilaimetodezakorienjeinformacionogsistemazasnovanognaraduraunara.

Procedurebitrebalodaobuhvatepitanjakaotosu: Kolikoestoraditibackup? tauraditikadanestaneelektrinonapajanje? tauraditiusluajupadaraunarskogsistema? ...

Arhitektura i organizacija raunara

ORGANIZACIJA HARDVERA RAUNARA

Komponente raunara: Procesor- CPU (Central Processing Unit), Primarna memorija (glavna memorija), Sekundarna memorija, Ulazni ureaji, Izlazni ureaji.

Procesor Procesor kontrolie procesiranje instrukcija. Raunska i upravljaka jedinica raunara. Jedinica

centralnog procesora je ureaj koji prevodi i izvrava instrukcije.

Veliki centralni raunari i prvi mini raunari sadrali su kartice sa integrisanim kolima, koje su inile jedinicu centralnog procesora.

Jedinice centralnog procesora na jednom ipu, poznate kao mikroprocesori, omoguile su pojavu personalnih raunara i radnih stanica.

Procesor

CPU na jednom ipu: Motorola 68000, 68020 i 68030 Intel 8086, 80286, 80386, i486, Pentium, PentiumPro, Pentium

II, Pentium III,

CPU (kod mikroraunara mikroprocesor): pribavlja dekodira izvrava instrukcije prenosi informacije na druge resurse i sa njih preko glavne

putanje za prenos podataka - sabirnice.

Procesor

Jedinica centralnog procesora je ip koji funkcionie kao "mozak" raunara.

U nekim sluajevima, ovaj termin obuhvata procesor i memoriju raunara, pa ak i ire, glavnu konzolu raunara (za razliku od periferijske opreme).

Procesor

Procesor ima tri komponente: Aritmetiko-logiku jedinicu (ALU), Upravljaku jedinicu i Registre.

Procesor

Aritmetiko logika jedinica izvrava aritmetike i logike operacije.

Upravljaka jedinica uzima instrukcije, dekodira ih i koordinira izvravanjem unutar procesora.

Registri su vrsta veoma brze memorije. U njima se nalaze instrukcija i podaci u vreme dok processor izvrava instrukciju.

Procesor Mikroprocesor: Jedinica centralnog procesora (CPU) na jednom

ipu. Savremeni mikroprocesor moe da sadri preko milion tranzistora u paketu integrisanih kola ija je povrina priblino 1 kvadratni in.

Mikroprocesori su srce svih personalnih raunara. Kada se mikroprocesoru dodaju memorija i napajanje prisutni su svi delovi, izuzev periferijskih ureaja, potrebni za raunar.

Dananje najpopularnije linije mikroprocesora su familija 680x0 firme Motorola, koja snabdeva liniju raunara Apple Macintosh, i familija 80x86 firme Intel, koja je u osnovi svih IBM PC, PC kompatibilnih raunara.

Procesor

Programske instrukcije se izvravaju unutar procesora.

Instrukcije koje se izvravaju unutar procesora nisu ekvivalentne instrukcijama programskog koda (svaka programska linija koda moe biti zamenjena nizom internih programskih instrukcija).

Procesor Mainski ciklus se sastoji iz dva dela: faze uzimanja i faze

izvravanja. U prvom delu upravljaka jedinica uzima instrukciju iz glavne memorije.

Zatim se vri dekodiranje operacionog koda tako da procesor zna ta treba da uradi. Potrebni podaci se zatim uzimaju iz memorije i smetaju u registar/registre.

U drugom delu aritmetiko logika jedinica izvrava instrukciju i rezultate smeta u registre.

Veina procesora koristi pipelining kako bi se ubrzalo procesiranje. Princip rada: jedna instrukcija se izvrava, druga se dekodira, trea se uzima iz

memorije. Pentium procesor koristi dva pipeline-a tako da moe da izvri dve

instrukcije u toku jednog mainskog ciklusa.

Procesor

Mainski ciklus traje veoma kratko. Vreme trajanja mainskog ciklusa se meri u delovima sekunde.

Vreme mainskog ciklusa se moe meriti brojem instrukcija koje se izvre u toku jedne sekunde.

Procesor

Mere za vreme trajanja mainskog ciklusa Mikrosekunde, Nanosekunde, Pikosekunde, MIPS (Million Instrunctions Processed Per Second)

Ranije se jedinica MIPS koristila za mainframe raunare i super raunare. Danas se MIPS koristi kao mera za brzinu procesiranja i za laptop raunare

Procesor Brzina takta se meri u megahercima (MHz milion

ciklusa u sekundi). Svaki procesor proizvodi elektronske impulse u predefinisanim i konstantnim vremenskim razmacima.

1 Hertz je jedan ciklus (impuls) u sekundi. Mikrokod interne, predefinisane elementarne operacije

datog procesora. to je vea brzina takta, vea je brzina izvravanja instrukcija mikrokoda.

Ne postoji direktna veza izmeu brzine takta koja se meri u megahercima i brzine procesiranja koja se meri u MIPS-ima.

Procesor

Faktori koji utiu na brzinu procesiranja su: duina rei

broj bita koji mogu biti procesirani odjednom irina magistrale

broj bita koji mogu biti preneti odjednom brzina takta procesora (clock)

meri se u megahercima (MHz) vreme mainskog ciklusa,

Procesor

Razliiti procesori ne mogu da se porede direktno. Nekoliko testova (benchmarks) za ipove je razvijeno koji

omoguavaju poreenje procesora. Brzina procesora je takoe ograniena fizikim

ogranienjima. Gordon Moore (1960) gustina tranzistora na ipu e

se duplirati svakih 18 meseci. Moor-ov zakon je ostao taan do dananjih dana.

Procesor

Poboljanja u tehnologiji: Superprovodni metali, Galijum arsenid (GaAr), Optiki procesori.

Korienje svetlosti umesto elektrine struje optiki procesori.

Procesor

Poboljanje brzine procesiranja - karakteristika skupa instrukcija mikrokoda.

CISC (Complex Instruction Set Computers) raunari - Najpre raunari su imali to vei broj instrukcija na nivou mikrokoda.

Istraivai su pronali da za mikrokod vai 80/20 pravilo: samo 20% instrukcija se koristilo 80% vremena.

Procesor

Poev od 80-tih godina prolog veka RISC(Reduced Instruction Set Computers) ipovi manji broj instrukcija na nivou mikrokoda (minimalni

skup instrukcija na nivou mikrokoda) i bili su bri i jeftiniji od raunara sa sloenim skupom

instrukcija. Primer RISC mikroprocesora - Motorolin

PowerPC ip.

Procesor

VLIW (Very Long Instruction Word) -Alternativni pristup za poboljanje brzine procesiranja je poveanje duine instrukcije, umesto smanjenja broja potrebnih instrukcija.

Procesor

Vieprocesorski sistemi istovremeno (paralelno procesiranje) izvravanje vie od jedne instrukcije.

Paralelno procesiranje najtei deo nije istovremeno procesiranje podsistema, ve logiko struktuiranje problema u nezavisne delove.

Memorija

Primarna memorija se zove jo i glavna memorija. U glavnoj memoriji se nalaze programske instrukcije i podaci pre i posleizvravanja od strane procesora.

Sve instrukcije i podaci prolaze preko memorijskih lokacija glavne memorije.

Memorija

Memorija: Ureaj u koji se smetaju i iz kojeg se uzimaju informacije.

u uem smislu, odnosi se samo na brzu poluprovodniku memoriju (RAM) direktno povezanu sa procesorom.

u najoptijem smislu i spoljni memorijski ureaji, kao to su disk jedinica ili jednica za traku

Memorija

Operativna memorija, glavna memorija: memorija sa direktnim pristupom (RAM); glavno memorijsko podruje opte namene kome

mikroprocesor direktno pristupa. Druge memorijske mogunosti raunara, kao to su

diskovi i trake - sekundarna memorija ili pomona memorija.

Memorija

Trajni smetajni medijum Medijum za zapisivanje koji zadrava zapisane

podatke u dugim vremenskim intervalima bez elektrinog napajanja.

Mastilo na papiru, ali ga je teko preneti u raunar. Magnetni medijumi: disketa ili traka.

magnetno polje vremenom isezava (pet ili vie godina).

Memorija

Sekundarna memorija: bilo koji medijum za smetanje podataka razliit od

operativne memorije sa direktnim pristupom, obino: traka ili disk.

Memorija

Kapacitet memorije Bajt (B - 8 bita), Kilobajt (KB 1024 bajtova), Megabajt (MB 1024 x 1024 bajtova), Gigabajt (GB 1024 x 1024 x 1024 bajtova), Terabajt (TB 1024 x 1024 x 1024 x 1024

bajtova).

Memorija

Bitne karakteristike memorije: Vreme pristupa, Cena, Kapacitet, Pouzdanost Portabilnost izmeu razliitih medija i ureaja.

Memorija

Metode pristupa podacima: Sekvencijalni pristup podaci se moraju itati istim

redosledom kao to su upisani, veoma spor metod, pristupa se samo jednom zapisu

Direktan pristup: ureaj moe direktno da pristupi eljenoj memorijskoj lokaciji.

Tipovi memorije RAM - Random Access Memory - memorija sa direktnim

pristupom Poluprovodnika memorija koju oitava i u koju upisuje jedinica

centralnog procesora (CPU) ili drugi hardverski ureaji. Memorijskim lokacijama moe da se pristupa bilo kojim redom. RAM - izmenljiva (reprogramabilna) memorija u koju moe da se

upisuje i koja moe da se oitava. Instrukcije i podaci su uskladiteni u RAM memoriji. Nakon prestanka napajanja sadraj RAM memorije se bespovratno

gubi.

Tipovi memorije Cache, ke memorija memorija velike brzine kojoj

procesor moe da pristupi mnogo bre nego RAM memoriji.

Ke memorija se obino meri u KB. U ke memoriju se smetaju sadrine lokacija RAM-a

kojima se esto pristupa i adrese tih podataka. Kada se procesor obraa adresi u memoriji, ke memorija

proverava da li sadri tu adresu. Ako sadri, podaci se predaju procesoru; ako ne sadri, dolazi do regularnog pristupa memoriji.

Tipovi memorije

Ke memorija je korisna kada je pristup RAM-u spor u poreenju sa brzinom mikroprocesora, jer je ke memorija uvek bra od glavne RAM memorije.

RAM cache. Ke memorija koju sistem koristi za smetanje i ponovno uzimanje podataka iz RAM-a.

Segmenti podataka kojima se esto pristupa smetaju se u ke radi breg pristupa, breg u poreenju sa sekundarnim memorijskim ureajima, kao to su diskovi.

Tipovi memorije esto koriene instrukcije se upisuju u ke memoriju. Na

taj nain se poboljavaju performanse raunara. Prvi nivo ke memorije (Level 1) se nalazi na samom

procesoru. Drugi nivo ke memorije (Level 2) se nalazi izmeu

procesora i RAM memorije. Ke kontroler (cache controller) upravlja radom ke

memorije (upisuje instrukcije i podatke i brie ih kada je to potrebno.

Tipovi memorije (RAM)

static RAM: zasnovana na logikom kolu flip-flop, zadrava infromacije samo dok je ukljuen napon

napajanja. Statiki RAM-ovi se obino koriste u ke

memorijama. Skraenica: SRAM.

Tipovi memorije (RAM) dynamic RAM (Skraenica DRAM) : Poluprovodnika memorija sa direktnim pristupom (RAM). smetaju informacije u integrisana kola sa kondenzatorima. kondenzatori vremenom gube naelektrisanje => moraju da sadre

logiku za osveavanje (ponovno naelektrisavanje) ipova RAM-a. Dok se DRAM osveava, procesor ne moe da ga ita. Ako mora da

ita za vreme osveavanja uvodi se stanje ekanja. sporiji, ali se ee koriste od statikih radi jednostavnosti

mogu da sadre do etiri puta vie podataka.


dinamika memorija: Sistem za smetaj informacija iji e sadraj biti

izgubljen ako se iskljui napajanje sistema. Sistemi memorije sa direktnim pristupom (RAM)

su najea vrsta dinamike memorije i oba, dinamiki RAM (DRAM) i statiki RAM (SRAM), su dinamike memorije


Synchronous DRAM: sinhrona dinamika memorija sa direktnim

pristupom - SDRAM. moe da radi na veim brzinama sistemskog sata

od konvencionalnog DRAM-a predvia adresu sledee memorijske lokacije kojoj treba

da se pristupi.

Tipovi memorije

Trajna memorija, stalna memorija: Memorijski sistem koji ne gubi podatke pri

iskljuenju elektrinog napajanja. Odnosi se na:

operativnu memoriju, ROM, EPROM, fle memoriju, CMOS RAM sa rezervnim baterijskim napajanjem, podsisteme diskova

Tipovi memorije

CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor) memorija

Tehnologija od parova MOS tranzistora integrisanih na jednom silikonskom ipu.

Obino se koriste za RAM i za prekidake funkcije.

Velika brzina i izuzetno mala potronja eneregije. Lako ih oteuje statiki elektricitet.

Tipovi memorije CMOS RAM: Memorija sa direktnim pristupom

napravljena korienjem CMOS tehnologije. izuzetno malu potronju energije i visoku otpornost na

um koji potie od izvora napajanja. CMOS setup: CMOS sa baterijskim napajanjem - za smetaj parametara

potrebnih za podizanje PC-a konfigurisanje sistema, pristupaan u vreme podizanja, vrsta diska, koliina memorije, konfiguracija portova, sata,

kalendar.

Tipovi memorije (ROM) Instrukcije i podaci proizvoaa hardvera se

upisuju u ROM memoriju. Nakon prestanka napajanja, sadraj ROM

memorije ostaje sauvan. Razliite vrste ROM memorije omoguavaju

direktan pristup, ali u njih ne moe da se upisuje.

Tipovi memorije (ROM)ROM, memorija samo za itanje (Read-Only Memory).1. Poluprovodniko kolo u koje su tokom procesa

proizvodnje trajno instalirani kd ili podaci. Upotreba ove tehnologije ekonomski je opravdana samo u

sluaju proizvodnje velikog broja ipova;

2. Bilo koje poluprovodniko kolo koje slui samo kao memorija koja sadri instrukcije ili itljive podatke, Podaci smeteni u memoriju tokom procesa proizvodnje ili

programiranjem

Tipovi memorije (ROM)

PROM - Programmable Read-Only Memory Vrsta ROM-a, Omoguava upisivanje podataka u ureaj pomou

hardvera poznatog kao PROM programator. PROM se posle programiranja koristi samo za te

podatke i ne moe da se reprogramira.


EPROM: Erasable Programmable Read-Only Memory RPROM: Reprogrammable Read-Only Memory. Izbrisivi ROM. Trajni memorijski ip koji se programira posle

proizvodnje. Reprogramiraje: uklanjanjem zatitnog poklopca sa vrha ipa i izlaganjem ipa ultraljubiastim zracima.

EPROM skuplji od PROM - isplativ za vie promena.

Tipovi memorije (ROM) EEPROM Electrically Erasable Programmable Read-

Only Memory Elektrini EPROM, brie se pomou elektrinog signala. Za stabilno memorisanje u dugim periodima bez

elektrinog napajanja, a ujedno doputa reprogramiranje. EEPROM - RAM,

Sadri manju koliinu memorije Due vreme za reprogramiranje Moe da se reprogramira samo ogranien broj puta


EAROM: Electrically Alterable Read-Only Memory (elektrino promenljiva memorija samo za itanje).

PROM programator: Hardverski ureaj koji zapisuje podatke na PROM ili EPROM.

Sekundarna memorija

Veeg kapaciteta i nie cene u odnosu na primarnu memoriju.

Bilo koji medijum za smetanje podataka razliit od operativne memorije sa direktnim pristupom.

Magnetna memorija: spoljna raunarska memoriju koja sadri magnetni medijum (npr. disk ili traka).

Sekundarna memorija

Magnetni disk: Zatvoren u zatitno kuite - hard disk Omota - disketa

Prevuen magnetnim materijalom, Smetanje podataka u obliku promena magnetnog

polariteta velikog broja malih odeljaka Jedan polaritet magnetnih domena - 1, a drugi - 0 Zatite od magnetnih izvora koji mogu da otete ili unite

informacije na njima.

Sekundarna memorija Hard disk: najee dve do osam nefleksibilnih ploa prevuenih

magnetnim materijalom za upisivanje podataka glave za itanje/pisanje mehanizam za pozicioniranje glava motor za obrtanje osovine. glava kree od 10 do 25 milionitih delova ina iznad

povrine ploe rotira brzinom od 3600 do 7200 obrtaja u minuti mnogo vei broj podataka i bri pristup nego kod diskete.

MAGNETNI DISK

Sekundarna memorija

RAID (Redundant Arrays of Independent Disks) sistemi fault tolerant

RAID 1 (disk mirroring) system sa dva magnetna diska

Sekundarna memorija Magnetna traka

najekonominija vrsta sekundarne memorije, brzina pristupa nije velika. Tanka traka poliesterskog filma prevuena

magnetnim materijalom koji omoguava zapisivanje podataka.

kontinualan memorijski medijum, glave za itanje/pisanje ne mogu preskoiti na eljenu taku => sekvencijalni medij

Sekundarna memorija Papirna traka

Papirna traka - smetanje informacija: nizovi perforiranih otvora otisci obinog ili magnetnog mastila

Sekundarna memorijaCD-ROM

Compact Disc Read-Only Memory (memorija samo za itanje na kompakt disku):

Veliki kapacitet (oko 650 - 720 megabajta) Upotreba laserske optike umesto magnetnih

sredstava za uvanje podataka. Jeftin i rasprostranjen.

Sekundarna memorijaDVD-ROM

Sledea generacija tehnologije memorijskih optikih diskova.

Vie podataka nego na CD. Jednoslojni jednostrani DVD -4,7 GB Dvoslojni - 8,5 GB. Dvostrani - 17 GB

Za itanje - DVD plejer. Kompatibilan i za CD-ROM

Sekundarna memorija

Trendovi su: Vei kapacitet, Manji ureaji sa poveanom portabilnou, Vie ureaja sa direktnim pristupom.

Pregled ureaja sekundarne memorije

Hijerarhijski model memorija

PRIMER ARHITEKTURE PENTIUM RAUNARA

Arhitektura raunara

Ulazni i izlazni ureaji

Komponente raunara

Procesor- CPU (Central Processing Unit), Primarna memorija (glavna memorija), Sekundarna memorija, Ulazni ureaji, Izlazni ureaji Ulazno-izlazni uredaji.

Procesor

Aritmetiko-logiku jedinica (ALU), Upravljaka jedinica i Registri

Primarna memorija

Glavna memorija. U njoj se nalaze:

programske instrukcije i podaci pre i posle izvravanja od strane

procesora. Glavno memorijsko podruje opte

namene kome mikroprocesor direktno pristupa.

Sekundarna memorija

Pomona memorija: Bilo koji medijum za smetanje podataka

razliit od operativne memorije sa direktnim pristupom.

Druge memorijske mogunosti raunara, npr. diskovi i trake.

ULAZNI UREAJI

Tastatura (za unos karaktera i simbola) Mi (za selekciju i za crtanje) Dojstik Svetlosna olovka Grafika tabla (grafiki tablet)

ULAZNI UREAJI

Skener ita bar koda Digitalni fotoaparat Digitalna kamera Ureaji za prepoznavanje govora

Ulazni ureaji - Tastatura

Tastatura (keyboard) Skup tastera koji podesea na tastaturu

pisae maine prenosi informacije od korisnika do raunara

Ulazni ureaji - Tastatura Raspored tastera na tastaturi (keyboard layout)

obuhvata: broj tastera(dananji standard je 101 taster) i konfiguraciju tastera

standard u SAD je QWERTY kod nas je QWERTZ

Neki sistemi koriste drugaije rasporede, Programi doputaju dodeljivanje tastera

znakovima u skladu sa potrebama korisnika.

Ulazni ureaji - Tastatura

Bafer tastature (keyboard buffer) Mali deo sistemske memorije u koji se

smetaju poslednji otkucani znakovi. Koristi se za memorisanje otkucanih znakova

koji jo nisu obraeni.

Ulazni ureaji Pokazivaki ureaji

Pointing device Ulazni ureaji za upravljanje kursorom na

ekranu: pritiskanje dugmadi u okvirima za dijalog na ekranu, biranje elemenata iz menija i oznaavanje opsega elija u radnim tabelema ili oznaavanje grupa rei u dokumentu.

Pokazivaki ureaj se esto koristi za izradu crtea ili grafikih oblika.

Ulazni ureaji Apsolutni pokazivaki ureaji

Absolute pointing device Mehaniki ili fiziki ureaj za pokazivanje iji je

poloaj u vezi sa poloajem kursora na ekranu. Korisnik grafike table postavi pero u gornji

desni ugao ploe kursor se premeta u gornji desni ugao prozora na

ekranu. Lokacija ureaja unutar definisanog podruja

uvek pridruena unapred definisanom poloaju na ekranu

Ulazni ureaji Relativni pokazivaki ureaj

Relative pointing device Ureaj za kontrolu kursora, kao to je mi ili

kuglica za praenje, u kome je pomeranje kursora na ekranu povezano sa kretanjem ureaja, ali ne i sa njegovim poloajem.

Korisnik podigne mia i stavi ga na drugo mesto na stolu - poloaj kursora na ekranu se ne menja, (detektovano kretanje mia).

Kada korisnik ponovo pokrene mia, kursor se pomera - kretanje mia po povrini stola.

Ulazni ureaji Pokazivaki ureaji

Najei pokazivaki ureaj je mi postao popularan zahvaljujui raunarima

Apple Macintosh. Ostali pokazivaki ureaji su:

Pokazivaki ureaj s kuglom Toki Grafike table, Svetlosna pera, Dojstik

Ulazni ureaji Pokazivaki ureaj s kuglom

Trackball Sastavljen od kugle oslonjene na dva valjka, Uzajamno postavljeni pod pravim uglom, Konvertuju pokrete kugle u horizontalno i

vertikalno kretanje na ekranu. Obino ima jedno ili vie dugmadi za iniciranje

drugih akcija. Kuite kugle za praenje je stacionarno, a

kugla se okree rukom.

Ulazni ureaji Toki

Thumbwheel Toak koji je ugraen u kuite Otkriven samo deo spoljnjeg oboda. Okree se prstom - kontrolie elemente na

ekranu - pokaziva i kursor. Koriste se u kombinaciji sa:

trodimenzionalnim dojsticima i pokazivakim ureajima s kuglom

Za kontrolu aspekta dubine pokazivaa ili kursora.

Ulazni ureaji mi

Mouse Najei pokazivaki ureaj. Osnovne karakteristike:

kuite sa ravnim dnom, projektovano za dranje jednom rukom, jedan taster ili vie njih na gornjoj strani, viesmerni detekcioni ureaj (obino kuglica)

na dnu i kabl za povezivanje mia sa raunarom.

Ulazni ureaji mi

Pomeranje mia po povrini korisnik kontrolie kursor na ekranu.

Mi je relativni pokazivaki ureaj, nisu definisane granice za pokrete mia i njegov poloaj na povrini ne preslikava se direktno u

odreenu lokaciju na ekranu. Za oznaavanje elementa ili izbor komandi na

ekranu pritisak na jedan od tastera mia pri emu se uje

karakteristini zvuk.

Ulazni ureaji Mehaniki mi

Pomeranje kuglice na dnu mia prevodi se u signale pravca.

Korisnik pomera mia kuglica se kotrlja okreui par tokova

montiranih pod pravim uglovima unutar mia, Elektronika mia prevodi elektrine signale

kretanja u informacije o pomeranju mia koje koristi raunar.

Ulazni ureaji Optiki mi

Optical mouse Za detekciju kretanja koristi:

par svetleih dioda (LED) i specijalnu reflektujuu mreastu podlogu.

Svetlosni detektori + svetlosne diode detektuju prolazak svetlosti pokazujui smer

kretanja.

Ulazni ureaji Dojstik

Upravljaka palica (joystick) - pokazivaki ureaji

Uglavnom za raunarske igre. Osnovu na koju se montiraju kontrolna dugmad Vertikalnu polugu koju korisnik pomera u bilo

kom smeru, upravljajui kretanjem objekta na ekranu

Poluga moe da ima kontrolnu dugmad. Dugmad aktiviraju razliite softverske funkcije,

generiui dogaaje na ekranu.

Ulazni ureaji Dojstik

Najee se koristi kao relativni pokazivaki ureaj Pomera objekat po ekranu dok se pomera

poluga, Zaustavlja ga kada se poluga pusti.

U industrijskim upravljakim primenama i kao apsolutni pokazivaki ureaj: Poloaj poluge preslikava u odreenu lokaciju

na ekranu.

Ulazni ureaji Svetlosna olovka

Light pen Sastoji se od olovke povezane sa

monitorom. Korisnik pokazuje olovkom po ekranu i

oznaava elemente ili bira komande pritiskanjem kontakta na bonoj strani svetlosnog pera ili pritiskanjem povrine ekrana olovkom odgovara pritisku na taster mia.

Ulazni ureaji Grafika tabla

Graphics tablet Unoenje informacija o poloaju grafike

Inenjerske, Projektantske i Ilustratorske aplikacije.

Ravna, pravougaona, plastina tabla Opremljena olovkom i senzorskom elektronikom

O poloaju olovke izvetava se raunar Podaci se prevode u poloaj kursora na ekranu.

Ulazni ureaji Skener

Scanner Optiki ulazni ureaj Koristi fotoosetljivu opremu za hvatanje

slike ili teksta. Slika se konvertuje u digitalni signal Primena:

softver za optiko prepoznavanje znakova (OCR)

grafiki softver za obradu slike.

Ulazni ureaji Skener

Vrste skenera: sa ravnom podlogom - glava skenera prelazi

preko nepokretnog skeniranog objekta sa uvlaenjem skeniranog medijuma -

objekat se pomera ispod nepokretne glave skenera

sa doboem - objekt se okree oko nepokretne glave skenera i

runi skeneri - korisnik pomera ureaj iznad nepokretnog objekta.

Ulazni ureaji Skener u boji

Konvertuje slike u digitalizovani format u stanju je da analizira boju.

Dubina boje zavisi od dubine bitova skenera sposobnost da transformie boju u 8, 16, 24 ili

32 bita.

Ulazni ureaji Skener u boji

Skeneri u boji visoke klase: kada se izlaz tampa, kodiraju informacije sa visokom rezolucijom,

velikim brojem taaka po inu (dpi).

Skeneri u boji nie klase kodiraju informacije sa rezolucijom od 72 dpi: obino se koriste za slike na ekranu raunara nisu predviene za tampanje

Ulazni ureaji Bar kod

Jedinstvena ifra proizvoda, prugasti kd (bar code)

Specijalni identifikacioni kd, Skup vertikalnih pruga razliitih irina, na

knjigama, proizvodima iroke potronje i drugoj robi.

