FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO BEOGRAD

MEUNARODNO BANKARSTVO

PROF.DR IVAN URKOVI

BEOGRAD, 2010.

1

Glava prva

MEUNARODNO BANKARSTVO I NACIONALNI BANKARSKI SISTEMI

1.

NASTANAK I RAZVOJ MEUNARODNOG BANKARSTVA

U drugoj polovini dvadesetog veka dolo je do ekspanzije meunarodnih trgovinskih odnosa i do nastanka multinacionalnih (meunarodnih) kompanija koje su svoje poslovne aktivnosti proirile van granica nacionalnih ekonomija. Formiranjem takvih ekonomskih subjekata koji su, radi maksimiziranja profita, bili orijentisani na globalna svetska trita, jer su im nacionalna trita postala tesna, imalo je dalekosene posledice na svetske ekonomske tokove a time i na nacionalne bankarske sisteme. Bankarski sistemi, koji su do tada bili organizovani u uskim nacionalnim okvirima, nisu bili vie u stanju da prate narasle finansijske potrebe multinacionalnih korporacija. Zbog toga su bili prinueni da promene svoj dotadanji nain organizacije i metode rada, pa su iz nacionalnih okvira prerasli u nadnacionalne sisteme. Prerastanje bankarskih institucija iz nacionalnih u nadnacionalne bankarske sisteme oznaava poetak stvaranja meunarodnog bankarskog sistema. Tri su osnovna faktora koja su uslovila ubrzani razvoj meunarodnog bankarskog sistema; Prvi faktor je, ve pomenuti, brzi razvoj svetske trgovine i stvaranje multinacionalnih korporacija. Kako su ovi globalni sistemi poslovali van nacionalnih granica bile su im potrebne bankarske usluge u tim zemljama. Bili su im potrebni kreditni aranmani, usluge konvertovanja deviza, usluge meunarodnog platnog prometa, pristup finansijskim tritima i slino. Navedenu lepezu usluga nacionalni bankarski sistemi nisu bili u stanju da u potpunosti ispune na adekvatan nain. Iz tih razloga se meunarodni bankarski sistem i razvijao paralelno sa razvojem trgovinskih i korporativnih odnosa na svetskim tritima. Drugi faktor koji je uslovio ubrzani razvoj meunarodnog bankarstva je znaajan rast profita koji su banke ostvarivale na osnovu svojih aktivnosti u oblasti globalnog investicionog bankarstva, poslovanjem sa stranim hartijama od vrednosti i plasiranjem svojih portfelja van nacionalnih granica. Trei faktor je postojanje evrodolarskog trita. Evrodolari predstavljaju depozite na raunima u SAD koji se transferiu u banke van SAD, u Evropu, i dre u dolarskim depozitima, koji su u vie od 90% oroeni i vie od polovine su depozitni certifikati s rokom dospea od 30 ili vie dana. Glavni centar evrodolara je London, i ukupan iznos evrodolara u opticaju iznosi oko 4,4 biliona dolara 1, to evrodolarsko trite ini jednim od najvanijih finasijskih trita u svetu. Evrodolarsko trite je zapravo osnovao Sovjetski Savez 50-tih godina prolog veka, u eri hladnoratovskih odnosa. Sovjetski Savez je imao znaajnu koliinu kapitala u dolarima koji je bio deponovan u amerikim bankama. Poto su se Rusi pribojavali da bi amerika vlada mogla da im zamrzne ta sredstva eleli su da ih prebace u Evropu. Takoe, Rusi su eleli da zadre dolarske depozite, radi njihovog korienja u meunarodnim transakcijama, pa su transferisale svoje depozite u evropske banke i denominirali ih u dolare. Tom denominacijom je nastao evrodolar.1

Frederic S.Mishkin:Monetarna ekonomija bankarstvo i finansijska trita str.254.

2

Danas evrodolar egzistira iz dva osnovna razloga: Prvo, dolar predstavlja valutu koja se najvie koristi u meunarodnim trgovinskim odnosima, pa uesnici tih odnosa ele da imaju dolarske depozite radi lakeg i jeftinijeg obavljanja meunarodnih transakcija; Drugo, evrodolari predstavljaju of-or depozite - dre se u zemljama u kojima nisu predmet regulativa, poput obaveznih rezervi, ili ogranienja u vezi prebacivanja depozita van zemlje. Iz navedenih razloga evrodolari se dre i van Evrope, u Singapuru, Bahamima, Kajmanskim ostrvima i svim ostalim zemljama gde se dolarskim depozitima omoguava of-or status. Evrodolarsko trite je veoma vaan izvor sredstava amerikim bankama, ija su zaduenja po pitanju ovih depozita vie od 100 milijardi dolara 2. Umesto korienja posrednika ili pozajmljivanja ovih depozita od stranih banaka, amerike banke su uvidele da mogu ostvariti vei profit ako otvore sopstvene filijale u inostranstvu da bi dole do tih depozita. Prema tome, evrodolarsko trite je podstaklo da se ameriko bankarstvo ukljui u sistem meunarodnog bankarstva. Ameriki bankarski sistem je, pored evropskog, najznaajniji deo meunarodnog bankarskog sistema. Amerike banke koje posluju u inostranstvu imaju strukturu Edge korporacija3, posebnih poslovnica koje se prevashodno bave meunarodnim bankarstvom. Amerike banke (preko svojih holding kompanija) takoe mogu da imaju kontrolni interes u stranim bankama i kompanijama koje pruaju finansijske usluge. Krajem 1981.godine Federalne rezerve odobrile su osnivanje ustanove za meunarodno bankarstvo (International Bankig Facilities; IBFs) unutar SAD koje mogu da preuzimaju oroene depozite od stranih lica, a koje nisu predmet zakona o obaveznim rezervama niti regulativa kojima se ograniavaju kamate. Razvoj meunarodnog bankarstva nije podstakao samo amerike banke da otvaraju filijale u inostranstvu, ve i strane banke da svoje filijale otvore na teritoriji SAD. Danas strane banke dre vie od 10% ukupne aktive banaka u SAD i 19% trinog uea4, kada je u pitanju kreditiranje amerikih kompanija. Jedan od najveih problema u funkcionisanju meunarodnog bankarskog sistema je regulisanje meunarodnog bankarskog poslovanja. Kada su banke ukljuene u meunarodni bankarski sistem, tako da svoje poslovne aktivnosti mogu prebacivati iz jedne u drugu zemlju, u regulisanje njihovog poslovanja javljaju se posebni problemi. Regulatorni organi budno prate domae aktivnosti banaka u svojoj zemlji, ali esto nemaju uvid u bankarske aktivnosti u drugim zemljama, ili nisu u mogunosti da ih budno prate, kako po pitanju inostranih filijala domaih banaka tako i inostranih banaka sa domaim filijalama. Takoe, ako banke posluju u vie zemalja, esto nije jasno koja bi nacionalna regulativna tela trebalo da imaju odgovornost u spreavanju banaka da se upuste u previe rizine poslove. Jedno od moguih reenja za regulaciju meunarodnog bankarskog poslovanja jeste saradnja nadzornih organa razliitih zemalja i standardizacija zakonskih propisa. U tom smeru se i ide, o emu svedoi Bazelski sporazum i procesdure nadzora, koje je objavio Bazelski komitet jula 1992.godine5. Na osnovu tih procedura zahteva se da meunarodna aktivnost banaka bude pod nadzorom jednog tela u matinoj dravi, kome e se dati ira ovlaenja u vezi sa prikupljanjem podataka o aktivnosti banaka. Takoe, Bazelski komitet je doneo odluku da nadleni organi u drugim zemljama mogu ograniiti aktivnost inostranih banaka u koliko se ustanovi da se njihovo poslovanje ne nadgleda efikasno. Da li e ovakvi sporazumi reiti probleme regulisanja meunarodnog bankarskog poslovanja u budunosti pokazat e vreme. U sistem meunarodnog bankarstva uvode se novi posupci i koncepti preobraaj bankarskih institucija, koji menjaju njihovu klasinu fizionomiju od tradicionalnih kreditnih ustanova, ka modernijim finansijskim sistemima.

2 3 4 5

Ibid,str.255. Edge Act corporation-(SAD) korporacija ukljuena u pozajmljivanje sredstava u inostranstvu; Ibid,str.256. O tome e vie biti rei u narednim delovima knjige;

3

Navedene promene se ogledaju u sledeem:

Proirenje repertoara delatnosti banaka, koje se ogleda u poboljanje organizacione, tehnike i strune osposobljenosti bankarskih sistema radi osposobljavanja za obavljanje novih inovativnih poslova, pre svega poslovi: faktoringa, forfetinga, lizinga, akceptiranja i dr. Ukrupnjivanje bankarskih sistema, radi to vee koncentracije novca i kapitala u bankarstvu, principom tzv. bankarske anglomeracije, radi dobijanja primata na finansijskim tritima i u pokrivanju komercijalnih transakcija. Uvoenje koncepta menadmenta u bankarstvu, upravljanjem aktivom i pasivom (ALM) obuhvata metode, mere i aktivnosti banaka u cilju sprovoenja racionalne poslovne politike, radi minimiziranja eventualnih rizika u poslovima sa uporednim stabilnim obezbeivanjem odgovarajueg nivoa likvidnosti i solventnosti, to treba da rezultira odgovarajuim iznosom dobiti. Upravljanjem trokovima u banci, predstavlja novi racionalni odnos menadmenta banke prema trokovima poslovanja, kako oni ne bi ugrozili sumu dobiti koju banka moe da ostvari. Offsor bankig, predstavlja novi sistem disperzije bankarske mree i finansijskih punktova irom sveta, naroito u zemljama koje imaju fiskalne pogodnosti za of-or institucije i liberalne zakone u oblasti finansijskog poslovanja.

Da bi sistem meunarodnog bankarstva mogao permanentno da se razvija i usavrava neophodno je konstantno iriti i inovirati ponudu bankarskih i finansijskih poslova. Stalna inovacija bankarskih i finansijskih poslova je neophodna iz razloga to novi korporativni odnosi zahtevaju sve veu, bru i jeftiniju lepezu bankarskih i finansijskih usluga.

2.

OBELEJA NACIONALNIH BANKARSKIH SISTAMA

Savremeni bankarski sistemi u svetu predstavljaju multiservisne finansijske institucije usmerene ka formiranju adekvatnog finansijskog potencijala, koji pored osnovnih funkcija obezbeuje kontigente finansijskih usluga, strukturno efikasnu i racionalnu alokaciju kredita, organizuje novane transfere i povezuje meunarodne finansijske sisteme. Prema tome, kvalitet sistema meunarodnog bankarstva pre svega zavisi od kvaliteta nacionalnih bankarskih sistema. Iz tog ugla prezentiraemo strukturu i osnovne karakteristike najznaajnijih nacionalnih bankarskih sistema: bankarski sistem SAD, bankarski sistem Engleske, globalni bankarski sistem EU kao i pojedinane bankarske sisteme najvanijih zemalja lanica EU i bankarski sistem Japana.

4

2.1.

