ST Serbia Factoring Yu - World Bank · 2016. 7. 15. · 5.3 Politika rizika ... Finansijska prognoza za Srbiju i za faktoring kompaniju; 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju;

ZA OSNIVANJE FFFAAAKKKTTTOOORRRIIINNNGGG KKKOOOMMMPPPAAANNNIIIJJJEEE

U SRBIJI

studija izvodljivosti

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Studija o izvodljivosti - faktoring

2

SEEDSoutheast Europe Enterprise DevelopmentALBANIA BOSNIA AND HERZEGOVINA FYR MACEDONIA SERBIA AND MONTENEGRO•• •

Hamdije Kreševljakovica 19/IV 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Tel.:(+387 33) 251-555; Fax: (+387-33) 217-762www.ifc.org/seed

HEADQUARTERS

Zahvalnost: U toku izrade studije, SEED je u saradnji sa timom konsultanata obavio razgovore s jednim brojem organizacija i institucija koje su obezbedile znacajne informacije neophodne za izradu modela u domenu faktoring poslovanja, te analizu raznih rešenja u pogledu pravnog statusa faktoring kompanije. Intervjuisali smo i obavili veoma korisne razgovore s predstavnicima brojnih komercijalnih banaka, predstavnicima Narodne banke Srbije, Udruženja banaka Srbije i Ministarstvom za ekonomske odnose s inostranstvom.

SEED izražava zahvalnost za vreme, doprinos i saradnju koju su ove organizacije i institucije, kao i njihovi predstavnici, uložili u toku faze istraživanja za izradu studije. Posebnu zahvalnost želimo da izrazimo našem timu konsultanata; g-dinu Draganu Vukovicu za njegovo veliko znanje i doprinos našem boljem poznavanju pitanja bankarstva i tržišnog potencijala koja se odnose na faktoring poslovanje u zemlji, te za povecanje ukupne vrednosti studije preuzimanjem uloge konsultanta urednika; g-dinu Milanu Parivodicu cija su strucnost i iskustvo na polju privrednog prava obezbedili detaljne analize zakonskog okvira Srbije, kao i preporuke u pogledu pokretanja faktoring poslovanja; i g-dinu Predragu Milosavljevicu, koji je dao neprocenjiv doprinos u domenu poreza i racunovodstvenih standarda koji uticu na uspostavljanje i poslovanje potencijalnih faktoring kompanija u Srbiji.


3

SADRŽAJ

1 IZVRŠNI REZIME..............................................................................................7 1.1 Okruženje za faktoring u Srbiji ................................................................................ 7 1.2 Pravna pitanja ........................................................................................................... 8 1.3 Racunovodstvena i poreska pitanja ........................................................................ 10

2 EKONOMSKO OKRUŽENJE.........................................................................12 2.1 Uvod ....................................................................................................................... 12 2.2 Okruženje za finansijsko tržište – sanacija i strategija restrukturisanja bankarskog sektora u Srbiji ..................................................................................................................... 13 2.3 Okruženje za faktoring u Srbiji .............................................................................. 19 2.4 Posebno fokusiranje na MSP - tržište za faktoring firme ....................................... 25

3 PRAVNA PITANJA ..........................................................................................30 3.1 Uvod ....................................................................................................................... 30 3.2 Opšti okvir obligacionog prava .............................................................................. 30 3.3 Okvir obligacionog zakona za faktoring - de lege lata .......................................... 32 3.4 Pravni status potencijalnih faktoring institucija ..................................................... 38 3.5 Preporuke................................................................................................................ 40

4 RACUNOVODSTVENA I PORESKA PITANJA..........................................42 4.1 Racunovodstvena pitanja........................................................................................ 42 4.2 Poreska pitanja........................................................................................................ 44 4.3 Analize i preporuke ................................................................................................ 52

5 STRATEGIJA I POSLOVNA POLITIKA .....................................................55 5.1 Osnovni zadatak ..................................................................................................... 55 5.2 Politika cijena ......................................................................................................... 57 5.3 Politika rizika.......................................................................................................... 57 5.4 Analiza preporuka .................................................................................................. 59

6 UNIDROIT (MEÐUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA) –KONVENCIJA O MEÐUNARODNOM FAKTORINGU (OTAVA, 28. MAJ 1988.) .............................................................60

7 DODACI .............................................................................................................66 7.1 LOR:«USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM (USTUPANJE ILI CESIJA) ............................................................................................................................... 66 7.2 UNIDROIT – Konvencija o medunarodnom faktoringu (Otava, 28. maj 1988.)... 70

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................

..........................................................................................................................................


4

SEEDSoutheast Europe Enterprise DevelopmentALBANIA BOSNIA AND HERZEGOVINA FYR MACEDONIA SERBIA AND MONTENEGRO•• •

Hamdije Kreševljakovica 19/IV 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Tel.:(+387 33) 251-555; Fax: (+387-33) 217-762www.ifc.org/seed

HEADQUARTERS

Projektni zadatak

Studija o izvodljivosti: Osnivanje faktoring kompanije u Srbiji A. Opseg poslova

Projekat podrazumeva sveobuhvatnu analizu uslova osnivanja faktoring kompanija u Srbiji. Pored rada na studiji posvecenoj izucavanju mogucnosti za osnivanje faktoring kompanija u Srbiji, konsultant ce ispitati mogucnost osnivanja kompanije koja bi opsluživala potrebe u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Konsultanti angažovani na projektu ce istraživati, analizirati, donositi zakljucke i davati preporuke izmedu ostalog i u vezi zakonskog okruženja. Konkretno, predmet istraživanja bice sektor MSP jer se najvece mogucnosti za faktoring nalaze upravo u tom sektoru, a ne u zamrlom državnom / društvenom sektoru. SEED ce pružiti podršku konsultantima preko pravnih savetnika na terenu i kroz predstavljanje vodecim MSP u privredi. Opseg poslova obuhvata, ali nije i ogranicen na sledece: 1) Opšte informacije o Srbiji, posebno što se tice faktoringa (ne više od 1/3 izveštaja)

a) Kratak pregled zakonskih uslova b) Kratak pregled poreskih uslova c) Kratak pregled uslova u bankarstvu d) Pregled bankarskog sistema u Srbiji

i) Postoje li banke koje su posebno snažne u domenu finansiranja izvoza? ii) Zakoni koji definišu rad bankarskog sektora u Srbiji (ukljucujuci zahteve u

pogledu kapitala, postupak licenciranja, propisi o deviznom poslovanju, ostali znacajni propisi i zahtevi)

e) Druge znacajne opservacije u vezi poslovnog okruženja u Srbiji

2) Uslovi za faktoring u Srbiji

a) Opšti i) Osnovna razmatranja u vezi faktoringa u okviru finansijskog sistema

Srbije (ukljucujuci to da li se faktoring smatra bankarskim proizvodom, kao i implikacije)

b) Tržište i) Postoji li potencijalno tržište za izvozni faktoring u Srbiji?

(1) Izvoz potrošacke robe, uz poseban fokus na izvoznike iz redova MSP (zemlje odredišta, obim tog izvoza, aktuelno stanje refinansiranja izvoza, podsticanje izvoza preko garancija, profil izvoznih kompanija, itd.)

(2) Kako se izvoz trenutno finansira (banke, akreditivi, subvencionisani zajmovi za izvoz, itd.)?

(3) Kako se sada garantuje izvoz (Osiguravajuca društva, "IMPEX” organizacija, itd)?

ii) Postoji li potencijalno tržište za domaci faktoring u Srbiji?


5

(1) Kako MSP trenutno finansiraju svoja potraživanja (avansne uplate kupaca, bankarski zajmovi, itd.)?

(2) Može li faktoring da zameni skupe i teško dostupne obrtne zajmove, kojima se trenutno finansira najveci deo obrtnih sredstava MSP?

(3) Postoje li mehanizmi obezbedivanja placanja (osiguranje, bankarska garancija, menica)?

iii) Kupci: (1) Kakva je struktura kupaca potencijalnih proizvoda (robe široke

potrošnje): veliki medunarodni prodajni lanci ili male radnje?

(2) Kakvi su uslovi placanja za robu široke potrošnje u razlicitim grupama kupaca? (a) Kako se prikupljaju fakture?

(iv) Marketing (1) Kolika je verovatnoca da ce tržište Srbije prihvatiti proizvod pod

nazivom «faktoring»? (2) Kako bi trebalo vršiti promociju faktoring proizvoda?

(v) Opišite razvoj tržišta faktoringa u slicnim zemljama u toku prve 3 godine, te napravite poredenje s buducim izgledima za Srbiju.

c) Zakonska pitanja

i) Koji zakonski uslovi moraju postojati kako bi faktoring mogao da funkcioniše? Napravite poredenje sa situacijom u Srbiji.

ii) Pravni status faktoring kompanija (banka ili trgovinska kuca) iii) Efekat zakonskog statusa (razlika u obaveznom kapitalu, licenci,

zahtevima u pogledu upravljanja, propisima o deviznom poslovanju u okviru sektora finansijskih usluga, itd.)

iv) Postoji li zakonski okvir koji omogucava faktoring? v) Postoji li zakonski okvir koji utice na faktoring (na primer, propisi o

deviznom poslovanju)

vi) Opišite propise o deviznom poslovanju koji uticu na faktoring poslove (držanje deviznih racuna, refinansiranje u devizama, itd.)

vii) Kako se mogu prenositi potraživanja? viii) Postoji li neka zabrana u vezi prenosa potraživanja? ix) Kako se mogu prikupljati potraživanja (opšta pravila, pravne procedure,

itd.)? x) Druga relevantna pravna pitanja

d) Poreska pitanja i) Postoji li poreski okvir koji utice na faktoring? ii) Kakav je poreski tretman faktoringa u Srbiji? Kako se to stanje može

uporediti s najvišim standardima? iii) Opišite i napravite analizu svih naknada po osnovu transakcija ili drugih

vrsta naknada iv) Druga relevantna poreska pitanja


6

e) Racunovodstvena pitanja i) Koji racunovodstveni propisi se mogu primeniti na faktoring? Uporedite

sa MRS ii) Kakav je racunovodstveni tretman faktora? Uporedite sa MRS iii) Kakav je racunovodstveni tretman kupca? Uporedite sa MRS iv) Druga relevantna racunovodstvena pitanja

f) Ostala pitanja Ostala relevantna pitanja u vezi okruženja za poslove faktoringa u Srbiji

3) Kratak pregled, poredenje, analiza i preporuke

a) Kratak pregled aktuelne situacije (zakonske, poreske, racunovodstvene, tržišne) u Srbiji nasuprot situaciji u zemljama gde postoji razvijeno tržište faktoringa. Navedite odstupanja od usvojene prakse i dajte preporuku o tome. Date preporuke bice strukturisane na sledeci nacin:

(1) neposredan znacaj (2) kratkorocni znacaj (3) dugorocni znacaj

b) Šta je neophodno uraditi pa da faktoring zauzme svoje mesto kao mogucnost finansiranja u Srbiji?