Koristi se za brzo evidentiranje, bez mogunosti greke, u bibliotekama, bolnicama i skladitima robe iroke potronje.

Ulazni ureaji Bar kod

Binarna informacija koju oitava optiki skener.

ifra se sastoji od brojeva, slova ili njihove kombinacije;

Neke ifre sadre ugraenu proveru greaka

Mogu da se oitavaju u bilo kom smeru.

Ulazni ureaji Skener bar koda

ita bar koda (bar code scanner, bar code reader)

Optiki ulazni ureaj Koristi laserski zrak za:

Oitavanje i tumaenje bar koda - jedinstvenih ifara proizvoda,

Primena: Na proizvodima u samoposlugama i maloprodaji. Specijalni kod na identifikacionim dokumentima

Ulazni ureaji Video digitalizator

Video digitizer Ureaj u raunarskoj grafici Umesto glave za skeniranje - video

kamera za hvatanje video slike Zatim podatke smeta u memoriju.

Ulazni ureaji Ureaj za hvatanje video signala

Video capture device Konvertuje analogne video signale u

digitalni oblik Memorie ih na disku raunara Mogu i u suprotnom smeru:

Konverzija digitalnog u analogni video signal (za video rekorderu)

Ulazni ureaji Ureaji za prepoznavanje govora

Sposobnost raunara da razume govor Prijem komandi i unoenje podataka

govorom. Razvijeni sistemi prepoznaju samo

ogranien broj rei. Problem:

razliito izgovaranje iste rei (manji), razliito korienje i razliita znaenja iste rei

u zavisnosti od konteksta (vei).

Ulazni ureaji Ureaji za prepoznavanje govora

Osnovni segmenti: Mikrofon Softver za konverziju glasa u digitalne

signale. Softver za prepoznavanje slova i rei

Najea upotreba do sada: u medicini - za diktiranje medicinskih nalaza zatita od nedozvoljenog ulaska ili korienja

nekog ureaja - autorizacija lica.

Arhitektura raunara

Ulazni i izlazni ureaji

Izlazni ureaji

Monitor (jednokorisniki sistemi) Ekran terminala(viekorisniki sistemi) Zvunici tampa Automatski crta ili ploter

Izlazni ureaji - Uvod

pixel - piksel: picture (pix) element jedna taka u pravolinijskoj mrei sa vie hiljada

taaka pojedinano se crtaju formirajui sliku koju raunar

generie na ekranu ili tampa na papiru. Najmanji element u prikazu ili tampanju kojim

raunar moe da manipulie prilikom izrade slova, brojeva ili grafike.

Dubina - broj bitova u memoriji dodeljen svakom pikselu na ekranu.


1 bit 1 piksel: monohromatski prikaz 8 bita (1 Bajt) 1 piksel: 256 razliitih boja 16 bita (2 Bajta) 1 piksel: 65 536

razliitih boja (High color) 24 bita (3 Bajta) 1 piksel: 16 777 216

razliitih boja (True color)


pixel map - pikselska mapa Struktura podataka koja opisuje grafiku

pikselsku sliku Karakteristike:

boja rezolucija dimenzije smetajni format broj bitova za opisivanje svakog piksela

Model boje Metod ili konvencija o predstavljanju boja u

stonom izdavatvu i grafikim delatnostima. U grafikoj i tamparskoj delatnosti boje se esto

odreuju sistemom Pantone. U raunarskoj grafici boje se opisuju

korienjem nekog od vie razliitih sistema boja: HSB (hue, saturation, brightness - nijansa,

zasienost, sjajnost), CMY (cyan, magenta, yellow - tirkiznoplava,

purpurnocrvena, uta) i RGB (red, green, blue - crvena, zelena, plava).

Izlazni ureaji - HSB Hue-Saturation-Brightness:

nijansa-zasienost-svetloa nijansa - boja sa odgovarajuim poloajem u krugu boja,

crvena na 0, uta na 60, zelena na 120, zelenoplava na 180, plava na 240 i purpurnocrvena na 300;

zasienost - procent odreene nijanse u boji svetloa - procent bele u boji

Video adapter ili video kartica

Elektronska komponenta za generisanje video signala koji se alje preko kabla na video displej.

Najee se nalazi na matinoj ploi raunara ili na ploi za proirenje.

Video memorija

Memorija iz koje se generie video slika, smetena na video adapteru ili u video podsistemu.

Ako video procesor i jedinica centralnog procesora imaju pristup video memoriji, slike se generiu modifikacijom video memorije od strane centralnog procesora.

Video memorija

Video elektronika ima prioritet nad procesorom u sluaju istovremenog pokuaja oitavanja lokacije video memorije ili upisivanja u tu lokaciju: zato je auriranje video memorije esto

sporije od pristupa glavnoj memoriji.

Video bafer

Memorija na video adapteru koji slui za memorisanje podataka koji treba da se prikau na displeju. Kada je video adapter u tekstualnom reimu

podaci su u obliku ASCII znakova. Kada je u grafikom reimu, podaci definiu

svaki piksel.

Stranica video displeja

Deo video bafera koji sadri jednu sliku itavog ekrana.

Ako je u baferu vie stranica, auriranje ekrana je mnogo bre: neprikazana slika moe da se smesti u bafer

dok se prethodna slika prikazuje.

Boja

Komponenta percepcije svetlosti koja zavisi od frekvencije. Od ljubiaste na najviim frekvencijama

vidljivog svetlosnog spektra (mali deo itavog elektromagnetskog spektra)

Do crvene na najniim frekvencijama spektra.

Boja

U raunarskom video sistemu, proizvodise kombinacijom hardvera i softvera. Softver manipulie bitovima koji predstavljaju

razliite nijanse boje Hardver video adaptera prevodi bitove u

elektrine signale Oko korisnika sjedinjava svetlosti fosfora

percipirajui jednu boju.

Grafiki adapter CGA

Color/Graphics Adapter: kolor grafiki adapter Video adapter koji je 1981. uveo IBM. Radi u nekoliko tekstualnih i grafikih reima:

tekstualni reim sa 40 kolona i 25 linija sa 16 boja, tekstualni reim sa 80 kolona i 25 linija sa 8 boja, grafike reim sa 640 piksela po horizontali i 200

piksela po vertikali, sa 2 boje grafike reim sa 320 piksela po horizontali i 200

piksela po vertikali, sa 4 boje.

Grafiki adapter EGA, VGA i SVGA

EGA: Enhanced Graphics Adapter - poboljani grafiki adapter IBM-ov standard za video displej, uveden 1984. Emulira Color/Graphics Adapter (CGA) i Monochrome Display Adapter (MDA) i obezbeuje tekst i grafiku srednje rezolucije

VGA: Video Graphics Adapter - video grafiki adapter sadri video reime EGA i nekoliko dodatnih.

SVGA: Super Video Graphics Adapter . . .

Katodna cev CRT: Cathode Ray Tube - katodna cev Osnova televizijskog ekrana i standardni ekran

kod mikroraunara. Vakuumska cevi sadri jedan ili vie elektronskih topova

elektronski mlazevi horizontalno prelaze po unutranjoj strane eone povrine cevi

Elektronski mlaz osveava ekran 30 ili vie puta u sekundi.

Jasnoa slike se odreuje brojem piksela na ekranu.

Monitor

Ureaj na kome se prikazuju slike generisane pomou raunarskog video adaptera.

Odnosi na video displej i njegovo kuite. Prikljuen na video adapter pomou kabla.

Monohromatski monitor

Prikazuje slike samo u jednoj boji: crno na belom (kao na prvim ekranima

Macintosha), uto ili zeleno na crnom (kao na prvim IBM)

Poboljana varijanta - monitor koji prikazuje promenljive nivoe jedne boje npr. monitor sa skalom sivih tonova.

Kolor monitor Ureaj za video prikaz projektovan za rad sa

video adapterom za prikazivanje teksta ili slike u boji.

Ekran prevuen sa tri fosforna sloja koji daju crvenu, zelenu i plavu boju kada ih pogodi elektronski mlaz: za dobijanje boja zajedno se osvetljavaju sva tri.

Video kartica za kolor monitor: za opis boja koristi velike grupe bitova (6 ili vie) i generie analogne (kontinualno promenljive) signale moe da proizvede ogroman opseg boja

LCD monitori Displej sa tenim kristalima Tena smea sa polarizovanom molekularnom

strukturom izmeu dve providne elektrode: elektrino polje molekuli se ureuju u skladu sa poljem kristalna reetka polarizuje proputenu svetlost

Filter nanesen preko elektroda polarizuje svetlost

Mrea elektroda selektivno "ukljuuje" eliju ili piksel sa tenim kristalom zatamnjujui ga.

LCD monitori Jedna vrsta: iza ekrana se postavlja

elektroluminescentna ploa koja ga osvetljava. Druga vrsta u stanju da reprodukuju boju.

ne emituju svetlost, ve deluju na principu reflektovanja svetlosti od povrine na razliitim delovima ekrana.

na nekim delovima se vie apsorbuje, a na nekim reflektuje.