Bankarski sistem SAD

Savremeno komercijalno bankarstvo u SAD zapoelo je osnivanjem Bank of Novth Amerika u Filadelfiji 1782.godine. Poto je pomenuta banka ostvarila poslovni uspeh, to je iniciralo osnivanje i drugih banaka, to je oznailo poetak bankarskog sektora na teritoriji SAD. U prvim godinama amerikog bankarskog sektora osnovno pitanje se odnosilo na dilemu ko bi trebao da daje ovlaenja za rad bankama, federalna vlada ili savezne drave ponaosob. U poetku je preovladao stav da treba centralizovati i kontrolisati bankarski sistem na federalnom nivou. Rezultat takvog zalaganja je osnivanje Bank of United States 1791.godine, koja je imala obeleja kako privatne, tako i centralne banke, odnosno dravne institucije odgovorne za koliinu novca i kredita na nivou drave. Meutim, postojali su i drugaiji stavovi o takvoj centralizaciji, posebno kada je u pitanju poljoprivreda, pa su se pojavili zagovornici reenja da bankama dozvole za rad izdaju savezne drave. Kao rezultat velikog nepoverenja u centralizovani bankarski sistem je zatvaranje Bank of United States 1811.godine. Zbog zloupotrebe dravnih banaka i velike potrebe da se formira centralna banka koja bi federalnoj vladi pomogla da se obezbede neophodna sredstva, Kongres je 1816.godine odluio da osnuje Second Bank of United States. Ova banka je poslovala sve do 1836.godine kada je ugaena. Do 1836.godine komercijalne banke su dozvolu za rad dobijale od one savezne drave u kojoj su poslovale. Nije postojala nacionalna valuta, a banke su do sredstava uglavnom dolazile emitovanjem banknota (gotovine koja je bila u opticaju) koje su se mogle otkupiti za zlato. Poto u mnogim saveznim dravama bankarske regulative nisu bile ni malo stroge, esto su se deavala bankrostva banaka usled prevara ili manjka kapitala, pa su njihove banknote postajale bezvredne. Da bi se spreile zloupotrebe banaka koje su ovlaenja za rad dobijale od saveznih drava (nazivale su se dravne banke) donosi se Zakon o nacionalnom bankarstvu 1863.godine, koji je omoguio stvaranje novog sistema banaka koje su ovlaenje za rad dobijale na federalnom nivou (nazivale su su nacionalne banke), a iji rad je kontrolisala Sluba za valutnu kontrolu. Osnovna namera je bila da se pomenutim zakonom onemogue izvori sredstava dravnim bankama, tako to su njihove banknote bile oporezovane, dok banknote nacionalnih banaka nisu podlegale poreskim optereenjima. Rezultat delovanja navedenog zakona je i danas prisutna dvojnost u bankarskom sistemu SAD, sa jedne strane su banke koje nadgleda federalna vlada, a sa druge banke koje su u nadlenosti saveznih drava. Centralno bankarstvo nije postojalo sve do 1913.godine kada je formiran Sistem federalnih rezervi (FED), sa ciljem da se promovie sigurniji bankarski sistem. Od svih nacionalnih banaka zahtevalo se da postanu lanice FED-a i na taj nain potuju niz novih regulativa koje je FED bio nametnuo. Dravne banke mogle su, mada se to od njih nije izriito zahtevalo, da postanu lanice sistema, ali je veina tih banaka ostala po strani iz razloga visokih trokova lanstva koje je nametao FED. Koliko je ameriki sistem bankarske regulacije sloen najbolje pokazuju sledei podaci; Sluba za valutnu kontrolu ima primarnu odgovornost nad 2.100 nacionalnih banaka, koje poseduju vie od polovine aktive u sistemu komercijalnog bankarstva. Federalne rezerve i organi zadueni za dravne banke imaju zajedniku odgovornost za 1.200 dravnih banaka koje su lanice FED-a. FED je nadlean i za kompanije koje su vlasnice jedne ili vie banaka (bankarske holding kompanije), a nadlean je i za nacionalne banke. Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) i nadzorni organi dravnih banaka zajedno nadgledaju 5.800 dravnih banaka koje imaju FDIC osiguranje, ali koje nisu lanice FED-a. Nadzorni organi dravnih banaka nadleni su jo za oko 500 dravnih banaka

5

koje nemaju FDIC osiguranje i koje raspolau sa manje od 0,2% depozita u sistemu komercijalnog bankarstva6. Jedna od osnovnih karakteristika bankarskog sistema SAD su bankarske holding kompanije, koje u svom vlasnitvu imaju vie banaka. Ovaj vid korporativnog vlasnitva ima znaajne prednosti za banke. Pre svega omoguava im izbegnu stroga ogranienja po pitanju otvaranja filijala, poto holding kompanije mogu da imaju kontrolni interes u nekoliko banaka, ak i ako otvaranje filijala nije dozvoljeno. Naime, prisustvo velikog broja komercijalnih banaka u SAD rezultat je ranijih zakona koji su tim finansijskim institucijama ograniavali otvaranje filijala. Svaka savezna drava imala je svoje zakone o vrsti i broju filijala koje banke mogu da otvore. Drave na istonoj i zapadnoj obali, na primer, dozvoljavale su bankama da otvaraju filijale irom savezne drave, dok su drave centralnog dela bile neto restriktivnije u tom pogledu. Problem oko otvaranja filijala nastao je 1927.godine donoenjem Mc Faddenovog zakona (zajedno sa Douglasovim amandmanom iz 1956.godine), kojima se bankama zabranjuje otvaranje filijala van granica saveznih drava, i na taj nain primorao sve nacionalne banke da potuju zakonske regulative o filijalama one savezne drave u kojoj se nalaze. Tek 1994.godine donoenjem Zakona o meudravnom bankarstvu i efikasnosti filijala ukinuta je zabrana meudravnog bankarstva prema Mc Faddenovom zakonu i Douglasovom amandmanu. Ovim zakonom ne samo da je bankarskim holding kompanijama dozvoljeno da preuzimaju banke u drugim saveznim dravama, ve im je i dozvoljeno da spajaju svoje banke u jednu sa filijalama u razliitim saveznim dravama. Bankarske holding kompanije se uputaju i u druge aktivnosti u cilju pruanja investicionih saveta, usluga obrade podataka i transmisije, lizinga, kreditnih kartica, servisiranja kredita u drugim dravama i sl. U proteklih tri decenije zabeleen je ogroman rast ovih finansijskih institucija, pa one danas kontroliu gotovo sve velike banke, a vie od 90% svih komercijalnih depozita nalaze se u bankama koje su vlasnitvo holding kompanija.7 Monetarna vlast u SAD nalazi se u rukama Sistema federalnih rezervi (FED), koji ima vrlo specifinu strukturu organizacije, imajui u vidu druge centralne banke u svetu. Razlozi specifine organizacione strukture lee u injenici da je sve do dvadesetog veka bio prisutan panian strah saveznih drava od centralizacije monetarne moi. Takav strah od centralizacije bio je jedan od razloga otpora osnivanju centralne banke u Americi, dok je drugi razlog - nepoverenje amerike javnosti prema takvom povezivanju iji je simbol bila upravo centralna banka. Meutim, propast velikog broja banaka poetkom dvadesetog veka (bankarske panike) doprinelo je da se poelo uviati da je centralna banka nuna potreba radi spreavanja buduih takvih panika. Tako je Kongres 1913.godine usvojio Zakon o federalnim rezervama, a na osnovu tog zakona osnovan je Sistem federalnih rezervi sa 12 regionalnih banaka federalnih rezervi. Cilj autora Zakona o federalnim rezervama je bio da se stvori takva formalna struktura Sistema federalnih rezervi na osnovu koje e se u regionima mo rasporediti izmeu privatnog sektora i vlade, kao i izmeu bankara, poslovnih preduzetnika i javnosti. Svaka od 12 oblasti federalnih rezervi ima glavnu centralnu banku, koja moe imati filijale u drugim gradovima toga regiona. Tri najvee centralne banke su Njujork, ikago i San Francisko, koje zajedno raspolau sa vie od 50% aktive FED-a. Njujorka centralna banka, koja raspolae sa etvrtinom aktive, predstavlja najvaniju od svih regionalnih centralnih banaka. Svaka regionalna centralna banka je polujavna (delom privatna, delom vladina) i u vlasnitvu je privatnih komercijalnih banaka u regionu. Osnovne funkcije 12 regionalnih centralnih banaka se ogledaju u sledeem: Emisija novanica, Kliring ekova, Povlaenje oteenih novanica iz opticaja,6 7

Frederic S.Mishkin:Monetarna ekonomija bankarstvo i finansijska trita,str.231-232.

Ibid,str.233.

6

Odobrenje eskontnih kredita bankama iz svog regiona, Procena zahteva za spajanje banaka i zahteva banaka za proirenjem poslovanja, Veza izmeu poslovne zajednice i FED-a, Nadzor bankarskih holding kompanija i banaka sa dravnim ovlaenjem, Prikupljanje podataka u vezi uslova poslovanja banaka i poslovnim stanjem, Istraivanja u vezi sa sprovoenjem monetarne politike.

Na elu Sistema federalnih rezervi nalazi se sedmolani Savet guvernera sa seditem u Vaingtonu. Svakog guvernera imenuje predsednik SAD, a njihovo imenovanje potvruje Senat. Od sedam guvernera bira se jedan, i on je predsednik Saveta guvernera sa mandatom od etiri godine.

2.2.

Bankarski sistem Engleske

Od 17. veka Velika Britanija je bila poznata kao kolevka bankarstva. Glavni grad, London, je jo uvek jedan od vodeih finansijskih centara. Sem centralne banke Engleske koja je bila nacionalizovana, veina banaka je bila privatna, a manji broj su inile banke koje su imale svoje akcionare - vlasnike. Bankrotstva banaka bila su esta, tako da su u ranom 19. veku, banke koje su izdavale svoje akcije i koje su imale vei kapital, bile traenije kao sredstvo za stabilizaciju industrije. Do 1833. ovim korporativnim bankama je bilo dozvoljeno da primaju i transferiu depozite u Londonu, iako im je bilo zabranjeno da emituju novanice (tu ulogu je preuzela Centralna banka). Korporativno bankarstvo je doivelo svoj procvat posle donoenja zakonskih propisa 1858, ime je odobrena ograniena pouzdanost banaka koje su izdavale akcije. Meutim, bankarski sistem nije uspeo da sauva veliki broj institucija, kao to je to sluaj u S.A.D. Rekonstrukcija bankarskog sistema je poela 70-tih godina prolog veka. Akt o bankarstvu (Banking Act) donet 1979. formalizovao je kontrolu Centralne banke nad svim finansijskim subjektima. Samo priznate banke i finansijske institucije za prikupljanje depozita su mogle da mobilizuju depozite od stanovnitva i privrede. Velike klirinke banke sa svojom rairenom mreom dominiraju Britanskim bankarstvom. One su kljuni igrai u platnom sistemu, kao i primarni izvor kratkoronih sredstava za finansiranje privrede. tavie kroz iroku mreu svojih poslovnica, velike engleske banke utiu na neka finansijska trita kao to su potroake i finansije domainstva i finansiranje trgovine. U prolom periodu mnoge velike banke su poele da oseaju pritisak manjih banaka koje su nudile povoljnije uslove i bile su mnogo fleksibilnije od velikih finansijskih konglomerata. Velike banke su odgovorile ponudom novih servisa i proizvoda svojim klijentima i tako zadrale svoje pozicije. Sadanja struktura Britanskog komercijalnog bankarstva se nije znaajnije promenila od 1930. Na elu je bila Bank of England, koja je tada bila privatna, i 11 klirinkih banaka koje su bile rangirane ispod nje. Dve velike promene su se desile od tada: Bank of England je nacionalizovana (postala je vlasnitvo drave) 1946. u posleratnoj Laburistikoj vladi; i spajanje najveih klirinkih banaka koje je od njih pet ostala Velika etvorka: Barclays, Lloyds (sada Lloyds TSB Group), Midland (sada deo HSBC Holdings), and National Westminster (koju je kupila Royal Bank of Scotland). Oduvek su osnovne odlike bankarstva u Engleskoj bile koncentracija kapitala i specijalizacija bankarskog poslovanja. Meutim, u dananjim uslovima brzog razvoja, ogromne svetske konkurencije7

i elje za veim profitom u Engleskoj je sve vie banaka koje poinju da obavljaju sve bankarske poslove i iz specijalizovanih prelaze u univerzalne banke. uvena Velika etvorka - Big Four (HBOS, HSBC, Barclays i Lloyds TSB) dre oko 70% ukupnih depozita, pa im ovako visoka koncentracija depozitnih sredstava omoguuje punu nezavisnost od centralne banke Engleske. HBOS (Halifax Bank of Scotland) HBOS je bankarska i osiguravajua grupacija u Velikoj Britaniji, holding kompanija Halifaksa (Halifax plc) i Bank of Scotland. Ime HBOS predstavlja inicijale dve najvee institucije grupe (Halifax i Bank of Scotland). Sedite grupacije je u Edinburgu, u kotskoj; operativno sedite ostaje u Halifaksu u zapadnom Jorkiru - starom seditu Halifaksa. Spajanje Halifaksa i Bank of Scotland je doprineo da ta novonastala grupacija sa jo nekoliko manjih lanova postane jedna od etiri najvee finansijske grupacije u Engleskoj po trinoj kapitalizaciji. Grupa je takode lider u Engleskoj po plasmanu sredstava za kupovinu nekretnina. Bank of Scotland je kotska komercijalna i klirinka banka, koja obavlja svoje aktivnosti irom sveta i predstavlja najstariju kotsku banku. Ona je nastala odlukom kotskog parlamenta 17. jula 1695. a poela je sa radom februara 1696. Iako je osnovana skoro u isto vreme kao Bank of England (1694), ona je bila veoma drugaija banka. Za razliku od Bank of England iji je glavni zadatak bio da finansira britansku vladu, Bank of Scotland je imala ulogu da prua podrku kotskom biznisu i nije smela pozajmljivati novac kotskoj vladi bez odobrenja parlamenta. HBOS ima etiri glavne jedinice: 1. Halifax plc operativna grupa banaka koja posluje u Engleskoj, kotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Delovi divizije i brendovi su: Banco Halifax Hispania Bank of Scotland International Birmingham Midshires Intelligent Finance Halifax Financial Services (Holdings) Ltd Halifax Investment Fund Menagares Ltd Halifax Share Dealing Limited Halifax Unit Trust Management Ltd St. Jamess Place Capital plc (60% vlasnistva) St. Jamess Place Bank 2. The Governor and Company of the Bank of Scotland Delovi divizije i brendovi su: Sainsburys Bank (50% vlasnistva) Bank of Scotland Corporate Bank of Scotland Investment Services Bank of Scotland Private Banking CAPITAL BANK plc HBOS Financial Services Ltd HBOS Insurance & Investment Group Ltd8

HBOS Treasury Services plc Bank of Scotland (Ireland) Bank of Scotland (Netherland) Bank of Wales Bank of Chester

3. HBOS Australia osnovana 2004. da bi konsolidovala holding grupu u Australiji. Delovi divizije su: Bank of Western Australia Limited Capital Finance Australia Limited St. Andrews Australia Pty Ltd BOS International (Australia) Ltd 4. HBOS Insurance & Investment Group Limited kontrolie i vodi grupu osiguravajuih i investicionih brendova u Velikoj Britaniji i Evropi. Delovi divizije i brendovi su: First Alternative Halifax General Insurance Services Ltd Halifax Insurance Ireland Ltd HSBC (The Hongkong and Shangai Banking Corporation) Sa seditem u Londonu, HSBC holding je jedna od najveih finansijskih organizacija za pruanje bankarskih i finansijskih usluga u svetu. Meunarodna mrea HSBC obuhvata vie od 9,500 predstavnitva u 79 zemalja u Evropi, Azijsko-Pacifikoj regiji, Severnoj i Junoj Americi, Bliskom Istoku i Africi. Pomou meunarodne mree povezane savremenom tehnologijom, ukljuujui i velike mogunosti elektronske trgovine, HSBC prua zavidnu paletu proizvoda iz domena: personalne finansijske usluge, finansiranje potroaa, komercijalno bankarstvo, korporativno i investiciono bankarstvo. Iako je grupa oformljena relativno skoro 1991. god, svi principi su zajedniki za sve lanove grupe i karakteriu dugogodinje iskustvo na domaem i meunarodnom tritu. Ime HSBC grupe potie od prvog lana i osnivaa (Hongkon and Shangai Banking Corp.). Banka duguje svoje poetke poslovnim zajednicama kineske obale tokom 1860-tih. U to vreme finansiranje trgovine nije bilo razvijeno i veinu poslova su obavljale evropske trgovake kue, dok su profesionalne banke to dosta retko inile. U ranim 1860-tim lokalnim biznismenima su bile potrebne vee i prefinjenije institucije. To je posebno bilo izraeno u Hong Kongu, gde su liderima bile potrebne specijalizovane bankarske usluge - pod uslovom da ta banka bude lokalnog karaktera i da se njome upravlja sa lokalnog nivoa. Nova kompanija je bila inspiracija Tomasa Sanderlenda i osnovana je 1865. Oko nekih principa je dolo do sukoba sa centralnom bankom Engleske jer je banka bila pod supervizijom Engleske. Kako bi udovoljila zahtevima, da bude u lokalnom vlasnitvu, menadment banke je ubedio Trezor centralne banke Engleske da ta banka bude pod posebnim nadzorom Hong Konga. Ubrzo posle formiranja banka osniva mreu agenata i filijala irom sveta, ali se pre svega koncentrie na prisustvo u Kini i itavom azijskom regionu. Meunarodnoj reputaciji HSBC je umnogome doprinela i finansijska pomo vladi Kine. Banka je imala ulogu bankara Hong Kongu; emitovala je novanice u regionu; kao najznaajniju ulogu banka istie svoje angaovanje u upravljanju javnog zajma kineske vlade. Kasnije banka je bila lan mnogih9

konzorcijuma za finansiranje investicionih projekata. Oporavak posle Drugog svetskog rata banka je uspela da preivi kroz vie akvizicija i saveza. Prve akvizicije su bile kupovine Mercantile Bank i British Bank, to je postavilo temelje za dalji razvoj grupe. HSBC je odrala postojanje u Evropi od otvaranja predstavnitva u Londonu 1865. godine. Meutim, svoj uticaj je znaajno pojaala kupovinom britanske Midland Bank 1992, stavljajui HSBC u sam vrh finansijskih organizacija. U to vreme to je bila jedna od najveih bankarskih akvizicija. Druga velika akvizicija je bila kupovina francuske CCF banke 2000. ime grupa ojaava svoju poziciju u evro zoni. Druge manje akvizicije u Evropi su bile: kupovina Mid-Med Bank (Malta) i Demirbank TAS ( peta najvea banka u Turskoj). HSBC je bila zainteresovana kako za prisustvo na stabilnom ekonomskom tritu S. Amerike, tako i za trita u razvoju J. Amerike. Grupa kupuje 1980. god. 51% vlasnistva Marine Midland Bank, to dokazuje vrstu reenost banke da ostane na tom tritu ( HSBC postaje vlasnik 100% 1987.god). Kasnije akvizicije su samo uvrivale poziciju banke u S. Americi; kupovina Republic New York Corporation 1999. i Household Internacional 2003. Grupa je u tom trenutku imala vodeu ulogu u poslovima vezanim za: kreditna osiguranja, kreditne kartice, kreditiranje potroaa. Kupovine u J. Americi su obuhvatale: Banco Roberts S.A. u Argentini, Banco OHiggins u ileu i najvea akvizicija u J. Americi je bila kupovina Banco Bamerindus do Brasil S.A. Akvizicijama Mercantile Bank i British Bank 1959. su postavljeni temelji dananje HSBC grupe. Posle dosta uspenih akvizicija u periodu od 1960-2000 grupa se fokusirala na integraciju i konsolidaciju grupe i jedan jedinstven sistem. Poslovi iz domena menadmenta nekretnina, dugoronih hartija od vrednosti, a kasnije i poslovi privatnog bankarstva i kastodi poslova su se proirili i donosili dodatnu vrednost grupi. Barclays Barclays plc je globalna finansijska institucija koja posluje u Evropi, Severnoj i Junoj Americi, Srednjem Istoku, Australiji, Aziji i Africi. To je holding kompanija listirana na berzi u Londonu i Njujorku. Nastanak Barclays ima korene iz 1685. u Londonu. Ime Barclays se vezuje za ime posla iz 1736. Nekoliko banaka iz Londona i Engleskih provincija se ujedinjuju 1896. pod okriljem Barclays; u narednom periodu kupovinom malih Engleskih banaka proiruje se mrea filijala. Kompletna Barclays banka je podeljena u divizije koje posluju kao posebne jedinice, ali su sve deo velikog Barclays sistema i sve divizije tee istoj strategiji: broj 1. u Engleskoj i meu prvima u svetu. Delovi Barclays su: Barclays Bank plc Mercers Debt Collection Agency Barclays Bank Delaware( biva Barclaycard Amerika) Barclays Retail Bank- engleska klirinka banka Barclays Business Bank Barclays Wealth- brokerska kua, of-or kompanija i privatna banka Barclays Private Clients Interational Barclays Private Equity Barclaycard poslovi sa kreditnim karticama na globalnom nivou Barclaycard U.S.10

Barclays Capital investiciona banka Barclays Global Investor kompanija za investicioni menadment Woolwich plc engleski brend za hipotekarne kredite Barclays Africa Barclays Spain Barclays Portugal Barclays France Absa Group Limited (Juna Afrika) Firstplus Financial Group plc Lloyds TSB

Lloyds TSB Group je jedna od najveih bankarskih i osiguravajuih grupacija u Velikoj Britaniji. Formirana je 1995. merderom Lloyds banke i Trustee Savings Bank. Sedite grupe je u Gresham Street 25, u Londonu. Lloyds TSB je trenutno etvrta po veliini bankarska grupacija u Velikoj Britaniji, koja posluje u Engleskoj i Velsu pod nazivom Lloyds TSB; i u kotskoj pod nazivom Lloyds TSB Scotland. Lloyds TSB prua usluge iz oblasti bankarstva, investicionog bankarstva i osiguranja. Poeci Lloyds banke seu do 1765, kada su Don Tejlor i Sampson Lloyd zapoeli privatne bankarske poslove u Birmingemu u Engleskoj. Dva sina osnivaa su pratili stope svojih oeva i osnovali banku - Barnetts Hoares Hanbury and Lloyd. Na kraju ova banka je apsorbovana u Lloyds Banking Company. Tokom godina banka se irila putem kupovina banaka, kao to je merder sa Wilts and Dorset Bank, Capital and Countries Bank. Do 1923. Lloyds je uestvovao u preko 50 kupovina. Poetak formiranja Lloyds Bank Europe je poelo akvizicijom Armstrong and Co. sa seditem u Parizu, da bi 1955. Lloyds banka kupila puno vlasnitvo nad Lloyds Bank (Foreign) i formirala Lloyds Bank Europe. Jake pozicije sa Junom Amerikom su poele sa kupovinom London and River Plate Bank. Kasnijim merderom sa London and Brazilian Bank je inicirao nastanak Lloyds Bank International. Grupa je 2000. kupila Scottish Widows, kompaniju za ivotno osiguranje sa seditem u Edinburgu, za 7 milijardi funti. Ova kupovina je izbacila Lloyds na drugo mesto na tritu u ivotnom i penzijskom osiguranju posle Prudential. Septembra grupa kupuje Standard Chartered Bank za 627 miliona funti, formirajui na taj nain Lloyds TSB Asset Finance Division. Struktura Lloyds TSB:

UK Retail banking o Lloyds TSB Bank - England and Wales o Lloyds TSB Scotland - Scotland o Cheltenham and Gloucester- hipotekarna i depozitna banka o Scottish Widows Bank- banka koju kontrolie osiguravajua kompanija Scottish Widows Insurance and Investments o Scottish Widows Wholesale and International Banking11

o Lloyds TSB Asset Finance o Blackhorse o Offshore Banking Centralna monetarna vlast u Velikoj Britaniji je centralna banka Engleske (Bank of England), i kao takva ona upravlja Komitetom za monetarnu politiku (Monetary Policy Committee), koji je odgovoran za voenje monetarne politike. Bank of England je osnovana 1694. godine sa ulogom bankara Engleske vlade i dan danas ima tu ulogu. Centralna banka Engleske izvrava sve funkcije centralne banke. Najvanije funkcije su odravanje stabilnosti cena i podravanje ekonomske politike vlade Engleske, uz promovisanje ekonomskog rasta. Da bi ispunila te ciljeve efikasno postoje dva glavna podruja koji se tiu Engleske centralne banke: Monetarna stabilnost Stabilne cene i poverenje u valutu su dva glavna kriterijuma za monetarnu stabilnost. Stabilne cene odraavaju se ukoliko je poveanje cena u skladu sa ciljanom inflacijom vlade. Banka ispunjava ovaj cilj prilagodjavajui osnovnu eskontnu stopu, koju odredjuje Komitet za monetarnu politiku, kroz strategiju komunikacije.

Finansijska stabilnost Odravanje finansijske stabilnosti ukljuuje zatitu od pretnji po itav finansijski sistem. Pretnje se identifikuju putem nadzorne funkcije i trinih informacija centralne banke. Pretnje se dalje tretiraju finansijskim i drugim operacijama, u zemlji i inostranstvu. U izuzetnim sluajevima, Banka moe delovati kao pozajmljiva u zadnjoj liniji (lender of the last resort), obezbeujui kredit kada ni jedna druga finansijska institucija ne bi to uinila.

Banka radi sa vie drugih institucija da obezbedi monetarnu i finansijsku stabilnost ukljuujui: Trezor (HM Treasury), vladino odeljenje odgovorno za finansije i ekonomsku politiku FSA nezavisno telo koje regulie finansijski sistem zemlje Druge centralne banke i meunarodne organizacije, sa ciljem poboljanja meunarodnog

finansijskog sistema. Zakonom iz 1997. (Memorandum of Understanding) se opisuju uslovi pod kojima Banka, Trezor i FSA rade u cilju ispunjenja ciljeva poveane finansijske stabilnosti. Banka ima ulogu bankara vlade, i kao takva odrava raun vladinog garantnog fonda. Takoe, regulie devizni kurs i zlatne rezerve Engleske. Banka takoe deluje kao banka banaka, posebno u sluaju zajmodavca u zadnjoj liniji ( lender of the last resort). Banka ima monopol na emisiju novanica u Engleskoj i Velsu. Banke u kotskoj i Severnoj Irskoj zadrale su pravo na emisiju sopstvenih novanica, ali one moraju biti pokrivene 100% depozitom u centralnoj banci Engleske u vidu dugoronih dravnih hartija od vrednosti. Centralna banka je predala prava na tampanje novca De La Rue u decembru 2002. god. uz savet finansijske korporacije Close Brothers. Od 1997. Komitet za monetarnu politiku ima odgovornost za odreivanje referentne kamatne stope. Sa odlukom o nezavisnosti centralne banke 1997. god. odgovornost za upravljanje javnim dugom je prebaen 1998. god. na UK Debt Managament Office, a 2000. god. on rukovodi i vladinim cash flow.