B. Rezultati:

1) Periodicna pismena i usmena ažuriranja u toku celokupnog procesa (preko e-mejla,

faksa ili telefona); 2) Rezime preporuka u vezi neophodnih zakonskih izmena; 3) Analiza finansijskog sektora, zakonskog i regulatornog okruženja, te

potencijalnog tržišta za faktoring u Srbiji, te utvrdivanje kljucnih prepreka osnivanju faktoring kompanije; 4) Finansijska prognoza za Srbiju i za faktoring kompaniju; 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju; 6) Pisani izveštaj koji sadrži informacije navedene u ovog ponudi (na engleskom jeziku); nacrt izveštaja dostaviti SEED-u i IFC-u na komentar 7) Rezime izveštaja za Vladu Srbije, prihvatljiv za SEED i IFC, uz navodenje rezultata studije ispisivanjem neophodnih promena u pravnom sistemu (uz oznacavanje osnove preporucenih promena) 8) Jednodnevni seminar za stejkholdere u Beogradu, ukljucujuci pripremu materijala.

D. Izveštavanje:

Medunarodni konsultant i domaci konsultanti koji su bili angažovani na projektu, dostavljali su svoje izveštaje g-dinu Davorinu Pavelicu, starijem analiticaru i g-dici Azri Delalic, clanu tima za razvoj privatnog sektora (PSD), ali su pored toga po potrebi saradivali sa svim osobljem u cilju realizacije prethodno navedenih zadataka


7

........................................................................................................................

1 IZVRŠNI REZIME .......................................................................................................................................... Svrha ove studije koju je pripremio SEED jeste da izrazi stanovišta po pitanju perspektive razvoja faktoringa u Srbiji i osnivanja faktoring firme u Srbiji. Ova studija je fokusirana na tri glavne oblasti. Prva je predstavljanje ekonomskog okruženja u Srbiji i potrebe za alternativnom finansijskom pomoci realnom ekonomskom sektoru. Drugi cilj je fokusiranje pažnje na pravna pitanja koja su od znacaja za razvoj faktoring komercijalnih i finansijskih aktivnosti, kao i organizacionih i regulativnih aspekata novih ucesnika na finansijskim i komercijalnim tržištima koji pružaju ove usluge. Treci cilj je fokusiranje na racunovodstvena i poreska pitanja. Sva tri dela studije ukazuju na dobre perpektive za razvoj faktoringa u Srbiji, pod uslovom da se otklone neke od smetnji koje su prisutne u postojecoj zakonskoj i regulativnoj strukturi i adekvatno reguliše pojam faktoringa. Ovakvo mišljenje traži trenutan pristup uz diskusiju o važnim pitanjima kako bi se nacionalna ekonomija naoružala još jednim mocnim finansijskim orudem za postizanje potrebnog visokog nivoa izvoza i ekonomskog rasta posle godina opadanja i stagnacije. U tom smislu sva tri dela sadrže preporuke u vezi glavnih pitanja kojima se bave namenjenih zainteresovanim stranama. ..........................................................................................................................................

1.1 Okruženje za faktoring u Srbiji Posebna pažnja posvecuje se bankarskom sektoru, koji predstavlja kicmu finansijskog sektora, reformskim pristupom vlade s obzirom da je sanacija i restrukturisanje bankarskog sektora rangirana kao jedan od tri vrhunska prioriteta osnovnih ekonomskih ciljeva, zajedno sa fiskalnom reformom i privatizacijom. Posle velike politicke promene u oktobru 2000. sanacija i restrukturisanje bankarskog sektora u Srbiji obavljala se u cetiri faze. Trenutna faza je cetvrta faza i ukazuje da je bankarski sistem u Srbiji još uvek u postupku formiranja s obzirom da 19 banaka treba da izvrši dokapitalizaciju najverovatnije sa inostranim strateškim partnerima, dok druge banke izvan ove grupe takode tragaju za strateškim partnerima u inostranstvu ili radi fuzije i spajanja da bi prevazišle probleme održavanja minimalnog traženog kapitala. U ovom stanju banke u Srbiji tek treba da razviju odgovarajuce tržišne aktivnosti, a finansijsko tržište ce samo u predvidljivoj bufucnosti imati koristi od šireg asortimana bankarskih proizvoda i usluga na visokom tehnickom nivou. S druge strane MSP-u, vec davno priznatom sektoru realne ekonomije koji pruža uslove za sveukupan ekonomski rast, još uvek nije posvecena dovoljna pažnja u statistickoj evidenciji. Evidencija o raznim sektorima delatnosti još nije segmentirana i ne otkriva snagu MSP. Inostrani zajmodavci proširuju svoju pomoc putem medunarodnih kreditnih linija, koje su na raspolaganju sektoru MSP, preko domacih banaka koje su izaASBne da budu dalji zajmodavci ili administratori i garanti. I pored svega, MSP se stalno suocavaju sa nedostatkom obrtnog kapitala.


8

Snažna potreba preduzeca u Srbiji, posebno MSP, za alternativnom finansijskom pomoci bazira se na: ??dvanaest godina starim hronicnim problemom nedovoljnog obrtnog kapitala, i ??neadekvatnoj pomoci preko bankarskih kredita.

Prethodno opisana situacija ukazuje na perspektive za faktoring tržište u Srbiji zajedno sa drugim mogucnostima koje su se vec materijalizovale u svetlu monetarne stabilnosti i adekvatnog pocetnog zakonskog okvira. Inostrane faktoring kompanije su neophodne na srpskom tržištu. Zbog toga se veoma preporucuje osnivanje mešovitog preduzeca izmedu zainteresovane domace banke i iskusne evropske faktoring kompanije. Dobrodošlo je ucešce IFC u akcijskom kapitalu. Treba da se pocne sa kampanjom da bi se dobila podrška organa vlasti1 da bi se regulisalo faktoring poslovanje, posebno definisanje faktoring kompanija kao "finansijskih institucija". Za ucesnike na tržištu treba da postoji regulativa i da budu pod nadzorom, tako da može da se postavi adekvatan oprez i drugi zahtevi koji obezbeduju zdravo tržište, tj. minimalni kapital koji moraju da imaju i poslovne standarde koje treba da poštuju. Prioritet osnivanja faktoring firmi ne iskljucuje da banka ima faktoring odeljenje u okviru svoje kuce. Paralelno prisustvo dveju opcija je potrebno i moguce, ne samo zbog obima tražnje za faktoring uslugama vec i zbog mogucnosti komplementarnog rada. ..........................................................................................................................................

1.2 Pravna pitanja Faktoring je komercijalna usluga koja se zasniva na ugovorima o faktoringu. Konvencija o medunarodnom faktoringu UNIDROIT-a (Medunarodni institut za unifikaciju privatnog prava) (Otava, 28. maj 1988) reguliše pojedinosti faktoring odnosa. Srbija i Crna Gora treba da ratifikuju Konvenciju o medunarodnom faktoringu, s obzirom da su je ratifikovali i njeni najznacajniji poslovni partneri. Ugovor o faktoringu nije regulisan kao predloženi ugovor u pravnom sistemu Srbije i Crne Gore. Jedini deo zakonodavstva Srbije i crne Gore koji samo spominje pojam "faktoring" je Zakon o sprecavanju pranja novca. Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) obezbeduje solidan ugovorni okvir za ustupanje potraživanmja koji je od suštinske važnosti za faktoring. Odredbe ZOO-a o ustupanju potraživanja dobro regulišu opšte ustupanje potraživanja. Može da se predvidi tipski ugovor o faktoringu. Medutim, odredbe ZOO-a ne regulišu pojedinosti faktoring odnosa koji su potrebni u faktoring poslovanju. Ugovor o faktoringu može da reguliše pojedinosti vezane za faktoring odnos. Poslovna zajednica, sudovi, poreski organi i druga administrativna tela nisu upoznati sa faktoring odnosom i potrebno im je usmeravanje. Zakon o faktoringu bi bio daleko merodavniji za sudove i administrativna tela od ugovora o faktoringu i on bi od samog pocetka objedinio pristup faktoringu. Ovaj zakon, pored ostalog, treba da reguliše aspekte odnosa koji se zasniva na pristupu zauzetom u Konvenciji o medunarodnom faktoringu. Time bi se u principu izbegle 1 Ministarstvo finansija, Ministarstvo za medunarodne ekonomske odnose, Narodna banka Srbije