Kvalitet slike zavisi od ugla gledanja. Mala potronja energije tako da su povoljni za

prenosive raunare.

LED monitori Svetlea dioda: poluprovodnika komponenta

koja pretvara elektrinu energiju u svetlost za svetlosnu signalizaciju aktivnosti diskova u

raunaru, za LED monitore.

Efikasne - odaju malo toplote u odnosu na svetlost.

LED monitori: veliki broj LED dioda. Jedna dioda jedan piksel. Intenziteta struje intenzitet svetlosti.

GPD monitori

Gas Plasma Display monitori sa gasnom plazmom.

Minjaturne sijalica napunjene gasom Poredane u redove izmeu dve staklene

ploe. Sijalica svetli intenzitetom proporcionalno

jaini struje.

Klasifikacija po dimenzijama

Kao i kod TV dimenzija dijagonale 14", 15" manji monitori 17" srednji monitori 19", 21" vei monitori

Rezolucija

Finoa detalja koju u generisanju slike postiu tampa ili monitor.

Broj piksela kod video displeja odreuje se grafikim reimom i video adapterom

Rezoluciju video displeja definie ukupan broj horizontalno i vertikalno prikazanih piksela. Manje rezolucije 640 X 480, 800 X 600 Najea rezolucija 1024 X 768 Vea rezolucija 1280 X 1024

Kvalitet rezolucije: prikaz kruga

Podeavanje u Windows-u

Zvuk

Zvuna kartica ploa za proirenje na PC raunarima

Reprodukovanje i zapisivanje zvuka WAV, MIDI, MP3, RM, AU ... datoteke muziki CD-ROM

Veina PC raunara danas - ugraena zvuna kartica.

Sinteza govora

Sposobnost raunara da generie "govor", spaja unapred zapisane (memorisane) rei, ili raunar se programira tako da generie

glasove koji sainjavaju rei.

Arhitektura raunara

Izlazni ureaji

Izlazni ureaji

Monitor (jednokorisniki sistemi) Ekran terminala(viekorisniki sistemi) Zvunici tampa Automatski crta ili ploter

Izlazni ureaji:tampa

Printer ili tampa: Raunarski periferijski ureaj koji smeta

tekst ili raunarski generisanu sliku na papir ili drugi medijum npr. na providnu foliju

tampa - Rezolucija

Finoa detalja koju u generisanju slike postiu tampa ili monitor.

tampai koji formiraju znakove od taaka rezolucija je broj taaka po inu dots per inch - dpi

matrini tampai niskog kvaliteta 125 dpi tamparska oprema 1000 dpi. kod laserskih i ink-jet tampaa 1200 dpi

tampa - Rezolucija

300 X 300 Draft kvalitet 600 X 600 Normal kvalitet 1200 X 1200 High kvalitet

tampa kategorizacija I

Udarni tampai fiziki udaraju o papir primeri ovih tampaa su matrini tampai i

tampai s lepezom Neudarni tampai obuhvataju sve druge

tipove tampaa ukljuujui laserske, ink-jet i termike

tampae

tampa kategorizacija II

Crno beli tampa tampa u boji ili kolor tampa

veina njih moe da proizvede i crno-beli izlaz

Kertrid sa trakom

Ili ribon kertrid (ribbon cartridge) Modul za jednokratnu upotrebu Sadri mastiljavu tekstilnu traku ili traku od

plastinog filma prevuenog karbonom. Mnogi udarni tampai koriste kertride sa

trakom radi lake i istije zamene traka

Kertrid sa tonerom Mastilo u prahu ili toner: pigment koji se koristi u

laserskim, LED i LCD tampaima. toner cartridge Zamenljivi kontejner sa tonerom za laserski

tampa ili druge stranine tampae: neke vrste kertrida sa tonerom sadre samo toner; neke sav potroni materijal:

i toner i fotoosetljivi dobo, u jednom kertridu

Ketridi mogu da se koriste na svim tampaima sa istim mehanizmom za tampanje.

Tipovi tampaa

Znakovni tampai (character printer) Odjedanput tampa jedan znak npr.:

matrini tampai tampa sa lepezom tampa sa kuglom

Tipovi tampaa

Stranini tampai (page printer) Odjedanput tampa itavu stranicu

npr: laserski tampa Moraju pre tampanja da smeste u

memoriju itavu stranicu zahtevaju relativno veliki memorijski prostor.

Tipovi tampaa

Linijski tampa (line printer) tampa liniju po liniju Obino tampani izlaz na perforiranom

papiru 11 X 17 ina. Ureaji velike brzine i esto se koriste na:

velikim centralnim raunarima mini-raunarima mrenim raunarima retko na jednokorisnikim sistemima

Tipovi tampaa

Matrini tampa (dot-matrix printer) Znaci sastavljeni od taaka:

igliasta glava za tampanje. Kvalitet tampe zavisi od broja taaka u matrici

mali tako da se vide pojedinane take veliki tako da se postigne izgled formiranih znakova.

Kategoriu se esto po broju iglica na glavi za tampanje: 9, 18 ili 24.

Tipovi tampaa

tampa sa kuglom (ball printer) Udarni tampa sa glavom za tampanje u

obliku lopte Na povrini ima potpuno oblikovane

reljefno uzdignute znakove. tampa rotira i naginje loptu radi izbora

znakova, a zatim udara loptom u traku. Pisaa maina IBM Selectric je radila na

istom principu.

Tipovi tampaa

tampa sa lepezom (daisy-wheel printer)

Koristi elemenat u vidu lepeze. Daje jasnu, blago otisnutu tampu sa

potpuno formiranim znacima, po kvalitetu podsea na pisau mainu

Standard za visok kvalitet tampe sve do pojave laserskih tampaa.

Tipovi tampaa

tampa sa savijenom lepezom (thimble printer)

Elemenat za tampanje - savijena lepeza Koriste potpuno formirane znake, kao na pisaoj

maini - tampani izlaz kao kod pisae maine Blagi otisak koji se stvara kada nosa znaka

jako udari o papir preko trake po ovome se razlikuje od izlaza laserskih tampaa

Elektrofotografski tampai

Negativna slika primenjuje se na naelektrisani fotoosetljivi dobo

Fotoosetljivi dobo razvija na svojoj povrini uzorak elektrostatikog naelektrisanja: foto-negativ slike koju dobo tampa

Toner prianja na naelektrisana podruja doboa, dobo pritiska toner na papir

Pod dejstvom toplote toner vezuje sa papirom

Elektrofotografski tampai

Tipovi ovih tampaa razlikuju se po nainu naelektrisavanje doboa.

Ova kategorija obuhvata (zavisno od naina osvetljavanja doboa): tampae sa taloenjem jona LED tampae LCD tampae Laserske tampae

tampa sa taloenjem jona

Slika se formira u elektrostatikim naelektrisanjima na dobou koji privlai toner i prenosi ga na papir.

Dobo se naelektrie korienjem jonskih snopova.

Koriste se u okruenjima za obradu podataka velikog kapaciteta

Rade sa brzinama od 30 do 90 stranica u minuti

tampa sa taloenjem jona

Toner se spaja sa papirom metodom koji je brz i ne zahteva zagrevanje

ali ini papir pomalo sjajnim, tako da je nepodesan za poslovnu prepisku.

Ovi tampai daju debele, donekle nejasne znake;

Skuplja tehnologija nego kod laserskih tampaa.

LED tampa ili tampa sa LED diodama

Light-Emitting Diode printer tampa sa svetlosnom diodom

Dobo naelektrisan korienjem svetlosnih snopova - niz LED dioda.

LCD tampa

Liquid Crystal Display printer tampa sa displejom sa tenim kristalima

LCD tampai koriste izvor hladne svetlosti - najee halogenu lampu

Laserski tampa

Zasnovan na tehnologiji aparata za fotokopiranje

Usmereni laserski zrak i rotirajue ogledalo koriste se za iscrtavanje slike eljene stranice na fotoosetljivom dobou

Slika se na dobou konvertuje u elektrostatiko naelektrisanje koje privlai i zadrava toner

Laserski tampa

Elektrostatiki naelektrisan papir namotava se na dobo privlaei toner sa doboa na papir

Za spajanje tonera sa papirom primenjuje se toplota

Na kraju se sa doboa uklanja naelektrisanje i sakuplja viak tonera

Laserski tampa

tampa pravi vie kopija proputanjem poslednjeg koraka i ponavljanjem samo koraka u kojima se primenjuje toner i radi sa papirom

Nedostatak: manja fleksibilnost u radu sa papirom u odnosu na matrine tampae

Linijski tampai, matrini tampai i tampai sa lepezom povoljniji sa viedelnim obrascima

Ink-jet tampa

Mastilo vibrira ili se zagreva dok se ne pretvori u sprej, zatim se kroz siune otvore na glavi tampaa raspruje formirajui znake ili grafiku na papiru

Konkuriu nekim laserskim tampaima po ceni i kvalitetu tampe, ali ne i po brzini

Ink-jet tampa

Mastilo mora da bude veoma rastvorljivo -zapuavanje mlaznica u glavi tampaa

Na pojedinim vrstama papira daje nejasne otiske

Lako se zamrlja ako se dodirne ili navlai neposredno posle tampanja

Kvalitet tampe

draft quality - kvalitet grube kopije Nizak kvalitet tampe koji se dobija u

reimu probnog tampanja na matrinim tampaima

Razliit na raznim tampaima - od podesnog za veinu namena do gotovo neupotrebljivog

Kvalitet tampe near-letter-quality - kvalitet priblian kvalitetu

poslovne prepiske Nain tampanja na matrinim tampaima

visoke klase i laserskim tampaima Jasniji, tamniji znaci nego pri normalnom

tampanju (grubog kvaliteta). Bolji otisak nego kod obinog tampanja

matrinim tampaima, ne tako itak kao kod tampaa sa potpuno

formiranim znacima (npr. tampaa sa lepezom)

Kvalitet tampe

letter quality - kvalitet prepiske, kvalitet koji odgovara poslovnoj prepisci

Visok kvalitet tampanja Dovoljno jasan i prikladan za upotrebu u

poslovnoj prepisci

Izlazni uredaji:Ploteri

Ureaj koji se koristi za crtanje grafikona, dijagrama i druge linijske grafike.

