MESEČNI BILTEN ZA SRBIJU

FEBRUAR 2019. godine

Beograd, 5. mart 2019. godine

Odeljenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika

elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

• Februarska temperatura vazduha iznad proseka; • Veoma sušan februar u Vranju, sušan na Paliću, Novom

Sadu, Zrenjaninu, Kuršumliji, Zaječaru i Dimitrovgradu; • Prevaziđen dnevni maksimum količine padavina u Valјevu; • Toplotni talas na Paliću, u Kikindi i Negotinu

Pregled sinoptičke situacije*

Povremeno narušavanje grebena i severni prodori; suvo i prijatno toplo, kratkotrajni hladniji periodi, kiša i sneg

Početkom meseca premeštanje ose grebena preko Srbije dalјe na istok, uz istovremeno produblјavanje doline iznad Zapadne Evrope, što je uslovilo uspostavlјanje jugozapadnog strujanja i priliv osetno toplijeg vazduha. U prizemlјu je pao pritisak usled jačanja uticaja ciklona sa zapada. Vreme je bilo toplije, sa retkom pojavom kiše.

U narednim danima, od 2. do 9. februara, Srbija se nalazila na periferiji ciklona razvijenog po svim visinama, koji se iz Đenovskog zaliva preko centralnog Sredozemlјa i juga Balkana premeštao ka severoistoku. Talasanje pripadajućeg frontalnog sistema preko zapadnog Balkana uslovlјavalo je jačanje gradijenata pritiska iznad našeg područja, a po prolasku fronta, 3. februara, došlo je do advekcije hladnijeg vazduha i postepenog uspostavlјanja anticiklonalnog polјa. Prva dva dana vreme je bilo promenlјivo i toplo sa kišom i lokalnim plјuskovima uz umeren i jak, u košavskom području i na planinama olujni, a na jugu Banata i orkanski južni i jugoistočni vetar, pa je došlo je i do naglog otapanja snega. Zatim je od 4. do 8. februara bilo oblačno i hladnije, mestimično sa kišom a na visokim planinama sa snegom.

Kratkotrajno jačanje grebena sa osom preko Zapadnog Mediterana i zapada Balkana dešavalo se 9. februara pa je iznad Srbije došlo do advekcije toplijeg vazduha, ali se već 10. februara osa izmestila dalјe na istok a iznad Srbije ojačalo jugozapadno strujanje i pao geopotencijal usled približavanja doline sa zapada. U prizemlјu se zadržavalo anticiklonalno polјe. U ova dva dana vreme je bilo pretežno sunčano i malo toplije.

Pomenuta dolina se 11. februara sporo premeštala preko Zapadnog i Centralnog Mediterana a 12. februara je iznad Srbije prošla njena osa, pa je ojačalo severno visinsko strujanje i advektirao se hladniji vazduh, u prizemlјu je pao pritisak usled prolaska ciklona sa severozapada sa pripadajućim frontalnim sistemom. Došlo je do naoblačenja i pada temperature, duvao je jak i olujni vetar, padala je kiša, susnežica a na planinama i sneg. Formirao se i manji snežni pokrivač u brdsko-planinskim predelima a na planinama se povećao već postojeći. Zatim se do 16. februara na visini zadržala hladna vazdušna masa i izraženo severno, severoistočno strujanje na periferiji ciklona sa istoka. U prizemlјu je ojačao uticaj anticiklona iz Zapadne Evrope. Tokom celog perioda promenlјivo vreme, povremeno sa slabim padavinama, uglavnom sa snegom.

Od 16. februara jača uticaj grebena sa Zapada Evrope pa iznad Srbije raste geopotencijal. Greben se iznad Srbije zadržava do 22. februara kada dolazi do pada geopotencijala usled jačanja uticaja prostrane ciklonske cirkulacije iz istočne Evrope. U prizemlјu se zadržao

anticiklon, koji je kratkotrajno bio narušen prolaskom hladnog fronta 22. februara. Vreme je do 22. febraura bilo pretežno sunčano i toplo, a onda je došlo do naoblačenja i pada temperature. U većini mesta je padala kiša a na planinama sneg.

Iznad Srbije se 23. februara na visini uspostavilo severoistočno strujanje uz dalјe produblјavanje ose doline preko istoka i juga Balkana i odsecanje ciklona u oblasti Jonskog mora, koji se brzo premestio ka severu Afrike. Dok se 24. februara zatvorio novi visinski ciklon iznad Rumunije i premestio preko Srbije 25. februara ka jugu Italije. U prizemlјu je porastao pritisak na periferiji anticiklona iz Srednje Evrope. U periodu od 23. do 25. februara vreme je bilo promenlјivo, ponegde sa slabim snegom.

Dana 26. februara iznad Srbije se uspostavilo severno strujanje usled jačanja uticaja grebena iz Zapadne Evrope, a u prizemlјu je brzo prošao hladan front u sklopu ciklona sa severa kontinenta.