12

Banka je takoe bila odgovorna za regulaciju i nadzor itavog bankarskog sistema dok 1998. god. ova funkcija nije prela u nadlenost FSA. Kako bi odrala ekonomsku stabilnost, Banka se trudi da objasni svoje delovanje, bilo kroz javne govore i publikacije iji su autori uticajne i proverene linosti iz Banke, bilo kroz edukacionu strategiju za iri krug javnosti. Dosadanja istorija bankarstva u Engleskoj je pokazala da se ostrvsko bankarstvo odlikuje specijalizacijom bankarskog poslovanja i koncentracijom kapitala. Takoe bitna odlika engleskog bankarstva je i strogo pridravanje bankarskih principa. Kako su se prilike u svetu ekonomije menjale tako su se i navike engleskih banaka vremenom menjale. Kako bi proirile svoj uticaj u inostranstvu banke sa ostrva su morale raznim merderima i akvizicijama da prisvajaju druge banke. Razlog za kupovine banaka treba traiti u elji banaka i njenih akcionara za veim profitom i veim plasmanima. Kako se poveavao broj banaka koje su u vlasnitvu engleskih banaka i one same su morale da menjaju svoju politiku i svoje tradicionalistiko shvatanje bankarstva morale da zamene globalnim shvatanjem. Takoe ostrvske banke su ubrzo uvidele da se u novokupljenim bankama mora razumeti lokalni karakter; mali broj ljudi e imati poverenja u bilo koju stranu banku ma koliko ona jaka bila. Pored toga, dva osnovna principa u ostrvskom bankarstvu su se sve manje potovala. Jedini razlog za nepotovanje dva principa je bio to je globalizacija uzela maha i po pritiskom konkurencije primorala Engleske banke da se bave svim bankarskim poslovima kako bi poveale broj klijenata, a samim tim i svoj profit. Sa porastom plasmana banaka porasli su i rizici vezani za plasmane, pa je tako risk menagament postao jedan od glavnih poslova u upravljanju banaka. Dananja pozicija Engleskih banaka u svetskim razmerama je veoma povoljna. Engleske banke, samostalno ili preko svojih franiza, posluju u Africi, Aziji, Junoj i Severnoj Americi, Australiji i Evropi. Takoe kao pokazatelj jaine engleskih banaka u svetu moe biti i injenica da su u deset najjaih banaka na svetu po kapitalu i tri Engleske banke. Budunost Engleskog bankarstva sigurno lei u daljoj ekspanziji na nova trita i novim akvizicijama pogotvo na trita u tranziciji i trita u Aziji (Kina i Indija). Kako ova trita predstavljaju mogunost za visoke profite, tako su i rizici mnogo vei. Kako Engleske banke imaju relativno dugo iskustvo sa tritima u razvoju i risk menagamentu penetracija na nova trita je samo pitanje vremena. Sa druge strane, pak, postoji opasnost od veih finansijskih konglomerata da preuzmu znaajan deo trita na podruju Velike Britanije kupovinom neke jake banke ( ponuda Bank of America za kupovinu Barclays) i time ugroze pozicije drugih finansijskih institucija u Engleskoj. Upravo zbog toga, engleski bankarski sistem u celini mora uloiti mnogo napora i novih ideja kako bi ostao konkurentan na domaem i inostranom tritu i kako bi zadrao epitet kolevke bankarstva. 2.3. Bankarski sistem Nemake

Osnovna karakteristika ovog sistema je otvorenost trita novca, kapitala, hartija od vrednosti, centralizacija bankarskog upravljanja i decentralizacija poslovanja. Funkcionisanje ovog sistema se zasniva na bankarskim principima i naelima rentabilnosti, aurnosti i produktivnosti, dok je likvidnost banaka osnovni uslov njihovog poslovanja. Za sve vrste univerzalnih, komercijalnih, investicionih i specijalizovanih banaka, tedionica, zadruga i drugih finansijskih institucija privatnog karaktera tipino je da se osnivaju kao drutva kapitala-akcionarska drutva. Komercijalne banke obavljaju sve vrste bankarskih poslova ukljuujui i agencijske poslove, trgovinu za sopstveni raun, platni promet u zemlji i inostranstvu. Vodeu ulogu imaju kod izdavanja novih emisija hartija od vrednosti (korporativne obveznice, akcije, javne zajmove) i kratkoronog kreditiranja.13

Meu specijalizovanim bankama funkcioniu privatne i javne hipotekarne banke, koje odobravaju hipotekarne i lombardne kredite, institucije koje odobravaju potroake kredite, stambena udruenja, investicione kompanije. Osnivanje i rad banaka regulisan je Zakonom o bankama i strogim sistemom kontrole Centralne banke i od strane Vlade. Banke moraju ispunjavati uslove u pogledu nivoa sopstvenog kapitala i rezervi, menadmenta banke, personalne pouzdanosti i urednosti u izvravanju obaveza prema poveriocima. Posebne uslove ine: utvrivanje nivoa velikog kredita u odnosu na sopstveni kapital, kao i druge kriterijume kojima se odreuje bonitet banke kao i obaveza obavetavanja Saveznog kontrolnog ureda i Centralne banke o nameri promene statusa. Kao bankarski poslovi realizuju se: poslovi ulaganja, kreditni poslovi, diskontni poslovi, depo poslovi, investicioni poslovi, garantni i iro poslovi. Osobenost nemakog bankarskog sistema predstavlja postojanje velikog broja tedionica koje se bave prikupljanjem kratkoronih tednih uloga. Ove tedionice se udruuju u tzv. iro-centrale, a ove centrale su udruene u sistem Deutsche Girozentrale. Sve one zajedno ine tzv. iro-mreu (u koju ulaze i neke druge banke i novani zavodi). iro-centrale, pored toga to upravljaju velikim raspoloivim sredstvima tedionica obavljaju i neke druge bankarske poslove, a posebno se istiu kao veoma efikasan obraunski (klirinki centar). Centralna Banka Nemake (Bundesbank) je osnovana 1875.godine. Monopol na izradu novca je stekla mnogo kasnije, jer je krajem XIX veka u Nemakoj bilo mnogo manjih banaka koje su izraivale novac. Regulisanje emisije novca poelo je 1891.godine, tako da je tek 1924.godine Centralna banka Nemake stekla pravo na tampanje novanica, ali samo krupnijih apoena, dok su novanice i kovani novac manje vrednosti izdavale jo etiri banke u Nemakoj. Tek 1945.godine Bundesbanka je stekla iskljuivo pravo na emisiju novca. Sedite banke je u Frankfurtu, na elu banke je Guverner i njegov zamenik, dok bankom upravlja Vee centralne banke koje broji 21 lan. 2.4. Bankarski sistem Francuske

Kada je re o francuskom bankarstvu, treba imati u vidu da je Francuska u drugoj polovini XIX veka, pa skoro do Drugog svetskog rata, bila poznata kao zemlja finansijskog kapitala koncentrisanog u velikim privatnim bankama. Karakteristino je da su francuske banke bile kreditor velikog broja drava, ne samo u Evropi nego i po celom svetu. ak je i Francuska banka (Banque de France) predstavljala akcionarsko drutvo, a nacionalizovana je tek zakonom od 2. decembra 1945.godine. Istim zakonom nacionalizovane su i etiri najvee privatne komercijalno-depozitne banke. U sadanjem bankarskom sistemu Francuske razliklujemo: Centralnu banku, depozitne banke, poslovne banke, kreditne banke kao i veliki broj drugih finansijskih organizacija. U celini gledano, francuski bankarski sistem se odlikuje velikim brojem razliitih banaka (dravnih i privatnih) na koje drava ima veoma veliki uticaj, preko vladinih komesara koji se nalaze u svakoj veoj banci. Depozitne banke, dravne i privatne, obavljaju kreditne operacije i primaju oroene i depozite po vienju. Do 1966.godine ove banke su odobravale kratkorone kredite, a oroene depozite su primale sa rokom dospea do dve godine, da bi nakon te godine dobile mogunost da odobravaju srednjorone i dugorone kredite i dre depozite sa rokom duim od dve godine. Poslovne banke (Banques d affaires) se uglavnom bave finansiranjem proizvodnih preduzea (prvenstveno putem investicionih kredita), kao i emitovanjem hartija od vrednosti. Sredstva ovih banaka, uglavnom, potiu od depozita po vienju. Kreditne banke za srednjorono i dugorono kreditiranje (Banques de credita long et moyen terme) odobravaju sredstva sa rokom vraanja najmanje deset godina. One mogu primati depozite oroene na najmanje na deset godina, po odobrenju Komisije za kontrolu banaka. Ove banke ne raspolau velikim kapitalom kao depozitne i poslovne banke.14

U cilju prebijanja meusobnih potraivanja banaka, u Parizu i u drugim veim privrednim centrima, osnovani su posebni Obraunski zavodi (Chambres de compensatio) koji pod neposrednom kontrolom Banque de France. Znaajnu funkciju u francuskom unutranjem platnom prometu imaju dve potanske finansijske organizacije: Service de comptes courants et de cheques postaux i Caisse nationale d Epargne, koje se nalaze pod upravom centralne Uprave pota i telekomunikacija. Obe ove organizacije prikupljaju velika privatna novana sredstva. Centralna banka Francuske (Banque de France) osnovana je 1800.godine spajanjem nekoliko privatnih banaka i funkcionie kao jedinstvena institucija. Monopol na izradu novanica i kovanog novca je stekla 1848.godine. Sedite Banke je u Parizu, na elu Banke je Guverner i njegov zamenik, a Bankom upravlja Odbor direktora. 2.5. Bankarski sistem Italije

U italijanskom bankarskom sistemu (dosta slinom francuskom) osea se jak uticaj drave. Pored centralne banke postoje veliki broj razliitih banaka. Posebnu grupu banaka sainjavaju est tzv. banaka javnog prava (Instituti di diritto publico), meu kojima se po veliini kapitala posebno istiu: Banca Nazionale del Lavoro iz Rima, Banco di Napoli, Instituto bancario San Paolo di Torino, kao i Monte del Paschi di Siena. Navedene banke, uglavnom obavljaju sve bankarske poslove, ali imaju i jedinice specijalizovane za kreditiranje pojedinih oblasti. Nekoliko velikih depozitnih banaka predstavljaju tzv. banke nacionalnog interesa: Banco di Roma, Credito Italiano iz Milana i Banca Commerciale Italiana. Ove banke obavljaju sve vrste bankarskih poslova, ali takoe kreditiraju odreene privredne delatnosti. Privatne banke uglavnom spadaju u tzv. banke obinog kredita, i ako u njima mogu biti skoncentrisana velika sredstva, a meu njima se posebno istie Banca Nazionale dell Agricoltura iz Rima. Pored ovih banaka, specifinost italijanskog bankarskog sistema su i tzv. narodne banke (Banche popolare), koje su organizovane kao akcionarska drutva na zadrunoj osnovi. Najvee od tih banaka su: Cassa di Risparmio di Torino, Cassa di Risparmio per le Provincie Siciliane iz Palerma i Cassa di Risparmio di Roma. Centralna banka Italije (Banca D Italija) osnovana je 1893.godine, spajanjem est privatnih banaka, koje su tada tampale novanice i izraivale kovani novac u Italiji. Meutim, Centralna banka Italije stekla je iskljuivo pravo na emisiju novca tek 1926.godine. Ova bankarska institucija je organizovana kao jedinstvena institucija, iji su vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguravajue kompanije. Sedite Banke je u Rimu, na elu Banke je Guverner i njegov zamenik dok Bankom upravlja Odbor direktora. 2.6. Bankarski sistem Japana

Poslovanje banaka u Japanu u osnovi je slino poslovanju banaka u Evropi i SAD. Pored obavljanja depozitnih i kreditnih poslova bitno obeleje je orijentacija japanskih banaka ka prikupljanju tednje graana. Depoziti graana, a posebno oroeni, zauzimaju znaajno mesto u sredstvima veine japanskih banaka. Kao oblici konkurentske borbe u ovoj oblasti zastupljeni su razliiti instrumenti: depoziti, plaanje komunalnih dabina, specijalna tednja za formiranje imovine radnika, tekui rauni, kreditne kartice, lizing, komisioni rauni i slino. Najvei deo depozita po tekiim raunima dre preduzea. Na ova sredstva se ne plaa kamata niti se naplauje provizija. Meu poznatim japanskim bankama su: Sumitomo Bank, Mitsubishi Bank, Fuji Bank, Daichi Bank i dr. Poslovi kojim se banke mogu baviti regulisani su posebnim Zakonom o15

bankama, tako da su oblici prikupljanja i plasiranja sredstava banaka razraeni u okvirima njihove poslovne politike. Depozitne poslove karakterie visok udeo oroenih depozita graana (preko 60% svih depozita), mali udeo depozita na tekuim raunima (manje od 3% ukupnih depozita graana) jer se vei deo sredstava deponuje na raune koji donose kamatu. Kamatne stope na oroene depozite odreuju se prema rokovima oroavanja, od tri meseca do dve godine. Posebni tipovi depozita ine negocijabilni certifikati o depozitu koje emituju japanske banke, a koje nose liberalizovane trine kamatne stope i doprinose mobilizaciji slobodnih sredstava preduzea. U okviru kreditnih poslova u najveoj meri su zastupljeni: eskont menica, zajam na osnovu menica, hipotekarni zajam i overdraft krediti koji se obezbeuju zalogom. Najvei deo kredita se odobrava za opremu i malim preduzeima, dok su kod graana prisutni potroaki krediti, mali zajmovi za opte namena i stambeni krediti. Centralna banka Japana (Bank of Japan) osnovana je 1882.godine, a monopol na izradu novanica i kovanog novca dobila je 1884.godine. Ova Banka organizovana je kao jedinstvena institucija sa meovitim kapitalom (45% je privatni kapital, a ostalo pripada dravi). Sedite banke je u Tokiju, na elu je Guverner i njegov zamenik dok Bankom upravlja Izvrni komitet i Odbor direktora Banke. 2.7. Bankarski sistem Evropske unije

Koncept evropskog bankarskog sistema, sa aspekta sistemske regulative, definisan je i dat u formi: Prve i Druge bankarske direktive, odnosno smernice koje imaju snagu osnovnog Zakona o bankama i drugim finansijskim institucijama Unije, u formi bankarskih direktiva koje imaju snagu dopune i izmene zakona, u formi preporuka koje imaju snagu podzakonskih akata i u formi bankarskih standarda koji imaju snagu obavezujuih odluka Evropskog parlamenta.

Prva bankarska direktiva je doneta na sednici Saveta Evropske zajednice od 12.12.1977. godine, na predlog Komisije Saveta i po dobijenom odobrenju Evropskog parlamenta i Evropskog odbora tog parlamenta. Njen zvanini i slubeni naziv je ,, Prva smernica - (direktiva) Saveta vezana za koordinaciju ekonomskih, pravnih i upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske delatnosti kreditnih ( bankarskih ) institucija ''. Druga bankarska direktiva je doneta po istoj proceduri kao i Prva, na sednici Saveta Evropske zajednice od 15.12.1989. godine, dakle 12 godina kasnije. Njen zvanian i slubeni naziv je ,, Druga smernica (direktiva) Saveta vezana za koordinaciju ekonomskih, pravnih i upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske delatnosti kreditnih (bankarskih) institucija sa izmenama i dopunama Prve bankarske direktive ''. Prva bankarska direktiva L322/30 nom. br. 77/780/EWG, svoje polazite ima u Ugovoru o osnivanju EEZ u kome je jasno naglaeno da je zabranjeno svako diskriminirajue tretiranje, ne samo finansijskih institucija, ve i drugih privrednih subjekata, na bazi nacionalne pripadnosti ili injenice da finansijska institucija banka nije locirana u zemlji lanici u kojoj obavlja svoju delatnost. U prvom poglavlju Prve bankarske direktive utvreni su osnovni elementi vezani za pojam, sadrinu i predmet poslovanja kreditnih institucija. Tako se, na primer, ve u prvom lanu direktive navode sledee definicije ovih pojmova:16

- kreditna institucija je preduzee ija se delatnost sastoji u tome da prihvata uloge i ostala povratna novana sredstva od publike i da za sopstveni raun odobrava kredite; - poslovnica ili poslovna jedinica je sluba koja predstavlja ravno nesamostalni deo kreditne institucije i neposredno obavlja sve ili jedan deo poslova povezano sa delatnou kreditne institucije; - sopstvena sredstva su, ustvari, sopstveni kapita kreditne institucije, ukljuujui tu i novana sredstva koja se po osnovu propisa pojedinih drava mogu poistovetiti sa kapitalom;8 . U drugom poglavlju direktive tretiraju se pitanja vezana za kreditne institucije koje imaju sedite u jednoj zemlji i jednu ili vie filijala u drugim zemljama lanicama. Da bi kreditna institucija dobila ovlaenje za poslovanje od zemlje domaina, potrebno je da ona, nezavisno od optih uslova utvrenih propisima pojedinanih zemalja ispuni sledee uslove: - raspolae sopstvenim sredstvima - poseduje dovoljan minimalni kapital - da broj osoba koje obavljaju poslove u kreditnoj instituciji iznosi najmanje dva izvrioca. Nadleni organi dozvolu nee izdati ukoliko te osobe ne ostavljaju utisak dovoljne pouzdanosti i potrebnog iskustva za obavljanje aktivnosti kreditne institucije. Direktivom je, takoe, predvien i postupak oduzimanja dozvole za poslove kreditne institucije, koji sprovodi organ koji je dozvolu i izdao, naravno u sluajevima kada institucija ili njena filijala:a) ne realizuje dozvolu u roku od 12 meseci,

b) c) d) e)

ukoliko su dozvolu dobili na osnovu lanih izjava ili na neki drugi protiv zakonit nain, ako institucija vie ne ispunjava preduslove kojima je dozvola uslovljena, ukoliko nosilac dozvole vie ne raspolae dovoljnim sopstvenim sredstvima i u sluaju da je dolo do situacije u kojoj je po osnovu internih pravnih propisa odreene zemlje predvieno oduzimanje dozvole.

Tree poglavlje pod naslovom ,,Poslovnice kreditnih institucija sa seditem u zemljama izvan Unije ''. U ovom poglavlju ukazuje se na to da poslovnice kreditnih institucija sa seditem izvan EU ne mogu da imaju povoljniji poloaj nego to je to sluaj sa filijalama kreditnih institucija koje imaju sedite u zemljama lanicama EU. O svakoj izdatoj dozvoli za poslovnicu kreditne institucije koja ima sedite van EU nadleni organi su duni da obaveste Komisiju i Savetodavni odbor. U etvrtom poglavlju direktive sadrane su odredbe koje se primenjuju u specifinim situacijama. Tako, na primer, kreditne institucije koje su obavljanje svoje delatnosti zapoele po odredbama zemlje lanice u kojoj imaju svoje sedite, pre stupanja na snagu odredbe o realizaciji direktive, tretirae se kao institucija sa odobrenim dozvolama. U poslednjem, petom poglavlju, Prve bankarske direktive sadrane su zavrne odredbe u kojima se istie da su zemlje lanice obavezne da preduzmu mere potrebne, za udovoljavanje ovoj direktivi u roku od 24 meseca po njenom objavljivanju. O preduzetim merama zemlje lanice moraju da obaveste Komisiju. Isto tako, zemlje lanice su obavezne da poev od momenta objavljivanja ove direktive, obavetavaju Komisije o tekstu bitnijih pravnih propisa koji se donose u sferi delatnosti koje podpadaju pod ovu direktivu.

8

17

Druga bankarska direktiva L386/1 nom. br. 89/646/EWG jednoglasno je usvojena 15.12.1989. godine. Ova direktiva stupila je na snagu, odnosno primenjuje se poev od 01.01.1993. godine. Nakon usvajanja i praktinom primenom ove direktive EU e postati najvee i najotvorenije bankarsko trite sa 320 miliona ljudi (veliine kao SAD i Japan). Posebna panja u okviru ove bankarske direktive posveena je problemima vezanim za nastup institucija EU na tritima treih zemalja. Usvajanjem Druge bankarske direktive povean je i izbor finansijskih usluga na itavoj teritoriji EU, s obzirom da je sektor finansijskih usluga momentalno jedan od sektora koji se najbre razvija zemljama lanicama Evropske Unije. Prvo poglavlje Druge bankarske direktive sadri odredbe vezane za uslove koje kreditna institucija mora da ispuni da bi dobila ovlaenje za poslovanje. U ovom poglavlju obraena su sledea pitanja: poetni kapital, vlasnitvo, kapital filijale i saradnja nacionalnih vlasti. Drugo poglavlje Druge bankarske direktive obuhvata odredbe kojima se reguliu odnosi sa treim zemljama, i to odredbe o: informisanju, reciprocitetu i roditeljstvu. U treem poglavlju sadrane su odredbe putem kojih se usklauju uslovi poslovanja kreditnih institucija. Tu se obrauju sledei pojmovi: - sopstvena sredstva, vlasnitvo, holding u drugim tipovima poslovanja, - odgovarajua nadlenost organa matine zemlje i zemlje domaina. Odredbe etvrtog poglavlja direktive odnose se na uputstva vezana preduzimanje mera u sluaju da vlasti zemlje domaina utvrde da kreditna institucija koja ima filijalu na njenoj teritoriji ili prua usluge spolja, ne potuje lokalne propise. Matina zemlja preduzima sve potrebne mere u cilju otklanjanja nastalih neregularnosti, a o preduzetim merama duna je da izvesti zemlju domaina. Ukoliko kreditna institucija nastavi sa povredama propisa, koji su u pitanju, organi zemlje domaina imaju mogunost da preduzmu odgovarajue mere, da spree ili kazne dalje neregularnosti i dalje obavljanje tih poslova. U petom poglavlju sadrane su odredbe o slobodnom osnivanju kreditniih institucija i pruanju usluga. U odredbama ovog dela direktive iznet je postupak u vezi sa osnivanjem filijale u drugoj zemlji lanici. Sam postupak otpoinje obavetavanjem nadlenog organa matine zemlje. Obavetenje sadri: 1) naznaenje zemlje lanice u kojoj se namerava osnovati filijala, 2) prezentiran program delatnosti uz navoenje minimalnog broja planiranih poslova i organizacionu strukturu filijale, 3) adresu domaina u zemlji lanici i 4) imena osoblja odgovornog za voenje filijale. Ostale bankarske direktive kojima se regulie jedinstveni bankarski sistem EU su: Bankarska direktiva L373/3 nom.br. 85/611/EWG koja se odnosi na liberalizaciju transakcija sa kapitalom, zajednikim ulaganjima i hartijama od vrednosti, regulisani su svi odnosi ponaanja i poslovanja oficijelnih privrednih subjekata (OGAW a) kao uesnika u poslovnim operacijama na jedinstvenom finansijskom tritu novca i kapitala EU. Tu su odredbe koje se odnose na:-

-

pojam i definiciju statusa OGAWa, odnosno koji subjekt moe biti nosilac i uesnik u transakcijama kapitalom i hartijama od vrednosti prvi deo direktive ili prvo poglavlje direktive), dozvolu za rad OGAWa i uslovi njenog sticanja ( drugo poglavlje direktive ),18

-

-

nain osnivanja, upravljanja i poslovanja investicionog fonda kao institucionalizovanog oblika OGAWa (tree, etvrto i peto poglavlje direktive), obaveze meusobnog informisanja (etvrto poglavlje direktive) kreditna i devizna prava svakog OGAWa naspram nacionalnih ekonomija i EU (sedmo poglavlje direktive), nadzor nad radom GAWa, nain kontrole, sankcije i tome slino.

Bankarska direktiva L372/1 nom. br. 86/636/EWG koja se odnosi na bankarsko knjigovodstvo, zavrni raun i konsolidovani bilans banaka i drugih finansijskih institucija, regulisani su svi odnosi knjigovodstvene evidencije poslovnih operacija banaka i drugih finansijskih organizacija, a pre svega: -

odreivanje i definisanje banaka i drugih institucija na koje se direktiva odnosi Poglavlje I, sveukupna pitanja koja se odnose na sastavljanje zavrnog rauna,bilansa stanja i bilansa uspeha Poglavlje II, III, IV, utvrivanje metodologije bilansnih pozicija vezanih za raspodelu dobiti Poglavlje V, VI, VII i utvrivanje sadraja i naina izrade konsolidovanog bilansa banke - Poglavlje IX, definisanje oblika, forme i sadraja obavezne kontrole zavrnog rauna banke, kao i njegovog obaveznog objavljivanja kao javnog dokumenta itd. 1) Bankarska direktiva L236 od 20.10.1986. godine o reorganizaciji i prilagoavanju postojeih banaka i drugih finansijskih institucija novom evropskom bankarskom sistemu, 2) Bankarska direktiva L332 od 26.11.1986. godine o liberalizaciji trgovinskih operacija sa vrednosnim papirma sa kojima se trguje na berzi efekata, 3) Bankarska direktiva L33 od 04.02.1987. godine: a) o nadzoru i kontroli velikih kredita i kreditnom limitu na pojedinanom kreditu banaka i drugih kreditnih institucija i b) o nainu obezbeenja garancija za sve vrste i oblike depozita u bankama i drugim finansijskim institucijama, 4) Bankarska direktiva L185/81 od 04.07.1987. godine o formi, sadrini i nainu izrade ''Prospekta'' kao obaveznog dokumenta pri emisiji hartija od vrednosti na tritu kapitala, 5) Bankarska direktiva L100/31 od 19.04.1988. godine, o koordinaciji zakonskih propisa i administrativnih odredaba koje se odnose na transfer kapitala, politiku investiranja i ulaganja u transferabilne hartije od vrednosti, 6) Bankarska direktiva L178 od 07.08.1988. godine o potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala, 7) Bankarska direktiva L288/5 od 21.10.1988. godine u vezi sa uspostavljanjem trita informacionih usluga, odnosno jedinstvenog sistema bankarskog marketinga, 8) Bankarska direktiva L348/62 od 17.12.198. godine o formi i sadrini javne informacije koja e biti objavljena u sluajevima kada veinski deo kapitala banke bude na tritu kapitala prodat ili otkupljen od neke nove osobe, 9) Bankarska direktiva L44/40 od 16.02.1989. godine o obavezama filijala banaka, kreditnih i drugih finansijskih institucija koje su osnovane u zemlji lanici, a ije su centrale izvan te zemlje lanice u pogledu samostalnog objavljivanja godinjih poslovnih izvetaja i bilansa ili zajedno i u okviru izvetaja centrale, 10) Bankarska direktiva L124/8 od 05.05.1989. godine o koordinaciji - zahteva za izradu i distribuciju ''Prospekta'' u operacijama plasmana hartija od vrednosti na berzi efekata i 11) Bankarska direktiva L124/16 od 05.05.1989. godine o definisanju i nainu upotrebe sredstava vlastitih fondova banaka i drugih finansijskih institucija.

19

Najvanije od donetih bankarskih preporuka bile bi: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Bankarska preporuka C - 32 doneta od Saveta i objavljena u Slubenom listu Evropske zajednice 18.10.1986. godine, o pojmu, definiciji i karakteru osnivakog akcijskog kapitala i osnovnog vlastitog banke ( osnivaki kapital uvean za rezerve i kapitalne depozite), Bankarska preporuka C 36 od 04.11.1987. godine o usaglaavanju zakona, propisa i administrativnih odredbi u vezi sa prestankom rada banaka i drugih finansijskih institucija i o nainu osiguranja depozita, Bankarska preporuka C 42 od 14.02.1988. godine o poslovanju sa hipotekarnim kreditima, Bankarska preporuka C 153 od 11.06.1988. godine o kodeksu, odnosno o poslovnoj tajni i pravilima ponaanja i uvanja poslovne tajne, Bankarska preporuka C 153 od 25.05.1988. godine o postepenom usaglaavanju postojee, novoj strukturi osnovnog kapitala banaka i drugih finansijskih institucija i Bankarska preporuka C 167 od 03.07.1989. godine o koeficijentu solventnosti.

Standard je prema definiciji koju su usvojili Meunarodna organizacija za standardizaciju i Ekonomska komisija UN za Evropu tehnika specifikacija ili drugi dokument dostupan javnosti, sainjen uz saradnju i saglasnost ili opte odobravanje svih interesa kojih se tie, zasnovan na integrisanim rezultatima nauke, tehnologije i iskustva, usmeren na unapreivanje optimalnih interesa EU i koji odobrava tim strunjaka priznat na nacionalnom, regionalnom i meusobnom nivou. Od mnogobrojnih standarda, koji se odnose na bankarsko poslovanje na podruju EU (u primeni se nalazi 274 vrste bankarskih standarda) najvaniji su standardi koji se odnose na poslovanje sa takozvanom ,,publikom. To su standardi za: a) efikasno bankarsko poslovanje, b) racionalizaciju bankarskog poslovanja, c) postizanje aurnosti, d) automatizaciju u bankarskom poslovanju i e) obezbeivanje efikasne kontrole korienja instrumenata bankarskog poslovanja. Od standarda koji se primenjuju u poslovnim odnosima sa privrednim drutvima vani su sledei: a) Standardi kojima je regulisana tehnologija rada na podruju rada menica i hartija od vrednosti koji se koriste kao zaloga. Standardima na podruju eskontovanja menica i na poduju utvrivanja postupaka za protest i naplatu menica, regulie se materija od izuzetnog znaaja, a sam postupak protesta menica regulisan je standardom za utvrivanje i naplatu meninog potraivanja. b) Standardi kojima se odreuje nain i postupak emitovanja hartija od vrednosti zajmovnog karaktera, odnosno obveznica i hartija od vrednosti, kojima se ostvaruje refinansiranje za date kredite. c) Standardi vezani za jedinstveno regulisanje klasifikacije zaloga, u onim kreditnim poslovima gde se krediti odobravaju na bazi zaloge pokretne imovine privatnog lica ili firme. Ovim standardom, u svim zemljama EU, na jedinstven nain su regulisana pitanja vezana za identifikaciju pokretne imovine koja moe biti primenjena kao zaloga, utvrivanje visine kredita na bazi zaloga u vidu pokretne imovine i sva pitanja vezana za upravljanje i raspolaganje imovinom koja je uzeta u zalog. d) Standardizacija zaloge u obliku plemenitih metala i hartija od vrednosti, sa aspekta jedinstvene ocene kvaliteta plemenitih metala i hartija od vrednosti i sa aspekta visine kredita koji se moe odobriti kod banke.20

Direktivom (br. 77/780) ureeno je da bankarski sektor EU ine etiri kategorije banaka:1) Komercijalne (univerzalne) banke, koje se bave i meunarodnim poslovanjem. Udruene su u

asocijaciju Europian Banking Federation; 2) Depozitne i tedne institucije koje su organizovane u asocijaciji Saving Bank Group EU; 3) Kooperativne (zadrune) i uzajamno (mutual) organizovane banke. Njihova asocijacija je Association of Cooperative Bank; 4) Specijalizovane kreditne institucije, meu kojima se istiu Hipotekarno kreditne institucije i tedionice za stambenu izgradnju,kao i druge Specijalizovane institucije.Njihove najpoznatije asocijacije su EU Mortage Federation i Europian Federation of Building Societis. U pogledu vlasnike strukture, preteno su komercijalne banke u vlasnitvu privatnog sektora, a investicione banke su uglavnom u dravnom vlasnitvu. Takoe, kako je u EU razuena bankarska mrea, prisutna je visoka koncentracija novanog kapitala u malom broju banaka u svakoj zemlji EU. 2.8. Evropska centralna banka

Pravna osnova za jedinstvenu monetarnu politiku evropske integracione grupacije je Povelja o uspostavljanju Evropske Unije (EU). Poveljom EU i Statutom Evropskog Sistema Centralnih Banaka ((ESCB) European System of Central Banks), kao i statutom Evropske Centralne Banke (ECB), koji je dodat Povelji kao protokol, uspostavljalju se i Evropska Centralna Banka i Evropski Sistem Centralnih Banaka, od 1. juna 1998. godine. ESCB obuhavata ECB kao i Nacionalne Centralne Banke (NCB) svih zemalja lanica 9 EU (odredba 107 (1) Povelje)10. Prema Povelji EU, ESCB je povereno izvravanje funkcija centralne banke za evro. Meutim, obzirom da ESCB kao takav ne predstavlja pravno telo 11, kao i zbog razliitih nivoa integracija u EMU, ECB zajedno sa NCB-ma imaju glavnu ulogu u takozvanoj evro-zoni, obavljajui osnovne funkcije ESCB pod imenom Evrosistem. ESCB daje institicijalni okvir i predstavlja organsku vezu izmeu ECB i NCB-a zemalja lanica. Postoje tri glavna politika i ekonomska razloga zbog kojih je odlueno da se uspostavi sistem za obavljene funkcija centralne banke za evro. Ti razlozi su sledei: Osnivanje jedne centralne banke na teritoriji cele evro-zone (koncentracija poslova centralne banke na jednom mestu) ne bi bilo prihvatljivo sa politikog aspekta Pristup Evrosistema se zasniva na iskustvu NCB-a, uvajuci njihovu institucijalizaciju, infrastrukturu, operativne sposobnosti i ekspertizu: ta vie NCB-e nastavalju da se bave poslovima koji se ne odnose na Evrosistem Obzirom na veliko geografsko podruije koje obuhvata evro-zona, smatralo se prikladnim da se kreditnim institucijama omogui pristup centralnom bankarstvu u svakoj od9

ESCB obuhvata NCB svih zemalja lanica EU (i onih koje se nisu prihvatile euru), sto zbog njihovog specijalnog statusa (Velika Britanija i Danska) ili zbog izuzea (vedska zajedno sa novih 10 lanica). Samim tim to su ne participirajue lanice, ove zemlje sauvale su svoj monetarni suverenitet. 10 Nasuprot ESCB kao celini,ECB predstavlja pravno lice na osnovu Povelje. Dok svaka od NCB-a takoe predstaclja pravno lice ali na osnovu nacionlanih zakona te konkretne zemlje. 11 Za razliku od ECB i NCB-a ESCB-ka ne predstavlja pravno telo, nema kapacitete da deluje niti ima telo za doneenje odluka zemalja lanica.

21

Termin Evrosistem naznauje ECB-u i NCB-e zemalja lanica koje su se prihvatile evro 12. Dok god postoje zemlje lanice koje jo nisu prihvatile evro bie neophodno praviti razliku izmeu Evrosistema i ESCB. Evrosistem ima etri osnovna zadatka: Prvi zadatak je da sprovede monetarnu politiku koju usvoji Upravni Savet (Governing Council) ECB Drugi i trei zadatak Evrosistema je sprovoenje operacija spoljnotrgovinske razmene I etvrti glavni zadatak Evrosistema je promocija platnog sistema

lan 105 (2) Povelje EU i lan 3.1 statuta ESCB daju iskljiivu nadlenost Evrosistemu sledee osnovne zadatke: Da definie i implementira monetarnu politiku evro-zone Da sprovodi operacije Da dri i upravlja oficijalnim deviznim rezervama zemlje lanice evro-zone Da promovie neometano funkcionisanje sistema plaanja

Drugi srodni zadaci podrazumevaju: Emisiju evro novanica Prikupljanje statistikih informacija neophodnih za zadatke Evrosistema

Kapacitet Evrosistema da formulie i implementira monetarnu politiku evro-zone je osiguran punom kontrolom nad osnovnom novanom masom. Pod lanom 106 Povelje, ECB i NCB su jedine institucije koje su jedine ovlaenje za emisiju pravno validnog novca u evro-zoni. Pravo zemlja lanica evro-zone da kuju novac je ogranieno malim nominalnim vrednostima, a obim emitovanih kovanica je predmet odobravanja ECB. S obzirom na zavisnost bankarskog sistema od osnovne novane mase, Evrosistem je prema tome u poziciji da ostvaruje dominantan uticaj na uslove trita novca i na kamatne stope na tritu novca. Sprovoenje spoljnotrgovinske razmene je vana korelativna funkcija sprovoenju monetarne politike. Dodeljivanje ovog zadatka Evrosistemu ne samo da eksplatie operativne sposobnosti centralnih banaka, nego takoe osigurava da operacije spoljnotrgovinske razmene ostanu dosledne ciljevima monetarne politike. Spoljnotrgovinska razmena utie na devizni kurs i domau likvidnost, to su relevantne varijable monetarne politike. One moraju biti kompatibilne sa okvirom koji Poveljom uspostavljen za politiku deviznog kursa evro-zone. Na ovom polju ECB deli odgovornost sa Savetom EU kao ultimativnim donosiocem odluka. Zadatak uvanja i upravljanja deviznih rezervi evro-zone je logini dodatak funkcije meunarodne razmene Evrosistema. Uklapa se u ovlaenje ECB pod lanom 31 statuta, da kontrolie upotrebu sredstava spoljnotrgovinse razmene, kao i residual working balanace u stranoj valuti zemlje lanice.

12

Vlade NCB-a onih zemlja lanica EU koji jo nisu usvojile evro ne ucestvuju u donoenju odluka monetarne politike evro zone i te NCB takodje ne ucestvuju u operativnoj implementaciji takvih odluka

22

Dodeljivanje Evrosistemu zadatak promocije neometanih operacija sistema plaanja potvruje vanost solidnog i efikasnog sistema ne samo za sprovoenje monetarne politike ve i za ekonomiju kao celinu. Za obavljanje ovih zadataka Evrosistema, Statutom ESCB je ECB i NCB evro-zone je dodeljen irok opseg funkcionalnih i operativnih nadlenosti (pod lanovima od 17 do 24 Statuta). S tim to ECB: Uiva regulativna ovaenja kao i pravo da nametne izvrive sankcije u sluaju ne pridravanja regulativa i odluka ECB Nadgleda usaglaenost NCB sa zabranom novanog finansiranja i privilegovan pristup finansijskim institucijam za javni sektor Jo jedan znaajan zadatak ECB je savetovanje odgovarajuih institucija zajednice kao i nacionalnih vlasti na polju njene nadlenosti, zajedno sa njenim pravom da inicira donoenje zakona zajednice u sluaju koji je specifikovan Poveljom. Prema Povelji EU ECB je osnovana kao specijalizovana i nezavisna organizacija sa ciljem sprovoenja monetarne politike i obavljenje srodnih funkcija. ECB predstavlja zasebno pravno telo, koje raspolae organima i mehanizmima za doneenje odluka kao i odreenim ovlaenjima. Njena organizacija centralne banke odgovara specifinoj prirodi monetarne politike, funkciji javne politike koja je implementirana uglavnom od strane operacija na finansijskom tritu. Kao pravno lice pred javnim meunarodnim zakonom, ECB je u poziciji da izmeu ostalog zakljuuje internacionalne dogovore u podruiju njene kompetencije i da uestvuje u radu internacionalnih organizacija kao sto su Meunarodni Monetarni Fond (MMF) (Internatinal Monetary Fond (IMF)), Banka za meunarodne nagodbe (Bank for International Settlements (BIS)) i Evropska Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (EOESR) (Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD)). Kao organizacija koja je nastala na osnovu Povelje EU, ECB raspolae posebnim ovlaenjima. Ova ovlaenja nisu joj dodeljena od strane institucija EU, ve ECB ta ovlaenja ima na osnovu Povelje EU. Ovim osobinom ECB se razlikuje od raznih drugih samostalnih agencija zajednice, koje takoe predstavljaju pravna lica, ali opunomoenja od strane institucja zajednice. ECB ima ekskluzivno pravo da autorizuje emisije novca u okviru evro-zone. U kooperaciji sa NCB-ma, ECB skuplja statistike podatke neophodne za izvrenje zadataka Evrosistema, bilo preko nacionalnih vlasti ili direktno preko ekonomskih agenata. U skladu sa lanom 6 statuta ESCB, ECB, i na osnovu njenog odobrenja NCB mogu uestvovati u meunarodnim monetarnim institucijama. ECB odlucuje kako ce Evrosistem biti predstavljan u okvire meunarodne saradnje. Sa obzirom da neke od zemalja lanica EU ne uestvuju u treoj fazi EMU, neki zadaci EMI i dalje moraju biti izvravani. Nakon likvidacije EMI, lanom 123(2) povelje EU i lanom 44 statuta ESCB ovi tranzicioni zadaci su povereni ECB. Dva osnovna zadatka koje je ECB nasledila od EMI su: Da omogui razvoj saradnje izmeu Evrosistem i NCB zemalja lanica EU koje nisu u evro-zoni, Da naini odgovarajue pripreme za integraciju NCB novih zemalja lanica u ESCB, kao i za eventualno prihvatanje NCB lanica van evro-zone u Evrosistem. Pod lanom 9.2 statuta ESCB, EBC obezbeuje da zadaci Evrosistema budu sprovedeni u delo bilo njenim aktivnostima bilo kroz NCB. U skaldu sa njenom statusnom ulogom ECB ima nekoliko posebnih funkcija, a one su sledee: Predstavlja centar donoenja odluka ESCB i Evrosistema Obezbeuje konstantnu implementaciju politike ECB Upotrebaljava regulativna ovaenja i pravo da nametne sankcije23

Inicira javno zakonodavstvo, savetuje javne institucije i zemlje lanice EU o nacrtima zakonodavstva Nadgleda usklaivanje sa odredbama lana 101 i 102 Povelje Izvrava zadatke nekadanjeg EMI koje je jo neophodno izvravati u fazi 3 EMU zato sto sve lanice EU neuestvuju u EMU.

U skaldu sa lanom 105 (1) Povelje primarni cilj ESCB je odravanje stabilnosti cena. Bez predrasuda ovom cilju, ESCB e podravati optu ekonomsku politiku zajednice sa stavom da doprinese postizanju ciljeva zajednice. ta vie ESCB e delati u skladu sa principima ekonomije otvorenog trita i slobodne konkurencije. Poto se lan 105 (1) Povelje ne odnosi na zemlje lanice EU koje nisu prihvatile evro umesto termina ESCB koritstiemo termin Evrosistem. Primarani cilj Evrosistema da odrava stabilnost cena je kljuna odredba poglavlja monetarne politike Povelje. On odraava moderno ekonomsko miljenje o ulozi, opsegu i granicama monetarne politike kao i naglaava organizacionu i institucialnu postavku centralnog bankarstva u EU. Cilj koji odravanje stabilnosti cena predstavlja je dodeljen od strane Povelje EU iz dobrog razloga. Prvo, decenije praktinog iskustva i veliki broj ekonomskih istraivanja nagovetavaju da e monetarna politika mnogo doprineti unapreenju uspeha ekonomije i poveanju ivotnog standarda graanja odravanjem stabilnosti cena na duge staze. Drugo, teorijske osnove monetarne politike kao i iskustvo iz prolosti pokazuje da monetarna politika moe jedino uticati na nivo cena sa ekonomskog aspekta. Prema tome, stabilnost cena je jedini mogu cilj jedinstvene monetarne politike u srednjeronom periodu. Pored pozitivnog efektan na stabilnost cena, monetarna politika nema magnitudu da prouzrokuje neki trajniji efekat na stvarne varijable. Iako se Poveljom EU jasno uspostavlja odravanje stabilnosti cena kao primarni cilj ECB, njome se ne definie ta pojam stabilnost cena u stvari znai. Oktobra 1998. godine ECB je objavila kvantitativnu definicuju stabilnosti cena. Ova definicija je deo strategije monetarne politike ECB. Prvi element strategije monetarne politike ECB je kvantitativna definicija stabilnosti cena. Strategijom se obezbeuje okvir kojim se osigurava da Upravni Savet ECB procenjuje sve relevantne informacije kao i da izvri sve neophodne analize kako bi odluke vezane za monetarnu politiku bile usmeren budunosti. Iako se Poveljom EU jasno istie da je odranje stabilnosti cena primarni cilj ECB, nigde se ne definie ta se pod pojmom stabilnosti cena podrazumeva. Imajui predhodno navedeno u vidu oktobra 1998. godine Upravni Savet ECB objavio je kvantitativnu definiciju stabilnosti cena. Postojala su tri glavna razloga za izbor kvantitativnog pristupa : 1. 2. Ovakva definicija pomae u injenju monetarne politike transparentnom Kvantitativna definicija predstavlja merilo na osnovu koje javnost moe nadgledati rad ECB. Kako se odstupanja u razvoju cena od stablinosti cena mogu lako uoiti, ECB mora uzeti u obzir prihvatljiva odstupanja iz ove definicije i objasniti kako e se povratiti stabilnost cena u okviru prihvatljivog vremenskog perioda. Namena ove definicije je u usmerenju oekivanja budueg razvoja cena a sa tim i izgradnji kredibilitieta i poveanju efikasnost monetarne politike ECB. Najbitniji zadatak ECB ouvanje stabilnosti cena bi trebalo da da i finansiskim tristima kao i javnosti dobar razlog da oekuju da ce se srednjo-rona inflacija nalaziti u rasponu koji je kompatibilan stabilnosti cena.

3.

24

Oktobra 1998. godine Upravni Savet ECB je definisao stabilnost cena kao porast iz godine u godinu harmonizovanog indeksa potroakih cena (Harmonised Index of Consumers Prices(HICP)) za evro-zonu ispod 2% i dodao jo da bi stabilnost cena trebalo odravati u srednjeronom periodu. Upravni Savet je potvrdio ovu definiciju maja 2003. godine kroz detaljnu evaluaciju strategije monetarne politike ECB. Tom prilikom Upravni Savet je razjasnio da u nastojanju da se postigne stabilnost cena, cilja se na odranje stope inflacije ispod ali blizu 2% u srednjeronom periodu. Referenca harmonizovani indeks potrosakih cena za evro-zonu ukazuje na dve stvari: prva je da je cilj monetarne politike ECB stabilnost cena na podruiju evro-zone kao celine, a drugi jeste uobiajeno javno usresreivanje na potroake cene. Harmonizovani indeks potroakih cena je indeks koji najblize predvia promene cena prosene potroake korpe, dobara i usluga, potroaa evro-zone u vremenu. Fraza ispod 2% postavlja jasnu gornju granicu za stopu odmerene inflacije harmonizovanog indeks potroakih cena konsistentnom sa stabilosti cena u srednje-ronom periodu. Istovremeno, ciljanje na nizu stopu inflacije ispod 2% obezeuje adekvatnu marginu za izbegavanje rizika deflacije. Konano termin u srednje-ronom periodu odraava saglasnost da monetarna politika ne moe vriti fino podeavanje razvoja cena u kratkom vremenskom periodu kao sto su sedmice ili meseci. Promene menetarne politike imaju efekta na cene sa vremenskim zakanjenjem a obim eventualnih efekata je nesiguran. ECB utie na uslove na tritu novca, a time i na nivo kratkoronih kamatanih stopa, na taj nain stabilnost cena se najbolje ostvaruje u okviru srednje-ronog perioda kroz efekte na nivo cena putem transmisionog procesa monetarne politike. Ovo se radi u skladu sa strategijom monetarne politike kako bi se osigurao konzistentan i sistematski pristup donoenju odluke monetarne politike. Ovakva konzistentnost omoguava stabilizaciju u oekivanoj inflaciji i dodaje kredibilitetu ECB. Imajui u vidu zakanjena u transmisionom procesu, promene u monetarnoj politici nainjene danas e uticati na nivo cena nakon nekoliko meseci ili ak godina. To znai da centralne banke moraju da predvide kakvi stavovi monetarne politike su neophodni danas kako bi se ouvala stabilnost cena u budunosti. U tom smislu monetarna politika mora biti okrenuta ka budunosti. Takoe treba i rei da transmisiono zakanjenje ini nemogue za monetarnu politiku da otkloni ili sprei nepredviena kolebanja u nivou cena u kratko-ronom vremenskom periodu, neka kratkorona fluktuiranja inflacione stope su neizbena. Dodatno zahvaljujui kompleksnosti transmisionog procesa uvek postoji velika nesigurnost vezana za efekte monetarne politike. Konano ECB se susree sa znaajnim nivom nesigurnosti vezanom za pouzdanost ekonomskih indikatora, strukture ekonomije evro-zone i transmisionog mehanizma jedne monetarne politike, naruito u prvih nekoliko godina EMU. Kao dodatak definicije stabilnosti cena, ECB koristi dve analitike perspektive (dva stuba) kao osnovu svom pristupu organizacije, evaluacije i uporedne provere informacija relevantnih za procenu rizika stabilnosti cena: Prva perspektiva nastoji da proceni kratko i srednje-rone determinante razvoja cena sa fokusom na stvarnu aktivnost i finansijske uslove na tritu (ekonomska analiza) Druga perspektiva (monetarna analiza) uglavnom koristi kao sredstvo unakrsne provere srednje i dugo-rone perspektive indikacija iz ekonomske analze.

Ovim pristupom se osigurava pruanje odgovarajue panje razliitim perspektivama kako bi bilo mogue doneti odluku koja je obuhvatila sve relevante aspekte u vezi sa rizikom stabilnosti cena.25

Operacije spoljnotrgovinske razmene Najznaajniji vid operacija spoljnotrgovinske razmene Evrosistema je intervencija na spoljnotrgovinskim tritima. Operacije intervenicije se ostvaruju kroz devizne rezerve ECB. Mogu se sprovoditi u valutam zemalja izvan EU, kao to su ameriki dolar ili japanski jen, ali u okviru politike deviznog kursa evro-zone. U skladu sa lanom 105(2) Povelje EU i artiklom 3 statuta ESCB operacije spoljnotrgovinske razmene Evrosistema moraju biti u saglasnosti sa odredbama lana 111 Povelje. lan 111 definie institucionalni okvir politike deviznih stopa evro-zone: Pod lanom 111(1) Savet EU, delujui jednoglasno, moe zakljuiti formalni dogovor o sistem deviznih stopa za evro valutu izvan evro-zone Pod lanom 111(2) u odsustvu takvog sistema deviznih stopa, Savet EU, delujui veinom moe formulisati opte odredbe politike deviznih stopa.

TARGET (Trans-European Automated Real-Time Gross settlement Express Transfer system) U nastojanju da ostvari statutarni zadatak neometanog funkcionisanja platnog sistema, Evrosistem obezbeuje irok spektar instrumenata plaanja i obezbeenja, ok kojih je najznaajniji TARGET sistem. Evrosistem je razvio TARGET za obradu plaana velikih vrednosti u evru u realnom vremenu kroz evro-zonu. TARGET je znaajan kako za sve trine uesnike, tako kao i alat kroz koji se transakcije koje se odnose na monetarnu politiku izmeu NCB Evrosistem i kreditnih institucija mogu izvriti na vreme i na potpuno siguran nain. To je jedini sistem plaanja koji izvrava preko granina plaanja u evru i kome moe direktno pristupiti bilo koji od uesnika monetarne politike. Na taj nain omoguijui tritu evro novca da funkcionie kao jedinstveno trite samim tim omoguujui jedinstvenu monetarnu politiku moguom. Pod lanom 106 Povelje EU i lanom 16 statuta ESCB Upravni Savet ECB ima ekskluzivno pravo da odobri emisiju noanica u evro-zoni. ECB i NCB su jedine institucije koje imaju ovaenje da vre legalnu emisiju novca u evro-zoni. Pod lanom 106 Povelje pravo na emisiju zemalja lanica evrozone je ogranieno na emisiju kovanog novca u obimu koji je predmet odobravanja ECB. Izmeu 1999. i 2002. godine u odsustvu evro novanica, nacinalne novanice su predstavljale legalno sredstvo plaanja u evro-zoni. Bile su emitovane od strane NCB ali uz odobrenje Upravnog Saveta ECB. Od janura 2002.godine NCB i ECB poinju da emituju evro novac zajedno. Za razliku od nacionlanog novca na evro novanicama nije oznaeno koja ih je centralna banka emitovala. NCB Evrosistem su obavezne da prihvate evro novanice koje su u promet putene od strane drugih lanica Evrosistema, i ove novanice se ne mogu vratiti lanici koja ih je emitovala. Takoe, iako se emisija novca smatra obavezom Evrosistema kao celine, neophodno je da centralne banke deluju kao pravni emiteri jer Evrosistem ne predstavlja pravno lice. ECB emituje 8% ukupne vrednosti evro novca emitovanog od strane Evrosistema. U praksi emitovani evro novac od strane ECB je puten u opticaj od strane NCB. Ostalih 92% emitovanog evro novca su emitovale NCB proporcionalno njihovom ueu u kapitalu ECB. Alokacija emitovanja evro novca meu NCB Evrosistema na ovaj nain omoguava izbegavanje efekta tzv migracije novanica u bilansu stanja NCB u Evrosistemskoj emi vie-emitera sa punom ravnopravnou svih izdatih evro novanica.

26

Postoje dva upravna tela ECB, koja su odgovorna za pripremanje, sprovoenju i implementaciju jedinstvene monetarne politike: Upravni Savet ECB i Izvrni Odbor (Executive Board) ECB. Funkcije ovih tela su utvenje Poveljom EU, statutom ESCB i relevantnim pravilima i procedurama. Postoji i tree upravno telo ECB a to je Generalni Savet (General Council). Upravna tela ECB imaju dvostruku funkciju: Da upravljaju samom ECB Da upravljaju ESCB i Evrosistemom. Upravna tela ECB specijalno su skrojena tako da odgovaraju zahtevima doneanja odluka monetarne politike za podruije u kome se koristi jedna valuta. Dvoslojni pristup koji ukljuuje Upravni Savet i Izvrni Odbor, gde svako od ovih tela raspolae jedinstvenim ovlaenjima za donoenje odluka u okviru svog podruja nadlenosti omaguava ECB kapacitet da pravovremeno odgovara na razvoj trzita. Upravni Savet je glavno upravno telo ECB i odgovorno je za donoenje najvanijih i strateki najznaajnijih odluka za Evrosistem. Upravni Savet ECB se sastoji od est lanova Izvrnog Odbora i guvernera NCB-a koje pripadaju evro-zoni (12 guvernera 2003). lanstvo u Upravnom Savetu je lino i neprenosivo i ne moe biti delegirano na tree lice. Meutim postoje dva izuzetka: U sluaju finansijskih pitanja, guverner koji nije u mogunosti da uestvuje moe imenovati zamenu koja e dati njegov/njen glas U sluaju da je lan Upravnog Saveta onemoguen da glasa u duem vremenskom periodu (npr. jedan mesec), moe imenovati zamenu kao lana Upravnog Saveta.

lanovi Izvrnog Odbora uestvuju u doneenju odluka Upravnog Saveta sa istim pravima i odgovornostima koje imaju guverneri NCB ime se naznauje nadnacionalna priroda ECB. Ueem Izvrnog Odbora takoe se osigurava da odluke Upravnog Saveta uzmu u obzir ekspertize onih koji su odgovorni za implementaciju politike ECB. Prema lanu 113 (1) Povelje o EU, predsednik ECOFIN (Economics and Finance) saveta i lan Evropske Komisije (EK)13 (European Committee (EC)) mogu uestvovati u sastancima Upravnog Saveta, ali oni nemaju pravo glasa. Predsednik ECOFIN Saveta moe podneti predlog na razmatranje Upravnom Savetu. Pod lanom 3.2 Pravila i Procedura ECB, svi guverneri mogu biti u pratnji jedne osobe iz njihove NCB, na sastanku Upravnog Saveta. Ta osoba je uglavnom ili lan upravnong tela NCB ili vii zvaninik. Prema lanu 12.1 Statuta ESCB, Upravni Savet je odgovoran za sve odluke, osim za odluke koje su eksplicitno rezervisane za Izvrni Odbor. Obema telima i Upravnim Savetom i Izvrnim Odborom predsedava predsednik ECB, a u njegovom odsustvu pod-predsednik ECB. Funkcija Upravnog Saveta je sledea:

Da prilagodi smernice i donese odluke koje su neophodne kako bi se osiguralo izvrenje zadataka koji su povereni Evrosistemu Da formulie monetarnu politiku evro-zone Ostale nadlenosti:

13

To je najee komesar koji je odgovoran za ekonomska i monetarna pitanja

27

Izdavanje smernica za sve ostale operacije NCB-a kao i za transakcije zemalja evro-zone u vezi sa deviznom razmenom, Prilagodi regulacijama koje ECB moe predloiti kao dodatak Povelji, ili delegiranjem u Savetu EU, Odobrava emisuju evro novanica kao i obim emisije kovanog evro novca za evro-zonu, Ustanovljava pravila sa ciljem standardizacije rauna i izvetaja operacija NCB-a, Inicira javne zakone, izvrava ulogu savetnika ECB kao i odluuje o meunarodnom prezentovanju Evrosistema, Odluuje o alokaciji finansiski resursa ECB-ci, odobravanje finansijskih rezultata, usvajanje pravila upravljanja alokacijom novaanog prihoda meu NCB-ma evro-zone, Usvaja godinji izvetaj i godinje raune ECB.

Prema statutu ESCB (odredba 12.1), formulacija monetarne politike za evro-zonu podrazumeva i doneenje odluka o srednjeronim monetarnim ciljevima, kljunim kamatnim stopama i popunjavanju rezervi Evrosistema. Takoe Upravni Savet e ustanoviti nephodne smernice za implementaciju tih odluka. Izvrni Odbor je operativno upravno telo ECB, i dogovorno je za sve odluke koje se donose na dnevnoj osnovi. Obzirom na prirodu monetarne politike, od ECB se zahteva da se prilagoava i reaguje na rapidne promene uslova trzita novca i kapitala, reava specifine sluajeve i promptno regulie hitna pitanja. Ova funkcija moe biti jedino izvravana od strane tela iji lanovi su trajno i ekskluzivno ukljueni u implementaciju politike ECB. Izvrni Odbor ECB se sastoji od est lanova: Predsednika, pod-predsednika i jos etiri lana 14. lanovi Izvrnog Odbora su postavljeni na tu funkciju punom radnom vremenu. Svi imenovani od strane voa drava ili vlada zemalja evro-zone. U skladu sa Statutom ESCB (artikli 12.1 12.2) Izvrni Odbor ima sledee dunosti: Priprema sastanak Upravnog Saveta, Sprovodi monetarnu politiku u skladu sa smernicama i odlukama doneenim od strane Upravnog Saveta, pri tom daje neophodna uputstva NCB-ma evro-zone, Odgovoran je za trenutne poslove ECB, Poseduje odrena ovlaenja koja su mu dodeljenja od strane Upravnog Odbora, koja mogu ukljuiti i ovlaenja regulativne prirode. Pripremanje sastanka Upravnog saveta ukljuuje nacrt dnevnog reda, pripremanje neophodnih dokumenta za razmatranje od strane Upravnog Saveta kao i predloga u kome smeru treba delovati. Prema tome praktino ali ne i formalno Izvrni Odbor ima pravo da inicira odluke Upravnog Saveta. Implementacija monetrane politike je isljuiva nadlenost Izvrnog Odbora prema Povelji EU, zbog toga Upravni Savet ne vri ovu funkciju. Odgovornost za implementaciju monetarne politike je sadrana u ovlaenima Izvrnog Odbora da usvaja uputstva ECB koja se odnose na NCB evro-zone; ustupanje ove funkcije odboru osigurava da e ECB imati kapacitet da reaguje i prilagoava vrlo promenljivim uslovima trzita novca i kapitala, i da regulie specifine i hitne sluajeve. Na osnovu ovlaenja delegiranog od Upravnog Saveta, Izvrni Odbor prima i objavljuje meseni izvetaj (lan 15.1 statuta ESCB), sedmini konsolidovan finansiski izvetaj (lan 15.2) i konsolidovan bilans stanja (lan 26.3) izmeu ostalih statutarno propisanih izvetaja ECB 15. Takoe14

Sve cetri lana su osobe sa reputacijom i profesionalnom iskustvom u bankaraskim i monetarnim poslovima 15 Godisnje izvestaje usvaja Upravni savet a izvestaje konvergencija generalni savet

28

preuzima delegirana ovlaenja u vezi sa menadmentom inostranih rezervi ECB. Na kraju Izvrni odbor je odgovoran za odreivanje sankcija treim licima u sluaju nepostupanja u skladu sa propisima ECB. I u vezi sa upravljanjem tekuim poslovima ECB, Izvrni odbor je takoe odgovoran za organizovanje interne strukture ECB i uspostavljanje pravila izbora, imenovanja i unapreenja osoblja ECB. U nastojanju da ostvari zadatke Evrosistema, ECB moe da usvoji pravne akte kojima moe direktno uticati na trea lica, a ne samo NCB Evrosistema. Ti akti su Regulative ECB i Odluke ECB. Regulativa ovlaenja ECB joj omoguavaju da svoju funkciju ostvaruje potpuno autonomno, bez potrebe za oslanjanjem na pravne akte institucija zajednice ili zemalja lanica. Meutim, skladno ogranienim ovlaenjima kojima ECB raspolae, EBC moe koristiti svoja ovlaenja do mere koja je nuna za ostvarenja zadataka Evrosistema. Sve mere preduzete od strane ECB sa namerom ostvarenje obavezujeeg pravnog efekta su dostupna na pregledu i interpretaciju od strane Evropskog Suda Pravde (European Court of Justice (ECJ)). Kao i regulative usvojene od zakonodavnih tela EU, regulative ECB imaju optu prmenu, obavezujue su u celini i direktno se odnose na zemlje u evro-zoni. Opta primena podrazumeva da su primenjive na neogranien broj entiteta i sluajeva. Direktna primena znai da regulative ECB ne moraju biti preneene u nacionalne zakone. Kao obavezujui pravni akt one predstavlju obavezu treim licima. Regulative ECB usvaja Upravni Savet ECB a odobrava ih Predsednik. Upravni Savet moe odluiti da prenese svoje ovlaenje u usvajanu regulativa ECB na Izvri Odbor ECB, ali u tom sluaju mora da naglasi ogranienje i domete delegiranog ovaenja. Da bi regulative bile obavezujue i stupile na snagu moraju biti obl