Ploteri koriste: Pera Elektrostatika naelektrisanja i toner

Ploteri

Ploteri s perom crtaju na papiru ili pausu pomou jednog ili vie pera u boji.

Elektrostatiki ploteri "ispisuju" uzorak od elektrostatiki naelektrisanih taaka na papiru

Zatim se primenjuje toner koji se spaja sa papirom u ovim takama

Ploteri

Prema nainu rada sa papirom tri osnovna tipa plotera: 1. ploter sa ravnom podlogom: papir miruje, a

pero se kree du x i y ose2. ploter sa doboem: namotavaju papir na

dobo 3. ploter sa valjcima za pomeranje papira

Ploter sa ravnom podlogom

Flatbed plotter Ploter kod kojeg se papir nalazi na ravnoj

platformi Pero crta kreui se po papiru du obe

ose papir miruje, a pero se kree du x i y ose


Prihvataju raznovrsnije medijume, kao to su pergament ili acetat materijal ne mora da bude fleksibilan

Ovaj tip je precizniji od plotera sa doboem kod kojih se pomera papir pod perom

Zahteva vie prostora

Ploter sa doboem

Drum plotter Papir je namotan na veliki obrtni dobo, pero se

pomera napred-nazad na najvioj taki doboa. Papir se namotava pomou doboa tako da

poravna prvu taku na papiru sa perom. Doboi zauzimaju samo deo prostora koji

zahtevaju ploteri sa ravnom podlogom pri radu sa papirom iste veliine.

Ploter sa doboem

Ploter s valjkom za pomeranje papira

pinch-roller plotter Izmeu tipa sa doboem i tipa sa ravnom

podlogom Koristi tokove od tvrde gume ili metala za

dranje papira na glavnom valjku Nemaju ogranienja u pogledu duine

papira sa kojim rade prednost kod nekih aplikacija

Ploter s valjkom za pomeranje papira

Klasifikacija plotera

Po tehnologiji izrade poloteri mogu biti: Ploter s perom (pen plotter) Elektrostatiki ploter (electrostatic plotter)

Ploter s perom

Klasini grafiki ploter koji koristi pera za crtanje na papiru.

Ploteri s perom koriste: jedno ili vie pera u boji ili flomastere sa

vrhom od fibera crtaa keramika pera ili rapidografe

za izlaz najvieg kvaliteta

Elektrostatiki ploter

Stvara sliku pomou taaka otisnutih na papiru prevuenom posebnom emulzijom

Papir se naelektrie elektrostatikim putem i izlae toneru koji prianja na take

Do 50 puta bri od plotera sa perom, ali su znatno skuplji

Modeli za kolor tampu proizvode slike nanosei u vie prolaza zelenoplavom, purpurnocrvenom, utom i crnom bojom

Ulazno-izlazni uredaji

Modem Terminal Dodirni ekran Flash memorija

Modem

Skraenica za MOdulator/DEModulator. Komunikacioni ureaj koji omoguava

raunaru prenos informacija preko klasine telefonske linije

Modem

Raunar je digitalni ureaj radi sa diskretnim elektrinim signalima koji

predstavljaju binarno 1 i binarno 0 Telefonska linija je analogna

prenosi signale koji mogu da imaju bilo koju od mnogobrojnih vrednosti

Modemi su za konverziju digitalnih signala u analogne i obrnuto.

Modem

Prilikom predaje modemi moduliu ili utiskuju raunarski digitalni signal u kontinualni signal nosee uestanosti na telefonskoj liniji

Prilikom prijema modemi demoduliu ili filtriraju informacije iz signala nosee uestanosti i prebacuju ih u raunar u digitalnom obliku

Modem

Usavreni modemi su u stanju da pored predaje i prijema obavljaju funkcije kao to su: automatsko biranje odgovaranje i ponovno biranje

Modemi ne mogu da rade bez odgovarajueg komunikacionog softvera

Brzina prenosa ilitransfer rate

Brzina kojom kolo ili komunikacioni kanal prenosi informacije od izvora do odredita, npr. preko mree ili na disk jedinicu i sa disk jedinice.

Meri se brojem jedinica informacija u jedinici vremena: npr. broj bitova u sekundi ili broj znakova u sekundi

Meri se kao: osnovna brzina koja predstavlja maksimalnu brzinu

prenosa ili srednja brzina koja obuhvata razmake izmeu

blokova podataka kao deo vremena prenosa

Terminal ili prikljuak Ureaj koji se sastoji od video adaptera,

monitora i tastature kombinuju se u jednu jedinicu

Jeftini i laki za korienje Obavlja neznatnu samostalnu raunarsku

obradu ili je uopte ne obavlja Prikljuen je na raunar pomou kablovske

komunikacione veze Koriste se prvenstveno u viekorisnikim

sistemima za unos podataka, programa i teksta

Dodirni ekran

touch screen Raunarski ekran projektovan ili

modifikovan za prepoznavanje mesta dodira na svojoj povrini

Dodirom ekrana korisnik vri izbor ili premeta kursor

Dodirni ekran Prvi tip sastoji se od mree senzorskih linija

mesto dodira odreuje se uparivanjem horizontalnih i vertikalnih kontakata

Drugi tip - naelektrisana povrina i senzori oko spoljnih ivica ekrana detektuje se koliina elektrinog poremeaja i

precizno odredi mesto kontakta Trei tip ima infracrvene svetlosne diode (LED) i

senzore oko spoljnjih ivica ekrana One i senzori formiraju nevidljivu infracrvenu reetku

koju prst korisnika prekida kada se priblii ekranu.

Flash memorija Silikonski ip koji se moe reprogramirati Sadraj ostaje sauvan i nakon iskljuenja

napajanja Ova vrsta memorije je veoma skupa Primene:

memorisanje fotografija u digitalnim kamerama memorisanje informacija o letu aviona u pilotskoj

kabini Fotografije memorisane unutar flash memorije

mogu da se download-uju u raunar, konvertuju u digitalni oblik i nakon toga edituju

Klasifikacija raunara

Opte namene mogu se koristiti u velikom broju razliitih

aplikacija Specijalne namene

koriste u specijalnim aplikacijama.

Bitne karakteristike raunara

Cena Procesorska snaga Veliina memorije

Primarna memorija Sekundarna memorija

Broj istovremenih korisnika Jednokorisniki raunari Viekorisniki raunari

Personalni raunari

Relativno mali, jeftini raunarski sistemi koji se esto zovu mikroraunari.

Danas se sve vie koriste i u raunarskim mreama.

Mreni raunari

Jednostavnije i jeftinije verzije personalnih raunara koji su projektovani pre svega za mreni pristup i pristup Internetu

Distribucija, podrka i auriranje softverskih aplikacija je jednostavnije korienjem mrenih raunara

Zbog svoje jednostavnosti i nedostatka sekundarne memorije mreni raunari nisu fleksibilni kao personalni raunari

Radne stanice

Skuplje od personalnih raunara i namenjene su tehnikim korisnicima i aplikacijama kao to je CAD (Computer Aided Design) gde se koriste intenzivni matematiki prorauni

Veina radnih stanica koristi RISC procesore Radne stanice imaju vee monitore sa visokom

rezolucijom, bolje procesore i veu koliinu RAM memorije

Multimedijalni raunari

Projektovani prvenstveno za rad sa zvukom, slikom, video zapisom, grafikim komponentama.

Kompresija video zapisa se koristi da bi se smanjio potreban memorijski prostor.

Intel je razvio digitalni video ip koji ostvaruje kompresiju u odnosu 150:1.

Miniraunari

Koriste se kada je potreban istovremen rad vie korisnika.

U malim i organizacijama srednje veliine, kao i u odeljenjima velikih kompanija.

Mainframe raunari

Veliki raunari koji podravaju istovremen rad nekoliko stotina korisnika

Mainframe raunari su veoma skupi

Super raunari

Najbri i najskuplji Koriste vie paralelnih procesora Ostvaruju veoma velike brzine

procesiranja

Razni standardi Ivini konektor (edge connector) Skup irokih, pljosnatih metalnih kontakata na

ploi za proirenje koji se umee u slot za proirenje personalnog raunara ili u konektor trakastog kabla.

Povezuje plou sa sistemskom, zajedniki korienom putanjom podataka ili sabirnicom pomou niza tampanih linija (kontakata) za povezivanje sa kolima na ploi.

Broj ovih linija razliit je za razliite vrste konektora

Razni standardi

Trakasti kabl ili pljosnati kabl (ribbon cable)

Sadri do 100 paralelnih provodnika za linije podataka i kontrolne linije.

Koriste se unutar raunarskog kuita za povezivanje disk jedinica sa njihovim kontrolerima.

Razni standardi Ploa za proirenje (expansion board) Oiena ploa koja se prikljuuje na sabirnicu

raunara (glavnu putanju za prenos podataka) u cilju obezbeivanja dopunskih raunarskih funkcija ili resursa

Tipine ploe za proirenje slue za dodavanje: memorije, kontrolera disk jedinica, video podrke, paralelnih i serijskih portova i internih modema

Razni standardi

Ploa za proirenje (expansion board) Kod laptop raunara raunara proizvode

se u vidu ureaja veliine kreditne kartice i zovu se PC kartice (PC Cards)

Umeu se u slot na zadnjem delu raunara

Razni standardi PCMCIA Personal Computer Memory Card International

Association (Meunarodna asocijacija za memorijske kartice personalnih raunara).

Grupa proizvoaa i prodavaca oformljena radi unapreivanja zajednikog standarda za periferijske ureaje, zasnovane na PC kartici i odgovarajuim slotovima

PCMCIA konektor, PCMCIA slot, PCMCIA kartica

Razni standardi

ACME A (or American) Company Making

Everything Describing some X as an "Acme X"

either means "This is insanely great" or, more likely, "This looks insanely great on

paper, but in practice it's really easy to shoot yourself in the foot with it."

Softver (software)

Raunarski programi, instrukcije koje omoguavaju da hardver radi

Podela po metodu distribucije: Softverski paketi koji se distribuiraju kroz

maloprodaju Besplatni softver i softver u javnom vlasnitvu koji

se distribuiraju besplatno Softver za probu pre kupovine (besplatno se

distribuira, ali se od korisnika zahteva da plate ako nastave da ga koriste)

Softver

Korisnici softvera: pojedinci radne grupe organizacije

Poreklo softvera: razvoj unutar date organizacije kupovina i prilagodavanje Web servisi

Sistemski i aplikativni softver

Aplikativni softver Sistemski softver Hardver

Sistemski softver Koordinira aktivnosti hardvera i programa Projektuje se za specifian procesor i specifinu

klasu hardvera Vrste sistemskog softvera :

operativni sistemi (OS) i usluni programi

Sistemski softver

Sistemski softver

Operativni sistem DOS Windows Unix Linux WAX Sistemski softver

Sistemski softver

Usluni programi Tekst editori (EDIT, vi) Kompajleri Debuggeri Grafiki korisniki interfejsi

Aplikativni softver Izvrava zadatke zbog kojih ljudi koriste raunare Pomae krajnjim korisnicima da uspenije

obavljaju svoj posao ili slino Vrste aplikativnog softvera

Tekst procesori (MS Word for Windows) Programi za rad sa tabelama (MS Excel) Baze podataka i informacioni sistemi

Aplikativni softver

Softver

Dve dodatne kategorije sadre elemente i sistemskog i aplikativnog: Mreni softver: omoguava grupama raunara da

komuniciraju i Programski jezici: obezbeuje programerima

potrebne alate za pisanje programa.

Uloga operativnih sistema

Izvravanje U/I funkcija Obezbeivanje korisnickog interfejsa Obezbeivanje nezavisnosti od hardvera Upravljanje memorijom Upravljanje procesima Upravljanje fajlovima (datotekama) Upravljanje pristupom sistemskim resursima

Izvravanje U/I funkcija

prihvatanje podataka sa ulaznih uredaja skladitenje podataka na diskovima slanje podataka ka izlaznim uredajima drajveri

Obezbeivanje korisnickog interfejsa

interfejs zasnovan na komandnoj liniji grafiki korisniki interfejs (GUI)

Obezbeivanje nezavisnosti od hardvera

Aplikativni programi se mogu tako pisati da komuniciraju sa OS, a ne sa hardverom Platformska nezavisnost, sve dok je OS isti Pojam API (application program interface)

Upravljanje memorijom

Razdvajanje sistemskih i aplikativnih programa u memoriji

Zatita sistemskih programa Virtuelna memorija i "swap file"

Upravljanje procesima

Proces: program ili deo programa koji se izvrava u raunaru

Time sharing: raspodela vremena ili istovremena upotreba raunarskog sistema od strane vie osoba. Konkurentno se izvravaju razliiti programi tako to se kombinuju delovi vremena obrade dodeljeni svakom korisniku

Upravljanje procesima

Scalability ili skalabilnost: sposobnost adaptacije sistema pri poveanju broja korisnika ili procesa, OS odreuje tu sposobnost za datu platformu

Multitasking: istovremeni rad sa vie poslova, vieprocesna obrada zadataka

Datoteka ili fajl

Puni imenovani skup informacija, kao to je program, skup podataka koje program koristi ili dokument koji je napravio korisnik.

Osnovna smetajna jedinica koja omoguava raunaru da razlikuje jedan skup informacija od drugog.

Sistem datoteka ili file system

Ukupna struktura imenovanja, smetaja i organizovanja datoteka u operativnom sistemu

Sistem datoteka se sastoji od datoteka, direktorijuma i infomacija koje su potrebne za pronalaenje i pristup ovim elementima

Prevodi zahteve za rad sa datotekama iz aplikativnog programa u zadatke niskog nivoa, koje razumeju drajveri za upravljanje disk jedinicama

Upravljanje fajlovima (datotekama)

Organizacija podataka na disku i u memoriji Adresiranje fajlova Fizika lokacija fajlova Obrada vie istovremenih zahteva za pristupom

istom fajlu

Kataloka struktura

Upravljanje pristupom sistemskim resursima

Zatita od neautorizovanog pristupa podacima i programima Username, password Kriptografska zatita

Povezivanje sa drugim raunarima u mrei Sve vie OS to podrava

Jezgro OS

Kernel ili jezgro operativnog sistema Deo sistema koji upravlja memorijom,

datotekama i periferijskim ureajima, odrava vreme i datum, pokree aplikacije i raspodeljuje sistemske resurse

Komandni interpreter

Glavni delovi OS

Menader procesa (process manager) Menader fajlova (file manager) Menader memorije (memory manager) Menader U/I operacija (I/O manager) Jezgro OS

Klasifikacija prema nameni i tipu korisnika

Pojedinac OS za personalne raunare i radne grupe

Radna grupa Mreni OS

Preduzee OS za srednje i velike (mainframe) raunare

Potroaka elektronika OS u raznim raunarski kontrolisanim ureajima

Personalni Za radne grupe Za preduzea Za potroaku el.

MS-DOS

Windows 95, 98

Pocket PC

Windows NTradna stanica

Windows NT server

Windows NT server

Windows XP Windows XP Windows XP

Unix Unix Unix

Linux Linux Linux

MAC OS X MAC OS X MAC OS X

Solaris Solaris Solaris

Usluni programi

Personalni Kompresija podataka Screen saver Detekcija virusa

Usluni programi

Radne grupe Detaljni izvetaji o aktivnostima raunara radne

grupe i statusima korisnikih naloga Korienje izvora neprekidnog napajanja za

shutdown raunara radne grupe kada nestane el. energija

Izvetaji o neuspenim korisnikim pokuajima log-on-a

Usluni programi

Preduzea Softver za arhiviranje podataka Softver za poreenje sadraja datoteka i

identifikaciju razlika Izvetaji o statusu odreenog raunarskog posla

Aplikativni softver

Klasifikacija prema nameni i tipu korisnika pojedinac

procesiranje teksta, rad sa tabelama, baze podataka, grafika,...

radna grupa elektronska pota, grupno planiranje, timski rad,...

preduzee kadrovska evidencija, obraun plata, obrada

narudbenica,

Aplikativni softver tipini primeri

Procesiranje teksta MS word Rad sa tabelama MS excel Rad sa bazama podataka oracle, SQL server Rad sa grafikom corel draw, visio Upravljanje projektima MS project Upravljanje finansijama managing your

money Online servisi AOL, compuserve

Aplikativni softver

Serverska aplikacija aplikacija iz koje se uzimaju podaci ili usluge

Klijentska aplikacija aplikacija koja prihvata podatke ili koristi usluge

Kolekcije aplikacija neintegrisane (problem sa formatima podataka) integrisane (podravaju itav proces proizvodnje)

Razvoj softvera

Programski jezici: Nieg nivoa (asemblerski jezici, PL/M,...) Vieg nivoa (c, java, c#,...) Prilikom izbora programskog jezika bitno je

razumevanje karakteristika jezika

Internet

Raunarske mree

Za potrebe internih komunikacija i raunarskih obrada, raunari se povezuju u mree Korienjem fizikih veza: LAN mree (Local

Area Network) Pomou komunikacionih linija WAN mree (Wide

Area Network) Ograniene samo na svoje plaene lanove i

koriste vlastite komunikacione standarde VAN (Value Added Networks)

Internet

Premostiti razlike izmeu mrea i omoguiti meusobnu komunikaciju Internet predstavlja takvo sredstvo

Dvostrani komunikacioni sistem sa mogunou slanja ciljnih poruka pojedincima

Veliki znaaj u mogunosti dvostranih komunikacija tipa mnogipremamnogima (manytomany)

Internet

Skraenica za internetwork (mrea mre) Skup raunarskih mre koje mogu da budu razliite, Povezane mrenim prolazima koji obavljaju prenos

podataka i konverziju poruka sa protokola predajnih mrea na protokole prijemnih mre

Globalni skup mrea, rasprostranjenih irom sveta, i mrenih prolaza koji koriste skup TCP/IP protokola za meusobnu komunikaciju

Internet

Glavni oslonac - okosnica sastavljena od komunikacionih linija za prenos podataka velikim brzinama izmeu znaajnih vorova ili glavnih raunara

Sastoji se od hiljada komercijalnih, administrativnih, obrazovnih i drugih raunarskih sistema koji prosleuju podatke i poruke

Internet

Jedan ili vie vorova Interneta moe da se iskljui bez ugroavanja Interneta kao celine ili zaustavljanja komunikacija na Internetu, jer ga ne kontrolie jedan raunar ili mrea

Odravanje komunikacionih sposobnosti ak i u sluaju havarije ili ozbiljnog pada sistema u nekim komponentama mree

ARPANET

Internet nastao od decentralizovane mree, poznate kao ARPANET (Advanced Research Projects Agency of the U.S. Defense Department)

ARPANET je 1969. godine stvorilo Ministarstvo odbrane SAD radi osiguravanja komunikacija u sluaju atomskog napada

Kasnije su druge mree, (BITNET, Usenet, UUCP i NSFnet) povezane sa ARPANET-om

IAB i IETF Ne postoji centralni autoritet koji upravlja Internetom Grupe ije se miljenje uvaava:

IAB (Internet Architecture Board) odgovoran za odravanje interoperabilnih standarda za komunikacije preko Interneta i adresiranje

IETF (Internet Engeneering Task Force) radne grupe za reavanje operacionih i kratkoronih tehnikih problema

Sve mree povezane na Internet moraju da slede uputstva i odluke IAB-a i IETF-a

Ignorisanje preporuka koje su donela oba ova tela uslovljava iskljuivanje sa Interneta

Internet - mehanizam za transfer informacija

Dva kljuna faktora koja su uslovila da Internet postane glavni mehanizam za transfer informacija i obavljanje komercijalnih transakcija su: distribuiranost otvorenost

Distribuirano okruenje

Distribuirano kompjutersko okruenje sastoji se od vie raunara koji su u stanju da meusobno komuniciraju i zajedniki izvravaju odreeni zadatak

Obrnuta varijanta: centralni raunar Korisnici alju komande i primaju rezultate pomou

terminala povezanih za centralni raunar Sve obrade na centralnom raunaru (hostu) Terminali samo za slanje instrukcija i prikazivanje rezultata

Distribuirano okruenje

Svaki povezani raunar moe da slui i kao server i kao klijent

Snaga - povezanost raunara svakog sa svakim Svaki raunar povezan u mreu moe biti

provajder sadraja, a ne samo za razgledanje Web-a

Servisi Interneta

Internet je stekao ogromnu popularnost zahvaljujui servisima koje nudi

Podela servisa na Internetu: bazini javni informacioni diskusioni konferencijski servisi za pretraivanje

Servisi Interneta

Veina sevisa se uopte ne koristi zato to su integrisani u neke nove, najee razliite pojavne oblike dva najmasovnije koriena: e-mail i Web

Sinhroni servisi: uesnici moraju istovremeno biti prisutni na Internetu

Asihroni servisi: korisnici ne moraju biti istovremeno aktivni na mrei

Bazini servisi

Elektronska pota (E-mail): Lina i poslovna komunikacija preko Interneta,

razmena poruka elektronskim putem U prilogu tekstualne poruke mogu se slati razliiti

multimedijalni sadraji Komunikacija asihrona Poruka koja je stigla smeta se u potansko

sandue, primalac je moe itati naknadno

Bazini servisi

Telnet (Telecommunications network) Omoguava pristup udaljenom raunaru i interaktivan rad

na njemu

FTP (File Transfer Protocol) omoguava prenos datoteka izmeu udaljenih raunara Da bi se uspostavilaveza sa FTP serverom moe biti

potrebno unoenje korisnikog imena i lozinke Smer renosa: sa FTP servera ka korisnikovom raunaru

(download) i obrnuto (upload) Komande se zadaju preko Web interfejsa

Javni informacioni servisi

Gopher, servis za hijerarhijsko organizovanje i pretraivanje tekstualnih informacija

WWW (World Wide Web) ili Web, servis za hipertekstualno organizovanje i pretraivanje multimedijalnih informacija Multimedijalni sadraji smeteni na Web servere

dostupni su korisnicima Interneta preko Web browsera - univerzalnog korisnikog interfejsa, koji interpretira HTML dokumente preuzete sa servera

Diskusioni servisi

Lista elektronske pote (Mailing list): Automatizovano slanje elektronske pote na vie

adresa Poruka se alje svim zainteresovanim korisnicima,

jer poruka poslata listi automatski ide svim njenim lanovima

Interesno grupisanje korisnika Listu aurira vlasnik liste ili se koriste

specijalizovani programi koji automatski auriraju promene na listi

Diskusioni servisi

Diskusione grupe (Newsgroup) Javne hijerarhijski organizovane grupe Poruke se ne prosleuju automatski: korisnici

pristupaju na sopstveni zahtev Prednost u odnosu na liste elektronske pote:

pretplatnik pristupa samo kada eli i izbegava pretrpavanje njegovog potanskog sandueta neeljenom potom (junk mail)

Konferencijski servisi

IRC (Internet Relay Chat): omoguava tekstualnu konverzaciju veeg broja korisnika preko Interneta u realnom vremenu

Telefoniranje preko Interneta (Internet Phone): glasovno komuniciranje korisnika Interneta uz korienje mikrofona i zvune kartice

Videokonferencije (Videoconferencing): omoguavaju i vizuelnu komunikaciju primenom video kamere i mikrofona

Servisi za pretraivanje

Archie: pretraivanje anonimnih FTP servera, na osnovu naziva datoteke ili njenih osobina

Veronica: pretraivanje informacija sadranih u naslovima iz menija Gophera

WWW serveri za pretraivanje (Yahoo!, AltaVista, Google): Specijalizovani serveri za pretraivanje Web

sadraja na Internetu

WWW Web omoguava korisnicima da pretrauju razliite

sajtove u jednom pristupu: Koristi skokove pomou hipertekstualnih veza na druge

Web strane Omoguava prenoenje i prikazivanje i netekstualnih

datoteka, tj. video i audio zapisa Programski jezik HTML (HyperText Markup

Language), omoguava svakome da napravi sopstvenu Web stranu Tako se postaje ne samo primalac informacija ve i

provajder sadraja

Adresiranje Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu numeriku (IP)

adresu, koja se sastoji od dva dela identifikator mree i identifikator raunara

Radi lakeg snalaenja uvedena su odreena pravila za simbolike adrese

Sufiksi u SAD: com komercijalne institucije edu obrazovne institucije org neprofitne organizacije mil vojne institucije gov vladine institucije net mrena administracija i provajderi

Adresiranje

U veini zemalja i kod nas sufiksi za komercijalne i akademske domene drugaiji

U naoj dravi koriste se sledei sufiksi: ac akademski domen co komercijalni domen

Adresiranje

U svim dravama izuzev SAD adresezavravaju sufiksom koji oznaava konkretnudravu: rs Srbija de Nemaka fr Francuska ca Kanada uk Velika Britanija

Adresiranje

Nivo hijerarhije domena opada s desna u levo rs domen Srbije ac.rs akademski domen Srbije etf.bg.ac.rs domen za Elektrotehniki fakultet u

Beogradu

Predavanje02ISTORIJA RAZVOJA RAUNSKIH SREDSTAVA I RAUNARSKIH SISTEMA IstorijatIstorijatIstorijatIstorijatIstorijatIstorijatIstorijatGENERACIJE RAUNARA I GENERACIJAI GENERACIJAII GENERACIJAII GENERACIJAIII GENERACIJAIII GENERACIJAIV GENERACIJAIV GENERACIJAV GENERACIJAV GENERACIJAOD SUPERRAUNARA DO MIKRORAUNARATEHNOLOKI TRENDOVI Paralelno procesiranjeTEHNOLOKI TRENDOVI Paralelno procesira

Documents

materijal sa predavanja za pripremu ispita Osnovi Informatike.pdf