Strujanje je 27. februara skrenulo na severoistočno ali je već 28. februara došlo do porasta geopotencijala na periferiji grebena sa zapada Evrope i uspostavilo se severozapadno visinsko strujanje. U prizemlјu oba dana anticiklon narušavan brzim prolascima atmosferskih frontova u sklopu ciklona sa severoistoka kontinenta. Vreme je bilo promenlјivo, a 28. februara i veoma toplo.

* Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja

Temperatura vazduha

Srednja mesečna temperatura vazduha Srednja temperatura vazduha tokom februara je bila u intervalu od -3,9ºC na Kopaoniku do 5,6ºC u Beogradu (Slika 1).

Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale1 za referentni period 1981–2010. bilo je od 1,2ºC na Kopaoniku do 3,2ºC na Paliću (Slika 2).

Srednja temperatura vazduha je, prema metodi percentila2, tokom februara bila u kategorijama normalno i toplo u celoj zemlјi (Slika 3).

Srednja dnevna temperatura vazduha u Beogradu je, prema metodi percentila, tokom većeg dela februara bila u kategoriji normalno. Početkom meseca je bila u kategoriji ekstremno toplo, početkom i krajem treće dekade u kategoriji toplo, dok je u ostalom delu februara bila u kategoriji normalno (Slika 4).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature u (°C) tokom februara 2019. godine

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje mesečne temperature u (ºС) tokom februara 2019. godine

1 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010. 2 n- ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

Slika 3. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature određene metodom percentila u toku februara 2019. godine

Slika 4. Dnevni hod srednje dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku februara

2019. godine

Na slici 5 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za februar prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je februar 2019. godine sa temperaturom vazduha u gornjem tercilu i količinom padavina u domenu prosečnih vrednosti.

Slika 5. Srednja temperatura vazduha i količina padavina i njihovi pripadajući tercili u Srbiji u odnosu na

referentni period 1981-2010

Maksimalna temperatura vazduha Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara bila je u intervalu od -0,2ºС na Kopaoniku do 10,4ºС u Loznici, u Beogradu je iznosila 10,1ºС.

Prema metodi percentila srednja mesečna maksimalna temperatura vazduha u Srbiji je bila u kategoriji toplo.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha od 21,6ºС zabeležena je u Loznici 28. februara. U Beogradu je najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha izmerena 28. februara i iznosila je 19,1ºС.

Tokom februara u višim predelima je zabeleženo od 6 do 13 ledenih dana3, a u Požegi i Kragujevcu je registrovan po jedan ledeni dan. Zabeleženi broj ledenih dana je za dva do šest dana manji od prosečnog broja za februar.

Toplotni talas4 je registrovan u periodu od 16. do 20. februara na Paliću, u Kikindi i Negotinu.

Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Ćupriji i na Kopaoniku, tokom februara 2018. godine, prikazan je na slikama 6, 7 i 8.

3 Ледени дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха мањом од 0°С 4 Топлотни талас је, према методи перцентила, период током кога је максимална дневна температура ваздуха у домену веома топло и екстремно топло пет и више дана

Slika 6. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku februara 2019. godine

Slika 7. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Ćupriji u toku februara 2019. godine

Slika 8. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili na Kopaoniku u toku februara 2019. godine

Minimalna temperatura vazduha

Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom februara bila u intervalu od -7,1ºС na Kopaoniku do 1,7ºС u Beogradu.

Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je bila u kategorijama normalno u većem delu zemlјe. U kategoriji toplo je bilo na Paliću, Sremskoj Mitrovici, Valјevu, Loznici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji, Kruševcu, Kuršumliji, Požegi, Kralјevu, i Leskovcu.

Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od -17,0ºС zabeležena je 23. februara na Kopaoniku. U Beogradu je tokom februara najniža dnevna temperatura vazduha izmerena 24. februara i iznosila je -5,2ºС.

Tokom februra u Srbiji nije zabeležen talas hladnoće5.

Mrazni dani6 su zabeleženi u celoj Srbiji. U nižim krajevima je bilo od 6 mraznih dana u Beogradu do 22 u Zaječaru i Dimitrovgradu, a u višim predelima od 23 na Crnom Vrhu do 26 na Kopaoniku, Zlatiboru i Sjenici. Broj mraznih dana je u većem delu zemlјe za 1 do 7 dana manji od prosečnog broja za februar.

U Zaječaru, Negotinu, Dimitrovgradu i Kuršumliji zabeležen je po jedan dan sa jakim mrazom7, a na planinama od 2 do 8, dok u ostalom delu Srbije nije zabeležen ni jedan dan sa

5 Hladni talas je, prema metodi percentila, period tokom koga je minimalna dnevna temperatura vazduha u domenu veoma hladno i ekstremno hladno pet i više dana 6 Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°С 7 Dan sa jakim mrazom je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od -10°С

jakim mrazom . Zabeleženi broj dana sa jakim mrazom je za 1 do 5 dana manji od februarskog proseka.

Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Dimitrovgradu i na Kopaoniku tokom februara 2018. godine, prikazan je na slikama 9, 10 i 11.

Slika 9. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku februara 2019. godine

Slika 10. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Dimitrovgradu u toku februara 2019. godine

Slika 11. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili na Kopaoniku u toku februara 2019. godine

PADAVINE Tokom februara zabeležena količina padavina je bila u intervalu od 11,8 mm u Zrenjaninu do 86,7 mm na Kopaoniku (Slika 12). U Beogradu je registrovano 33,7 mm.

Ukupna količina padavina je u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. bila od 34% u Zrenjaninu do 149% na Kopaoniku (Slika 13).

Prema metodi percentila količina padavina je u većem delu zemlјe bila u kategoriji normalno. Kišno je bilo u Kralјevu, dok je u kategoriji sušno bilo na Paliću, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kuršumliji, Zaječaru i Dimitrogradu, dok je u kategoriji veoma sušno bilo u Vranju (Slika 14).

Slika 12. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u milimetrima

Slika 13. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u procentima od normale za referentni period 1981–2010.

Najveća dnevna količina padavina tokom februara registrovana je u Valјevu 12. februara i iznosila je 32,5 mm, čime je prevaziđen dotadašnji apsolutni dnevni maksimum količine

Slika 14. Mesečna količina padavina određena metodom percentila

padavina na ovoj GM stanici registrovan 15. februara 2005. godine od 31,5 mm. U Beogradu je maksimalna dnevna količina padavina izmerena takođe 12. februara i iznosila je 19,9 mm.

Broj dana sa padavinama je tokom februara bio u intervalu od 5 u Velikom Gradištu Sremskoj Mitrovici i Negotinu do 17 dana na Sjenici, a na planinama od 11 do 16 dana. Zabeleženi broj dana sa padavinama je u većem delu zemlјe za 1 do 6 dana manji od prosečnog broja za februar.

Snežni pokrivač je zabeležen u većem delu Srbije. Najviši snežni pokrivač od 117 cm je izmeren 14. i 15. februara na Kopaoniku, dok je u nižim predelima najviše snega izmereno u Kruševcu, 10 cm, 1. februara.

U većem delu zemlјe broj dana sa snežnim pokrivačem je bio u intervalu od 1 do 8 dana, dok je u brdsko planinskim predelima zabeleženo 28 dana. Na Paliću, u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Loznici nisu zabeleženi dani sa snežnim pokrivačem. Broj dana sa snežnim pokrivačem je u većem delu zemlјe za dva do dvanaest dana manji od proseka za februar.

Dnevne i kumulativne količine padavina sa uravnatim normalama 1981-2010. za februar u Beogradu, Loznici i na Kopaoniku prikazane su na slikama 15, 16 i 17.

Slika 15. Dnevne i kumulativne količine padavina u Beogradu

Slika 16. Dnevne i kumulativne količine padavina u Loznici

Slika 17. Dnevne i kumulativne količine padavina na Kopaoniku

OBLAČNOST, VEDRI I TMURNI DANI Osmotrena oblačnost je u Srbiji bila za jednu desetinu ispod proseka za februar. Srednja februarska oblačnost je bila u intervalu od 5/10 do 6/10 u Srbiji. Prosečna dnevna oblačnost tokom februara u Beogradu i Sjenici predstavlјena je na slikama 18 i 19.

Slika 18. Prosečna dnevna oblačnost u Beogradu

Slika 19. Prosečna dnevna oblačnost u Sjenici

Tokom februara najmanji broj vedrih dana zabeležen je u Valјevu, Ćupriji, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradišu, Crnom Vrhu, Velikom Gradištu, Sjenici, Požegi, Kopaoniku i Ćupriji i iznosio je 4 dana, dok je najveći broj zabeležen u Somboru, 10 dana. U većem delu zemlјe osmotreni broj vedrih dana je za jedan do četiri dana veći od proseka. Broj tmurnih dana u februaru je bio u intervalu od 5 na Paliću, Kikindi i Sremskoj Mitrovici do 14 u Kralјevu i Leskovcu u nižim predelima, a na planinama od 11 na Crnom Vrhu do 12 na Kopaoniku i Zlatiboru. Broj tmurnih dana je u većem delu zemlјe za jedan do 5 dana manji od proseka za februar.

TRAJANјE SIJANјA SUNCA (OSUNČAVANјE) Osunčavanje je tokom februara bilo u intervalu od 82,7 časova u Leskovcu do 148,6 časova u Zrenjaninu (Slika 20).

Trajanje sijanja sunca tokom februara je bilo od 88% u Sjenici do 156 % u Zrenjaninu u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010 (Slika 21).

Slika 20. Osunčavanje u časovima u toku februara 2019. godine

Slika 21. Osunčavanje u procentima od normale tokom februara 2019. godine

Napomena: Klimatska analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica.