MEĐUNARODNA TRGOVINA USLUGAMA — ULOGA · PDF file– Klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladištenje robe; organizovanje putovanja. U navedenoj klasi su obuhvaćene sledeće

376

Ivana POPOVIĆ PETROVIĆ 1 UDK: 339.5:656.96Biblid 0025-8555,59(2007)

Vol. LIX, br. 2-3, pp. 376-399Izvorni naučni rad

Jul 2007.

MEĐUNARODNA TRGOVINA USLUGAMA — ULOGAMEĐUNARODNE ŠPEDICIJE

ABSTRACT

The General Agreement on Trade in Services (GATS) is one of the WorldTrade Organisation's most important agreements. This accord is the first andonly set of multilateral rules covering international trade in services. It is aframework for international trade in services and a legal basis for resolvingconflicting national interests. For the past two decades, trade in services hasgrown faster than merchandise trade. Currently, they represent more than twothirds of the World Gross Domestic Product. As the term services covers a widerange of intangible and heterogeneous products and activities, there has been anincreasing demand for detailed, relevant and internationally comparablestatistical information on trade in services. In the last ten years, the share oftransportation services in international trade in commercial services was steadyand amounted to about one quarter.

Key words: Uruguay Round, GATS, classification of services, internationaltransportation services, commercial services, FIATA

Ključne reči: Urugvajska runda, GATS, klasifikacija usluga, međunarodnetransportne usluge, komercijalne usluge, FIATA

MEĐUNARODNA TRGOVINA USLUGAMA — POJAM I ZNAČAJ

Drugu polovinu dvadesetog veka karakteriše veliki rast međunarodnetrgovine. Pored rasta trgovine robom, poslednjih tridesetak godinauočava se veoma dinamičan rast trgovine uslugama. Sektor privrede u

kom nastaju usluge naziva se tercijalna industrija.

1 Ivana Popović Petrović, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku iprivredu, Beograd.

377

MP 2-3, 2007 – Međunarodna trgovina uslugama – uloga međunarodne špedicije(str. 376-399)

Na međunarodnom nivou statističko praćenje ove oblasti je uglavnombilo nepotpuno, a uzroci su brojni. Prvenstveno se radi o problemuodvajanja usluga od roba i samim tim nepotpunim nacionalnimstatistikama o uslugama. Zatim, podaci o međunarodnoj razmeni uslugamapo pojedinim sektorima su nedovoljno dezagregirani (prevoz robe, ostalitransport, putovanja, komunikacijske usluge, privredna propaganda uinostranstvu, profesionalne usluge, tehničke usluge). Pored toga, jedan deousluga koje su vezane za međunarodnu razmenu često je uključen uvrednost izvoza robe. Radi se o uslugama koje se pružaju u paketu sarobom koja se izvozi. Najčešće se radi o robi koju direktno izvoziproizvođač, a usluge koje prate tu robu su najčešće: obuka kadrova za radna uvoznoj opremi, transport koji obavlja proizvođač direktno. Takav inputse uključuje u vrednost izvoza robe i uvećava je, a vrednost izvoza takopružane usluge se ne registruje. Međunarodni monetarni fond nije umogućnosti da raspolaže kompletnim statističkim podacima o trgoviniuslugama zato što neke od zemalja, čija je uloga u trgovini uslugamaznačajna, ne dostavljaju svoje nacionalne statističke podatke. IMeđunarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija registrujusamo „nefaktorske usluge”, odnosno sve usluge osim usluga koje nastajupo osnovu kapitala, a to su direktne investicije i po osnovu faktora radnesnage, a to bi mogle biti usluge vezane za doznake radnika zaposlenih uinostranstvu. S obzirom na to da direktne strane investicije ostvarujuznačajan rast, a i doznake radnika iz inostranstva nisu zanemarljive, jasnoje koliko je statističko praćenje međunarodne razmene usluga nepotpuno.2

Usluge je sa materijalnog aspekta teško definisati i opisati. Radi se oaktivnostima koje su pretežno neopipljivog karaktera, kojima se rešavajuodređeni problemi korisnika usluga i on će te aktivnosti platiti. Uslugezaokružuju proces kupovine i omogućuju neometano korišćenje kupljenogproizvoda. Na mikronivou, proizvođačima koji nude proizvod, usluge dajudodatnu mogućnost za diferenciranjem ponude u odnosu na konkurentskefirme. Predmeti robne trgovine najčešće su visoko standardizovani, zarazliku od usluga. Usluge su neodvojive od subjekata koji pružaju i odsubjekata koji koriste usluge. Za razliku od robe, usluge se ne moguproizvesti i uskladištiti, već se koriste u trenutku pružanja usluge.

2 Prema: Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002,str. 58-59.

378


MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ROBA I USLUGA

Za sada ne postoji jedinstvena klasifikacija usluga. Da bi se moglestatistički pratiti promene u ovom sektoru, izvršeno je nekoliko klasifikovanjai to od strane eminentnih institucija. Jedan od najdetaljnijih pokušaja jeNičanska klasifikacija. Prema ovoj klasifikaciji, u Klasi usluga, pod brojem 39nalaze se evidentirane usluge koje se odnose na špediterske poslove, odnosnoto su transportne usluge i pored njih i turističke usluge.

Međunarodna klasifikacija roba i usluga izvršena prema Osmom izdanjuNičanske klasifikacije obuhvata dve grupe — prva je Lista roba saobjašnjenjima, a druga je Lista usluga sa objašnjenjima.3 U okviru ove dveliste nalaze se evidentirane Klase roba, kojih je ukupno 34 i Klase usluga, kojihje ukupno 11. Klase usluga su sledeće:

– Klasa 35: oglašavanje; vođenje poslova; poslovno upravljanje;kancelarijski poslovi.

– Klasa 36: osiguranje, finansijski poslovi; novčani (monetarni) poslovi;poslovi vezani za nepokretnosti.

– Klasa 37: građevinsko konstruisanje; popravljanje, usluge instaliranja(instalacione usluge).

– Klasa 38: telekomunikacije.– Klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladištenje robe; organizovanje

putovanja.U navedenoj klasi su obuhvaćene sledeće usluge: usluge koje se

pružaju pri transportu ljudi ili robe sa jednog mesta na drugo (bilo kojimsredstvom prevoza) kao i usluge koje su obavezno povezane sa ovakvimtransportom (špediterske usluge); usluge skladištenja u cilju čuvanja iliobezbeđenja; usluge koje pružaju preduzeća koja koriste mostove,železničke pruge, feribote i sva druga sredstva koja koristi prevozilac;usluge vezane za najam transportnih vozila; usluge vezane za brodskuvuču, istovar robe, funkcionisanje dokova, spasavanje potonulih tereta;usluge funkcionisanja aerodroma; usluge pakovanja i sortiranja robe preotpremanja; usluge koje pružaju turističke agencije a sastoje se u davanjuinformacija o putovanjima ili transportu robe, informacije o tarifama, reduvožnje i načinima transporta; usluge kontrole prevoznih sredstava ili robepre transporta. Ne obuhvata: usluge koje se odnose na reklamiranje

3 Internet, Međunarodna klasifikacija roba i usluga, www.zupat.sv.gov.zu/pds/ser/propisi/zigovi/nica.pdf, (30. III 2007.)

379


transporta-distribuciju prospekata, oglašavanje putem medija (kl. 35);usluge izdavanja putničkih čekova i kreditnih pisama (kl. 36); uslugeosiguranja robe i putnika za vreme transporta (kl. 36); održavanje ipopravku vozila i objekata vezanih za transport (kl. 37); rezervisanje sobau hotelima od strane turističkih agencija (kl. 42).

– Klasa 40: obrađivanje materijala.– Klasa 41: obrazovne usluge; pripremanje obuke; razonoda; sportske i

kulturne aktivnosti.– Klasa 42: naučne i tehnološke usluge i istraživanje i projektovanje u vezi

s navedenim uslugama; usluge industrijske analize i istraživanja;projektovanje i razvoj kompjuterskog hardvera i softvera; pravne usluge.

– Klasa 43: usluge obezbeđivanja hrane i pića; privremeni smeštaj.– Klasa 44: medicinske usluge; veterinarske usluge; higijenska zaštita i nega

lepote za ljude ili životinje; agrikulturne, hortikulturne i šumarske usluge.– Klasa 45: individualne i društvene usluge koje pružaju drugi, radi

zadovoljavanja potreba pojedinaca; usluge obezbeđenja radi zaštiteimovine i lica.4

Pored ove klasifikacije postoji još nekoliko primenjivih načina zasagledavanje i obuhvatanje usluga. Svoje klasifikacije imaju i Svetskatrgovinska organizacija (STO) i Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovinii razvoju (UNCTAD), kao i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD).

Svetska trgovinska organizacija pod terminom usluga obuhvata velikugrupu nedeljivih i heterogenih proizvoda i aktivnosti, kao što su: transport,telekomunikacije, kompjuterske i informatičke usluge, građevinarstvo,finansijske usluge, osiguranje, hotelijerstvo, zdravstvo i obrazovanje,profesionalna, marketinška i ostala poslovna podrška, upravljanje, turizam,rekreacija i sport.5

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD (Organisation forEconomic Cooperation and Development — OECD) u sektor usluga ubrajasledeće vrste: trgovina i ugostiteljstvo, transport, finansije i osiguranje,poslovne usluge, socijalne i lične, državne usluge.6

4 Ibid.5 Internet, WTO, Measuring trade in services, March 2006.6 OECD, Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002, p.7.

380


ZNAČAJ SEKTORA USLUGA U MEĐUNARODNOJ PRIVREDI

Međunarodna razmena usluga se u poslednje tri decenije, koliko seozbiljnije prate statistički podaci vezani za sektor usluga, dinamičnijepovećavala od međunarodne razmene roba. Na to ukazuju sledeći podaci:

Tabela broj 1: Svetski izvoz proizvoda i usluga u periodu od 1980-2005. godine

Struktura (u %) Godina

Svetski izvoz roba i usluga (u

mlrd. USD)

Svetski izvoz proizvoda

(u mlrd USD)

Svetski izvoz usluga

(u mlrd USD) Proizvodi Usluge

1980 2440,1 2074,4 365,7 85,0 15,0

1985 2351,5 1968,9 382,6 83,7 16,3

1990 4300,3 3516,0 784,3 81,8 18,2

1995 6291,0 5098,2 1192,8 81,0 19,0

1999 7035,9 5682,1 1353,8 80,8 19,2

2000 7799,0 6364,0 1435,0 81,6 18,4

2005 10159,0 2415,0

Izvor: WTO, Trade in Services, Geneva, 1998. i International Trade Statistics, 2001, Geneva, 2001,preuzeto iz: Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 60.Podaci za 2005. godinu: WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm (30.03.2007)

Dinamičniji rast međunarodne trgovine uslugama u odnosu nameđunarodnu trgovinu robom se najbolje može uočiti ukoliko se uporedepodaci iz prethodne tabele, koji se odnose na 1980. godinu, kada je vrednostsvetskog robnog izvoza bila 2074,4 mlrd USD, a vrednost svetskog izvozausluga 365,7 mlrd USD, i na 2000. godinu, kada je vrednost svetskog robnogizvoza bila 6364 mlrd USD, a vrednost svetskog izvoza usluga 1435 mlrd USD.

Posmatrano sa regionalnog stanovišta, učešće grupa zemalja u ukupnomizvozu komercijalnih usluga je veoma raznoliko. Neke od zemalja IstočneAzije, Pacifika i Južne Azije, ostvarile su za samo deset godina, dakle 2000.godine u odnosu na 1990. godinu, čak dva puta veći izvoz komercijalnihusluga. U istom periodu smanjenje učešća je prisutno samo na područjuSubsaharske Afrike. Postoje i zemlje, poput Grčke ili Egipta, kod kojih jezabeleženo učešće izvoza komercijalnih usluga u ukupnom izvozu roba iusluga od preko 50% i to 64,9% za Grčku i 57,8% za Egipat.7

7 Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 60.

381


Na rast svetskog izvoza komercijalnih usluga uticao je niz faktora: rastdohotka svetskog stanovništva, izražen rast direktnih investicija upravo udomenu usluga, liberalizacija međunarodne trgovine uslugama, razvojtehničkog progresa, proces privatizacije, unifikacija međunarodnogtrgovinskog prava, konvertibilnost većeg broja valuta, povećanje brojazemalja u svetu.

Ipak, treba istaći da podaci o svetskom izvozu usluga ne prikazuju upotpunosti značaj i porast uloge sektora usluga u međunarodnoj privredi,kao što bi to pokazali podaci o svetskom domaćem društvenom proizvodu.To se dešava zato što je učešće komercijalnih usluga u svetskom izvozuznatno manje od njihovog učešća u svetskom domaćem društvenomproizvodu. Razlog tome nalazi se u samoj prirodi komercijalnih usluga,odnosno u njihovoj vezanosti za domaće tržište. Podaci UNCTAD-a iz1980. godine ukazuju na činjenicu da je učešće izvoza u ukupnoj svetskojindustrijskoj proizvodnji bilo 55%, u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnjioko 45%, a učešće izvoza kod komercijalnih usluga bilo je samo 8%, dakleto govori o pretežnoj orijentaciji sektora usluga na domaće tržište. Drugirazlog nalazi se u činjenici da je do liberalizacije u međunarodnoj trgoviniuslugama došlo znatno kasnije u odnosu na liberalizaciju međunarodnetrgovine robom, odnosno sa tim procesom otpočelo se tek nakon stvaranjaSvetske trgovinske organizacije.