9

pocetnicke greške kod tumacenja ugovora i transakcija od strane sudova, devizne inspekcije, Narodne banke i poreskih organa. Iz istog razloga lizing je regulisan u posebnom Zakonu o lizingu, mada lizing može da se koristi samo na osnovu ugovora o lizingu. Postojanje Zakona o faktoringu olakšalo bi i uvodenje faktoring poslovanja u Srbiji, mada faktoring operacije mogu da pocnu na solidnim pravnim osnovama i pre stupanja na snagu tog zakona. Za faktoring poslovanje je od suštinske važnosti da, u slucaju neipunjenja obaveze od strane dužnika, postoji efikasan sistem naplate potraživanja putem sudskog naloga. Naši sudovi deluju na osnovu Zakona o izvršnom postupku (2000) koji ne obezbeduje efikasan postupak naplate i mora da se revidira kako bi imao više uticaja na poverioce. Uobicajeno, poverialc treba da dobije konacnu presudu u gradanskoj sudskoj parnici, a onda na osnovu nje, da nastavi sa postupkom izvršenja sve dok se ne izvrši naplata. Da bi se prevazišao ovaj spor proces regulisan je neefikasan postupak izvršenja u Zakonu o izvršnom postupku. Veliki nedostatak ovog postupka jeste da ako dužnik koji nije izvršio svoju obavezu zatraži izuzece "istinitog dokumenta" tužioca, osporavjuci svoj dug po bilo kom osnovu - cak i bez davanja bilo kakvog dokaza za svoje tvrdnje - sud automatski prebacuje da se predmet rešava u gradanskog sudskoj parnici, koja nas vraca na redovan spor postupak naplate. Ocigledno je da Zakon o izvršnom postupku treba izmeniti da bi bio efikasniji za poverioca uvodenjem takozvane "dokumentovane procedure". .......................................................................................................................................... Sudovi su u principu slabi i treba da dobiju veca ovlašcenja. Zakon o deviznom poslovanju i zakonodavstvo koje se na to odnosi ne bi trebalo da bude problematicno za poslove faktoringa u Srbiji. Devizni interesi države nisu ni na koji nacin ugroženi faktoringom. Medutim, s obzirom da je faktoring novi koncept za subjekte koji su u njega ukljuceni (Narodna banka, devizni inspektorat, poreski organi) treba da se postigne da se ova tela upoznaju sa istim i da se detaljno razviju adekvatne racunovodstvene tehnike i tehnike izveštavanja da bi operacija funkcionisala bez ikakvih problema. Za ovaj posao od kriticnog znacaja je specijalizovan pravni savet. .......................................................................................................................................... Banke su jedina vrsta institucije pod kontrolom Narodne banke koja je adekvatna za vodenje faktoring poslovanja. Ipak, s obzirom da faktoring nije njihova osnovna delatnost ono treba da se ogranici na njihove odaASBne klijente. Da bi se sukob interesa sveo na minimum treba podici neku vrstu »kineskog zida«. Zbog specificnosti vezanih za faktoring poslovanje, izgleda da je preporucljivo da faktoring subjekat treba da ima kao svoju osnovnu delatnost faktoring. Zbog toga je za banku bolje da osnuje kao svoju filijalu faktoring firmu, koja ce imati koristi od mogucnosti pristupa kapitalu, ali ce biti samostalni subjekt koji nije izložen ogranicenjima sukoba interesa. .......................................................................................................................................... Zbog sposobnosti mešovitih preduzeca da privuku veci kapital, ovaj korporativni oblik treba prvenstveno da se koristi za faktoring firme i to treba da se reguliše u Zakonu o faktoringu koji treba da bude usvojen. Zakon o faktoringu treba da obezbedi da faktoring mešovita preduzeca treba da imaju investiran novcani kapitala u iznosu od minimum 200.000 USD za domaci faktoring, dok za rad u inostranstvu investiran novcani kapital treba da iznosi najmanje 2,000.000 USD (International Factor Chain


10

standard). Ovo iz razloga da se obezbedi solidnost faktora, a samim tim i renome faktoring delatnosti u celini. Strana predstavništva bi bila doASB opcija za izvoz faktoringa, ali ona prema srpskom zakonu ne postoje. Ni Zakon o preduzecima, kao ni Zakon o stranim ulaganjima ne regulišu pitanje stranih predstavništava. Samo mogu da se otvaraju strana predstavništva ali ona ne mogu da posluju. Ova situacija mora da se promeni s obzirom da sve evropske zemlje i SAD poznaju koncept rada stranih predstavništava kao produženje u inostranstvu inostranog pravnog subjekta. Na osnovu gornjeg preporucuje se da:

?? se potpiše i ratifikuje UNIDROIT Konvencija o medunarodnom faktoringu.i

??koriste mešovita preduzeca kao primarni pokretac za uvodenje faktoringa u Srbiji.

??priprema i usvajanje Zakona o faktoringu kojim ce se regulisati: o odnos faktoringa prema ugovoru u skladu sa UNIDROIT

Konvencijom; o posebni zahtevi za banke i preduzeca koja se bave faktoringom u

zemlji i inostranstvu (minimalni kapital, i ostalo); o pozicija faktora u stecajnom postupku; o zahtevi vezani za osiguranje; o "dokumentovane procedure" po kratkom postupku ili brzu naplatu

dugova ukoliko se ne izmeni Zakon o izvršnom postupku; ??priprema i usvajanje izmena i dopuna Zakona o izvršnom postupku

uvodenjem "dokumentovane procedure" po kratkom postupku za brzu naplatu dugova;

??uvodenje stranih predstavništava u novi Zakon o privrednim preduzecima.

..........................................................................................................................................

1.3 Racunovodstvena i poreska pitanja

1.3.1 Zakonski okvir za racunovodstvo Zahtevi vezani za racunovodstvo u Republici Srbiji propisani su Saveznim zakonom o racunovodstvu i reviziji, koji je usvojen u decemberu 2002, a stupio je na snagu 1. januara 2003. Medutim, Republika Crna Gora je usvojila sopstveni Zakon o racunovodstvu koji je stupio na snagu 1. januara 2003. Savezni zakon o racunovodstvu i reviziji koji se primenjuje u Srbiji usvaja Medunarodne racunovodstvene standarde (IAS) kao nacionalne standarde. Sva preduzeca su prema velicini podeljena u tri grupe i ova klasifikacija je od suštinske važnosti za utvrdivanje implikacija novog Zakona o racunovodstvu i reviziji. Medunarodni racunovodstveni standardi su obavezni za banke i finansijske organizacije od 1. januara 2003, za velika preduzeca od 1. januara 2004, a za srednja i mala preduzeca od 1. januara 2005. U Crnoj Gori je od 1. januara 2003, 18 Medunarodnih racunovodstvenih standarda je obavezno za sve pravne subjekte.


11

1.3.2 Racunovodstvena oASBda faktoringa Nijedan od zakona ne propisuje konkretno racunovodstvenu oASBdu koja treba da se primeni na faktoring, s obzirom da ove transakcije nisu rasprostranjene u Srbiji i Crnoj Gori. Racunovodstvena oASBda koja može da se primeni je ona koja se uobicajeno primenjuje na prenos potraživanja. Racunovodstvena oASBda faktoringa trenutno zavisi od toga da li je banka ili preduzece faktor. Ako je to banka, onda se od 1. januara 2003. primenjuju Medunarodni racunovodstvenih standardi. Ako je preduzece faktor onda se u 2003. primenjuje racunovodstvena politika i standardi koji su utvrdeni u prethodnom Zakonu o racunovodstvu. Glavna razlika izmedu racunovodstvenih standarda propisanih u prethodnom Zakonu o racunovodstvu, koji se još uvek primenjuju u 2003. za velika preduzeca, a u 2004. za srednja i mala preduzeca, i Medunarodnih racunovodstvenih standarda u vezi faktoringa su MRS 36 “Umanjenje vrednosti sredstava”; MRS 32 i 39 “Finansijski instrumenti" s obzirom da prava vrednost finansijskih sredstava nije utvrdena; i MRS 12 “Porez na dobit" s obzirom da se ne priznaju odložene poreske obaveze ili druge finansijske obaveze. Zakon o platnom prometu koji je stupio na snagu 1. januara 2003. dozvoljava izmirenje medusobnih novcanih obaveza sporazumom da se zameni poverilac, odnosno dužnik, u okviru odredenog odnosa obaveze (ustupanje, cesija) ili poravnanjem (kompenzacija). ..........................................................................................................................................

1.3.3 Poreska pitanja Poreski zakonima faktoring nije predviden ni na koji poseban nacin. Od 1. aprila 2003. porez na dodatu vrednost (PDV - VAT) se primenjuje u Crnoj Gori, medutim u Srbiji se još uvek ne primenjuje. Njegovo uvodenje u Srbiji se ocekuje od januara 2004. Trenutno postoje tri poreza koji mogu da uticu na faktoring u Srbiji:

Porez na promet

Provizija za faktoring ce se oporezivati po stopi od 20%. Kamata na avansna placanja nece se oporezivati s obzirom da je takva kakmata u Srbiji oslobodena oporezivanja.

Porez na finansijske transakcije

Svaki prenos potraživanja, kao i bilo koje i sva dalja placanja podlegace ovom oporezivanju. Poreska stopa je 0, 22% od iznosa koji se nalazi na novcanom nalogu, ugovoru ili drugom instrumentu.

Akcize

Iznos akciza koriguje se na kvartalnoj osnovi u skladu sa kretanjem indeksa cena na malo.


12

2 EKONOMSKO OKRUŽENJE ..........................................................................................................................................

2.1 Uvod Ekonomski razvoj u Srbiji je oštro trpeo tokom devedesetih zbog višegodišnje izolacije, posebno od trenutka kada su UN uvele embargo. Ekonomska proizvodnja je pala za preko 50% u odnosu na obim koji je imala u ranim devdesetim. Situaciju je karakterisala visoka stopa nezaposlenosti, nesolventne banke i nesolventan poslovni sektor. Ipak, posle politicke promene u oktobru 2000, uz pomoc medunarodne zajednice, Srbija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju. Stopa rasta BDP promenila se sa - 17,7 % u 1999. na +6,4% u 2000. i na +6,2% u 2001. Procena za 2002. i predvidanja za 2003. se krecu na nivou od + 4 %. Inflacija je takode dovedena pod kontrolu sa visokih 91 % u 2001. na procenjenih 19,5% u 2002, i predvidenih 11 % za 2003. godinu. Posle decenije stagnacije može se ocekivati ekonomski oporavak. Osnova ovog oporavka leži u restrukturisanju privrede u tržišnu privredu putem privatizacije i integracije u svetsku privredu. Važna pretpostavka za medunarodnu reintegraciju Srbije bila je da se reši problem njenog inostranog duga. U novembru 2001. SR Jugoslavija je zakljucila sporazum sa Svetskom bankom o reprogramiranju svojih dugova. Krajem 2001. sklopljen je sporazum sa Pariskim klubom poverilaca, koji je pristao da otpiše 66% duga. Slican aranžman se pregovara sa Londonskim klubom poverilaca. Drugi važan zadatak koji stoji pred Srbijom je obnavljanje medunarodnih trgovinskih odnosa. U meduvremenu, medunarodna trgovina ima koristi od preferencijalnog tretmana u trgovini (nema kvota, uklanjanje tarifa) sa EU. Sporazumi Srbije o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Madarskom vec su doveli do porasta spoljne trgovine. Dok ekonomsko okruženje nudi iste uslove i mogucnosti domacim i inostranim investitorima strani investitori su, do sada, sporo otkrivali ovu zemlju kao tržište za investicije. Ukupna inostrana ulaganja u Srbiju iznosila su samo 1,3 milijardu evra na kraju 2001. Nedavni trend je ohrabrujuci. U 2001. dotok inostranog direktnog ulaganja iznosio je 160 miliona evra, skoro tri puta više nego godinu dana ranije. Investitori iz 66 zemalja su uložili novac u Srbiju. I pored domacih politickih tenzija, impresivne su ekonomske reforme koje su do sada realizovane i napredak koji je ostvaren - posebno po pitanju privatizacije. Medutim, ovi napori još uvek nisu doveli do željenih rezultata.


13

2.2 Okruženje za finansijsko tržište – sanacija i strategija restrukturisanja bankarskog sektora u Srbiji

2.2.1 Pregled Autoritarna vladavina u Jugoslaviji tokom devedesetih, okruženje obeleženo ratom, politickom i ekonomskom izolacijom i finansijskim haosom koji je kulminirao najvišom inflacijom u savremenoj istoriji doveli su srpske banke u izuzetno težak položaj. Makroekonomski pad kombinovan sa faktorima koji su specificni za banke i preduzeca manifestovao se u opštem pogoršanju porfolia banaka u smislu kvaliteta zajma, ali je takode stvorio opšte stanje bankarskog sektora u Srbije na kraju 2000. Banke nisu mogle adekvatno da ispune potrebe domacinstava i preduzeca pružanja kreditnih usluga i moblizacije sredstava. One su bile preopterecene zajmovima koji su izgubili vrednost. Njihove aktivnosti su nastavile da pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju i nastaviljeno je iscrpljivanje privrede; održavale su visoke kamatne stope i na taj nacin se borile za sopstvenu likvidnost. Nisu razvile metode upravljanja rizikom niti su zasnivale svoje poslovanje prema standardima opreza.

2.2.2 Ekonomski ciljevi U vezi celokupne situacije, tri osnovna ekonomska cilja novoizaASBne vlade u 2001. bila su: sanacija banaka, fiskalna reforma i privatizacija. Iskustvo drugih zemalja u tranziciji pokazuje izuzetan znacaj bavljenja ovim pitanjima od samog pocetka procesa tranzicije. Osamdeset tri srpske komercijalne banke bile su predmet sanacije i restrukturisanja. Ovaj proces nije obuhvatio banke na Kosovu i u Crnoj Gori. Od 1. januara 2001. sve te banke su dobile dozvolu za rad od NBS, koja vrši nadzor i prati njihov rad. Strategija sanacije i restrukturisanja srpskog bankarskog sistema definisana je u programu NBS - Strategija restrukturisanja bankarskog sektora, i realizovana je tokom poslednje dve godine. Program se sastoji iz cetiri faze: 1. Pripreme (januar do jun 2001) - opšta revizija bankarskog sektora - angažovanje renomiranih revizorskih firmi Ernst & Young i KPMG/Barents; 2. Delovanje Narodne banke Srbije(jun do septemASB 2001) - klasifikacija banaka koja je zasnovana na kriterijumima solventnosti i likvidnosti, koja je pracena spajanjem i oduzimanjem dozvola; 3. Pocetak delovanja Agencije za sanaciju banaka (ASB) (jul 2001 do mart 2002), pocela je sa devet banaka koje su stavljene pod upravu ASB; 4. Privatizacija banaka (april 2002).

2.2.3 Sanacija Preduzetim radikalnim reformama bankarskog sistema tokom 2001, kao pripremom za proces restrukturisanja u 2002, postignut je jedan od glavnih prioriteta ekonomske politike – uslovi za obnavljanje poverenja javnosti u bankarski sektor.


14

Na samom pocetku reformi2 u 2001. sve banke: ??NBS je proverila primenjujuci neke osnovne kriterijume (bonitet, kvalitet

celokupnog upravljanja, profitabilnost, likvidnost, regionalni znacaj, ukupan trošak sanacije);

??onda ih je svrstala u jednu od sledecih kategorija: solventne banke, likvidne banke sa nedovoljnim kapitalom (u okviru NBS – Odeljenje za problematicne banke) i problematicne banke (Agencija za sanaciju banaka – sanacija/stabilizacija ili likvidacija/stecaj).

Procena boniteta banke predstavljala je kljucni deo ovog procesa putem radikalno preduzete klasifikacije stanja sopstvenih sredstava i cišcenja bilansa stanja od zajmova koji se ne otplacuju. Velik iznos rezervisanja za eventualne gubitke i otpise imao je za rezultat izuzetno visoke neto gubitke u finansijskim izveštajima bankarskog sektora na kraju 2001. (Tabela 1, kolona 3), uz gubitak jezgra kapitala (Tabela 2, kolona 3). Analiticki pristup nepovoljnim finansijskim izveštajima bankarskog sektora u Srbiji u 2001. godini pokazao je da je neto gubitak u finansijskim izveštajima devet banaka kojima je upravljala ASB iznosio 99,0% od ukupnog neto gubitka bankarskog sektora u celini. Pre završetka trece faze Programa neke banke su se fuzionisale da bi postigle propisanu minimalnu adekvatnost kapitala, mnogima su oduzete dozvole za rad, ukljucujuci i stecaj cetiri najvece jugoslovenske banke. Broj banaka je razlicitim postupcima tokom reformi u 2001. (fuzije i spajanja, likvidacije), pao sa 83 na pocetku 2001, na 52 na završetku iste godine. U 2002. ostala je 51 banka, ukljucujuci 3 na Kosovu i Metohiji. Izuzetno niži neto gubitak u finansijskim izveštajima bankarskog sektora tokom prve polovine 2002. proistekao je: ??prvenstveno iz cinjenice da su cetiri najvece banke pod upravom ASB bile

likvidirane na samom pocetku 2002. godine. Gubici te cetiri banke iskazani u finansijskim izveštajima iznosili su 95% neto gubitaka celokupnog bankarskog sektora u 2001;

?? takode iz nove orijentacije u poslovnoj politici banaka – sada organizovanih kao organizacije koje ostvaruju profit, pažljivo procenjujuci kreditne i druge poslovne rizike.

Stabilizaciju i proces reformi u finansijskom sektoru tokom 2001. i u 2002, posebno obeleženu privatizacijom i konacnim cišcenjem bilansa stanja banaka od rizicnih pozicija nije pratila sanacija preduzeca-dužnika, tako da je sektor realne ekonomije ušao u 2002. godinu sa gubicima i strukturnom neravnotežom. Ovo je imalo za rezultat da su lokalna preduzeca i dalje predstavljala visoko rizicne partnere za komercijalne banke. Zbog toga je pogoršanje finansijskih rezultata u bankarskom sektoru Srbije u drugoj polovini 2002. potvrdilo prethodno navedene zakljucke da su dva glavna izvora prijavljenih gubitaka:

2 Prva I druga faza programa NBJ


15

??postupak konacnog cišcenja rizicnih pozicija iz bilansa stanja banaka (rast troškova u obliku opterecenja u bilansu stanja banke za celokupan iznos "stare" devizne (FX) štednje, bez obzira na reprogramiranje njihovog dospeca, kao i rast vanrednog otpisivanja potraživanja od krajnjih korisnika kredita dobijenih od Pariskog kluba poverilaca), i

?? i dalja prisustnost velikog rizika za davanje kredita kod novih ulaganja banaka. Ova dva faktora su izazvala ogroman rast varednih troškova i rezervisanja za nepredvidene gubitke, tako da su ovi troškovi uticali na sveukupnhe finansijske rezultate celokupnog bankarskog sektora u 2002. godini (tabela 1, kolona 5). Neto gubici prikazani u godišnjim finansijskim izveštajima bankarskog sektora Srbije za period I-XII 2002. iznosili su 442,8 miliona evra i bili 12,8 puta viši od neto gubitka prikazanih za period I-IX 2002. (39,6 miliona evra). Strukturni pristup nepovoljnim finansijskim rezultatima pokazuje uzroke ukupnog gubitka koje cine vanredni troškovi (direktni i indirektni otpisi – 617,3 miliona evra) koji su u drugoj polovini 2002. porasli za 486%, kao i troškovi rezervisanja (333,3 miliona evra), koji su druga stavka u smislu velicine, bazirano na dinamici rasta u trecem (237%) i cetvrtom (240%) kvartalu 2002. Vezano za gore opisan rast dve grupe troškova, neto gubici u podbilansima vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (445,7 miliona evra) i prihoda i rashoda rezervisanja (78,2 miliona evra) predstavljali su glavni razlog za nepovoljne rezultate u bilansima uspeha bankarskog sektora Srbije u 2002. I pored neto gubitka u finansijskim izveštajima, bilansi stanja banaka na dan 31.12.2002. odslikavaju zdravo poslovanje u smislu frapantnog salda izmedu dinarskih i FX podbilansa, kao i zadovoljavajucu uskladenost dospeca izvora i ulaganja koja daje prostor za likvidnost. Bolji kvalitet konsolidovanog bilansa stanja bankarskog sektora na dan 31. decembar 2002. (tabela 2, kolona 5), najvecim delom je posledica reforme bankarskog sistema u 2002, mada ??ucešce ukupnog kapitalal (20,0%) i vlasnickog kapitala (25,5%) u ukupnom

saldu obaveza još uvek nije dovoljno (ukupan kapitala je niži od vlasnickog kapitala na kraju 2002, kao i udeo u ukupnom saldu obaveza zbog otpisivanja), i

?? iznos sopstvenih sredstava je za 55,0% niži u poredenju sa istom stavkom u bilansu stanja u 2001 (gore pomenuta likvidacija cetiri najvece banke u Jugoslaviji na pocetku 2002. godine).

Nominalan pad vrednosti kapitala na 992,2 miliona evra na dan 31. decembar 2002, kao i smanjenje kapitala u obavezama sa 26,1% na kraju septembra 2002. na 20,0% na kraju decembra 2002, bio je posledica pomenutog procesa koji je imao za cilj konacno cišcenje raznih rizicnih pozicija iz bilansa stanja banaka (otpisi). Ovo implicira da ce u narednim godinama povecanje kapitala biti glavni cilj domacih banaka. Jedno od mogucih rešenja može da bude pronalazak snažnog strateškog partnera sa dobrim renomeom. Država ce biti aktivna i u ovom pravcu, kako u smislu vlasnicke transformacije koja je ucinila da država privremeno bude vecinski akcionar u nekoliko


16

domacih banaka, tako i u smislu izdavanja odobrenja u vezi prihvatljivosti inostranih ponudaca.

2.2.4 Proces restrukturisanja Proces strukturnih reformi (privatizacija) banaka u Srbiji koji je zapocet pocetkom 2002. godine zasnivao se na cetvrtoj fazi programa NBS - strategija restrukturisanja bankarskog sektora. U principu se ocekivalo da ce postupak privatizacije banaka treba da bude indirektan (putem privatizacije preduzeca, akcionara banaka) jer su se banke u bivšoj Jugoslaviji transformisale 1989. godine u akcionarska društva. Medutim, najavljen proces privatizacije banaka u Srbiji, pored vec pomenutog indirektnog nacina, imace još jednu fazu za grupu banaka koje imaju obaveze prema gradanima i inostranim poveriocima (Pariski i Londonski klub). U skladu sa dva usvojena zakona3, država Srbija je konvertovala ove obaveze banaka u javni dug. Istovremeno, na osnovu ovih javnih dugova, banke su bile obavezne da emituju nove akcije i država je izvršila konverziju duga za novoemitovane akcije i tako postala vecinski akcionar u tim bankama. Ovaj novi položaj Srbije omogucuje da se, s obzirom da su gore pomenuti zakoni obavezujuci, pronadu strateški investitori i da im se prodaju akcije koje su stecen konverzijom (u periodu od šest meseci). Dakle, cetvrta faza programa NBS, definisana kao proces privatizacije banaka, predstavlja tekucu fazu. Od procesa restrukturisanja ocekuje se ne samo promena samog vlasništva vec i nov kvalitet korporacijskog upravljanja bankama. I pored toga što je bankarski sistem Srbije još uvek u povoju vec su postignuta dva veoma važna cilja: ?? samo su još tri banke pod upravom Savezne agencije kao obezbedenje za

depozite i sanaciju banke, dok je preostalih 48 banaka svoje poslovanje po obimu i kvalitetu vec prilagodilo medunarodnim standardima koji su propisani Zakonom o bankama i drugim finansijskim institucijama.

??Cinjenica da je NBS izdala inostranim investitorima šest dozvola za osnivanje potpuno novih banaka, zajedno sa gore datim tekucim stanjem banaka koje su osnovane sa vecinskim domacim kapitalom, potvrduje da su vec postignuti uslovi minimalni uslovi za tržišnu konkurenciju.

Takode je smanjen ukupan broj zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije sa 26 hiljada pocetkom 2001. na 12,9 hiljada u 2002.

3 Zakon o dugu SRJ vezan za deviznu štednju, Zakon o javnom dugu SRJ vezan za Pariski i Londonski klub poverilaca


17

Konsolidovani bilans uspeha bankarskog sektora Srbije Tabela 1 U MILIONIMA EVRA

Bilansna stavka 01.01. – 31.12.2000. 01.01. – 31.12.2001.

01.01. – 30.09.2002.

01.01. – 31.12.2002.

1 2 3 4 5 I Dobitak/gubitak iz finansijskog poslovanja - kamata, provizija i drugi finansijski prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

193,3 (-)

243,0 (1,7)

228,7 (2,5)

335,4 (3,3)

II Neto operativni prihod/ rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-115,4 (-)

-165,2 (-45,1)

-162,7 (-0,4)

-251,9 (-6,6)

III Neto prihod/rashodi od rezervisanja (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-831,5 (-)

-3.245,7 (-3.234,1)

61,0 (20,5)

-78,2 (23,1)

IV Neto neposlovni i vanredni prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-151,0 (-)

-839,0 (-723,7)

-166,4 (-28,0)

-445,7 (-34,1)

V Neto revalorizovani prihod/rashod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

120,7 (-)

-15,0 (1,5)

- (-)

- (-)

VI Dobitak/gubitak (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-784,0 (-)

-4.022,0 (-3.999,9)

-39,4 (-15,2)

-440,4 (-14,4)

VII Porezi i doprinosi na prihod (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

1,8 (-)

2,6 (0,5)

0,1 (-)

2,4 (-)

VIII Neto dobitak/gubitak (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

-785,7 (-)

-4.024,6 (-4.000,4)

-39,6 (-15,2)

-442,8 (-14,4)

Izvor: bilansi uspeha komercijalnih banaka u Srbiji sa dozvolom NBS, kako sledi: 80 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2000. 50 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2001, i 40 komercijalnih banaka na dan 30. septembar 2002. 45 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2002.


18

konsolidovani i objavljeni u Magazinu udruženja jugoslovenskih banaka "Jugoslovensko bankarstvo", br. 3-4/2001, str. 1-21, br. 1-2/2002, str. 1-23, br. 7-8/2002, str. 3-13 i br. 1-2/2003, sa komentarima magistra Vesne Matic. Neki važni podaci iz konsolidovanog bilansa stanja bankarskog sektora Srbije Tabela 2 U MILIONIMA EVRA Bilansna stavka

31.12.2000. 31.12.2001. 30.09.2002. 31.12.2002.

1 2 3 4 5 I Sopstvena sredstva (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

12.002,8 (-)

11.336,6 (6.776,7)

4.667,7 (27,7)

4.951,9 (207,7)

II Vanbilansne pozicije (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

6.558,7 (-)

7.225,2 (5.852,5)

3.031,9 (129,8)

3.459,4 (272,4)

III Ukupan kapital (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

393,7 (-)

-3.474,2 (-4.307,2)

1.221,9 (-24,2)

992,2 (-18,4)

IV Vlasnicki kapital (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

942,4 (-)

647,9 (2,1)

1.135,2 (110,5)

1.251,6 (116,9)

V Klasifikovana sredstva (Banke pod upravom ASB u ukupnom iznosu)

9,2 (-)

6.634,0 (3.983,8)

3.254,5 (155,9)

4.084,5 (243,8)

Napomene: U 2001. godini pod upravom ASB bilo je 9 banaka. U meduvremenu, cetiri najvece banke pod upravom ASB su likvidirane na samom pocetku 2001. godine, a dve male banke pod upravom ASB su se integrisale u jednu veliku banku


19

takode pod upravom ASB. Dakle, u 2002. godini pod upravom ASB se nalaze samo 3 banke. Izvor: Bilansi stanja komercijalnih banaka u Srbiji sa dozvolom rada dobijenom od NBS, kako sledi: 80 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2000. 50 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2001. 40 komercijalnih banaka na dan 30. septembar 2002. 45 komercijalnih banaka na dan 31. decembar 2002. konsolidovani i objavljeni u Magazinu udruženja jugoslovenskih banaka "Jugoslovensko bankarstvo", br. 3-4/2001, str. 1-21, br. 1-2/2002, str. 1-23, br. 7-8/2002, str. 3-13 i br. 1-2/2003, sa komentarima magistra Vesne Matic.

2.3 Okruženje za faktoring u Srbiji

2.3.1 Potencijalno tržište U principu, potencijalno tržište za faktoring traži da budu ispunjena tri uslova od suštinske važnosti: ??povratak zemlje u medunarodne finansijske organizacije; ??makroekonomska stabilnost, posebno monetarna stabilnost; ?? sposobnost realnog dela privrede da proizvodi kvalitetnu i konkurentsku robu

koja je podržana sposobnošcu sektora domacih banaka u oblasti kreditne aktivnosti za obezbedenje potrebnog obrtnog kapitala.

Prvi uslov je vec zadovoljen: ??povratak u medunarodne finansijske organizacije posle više od decenije

potpune izolacije izvršen je u izuzetno kratkom vremenskom periodu; ??otpisivanje 66% duga Pariskom klubu poverilaca smanjio je inostrani dug za

3,0 milijarde USD; ?? spoljna trgovina je liberalizovana i donacije iz inostranstva su dale finansijsku

pomoc od 1,8 milijarde USD; ?? finansijska pomoc Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda (IMF),

Evropske banke za rekonstrukciju i razvoja (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) dala je pozitivne signale privatnom kapitalu da se ohrabri i ulazi u projekte koje nude jugoslovenska preduzeca;

??prva faza kandidovanja za ulazak u Evropsku uniju dalje ce doprineti pozitivnim izgledima da se ovde posluje.

Stabilizaciona politika je tokom 2001. godine najviše oslanjala na realizaciju i efikasnost instrumenata monetarne politike, tako da su sledeci odlicni rezultati u oblasti monetarne stabilnosti postignuti u 2002: ??Narodna banka Srbije pokazuje da inflacije od 1,8% za prvi kvartal 2003.

potvrduje mogucnost da se postigne predvideni nivo inflacije od 9,0% za celu 2003. godinu;


20

??mada dinamican, bruto novcani rast tokom 2002. u potpunosti je bio pokriven deviznim rezervama (pokrice novcanih zaliha deviznim rezervama iznosilo je 116,2% na kraju 2002. godine, a takode pokrice primarne emisije iznosilo je 164,2%)

??znacajno sniženje prosecne kamatne stope na bankarske zajmove sa 4,58% mesecno u januaru 2001 na 1,50% mesecno u decembru 2002, prvenstveno je rezultiralo pozitivnim pratecim efektom na kretanje monetarne stabilnosti i reforme bankarskog sistema;

??domaca valuta, dinar, bila je stabilna i inflacija je uspešno obuzdana, sa predvidanjima da ce 2003., kao treca godina zaredom u kojoj se inflacija snižava, biti godina u kojoj ce inflacija pasti na jednocifren broj, što se nije dogodilo u nekoliko proteklih decenija;

??banke doživljavaju ponovno stvaranje poverenja javnosti. Dokaz za to je rastuci broj odobrenih kredita i rast štednje domacinstava za više od cetrdeset puta, sa 20 na preko 70 miliona evra;

??privatizacija se ubrzava i ocekuje se da ce definitivno promeniti ekonomsko okruženje.

Projekcija stopa makroekonomskih indikatora u SRJ Tabela 3

Indikator 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Bruto domaci proizvod

5,5 4,0 5,0 5,0 5,0

Cene na malo 39,0 15,5 9,0 7,0 5,0

Potrošnja 11,1 11,7 3,0 2,6 2,7

Investicije 21,1 18,0 22,5 25,4 22,9

Izvoz 9,4 12,9 20,4 14,5 13,3 Izvor: Vlada Republike Srbije, novembar 2002. Sposobnost realnog sektora u Srbiji treba da se posmatra kroz problem likvidnosti preduzeca koji još uvek ima makorekonomsku dimenziju. Za razliku od bankarskog sektora, restrukturisanje preduzeca u Srbiji tokom 2001. i 2002. je kasnilo, a takode se realan sektor privrede neprekidno suocavao sa problemom likvidnosti i poslovnim gubicima. Delimicno preduzeta finanansijska sanacija velikih preduzeca putem jedne velike operacije konverzije nagomilanih dugova preduzeca u državne obveznice pocetkom septembra 2002, bila je u potpunosti neuspešna (osim što su racuni preduzeca bili deblokirani u kratkom vremenskom periodu), a ovaj pokušaj je takode potvrdio: 1. postojanje visokog stepena moralnog rizika u domacim preduzecima, s obzirom da je broj nelikvidnih preduzeca i nivo nenaplacenih dugova ponovo porastao pocetkom cetvrtog kvartala 2002. ( tabela 4, kolone 3 i 4), i


21

2. potrebu za suštinskim strukturnim reformama preduzeca (vlasništvo, organizacija i poslovna politika) što je pre moguce. Važno je da se ova situacija prevazide ne samo zbog celokupne privredne aktivnosti vec i zbog bilansa platnog deficita, posebno sa razvijenim zemljama. Tabela 4

STAVKA 30.09.2001. 05.09.2002. 30.09.2002.

1 2 3 4

Broj velikih nelikvidnih preduzeca 24.759 27.043 27.985

Nenaplaceni dugovi u milionima evra 590,9 1.049,4 1.096,4

Izvor: Izveštaj Zavoda za obraun i placanjes, NBS Najvažniji zakljucak jeste da je hronican problem nedovoljnog nivoa obrtnog kapitala prisutan u Srbiji u poslednjih 12 godina i da nije postojalo adekvatno davanje kredita od strane banaka, s druge strane. Problem ce se pojaviti zbog ocekivanog pozitivnog trenda rasta obima proizvodnje, kao i zbog neophodnog bržeg obrta obrtnog kapitala. Gore opisana situacija pokazuje prednosti za tržište faktoringa u Srbiji. U vezi rizika zemlje, kratak pregled celokupnih izvoznih destinacija (tabela 5) ukazuje da može da se smatra da je rizik zemlje relativno nizak: Tabela 5

EU 43,13 %

Druge razvijene zemlje 1,74 %

Zemlje u tranziciji 10,73 %

Zemlje centralne Evrope i druge koje se pridružuju EU

6,20 %

Bivše jugoslovenske republike 31,80 %

2.3.2 Faktoring unutar kuce u poredenju sa faktoring kompanijom Postoje raznih cinioci za i protiv kod dileme faktoring unutar kuce ili faktoring firmi u Srbiji. . Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama ekplicitno utvrduje koncept faktoringa (kupovina potraživanja) kao bankarski proizvod izvan osnovne bankarske delatnosti (clan 22). Ovo podržava gledište da nije neophodno osnivati posebne finansijske organizacije za poslove faktoringa u Srbiji, s obzirom da banka može da obavlja ove operacije unutar kuce.


22

Posle preduzetih radikalnih reformi bankarskog sektora u poslednje dve godine, procena je da ce neke banke u Srbiji biti u stanju da vode faktoring, ali selektivno (za važne klijente) i u ogranicenom obimu. U principu, trenutno je vecina banaka u Srbiji okupirana problemom restrukturisanja, tako da nece moci da opsluže celokupnu tražnju domaceg tržišta za faktoringom. S druge strane, serija argumenata ide u prilog tome da je bolje da se osnuje faktoring kompanija, mada ova opcija ne iskljucuje da banke imaju faktoring odeljenje u okviru kuce. Ovi argumenti obuhvataju: ?? faktoring kompanija je sposobna da prevazide sve pocetne teškoce koje

nastaju zbog operativnih specificnosti ovog novog finansijskog koncepta uz tehnicku i finansijsku pomoc inostrane faktoring kompanije kao partnera;

?? faktoring kompanija odlucuje o molbama za kredit svojih klijenata po kriterijumima koji se razlikuju od onih koji se koriste u procesu ocene kreditne sposobnosti od strane banaka. Faktoring kompanija pridaje veliku važnost potencijalnom tržištu za buduci posao, kvalitet proizvoda, mogucem buducem razvoju, zdrave uprave i kreditne sposobnosti kupca. S druge strane, banke teže da baziraju svoje odluke o davanju kredita na osnovu nalaza dobijenih analizom bilansa stanja, evidencije klijenta i ponudenih obezbedenja i jemstava. Da bi se izbegla kolizija izazvana ovim razlicitim gledištima savetuje se da se posao faktoringa obavlja odvojeno od bankarskog poslovanja;

??povecanje avansa klijentima direktno je vezano za povecanje obrta i to je velika prednost novog oruda u poredenju sa tradicionalnim finansiranjem banaka. Da bi se ovo postiglo faktoring kompanija je dužna da brzo reaguje na zahtev svojih klijenata prvenstveno u vezi utvrdivanja granica kredita za nove klijente i povecanje postojecih ogranicenja. Ovo je moguce samo ako faktoring poslovanje ostane fleksibilno i odvojeno od strukture banke.

??Faktoring preduzeca po definiciji treba da budu strucnjaci u oblasti ocene kreditnog rizika. One primenjuju odgovarajuce metode za procenu kreditne sposobnosti klijenata i klasifikuju ih u grupe na osnovu njihovog finansijskog položaja. Tako se procenat dospelih a neplacenih racuna u velikoj meri smanjuje i, shodno tome, poboljšava sposobnost klijenta da ispuni svoje tekuce obaveze.

Još uvek postoje dva ogranicavajuca faktora: ??potreba za obucavanjem; ??problem nadzora nad faktoring kompanijama.

U 2001. Narodna banka Srbije nije bila spremna da podrži inicijativu za zakonski okvir kojim ce se regulisati specijalizovane finansijske institucije, koji bi, pored ostalog, snizio relativno visok prag potrebnog vlasnickog kapitala. Narodna banka Srbije nije želela stvaranje još jedne vrste finansijske organizacije koju treba da nadzire, zajedno sa bankama i raznim vrstama štednih institucija. Postoje nagoveštaji da ce NBS podržati ideju da funkcija nadzora treba da se organizuje kao organ finansijske službe. S druge strane, postoji potreba za obukom ciljnih grupa u raznim sektorima, ukljucujuci samu finansijsku delatnost, da bi im se pomoglo da se upoznaju sa konceptom faktoringa, posebno obradom sledecih tema:


23

??organizacioni koncept ??obaveštenost o riziku ??poznavanje roba koje mogu da budu predmet faktoringa, proizvodaca

(prodavaca) i kupaca (dužnika) ?? razlika izmedu koncepta faktoringa i zaplene ??vremenska vrednost novcanog koncepta.

Praksa u Srbiji je vec ucinila da situacija bude još složenija, s obzirom da privredna preduzeca registrovana pri trgovinskom sudu cesto ukljucuju kao svoju delatnost faktoring i/ili zaplenu. Ta preduzeca su obicno osnovana sa minimalnim zahtevima u vezi osnivackog kapitala i sa skromnim ukupnim brojem zaposlenih. Ovo može predstavljati opasnost za finansijska tržišta zbog toliko preteranog pojednostavljena videnja dva važna oblika finansiranja i refinansiranja proizvodnje i izvoza. U gore pomenutoj inicijativi Udruženja jugoslavenskih banaka iz 2001. da se izmeni i dopuni Zakon o bankama i finansijskim organizacijama i Zakon o deviznom poslovanju, predloženo je: (a) da se u okviru kategorije "druge finansijske organizacije" uvede novi subjekt "specijalizovana finansijska organizacija", koja ce se organizovati kao deonicarsko društvo sa minimalno zahtevanim kapitalom od 2,0 miliona USD, i (b) da se omoguci specijalizovanoj finansijskoj organizaciji da dobije ovlašcenje za obavljanje deviznih transakcija (tj. da posluje za sopstven racun sa inostranim bankama umesto da ide preko drugih domacih ovlašcenih banaka). Detaljniji argumenti u odnosu na neophodnost tako eksplicitne zakonske regulative nalaze se u drugom delu ove Studije.

2.3.3 Perspektive domaceg i izvoznog faktoringa razmatranjem sadašnjih ekonomskih karakteristika

Mogucnosti za izvoz faktoringa u Srbiji suocava se sa dva ogranicenja: ??kvalitetom izvozne robe, i ??obimom izvoza..

Pregled obima i strukture izvoza u SRJ za 2002. upucuje na sledece zakljucke: ??posle dugogodišnjeg perioda pada obima izvoza u SRJ, u prvoj polovini 2002.

zabeležen je neznatan napredak u proizvodnji za izvoz. Ovaj trend rasta nastavio se i u narednim mesecima te godine, ali nije ispunio ocekivanja za 2002;

??kumulativno posmatran, obim ukupnog izvoza u SRJ za 2002. (237,6 miliona evra) bio je viši za 13,5% u poredenju sa istim periodom prethodne godine (videti tabelu 1, kolone 2 i 3);

??obim izvoza u razvijene zapadne zemlje u 2002. (1.186,6 miliona evra), dominantan je u strukturi obima celokupnog izvoza i dostigao je 50,06% izvoza;

??Dominantni izvozni proizvodi u 2002. bili su poluproizvodi (1.374,5 miliona evra), što je predstavljalo porast od 53,8% u odnosu na 2001. i potrošna roba (822,3 miliona evra) što je predstavljalo rast od 63,3% takode u odnosu na 2001. godinu.


24

Obim izvoza u SRJ i finansijska pomoc (u milionima evra) Tabela 6.

Obim i odredište izvoza Kumulativno I-VIII 2001.

Kumulativno I-XII 2001.


Ukupno 1.320,4 2.087,6 2.370,6

Razvijene zapadne zemlje

717,5 1.099,2 1.186,6

Zemlje u razvoju 61,7 120,9 106,9

Zemlje u tranziciji 541,1 867,4 1.077,0

Ukupno 100 % 100 % 100 %

Razvijene zapadne zemlje

54,33 % 52,65 % 50,06 %

Zemlje u razvoju 4,67 % 5,80 % 4,51 %

Zemlje u tranziciji 41,00 % 41,55 % 45,43 % Izvor: Indeks, mesecni pregled ekonomske statistike, br. 9/2002, Beograd, str. 35 i br. 1/2003, str. 35. Iznosi u dinarima konvertovani su u evro korišcenjem srednjeg deviznog kursa. Tabela 7.

Ekonomsko krajnje korišcenje

Kumulativno I-VIII 2001.



Poluproizvodi 782,9 1.182,1 1.374,5

Investiciona roba 109,1 178,3 173,8

Potrošna roba 428,2 727,1 822,3 Izvor: Indeks, mesecni pregled ekonomske statistike, br. 9/2002, Beograd, str. 35 i br. 1/2003, str. 35. Iznosi u dinarima konvertovani su u evro korišcenjem srednjeg deviznog kursa. Realna procena koja se odnosi na prethodne zakljucke jeste da su, za sada, glavna potencijalna tržišta za izvoz iz Srbije bivše republike SFRJ. Imperativ da se izvozi za onaj iznos dela u BDP koji ima zemlja koja je velika kao Srbija (50 – 60%) traži da na na raspolaganju budu svi moguci izvori, mehanizmi i finansijski instrumenti za postizanje ovog cilja. Jedan od dodatnih ili bolje reci alternativnih izvora finansiranja mogao bi da bude faktoring. Perspektive za domaci faktoring su vec pomenute kada se govorilo o hronicnim problemima nedovoljne kolicine obrtnog kapitala u srpskim preduzecima. Još jedan indikator prospekta domaceg faktoringa može da se istakne - cinjenica da niska kupovna moc gradana primorava kako proizvodace tako i maloprodajna preduzeca da nude odloženo placanje za prodaju potrošne robe.


25

2.4 Posebno fokusiranje na MSP - tržište za faktoring firme Prema informacijama Agencije za razvoj MSP i preduzetništva objavljenim u septembru 2002, u Srbiji je bilo registrovano 185.000 preduzeca od kojih je 64.000 poslovalo. U celokupnom realnom sektoru Republike na MSP odlazi 98,3 % od ukupnog broja preduzeca - ona zapošljavaju 43,2 % ukupno zaposlenih i imaju 19,4% obrtnog kapitala i 19,5% vlasnickog kapitala i rezervi. Dok ovo predstavlja jednu petinu osnovnih sredstava, oni ucestvuju sa 41% u ukupnom prihodu. Velika preduzeca koja zapošljavaju preko polovine radne snage ucestvuju sa 80% u ukupnim gubicima, dok MSP ucestvuju sa 43,5% u dobiti. U privatnom vlasništvu se nalazi 86,1% MSP. Ona zapošljavaju 35,5% radne snage, poseduju 27,5% osnovnih sredstava, 27,2% vlasnickog kapitala i ostvaruju 68,6% ukupnog prihoda. MSP u društvenom vlasništvu zapošljavaju 37% radne snage, poseduju 27,5% osnovnih sredstava, 27,2% vlasnickog kapitala i rezervi i ucestvuju sa samo 14,4% u ukupnom prihodu. MSP u Srbiji su u ekspanziji. Srbija je usvojila strategiju za razvoj MSP i preduzetnika u Republici Srbiji za period 2003-2008 kojom su utvrdeni strateški ciljevi, prioriteti, instrumenti i institucije za njenu realizaciju. Ovo ce stvoriti osnovu za konzistentnu državnu strategiju za finansijsku, institucionalnu, regulativnu i obrazovnu pomoc za sektor MSP. sector. Nedostatak finansijskih sredstava i teškoce pristupa sredstvima predstavlja glavni problem MSP, posebno za ona koja su u pocetnoj fazi svog razvoja. Banke su tradicionalno okrenute ka finansiranju velikih preduzeca pošto su njihovi glavni investitori. Teškoce u finansiranju MSP prvenstveno nastaju zbog višeg rizika s obzirom da nisu na raspolaganju odgovarajuca obezbedenja i jemstva. Rezultat su nepovoljniji uslovi prilikom davanja zajmova MSP od strane banaka. Ovaj problem je obraden u drugom delu Studije. Ipak, mogu se uociti neka poboljšanja u davanju zajmova MSP od strane banaka, s obzirom da se dogadaju neke promene: ??banke su doživele rast svog kreditnog potencijala na osnovu povecanja štednje

domacinstava, ??država je obezbedila nekoliko kreditnih linija iz inostranstva koje su

namenjene MSP i raspodeljuje ih preko nekoliko banaka, ??donatorska sredstva su bila na raspolaganju MSP i raspodeljivana su preko

nekoliko banaka. Neke od kreditnih linija koje su i sada na raspolaganju za MSP su: ??Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) potpisala je 14. juna 2001, 25.

decembar 2001. i 26. septembar 2002. sa vladom Srbije i Narodnom banke Jugoslavije ugovore kojima je povecala sredstva iz EU za Srbiju u iznosu od 15 miliona evra sa rokom od pet godina, godinu dana grejs perioda (perioda mirovanja) i kamatnom stopom EURIBOR + 6% godišnje.


26

Sa svoje strane, NBS je potpisala ugovore sa 5 komercijalnih banaka: Eksimbanka, Beograd, Novosadska banka, Novi Sad, Zepter banka, Beograd, Cacanska banka, Cacak i Komercijalna banka, Beograd poveravajuci im administriranje kriditne linije. ??Evropska investiciona banka (EIB) potpisala se ugovor sa SR Jugoslavijom

(zajmoprimac) i Narodnom bankom Jugoslavije (agent) 16. jula 2002. na 20 miliona evra, sa rokom od 12 godina i grejs periodom od 3 godine i godišnjom kamatnom stopom od 7,9%.

Narodna banka Srbijepotpisala je ugovore sa Eksimbankom, Beograd i Komercijalnom bankom, Beograd poveravajuci im administriranje kreditne linije. ??KFW, Frankfurt, odobrila je kreditne linije Kulskoj banci, Kula, Zepter banci,

Beograd i Komercijalnoj banci, Beograd, sa rokom od 3 years i grejs periodom od 6 meseci i godišnjojm kamatnom stopom od 9,5 do 12 posto.

U vezi rokova i uslova kredita koje banke dodaju iz svog sopstvenog potencijala, bolji uslovi mogu da se ocekuju kada konkurencija i svodenje inflacije na jednocifreni procenat u 2003. dozvole bankama da snize svoje kamatne stope. Zalaganje nekretnina (hipoteka) predstavljala je prepreku za proširenje kredita. Veci deo nekretnina u Srbiji nije upisan u zemljišne knjige. Srpska vlada je pokrenula kampanju za upis nekretnina. Postoji dvostruki cilj: da se proširi proces privatizacije i da se olakšaju problemi vezani za hipotekarne kredite. Pored toga, davanje druge imovine u zalog, ukljucujuci mašine, sirovine, zalihe itd. tek je nedavno adekvatno regulisano da bi služilo svrsi valjanog obezbedenja zajmodavaca. Pomoc MSP u vezi obima dospelih a neplacenih zajmova za proizvodnju namenjenu izvozu je sledeca: Tabela 8 (u milionima evra)

Ukupno1 7,4 (septembar '02) 10,2 (oktobar '02) 4,0 (novembar '02)

Za MSP 2 35,1

Za radnje 3 4,7 Napomene: 1 Obim ukupnih zajmova koje su banke produžile u tim mesecima. 2 Obim zajmova koji su dospeli a nisu placeni do 30. septembra 2002. 3 Obim zajmova koji su dospeli a nisu placeni do 30. septembra 2002. Izvor: Red br.1 - NBS. Redovi 2 i 3 - Poseban pregled izvršen od Udruženja jugoslovenskih banaka i drugih finansijskih organizacija. Tabela 8 daje osnove za sledece zakljucke: ??ukupan obim zajmova datih preduzecima u Srbiji ima rastuci trend u 2002., po

mesecima ?? sedamnaest banaka je popunilo poseban upitnik o obimu dospeli i

neotplacenih zajmova datih MSP i radnjama za proizvodnju namenjenu izvozu (40,3% ukupnih sredstava bankarskog sektora Srbije na dan 30. septemASB 2002)

??ukupan iznos dospelih i neotplacenih zajmova datih MSP u Srbiji za proizvodnju namenjenu izvozu je viši, ako se uzme u obzir ukupan broj banaka (50), ali, bez obzira na to, podaci su reprezentativni i daju obim dospelih a neotplacenih zajmova datih MSP za proizvodnju namenjenu izvozu, datih od banaka koje su se specijalizovale za finansiranje MSP, od koji su


27

neke izabrane da dalje daju kredit MSP i radnjama iz medunarodnih kreditnih linija (Evropska agencija za rekonstrukciju, KFW Frankfurt itd.).

Gornja analiza takode ukazujena sledece indikatore materijalnih prospekata kako za izvozni tako i domaci faktoring u Srbiji: ??pozitivna ocekivanja o buducem trendu rasta srpske proizvodnje namenjene

izvozu; ?? rastuca potreba srpskih preduzeca za bržim obrtom obtrnih sredstava, koja

odražava hronican problem nedovoljne kolicine obrtnog kapitala u poslednjih dvanaest godine. Problem ce rasti u skladu sa ocekivanim trendom rasta proizvodnje namenjene za izvoz. Izvozni faktoring bi bio odgovarajuce rešenje - domaca preduzeca treba da budu u položaju da mogu da reše problem niske likvidnosti i da poboljšaju svoju proizvodni ciklus.

?? Isto tako, obnavljanje finansijske podrške srednjim i malim preduzecima, posebno u proizvodnji za izvoz, putem bankarskih zajmova, koji se refinansiraju iz medunarodnih kreditnih linija, ukazuje za proširenje mogucnosti faktoringa u Srbiji.

?? U principu slaba kupovna moc gradana zahteva da proizvodaci i trgovacka maloprodajna preduzeca imaju spremne aranžmane odloženog placanja za potrošace. Na taj nacin ce domaci faktoring obezbediti alternativno finansiranje za kupovinu robe široke potrošnje u maloprodaji na odloženo placanje.

2.4.1 Kljucna pitanja bankarskog/finansijskog sistema Srbije koja treba razrešiti Odredena kljucna pitanja u vezi sa bankarskim/finansijskim sistemom koja predstavljaju smetnje imaju poseban uticaj na buducnost faktoringa. Domaci finansijski sektor je još uvek nerazvijen i nedostaje raznovrsnost ucenika na tržištu i raznolikost finansijskih instrumenata. Uvodenje novih ucesnika na tržište i novih finansijskih instrumenata zahteva strucno znanje, vremenski zahtevne inicijative i procedure, drugim recima, zainteresovane strane treba da ucine napor da nadu efikasnije puteve koji bi doveli do efikasnog razvoja. Razvoj finansijskog sektora je preka potreba i država treba da polaže veliku pažnju na taj zadatak, jer inace ne mogu da se ostvaruju bitni ciljevi ekonomske politike. Posebno s obzirom na neophodnost proširenja izvoza i razvoja privrede, država treba da popuni rupu u regulisanju finansijskih tržišta da bi ih u potpunosti uskladio sa standardima EU i OECD. Druge zainteresovane strane obuhvataju banke i realni sektor privrede. U tu svrhu je potrebno uspostaviti razlicita finansijska tržišta, sa posebnim fokusom na medubankarska tržišta koja predstavljaju znacajan deo tih tržišta (tržište novca, tržište ugovora o otkupu (repo), terminsko devizno tržište, tržište akceptnih naloga). Takode, da bi mogla da postoje efikasna tržišta potrebno je poštovati odredene standarde, ukljucujuci standarde koji se odnose na ucesnike na tržištu. Ucesnici na tržištu treba da se regulišu i kontrolišu, tako da mogu da postoje propisana rešenja i drugi uslovi koji obezbeduju zdravo tržište, tj. potreban minimalni kapital koji ce morati da se održava i poslovni standardi koji ce morati da se poštuju. U takvom sistemu svaki ucesnik treba da se pridržava prakse koja obezbeduje identifikaciju, kontrolu i pokrice inherentnih rizika. Banke moraju posebno da razviju u svom


