Veèernje meditacije

Vuk Uskokoviã Maj � Avgust 2006. (Potsdam, NY)

id37222930 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

Sadr�aj: Na putu................................................................................................................................... Ko-kreacija sveta i ravnote�a Puta......................................................................................... O lepoti malih stvari............................................................................................................... O èistoãi misli........................................................................................................................ Blago nesigurnosti i osvrtanja unazad (kada put unazad vodi unapred)................................ O skrivanju srca lepote........................................................................................................... Reference...............................................................................................................................

Na putu

Najdivnija umetnièka dela predstavljaju duge trenutke lutanja u mraku na koncu kojih

se izlazi na svetlost, dolazeãi do buðenja èudesne vere i snage, blje�tavih unutra�njih

pitanja i tajanstvene spoznaje kljuèeva sreãe. Mo�da je i èitav ljudski �ivot najdivniji kada nije konstantno obasut mno�tvom zvezdanih trenutaka sreãe i zadovoljstva, veã

kada kroz duge, nepregledne vozove upitkivanja, premi�ljanja i traganja, spojeva duginih

sreãa i ki�nih tuga dolazimo do blaga, na samom kraju na�eg puta. I èitava ova knjiga ãe

predstavljati jedno vedro i zami�ljeno putovanje, od crte do crte, od reke do reke, od

talasa do talasa, od leptira do leptira, nepredvidljivo nas vodeãi ka ishodi�tima na�eg

puta, ishodi�tima koja na�a biãa iscrtavaju sa svakim udahom, sa svakom mi�lju i idejom,

na samim temeljima na�eg srca. Verujuãi da na�e vizije diriguju uspe�nostima na�eg delanja sada i ovde, da

no�enje sjajnih, vedrih izlazaka Sunca na temeljima na�eg srca èini da èitavo na�e biãe

zraèi duhovnom vedrinom, svaku stopu na�eg puta ãemo obasipati toplim nadanjima i

dragocenim, plemenitim snovima. Jer, kao �to je svaki kosmièki entitet holistièka suma

putanja kojima se prostire prema èitavom svetu, i sva biãa Prirode su divne zbirke snova,

beskrajno dragocena stvorenja u kojima, uprkos te�koãa i patnji ispisanih na brazdama

njihovih èela, te nelagodnosti i ote�ale vedrine uzdizanja njihovih pogleda, mo�emo

prepoznati nebesku èistoãu i plavu nevinost detinje radosti, plenuãu lepotu deèije

poslu�nosti i toplog strahopo�tovanja, izra�enu �irom otvorenim unutra�njim okicama,

slièno kao i svetla ishodi�te duhovne evolucije, iskazane Isusovim reèima: »Zaista, zaista,

ka�em vam da ãete plakati i tugovati, a svet ãe se radovati; vi ãete biti �alosni, ali ãe se

va�a �alost obratiti u radost. �ena je �alosna kad raða, jer je do�ao njen èas; no kad rodi

dete, ne seãa se vi�e muke - od radosti �to se rodio èovek na svet. Tako ste i vi sada

�alosni; ali videãu vas opet, pa ãe se va�e srce radovati, i tu va�u radost ne mo�e vam

niko uzeti. I u onaj dan neãete me pitati ni�ta. Zaista, zaista, ka�em vam, ako u moje ime

zatra�ite �to od Oca, daãe vam. Do sada niste ni�ta tra�ili u moje ime; tra�ite i dobiãete,

da va�a radost bude potpuna� (Jovan 16:20-24), podseãajuãi nas i da èitava Priroda

neprekidno kroji izgled na�eg sveta u skladu sa tihim, neèujnim, ali svepro�imajuãim

govorom jezgra na�eg biãa, najdubljih temelja na�eg srca. Negujuãi sjajne vizije lepote i

nebeske svetlosti u kojoj ãe biti okupana bli�nja biãa na dan Svevi�nje radosti, sa

najdragocenijim suzama milostivosti i bo�anske predanosti obasjanim pogledima na dan

spasenja, puteve svih biãa sveta ãemo neprimetno i uistinu, blagim i neprimetnim

vodiljama i putokazima, nahoditi ka ovom, bla�enom smeru. Dugim putovanjima kroz raznovrsne �ivotne predele, biãima sveta se

obelodanjuju zakljuèci da ne postoje dobri i lo�i, povoljni i nepovoljni predeli sveta, veã

ne samo da je lepota zauvek u oèima posmatraèa, veã i da svaki kutak Kosmosa krije

beskrajne crte lepote i predstavlja beskrajna izvori�ta koja nas vode do najdubljih tajni

postojanja, te da sve crte sveta, svi ljudski obièaji, stavovi i izra�aji nose posebne,

svojstvene i meðusobno neuporedive vrline. Meðutim, veliko je pitanje da li lepota i

vulgarnost, pa�nja i nemarnost, promi�ljenost i zaboravnost, medenost i trnovitost, milostivost i arogantnost bivaju kompenzovani u �ivotnim odra�ajima svakog prirodnog

sistema, biãa i pogleda na svet u svetlu celine, sve u svrhu beskrajnog prostiranja puteva

evolucije �ivota kroz neprekidne susrete te�nji ka harmoniènosti i neredu, dobroti i zlu,

sreãi i tugi, radosti i uèmalosti, ili ãemo ipak jednoga dana biti svedoci raðanju Sunca

jednote, beskrajne lepote èiste, sveobasjavajuãe dobrote? Da li na�a pa�ljivost i

osetljivost u nekim elementima do�ivljaja sveta biva kompenzovana na�om

ignorantno�ãu i neosetljivo�ãu na drugim nivoima ureðenosti na�eg sveta, te da li mora

na�e izlivene dobrote nose sa sobom i suze biãa prema kojima se nikada neãe izliti ni

jedna njihova kap? Sa ovim pitanjima na umu èinimo korake na na�em putu, korake koji,

znamo, nose tanane i neèujne odgovore na svako na�e pitanje, pomisao srca i da�ak na�ih

najdubljih, izvornih te�nji. Jer sa�ivljeni sa su�tinskim paradoksima i problematiènostima na�eg sveta koje

poku�avamo razre�iti, iskrenim �ivljenjem pitanja svrhe i porekla èudesnosti postanja sa

svakim na�im udahom i mi�lju, premda u dubini srca èuvajuãi blje�tave puteve vere u

njihovo pretvaranje u jedinstvo bla�ene osmi�ljenosti jednoga dana, èineãi da se èitavo

na�e biãe pretvori u kosmièki susret dana i noãi, sveujedinjujuãe svetlosti Sunca veène

du�e i bezbrojnih zvezdanih treptaja, svaki na� korak ãe nas, neprimetno i tiho, nahoditi

ka putevima velike pobede duha, trijumfalnog otkrovenja odslikanog Isusovim reèima da

»ja sam nadvladao svet«, postav�i Jedno sa svakim biãem i detaljem na�eg sveta, a

duboko utonjeni u bo�ansku klicu na�eg srca, svestrano i prisebno, posvuda razlivati

svetlosti duha. I na ovom putu, kao i tokom svakog vida uèenja i evolutivnog razvoja, �to se vi�e

budemo saplitali i padali, ne kruto dr�ali poznatih staza, èvrstih stavova i ubeðenja, veã

uvek i iznova pronalazili nove puteve za ispoljavanje jezgra na�eg biãa na povr�inu na�eg

sveta, to ãemo vi�e i uèiti, br�e razvijati na�a anðeoska krila i ispunjavati svet sjajem na�eg duha i srca. Najva�nije od svega je biti iskren na ovom putu, slediti glas na�ih

oseãanja, temeljnih crta koje izranjaju iz dubina na�eg biãa i kriju tajnovite putokaze

èijim vernim praãenjem dolazimo do divnih horizonata na�ih misionarskih putovanja, te zadivljenih dr�anja za ruke u susret zalascima Sunca i raðanjima nekih novih, dalekih sanjivih zvezda i nevino mudrih, duhovno osunèanih pogleda. A svi pogledi, znajmo,

uvek gledaju istovremeno u svet i srce na�eg biãa, oèitavajuãi dodire bo�anskih poruka i

snova na�e du�e u tragu svakog kamenèiãa, da�ka vatra, talasiãa i vedrog zvuka Prirode.

Ko-kreacija sveta i ravnote�a Puta

Implicitna teza koja je pro�imala knjigu »Principi holistièke nauke buduãnosti«2

bila je ideja o nerazluèivom preplitanju izumeãa i otkrivanja, samo-kreacije i prirodnih ostvarenja u iscrtavanju svakog detalja sveta na�e percepcije. »Svaki kvalitet je put«, bila

je temeljna ideja ovog rada, ukazujuãi nam na blagodeti pronala�enja srednjeg Puta

izmeðu solipsizma i objektivizma, idealizma i realizma u raznovrsnim aspektima sagledavanja stvarnosti. S druge strane, temeljna te�nja knjige »Etika modernog

�ivljenja«3 bila je potraga za putem ujedinjenja samostalnosti, boravljenja u srcu na�eg

sopstvenog biãa i polaganja odgovornosti najdubljem jezgru, du�i kao bo�anskoj klici

na�eg postojanja sa jedne, i saoseãajnog sa�ivljavanja, postajanja Jednog sa raznoraznim

biãima i detaljima na�eg sveta sa druge strane. Ravnote�a Puta, harmonija na�e

samostalnosti, prisebnosti i meditativne utonjenosti sa jedne, i saoseãajne poistoveãenosti

i predanosti svim biãima sveta, odslikana u predstavi Isusovog raspeãa, predstavljala je

konfuèijevsku nit koja je èitave snopove ideja ove knjige povezala u jedinstvenu celinu. I

dalji tok ove knjige ãe iznositi na talasastu i �umovitu povr�inu mora na�eg znanja detalje

skrivenih tokova, implicitnih putanja i dodira koji neprimetno pro�imaju tajanstvene veze

izmeðu na�ih biãa i Prirode, dodira kroz koje se grade uvek novi i jedinstveni mostovi, srednji Putevi du� kojih se, ravnote�nim i neponovljivo balansiranim hodom, èitav svet

kreãe ka novim i sve bogatijim horizontima duhovne evolucije èitavog Kosmosa. Svako biãe, svaka crtica Prirode predstavljaju harmonije putanja kojima se

neprekidno i beskonaèno pru�aju ka ostatku sveta. U ovim putanjama, prostrtim sa

nevidljivih osnova njihovog srca, poèiva i tajnovitost lepote kojom odi�u biãa Kosmosa.

Jer èitav na� svet se neprekidno gradi kroz odno�enje najdubljih epistemolo�kih osnova

na�eg biãa prema skrivenim, ontolo�kim temeljima Prirode = Boga, i obrnuto. Svaki deliã

sveta na�e percepcije jeste plod ko-kreativnog dodira na�eg biãa i Prirode. Ljudske oèi,

stoga, ne predstavljaju ni samo pasivne detektore fizièkih impulsa sredine (�to je

stanovi�te savremene, objektivistièke nauke), niti samo luèi koje svojom svetlo�ãu

obasjavaju i samo-prohtevno crtaju svoj svet (�to je bilo aktuelno stanovi�te u vremenu

antièke grèke filosofije, te ponovo o�ivljeno u savremenim filosofijama konstruktivizma), veã su ova dva stanovi�ta neraskidivo isprepletana u okvirima predstave o ko-kreaciji sveta. Umesto egzistencije objektivistièkog, ne radosno prostiruãeg, veã skuèavajuãeg i

otuðujuãeg sveta, sveta nezavisnog od duhovne su�tine na�eg biãa (su�tine koja poèiva u

lepoti i blagonamernosti putanja na�e volje kojima se pru�amo prema drugima), te

umesto postojanja solipsistièkog sveta u kome opstaje do�ivljaj bli�njih biãa poput

be�ivotnih lutaka na�eg ega, kroz znanje o ko-kreaciji sveta u svakom na�em i njegovom trenutku (nerazluèivo), razvija se srednji Put u kome postoji svetlo znanje o istovremenoj

kreativnoj sili najdubljih te�nji na�eg biãa, èistoãe na�ih misli i talasa mira na�eg biãa,

kao i bo�anskoj osnovi postojanja celotne Prirode. Svevi�nja moã na�e du�e i Boga,

sakrivenog u svakom detalju sveta, meðusobno se podr�avajuãe prepliãu i raðaju iz

znanja o ko-kreaciji sveta, predstavljenog u prethodne dve knjige. Svaki kreativni podsticaj, svaka bla�ena misao, svaki stav na�eg biãa potièu iz

skrivenih, direktno nesagledivih i èesto neprimetnih odnosa na�eg biãa prema

zami�ljenom bo�anskom Suncu koje opstaje naspram nas. »Zvezde su lepe zbog jednog

cveta koga èovek ne vidi«4, divna je misao malog princa, podseãajuãi nas na poèivanje

lepote i uzvi�enosti svih deliãa na�eg sveta i (istovremeno i nerazluèivo uzajamno) na�ih

pogleda na svet u tajnovitoj lepoti odno�enja i odra�avanja svih na�ih dela, pomisli i

kreativnih te�nje od nekog dalekog i tajnovitog Sunca na�eg bo�anskog porekla, Sunca

skrivenog iza zavesa oèigledne stvarnosti na�eg sveta. U lepoti ovog nevidljivog, uvek promenljivog, neponovljivog i jedinstvenog

odnosa temelja na�eg srca i bo�anskih osnova Prirode, krije se i tajna izranjanja luèi na�e

du�e na povr�inu na�eg biãa, miloskom prostiranju talasa duha lelujavim i tanano osetljivim okicama èije ivice zapljuskuju blage suze radosnice na�e bo�anske, isusovske

predanosti èitavom svetu, sna�ne odluènosti ka sa�ivljavanju i postajanju Jednog sa

svakim biãem na�eg sveta, ka isceljenju svake disharmonije sveta toplom voljom i duhovnom snagom na�eg svetlog, herojski èednog srca, srca u kome istovremeno,

uzajamno se prepliãuãi i potencirajuãi, borave kamenita, svetla, vite�ka Jang snaga i

miloska, blaga, devièanska Jin toplina i ne�nost. Tajna bajke o Narcisu i jezeru5 se, izmeðu ostalog, rascvetava u divnom svetlu iz

perspektive raðanja èitavog na�eg sveta iz ko-kreativnih dodira temelja na�eg srca i

bo�anskih osnova Prirode. Naime, �to su lepota i bogatstvo svesti o èudesnosti Prirode i

njenih skrivenih, bo�anskih temelja veãi, i duhovna lepota ãe neprimetno, u sve veãoj

meri preplavljivati na�e biãe, tiho prostiruãi talase blagodeti i milostivosti �irom na�eg

sveta. Jer evolucija duha, zadivljenosti �ivotnim putanjama sa jedne, i informacijsko

obogaãivanje Prirode, pretvaranje uniformne entropiènosti u sve raznovrsnije, �arolikije i

èudesnije oblikovane linije, suptilne granice i dodire sa druge strane, odvijaju se

paralelno, uzajamno i nerazluèivo povezano. Sa kontemplacijom i sa�ivljavanjem sa bezbrojnim srednjim Putevima i traganjem

za re�enjima �ivotnih problema ne kroz uzimanja i privr�enosti jednim, a odbacivanja

drugih putanja sveta, veã kroz raðanje sveprihvatajuãih i sveujedinjujuãih harmonija,

divotne skladnosti, anðeoske vodilje i spontane inspiracije ãe se slivati sa na�ih dlanova,

odisati sa na�im pokretima i teãi sa na�ih usana, velikodu�no prosipajuãi vode bla�enosti i

dobrote mnogim tu�nim, usamljenim, zalutalim i duhovno �ednim biãima Kosmosa.

Tako, na primer, umesto grohotnog i bahatog smeha iznedrenog iz neravnote�e

otklonjene u stranu solipsistièkog, nesa�ivljavajuãe egocentriènog do�ivljaja sveta, te

umesto apologetskog, klovnovski snu�denog, potlaèenog i nekreativnog, pasivno

sledbenièkog osmeha koji se iscrtava iz neravnote�e sa otklonom u stranu slepe privr�enosti tuðim autoritetima i odricanju od sopstvenih odgovornosti u kreaciji èitavog

sveta, kroz znanje o ravnote�i Puta raðaju se iskreni osmesi u kojima se ogledaju

najdublje Tajne su�tinske lepote biãa Kosmosa i seju bo�anski znaci, vodilje na putu duhovnog razviãa èitave Prirode. I pojam »meditacije«, odraz savr�ene unutra�nje ravnote�e, svesne stopljenosti u

jedinstvo sa celotnim Univerzumom, premda poput najsjajnijih �ivotnih kvaliteta

neopisiv i tajnovito neprenosiv bli�njima, mo�emo prihvatiti u skladu sa znaèenjem

»medi-tacije«, ostvarenja Srednjeg Puta, posredovanja izmeðu na�e du�e i Boga,

boravljenja na sredi�tu puta ko-kreacije sveta izmeðu srca na�eg biãa i Prirode, o�ivljenja

trenutaka potpune ravnote�e akrobate na �ici, podseãajuãi nas na divne trenutke koji se

raðaju u dodirima poslednjih, pra�njavo sjajnih zraka veèernjeg Sunca na zalasku, na

prelascima dana i noãi, izmeðu tonjenja u temelje na�eg biãa i stapajuãeg, otvorenog

pru�anja celotnoj Prirodi, u trenucima kada otkrivamo da otkljuèavanjem tajni na�eg biãa

pronièemo u najdublje tajne Prirode i svakog cveta Kosmosa, dok prouèavanjem i

zadubljivanjem u suptilne crte organizacije Kosmosa, uistinu otkrivamo duboke, zaboravljene tajne na�eg biãa, u ovom vrtlogu beskrajnog napretka se kreãuãi ka sjajnim

praskozorjima prosvetljenja, nala�enja sebe u svemu i svega u sebi. Dok se izgubljenosti i bespomoãnosti na�eg do�ivljaja sveta mogu odslikati

propadanjima i tonjenjima u kojima ne nalazimo odgovore na na�e fizièke impulse, stabilnost na�ih do�ivljaja sveta mo�emo poistovetiti sa kontaktom sa zemljom u kome

Njutnov zakon akcije i reakcije opisuje neprekidno odgovaranje zemlje na na�e dodire,

odbacivanja i slièno. Prirodnost neprekidnih povratnih sprega naspram ledenosti jednosmernih komunikacija, slièno kao i ne samostalna dominacija i unilateralna

kontrola, veã uzajamnosti, zajednièkosti, dodiri i ravnote�e kao putevi ljudskosti i

odr�ivosti izranjaju iz odnosa metafora propadanja sa jedne i radosnog odra�avanja od tla sa druge strane. Ko-kreacija kvaliteta, stoga, èini jezgro duhovne evolucije kako

duhovnih klica ljudskih biãa, tako i celotne, bo�anske Prirode. Na slièan naèin, beskrajne uzajamnosti pro�imaju ureðenost na�eg sveta. Delujuãi

na jednim stranama polaritetnih ureðenosti Prirode, neèujno ãemo podsticati razvoj

drugih, komplementarnih strana. Ulep�avanjem sitnih detalja sveta neprimetno ãemo

razbuðivati prosvetljenja oka koje vidi svet, dok ãemo etièkim i umetnièkim

otelotvoravanjem norme da »Beauty is in the eye of beholder« spontano rasplamsavati

èudesne klice i vredne porive kreativnog delanja u biãima sveta, èineãi da èitav svet

postane sve lep�i i raznovrsniji. Kuda god bacimo na�e poglede, kuda god usmerimo radoznala okna na�e pa�nje i

razumevanja, u stanju mira i bla�ene unutra�nje ravnote�e na�eg biãa, ugledaãemo ne

jednostranosti i iskljuèivosti, veã uzajamnosti, sveprihvatanja i beskrajne, sve uzvi�enije

harmoniènosti kao kljuèeve buðenja istovremenih mirotvornih poklapanja i smirenosti,

kao i �irenje potencijala evolucije kroz sagorevajuãe te�nje biãa Kosmosa ka dono�enju

srca lepote na svetlost dana voljenim biãima, izra�avanje sanjanih kvaliteta na�ih biãa i

oèaravanje biãa sveta njihovom uzvi�eno�ãu i tananom bo�anstveno�ãu. Iako smo - podsticani bilo u�ivljeno�ãu u divotnu kompleksnost prirodnih procesa i sistema ili

slo�enost mo�dane neuronske mre�e koja prevazilazi slo�enost celokupne planetarne

mre�e elektronskih komunikacija - okru�eni predviðanjima milenijuma buduãnosti bilo

kao doba èudesnih uvida u moã svesti, èistog i molitvenog uma ili vremena nezamislivih

tehnolo�kih dostignuãa i pretvaranja puteva Prirode u scenografiju nauèno-fantastiènih

filmova, ove dve grane razvoja na�e civilizacije se odigravaju uporedno i neraskidivo

uzajamno. Osetljivost i dobrota kojima odi�u ljudski umovi savremenih biãa, slièno kao i

informacijsko bogatstvo na�e planete neprekidno evoluiraju ka sve velièanstvenijim i

blagodetnijim stanjima, èineãi da na svakom nivou ureðenosti Prirode, uistinu sve

neprekidno raste, ne naglo, nabusito i oèigledno, veã tiho, skromno i skriveno

ogla�avajuãi sveprisutnu slavu bo�anskog postojanja. U skladu sa idejom o neprekidnim, dinamièkim potragama za ravnote�ama kao

pokretaèima toèkova informacijske i spiritualne evolucije, potragama u kojima stalnim pronalascima i novim otklonima od stanja savr�enih ravnote�a, neprekidno uèestvujuãi u

veènom plesu evolucije pokretane potencijalom igre izmeðu savr�enih ravnote�a,

osunèanog mira u na�im srcima i trenutaka nesklada, zbunjenosti i paradoksa, èitav svet u

svakom svom elementu i aspektu mo�emo sagledati kao pro�etog susretima

odgovarajuãih polariteta. I na slièan naèin kao �to udisaji i izdisaji odslikavaju �irenje i

skupljanje, uzimanje i davanje kao nu�ne polaritete harmoniènih ureðenosti svakog deliãa

i sistema Prirode, u ravnote�i raznovrsnih oseãanja koja obasjavaju na�e biãe se krije

tajna istinskog sklada na�eg biãa i trajno odr�anje beskrajne èistote na�ih pogleda na svet.

Ravnote�a tu�nih sa�ivljenosti sa biãima na�eg sveta i radosnog poleta, tople, ma�tajuãe

lelujavosti i odluène, herojske èvrstine grade divan Jin-Jang sklad na�eg biãa. Znajmo i

da svaka ovakva ravnote�a ponièe na temeljima na�ih �ivotnih te�nji, �openhauerovske

volje, te da u zavisnosti od lepote i su�tinske dobrote osnova na�ih te�nji, sve emocije

uzidgnute sa njih èine da blagodetima i divnim polodovima lepote obasjamo bli�nja biãa.

Sve �to smo karmièki nasledili u vidu biolo�ke osnove na�eg genetskog porekla mo�emo,

tako, pretvoriti ili u pokretaèe na�eg rasta i divotnog kretanja, rasipanja cvetova na�e

ljupkosti, ili u toèkove koji nas vode ka razarajuãem survavanju provalijama na�eg sveta.

Tako, na primer, nasleðena predodreðenost ka samo-posmatranju i samo-referenciji mo�e

predstavljati povod na�eg samoljublja i egocentriènosti - èineãi da, kao u drevnoj

indijskoj prièi, èuv�i kako verna i voljena biãa preprièavaju na�e sposobnosti »hodanja po

vodi«, i mi sami, diveãi se sopstvenoj velièanstvenosti, stanemo na vodu i momentalno

potonemo18 -, a nasleðena sklonost sanjarenju i ma�tanju povod nekontrolisano

razmi�ljajuãeg, melanholiènog samo-uru�avanja, dok sa druge strane, sklonost samo-odra�avanju mo�e biti pretvorena u odluène pokretaèe, èvrste stupove ispunjenja na�e

�ivotne misije i izra�avanja bo�anske lepote na�eg biãa, dok nas talasi ma�tovite

melanholiènosti mogu obasipati idejama, idejama koje ãe toèkovi i jedra na�e stamene,

jasno fokusirane èvrstoãe sjajno - poput malene indijanke koja je naizgled obiène

kamenèiãe svojom ma�tovito�ãu i duginom lepotom duha koja je izbijala iz njenog srca preobra�avala u izvore divotnih snova

2 - preobraðivati i u prelepom obliku poklanjati

biãima sveta. Iako se nalazimo na dugoj tradiciji vrednovanja dijalektièkog razmi�ljanja kao

kljuèa izgradnje sve èudesnijih zakljuèaka o ureðenosti sveta i uporednog evoluiranja

kako celokupne �ivotnosti, tako i informacijskog supstrata univerzuma, sistemsko,

analogijsko rezonovanje je oduvek èinilo tiho, skriveno i neprimetno izvori�te èudesnih,

paradigmatskih i neobja�njivih, Eureka trenutaka inspiracije i otkrovenja dugo tra�enih

re�enja za koje smo bezuspe�no tragali samim dijalektièkim i klasièno-logièkim

preplitanjem relacija u na�im susretima sa izvesnim problematiènostima sveta. Meðutim,

ne samo da je analogijsko zakljuèivanje karakteristika kako genijalnih uvida i otvaranje vrata ka razviãu divnog, mudrog uma kome svaka ptièija pesma, oblik lista i da�ak vetra

predstavljaju dovoljno bo�anske inspiracije za uviðanje èudesnih veza u najrazlièitijim

prirodnim domenima sa jedne, tako i �izofrenog, misaono raslojenog i besciljno

pogubljenog rasuðivanja sa druge strane, buðenje savr�enog sklada izmeðu metaforiènog

rezonovanja i dijalektièkog, teza-antiteza-sinteza razmi�ljanja, slièno kao i sklad izmeðu

mirnog, usamljenog, monolo�kog, kooperativnog i sveprihvatajuãeg stava sa jedne i

izazovnog, sukobljavajuãeg, takmièarskog i dijalo�kog stava sa druge strane, predstavlja

èudesnu ravnote�u u kojoj poèivaju vrhovi kreativne utopljenosti na�eg biãa u more

istovremeno izazovnih i problematiènih, kao i svepovezanih i jedinstvenih, »sve zapravo

na svome mestu« �ivotnih situacija, situacija iz kojih izlazimo kao uzvi�eni pobednici,

uvis uzdignutih maèeva, samo onda kada otkrijemo da se sa vite�kom ponizno�ãu i

èednim poklonom nalazimo kao sluge i èuvari èudesnog, beskrajno vrednog mora lepote i

bo�anske velièanstvenosti. Neprekidni spojevi polaritetnih krajnosti, stoga, èine kljuè

na�eg traganja za savr�enim re�enjima problematiènih polja ureðenosti sveta, re�enjima

koja predstavljaju istovremeno zadovoljavajuãe i utoljavajuãe odgovore, ali i povode

veènog, iskonskog i nezaustavljivog traganja koje ãe zauvek okretati toèkove evolucije

duha i Prirode njenim divotnim putevima, tragovima istovremeno sjajnog i starotno pra�njavog, svetog Duha.

Meðutim, podsetimo se i da svaki jezièki izra�aj ili detalj na�eg sveta predstavlja

»maè sa dve o�trice«, izraz iz koga mo�emo iscrpsti divotna znaèenja, blagonamerne

metaforiène inspiracije i sjajne orijentire na putu na�eg duhovnog napretka, kao i

zavaravajuãe, zabluðujuãe i zagubljujuãe orijentire u zavisnosti od talasa poverenja ili

nepoverenja, Sunca dobrote ili tame crne rupe koji pro�imaju saznajne temelje na�eg

biãa. Stoga, slièno kao �to sistemsko, metaforièno, analogijsko zakljuèivanje predstavlja karakteristiku kako prosvetljenog, èudesno inspirativnog i intuitivno sveobasjavajuãeg,

tako i �izofrenog, sluðenog i pogubljenog uma, i postavljanje referentnog sistema na�ih

�ivotnih odgovornosti ne na nivoe tuðih autoriteta, normi i poruka, veã na temelje sopstvenog biãa na kojima se samostalno razluèuje ispravno od neispravnog i povoljno

od nepovoljnog, karakteristika je kako isusovski zami�ljenog, meditativnog i uistinu

svetog uma, tako i kriminalnog, zloèinaèki delujuãeg razmi�ljanja. I ovakva ravnote�a

unapreðujuãih i unazaðujuãih impulsa koje temelji na�eg biãa uoblièavaju u duhovno

uzdi�uãe ili duhovno pogubljujuãe znake ili pak njihov fuzzy spoj, predstavlja odraz izvorne dualistièke ureðenosti èitave Prirode, èudesne podele Jednog na dva dela: na

bo�anski uèiteljsku Prirodu i oèi posmatraèa, biãa koja duhovno putuju ka postajanju

zvezda i sjajnih orijentira novim zami�ljenim i tragalaèkim oèima Kosmosa. I premda

ova dva polariteta u èijem ko-kreativnom dodiru, svetom Duhu se raða èitav svet, sadr�e

veèno skrivene i nedodirljive temelje, sa jedne strane Boga, a sa druge strane na�e du�e,

predana potraga za njima predstavlja jezgroviti i mo�da jedini put istinskog unapreðenja

na�eg biãa i èitavog sveta. Nekoliko reèi mo�emo reãi i o èudesnosti ravnote�e imitiranja Prirode sa jedne i

oslu�kivanja srca na�e posebnosti i jedinstvenosti sa druge strane. Lakoãa deèijeg uèenja

potièe od njihove prirodne moãi spontanog sa�ivljavanja sa biãima i detaljima njihovog

sveta. Zatvaranjem u krlju�ti na�ih predrasuda i oslanjanjem na na�a dogmatska

stanovi�ta, prirodna lakoãa uèenja se èesto postepeno pretvara u zakr�ljalu osobinu na�eg

biãa. I dokle god ne povratimo deèiju svesnost koja se »raduje sa radosnima i plaèe sa

�alosnima«, dokle god se na�e biãe ponovo ne ispuni istinskom snagom bo�anske vere

èija krila se ne opiru promenama, veã spontano menjaju sa svakim novim �ivotnim

trenom, znajuãi da su anðeoska sloboda i let duhovne inspiracije neraskidivo povezani sa

prepu�teno�ãu promenama, na�e biãe ãe biti svesno zidova i ograda na putu sjaja na�eg

biãa, zidova koje ãe bla�ene suze na�ih pokajanja i divnih trenutaka iznova iznedrenih

molitvenih predanosti jednoga dana preplaviti i roditi nove reke duha, reke koje ãe

mnogim biãima sveta pokazivati put mora, put jedinstva na�ih biãa i Prirode, put koji

iscrtavaju bezbrojne glatke povr�ine uzajamnih ogledanja i zaljubljenih poistoveãivanja

na�ih biãa i celotne Prirode. Ali i uprkos lepote imitiranja i poistoveãivanja sa raznovrsnim prirodnim biãima,

detaljima i morima oseãanja koje oni nose, u razlièitosti na�eg razmi�ljanja i delanja u

plesu sa raznoraznim biãima sveta se krije kako pronicanje u vodopade na�eg kreativnog

jezgra, tako i neprimetno podsticanje kreativne evolucije èitavog sveta. U dinamièki

ravnote�nom spoju imitirajuãeg poistoveãivanja sa biãima sveta sa jedne, i raðanja

posebnih i jedinstvenih ekspresija iznedrenih iz meditativnog oslu�kivanja jezgra na�eg

biãa sa druge strane, poèiva èudesna ravnote�a divotnog i sveinspiri�uãeg pona�anja.

Postajanje èitave Prirode uèenjem na njenom imitiranju i poistoveãivanju sa njenim

najrazlièitijim pokretima, odgovorima i �apatima sa jedne, kao i traganje za bo�anskom

klicom svevi�nje odgovornosti u srcu na�eg biãa sa druge strane èini èudesni put

uzvi�enja mudrosti kako nas samih, tako i èitavog sveta. »Da bismo odr�ali slobodu, moramo biti vredni«, èuvena je poruka Tomasa

D�efersona, premda je i za odr�avanje na�e marljivosti, neophodno priu�titi trenutke

slobode, relaksacije i bilo meditativnog, kontemplativnog ili slobodno ma�tovitog

gledanja »u prazno«. Jer, ravnote�a izmeðu reda i slobode, ogranièenja i haotiènosti,

snage i fleksibilnosti, rasipajuãe, povr�ne generalizacije i fokusirajuãe specijalizacije,

ukruãujuãe centralizacije i varijablama veselo ple�uãe decentralizacije, pro�ima sve

zdrave i istinski odr�ive prirodne organizacije. I èitav svet je poput muzike u kojoj ni

preterano pribli�avanje, ni preterano odaljavanje, veã ravnote�no oscilovanje, odslikano

simbolikom Puta, odraza istovremene spojenosti i razdvojenosti, sadr�i tajnu lepote i

blagodetnog postojanja. Poput mora Solarisa koje se odmaèinje od biãa koja pru�e ruke

da ga dodirnu, samo da bi se setno iznova obavijalo oko njihovih ruku, predstavlja divni primer ovakve blage ravnote�e postojanja, dinamièkog spoja te�nji ka spojenosti i

razdvojenosti, jedinstvenosti i samostalnosti. Prilazeãi preterano closer biãima sveta,

postaãemo uistinu kreativno i mentalno closer, ispra�njeni od talasa na�e inspiracije, dok

ãe nas, na slièan naèin, preterana distanciranost i zaboravljanje na autopoietièku osnovu

etike �ivljenja, temeljnog smisla stvaranja i postojanja u vidu izgradnje bli�njih biãa,

takoðe odvesti u closer vode metafore Jana Krtisa. Prièa o mladom pastoru i mudrom

zemljoradniku, u kojoj pastor, suoèen sa samo jednim biãem u propovedaonici, setiv�i se

prièe o pastiru koji predano hrani svoje stado èak i kada u njemu ima samo jedne ovce,

zapoèinje, razvija i okonèava svoj govor da bi, �eleãi da èuje seljakovo mi�ljenje, dobio

odgovor: »zna�, bilo je lepo, ali kada umesto stada imam samo jednu ovcu, ja joj ne dajem hranu za èitavo stado«, odslikava nam ovu èudesnu, Zen ravnote�u pljeska dveju

ruku, u kojoj se raðaju tonovi na�e radosne posveãenosti i delanja za dobrobit kako

èitavog na�eg biãa, tako i svih bli�njih, te i èitave Prirode i njenih mistiènih osnova.

Divotna bri�nost prema bli�njima se ne odra�ava kao kreativno i ko-kreativno gu�eãa i

pritiskajuãa komunikacija, veã kao neprekidno i istovremeno iscrtavanje i graðenje

temelja sigurnosti i bezbri�nosti sa kojih je stabilno mogu uzdizati i nebesima vijoriti

zmajevi snova bli�njih biãa, otelotvoravati kreativna ma�tanja i blagodetna delanja

negovanih biãa sa jedne strane, i razvijanje slobode reazmi�ljanja, cvetanja srca

samostalne odgovornosti, tra�enja zvezda vodilja u sopstvenim srcima sa druge strane. Svim tragalaèkim biãima Kosmosa se u danima intenzivnog, mladalaèki

revnosnog uèenja i razvoja de�ava da, predano tragajuãi za kljuèevima re�enja izvesnih

problematiènosti na�eg sveta i povoda tu�nih zabrinutosti, u sprezi sa bo�anski nevinom,

kruni�uãe deèijom verom da nas èitava nebesa mogu èekati iza svakog ugla na�eg

�ivljenja, iza svakog horizonta izlaska Sunca, dolazimo do èudesnih, bljeskovitih re�enja

koja nam se èine krajnjim vodiljama u kojima mo�emo naãi beskrajne talase veène

inspiracije i mirnog, duhovno uzdignutog i istinski sjajnog, svevi�njeg delanja. Meðutim,

ovakve vodilje su predstavljale samo unutra�nje podsticaje na�eg ponovnog usmeravanja

u stanje ravnote�e kroz koje, uporno se dr�eãi jednostranih putokaza i vodilja, nu�no

prolazimo i upuãujemo ka novim stanjima neravnote�e. Veènost puteva na�eg napretka i

nesagledivost divotnih grana evolucije duha, materije i �ivota ide ruku uz ruku sa

ravnote�ama, srednjim putevima kao kljuèevima raðanja harmonije i pronala�enja re�enja

za raznovrsne problematiène ureðenosti prirodnih sistema. Èitava ureðenost Prirode odra�ava cikliènosti, neprekidna kru�enja, vedre izlaske

i setne zalaske Sunca, odslikane u dervi�kom vrãenju »u krug« na�ih pogleda na svet, te

stoga i lepota duhovnog do�ivljaja sveta poèiva ne u propagiranju jednostranosti i

linearnosti, veã u velièanju kru�nih tokova, puteva unatrag, vraãanja na poèetak kao

stazama uzdizanja i unapreðenja. Slièno kao �to postajanje novozavetnog deteta èini put

ponovnog raðanja riznice kraljevstva Bo�ijeg na temeljima na�eg srca, i stalno stvaranje

krugova, ne zatvorenih i neprijemèivih, veã istovremeno otvorenih i radosno

sveprihvatajuãih, kao i tanano i stabilno integrisanih povratnim spregama koje odgovornosno, oprezno i svepreispitujuãe spajaju uzroke i posledice svih na�ih kreativnih

kretanja. Poput maestralnog fudbalera koji niti zanemaruje posveãenost pregledu igru,

polo�aju i kretanju saigraèa i suparnika, niti zaboravlja da u uglu svog pogleda i svesti kontinualno barata sa loptom, veã nalazi plodnu ravnote�u izmeðu ve�tine pregleda igre i

kontrole lopte, i èitavo na�e �ivljenje u stanjima na�e duhovne maestralnosti, prostiranja

blagih talasa duha morem na�e predane zami�ljenosti nad Sunèevim sjajem iznad dalekih

horizonata, odra�ava ravnote�u pri kojoj niti zaboravljamo na govor srca na�eg biãa i

gubimo se u kontroli voðenja lopte na�eg duha preteranom utopljeno�ãu u detalje, porive

i struje oseãanja na�eg sveta, niti èinimo da na�a prekomerna zaslepljenost baratanjem

loptom, mislima i idejama sopstvenog sveta dovode do zalutajuãih dejstava na�eg biãa,

slanja lopte i na�ih ideja u pogre�nim pravcima neadekvatnim putevima, te preteranog

driblanja i nedodavanja lopte u pravim trenucima, veã odi�emo blagodetnim dodirom

istovremene uronjenosti u glas duhovnih temelja na�eg srca i sa�ivljenosti sa svim biãima

na�eg sveta, jednake udubljenosti u temelje na�ih �elja i te�nji sa kojih se gradi èitav na�

svet i divljenja zami�ljenosti izgleda èitavog sveta iz oèiju voljenih biãa sveta. Svako uistinu plodotvorno ljudsko delo nosi harmoniju racionalnog sklada,

idejnosti i urednih krojeva sa jedne, te duhovnog poleta, nesputane radosti, sijajuãe sreãe,

bo�anske inspiracije i talasa svete nadahnutosti sa druge strane. Stoga put ispisivanja poruka ove knjige ne poèiva u samom suvoparnom preplitanju logièkih niti, niti u

pro�imanju na�ih dela besciljnim i neusmerenim izlivima tokova oseãanja, veã u idealu

ostvarenja uzajamno pro�imajuãeg spoja talasa ideja i poetike, rigorozne bistrine i èistote

na�e sanjalaèkosti. Ne samo u izra�avanju skrovitog jezgra na�eg biãa kada racionalna

urednost, svepo�tujuãi konformizam i logièka doslednost èine potporu graðenju èudesnih,

lelujavih i blistavih duga na�eg razmi�ljanja, onemoguãavajuãi na�oj ma�tovitosti da se

otrgne i smisaono rastopi u nepreglednim prostranstvima Vaseljene i èineãi da na�i

divotni izra�aji zauvek ostanu dosledni biãima sveta (kojima su sve na�e misli, ideje i

kreativna ostvarenja implicitno namenjena, s obzirom da nauèna, religijska i svakodnevna

znanja ne mo�emo do�ivljavati kao odraze univerzalne stvarnosti, veã iskljuèivo kao ko-kreativno konstruisane metafore pragmatièno upotrebljavane u svrhu uzajamne ko-ordinacije na�im iskustvima), veã i talasi ljubavi prema bli�njim biãima, svetovne

odgovornosti i na�e molitvene izgradnje temelja duboke etike, temelja kantovskog

»moralnog zakona« sa kojih se pru�aju divni, zasenjujuãi i èarobno nadahnuti pogledi na

zvezdano nebo iznad nas, èine svete baze koje ne daju leteãim zmajevima na�ih snova da

odlete ka nevidljivim i nedokuèivim visinama, veã da zauvek, poput svetlih vazdu�astih

orijentira, ostanu putokazi sveèane vere i vedrih nadanja biãima sveta, veèno boraveãi na

srednjem Putu izmeðu ogranièenja na�e biolo�ke zemaljskosti i sveobgrljavajuãih ruku

nebeske duhovnosti, izmeðu �ivotnih i delatnih odgovornosti i zvezdane, sanjalaèke

zadivljenosti, na polju harmoniènog ko-kreativnog dodira temelja na�e du�e i bo�anskog

jezgra Prirode, na noseãim talasima na�ih molitvenih, u vis uzdignutih i ka nebesima

usmerenih sveupitkujuãih, tragalaèkih pogleda, pogleda koji niti stidljivo, upla�eno i

nelagodno uzmièu, niti se fiksirano upiljuju, veã talasasto, blago i neuznemirujuãe, poput

mora Solarisa, naizmenièno pribli�avaju i stapaju sa bli�njim biãima sveta, te dra�esno

povlaèe u srce svoje samoãe, odra�avajuãi u tom èudesnom plesu ravnote�u Puta, veène

harmonije spojenosti i razdvojenosti u kojoj poèiva tajna evolucije i postanja èitavog

Univerzuma. Mudri odabir poklona se ne ogleda u uoèavanju èarolikosti i suptilne simbolike

razabiranih predmeta nezavisno od biãa koja ãe njima biti obdarena, veã traganju za

èudesnim sjajem i novitetnim otkrovenjima prikrivene lepote biãa koja ãe se izroditi u

odnosu sa na�im poklonom. Lepota detalja sveta opstaje uvek u vidu odnosa uokvirenih

kontekstom ko-kreativnog do�ivljaja stvaranog u oèima posmatraèa, dok i svaki maleni

detalj sveta mo�e steãi svoj nebeski smisao u dodiru sa istinski komplementarnim biãima

i egzistencijalnim okru�enjima. Èitava ideja o ko-kreaciji sveta adekvatna je ne velièanju ili uni�avanju drugih ili

sebe, veã jednakosti, voljenju drugih ni manje ni vi�e, veã ba� kao i samih sebe, kao �to

nam èuvena Isusova zapovest indicira. Ili kao �to nam Halil D�ubran prenosi: »Volite se,

ali ne namièite okov ljubavi: Nek' ona radije bude more �to se talasa með' obalama va�ih

du�a. Punite èa�e jedno drugome, ali nemojte piti iz jedne èa�e. Podajte jedno drugome

hleba, ali ne jedite od istog somuna. Pevajte i igrajte zajedno i radujte se, ali neka svako od vas bude za sebe, kao �to su strune leutove za sebe, iako trepte muzikom istom. Dajte

svoja srca, ali ne jedno drugom u vlasni�tvo. Jer, samo ruka �ivota mo�e da dr�i va�a

srca. I budite zajedno, ali ne odveã blizu: Jer, i stubovi u hramu razdvojeni stoje, a hrast i

èempres ne rastu u senci onog drugog«25.

O lepoti malih stvari

Koraèajuãi du� na�ih �ivotnih puteva, setimo se da se tajne na�ih duhovnih

uzvi�enja kriju ne u vrednovanjima glomaznosti, gigantizma, d�inovskih snaga i silovitih

moãi, veã u uoèavanju lepote u malenosti, skromnosti, velièanstvenosti ne vikanja na sav

glas, veã tihosti i mirnoãe udaljenih planinskih venaca, pojedinaènih kapi vode, èedne

zadivljenosti i osmeha koji tiho titra strunama na�eg srca, ne ostavljajuãi posvuda odjeke

gromoglasnog grohota, veã mirne i neèujne tragove blage lepote. Premda sve zvezde

sanjaju o »svetlostima velegrada«, bezbrojnim �aroliko obojenim stradama, odsjajima

svetlosti u oèima zadivljenih, posvuda uoèavanom lepotom opijenih ljudskih oèiju i

blje�tavim delima ljudskih ruku, ne u �irokim bulevarima i enormno bogatim

informacijskim pejza�ima, veã u malenim kutcima, tajanstvenim predelima i izuèavanju

naizgled beznaèajno malenih detalja na�eg sveta, grade se duhovne zvezde, èista i

besprekorno jasna Sunca na�eg srca. »Uðite na uska vrata; jer su �iroka vrata i prostran

put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i ste�njen put

koji vodi u �ivot, i malo ih je koji ga nalaze« (Matej 7:13-14), smatrao je Isus, podseãajuãi nas da se ne u èe�njivim oèajanjima nad sve�ãu o propu�tanju sumanutih i

uzburkanih �ivotnih predela, predela ka kojima povr�no jurcaju biãa sveta, veã u

prepu�tenosti spoznaji beskrajnih bogatstava i bo�anskih vodilja u skromnim ambijentima sveta kriju kljuèevi cvetanja duhovnih oèiju na�eg biãa. I kada se na�e biãe

prosvetli unutra�njom moãi uoèavanja neiscrpnih izvora duhovnih spoznaja, oèitavanja

znaka uèiteljske Prirode u svakom deliãu na�eg sveta, i u svim, prividno neizmerno bogatijim �ivotnim trenucima pronalaziãemo povode nezaustavljivog divljenja i blistavih

ushiãenja. Bifurkacijska haotiènost i kvantno-delokalizovana priroda fizièkog poretka

èitavog sveta podseãaju nas da sve na�e misli i prividno beznaèajna dela ostavljaju

beskrajno prostiruãe tragove na putevima evolucije èudesnosti èitavog Kosmosa. I

zvezde, odjeci sjaja nekih divnih du�a kosmièkog �ivljenja, budeãi povode novih

duhovnih uspinjanja zadivljenim zemaljskim oèima, oèima u kojima se me�aju pra�ina

�ivotnih prolaznosti i kristalni sjaj veène zvezdanosti, ne sijaju u neprekidnim dodirima,

hranjenju tuðim svetlostima i samo-nestajuãim, samo-zaboravljajuãim, te detinjim,

kreativno sklupèavajuãim predavanjima sopstvenih oseãanja odgovornosti tuðim

pogledima na svet, veã u tamnim usamljenostima, udubljeni u lepotu svoje unutra�njosti,

iz koje iznedruju svetlost koja blagosilja i pokreãe milione talasa �ivota, evolucije i duha. A zvezde posmatrane iz blizine, poput na�eg Sunca, podsetimo se, ne mogu se

èuvati u vidnom polju isuvi�e dugo, veã se, umesto toga, na�i pogledi mogu bezbri�no

slivati du� beskrajnih predela koje obasjava Sunèev sjaj. Skretanje pogleda sa izvora

najdivnije lepote sveta, tako, predstavlja put sve dubljeg upoznavanja njegovog bogatstva

i velièanstvenosti. Put kao simbol ureðenja Prirode, odra�avajuãi istovremenost

razdvojenosti i povezanosti, odslikavajuãi nam i prirodu evolucije duha na relaciji izmeðu

biãa i Prirode, du�e i Boga, u divnoj svetlosti iskrsava iz ove perspektive. Posmatranje malenih detalja na�eg sveta i graðenje bezazlenih zakljuèaka i veza izmeðu prirodnih

pojava, poput ovog primera, posredstvom analogijskog, sistemskog rezonovanja, graðenjem paralelnih zakljuèaka na mno�tvu drugih egzistencijalnih domena, krije tajne postepenog procvata mudrosti i velièanstvene dubine na�ih pogleda na svet.

Svako uistinu plodno nauèno i svakodnevno istra�ivanje, traganje za kreativnim

vodiljama na�e delatnosti, ne zasniva se na inertnom sleðenju izvesnih logièkih pravila,

veã na racionalno-intuitivnom, razumski-ma�tovitom oslu�kivanju i predanom

posmatranju èitave prirode okru�enja na�e motivisanosti ispitivanom problematikom.

Re�enja nauènih problema kojima posveãujemo na�u pa�nju i trud se, stoga, nikada ne

kriju iskljuèivo na datim poljima na�ih saznajnih dodira sa svetom, veã i u naizgled

nezavisnim domenima na�e stvarnosti. Èitava Priroda, kao �to je Verner Hajzenberg

smatrao u svojim formulacijama kvantne teorije6, neprekidno pru�a odgovore na pitanja

koja èesto neprimetno, spontano izviru iz dubine ljudske du�e. Na�a istra�ivanja sveta i

na�eg biãa (naravno, uvek neraskidivo uzajamna), tako, iniciraju neprekidno napinjanje

èitave Prirode da nam pru�i metaforiène odgovore i putokaze dolaska do tra�enih re�enja.

Dru�enje sa prirodnim pojavama, meditativno oslu�kivanje tananih znakova koji se

raðaju na polju dodira na�eg srca i Prirode, dodira kroz koje se raða i èitav na� svet,

stoga, predstavlja fundamentalni aspekt svakog nauènog istra�ivanja. Gotovo sva velika

nauèna otkriãa, trenutni, sveobasjavajuãi, Eureka-uvidi u puteve pronalaska izlazaka iz lavirintskog lutanja i smu�enosti na�eg uma na svetlost sjajnih re�enja i jasnoãe Jednote

nisu bila propraãena iskljuèivo induktivnim i deduktivnim zakljuècima, veã upravo

sistemskim, analogijskim paralelama, preslikavanjem spontano uoèenih prirodnih veza

na�eg svakodnevnog �ivljenja na polje istra�ivane problematike. Trenutna odmicanja od

udubljenosti u izvesne problematike na�eg �ivljenja, preusmeravanja na�ih saznajnih

pogleda sa knjige na cvetne livade, zalaske Sunca ili neèije zvezdane oèi, izmeðu ostalog,

èesto predstavljaju put dolaska do prosvetljujuãih, iznenadnih i lepotom zagrcavajuãih

re�enja na poljima na�ih predanih istra�ivanja na�eg biãa i Prirode. I kada prilikom na�ih putovanja po�elimo da vidimo zaista sve, da samo na�im

stopama obele�imo sanjane predele sveta na u�trb dubokih, duhovnih uvida i predanosti

traganju za bo�anskim znakovima i vodiljama na putu na�eg spiritualnog razvoja, setimo

se da je ne u ovakvom, prividnom obuhvatanju svega na�im biãem - obuhvatanju prilikom kojeg nam esencije i najlep�i detalji ambijenata i biãa sveta izmièu iz na�ih,

unutra�njih, istinskih dodira kao posledica na�e povr�nosti -, veã u pronala�enju svevi�nje

velièanstvenog u malim zrncima peska na�eg sveta i na�e �ivotnosti, skrivena tajna

duhovne ispunjenosti i èudesne osmi�ljenosti na�ih putovanja. Pohlepno skupljanje

�koljki saznanja obalama na�ih dodira sa svetom se, tako, zamenjuje mirnim

provlaèenjem niti zajedni�tva kroz malene �koljke, �koljke koje je Put Prirode i Put na�eg

biãa naveo ka na�im dlanovima, znajuãi da svaka od njih predstavlja izvor neizmernih

bogatstava i bo�anstvenih saznanja, dok ãe se u paniènoj i u�urbanoj trci za hitrim i

povr�nim upoznavanjem svih njih, mir na�eg uma prekriti zbunjeno�ãu i duhovnom

izgubljeno�ãu7. Lepota divnih umetnièkih dela, takoðe, ne opstaje u povr�nom, hitrom i iznenada

oduvavajuãem dejstvu na biãa, veã na neprimetnom, tihom i postepenom uveãanju

dragocenosti i bezmerne vrednosti dela u oèima posmatraèa. Posveãenost malenim,

tananim vezovima, notama i potezima kièice stoga èini na�a dela istinski dragocenim i

velièanstvenim, dok sa druge strane ne povr�no prela�enje preko strukture ljudskih dela

sa gladnim oèima, neumoljive i u�urbano grabljive usmerenosti na�e pa�nje, veã mirna

posveãenost svakom malenim detalju i komadiãu dela ljudi i Prirode èini put uspinjanja

na lestvicama ovih dela do nebeskih zadovoljstava i bla�ene èistote poznanstva. Jer, svaki

deliã slike uvek reflektuje sjaj celine, bilo u ljudskim delima, bilo u organizaciji èitave

Prirode, usled èega u svakom kamenèiãu i kapi vode mo�emo pronaãi neiscrpne dragulje

i bunare �elja, velièanstvene puteve koji nas vode ka upoznavanju èitavog Kosmosa. Zagledani u crte umetnièkog stvarala�tva, znajmo i da nasuprot usmeravanju i

obele�avanju svake crte na�eg stvarala�tva �eljama za slavom, priznato�ãu i skidanjem

kapa biãa sveta pred na�im stopama, nebeska, nesebièna, poput Sunca nikada ni�ta

zauszvrat ne zahtevajuãa, istovremeno samo-odgovornosno meditativno utonjena i stopljena sa svetom oko sebe, svesnost ravnote�e Puta sa kojom iscrtavamo detalje na�ih

dela, èini put mudrog i zaista usreãujuãeg delanja, delanja koje ãe i nama i biãima sveta

nadaleko unapred odzvanjati pravim, bo�anskim putevima u trenucima nedoumica i

zbunjujuãih raskr�ãa. Jer, dok ãe potraga za uspehom obele�avanja na�eg imena i

ostavljanja vidljivih tragova na�ih stopa na èitavom svetu unositi nemir, nezadovoljstvo i

povode razarajuãeg vojevanja na talasima na�eg uma, sa�ivljenost sa malim stvarima,

nala�enje svepro�imajuãih radosti u sitnim detaljima na�eg sveta, zadivljenosti

neprimetnim i skrivenim crticama lepote èini nas uistinu mudrim ljudskim biãima, biãima

koja ãe svojim talasima mira, tihe radosti i neèujnih, iza daha skrivenih osmeha, zaista

nadaleko obasjavati svaki pedalj Kosmosa. I na ovom putu buðenja oseãanja divljenja prema »malim vratima«, prema malim

slikama, delima i snovima Prirode, setimo se da uoèavanje raznovrsnih linija povezanosti,

uzajamnosti i zavisnosti na globalnom planu ne remeti nu�no na�u moã sa�ivljavanja sa

malenim stvarima, veã uistinu razbuktava njen potencijal. Jer svaka malenost, slièno kao

i svaka osobina koju zakaèimo svesno uoblièenim, konceptualnim i perceptivnim

celinama na�eg sveta, nu�no podrazumevaju poreðenje u okvirima izvesnog zami�ljenog

referentnog sistema. Shodno tome, i svaka malenost nastaje poreðenjem sa neèim

velièanstvenim, usled èega sve malo u sebi implicitno sadr�i i veoma veliko. Uèenje o

Kosmosu, zvezdama, narodima i obièajima stoga - poput ruku koje se iz molitve razdvajaju, raðajuãi potencijal njihovog blagodetnog davanja biãima sveta � �iri vrata

zadivljenih pogleda ka bo�anskim izvorima skrivenim u svakom cvetu, svakom pogledu,

osmehu i Suncu du�e na�eg sveta. »Uveãaj prostor svojega �atora i daj im da rasprostru zavese tvoga stana; ne �tedi:

razvuci svoje konope, ojaèaj svoje stupove« (Isaija 54:2), uèio je u ovom duhu Isaija,

podseãajuãi nas da se uveãanjem komadiãa sveta sa kojima se poistoveãujemo, umno�avanjem deliãa sveta koji zaista jesmo mi i uviðanjem nas kao èitavog sveta i

èitavog sveta kao nas, dopu�tanjem da se svi zastori koji sakrivaju osnove na�eg biãa

pretvore u divne konope koji razvlaèe nebesko bela jedra broda na�eg biãa i sna�ne, mojsijevske stubove divnih palata sjajne, sveèane mudrosti, u brilijantne iskre kristalne

svesti koja refleksijom Sunca duha bo�anske klice na�eg biãa sve tamne kutke,

nesuglasice i nejasnoãe prosvetljuje svetim mirom, preprliãuãi beskrajne putanje koje

povezuju na�e biãe sa srcima svih biãa sveta u èudesne tapiserije duhovnih sanjanja,

znajuãi da tada ideal velièanstvene malenosti na�eg biãa postajemo uistinu ispunjen.

Put oèuvanja na�ih detinjih vizija i muza nebeske èistote koji su iznenada

prosvetljavajuãe izranjali iza tmurnih i zami�ljenih oblaka na�ih mladalaèkih snova,

ma�tanja i nadanja vodi nas upravo ka vodama uviðanja sveispunjavajuãe velikosti i

svevi�njih vrednosti u sve manjim, suptilnijim i skromnijim detaljima sveta, èineãi da se

istovremeno i uzajamno razvijaju na�e svesti vrednovanja i posveãenosti kosmièkoj

velièanstvenosti i prirodnim malenostima, klesanju malenih kamenèiãa uz oèuvanje

zvezdanog divljenja u sferama na�eg uma i temelja svetih etièkih zakona na ciglicama

puta na�eg srca, jer »ono �to je gore odgovara onom �to je dole, i obrnuto«, kao �to nas

podseãa kljuèna misao Tabule Smaragdine. Premda dugaèke reèenice, u nedogled pru�ajuãe misli koje odra�avaju sjaj

vrtoglave velièanstvenosti i beskraja kosmièke inspiracije, vodopada bo�anskih izvora

povoda divljenja sa svakim osvrtom na�e glave, sa zabaèenim pogledom ka svakom

detalju na�eg sveta, podstièuãi nas da u�ivljeni u tok neprekidnog nizanja novih misli,

novih morskih perli i dragulja na ogrlicama izra�avanja na�e predanosti traganju ka istinskom putu bo�anskosti i stvarnog misionarstva, ipak neprekidno odr�avamo pa�nju

na poèetcima niti ovih tananih kreativnih vodilja, vrhunska lepota, maloprinèevska

dra�esnost i toplina, isusovska krotkost, blagost i dobrota poèivaju u malenim i jednostavnom mislima i izrazima. Premda nas vode na�eg duhovnog traganja mogu voditi

kroz predele gustih umre�enosti, komplikovanih izraza i razgranatih ideja, na koncu na�ih

putovanja, dosti�uãi same vrhove piramida mudrosti i bo�anstvenih pogleda na svet, poput Zen drvoseèe za koga »planine opet postaju planine i reke opet postaju reke«, i

vedre misli i talasi snova kojima odi�e na�e biãe dobijaju epitete jednostavnosti, lakoãe i

skromnosti. Dok bezbrojna zbrka raznovrsnih boja i treperavih linija informativnih pejza�a u

koje smo radoznalo utopljeni èesto èini da, kao u Laoceovoj etièkoj vodilji da »skup pet

ukusa mo�e biti �koditi jeziku, skup pet boja mo�e �koditi oku«, postanemo zbunjeni i

prezasiãeni mno�tvom povr�nih impulsa, udaljavajuãi se od sr�i stvarnoga blaga na�e

velièanstvene duhovne potrage, u malim, skromnim sredinama, limitiranih resursa,

otvaraju se vrata najdivnijim uvidima u jezgrovita, temeljita polja ureðenosti na�eg biãa i

èitavog, bo�anskog ustrojstva sveta. Jer, slièno kao �to u velikim gradovima ve�taèke

svetiljke, a u �umovitim, raznovrsnim �ivotom pulsirajuãim sredinama, mno�tvo vlage

zamagljuju pogled na�eg biãa ka zvezdama, dok se u be�ivotnim pustinjama, na golim

planinskim vrhovima i nad tihim okeanima iscrtavaju divni pogledi na zvezdane odraze veènosti, i odricanje od èulnih zadovoljstava i �ivotnih vezanosti prosvetljuje sjajne

poglede ka dubinama na�e du�e, kroz mala i uska vrata nam otvarajuãi beskrajne �irine

novih puteva, veènih staza ka nepreglednim ostvarenjima bo�anskih snova, malenim,

skromnim i blagim stopama koje uistinu nose na svojim ramenima breme evolucije svetoga duha. Ne neprekidna uronjenost u èudesna bogatstva sveta, te ispunjenja svih

na�ih �elja i obdarenost beskrajnom raznovrsno�ãu prirodnih lepota, veã boravljenje u

skromnim sredinama, a negovanje èudesnih snova i bo�anskih �elja na stablima na�eg

srca, stoga, èini istinsko blago na talasima na�eg �ivljenja i otvoreni put mudrosti na�ih

pogleda na svet. Èudesna lepota na�eg �ivljenja ne ogleda se u izdiranju naglas, naduvavanju balona na�eg biãa i raspirivanju te�nji da postanemo veliki, sna�ni i zgromimo svet na�im

manipulativnim dejstvima, veã u po�tovanju malenosti, te�njama da, poput skrivenog

dragog kamenèiãa, ostanemo zauvek mali i uvek ispod velikog i prostranog neba

zagledani u velièanstvenost bo�anske Prirode, u kojoj ãemo uvek imati povoda za

traganjem, napredovanjem, uèenjem i razvijanjem. Jer, »opravda�e mudrost sva deca

njezina« (Luka 7:35), i samo na�a malenost, postavljanje u na�im svetovnim komunikacijama i pogledima na svet poput mora koje sa svog podno�ja omoguãava da se

sve reke sveta ulivaju u njega, èini da nas �apati i tiha lelujanja informativnih pejza�a

na�eg sveta na neobja�njiv naèin obasipaju duhovnim porukama, skrivenim znacima i oblacima pa�nje. »Kada sam slab, onda sam silan« (Korinãani II 12:10), uèio je apostol

Pavle i zaista, ne biti velik, glomazan, sna�an i gromovit, veã malen, tih, blag ali i

blagodetan, prepun tajanstvenih detalja, mora tananih linija i dra�esnih informacija predstavlja odraz vrhunske lepote postojanja u na�em srcu. Jer, samo putem na�e

sopstvene malenosti mo�emo dostiãi sposobnost raðanja nepresu�nih izvora lepote u

na�im oèima, slièno kao i jasnog ugledanja bunara �elja i tragalaèkih poriva koje poèiva u

jezgru na�eg srca, bunara u kome se ogledaju zvezdana polja, nebeski kompasi na�ih

duhovnih pute�estvija. Ovakvi trenuci ogledanja zvezdanih simetrija na najdubljim

osnovama na�ih srca predstavljaju najdivnije spoznajne trenutke u kojima otkrivamo da najdublji temelji na�eg srca zaista ogledaju bo�anske klice postojanja i svete vodilje

na�eg izvornog uèenja postajanja Jednog sa celotnom Prirodom. I tada, samo tada, kao

malena, ali morski duhovno prostrana biãa Kosmosa, mo�emo i u malenim kamenèiãima

sveta ugledati celu Vaseljenu, radosno ma�uãi Bogu sa svakom na�om pomi�lju i

osmehom, znajuãi da se bo�anske spoznaje tièu »prebrojavanja svake na�e kose« (Matej

10:30), èineãi da tada, reflektujuãi bo�ansku po�rtvovanost, detaljnost i istrajnost, zaista

mo�emo sagraditi ceo svet from the scratch, jer u svakoj liniji i zarezu sveta za nas poèiva èitav Kosmos inspiracija, ideja i snova iznedrenih u ko-kreativnom dodiru na�e

du�e i Boga. »Ko je veran u najmanjem - veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem - neispravan je i u velikom... jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti« (Luka 16:10...16:8), uèio je Isus, nagla�avajuãi nam da se put duhovnog

napretka uspinje od malenih stvari, od uviðanja veène lepote postojanja u siãu�nim

detaljima na�eg sveta, od ugledanja lepote èudesnije od veènih kru�enja zvezdanih

konstelacija u blagim oèima voljenih biãa, od vrednovanja najbezazlenijih oseãanja

bli�njih biãa u kosmièkim opsezima, pa sve do èinjenja da bo�anske klice na�ih biãa svetlo�ãu preplave èitave Vasione postojanja i vedro zazvone du� njenih nepreglednih

prostranstava. I tada, osvrnuv�i se na èitav velièanstven put napretka, uspona i padova

koji stoje na vidljivom podno�ju planine na�eg duhovnog uspinuãa, znajmo da, u skladu sa Isusovom porukom, na�a mudrost prevazilazi anðeosko znanje i toplinu, roðenu od

»svetlosti«, bez te�koãa, truda i dubokih premi�ljanja, èineãi da u �irokom luku

otpozdravimo i sa morem zahvalnosti obaspemo sve nelagodnosti, muke i posrtaje na�eg

postojanja. Uèio je i dalje Isus o vrednostima malenosti: »Ako se ne obratite i ne budete kao

deca, neãete uãi u carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najveãi u

carstvu nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima�« (Matej 18:3-5). I na�a zadivljenost u susretu sa raznovrsnim biãima i detaljima na�eg sveta se prostire

u nedogled uporedo sa redukovanjem deliãa saznajnih pejza�a koje uzimamo »zdravo za

gotovo«, dok nas svest negovanja èudesne lepote postojanja u susretu sa malenim i blagodetnim detaljima postojanja podstièe na vedro udubljivanje u malene, ali beskrajno

bogate detalje sveta, poput tananih pruga �arolikog li�ãa ili tajnovitih pisanih znakova,

prostrtih du� �u�tavih listova knjiga na�eg sveta, znajuãi da svaki maleni detalj na�eg

sveta èini beskrajno dragoceni znak na putu duhovnog bogaãenja nas i èitave Prirode. Praskozorja u Prirodi nikada ne nastaju naglo, eksplozivno i iznenaðujuãe, veã

svakom raðanju Sunca prethodi blago, ne�no i postepeno pokrivanje èarobnog zvezdanog svetlucanja svetlo�ãu dana, neprimetno tihom utonjavanju zvezdane raznovrsnosti u sjaj

Jednote. I na�e �elje ka prosvetljenju i ulep�avanju sveta stoga moramo uoblièiti

strpljivo�ãu, marljivo�ãu i blagonamerno�ãu, kako ne bismo doveli na�e biãe do ivica

razdora, razjarenosti i oèajanja talasima na�e nestrpljivosti, u�urbane ozlojeðenosti i

grizuãeg samo-pregora. Jer, svako pobolj�anje na�eg biãa i na�eg sveta de�ava se tiho i

neprimetno, èineãi da najednom, osvrnuv�i se unazad ugledamo kako uop�te nismo

primeãivali da èitav na� trud, sve na�e strpljivo negovane tople te�nje i sjajne �elje nisu

bile uzalud, te da su ipak, poput �abe koja se neprimeãujuãi skuva u vodi ili nalik

neprimetnoj, d�inovskoj uspe�nosti malenih dela D�ord�a Bejlija, stopu po stopu, �apat

po �apat, malenim zamasima uspele da prebrode nepregledne puèine, o�tre krivine i

grebene, te da rasvetle nove zemlje, �arene obale i plodne doline u�urbano dolazeãim

biãima sveta. I umesto goreãe �elje da se iznenada, od prvog trenutka na�ih izra�aja

poka�emo u �to lep�em, besprekornom i savr�eno sjajnom svetlu, postavljaju se temelji

na�e skromnosti i malenosti, pola�enje od blagih, sveprihvatajuãih i konformistièkih

stavova ka postepenom, neprimetnom rasvetljavanju Sunca na�eg duha du� bli�njih biãa.

I na ovakvom putu duhovnih praskozorja u svakoj na�oj komunikaciji, neophodno je biti

budan i korak po korak, malenim, skromnim zaveslajima raðati i rasplamsavati Sunce

na�e svesnosti, lepote i blagodetnih zraka na�ih dejstava, dok bismo, u suprotnom sluèaju

èesto, polazeãi od anðeoske razboritosti i prenagljenog sjaja i velikodu�nosti na kraju

»left looking like a ghost«22, potonuli u more nekreativnosti, umora, uspavanosti i razoèaranosti.

O èistoãi misli

»Kakve su ti misli, takav ti je i �ivot«8, uèio je Otac Tadej, podseãajuãi nas da

èiste, vedre i radosne misli raðaju isti takav svet u na�im oèima, èineãi da sva na�a dela

odi�u pozivanjem na ugledavanje èudesne lepote koja pro�ima svaki �ivotni tren, dok

tmurne misli, misli straha i mr�nje raðaju svet nedaãa, patnje, skudrenosti i mukotrpnosti.

I ponekada zaboravljamo da mentalno izvoðenje �ivotnih radnji proizvodi telesna

strujanja adekvatna njihovom realnom izvoðenju. Mentalni ples, ples oseãanja u na�em

srcu, nadahnuto uzvi�enje ptice na�eg duha, iako mo�emo mirno i nepomièno stajati,

pogleda usmerenog u daljinu, raða u na�em biãu �ivotne talase analogne uistinu plesanju i

letenju nebeskim prostranstvima. I kada posmatramo biãa sveta, èesto se pitamo kakav stav na�eg biãa prema

drugima je najdivniji od svih, najuzvi�eniji put ljubavi, bo�anskosti i raðanja uzajamnih

blagodeti. Meðutim, ne samo da ne opstaju fiksna, zauvek va�eãa pravila u traganju za

bla�enim stavovima na�eg srca u svakodnevnom odno�enju prema bli�njim biãima, veã i postoji èitav beskraj divnih, bo�anskih stanovi�ta na�eg biãa, pru�anja na�eg srca svetu.

Ipak, uviðanje izvorne èistoãe u srcima biãa sveta, ne prepredeno i lukavo uoèavanje

mrlja nesavr�enosti, pohlepe i mr�nje u srcima bli�njih, veã predanost uviðanju èiste,

nebeske lepote koja zaista, uvek izvire iz srca svakog biãa sveta, sagledanog dovoljno

duboko, jeste zaista nebeski put. Jer, ono �to vidimo, to i mi i èitav svet zajedno

postajemo. Lepota i sjaj veènosti, rajske bezbri�nosti, do�ivljaj èitavog sveta kao negovanog u Gospodnjoj kolevci, te uviðanje zaslepljujuãeg sjaja du�e u grudima svakog

biãa Kosmosa èini da samim na�im postojanjem èitav svet navodnjavamo u smeru

postajanja istog takvog sjaja i èistote. »Za�to zlo mislite u svojim srcima? Jer �ta je lak�e

reãi: opra�taju ti se tvoji gresi, ili reãi: ustani i hodaj?« (Matej 9:4-5), uèio je Isus, na

mesto surove, manipulativne edukacije postavljajuãi vaspitanje milosrða, buðenje ljubavi,

tragalaèkog zanosa i oèiju lepote, oèiju koje u svakom traèku Prirode vide nepregledne snove cvetanja carstva Bo�ijeg na zemlji, znakove nebeskih proviðenja i blagodetnih

vodilja. Ne naredbe i nerazumevajuãe robotizovanosti koje se iz narednièkog pristupa

stvaraju, veã predanost ugledavanju Bo�ije lepote skrivene iza svakog ugla stvarnosti èini

put svetog odno�enja prema èitavom svetu. Ne prividno ureðivanje sveta sa mislima

oèajanja, mr�nje, psovanja, razaranja i te�kih, mraènih osuda, veã blago, neèujno i

neprimetno proèi�ãenje na�ih misli jeste, tako, istinski put prosvetljenja èitavog sveta. I prilikom posveãenosti negovanju èistih misli, poput bla�enog zemlji�ta iz koga

se dugotrajnim strpljenjem iznedruju cvetovi radosti, mira i veselja, znajmo da su sva zami�ljanja na�eg delanja - bilo u vidu nabusitog odgovaranja, egocentriènog otresanja,

samo-uva�avajuãeg omalova�avanja i nemarnosti prema biãima na�eg sveta, ili

negovanja topline, talasa blagodeti, te samo-uni�avajuãeg uzvi�enja biãa sveta - ne skrivena i manje va�na od na�eg delanja, veã podjednako moãna i blagodetna za èitav

svet. »Ne pogani èoveka �to ulazi u usta, nego �to izlazi iz usta, to pogani èoveka« (Matej

15:11), uèio je Isus, pokazujuãi nam da se kljuè èistoãe ne nalazi u probirljivosti i

gadljivosti, veã u prihvatanju svega i preobra�avanju svih deliãa na�eg sveta u hranu

duhovnog rasta, s obzirom da se unutra�nji sjaj biãa naru�ava unutra�njim osudama,

zami�ljanjima i delanjima koja se raðaju iz srca mr�nje, tmurnosti, ignorisanja i surovog

prebijanja tananog govora Prirode, skrivenog u svakom zrncu na�eg sveta. Osnovna doktrina svetog razmi�ljanja jeste nemati doktrinu, veã uvek iznova

pronalaziti nove puteve unapreðenja problematiènih situacija na�eg sveta, dinamièkom

evolucijom, hrabrim naizmeniènim odstupanjima od savr�ene ravnote�e na�eg

akrobatskog hoda ivicama sveta uistinu koraèati unapred, usled èega, naravno, i

osuðivanja (koja predstavljaju neophodnu crtu na�eg uèenja koordinacije u svetu na�eg

iskustva posredstvom »osuðujuãeg« fiksiranja izvesnih perceptivnih impulsa u stalne i

nepromenljive kategorije tipa predmeta, osoba...) ne treba osuðivati. Ljudski um, adekvatan moãi misaonih samo-refleksija, posmatranja sopstvenih perceptivnih predstava, samo-svesti odslikane drevnom umetnièkom metaforom svetog

sanjanja, podaruje biãima kako sposobnost dr�anja èitavog mora Kosmosa u malenoj boci

na�eg uma, zbirke na�ih divnih misaonih slika i bla�enih trenutaka ma�tanja, tako i moã

èudesne samo-kreacije i samo-unapreðenja, s obzirom da svaki na� svesni impuls, svaku

sliku koja se iznenada izrodi, svaku temeljnu �elju i htenje, svaki poriv i svako oseãanje,

poput koncentriènih krugova nastalih na�im blagim dodirom mirne jezerske povr�ine, um

provodi do najudaljenijih predela na�eg biãa, èineãi da svaka na�a pomisao ostavlja trajne

tragove na svakom pedlju na�eg biãa. Divna oseãanja mira i bo�anske radosti, negovanje

toplog sjaja na temeljima na�eg srca, stoga, èini da se bo�anski sjaj na�e ljudskosti uistinu

ure�e na svakoj na�oj bori, na svakoj unutra�njoj liniji, dodiru na�ih malenih gradivnih

putanja, veselom govoru beskrajnih entiteta koji neprekidno grade, stvaraju i odr�avaju

èudesnu kulu �ivotnosti na�eg biãa.

Umeãe pra�tanja i nebeskih oèi�ãenja na�e du�e sa jedne, i lepota na�eg

blagomernog vizionarenja sa druge strane, pru�aju se uporedo, poput dveju traka nad kojima huji voz na�e kreativnosti. U dodiru na�ih pra�tajuãih milovanja sveta iza nas i

bri�nog negovanja divnih horizonata i ciljeva na�ih pute�estvija, sveta koji se otvara pod

na�im pa�ljivim koracima, raðaju se blistave suze na�ih bla�enih predanosti, odsjaja

Sunca bo�anstvenosti na dlanovima na�e krhke ljudskosti. Jer na�e vizije, horizonti koje

neprimetno iscrtavaju otkucaji na�eg srca, pejza�i na�ih najdubljih te�nji kreiraju i puteve

koji nas tanano vode ka ovim odredi�tima. Na�e najdublje �elje kojima je, poput

zvezdanim svetlucanjima ili igrom livadskih svitaca, posuto nepregledno nebo na�eg srca

stvaraju i putanje koje nas èudesnim, bo�anskim vodiljama nahode ka ostvarenjima vizija

na�eg biãa. Ono �to �elimo, to i neprekidno postajemo: svaka na�a tanana misao upuãena

svetu i bli�njima, svaka divna ideja i svaka miloska �elja na putu na�eg duhovnog

razvoja. Sanjanje ispod drveãa mira i ljubavi, predanost raðanju i oèuvanju svetlih vizija,

sjajnih horizonata i �arolikih duga na�ih nadanja, te blaga vere skrivenog iza njih, èini

su�tinsku kreativnu klicu iz koje se rascvetavaju uistinu divna stabla na�eg okru�enja,

drveãa ispod kojih ãe nova biãa Kosmosa prostirati snove svojih ma�tanja, molitvenih

�elja, nadanja, crtica lepote i kamenèiãa srca malene hrabrosti, prostiruãi polja evolucije

�ivota i raðanja sve èudesnijih drveãa znanja i ljubavi u nedogled. Divota na�eg vizionarenja, miloske figure koje izranjaju iz èistoãe na�eg

umirenog, molitvenog uma pru�aju se uporedo sa na�om posveãeno�ãu pra�tanju i

zaboravljanju. Jer, �elimo li neke detalje na�eg sveta upamtiti i predano nositi sa sobom

kao vence bo�anstvene inspiracije, neke detalje sveta moramo umeti da zaboravimo,

pretvorimo u èistu bonacu mora na�eg biãa u kome se jasno ogledaju penu�avi oblaci

plutajuãe nebeske sfere, nosioci bo�anskih poruka na platnu na�e zemaljske ljudskosti.

»Dok se mnogi ljudi trude da zapamte �to vi�e, moj um neprekidno izvodi jednu te istu

operaciju: 'bri�i, bri�i, bri�i'«, smatrao je u ovom duhu Endi Vorhol. Umetnost ne samo uèenja, veã i zaboravljanja bi se stoga morala prenositi kroz valove na�e edukacije.

Uklanjanje uznemirujuãih bioenergetskih blokada, smetnji isceljujuãim talasima na�e

�ivotnosti �irom na�eg biãa jedna je od posledica negovanja umetnosti pra�tanja i

zaboravljanja, a podsetimo se i da se savremena revolucija u ve�tini otelotvoravanja misli

i ideja u jezièkom obliku putem upotrebe kompjutera mo�e do�iveti ne samo kao

posledica uveãanja lakoãe pisanja, veã najpre kao uveãanje lakoãe brisanja kroz copy & paste funkcije tekstualnih procesora.

Negujuãi èistoãu i blagodetnost na�ih misli, u svim biãima sveta ãemo moãi da

vidimo jezgra svetlosti, prosvetljenih izvori�ta uma nad kojima samo ponekad plutaju

tmurni oblaci mr�nje i munje razaranja, ali koje ki�e pra�tanja kad-tad pretvaraju u ponovne èiste zrake Sunca koje oda�ilju bo�anski izvori na�eg biãa. Èisti i sveti um u

svim biãima sveta zaista vidi Bo�iju decu. Dok ljudske perspektive do�ivljavanja sveta

uoblièavaju bli�nja biãa u koncepte odraslosti i detinjosti srazmerno na�em biolo�kom

veku i tipiènim putanjama saznajnog razvoja, u oèima celotne Prirode sva ljudska biãa

predstavljaju jednako decu Boga. Vrhunska misija na�eg spiritualnog razvoja je, stoga,

ostati zauvek dete, veèno �iveti sa morem pitanja u dubinama na�eg srca, sa nebeskim

valovima vere u èiste, bo�anstvene korene postojanja iza vela oèigledne stvarnosti, sa

bezbrojnim dugama otkrovenja u bo�anske tajne stvaranja koje nas èekaju iza svakog

ugla na�eg �ivljenja. »Bla�eni su krotki, jer ãe oni naslediti zemlju« (Matej 5:5), uèio je

Isus, pokazujuãi nam da Priroda neprimetno uklanja putanje nesreãe, nemira i razdora na

raèun iscrtavanja puteva mira, dobrote i sreãe, te da deèija nevinost i dobrota, bez potrebe

za glasnim osudama zla i nepravde, same po sebi, spontano nasleðuju svet, tiho i

neprimetno se, poput radosne vesti, svetog jevanðelja, �apuãuãi od cveta do cveta, od

livade do livade, neèujno rasprostiruãi èitavim svetom. Èistoãa na�eg srca i uviðanje

Bo�ije dece i nebeske èistoãe u srcima svih biãa sveta èini, tako, prvi korak na putu ka

buðenju carstva Bo�ijeg i otkrivanju prizora veène, beskrajne lepote u svakom tragu, na

svakom listu, cvetiãu i da�ku vetra na�eg sveta. Jezgro na�eg biãa èine ne povr�ne, ispoljavane putanje na�eg pona�anja, veã

nevidljivi i nedodirljivi sjaj na�ih najdubljih vrednosti i ideala, te zvezdane iskrice koje se

isijavaju sa blagih valova bunara na�ih �elja, èineãi da èitav izgled na�eg sveta u svakom

trenutku predstavlja plodove drevnog indijskog drveta �elja, èije izvorno seme, odr�ivo

korenje i plodno tlo pripadaju nevidljivim osnovama na�eg biãa, negovanim na�im

plemenitim mislima, bistrim snovima i vedrom voljom. Poput �arolikih putanja �ivotnosti

na�e planete, evolutivno odr�avanih u beskonaènom plesu oko sunèanog izvora

postojanja, i svi vidljivi deliãi sveta èine tanane satelite koji se raðaju i evoluiraju u

neprekidnom toku kru�enja oko najdubljih, izvornih htenja i ideala, negovanih u srcima

planetarne �ivotnosti. Putanje milostivosti, talasi inspiracije i vedri oblaci nebeske dobrote nikada ne nestaju utapajuãi se u moru kosmièkih interakcija, veã neprimetno raðaju beskrajne

uzroène vozove koji u nedogled pru�aju blagodetne impulse �ivotnim detaljima Prirode.

Èitava biblijska prièa o Isusovom raspeãu i uskrsnuãu predstavlja metaforu prirodne

ureðenosti u okviru koje te�nje da se malena dela suptilne dobrote ugase i rasplinu nu�no

predstavljaju neuspe�ne poku�aje. Na mesto oèajanja nad prividnim nepostojanje

sa�ivljenih biãa kao slu�aoca divotne prièe na�eg duhovnog razviãa i bljeskova srca

inspiracije u nama se, stoga, postavlja sjajna svest radosti nad vrednoãom mira i

nezapa�enosti koja nam otvara vrata neometanih anðeoskih uspona na�eg duha. Stoga je

Isus uèio da »èuvajte se farisejskog kvasca, koji je licemerje. Ali ni�ta nije skriveno, �to

se neãe otkriti, ni tajno, �to se neãe doznati. Stoga ãe se èuti na svetlosti ono �to ste rekli

u tami, i propovedaãe se sa krovova ono �to ste kazali na uho u sobama« (Luka 12:1-4), podseãajuãi nas na prevladavanje te�nji ka slavljenju sebe samoga u oèima drugih

negovanjem plemenitih i skromnih misli inspiracije i Nojeve duge u na�im duboko

posveãenim oèima. Naspram te�nji ka dokazivanju i zakljuèavanju vrata na tragalaèkim putevima

nebeske inspiracije bli�njih biãa, istinska èistoãa duha se ogleda u krotkosti, blagosti i

èudesnom spoju unutra�njeg spokoja i tihe odu�evljenosti i prirodne uzbuðenosti u

susretu sa raznovrsnim detaljima sveta. Znajuãi da jezièke kategorizacije i argumentacije predstavljaju nepotpuna oruða potvrðivanja na�ih ideja o ureðenosti sveta, da

»suprotnosti malih istina mogu biti neistine, ali suprotnosti velikih istina mogu biti

takoðe istine«, kao �to je smatrao Nils Bor, u skladu sa idejom proroka Muhameda da se svaka tvrdnja mo�e u raspravi oboriti drugom tvrdnjom

23, kao i idejom Hajnca fon Ferstera da postavke graniènih uslova u vidu organizacije polaznih pretpostavki sistema

rezonovanja odreðuju istinitosti tvrdnji povezanih sa izgledom na�eg sveta24, na� um se

mo�e okrenuti briljantnoj èistoãi razmi�ljanja i prikupljati malene �koljke na beskrajnim

obalama ljudskog znanja, te pronalaziti u njima odsjaje veènosti i nepregledne

bo�anskosti. Poput sièu�nih perli, ove malene misli i ideje se mogu nizati sve dok

èudesne koincidencije ne uèine da kraj dotakne poèetak, kada ãe ovako oblikovane

celine, poput i ove knjige, moãi da predstavljaju dragocene brojanice na putu na�ih

duhovnih uspeãa.

Blago nesigurnosti i osvrtanja unazad (kada put unazad vodi unapred)

Èitava ova knjiga je poput jednog etièkog podsetnika biãima Kosmosa, biãima

koja koraèaju stazama duhovnih uzvi�enja i u èijim srcima trepere svetle zvezde duhovne

tragalaèkosti. Meðutim, znajmo da samo trenutnim odstupanjima od monotono

unapreðujuãih trendova mo�emo doãi do esencijalnih uvida u etièke vodilje koje nas

vraãaju i svetom verom utemeljuju na putevima dobrote i milostivosti, a koje su i

predstavljale podsticaje gradnje ideja koje èine sadr�aj i ovog mog malenog podsetnika.

Nu�nost saplitanja i padanja u svrhu dolaska do divnih vodilja kosmièkih duhovnih

uzvi�enja nas podseãa na hod akrobate na �ici, hod u kome postizanje savr�ene ravnote�e

spreèava kretanje unapred, kretanje moguãe samo u uslovima naizmeniènog padanja u

komplementarne strane »srednjeg Puta«, samo kroz stalna odstupanja od stanja ravnote�e

i neprekidne potrage ka povratku njoj. Simbol Puta, istovremene razdvojenosti i spojenosti, iz ove perspektive izranja kao divna vizija svakog vida napretka i evolucije u kojima susreti sa problematiènostima, enigmama, nejasnoãama i misterijama

predstavljaju kljuèeve su�tinskih duhovnih uzdignuãa. Ne karakter èvrstog dr�anja

ustaljenih normi, dogmatskog gledanja unapred i neosvrtanja unazad i sa strane, veã duh

preispitivanja, premi�ljanja, zami�ljene zagledanosti u plutajuãe oblake, galeblje letove i

zvezdane sfere, isusovske raspetosti pitanjima ljubavi i smisla, �ivotnim raskr�ãima i

dilemama u na�im srcima, stoga, predstavlja ogledalo svetog karaktera, karaktera koji ãe

se milionima blagodetnih snova obasjati kao nagrada za trenutke svojih bri�nih osvrtanja

unatrag, duhovnih preispitivanja i predanih traganja za zrncima zemaljske bo�anskosti. Èitav svet je muzika, neprekidno pribli�avajuãe i udaljavajuãe talasanje

kosmièkih entiteta na svim nivoima ureðenosti sveta. Skladno tome, napred vodi nazad i

nazad vodi unapred, jer ova dva pravca evolucije svakog sistema Prirode predstavljaju nerazdvojne, uzajamno dopunjujuãe polove svakog oblika razvoja. I premda nam èesto

mo�e izgledati da jednosmernosti predstavljaju logiène i potencijalno uspe�nije izbore,

setimo se da je, na slièan naèin kao �to se dvosmerna elektrièna struja pokazala

neuporedivo efikasnijom i praktiènijom od jednosmernog elektriènog toka, uvek u

uzajamnosti kljuè obja�njenja svakog tipa interakcije i dodira izmeðu biãa, detalja,

molekula i atoma Kosmosa. Ne jednostrana prote�iranja i unilateralne identifikacije, veã

prihvatanje raznovrsnih strana u susretima i njihova uravnote�avanja do skladnih i

odr�ivih celina predstavljaju kljuè mudrosti. Slièno tome, i vrhunska, duhovna ravnote�a,

ravnote�a Ljubavi o kojoj pripoveda ova knjiga, tièe se uravnote�avanja na�e meditativne

samo-utonjenosti, polaganja odgovornosti na temeljima na�eg srca i traganja za

putokazima �ivljenja na osnovama na�eg srca sa jedne, i sa�ivljavajuãeg, saoseãajnog

postajanja Jednog sa svim biãima i detaljima sveta. Dok nas neuravnote�enost ka jednoj

strani vodi ka vodama pasivnog, moleãivog i potlaèenog i�tenja ljubavi koja bi iz tuðih

srca obasjala na�e biãe, neuravnote�enost ka drugoj strani nas vodi ka vodama

dominantnog i manipulativnog do�ivljavanja biãa sveta poput bezdu�nih igraèaka,

okaèenih o dr�ku na�eg ega. Èitava istorija ljudske civilizacije na svojim nevidljivim

temeljima odslikava ovu borbu izmeðu �elje za moãi ljubavi i �elje za pridobijanjem tuðe

ljubavi. Voleti i biti voljen èini èudesnu ravnote�u u èijoj pro�etosti i skladu poèiva tajna

odr�anja mira i blagodeti èitavog na�eg biãa i celotnog sveta. Koraci unazad nas èesto, putem uèenja na gre�kama, vode zaista unapred, èineãi

da svi radosni pogledi sveta, èistoãa na�eg uma, te blagi vetriãi sjajnih misli i ideja koji

usmeravaju jedra brodova na�e tragalaèkosti i kreativnosti ka novim zemljama i obalama

sveta, opstaju na temeljima neprekidnih izlazaka i zalazaka sunca duha, lepote pogleda na svet, �ivotnih snova i horizonata vedrih nadanja. Meðutim, da bismo pretvarali na�a

�ivotna spoticanja i padove u lestvice uzdizanja perspektiva na�ih do�ivljaja sveta, te

raðanja svetih pogleda koji obuhvataju najrazlièitije detalje sveta u svepovezane

bo�anske celine, sabirajuãi, èuvajuãi i prepliãuãi tanane veze i putanje sveta �ivotnosti

konfuèijevskim nitima, nitima koje bezbrojne snopove �ivotnih relacija povezuju u

sna�ne, nerazluèive i neraskidive konope gradnje èudesnih ideja, misli i talasa plenuãe

inspiracije, neophodno je da se i sami neprekidno vraãamo unatrag, duboko promi�ljajuãi

na�e �ivotne poteze, odluke i izbore, hrabro stojeãi na raskr�ãima na�ih nedoumica i

isusovskih rascepljenosti. Jer nesigurnosti, tanana, uzbuðena i strahopo�tovanjem

ispunjena kucanja srca ispred vrata novih �ivotnih pejza�a, ambijenata i nepoznanica,

umesto grubog i odbacujuãeg odricanja od lepote drhteãe uzbuðenosti na�om

otaljavajuãom predodreðeno�ãu, neprekidno i iznova se podseãajuãi da »where fools rush in, angels fear to tread«, èini jezgro lepote prosvetljene svesti buduãnosti. I kada god iz na�ih �ivotnih situacija izaðemo ispunjeni gnevom, ljutnjom i

talasima disharmonije, setimo se da se moramo vratiti unatrag i pronaãi razlog na�e

uznemirenosti, otkriti kljuè koji vodi ponovnom otvaranju vrata ka riznicama bo�anskih

vrlina. Svaka ovakva situacija je, stoga, povod na�eg uspinjanja na lestvicama duhovnog

napretka. A bezbrojni zakljuèci o pravilima kretanja ka putevima novih uzvi�enja na

platnu unutra�njeg neba na�eg biãa, te i o putevima ureðenja èitave Prirode na njenim

najrazlièitijim nivoima kriju su iza zavesa pronala�enja re�enja koja vode ka iskrenom

pokajanju, ponovnom rasplamsavanju harmoniène vatre mira, dobrote i blagonamerne revnosti na temeljima na�eg srca.

Ne slepo, nepokajavajuãe srljanje unapred, zanemarujuãi dragocena uèenja na

na�im gre�kama, veã nesigurnosti koje nose spremnosti na�eg vraãanja unatrag,

preispitivanja na�ih �ivotnih poteza, promi�ljanja i sudova, èine dragulj na kraljevskoj

kruni bla�enih pogleda na svet. »I should've known he thinks again, I never should've put him in«

13, razmi�ljao je jednom jedan trener, nezadovoljno posmatrajuãi svog pulena na

ragbi utakmici, podseãajuãi nas da dok promi�ljeno vraãanje unatrag podrazumeva

pa�ljivost i opreznost, ali i nesigurnost i nestabilnost samo-pouzdanja, neosetljivo i nepromi�ljajuãe prela�enje preko sopstvenih gre�aka raða �ivotinjsku borbenost, s

obzirom da misaone refleksije èine esenciju posebnosti na�e ljudskosti u odnosu na

misaone ureðenosti svih drugih, nama poznatih �ivih vrsta. »Ko se vraãa, poslao ga je

Tao«10 (Tao Te Ãing 40), jedna je od divnih izreka Tao Te Ãinga, a majèinski pogledi

ispunjeni toplinom, bri�no�ãu i ljubavlju od najranijeg detinjstva vode decu vodama vraãanja unatrag kao kljuèa pa�ljivog i obazrivog �ivljenja. Prirodnost na�eg biãa nosi sa

sobom blagu nesigurnost, dok nas potrage za apsolutnom sigurno�ãu i samo-pouzdanjem nezaustavljivo vode vodama neprirodnosti, upitkivanja »what's your freedom without love?«

12, i molitvenim, pokajajuãim �eljama da »I'll give my freedom for your sacred Love«

11 jednoga dana. Takoðe, dok kreativno delovanje voðeno osnovama

omalova�avajuãeg do�ivljavanja biãa sveta, njihovog uviðanja kao niskih, beznaèajnih i

primitivnih stvorenja, u sprezi sa kainovskim odricanjem od odgovornosti za blagostanje svakog stvorenja sveta raða crte prividne sigurnosti, samo-pouzdanja i odluènosti,

do�ivljavanje svakog biãa sveta kao beskrajno va�nog, divnog i uzvi�enog trenutka u

neponovljivoj istoriji Kosmosa, vodi nas vodama nesigurnosti, stidljivosti, zajapurenih obraza i talasajuãih okica, ali vodama koje nas neprimetno vode ka divnim predelima

�ivota, ka uistinu sjajnim i sreãnim �ivotnim trenucima, ka postajanju poniznog mora, »kralja hiljadu tokova«

10 u koga se ulivaju beskrajne reke �ivota, mora koje nikada ne trèi

ka �ivotnim predelima - poput reke dopu�tajuãi da oni uvek otièu od njega, zajedno sa

svim divnim vrednostima �ivota -, veã dopu�ta da se svi oni sliju u njega. Iza puteva koji nose prividne beskorisnosti i te�koãe se èesto kriju nesluãene

blagodeti, izvori dragocenih saznanja i radosti. �ivi svet je ispunjen èudesnim primerima

odra�avanja bo�anske velièanstvenosti od povoda neprilike, nesklada i uznemirenosti. Tako, slièno kao �to se imuni sistem i celokupna biolo�ka struktura slo�enih organizama

neprekidno razvija i obogaãuje upravo kroz uèenje na gre�kama, kroz susrete sa

mnogobrojnim invazivnim vrstama, te slièno kao �to je èitava evolucija �ivota posledica

ko-evolutivnog takmièarstva i svojevrsne borbe za opstanak, ista pravila se mogu

preslikati i na ravan na�eg duhovnog, kao i svakog drugog vida napretka. Zatim, na slièan

naèin kao �to celuloza predstavlja esencijalnu supstancu ljudske ishrane, supstancu èija

hranljivost poèiva upravo u njenoj nehranljivosti, svako polje uistinu plodnog ljudskog

stvarala�tva uvek biva ispunjeno trenucima prividnih besplodnosti, traãenja vremena,

tu�nih zami�ljenosti i meditativnog gledanja u daljinu. Jer, ne samo da se èitava lepota

sveta nu�no odra�ava od predela patnje, tuge i duhovne praznine, veã je i èitava na�a

percepcija zasnovana na neprekidnim poreðenjima, na ko-kreativnim konstrukcijama razlika, podseãajuãi nas na princip nastajanja holograma u okviru koga se uzajamnim odra�avanjem glavnog i referentnog signala kreira hologramska slika, podseãajuãi nas i

na va�nost negovanja mira i èistoãe uma, referentnog signala na�eg biãa u odnosu na èiju

»bonacu« ãe talasanja na�eg sveta spontano ispevati pesme mira, ljubavi i vrhunske, svekruni�uãe radosti postojanja. Ni�ta, drugim reèima, predstavlja temeljni preduslov

postojanja neèega, i svaki put kada ugledamo prividno beskorisne putanje sveta ili

ljudskog pona�anja, setimo se da »u divljini opstaje oèuvanje sveta« (kao �to je smatrao

Henri Dejvid Toro), te da mo�da upravo zanemarujuãe, neprivlaène i prividno beznaèajne

crtice sveta kriju tajnu sijanja i ogledanja lepote na nekim drugim krajevima na�eg

Kosmosa. U jednoj od divnih indijanskih prièa, opisujuãi nastanak ptièijih cvrkuta i pesama,

bo�anstveno stvorenje16, �etajuãi se idiliènim zemaljskim prostranstvima, susreãe neme

ptice i savetuje ih da sa izlaskom Sunca, lete �to je moguãe dalje, ka nebeskim visinama.

Ptice su skladno svojoj snazi, izdr�ljivosti i volji, lete uvis, ugledavali divne predele koji su punili njihova srca bo�anskom muzikom i vraãali se na tlo, rasipajuãi od tada divne

cvrkute zemaljskim prostranstvima. Meðutim, jedna od najmanjih ptica, susrev�i se sa

velikim i stra�nim orlom, zakaèi se za njegova leða, i beja�e no�ena uvis orlovom

snagom. Kada se i orao, koji je s obzirom da svoju snagu odleteo do dalekih predela, umorio i okrenuo nazad, malena ptica je skoèila sa orlovih leða i nastavila svoj put koji ju

je, tako, odveo dalje od ijedne druge ptice. Videla je prekrasne predele i vrativ�i se na

zemlju, donela najdivnije pesme. Meðutim, ugledav�i tugu u oèima drugih ptica kada god

bi zapevala svoje pesme, odluèila je da ode u najskrovitije i najtamnije �umske predele

gde ne bi mogla nikoga da èini oèajnim, tu�nim i ljubomornim svojom oèaravajuãom

pesmom. Ipak, kada god neko znati�eljno biãe zaðe do najdubljih �umskih prostranstava i

èuje pesmu ove divne, malene ptice, njegovo srce se uzdi�e put nebeskih visina,

ugledavajuãi divne, lepr�ajuãe i radosno nebeske predele koji stoje na temeljima

inspiracije i èudesne, sveobasjavajuãe �elje za blagodetnim pevanjem male ptice. Stoga,

samo su susreti sa velikim, mraènim i stra�nim orlovima na�eg sveta, u sprezi sa na�om

maleno�ãu, skriveno�ãu i skromno�ãu u stanju da izrode divne, bo�anske pesme kojima

ãe spontano i veèno odzvanjati strune na�eg duha i bo�anski stupovi na�e du�e. I jedan od poglavica Indijanaca iz plemena Irokvaji, Zgodno Jezero, u skladu sa Isusovom parabolom o malim vratima kao putu koji vodi ka �ivotnoj sreãi, ispreda nam

prièu o raèvanju nebeskog Puta na dva dela: �irok, glatki i lagani put koji vodi ka paklu i

te�ak, neugodan i uzak put koji vodi ka raju. Jer, na slièan naèin kao �to visoka drveãa u

samo-orijentisanom rastu, ne obaziruãi se na delanje u svrhu dobrobiti celine sistema èiji

su esencijalni deo, rastuãi uvis i prvenstveno sebe gradeãi, stvaraju tragiène senke na

�umskom podno�ju15, senke koje blokiraju �ivotnu svetlost klicajuãim �i�arkama, èineãi

da sav na� trud uvene u svojoj kratkotrajnoj, ali ne i su�tinskoj, dugotrajnoj odr�ivosti.

Ponekada je najdivniji izbor biti malen, slaba�an i krotak, ba� kako bi bli�nja biãa

dobijala povode svog duhovnog osna�enja kroz svoje temeljne orijentisanosti ka bri�nom

staranju prema drugima. Krhkost ljudskih biãa predstavlja divan povod duhovnih

uoblièenja zvezdanih veènosti na�eg duha, skrivenog duboko na temeljima na�eg srca. I na slièan naèin kao �to kaljenje, naizmenièno zagrevanje i hlaðenje tokom koga

se stvaraju mno�tva dislokacija, nepravilnosti u kristalnoj strukturi metalnog parèeta,

izaziva njegovo jaèanje, i mno�tva bora i talasiãa na obrisima na�eg biãa, nastala

�ivotnim kaljenjima, èine da se èitavo na�e biãe mo�e postaviti kao stup velièanstvenim

graðevinama ljudskog delanja, te zajednièki se dr�eãi za ruke, sa zemaljskih osnova na�e

lomljivosti i krhkosti posmatrati zapanjujuãe zvezdane putanje ka kojima se uzvi�eno

pru�aju dela ljudske civilizacije. Meðutim, i tada se setimo snage savr�enih kristala

dijamanta, te znanja da se namesto pravila i veèitih, univerzalnih va�enja metafora,

principa i etièko-estetskih normi koje razvijamo tokom na�eg �ivljenja, javlja saznanje da

»osnovno pravilo je nemati pravilo«, jer s obzirom na kontekstualno oblikujuãu prirodu

kvaliteta svakog prirodnog sistema, svako pravilo zaista mo�e uvek imati svoj izuzetak.

Ipak, materijali saèinjeni od malih, »nano« zrnaca i mno�tva dodira izmeðu zrnaca i

klizeãih interfejsa poseduju superiornu snagu u poreðenju sa materijali saèinjenim od »mikro« zrna, sa malom povr�inom dodira meðu njima. Dok se materijali saèinjeni od

mikro-zrnaca deformi�u �irenjem dislokacija, odstupanja od pravilne kristalne strukture,

nanomaterijali odgovaraju na stres klizanjem granica izmeðu zrnaca i njihovom

rotacijom, pokazujuãi nam da se ne samo u svetu biologije, veã i u svetu materije,

malenost mo�e poistovetiti sa uzajamno podr�avajuãom fleksibilno�ãu i snagom. I

vrativ�i se na proces kaljenja, setimo se da se hlaðenjem modifikuju prvenstveno

povr�inski slojevi materijala, dok njegovo jezgro ostaje toplo, te na kraju i pro�ireno21.

Na slièan naèin, dok nas naizmenièni udari prirodnih okolnosti obasipaju talasima

promenljivosti i nesigurnosti, i na�e srce sazdano sa zracima bo�anske vere, svevi�nje

dobrote i milostivosti ostaje èisto i sjajno, odzvanjajuãi bo�anski radosnim harmonijama i

u najveãim isku�enjima, zavr�avajuãi proces �ivotnih kaljenja udarajuãi jo� veãe, sna�nije

i svetlije.

Umesto te�nji ka potvrðivanju, dokazivanju i zakljuèivanju kojima se

zakljuèavaju sveobasjavajuãi zraci pa�nje i svetog èuðenja tragalaèkog duha, blago

nesigurnosti i osvrtanja unatrag nas podseãa da se u panovskom sviranju neprekidnih i

veènih preludijuma, otvaranju blistavih polja ljudske radoznalosti i ne pru�anju finalnih

odgovora, veã pro�irivanju konteksta postavljenih pitanja, èineãi da ona sa sve veãim

talasima i�èuðenosti zapljuskuju obale na�eg uma, krije tajna divnih i istinski kreativnih

razmi�ljanja. Svaka mudrost je ponikla na korenima toplih i bri�nih oseãanja koja opstaju samo u uslovima nepredvidljivosti, nesigurnosti i neprekidnih preispitivanja i isku�enja, a dok bi se divni sjaj vere i ljubavi koja uoblièavaju na�e svetovne aktivnosti u blistave

kreativno-usmeravajuãe aure i nebeske �titove, rastopili u uslovima dokazanosti i sigornosne potvrðenosti predmeta na�e vere, nade i bri�nosti, izvorni koren »vere« u

predstavi svake �ivotne »verovatnoãe« nam pokazuje da se samo u uslovima

probabilistièkih nesigurnosti i isprepletenih niti znanja i neznanja otvaraju vrata rascvetavanju najfinijih, divotnih crta �ivotnosti.

O skrivanju srca lepote

Na�e znanje, prozori kroz koje nam se otkriva vidik nad istinskom ureðeno�ãu

Kosmosa, predstavljaju maleno zrnce peska u beskraju pe�èanih dina i pla�a kraljevske

velièanstvenosti poretka Prirode. Sve grane, ogranci, listovi i pupoljci stabla znanja ljudske nauke, mudri �um listova svih knjiga sveta, more pravila i zakona u skladu sa

kojima se predstavlja odvijanje prirodnih procesa na platnu ljudske apstrakcije, èine samo

jedva primetni vrh ledenog brega u odnosu na neizmerne biserne dubine kojima pripadaju polja potencijalnih spoznaja i biolo�ki-duhovnih uzdignuãa o kojima sanja bajka

kosmièke evolucije i ka kojima nezadr�ivo prostire svoje stope. Svest o ne-znanju koje talasima svog nepreglednog mora obasipa maleni brodiã na�eg znanja, èini nas uistinu

mudrim biãima, èini da krute crte prepotentnosti, arogantnosti i odsjaja tuge duhovne

izolovanosti na�e sveznalosti bivaju pretoèene u blage i prelepe, mile i spontane crte

otvorenosti, poverenja, radoznalosti, te veselih pronicanja izvorne lepote na�ih saznajnih

predela i pejza�a. Traganje i otkljuèavanje, a ne nala�enje i zakljuèavanje èine put iskrene

duhovnosti i crtanja staza beskrajne evolucije na�eg biãa i èitavog sveta. I bo�anske

poruke i znakovi na putu na�eg razvoja sijaju najdivnijom lepotom upravo kada ih

pa�ljivo i bri�no, poput pisma voljenog biãa koje ne otvarajuãi dr�imo privijeno uz grudi,

zadivljeno, nedodirujuãi jezgra njihovih tajni, u moru na�e vere, sunèanom sjaju nade i toèkovima na�e ljubavi, èuvamo u tajnosti bajkolike prièe na�eg �ivljenja.

Svuda su temelji Boga i na�e du�e. I u moru znanja da nas uèenja na gre�kama èine mudrima, te da nas, poput bebe u

poduhvatima uspravljanja, neprekidna padanja na nos èine pravima i uzvi�enima,

razvijaju se divni brodovi neosuðivanja i svepo�tovanja, jer svako biãe sveta predstavlja

reku koja, u bezbrojnim nizovima sudaranja sa kamenèiãima korita, uèi kako da sledi

svoj put i Put Prirode, negde u daljini buduãnosti postajuãi sjedinjena sa svojim Izvorom,

od malene reke postajuãi èitav svet, èudesni Okean. I znajmo da se upravo najdublje

�elje, porivi i te�nje, nevidljivi temelji biãa sveta preslikavaju na njegovu istinsku,

sveprisutnu lepotu, te da se su�tina svakog biãa sveta, duhovna klica njegovog sjaja

nalazi skrivena od zemaljskih oèiju, onemoguãavajuãi nam oèigledno oèitavanje istinske

dobrote i bo�anske milostivosti koji se rascvetavaju iz svakog biãa Kosmosa. »Pomoãu

svojih spiritualnih vibracija i magnetièke aure, nepoznati istinski Jogiji poma�u svetu vi�e

nego 'Jogiji' sa pozornice«9, podseãa nas Svami �ivananda da nas èistoãa misli, molitvene

te�nje za spasenje èitave Prirode, za raðanje sveta mira, ljubavi i sveprisutne sreãe, a ne

zaustavljanje na�e dobronamernosti na nivou lingvistièkih izraza, èini zaista duhovnim

suncima zemaljskih prostranstava, suncima koja osvetljavaju puteve unutra�nje evolucije

biãima sveta. Jer, kada je na�e biãe preplavljeno talasima dobrote, isusovske ljubavi,

sna�nom �eljom za buðenje ljubavi koja pomera planine i preme�ta gore, na�e divne �elje

nalaze nevidljive puteve da obaspu svojim putokazima i duhovnom svetlo�ãu i

najudaljenije predele sveta, èineãi svako drvo, svaki �bun, svaki oblak i �um li�ãa

èudesnim, anðeoskim posrednicima �elja i misli voljenih biãa sa drugih krajeva sveta. I

�eleãi da èujemo �ta nam �alju daleka voljena biãa, preko brda i gora, uvek mo�emo,

poput mudrih afrièkih domorodaca, obgrliti obli�nje drvo i ono ãe nam, pa�ljivo

usredsrediv�i na�e unutra�nje uho, tiho �aputati divne prièe i slati poruke sa najudaljenijih

delova sveta. Ne samo postavljanje, veã prevashodno �ivljenje etièkih putokaza kojima obiluju

religije sveta, stoga, èini put na�ih i op�tih duhovnih uzvi�enja. A »prave reèi ne moraju

biti istinite reèi i istinske reèi ne moraju biti izabrane reèi«, finalizovao je LaoCe svoje

uèenje, pokazujuãi nam da kada su temeljne te�nje na�eg biãa prosvetljene, èiste i nevine

poput bla�enog, isusovskog deteta, deteta koje vidi kraljevstvo Bo�ije u svakom zrnu peska i svakoj crtici sveta, istinska plodonosnost na�eg delanja u svetu ãe, nezavisno od

prividne i oèigledne uspe�nosti na�ih dela, nadasve zraèiti lepotom, �ireãi tople i radosne

vibracije, udahnjavajuãi bo�anski smisao i navodnjavajuãi �edna biãa sveta vodama duha,

èineãi da svaki tren na�eg postojanja predstavlja ostavljanje tragova veènosti na listovima

kosmièke bajke �ivota. Svirajuãi u orkestru, na primer, na�e muziciranje ne prenosi samo

grube talase odsviranih tonova i ritmova ka na�em svetu, veã i tanane, neprimetne i

nedodirljive talase na�ih najdubljih te�nji sa èijih izvori�ta ponièu na�i fizièki pokreti.

Dopu�tajuãi da nas muzika ponese u na�em sviranju, i svaki odsvirani ton ãe neprimetno

prenositi sliènu, opèinjavajuãu prepu�tenost zvuku. S druge strane, duboko utonjavajuãi u

srce sopstvene odgovornosti u trenucima sviranja, upitkivajuãi svoje bo�ansko jezgro za

vodilje suptilnih udaraca i trzaja koji raðaju skladnu muziku, i na�i tonovi ãe u biãima

sveta buditi sliène strune odgovornosti, unutra�nje svetlosti, meditativnog samo-tonjenja i istinskog, duhovnog buðenja. Opet, dopu�tajuãi da matematièka iskrojenost prevlada

na�om prepu�teno�ãu �eljama za raðanjem topline srca kroz na�u muziku, i biãa sveta ãe

biti preplavljena monotonim i be�ivotnim porukama koje ãe se provlaèiti kroz primetne

linije odsviranih tonova. Èitav svet, sve postojeãe je, dakle, u znaku temelja, nevidljive osnove sa koje se

poput izvori�ta reke �ivota raðaju sve crtice i talasiãi vidljivog sveta. Èak i ljudska biãa,

malene, krhke i ranjive celote �ivota predstavljaju mo�da bo�anstvene temelje, duhovne

klice iz kojih se kroz trenutke �ivotnih nedoumica, raspetosti i patnji raðaju divotna

Sunca du�e, èineãi da pravi �ivot, istinsko raðanje na�eg biãa poèinje tek iza nekih dalekih horizonata na�ih �ivotnih putovanja, kada nedokuèivi temelji i crte vidljivosti

zamene svoja mesta, kada svet nevidljivih temelja, duha, bo�anstvenosti i veènosti

izvornog poretka sveta postane uistinu stvaran, dok svet maje postane samo slika jednog divnog sna na�e du�e.

Kada god se naðemo ispred dela Prirode, kada god bilo na�i pogledi ka nebesima

prate linije uzvi�enih gradbi ljudske kreativnosti ili na�e ruke dotièu plodove malenih i

suptilnih, neprimetnih deliãa otelotvorenih ljudskih snova, znajmo da ne u njihovim vidljivim i oèiglednim crtama, veã na nevidljivim temeljima postanja ovih dela poèiva

tajna njihove istinske vrednosti, trajnosti i su�tinske blagodarnosti. Znajuãi da u

nevidljivim i spolja�njim oèima neprimetnim osnovama postojanja kako èitavog sveta,

tako i svakog talasiãa ljudske kreativnosti, poèivaju su�tinske crte njihove lepote i

bo�anske vrline, i na�e biãe ãe postajati produhovljeno na samim temeljima na�eg

postanka i raðanja na�ih pogleda na svet, èineãi da, nezavisno od prividnih i oèiglednih

znaèenja na�ih izraza, svaka na�a reè, svaki udisaj i svaki pokret odi�u talasima bla�ene,

sveumirujuãe i duhovno opijajuãe lepote. Neprimetno i suptilno, duhovno jezgro na�eg

biãa ãe postajati èisto i prosvetljeno, spontano pokazujuãi puteve spasenja i samo-realizacije najrazlièitijim stvorenjima Prirode. I iako se spolja�nje, vidljive crte na�eg

biãa starenjem pretvaraju u brazde oronulosti, pra�njavosti i starine, sa ucrtavanjem

bogatstva razlika, neravnina, tajanstvenih hijeroglifa i dina na nekada glatkim i ujednaèenim ravninama na�eg tela, i temelji na�eg biãa se, negovanjem svesti oèitavanja

nevidljivih osnova prirodnih pojava, produbljuju, se�uãi ka bo�anskom jezgru bezbri�nog

jedinstva na�eg biãa i na�ih pogleda na svet sa celotnom, bo�anskom Prirodom, èineãi da

na temeljima na�ih umornih, ostarelih i te�kih kapaka pogleda na svet veèno odr�avamo

detinju èistotu, lepr�avu lakoãu i sunèanu svetlost oèiju duha. Stoga i sve na�e temeljne �elje i htenja spontano raspiruju talase koji vode brodove na�ih biãa ka obalama njihovih ostvarenja, a upravo tanane veze koje spajaju

nevidljive predele ljudskih vrednosti, najdubljih te�nji i oseãanja sa njihovom

preslikano�ãu na polju odvijanja prirodnih pojava èine esenciju religijskog (od lat. religare = povezati) izuèavanja stvarnosti. I naravno, sve ove divne veze koje spajaju

mora na�ih zvezdanih �elja, te�nji i oseãanja sa izgledom na�eg sveta u svakom trenutku

moraju takoðe ostati skrivena i veèno uokvirena svetim oreolima na�e vere. Na�e

najdublje �elje, a ne povr�na znaèenja jezièkih izraza se, stoga, uistinu ostvaruju u na�im

svakodnevnim komunikacijama. �eleãi da probudimo vatru ljubavi i bo�anske svesti u

biãima sveta, nezavisno od znaèenja na�ih oèiglednih izra�aja, svaka na�a reè i pokret,

vodiãe ciljevima koje iscrtava na�e srce. Jer na�e srce i èitava Priroda se nalaze u

neprekidnom ko-kreativnom �aputanju, èineãi da nevidljive Bo�ije ruke Prirode

iscrtavaju pravi svet, svet koji nas vodi na�em duhovnom napretku, postajanju nebeskih zvezda, putokaza milijardama �ivotnih biãa, sa svakom na�om, i najsuptilnijom te�njom,

i najfinijim titrajem struna na�eg srca. Dr�anje palèeva voljenim biãima sveta, negovanje èistih, hrabrih i uzvi�enih

misli, stoga, zaista èini svet prosvetljenijim, harmoniènijim i blagodetnijim mestom za

�ivot. Jer svaka na�a molitva ima krila, tajanstveno noseãi svaku na�u misao i zvezdanu

�elju nebeskim prostranstvima ka dragim biãima, usput ih raspr�ujuãi u bezbroj klica

cvetne pra�ine i sejuãi prostranstvima sveta, odakle ãe vekovima unapred raðati divne

crtice i putokaze radoznalim, duhovno istra�ivaèkim biãima sveta. Premda èesto mo�emo

pomisliti da »there is a light that never goes out«14, da blaga na�ih oseãanja, vedrih �elja i

blagodetnih snova ostaju skrivena iza oklopa na�e pojavnosti, te posledièno uokviravana

oseãanjima sa�aljenja i kajanja, znajmo da se svaka temeljna misao i sjaj oseãanja na�eg

biãa, analogno svojoj skrivenosti, neprimetno prostiru prostranstvima sveta, ostavljajuãi

veène tragove i zauvek putujuãi talasima Kosmosa, usled èega svaki zrak svetlosti koji

iznedri na�e srce u na�oj meditativnoj utonjenosti predstavlja bezbrojne radosne talase

svetlosti pru�ene èitavom svetu. »Jer ni�ta nije skriveno �to se neãe otkriti, niti tajno �to se neãe doznati« (Matej 10:26), podseãaju nas proroèke reèi na neizostavnost obrtanja

ureðenosti Prirode naglavaèke u danima otkrovenja, na uviðanje prividnog sveta, kro�nji i

cvetova Prirode kao vela maje, te na izranjanje èudesnih, bo�anskih temelja, anðeoskih

ruku koje povlaèe konce �ivota i neprekidno, vredno i marljivo grade svet na

neprimetnim osnovama mora bo�anske ljubavi. Ipak, poput prividnog paradoksa evolucije �ivota u okviru koga se istovremenim

dubokim te�njama za otkriãima, saznanjem i dosezanjem cilja sa jedne, i znanja da bi savr�eno ispunjenje na�ih te�nji zakljuèalo bajku Kosmosa i zaustavilo toèak

neprekidnog, sveop�teg napretka sa druge strane, uistinu pokreãe voz evolucije, i u sprezi

neprekidnih te�nji za izra�avanjem skrivenog srca na�eg biãa, èudesne, bo�anski

inspirativne lepote koju nosimo u sebi sa jedne, i znanja da nam samo veèno postojanje

skrivenih temelja koje poku�avamo isprièati svetu, poput razlike potencijala koja pokreãe

elektrièno kolo i iznedruje svetlost (a u kojoj se mo�da i krije tajna umetnièke plodnosti

na�eg kreativnog delanja), omoguãava beskrajnost evolucije, sveop�teg napretka,

ulep�avanja sveta i veène otkljuèanosti bajke �ivota sa druge strane, krije se kljuè tajne

spiritualnog cvetanja biãa modernih vremena. Tajne skrivene u na�im biãima sa jedne i

Prirodi sa druge strane ko-kreacijskog iscrtavanja èitavog na�eg sveta se, stoga, nikada ne

mogu u potpunosti eksplicitovati, slièno kao i implicitne pretpostavke bilo kog sistema

rezonovanja, ali se mogu �iveti i obasipati èudesnom verom u njihovo tajnovito

preslikavanje du� najudaljenijih prostranstava sveta. Ipak, i tada Tajne, skriveni temelji,

»lights that never go out« i Sunce vere ostaju kao veèna komplementarnost oèiglednom

bogatstvu i lepoti na�eg sveta. Slièno kao �to posmatrajuãi svet ne mo�emo videti oko koje vidi, niti uhvatiti

trenutak tonjenja u san, svest gubitka svesnosti, su�tinski temelji svake manifestacije

�ivotnosti ostaju nu�no skriveni i nevidljivi. Ali, znajmo i da »u èistoãi oka se poznaje èistoãa na�eg biãa«, kao �to je uèio Isus, podseãajuãi nas da se u èistoãi nevidljivog

bunara na�ih �elja, u direktno nevidljivim osnovama sa kojih se u dodiru sa Prirodom

raða èitav na� svet kriju trunèice pra�ine koje neprimetno, ne videãi ih, mogu ponekada zamutiti na�e sjajne poglede na svet.

Svaka trajna mudrost poèiva na temeljima ljubavi. Tanane niti koje prepliãe talenat na�e inteligencije, li�ene tihog i neprimetnog

nahoðenja sa osnova na�e bri�ne usmerenosti prema biãima sveta, podseãa na ispletanje ni�tavnih tapiserija koje ãe i blagi da�ci vetra moãi da raspletu, te na slepo i izgubljeno

lutanje lavirintima na�eg uma, li�eno do�ivljaja svetle zvezde-vodilje na platnu na�eg

èela. Dok je mudrost koja poèiva na temeljima samo-dokazivanja, konformizma i te�nji

ka postizanju iskljuèivo logièkog sklada, bez obaziranja na umetnièke vode inspiracije,

lepote i duhovne snage, podlo�na starenju i propadanju, mudrost i pamet koji se

neprekidno odra�avaju sa temelja na�eg srca, koji tiho i neprimetno nose cvetove na�e

bri�nosti, ostaju veèno ispravne, pokazujuãi na prave puteve, èak i u duboko maglovitim,

ostarelim predstavama prirodnih veza. Ne samo podsticanje iskazivanja analitièkih sposobnosti, veã i tiho buðenje

radoznalosti, istra�ivaèkih poriva, te plemenitih zaveta koji iscrtavaju sunca bri�nosti na

temeljima na�ih �ivotnih izra�aja i kreativnih dejstava, stoga, èini put uistinu svetog

vaspitanja. Ljubavlju koja zraèi iz njenog srca, bri�a majka neèujno i nevidljivo, poput

mudrog ba�tovana koji ne zaliva negovane biljke po svojim listovima, povreðujuãi ih i

ostavljajuãi suvih, nenavodnjenih korena, veã posveãujuãi se polivanju upravo

nevidljivih, skrivenih osnova njihovog postojanja, navodi voljenu decu na puteve dobrote, mira i radosti, na staze postajanja anðeoske lepote i istinskog, èednog herojstva.

I kakva god bila znaèenja na�ih reèi, kakvom god prividnom arogantno�ãu i

neljubazno�ãu bivale odevene na�e temeljne te�nje i orijentacije pa�nje, dokle god mirni i

svenegujuãi zraci ljubavi praskaju iz na�eg srca posvuda, dokle god se ne�na milovanja

temeljnog po�tovanja, zahvalnosti i ljubaznosti, dubokih poklona èitavom svetu, svakom

njegovom i najmanjem biãu, raðaju u na�em srcu i celotni svet ãemo navoditi u smeru

procvata miline i duhovnog veselja. Putevi koji se èudesno otvaraju pred biãima sveta na

nevidljiv i neprimetan naèin potièu sa osnova ljubavi koju gajimo prema njima, ljubavi

koja se ne mo�e uvek i iznova ponavljati i presli�avati, veã uvek ispoèetka buditi,

rasplamsavati uvek novim putevima, inspirisana novim vodopadima veènog toka

promena, odraza reke �ivota, simbola svakog aspekta na�e �ivotnosti. Moramo, dakle,

uvek i iznova nalaziti naèine da na osnovama na�eg biãa (p)ostanemo dete, nevino se

sa�ivljavajuãi sa raznolikim biãima sveta, verujuãi svakoj reèi i detalju Kosmosa

iscrtanom na na�im dlanovima, odr�avati blage vode èistoãe na�e intuicije i pletenja

logièkih niti na�eg razmi�ljanja, govoriti uvek, najpre jezikom srca, pa tek onda i reèima

uobièajenih znaèenja. Jer svako razumevanje poèiva ne na osnovama na�ih te�nji ka

ispravno gramatièki i vokalno iskrojenom govoru, veã na na�u orijentisanost ka

pronala�enju temeljnog sklada i poklapajuãeg razumevanja na temeljima na�eg srca.

Orijentisanost ne na lucidnost i znaèenje samih reèi, veã pronala�enje nevidljivog sklada

duboko-po�tujuãeg razumevanja na temeljima na�eg srca, znajuãi da »reèi ãe voditi

raèuna o sebi, dokle god mi mislimo o smislu«17, kao �to je Vojvotkinja uèila Alisu u

zemlji èuda. Meðutim, i tada znajmo da nikada ne mo�emo direktno navodnjavati korene

voljenih biljaka, veã samo bri�no zalivati vidljive izdanke njihovih stabljika sa skrivenih

korena, i nadati se da ãe ove kapi doseãi korene i èudesno pro�eti biljke malenim

izvori�tima nebeske lepote i èudesne opèinjenosti svakim trenom �ivljenja. Svaki veliki

duhovni uèitelj znao je da se Sunce hrabrosti, nadèoveèanskih moãi i nebeske

kreativnosti ne mo�emo rasplamsati znanjem prenesenim sa strane, veã samo-probuðenom revno�ãu, predano�ãu i �eljom koja razbuktava èudesni plamen kreativnosti u uèenikovom srcu. A da bi se dosegao ovaj cilj, umesto suvoparnog i mehanièkog

izlaganja znanja, izgaranje èudesne �elje da uèenièka srca dosegnu puteve dobrote i zaista

vredne milostivosti, te uvek novo i neponovljivo uviðanje talasa dobrote, svetlosti i bo�anskog sjaja i umovima i srcima negovanih biãa, èini da se i u njima razliju talasi

dobrote, sjaja i veène lepote. I ponavljajuãi divotne, prosvetljujuãe zakljuèke duhovnih

prièa Kosmosa, metafora koje odslikavaju èudesnost prirodnog reda, mantre koje nas obasipaju svetlom snagom, svetom voljom i bogatstvom du�e, od povr�nih i vidljivih

podsticaja duhovnog rasplamsavanja na�eg biãa, poput kapi vode koje sa vidljivih grana,

listova i povr�inskih slojeva zemlji�ta tonu do skrivenih, izvornih korena, i sjaj ovih divnih duhovnih vodilja ãe doseãi temelje na�eg biãa, odakle ãe nas spontano, ne

oslanjajuãi se na njih u trenucima nedoumica, svetlog uma prepu�teni bo�anskom jezgru

na�eg biãa, nahoditi ka predelima mira, spasenja, dobrote, velièanstvenih re�enja i

praskozornih horizonata. »U svakom trenutku biram ko sam«, primetio je jednom Hajnc fon Ferster. I

zaista, bili svesni toga ili ne, iz jezgra na�eg biãa u svakom trenu, poput zraka Sunca,

isplivavaju na povr�inu sveta talasi na�ih najdubljih te�nji, iscrtavajuãi kako nas same,

tako i èitav na� svet. Meðutim, znajuãi za samostalnu odgovornost iscrtavanja na�eg biãa

i osnova sa kojih se raða lepota na�ih pogleda na svet, otvaraju nam se vrata ka

upoznavanju i dodirivanju samo jezgra na�e du�e. Nikada, naravno, direktnog

dodirivanja, veã uvek suptilnog kucanja na njena bla�ena vrata putem na�ih misli, ideala i

snova koji lelujaju talasiãe povr�inom mora na�eg uma, tako da se neprimetno i neèujno

blage veze koje spajaju temeljite i povr�inske delove na�eg biãa prepliãu, gradeãi sjajne i

stabilne kuãe saznanja. I èitava evolucija �ivota, evolucija koja se odigrava paralelno na

spiritualnom, materijalnom i komunikacijskom planu, od trenutka raðanja svesti,

sposobnosti osvrtanja unazad i posmatranja sopstvenih radnji i izbora, jednog dana ãe

mo�da postati svesna evolucija, kada se na na�im saznajnim temeljima èvrsto izgrade

stubovi znanja da zaista u svakom trenutku na�im najdubljim te�njama i htenjima biramo

�ta ãemo postati, biramo u kom smeru ãemo nahoditi kako na�e biãe, tako i zaista èitav

svet. I dugotrajno i strpljivo, na�im dubokim, sveobuhvatnim �eljama gradeãi temelje

na�eg biãa, unutra�nji sjaj na�e duhovnosti, ne samo da istovremeno prosvetljujemo

èitavo na�e biãe i svet koji se iscrtava sa svakim na�im udahom i svakim leptirastim

trenom na�eg �ivljenja, veã i rastvaramo neprobojne oblake tmurnih vibracija na�eg uma,

èineãi da se neprimetno Sunce jezgra na�eg biãa sveprosvetljavajuãe razlije èitavim

svetom. Jer, saglasno predstavama sveta iz perspektive kvantne teorije polja, su�tina

kosmièkih entiteta je ekvivalentna nepreglednom moru putanja kojima se ona pru�aju

prema èitavom svetu, usled èega prosvetljenje veza koje blagodetno titraju izmeðu na�ih

srca i detalja na�eg sveta èini put prosvetljenja na�e du�e, kao i obrnuto, meditativno

negovanje èistih, vedrih i uzvi�enih misli, tiho graðenje temelja na�eg biãa u skladu sa

divnim, miloskim idealima lepote èini put spontanog i neprimetnog, radosnog dodirivanja

i bla�enog o�ivljavanja struna zategnutih izmeðu na�ih srca i sitnih crtica lepote vascelog

sveta. Na temeljima je skrivena »lepota koja ãe spasiti svet«. Na slièan naèin kao �to poljske trave uspevaju da porastu i na najsiroma�nijim

zemlji�tima usled izrazito visokog odnosa povr�ine skrivenog, korenitog dela biljke i

njenih vidljivih delova15, na�a posveãenost tihim, neprimetnim, ali svepro�imajuãim,

korenitim putanjama sveta, nitima ljubavi, duha, unutra�nje radosti i uistinu svetih

kvaliteta �ivljenja èini da i u najoskudnijim �ivotnim sredinama i procvatno

najbezizglednijim okolnostima èudesno izrodimo divne listove sreãe i bla�enstva,

pru�ajuãi dragocene kapljice rose �ednim biãima sveta èak i u najsu�nijim i kamenito

spaljenim predelima sveta, ne i�teãi zaista ni�ta zauzvrat, te slobodno dopu�tajuãi da

preko nas koraèaju bosi tabani biãa sveta, setni koraci na koje ãemo odgovarati ne

mr�njom i osvetom, veã blagim i dobronamernim �irenjem opojnih, duhovno umirujuãih

i isceljujuãih miomirisa. U nevidljivim nitima koja prepliãu ljudska srca i bo�anske

temelje Prirode, tako, poèiva i tajna istinskog oèuvanja i duhovne evolucije èitavog sveta.

Svaki tren na�eg �ivljenja je poput sjajnog i èudesnog susreta biãa sa refleksijom

bo�anske Prirode u svakom zrncu postojanja. Izgradnja temelja duboke etike i lepote postavljanja jezgra na�eg biãa u vidu ravnote�e dveju isusovskih principa, ravnote�e

Puta, duboke uronjenosti u srce na�eg biãa i oda�iljanja talasa dobrote i ljubavi ka svim

biãima sveta u �ivotnim susretima èini istinski duhovni put uspinjanja na�eg biãa. I na

tom putu, suoèeni sa trenucima te�koãa, uznemirenosti i nedaãa, poput blistavih kompasa

èuvajmo dragocene vizije koje ãe nam pomoãi da iznova pronaðemo put vere i duha. Sa

duhom »lovaca u �itu«, èuvara deèije nevinih igranja i dru�enja, stajanje na liticama i

morskim grebenima �ivota sa kojih se pru�aju zadivljujuãi pogledi na sunèane horizonte i

�aroliku, perlastu igru ushiãenih morskih talasa i stamene svetlosti, èineãi prizore koji

obogaãuju oèi na�e du�e i èine blaga inspiracije koje ãemo preprièavati i prenositi biãima

sveta, budeãi u njima blistava sunca nade, vere i ljubavi, èini samo jednu od blistavih

zrnaca blagodetnih vizija na na�em putu evolucije duha i Prirode. Reference:

1. »Novi zavet«, u prevodu Emilijana M. Èarniãa, Biblijsko dru�tvo, Beograd. 2. Uskokoviã, Vuk � »Principi holistièke nauke buduãnosti«, Istra�ivaèki centar

ICTN, Beograd (2006). 3. Uskokoviã, Vuk � »Etika modernog �ivljenja« (2006), u �tampi. 4. Saint-Exupery, Antoine de � »Mali princ« (1946), Mladost, Zagreb. 5. Koeljo, Paulo � »Alhemièar« (1993), Paideia, Beograd. 6. Heisenberg, Werner � »Physics and Philosophy«, www. 7. Lindbergh, Anne Morrow � »Gift from the Sea«, 50th Anniversary Edition,

Introduction by Reeve Lindbergh, Pantheon Books, New York (2005). 8. Tadej, Arhimandrit � »Kakve su ti misli takav ti je i �ivot«, Vidik, Beograd

(2003). 9. �ivananda, Svami � »Moã misli«, Om, Beograd. 10. Laoce, Konfucije, Èuangce � »Izabrani Spisi«, Prosveta, Beograd. 11. Talk Talk � »Spirit of Eden«, Parlophone/EMI (1988). 12. Massive Attack � »Protection«, Circa/Virgin (1994). 13. The Decemberists � »Picaresque«, Kill Rock Stars (2005). 14. The Smiths � »The Queen is Dead«, Rough Trade (1986). 15. Storer, John H. � »The Web of Life«, New American Library, New York (1953). 16. Six-Nations Indian Museum, Adirondack National Park, NY, USA (2006). 17. Carroll, Lewis � »Alice's Adventures in Wonderland« (1865), Penguin Books,

London. 18. Hamva�, Bela � »Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti« (1947),

Dereta, Beograd. 19. Pirsig, Robert M. � »Lila: An Inquiry into Morals«, Bantam Books, New York,

NY (1991). 20. Laszlo, Ervin � »Evolution: The Grand Synthesis«, Shambhala, Boston (1987). 21. Kobasko, Nikolai � »Steel Superstrengthening Phenomenon as a Basis for

Designing New Technologies«, Materials Science and Technology (MS&T) 2006: Processing 2, 193 � 202 (2006).

22. Dylan, Bob � »Highway 61 Revisited«, Columbia Records (1965).

23. Duèiã, Jovan � »Jutra sa Leutara: misli o èoveku«, Dereta, Beograd. 24. Bröcker, Monika � »Between the Lines: The Part-of-the-World Position of Heinz

von Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 � 65 (2003). 25. D�ubran, Halil � »Prorok; Prorokov vrt« (1923), Paideia, Beograd.