Podaci koji se odnose na regionalnu strukturu svetskog izvoza i uvozakomercijalnih usluga, od 1980. godine pa nadalje, ukazuju na promeneučešća određenih regiona. Došlo je do znatnog porasta učešća SeverneAmerike i Azije u svetskom izvozu komercijalnih usluga, a do pada učešćaEvropske unije. I kada je u pitanju svetski uvoz komercijalnih usluga,promene su u istom smeru i intenzitetu. Za sektor usluga karakteristično jevisoko učešće razvijenih zemalja. Tako se 2000. godine gotovo 72%svetskog izvoza komercijalnih usluga odnosilo na zemlje Evropske unije,Severne Amerike, Japana i Australije. Ako se ovoj grupi doda i spisak odčetiri zemlje jugoistočne Azije, nekada novoindustrijalizovane zemlje, adanas tretirane kao razvijene (Republika Koreja, Tajvan, Hong Kong iSingapur), sa učešćem od 8,2%, onda sve ove napred navedene razvijenezemlje učestvuju u svetskom izvozu komercijalnih usluga sa 80,2%. Usvetskom uvozu komercijalnih usluga učestvuju sa oko 76,5%.8

8 Ibid., str. 72.

382


Za sektor komercijalnih usluga karakteristična je dominacija razvijenihzemalja. One najviše i uvoze i izvoze. To su zemlje Zapadne Evrope, SeverneAmerike, Japan i Australija. One su 2000. godine obavljale gotovo 71%izvoza i 69,5% uvoza usluga.

Tabela broj 2: Regionalna struktura izvoza komercijalnih uslugau periodu 1980-2000. godine

IZVOZ (u%) UVOZ (u%)

Godina Godina

1980 1990 2000 1980 1990 2000

Svet 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Sev. Amerika 12,4 19,3 21,7 9,8 15,3 16,8

Lat. Amerika 4,7 3,8 4,2 7,1 4,2 5,0

Zap. Evropa 58,5 53,0 45,0 47,6 47,9 42,8

EU 52,2 47,1 40,2 43,1 42,7 39,7

Afrika 3,4 2,4 2,1 6,8 3,3 2,7

Azija 13,9 16,8 21,1 10,9 7,5 6,3

Ostalo 7,1 5,7 4,9 10,9 7,5 6,3

Izvor: WTO, Trade in Services, Section of the Statistical Division, Geneva, 1999. i WTO, InternationalTrade Statistics, 2001, Geneva, 2001, p. 42, preuzeto iz: Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina,Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 71.

Tabela broj 3: Rang lista najvećih izvoznika i uvoznika komercijalnih usluga 2000. godine

Zemlje Vrednost izvoza u mlrd USD Uèešæe u svetskom izvozu u %

SAD 198,9 13,8

Nemaèka 132,2 9,2

Japan 115,7 8,1

Velika Britanija 82,1 5,7

Francuska 61,5 4,3

Italija 55,7 3,9

Holandija 51,1 3,6

Kanada 41,9 2,9

Belgija i Luksemburg 38,3 2,7

Kina 35,9 2,5

Izvor: WTO, International Trade Statistics 2001, Geneva, 2001, p. 23, preuzeto iz: Mlađen Kovačević,Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 75.

Učešće u svetskom izvozu u %

Nemačka

383


Kada je u pitanju stepen koncentracije svetskog izvoza i uvozakomercijalnih usluga, opet je jedan mali broj zemalja dominantan po učešću usvetskom izvozu i uvozu usluga. Prvih 10 zemalja, najvećih izvoznika 2000.godine ostvarile su čak 59,3% svetskog izvoza ovih usluga. Ako se tom spiskupo redosledu doda još 15 zemalja, onda tih prvih 25 zemalja ostvaruje 83%svetskog izvoza komercijalnih usluga, što je podatak za 2000. godinu. Sličnisu i podaci za ukupan svetski uvoz komercijalnih usluga, pa u skladu sa tim,možemo reći da se na prvih 10 zemalja najvećih uvoznika komercijalnihusluga 2000. godine odnosilo 56,7% svetskog uvoza komercijalnih usluga, ana 25 najvećih uvoznika preko 80%.

Sektor usluga danas učestvuje sa preko 2/3 u svetskom društvenomdomaćem proizvodu (World Gross Domestic Product — GDP). Na osnovustatističkih podataka koje je prikupila Svetska banka, zaključuje se da postojitendencija rasta udela usluga u GDP sa porastom nivoa dohotka. Učešćeusluga u GDP visokorazvijenih zemalja poput SAD iznosi 75%, mada jeprosek za ovu kategoriju zemalja na nešto nižem nivou od 71%. U zemljamasrednjeg nivoa dohotka učešće iznosi 55%, a u zemljama niskog nivoadohotka, kreće se do 47%. Čak i u ovoj poslednjoj grupi zemalja, čiji je stepennerazvijenosti visok, sektor usluga predstavlja osnovnu privrednu aktivnost, anjen doprinos GDP je najmanje jednak zbiru doprinosa sektora industrije isektora poljoprivrede. U okviru navedene tri grupe formirane prema nivoudohotka, postoje značajne razlike u pogledu doprinosa sektora usluga. Tako naprimer, među zemljama niskog nivoa dohotka razlike su očigledne izmeđuIndije čiji je udeo 49% i Nigerije čiji je udeo samo 22%.

Statistika zapošljavanja ukazuje na činjenicu da je sektor usluga veomaznačajan jer u većini zemalja u njemu je zaposleno više od polovine, a naprimer u SAD čak više od 75% zaposlenih. U periodu od 1990-2001. godineuočeno je usporavanje rasta doprinosa ovog sektora stvaranju GDP, što jestatistika zapošljavanja samo potvrdila time što je u istom periodu zabeleženousporavanje rasta doprinosa ovog sektora zapošljavanju. Za tih deset godina uvećini zemalja sa visokim nivoom dohotka došlo je do pomeranja zaposlenihiz sektora poljoprivrede i industrije ka sektoru usluga za oko 5 procentnihpoena. Do izraženijeg prelaska ka sektoru usluga došlo je u zemljama srednjegnivoa dohotka poput Poljske, gde je zabeležen rast od 15 procentnih poena.Kada je Poljska u pitanju mora se dodati da su devedesete godine prošlog vekaza ovu zemlju predstavljale i godine tranzicije ka tržišnoj privredi, što iobjašnjava ovako izražen porast značaja sektora usluga.

384


Usluge se proizvode i na domaćem i na međunarodnom terenu. Izvozkomercijalnih usluga na svetskom nivou dostigao je vrednost od 2100milijardi dolara 2004. godine, nakon prosečnog godišnjeg rasta od 7,6% počevod 1980. godine. U tom periodu trgovina komercijalnim uslugama rasla je bržeod trgovine robom i to za 6,6% prosečno godišnje. Od 1980-2004. godineudeo usluga u svetskoj trgovini rastao je i uvećan je za 3 procentna poena, takoda je 2004. godine udeo usluga u svetskoj trgovini iznosio 19%.9

Udeo usluga u međunarodnoj trgovini nalazi se u suprotnoj poziciji sadoprinosom proizvodnje usluga domaćoj privredi, odnosno, veći je značajusluga u stvaranju GDP, nego što je doprinos ovog sektora međunarodnojtrgovini. Razlog tome je njihova neopredmećenost, odnosno sama prirodaproizvoda. Trgovina uslugama je pod većim dejstvom ograničenja u odnosu natrgovinu robom. Dok se roba, odnosno proizvod koji je predmet trgovine možeproizvesti, uskladištiti, pomeriti i koristiti u bilo koje vreme ili na bilo kommestu, sama isporuka, proizvodnja i korišćenje usluge povezani su tako da sezahteva blizina dobavljača i potrošača.

OPŠTI SPORAZUM O TRGOVINI USLUGAMA FINALNOG AKTAURUGVAJSKE RUNDE PREGOVORA (GATS)

Tokom druge polovine dvadesetog veka uočen je porast značaja usluga uprivrednom razvoju mnogih zemalja. Naročito su se isticale razvijene zemljesa SAD na čelu po porastu udela sektora usluga u društvenom proizvodu i uzaposlenosti. Uporedo sa razvojem ovog sektora javlja se potreba da setrgovina uslugama multilateralno reguliše. Prvi koraci učinjeni su joššezdesetih godina prošlog veka i to u okviru OECD. Pregovori o trgoviniuslugama pokrenuti su tek u okviru Urugvajske runde pregovora i to od stranerazvijenih zemalja.

Za razliku od trgovine robom, predmet trgovine uslugama je neopipljiv inevidljiv. Domaća proizvodnja može se štititi carinama i količinskimograničenjima, odnosno podleže carinskim barijerama. Za razliku od robe,usluge nije moguće štititi na takav način, već se uglavnom štite obavezomučešća stranih pružalaca usluga u domaćoj industriji, a tu su otvorenemogućnosti za diskriminaciju. Zbog toga je došlo do pokretanjapregovaračkog procesa radi uspostavljanja pravila koja će se odnositi na svepotpisnice multilateralnog trgovinskog sporazuma za sektor usluga.

9 OECD, Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002, p. 9.

385


Pokretači ovih pregovora bile su razvijene zemlje, što je odmah stvaralorezerve na strani zemalja u razvoju (ZUR), prvenstveno zato što su onesmatrale da je njihov sektor usluga na nižem stepenu razvijenosti i pravneregulisanosti u odnosu na sektor usluga u razvijenim zemljama. ZUR supristale da učestvuju u otpočinjanju pregovora, ali pod uslovom da se pravnoodvoje pregovori o trgovini uslugama od pregovora o trgovini robom. Do togzahteva je došlo jer su ZUR želele da izbegnu eventualno povezivanje sektorausluga sa koncesijama u trgovini robom, pogotovo zato što je bilo očiglednokoliko je sektor usluga razvijeniji u grupi razvijenih zemalja.

Opšti sporazum o trgovini uslugama (General Agreement on Trade inServices — GATS) je prvi multilateralni sporazum kojim se određuju okvir ipravila koja će se primenjivati u oblasti trgovine uslugama. Nastao je saželjom da se uspostavi „multilateralni okvir principa i pravila za trgovinuuslugama sa ciljem ekspanzije ove trgovine pod uslovima transparentnosti iprogresivne liberalizacije, i kao sredstvo za pospešivanje privrednog rasta svihtrgovinskih partnera i razvoja zemalja u razvoju”.10 Opšti sporazum o trgoviniuslugama je deo Aneksa 1 Sporazuma iz Marakeša o osnivanju Svetsketrgovinske zajednice. Aneks 1 se sastoji od tri podaneksa i to su: Aneks 1 A —Multilateralni sporazumi o trgovini robama; Aneks 1 B — Opšti sporazum otrgovini uslugama; Aneks 1 C — Sporazum o trgovinskim aspektima pravaintelektualne svojine.

Sporazum se sastoji od nekoliko delova koji se odnose na opšte obaveze imere, zatim ima anekse koji se odnose na specifičnosti pojedinih sektorausluga, kao i nacionalne liste koncesija u kojima su navedene preuzeteobaveze koje će biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije.

Za samu primenu sporazuma zadužen je Savet za trgovinu uslugama, kojiu zavisnosti od kompleksnosti poslova može osnivati komitete čija će ulogabiti pružanje pomoći u određenim oblastima.

Trgovina uslugama se u ovom sporazumu definiše sa više aspekata. Podtim pojmom se podrazumeva pružanje usluga: sa teritorije jedne zemlječlanice na teritoriju neke druge članice (na primer — usluge saobraćaja); nateritoriji jedne zemlje članice korisniku usluga iz druge zemlje članice (naprimer — turizam); putem komercijalnog prisustva subjekata jedne članicečije se aktivnosti odvijaju na teritoriji druge zemlje članice (na primer — u

10 Tomislav Popović (redaktor), Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskihpregovora — prevod, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str.298.

386


bankarstvu); od strane fizičkih lica jedne članice koji su prisutni na teritorijineke druge članice (na primer — građevinski radovi ili konsalting).

Predmet liberalizacije će biti mere kojima se reguliše trgovina uslugamana centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i mere koje donosenevladina tela na koje je državna uprava prenela izvršnu funkciju.

Opšta obaveza predviđena sporazumom je poštovanje i primena klauzule„najpovlašćenije nacije” kojom se nalaže svakoj zemlji članici da odobri„uslugama i pružaocima usluga bilo koje druge članice, odmah i bezuslovno,tretman ne manje povoljan od tretmana koji odobrava sličnim uslugama ipružaocima usluga bilo koje druge zemlje”.11

Sastavni deo sporazuma čine aneksi. Oni su nastali kao rezultat saznanjada tretman najpovlašćenije nacije nije moguć u svim uslužnim delatnostima,pa je odobreno članicama da predvide određene izuzetke. Osnovni kriterijumza izuzetke dat je Aneksom o izuzecima od primene klauzule najpovlašćenijenacije, a odnosi se na trajanje izuzetka od 10 godina, nakon čega će potpadatipod opšte mere. Bilo je predviđeno da se izvrši revizija izuzetaka donetih prestupanja STO, nakon pet godina, a svi eventualni novi izuzeci premaSporazumu o osnivanju STO moraće da prođu odgovarajuću proceduru kojase odnosi na izuzetke. Ta procedura podrazumeva da se usvoji izuzeće naministarskoj konferenciji dvotrećinskom većinom svih članica, da se izuzećepreispituje svake godine, nakon čega može biti produženo, izmenjeno iliukinuto.12

Izuzetak od klauzule najpovlašćenije nacije je član 5 opštih obaveza idisciplina, u kom se odredbom o ekonomskim integracijama dozvoljavačlanicama da stupaju u međusobne sporazume o liberalizaciji trgovineuslugama, a da nemaju obavezu da međusobno date povlastice odobre iostalim članicama. Odredbe vezane za klauzulu najpovlašćenije nacije, pristuptržištu i nacionalni tretman se neće primenjivati ni „na zakone, propise ilizahteve kojima se reguliše pružanje usluga za potrebe vlade, koje vrše vladineuslužne agencije, a bez namere da se izvrši komercijalna preprodaja ili da sekoriste u pružanju usluga za komercijalnu prodaju”.13

11 Ibid., str. 299.12 Snežana Zubić Petrović „Analiza opšteg sporazuma o trgovini uslugama finalnog akta

Urugvajske runde”, u Jugoslavija i Svetska trgovinska organizacija, Tomislav Popović(redaktor), Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 137.

13 Tomislav Popović (redaktor), Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskihpregovora — prevod, op. cit., str. 308.

387


Izuzeća od osnovnih principa se dozvoljavaju pod uslovom da mere nebudu primenjivane na takav način da se stvori diskriminacija ili prikrivenarestrikcija, odnosno definisana su članom 14 kao Opšta izuzeća, a među njimasu izuzeća iz bezbednosnih razloga, kada članica donosi mere radi zaštitejavnog reda i morala, kao i ljudskog, životinjskog i biljnog života.

Pored dela 2 u kom su definisane Opšte obaveze i discipline, deoSporazuma o trgovini uslugama je i deo 3 u kom su definisane Specifičneobaveze koje obuhvataju: pristup tržištu, nacionalni tretman i dodatneobaveze. Specifične obaveze se dogovaraju u procesu pregovora i konsolidujuse u nacionalnim listama koncesija.

Obaveza pružanja pristupa tržištu podrazumeva da će „svaka članicaodobriti uslugama i pružaocima usluga drugih članica ne manje povoljantretman od tretmana obezbeđenog pod uslovima, ograničenjima imogućnostima dogovorenim i navedenim u njenoj listi koncesija”.14 Cilj oveodredbe je da se postepeno eliminišu određena ograničenja koja se odnose naograničenja: broja pružalaca usluga, ukupne vrednosti uslužnih transakcija,ukupnog broja fizičkih lica koja mogu biti zaposlena u konkretnom uslužnomsektoru, maksimalnog učešća stranih lica u kapitalu zajedničkih preduzeća,kao i ograničenja vezanih za propisivanje forme pravnog lica koje će vršitiuslužnu delatnost.

Član 17 je odredba o nacionalnom tretmanu koja propisuje obavezu svakečlanice da odobri „uslugama i pružaocima usluga bilo koje druge članice, uodnosu na sve mere koje se odnose na pružanje usluga, tretman ne manjepovoljan od tretmana koji odobrava svojim sopstvenim sličnim uslugama ipružaocima usluga”.15

Članom 18 definisane su dodatne obaveze koje pri tom ne spadaju ukategoriju pristupa tržištu ili u kategoriju nacionalnog tretmana. To su sledećemere: priznavanje kvalifikacija, standardi, dozvole.

Članicama je omogućeno da nakon perioda od tri godine mogu da povukuili izmene obaveze preuzete u svojim listama koncesija, ali pod uslovom dastupe u pregovore o kompenzaciji sa oštećenim stranama, a ukoliko ne donesuodluku, dalji korak preduzima arbitraža. Oblast usluga podleže kontinuiranojprogresivnoj liberalizaciji do koje se dolazi sukcesivnim rundama pregovora.Zemljama u razvoju je omogućeno da fleksibilnije sprovode liberalizaciju ili

14 Ibid., str. 311.15 Ibid., str. 312.

388


da liberalizuju manji broj transakcija u sektoru usluga. Predviđeno je da seproces liberalizacije odvija pod uslovima potpune transparentnosti, odnosnouz publikovanje svih relevantnih zakona i propisa i međunarodnih ugovora,notifikovanje Savetu za usluge o svim izmenama postojećih zakona i propisa,uz osnivanje informativnih punktova sa zadatkom da pružaju informacije ovažećoj zakonodavnoj regulativi na nacionalnom tržištu.

MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA

Prema klasifikaciji Svetske trgovinske organizacije komercijalne uslugeobuhvataju tri kategorije: prva — transportne usluge (odnosno uslugemeđunarodne špedicije), druga — putovanja (odnosno turizam) i treća —ostale komercijalne usluge (građevinske, telekomunikacije, osiguranje,finansijske, informatika, poslovne usluge).

Paralelno sa razvojem trgovine može se posmatrati i razvoj špedicije.Zapravo, oba ova razvoja su međusobno uslovljena. Istorijski počeci špediterskedelatnosti vezuju se za simbol srednjevekovne trgovine — Veneciju. Njihovitrgovci su nakon ugovaranja prodaje poveravali isporuku robe posrednicima, aza taj posao su im isplaćivali nadoknadu, uz obavezno podnošenje dokaza da jeroba isporučena kupcu. Špedicija kao samostalna delatnost izdvojena je tokomdevetnaestog veka, a funkcija joj je bila organizovanje otpreme i dopreme robedo kupca. Kasnije se ovoj osnovnoj funkciji pridodaju još neke aktivnosti, kaošto je kreditiranje nalogodavaca, odnosno trgovaca u iznosima koji su pokrivalitroškove nastale u periodu otpreme robe. Tokom dvadesetog veka špediteri usvoje usluge pored transporta ubrajaju i osiguranje, skladištenje robe, obavljanjesvih poslova vezanih za prelazak granice i carinjenje robe. Danas se preko 95%otprema robe u međunarodnoj trgovini obavlja posredstvom međunarodnihšpediterskih preduzeća.16

Međunarodna špedicija se paralelno razvijala sa razvojem međunarodnetrgovine. Špediterska usluga može biti predmet uvoza i izvoza. Dakle, kadarezident jedne zemlje angažuje inostranog rezidenta, tj. špeditera, radi realizaciješpediterske usluge, tada se radi o zaključenju spoljnotrgovinskog posla uvozašpediterske usluge. Obrnut je slučaj kada domaćeg špeditera angažuje pravnolice koje je rezident druge zemlje, radi realizovanja špediterske usluge, tadakažemo da je zaključen posao izvoza špediterske usluge.

16 Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomsku diplomatiju,Beograd, 2005, str. 95.

389


Međunarodna špedicija podrazumeva pružanje špediterske uslugespoljnotrgovinskoj firmi, radi realizacije spoljnotrgovinskog posla.Špeditersko preduzeće treba da obavlja nadzor i praćenje robe tokomrealizacije isporuke. Taj posao treba da obavlja stručno, sigurno, brzo, urednoi ekonomično. Međunarodna špedicija omogućuje spoljnotrgovinskoj firmi dase bavi novim kupoprodajnim ugovorima, dok špediter koji bi trebalo dapoznaje tržište transportnih usluga, obezbeđuje maksimalno efikasantransport. Kada je u pitanju međunarodna špedicija, možemo reći da sepojavljuju dva špeditera — jedan izvoznikov, a drugi uvoznikov. Prviorganizuje otpremu do mesta isporuke, a drugi prihvata pošiljku i nadgleda jedo samog prijema na odredištu.

Ugovor o špediciji je komisioni ugovor prema kom špediter obavljaposlove špedicije u svoje ime i za račun svog komitenta odnosno nalogodavca,a zaključuje se između nalogodavca i špeditera. Ovim ugovorom špediter seobavezuje da će za račun svoga nalogodavca, a to je spoljnotrgovinska firmada zaključi sve potrebne ugovore i obavi sve što je potrebno da bi se roba kojaje ugovorena spoljnotrgovinskim poslom, otpremila ili dopremila, zavisno odvrste dogovora. Nadoknada koju špediter dobija za svoj trud je špediterskatarifa. Pored toga, špediter ima pravo na nadoknadu svih troškova koji sunastali prilikom otpreme ili dopreme robe.

Prema statističkoj evidenciji Svetske trgovinske organizacijemeđunarodna špedicija predstavlja važan deo komercijalnih usluga koje sedele na: transport (transportation services); putovanja (travel services);ostale komercijalne usluge (other commercial services). Ova poslednjagrupa usluga, odnosno ostale komercijalne usluge, obuhvata:komunikacije, građevinske usluge, usluge osiguranja, finansijske usluge,informatičke usluge, poslovne usluge, usluge koje se odnose na kulturu irekreaciju.

Međunarodna špedicija je statistički obuhvaćena kategorijom transporta(transportation). Prema podacima koji su dati u narednoj tabeli učešćetransporta kao kategorije (odnosno špedicije) u ukupnoj vrednostikomercijalnih usluga bilo je 23,6% — 2005. godine. Od 1990. godine pa svedo 2000. godine postojao je pad učešća kategorije transporta u komercijalnimuslugama, da bi usledile godine blagog rasta učešća. Kategorija putovanja jeimala hroničan pad učešća poslednjih petnaestak godina, a kategorija ostalekomercijalne usluge je jedina beležila stalni rast učešća.

390


Godišnji porast vrednosti svetskog izvoza transportnih usluga jenaročito izražen tokom poslednjih desetak godina. Ova vrednost je 2005.godine iznosila 570 milijardi dolara, što je gotovo dvostruko veća vrednostod dostignute tokom 1998. godine, koja je bila nešto viša od 310 milijardidolara. Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u narednoj tabeli.Na osnovu tih podataka zaključuje se da je dinamika rasta vrednostisvetskog izvoza transportnih usluga neuporediva poslednjih pet godina uodnosu na prethodnu deceniju.

Tabela broj 4: Svetski izvoz komercijalnih usluga po kategorijama

Vrednost

(u mlrd USD) Udeo (u %)

Godišnja procentualna promena

Godine 2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

Komercijalne usluge

2415 100 100 10 14 20 10

- Transport 570 23,3 23,6 10 13 24 12

- Putovanja 685 32,1 28,4 7 10 18 8

- Ostale kom. us 1160 44,6 48,1 12 18 18 11

Izvor: Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 109, (13. III 2007)

Tabela broj 5: Svetski izvoz transportnih usluga

Vrednost u mlrd USD 570

Godišnja procentualna promena (u procentnim poenima)

1990-95 6

1995-00 3

2000-05 10

2003 13

2004 24

Godine

2005 12

Izvor: Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 181,(13.III 2007)

Najveći svetski uvoznici i izvoznici transportnih usluga su razvijene zemlje,što se podudara sa podatkom da je sektor usluga najrazvijeniji upravo ukategoriji razvijenih zemalja. Podaci naredne dve tabele upravo na to i ukazuju.

391


Podaci iz sledeće tabele ukazuju da su najveći svetski izvoznicitransportnih usluga ujedno i najveći svetski uvoznici istih. Pored toga, uočavase i da sa rastom ili opadanjem udela u svetskom izvozu kod ovih zemalja uistom vremenskom periodu dolazi do reakcije u istom smeru kada je u pitanju

Tabela broj 6: Vodeći izvoznici transportnih usluga u svetu

Vrednost (u mlrd USD)

Udeo u svetskom izvozu (u %)

Godišnja procentualna promena Zemlje

2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 63.2 14.5 11.1 5 2 19 12

Nemaèka 38.0 5.7 6.7 14 14 24 13

Japan 35.8 7.4 6.3 7 10 21 11

Velika Britanija 31.4 5.5 5.5 10 18 35 5

Francuska 27.1 5.3 4.8 8 15 19 6

Danska 26.2 4.1 4.6 - 22 18 -

Koreja 23.9 3.9 4.2 12 30 31 6

Holandija 21.1 4.8 3.7 5 -6 17 9

Hong Kong 19.6 3.7 3.4 9 4 25 13

Grèka 17.3 2.3 3.0 17 35 53 5

Izvor: Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 182,(13. III 2007)

Tabela broj 7: Vodeći uvoznici transportnih usluga u svetuVrednost

(u mlrd USD) Udeo u svetskom uvozu

(u %) Godišnja procentualna promena

Zemlje

2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 88.2 15.7 13.3 6 12 19 13

Nemaèka 43.6 6.1 6.6 11 20 18 6

Japan 40.3 8.0 6.1 4 6 23 3

Velika Britanija

36.5 5.8 5.5 9 11 22 6

Francuska 28.6 4.3 4.3 10 19 26 6

Kina 28.4 2.5 4.3 22 34 35 16

Italija 21.4 3.1 3.2 10 22 21 9

Koreja 20.0 2.6 3.0 13 20 30 13

Indija 19.8 2.1 3.0 18 10 42 49

Danska 18.5 2.7 2.8 - 22 16 -


Nemačka

Grčka

Nemačka

392


njihov udeo u svetskom uvozu transportnih usluga. Tako su SAD imale blagipad učešća u svetskom izvozu 2005. godine 11,1% sa 14,5% koliko je iznosilo2000. godine. U istom periodu zabeležen je i pad učešća u svetskom uvozutransportnih usluga sa 15,7% iz 2000. godine na 13,3% — 2005. godine.17

MEĐUNARODNA ŠPEDITERSKA ORGANIZACIJA

Špediterska preduzeća se udružuju i na nacionalnom i na međunarodnomnivou radi međusobne saradnje, zaštite interesa i unapređenja svoje delatnosti.Na međunarodnom nivou je 1926. godine osnovan Međunarodni savezudruženja špeditera (International Federation of Freight ForwardersAssociations — FIATA), čije su članice nacionalna udruženja špeditera.

Ovaj savez je osnovan 1926. godine u Beču od strane udruženja iz 19zemalja, a za sedište je određen Bern u Švajcarskoj. Danas je sedište u Cirihu,gde se nalazi i Sekretarijat.18

Pored značajne uloge da zastupa interese svojih članica u međunarodnimorganizacijama u oblasti transportnih, odnosno špediterskih pitanja, uloga oveorganizacije bila je i donošenje unificiranih obrazaca koji se koriste umeđunarodnoj špediciji i bitno je olakšavaju upravo zbog svoje unificiranosti.To su — FIATA Documents: FCR — špediterska potvrda; FCT — transportnapotvrda; FBL — teretnica za kombinovani prevoz; FWR — skladišna potvrda;SDT — potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe.

Ova dokumenta su priznata od strane Međunarodne trgovinske komore,izdaju ih članovi organizacije, štampaju se prema unificiranom uzorku na višejezika.19

TURISTIČKE USLUGE

Prema podacima iz tabele broj 4 učešće putovanja kao kategorije (odnosnoturističkih usluga) u ukupnoj vrednosti komercijalnih usluga bilo je 28,4% —2005. godine. Od 1990. godine pa sve do 2005. godine učešće kategorijeturizma u komercijalnim uslugama prati kontinuiran pad. To je očigledno

17 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 182, (13. III 2007)

18 Internet, FIATA, www.fiata.com/index.php?id=119, (10.III 2007.)19 Miodrag Marković, Transport, špedicija, carine i osiguranje, Beogradska poslovna

škola, Beograd, 2003, str.144.

393


nakon sagledavanja podataka iz 2000. godine, kada je učešće turizma bilo32,1%, a 2005. godine — 28,4%. Vrednost izvoza turističkih usluga nameđunarodnom nivou 2005. godine bila je 685 milijardi dolara.20

Godišnji porast vrednosti svetskog izvoza turističkih usluga je naročitoizražen tokom poslednjih desetak godina. Ova vrednost je 2005. godineiznosila 685 milijardi dolara, što je značajno veća vrednost od vrednostidostignute tokom 1998. godine, koja je iznosila približno 450 milijardi dolara.Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u narednoj tabeli. Na osnovutih podataka zaključuje se da je dinamika rasta vrednosti svetskog izvozaturističkih usluga, slično kao kada se radilo o transportnim uslugama,neuporedivo veća poslednjih pet godina u odnosu na prethodnu deceniju.

Tabela broj 8: Svetski izvoz turističkih usluga



1990-95 9

1995-00 3

2000-05 7

2003 10

2004 18

Godine

2005 8


Najveći svetski uvoznici i izvoznici turističkih usluga, slično kao i uslučaju transportnih usluga, su razvijene zemlje, što se podudara sa podatkomda je sektor usluga najrazvijeniji upravo u kategoriji razvijenih zemalja.Značajno je svakako ukazati na pojavu Kine kao vodećeg uvoznika i izvoznikakako transportnih, tako i turističkih usluga. Pored toga Rusija se pojavljujesamo kao jedan od vodećih uvoznika turističkih usluga. Podaci naredne dvetabele upravo to i ilustruju.

20 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 183, (13.III 2007.)

394


Tabela broj 9: Vodeći izvoznici turističkih usluga u svetuVrednost

(u mlrd USD) Udeo u svetskom

izvozu (u %) Godišnja procentualna promena

Zemlje

2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 102,0 20,5 14,9 1 -2 13 8

Španija 47,7 6,2 7,0 10 24 14 6

Francuska 42,2 6,5 6,2 6 13 11 4

Italija 35,7 5,7 5,2 5 16 13 1

Velika Britanija 30,3 4,5 4,4 7 10 24 7

Kina 29,3 3,4 4,3 13 -15 48 14

Nemaèka 29,2 3,9 4,3 9 20 19 6

Turska 18,2 1,6 2,7 19 56 20 14

Austrija 15,6 2,1 2,3 9 24 11 2

Australija 14,9 1,9 2,2 11 21 21 9


Tabela broj 10: Vodeći uvoznici turističkih usluga u svetu


Udeo u svetskom uvozu(u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 73,6 15,1 11,4 2 -1 14

Nemaèka 73,0 11,9 11,3 7 23 9

Velika Britanija

59,5 8,6 9,2 9 15 18

Japan 37,6 7,2 5,8 3 9 32

Francuska 31,2 4,0 4,8 12 20 22

Italija 22,7 3,5 3,5 8 22 -1

Kina 21,8 3,0 3,4 11 -1 26

Kanada 18,3 2,8 2,9 8 14 19

Ruska Federacija

17,8 2,0 2,8 15 14 22

Holandija 16,1 2,8 2,5 6 12 12


Lista najvećih izvoznika turističkih usluga slična je listi najvećihuvoznika istih. Uočava se i da sa rastom ili opadanjem udela u svetskomizvozu kod ovih zemalja u istom vremenskom periodu dolazi do reakcije u

Nemačka

Nemačka

395


istom smeru kada je u pitanju njihov udeo u svetskom uvozu turističkihusluga. Najočigledniji primer su kao i u slučaju transportnih usluga, SADsa blagim padom učešća u svetskom izvozu 2005. godine — 14,9% sa20,5% koliko je iznosilo 2000. godine. U istom periodu zabeležen je i padučešća SAD u svetskom uvozu turističkih usluga sa 15,1% iz 2000. godinena 11,4% — 2005. godine.21

OSTALE KOMERCIJALNE USLUGE

Pored ove dve već pomenute grupe usluga — transportne i turističke,Svetska trgovinska organizacija je definisala i treću grupu usluga, koja uztransportne i turističke formira sektor komercijalnih usluga. Statistika STOpored međunarodne trgovine robom prati i međunarodnu trgovinu uslugama.Struktura usluga u prve dve kategorije je samim nazivom objašnjena, a sastavtreće grupe je prilično raznovrstan. To su sledeće usluge: telekomunikacije,kompjuterske i informatičke usluge, građevinarstvo, finansijske usluge,osiguranje, profesionalna, marketinška i ostala poslovna podrška, upravljanje,rekreacija i sport.

Prema podacima iz tabele broj 4 učešće ostalih komercijalnih usluga kaokategorije u ukupnoj vrednosti komercijalnih usluga bilo je 48,1% — 2005.godine. Učešće ove kategorije usluga u komercijalnim uslugama beležiizražen porast i to od 2003. godine. Vrednost izvoza ostalih komercijalnihusluga na medjunarodnom nivou 2005. godine bila je 1160 milijardi dolara.22

Godišnji porast vrednosti svetskog izvoza ostalih komercijalnih usluga jenaročito izražen tokom poslednjih desetak godina, kao i u slučaju transportnih iturističkih usluga. Ova vrednost je 2005. godine iznosila 1160 milijardi dolara,što je značajno veća vrednost od one dostignute tokom 1998. godine, od oko600 milijardi dolara. Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u tabeli 11.Procentualna godišnja promena je naročito izražena od 2003. godine.

Najveći svetski uvoznici i izvoznici ostalih komercijalnih usluga, sličnokao i u slučaju transportnih i turističkih usluga, su razvijene zemlje, što sepodudara sa podatkom da je sektor usluga najrazvijeniji upravo u kategorijirazvijenih zemalja. I u ovom slučaju SAD predstavljaju glavnog i izvoznika iuvoznika ostalih komercijalnih usluga u svetu.

