93
Sandra STOJADINOVI JOVANOVI1 UDK: 339.7.012Biblid 0025-8555,60(2008)
Vol. LX, br. 1, pp. 93115 Izvorni nauni rad
Mart 2008.
MEUNARODNA TRGOVINA I TRANSNACIONALNEKOMPANIJE SUPSTITUT ILI DOPUNA
APSTRAKT
Transnacionalne kompanije predstavljaju kljune nosiocestranih direktnih investicija i kljune aktere meunarodne trgovine. Vieod 2/3 meunarodne trgovine se odvija posredstvom ovih kompanija ione bitno utiu na pravce, strukturu i obim odvijanja meunarodnetrgovine. Odnos transnacionalnih kompanija i meunarodne trgovine jepostao toliko isprepletan da se postavlja pitanje: da li su transnacionalnekompanije supstitut ili dopuna meunarodnoj trgovini? Predmet rada jeistraivanje ovog odnosa. U radu se ispituje uloga ovih kompanija uukupnoj meunarodnoj trgovini i u spoljnoj trgovini matinih i zemaljadomaina.
Kljune rei: meunarodna trgovina, transnacionalne kompanije, stranedirektne investicije
UVOD
Transnacionalne kompanije predstavljaju najznaajnije aktere svetsketrgovine i ukupne svetske privrede. Njihovo uee u svetskoj trgovini semoe porediti sa ueem pojedinih zemalja. Transnacionalne
kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rastamnogih zemalja. Prodaje 500 najveih kompanija u svetu su se skoroutrostruile u periodu izmeu 1990. i 2001. godine, dok je svetski GDP utekuim cenama porastao 1,5 puta u ovom periodu. Ukupne prodaje 100najveih transnacionalnih kompanija, takoe, su porasle, i to sa 3,2 bilionaUSD na skoro 4,8 biliona USD od 1990. do 2000. godine.2
1 Sandra Stojadinovi Jovanovi, asistent na Ekonomskom fakultetu, Kragujevac.
2 UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002, p. 90, Box IV.1.
94
MP 1, 2008 Meunarodna trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna (str. 93115)
Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na znaaju, a dravepostale drugorazredni privredni subjekti. Od sto najveih privrednih subjekatau 2000. godini, 29 su bile transnacionalne kompanije a 71 drave (Tabela 1).Prema ovom poreenju, najvea transnacionalna kompanija u svetu u 2000.godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja ine-finansijskih kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63milijarde USD. Veliina ove kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednakaje veliini drava kao to su ile ili Pakistan. Vie od polovine najveihprivrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, rangiranih na drugoj poloviniliste, inile su kompanije.
Tabela 1: 100 najveih privrednih subjekata u 2000. godini(milijarde USD)
3 Poto poreenje prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajue, a kako jeGDP mera dodate vrednosti, to je i za firme utvrena dodata vrednost koja je definisanakao zbir plata, profita pre oporezivanja i amortizacije.
RangNaziv TNK/
zemljeDodata
vrednostRang
Naziv TNK/zemlje
Dodatavrednost
RangNaziv TNK/
zemljeDodata
vrednost
1. SAD 9 810 17. Argentina 285 33. Venecuela 120
2. Japan 4 765 18. Rusija 251 34. Grka 113
3. Nemaka 1 866 19. vajcarska 239 35. Izrael 110
4. V. Britanija 1 427 20. vedska 229 36. Portugalija 106
5. Francuska 1 294 21. Belgija 229 37. Iran 105
6. Kina 1 080 22. Turska 200 38. Egipat 99
7. Italija 1 074 23. Austrija 189 39. Irska 95
8. Kanada 701 24. Saud. Arabija 173 40. Singapur 92
9. Brazil 595 25. Danska 163 41. Malezija 90
10. Meksiko 575 26. Hongkong 163 42. Kolumbija 81
11. panija 561 27. Norveka 162 43. Filipini 75
12. Koreja 457 28. Poljska 158 44. ile 71
13. Indija 457 29. Indonezija 153 45. ExxonMobil 63
14. Australija 388 30. Juna Afrika 126 46. Pakistan 62
15. Holandija 370 31. Tajland 122 47.General Motors
56
16. Tajvan 309 32. Finska 121 48. Peru 53
95
MP 1, 2008 Meunarodna trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna (str. 93115)
Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002, p. 90,Box IV.1.