21 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 184, (13. III 2007.)

22 Ibid., p. 185.

396


Učešće SAD u izvozu ostalih komercijalnih usluga je u blagom padu 2005.godine — 16,3% u odnosu na 19,5% koliko je iznosilo 2000. godine.23 Poredovog primera, može se uočiti primer Luksemburga koji u slučaju izvoza iuvoza transportnih i turističkih usluga nije bio evidentiran u grupi petnaestnajvećih svetskih izvoznika i uvoznika navedenih grupa usluga, a u slučajuostalih komercijalnih usluga beleži značajnu procentnu promenu učešća nagodišnjem nivou, što se vidi iz podataka tabele broj 12.

Tabela broj 11: Svetski izvoz ostalih komercijalnih usluga



1990-95 10

1995-00 7

2000-05 12

2003 18

2004 18

Godine

2005 11


Tabela broj 12: Vodeći izvoznici turističkih usluga u svetu


Udeo u svetskom izvozu (u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 188,8 19,5 16,3 8 7 12 10

Velika Britanija 127,1 11,7 10,9 10 15 21 0

Nemaèka 81,4 6,2 7,0 15 22 13 10

Japan 59,7 5,9 5,1 9 9 27 16

Irska 46,1 2,2 4,0 26 44 27 1

Francuska 45,7 4,6 3,9 8 16 6 8

Holandija 45,1 3,7 3,9 13 22 17 7

Indija 43,8 - 3,8 - 19 - -

Italija 42,2 2,9 3,6 17 23 15 27

Luksemburg 33,9 - 2,9 - 26 33 24


23 Ibid., p. 186.

Nemačka

397


Lista najvećih izvoznika ostalih komercijalnih usluga slična je listinajvećih uvoznika istih, što možemo zaključiti na osnovu podataka iz tabelebroj 13.

Na osnovu iznetih podataka može se zaključiti da sektor usluga sa sve trigrupe usluga koje ga čine, ostvaruje dinamičan rast, naročito u poslednjih petgodina. Ipak, rast je najviše izražen za ostale komercijalne usluge, čije se iučešće u svetskom izvozu povećava za najviše procentnih poena. Sledetransportne usluge i prema ostvarenoj vrednosti izvoza, kao i kada se radi opovećanju učešća u svetskom izvozu. Izvesno smanjenje učešća u svetskomizvozu postoji samo za grupu turističkih usluga, iako je u poslednjih pet godinadošlo do povećanja vrednosti ostvarenog izvoza i za ovu grupu.

LITERATURA

1. Mlađen Kovačević, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

2. Internet, Međunarodna klasifikacija roba i usluga, www.zupat.sv.gov.zu/pds/ser/propisi/zigovi/nica.pdf, (30. III 2007).

3. Internet, WTO, Measuring trade in services, March 2006.

4. OECD, Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002.

Tabela broj 13: Vodeći uvoznici ostalih komercijalnih usluga u svetu


Udeo u svetskom uvozu(u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 119,4 12,2 11,5 10 7 15 8

Nemaèka 84,8 9,3 8,2 8 15 15 4

Velika Britanija

58,1 5,5 5,6 11 14 20 8

Irska 58,0 4,2 5,6 17 29 19 2

Japan 54,7 7,9 5,3 2 -3 13 3

Italija 48,3 4,2 4,6 13 17 11 20

Francuska 45,1 3,9 4,3 13 21 13 8

Holandija 40,5 4,0 3,9 10 16 8 5

Kina 33,0 2,0 3,2 22 26 30 18

Španija 32,5 2,7 3,1 14 25 20 6


Nemačka

398


5. Tomislav Popović (redaktor), Rezultati Urugvajske runde multilateralnihtrgovinskih pregovora — prevod, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996.

6. Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomskudiplomatiju, Beograd, 2005.

7. Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, (13.III 2007).

8. Internet, FIATA, www.fiata.com/index.php?id=119, (10.III 2007).

9. Miodrag Marković, Transport, špedicija, carine i osiguranje, Beogradska poslovnaškola, Beograd, 2003.

APSTRAKT

Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) predstavlja jedan od najvažnijihsporazuma Svetske trgovinske organizacije. Ovaj sporazum je prvi i jedini kojiobuhvata multilateralna pravila o međunarodnoj trgovini uslugama. Sporazumpredstavlja okvir za međunarodnu trgovinu uslugama i pravnu osnovu za rešavanjesukobljenih nacionalnih interesa. U poslednje dve decenije je zabeležen brži rasttrgovine uslugama nego trgovine robom. One sada čine više od dve trećine svetskogbruto domaćeg proizvoda. Pošto izraz usluge obuhvata široku skalu nematerijalnih iraznorodnih proizvoda i aktivnosti javlja se sve veća potreba za preciznim,relevantnim i međunarodno uporedivim statističkim praćenjem trgovine uslugama. Uposlednjih deset godina je udeo transportnih usluga u međunarodnoj trgovinikomercijalnim uslugama bio ujednačen i iznosio je oko jedne četvrtine.

Ivana POPOVIĆ PETROVIĆ

INTERNATIONAL TRADE IN SERVICES – THE ROLE OF

INTERNATIONAL SHIPPING

SUMMARY

During the 20th century, international trade recorded a faster growth than output,while international merchandise trade grew at a quicker pace than trade in services. Thesector of services or tertiary industry expanded in the last two decades in particular.Although there has been a demand for statistical information on this sector it is a processthat is still under way and due to the nature of services, being different frommerchandises, as well as for the difficulties in separating international services fromdomestic ones the role and significance of this sector has not yet been clearly positioned.There are different ways of classifying merchandises and services on the part of eligible

399


institutions, while there is an additional problem of innovating services that are offeredas a result of the technological progress. Since this sector has been followed thirty yearsago up to the present times the participation of developed countries has been dominant.However, this sector is a basic economic activity of both of the countries with mid-andlow-level income. The employment statistics points out the significance of this sectorsince more than a half of employees in the world work in it.

With the development of this sector there was noticed a demand to regulate itmultilaterally. The first negotiations during the Uruguay round of talks were initiatedby developed countries, while developing countries showed some reservations. Itresulted in adoption of the General Agreement on Trade in Services as a part of theAnnex I of the Agreement Establishing the World Trade Organization. The field ofservices is subject to continuous progressive liberalisation that is achieved bysuccessive rounds of negotiations. Developing countries were enabled to liberalisetheir services to a lesser extent.

The World Trade Organization considers trade in services in the following way: astrade in transportation services, as travel services and other services. A part oftransportation services include international shipping services whose beginningscoincided with the trade development itself. Today, international shipping includesmerchandise shipping activities in international trade, and apart from the standardservices in transportation, it also includes insurance, merchandise storage and border-crossing activities. In comparison with the two other segments of commercial servicesthe growth of share of transportation services in international trade in commercialservices has been steady and even in the world exports of commercial services.