Tako velike i mone, vee i od mnogih drava, ove kompanije presudnoutiu na meunarodnu trgovinu. Najvei deo meunarodnih trgovinskihtokova se odvija posredstvom ovih kompanija. One opredeljuju strukturu,
RangNaziv TNK/
zemljeDodata
vrednostRang
Naziv TNK/zemlje
Dodatavrednost
RangNaziv TNK/
zemljeDodata
vrednost
49. Alir 53 66. Vijetnam 31 83.DominikanskaRepublika
20
50. Novi Zeland 51 67. Liban 31 84. Tunis 19
51. Rep. eka 51 68. BP 30 85. Philip Morris 19
52.Ujed. Arap.Emirati
48 69.Wal-MartStores
30 86. Slovaka 19
53. Banglade 47 70. IBM 27 87. Hrvatska 19
54. Maarska 46 71. Volkswagen 24 88. Gvatemala 19
55. Ford Motor 44 72. Kuba 24 89. Luksemburg 19
56.DaimlerChrysler
42 73. Hitachi 24 90.SBS Com-munications
19
57. Nigerija 41 74. TotalFinaElf 23 91. Itochu 18
58.GeneralElectric
39 75.VerizonCommunica-tions
23 92. Kazahstan 18
59.ToyotaMotor
38 76.MatsushitaElectricIndustrial
22 93. Slovenija 18
60. Kuvajt 38 77.Mitsui & Company
20 94. Honda Motor 18
61. Rumunija 37 78. E.On 20 95. Eni 18
62.RoyalDutch/Shell
36 79. Oman 20 96. Nissan Motor 18
63. Maroko 33 80. Sony 20 97. Toshiba 17
64. Ukrajina 32 81. Mitsubishi 20 98. Sirija 17
65. Siemens 32 82. Urugvaj 20 99.GlaxoSmithKline
17
100. BT 17
96
MP 1, 2008 Meunarodna trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna (str. 93115)
obim i pravce odvijanja meunarodne trgovine. Odnos meunarodne trgovinei transnacionalnih kompanija je toliko postao isprepletan da se, s pravom,postavlja pitanje njihovog meusobnog odnosa: da li su transnacionalnekompanije, odnosno sistemi njihovih mrea filijala irom sveta, supstitutmeunarodnoj trgovini ili su joj komplementarne, dopunjujui je novimtokovima i oblicima saradnje?
1. DEFINISANJE POJMA TRANSNACIONALNE KOMPANIJE
Definicije transnacionalnih kompanija su brojne i razliite. Razlike postojekako u njihovom pojmovnom odreenju (kompanija, korporacija, preduzee),tako i u upotrebi razliitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna,multinacionalna...), pa je neophodno napraviti razliku izmeu razliitihtermina koji se koriste u literaturi.
Prvo, treba napraviti razliku izmeu pojmova korporacija i kompanija.Dok se pod pojmom korporacija podrazumeva preduzee koje je osnovano iposluje akcionarskim kapitalom (akcionarsko drutvo) i predstavlja samojedan pravni vid organizovanja transnacionalnih kompanija, pojam kompanijaje iri i oznaava preduzee kao oblik organizacije poslovne aktivnosti uopte.Iako je veina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarskodrutvo korporacije (jer je to pogodan nain da se sakupi neophodan iznoskapitala za poslovanje izvan dravnih granica), ispravniji je termin kompanija,jer se pod njim, kao irim pojmom, podrazumevaju svi oblici, odnosno formepreduzea, pa i korporacije.
Drugo, u pogledu razliitih atributa (meunarodna, internacionalna,multinacionalna, nadnacionalna, supranacionalna, globalna i transnacionalna)koji se koriste za oznaavanje ovih preduzea, kao adekvatan istie se termintransnacionalna. Izraz trans je latinska re koja znai preko, iznad, a s obziromda izabranim atributom treba da se oznai poslovna aktivnost preduzea kojaprevazilazi granice u kojima je to preduzee osnovano (i ima domicil), te jeadekvatno da se za ova preduzea koristi naziv transnacionalna preduzeaodnosno transnacionalne kompanije.
esto se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i transnacionalnakompanija. Razlika izmeu njih je u tome to se rukovodstvo multinacionalnekompanije nalazi u vie zemalja, tako da matina zemlja (zemlja porekla) ovekompanije nije samo jedna zemlja, ve je to vei broj zemalja. Moe seoekivati da e se broj ovih kompanija znatno poveati usled procesaglobalizacije svetske privrede, velikog broja fuzija preduzea (mergers) i
97
MP 1, 2008 Meunarodna trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna (str. 93115)
decentralizacije odluivanja.4 Tipini primeri multinacionalnih kompanija sufirma Royal Dutch/Shell, britansko-holandska kompanija nastala spajanjemdve transnacionalne kompanije iz ove dve zemlje, kojom se upravlja iz dvacentra, dve zemlje, zatim firma DaimlerChrysler (ameriko-nemakakompanija), Unilever (britansko-holandska kompanija), itd.
Transnacionalna kompanija predstavlja stadijum u razvoju tradicionalnogpreduzea. U poetku preduzea se osnivaju kao male inokosne (sa jednimvlasnikom) firme koje posluju iskljuivo na nacionalnom tritu (nekad aksamo i na lokalnom). Kako se kasnije razvija, preduzee ima sve vee potrebeza kapitalom (prvi pravac razvoja) i neophodno mu je sve vee trite (drugipravac razvoja).5 Preduzee, prostorno, prvo posluje na lokalnom, zatim nanacionalnom i na kraju na svetskom tritu, jer u jednom trenutku nacionalnotrite postaje preusko za poslovanje preduzea (bilo da postoji nedovoljnaponuda sirovina ili da trite ne moe da apsorbuje poveanu proizvodnjupreduzea). U pogledu potreba za kapitalom one se zadovoljavaju tako topreduzee prerasta u ortako drutvo, sa sve vie ortaka, i konano postajeakcionarsko drutvo. Veina preduzea koja se bave meunarodnimposlovanjem su organizovana kao akcionarska drutva, jer meunarodnadelatnost zahteva veliki poslovni kapital.
U literaturi, brojni autori daju svoje definicije transnacionalne kompanije.Tako je transnacionalna kompanija: prema Daningu (Dunning6), preduzeekoje preduzima strane direktne investicije i poseduje ili kontrolie aktivnostidodate vrednosti u vie od jedne zemlje; prema Dikenu (Dicken7), firma kojaima mo da koordinira i kontrolie poslove u vie od jedne zemlje, ak ako ihi ne poseduje; a prema Kejvsu (Caves8), preduzee k