28

okruženju razvijena savremena finansijska tržišta sa raznovrsnim ucesnicima na tržištu. Obracun i poreska pitanja vezana za finansijske instrumente treba rešavati redovno jer efekti racunovodstva i poreza mogu da predstavljaju ozbiljne prepreke za usvajanje instrumenata koja imaju široku primenu na stranim finansijskim tržištima. Averziju prema finansijama i finansijskim instrumentima baziranim na eskontu treba rešavati na svim nivoa u bankarstvu i u okruženju. Država takode treba da ohrabruje uvodenje i korišcenje koncepcija finansiranja baziranih na eskontu, adekvatnim poreskim i racunovodstvenim tretmanom. 2.5. Zakljucci i preporuke Nakon decenije opadanja i stagnacije, srpska privreda se pokrenula ka obnovi. Godine 2001. su utvrdena tri osnovna, kratkorocna ekonomska cilja: monetarna stabilnost, saniranje banaka i poreska reforma. Uticaj postignute monetarne stabilnosti na sanaciju banaka u Srbiji, u toku 2001. i 2002, ostvario su u poboljšanom kvalitetu sredstava, povracenoj solventnosti i poreskoj reformi. Postignuta makroekonomska stabilnost, posebno monetarna stabilnost u 2001. i 2002. zajedno sa povratkom zemlje u medunarodne finansijske organizacije, stvorila je poboljšane makroekonomske uslove za potencijalno faktoring tržište u Srbiji. Vezano za rizik zemlje, kratak pregled kompletnog izvoza, pojedinacno prikazanog po odredištima, ukazuje da bi rizik zemlje trebalo smatrati za veoma nizak. Kapacitet realnog sektora ekonomije u Srbiji treba da se posmatra kroz problem likvidnosti preduzeca, koji još uvek ima makroekonomsku dimenziju, jer su reforme srpskih preduzeca u 2001. i 2002. zaostajale za sanacijom banaka. Situacija mora da se razreši ne samo zbog privredne aktivnosti vec takode i zbog deficita u platnom bilansu. Prethodno opisana situacija ukazuje da su mogucnosti faktoring tržišta u Srbiji velike kako zbog ocekivanog porasta obima proizvoda i neophodnog bržeg prometa radnog kapitala, a takode i zbog nedovoljnog obezbedenja kredita od strane banaka. Pored serije argumenata koji podržavaju opredeljenje za uspostavljanje faktoring kompanija u Srbiji, ova opcija ne iskljucuje da banka u svojim okvirima vodi faktoring jedinicu. Naprotiv, ove dve opcije su komplementarne: ?? zato što ce reformisan bankarski sektor u Srbiji biti u stanju da obavlja faktoring, ?? zbog postojeceg pravnog okvira (Zakon o bankama eksplicitno postavlja faktoring

koncept kao bankarski proizvod). Sa druge strane, banke u Srbiji nece biti u stanju da zadovolje kompletnu potražnju domaceg tržišta za faktoring, ako ni zbog cega drugog, onda zbog preokupiranosti procesom restrukturiranja. Strane faktoring kompanije su neophodne na srpskom tržištu, zbog prednosti kao što su: tehnološko znanje, iskustvo, brži postupak procene kreditnog rizika, brži postupak donošenja odluka.


29

Preporuke: Paralelno prisustvo faktoring kompanija i faktoring jedinica unutar samih banaka, na srpskom tržištu, neophodno je i moguce zbog obima potražnje za faktoring uslugama, a takode i zbog mogucnosti komplementarnog rada. Obnavljanje finansijske podrške malim i srednjim preduzecima za proizvodnju namenjenu izvozu kroz bankovne zajmove, refinansiranje iz medunarodnih kreditnih linija, takode ukazuje na nove mogucnosti faktoringa u Srbiji. Faktoring stvara mogucnost preduzecima da na vreme pristupe alternativnom finansijskom izvoru, koji može da poraste sa potrebama preduzeca. Ovo je izuzetno znacajno za mala i srednja preduzeca u Srbiji, jer ce mala i srednja preduzeca nastaviti da se suocavaju sa hronicnim nedostatkom radnog kapitala. Konacni ishod je da postoje svi razlozi da bi moglo da se pretpostavi da ce faktoring u Srbiji imati cvrstu osnovu za razvoj, zbog velikih potreba preduzeca u Srbiji, posebno malih i srednjih preduzeca za taj tip alternativne finansijske podrške. Faktoring u Srbiji takode treba da ima jaku podršku kod monetarnih i poreskih organa, koji imaju interes da ohrabruju izvoz, da se izbore sa sivim tržištem, da obezbede novcani protok i obezbede ukupan razvoj finansijskih tržišta kao preduslov za ekonomski razvoj. ..........................................................................................................................................


30

3 PRAVNA PITANJA

3.1 Uvod Kao oblik komercijalne usluge, faktoring se bazira na ugovorima o faktoringu. UNIDROIT Konvencija o medunarodnom faktoringu (Otava 28. maj 1988.) definiše detalje navedenog ugovornog odnosa. U prethodno pomenutom dokumentu ugovor o faktoringu se definiše kao ugovor izmedu jedne strane (dobavljac) i druge strane (faktoring institucije) prema kojem: ??Dobavljac može ili ce preneti na faktoring instituciju potraživanja koja

proisteknu po osnovu ugovora o prodaji robe ili usluga izmedu dobavljaca i kupaca (dužnika), izuzev onih koje se pribavljene prevashodno za njihovu licnu, porodicnu ili kucnu upotrebu;

??Faktoring institucija je obavezna da za dobavljaca izvrši najmanje dve navedene funkcije:

o Finansijska sredstva za dobavljaca putem avansnih uplata; o Vodenje evidencije (knjiga) o potraživanjima; o Naplata potraživanja; o Zaštita od kašnjenja uplata dužnika;

??Dužnik treba da bude obavešten o prenosu potraživanja. Srbija i Crna Gora bi trebalo da ratifikuje Konvenciju o medunarodnom faktoringu, jer su je ratifikovali i njeni najznacajniji poslovni partneri. Jedini element zakonodavnog okvira u kojem se pominje izraz «faktoring» jeste Zakon o sprecavanju pranja novca ("SG SRJ", # 53/2001). Navedenim zakonom je definisano da pravna lica i preduzetnici koji ucestvuju u aktivnostima lizinga, faktoringa, zaplene imovine i drugim «osetljivim aktivnostima» podležu obavezama propisanim ovim zakonom. To je sve u našem pravnom sistemu što se odnosi na faktoring.

3.2 Opšti okvir obligacionog prava Jugoslavenski gradanski zakonik je zasnovan na zakonodavnim telima (ne na obicajnom pravu), te pripada germanskoj porodici kontinentalnog pravnog sistema. Moguce je pronaci snažne istorijske uticaje Opšteg gradanskog zakonika Austrije, nemacke pandekten komponente gradanskog zakonika, te švajcarskog zakona o obligacijama. Navedeni uticaji nisu delovali direktno vec pre preko tri najznacajnije domace sistematizacije zakona. Francuski, nemacki i austrijski pravni sistemi izvršili su uticaj na jugoslavensko gradansko pravo preko naucnih radova i prakticne primene od strane srpskih pravnika koji su obrazovanje stekli u tim zemljama. Na polju privrednog prava, uticaji medunarodnih pravnih instrumenata (konvencije, modeli zakona, UCP i definicije) i Obicajnog prava (zakoni Engleske i SAD) sve više dobijaju na znacaju. Zakon o obligacijama prevashodno je ureden federalnim Zakonom o obligacionim odnosima1 (ZOO). I zaista, izuzev odredenih dopuna, zakon je napisao prof. Mihajlo


31

Konstantinovic, koji je inspiraciju pronašao pre svega u švajcarskom Zakonu o obligacijama ciji stil izrade je Konstantinovic pohvalio kao optimalan kompromis izmedu detaljisanja BGB-a i elegantne recitosti napoleonskog zakonika. Valja pomenuti da je Zakon o obligacionim odnosima jedan od tek nekoliko ostataka koji su opstali i nakon brutalnog raspada SFRJ i koji je ostao na snazi u svim državama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije. ZOO na veoma sveobuhvatan nacin tretira opšte ugovorno pravo, kao i njegove privredne varijante (na taj nacin se prihvata jedinstvo gradanskog i privrednog ugovornog prava). Obuhvacene su i posebne odredbe za kandidovane ugovore (klasicne i neke privredne). Medutim, faktoring nije ureden. Neki drugi kandidovani ugovori u privredi definisani su posebnim zakonima koji tretiraju spoljnu trgovinu, privrednu imovinu, itd. Primene, opšte i konkretne, koriste se u izradi ugovora, ukoliko su ih strane izricito navele ili se podrazumeva njihova ocekivana primena u vreme zakljucenja ugovora. Kako zakon o obligacijama definiše ugovore u privredi kao i klasicne ugovore, Jugoslavija nema poseban zakon koji bi definisao ugovore u privredi. Zakon o obligacionim odnosima takode definiše druge izvore obaveza, naime tu se radi o: Zakonu o deliktima (nadoknada štete), nepravedno bogacenje (condictio sine causa), negotiorum gestio (delovanje u poslovima drugog lica bez ovlašcenja ali u korist tog lica, te se na takav nacin stvara obaveza izmedu korisnika - dužnika, i negotiorum gestor - kreditora), unilateralni pravni potezi - Rechtsgeschaeft (efekti obavezujuce ponude, izdavanja utrživih instrumenata javnih obveznica – cime se jednostrano stvara obaveza). Izmene (odredbe, izracunavanje uslova, nacin) kao i periodi ogranicenja te posledice nesposobnosti definisane su ovim osnovnim instrumentom. Zakon sadrži opšte principe gradanskog zakonika, od kojih su neki vec pronašli direktnu primenu (na primer, sloboda ugovaranja, dobra namera i fer poslovanje, sprecavanje zloupotrebe prava, primena dobre poslovne prakse), dok je ostale potrebno navesti u konkretnim pravnim institutima (na primer, primena pravila o dopunskom dispozitivu, princip proporcionalnosti uzajamnih obaveza, nadoknada štete ucinjene drugima). Opšti princip proporcionalnosti uzajamnih obaveza konkretno je definisan pozitivnim zakonskim principima, koji su takode sadržani u ZOO, kao što su: odgovornost prodavca za materijalne i pravne (evikcija) nedostatke; laesio normis (pravo na jednostrano delovanje u cilju sudskog poništenja sporazuma iz razloga evidentnog nedostatka proporcija uzajamnih obaveza u korist nevine strane), rebus sic stantibus (pravo na jednostrano delovanje radi sudske izmene ili poništenja sporazuma na osnovu nepredvidenih i neizbežnih okolnosti koje su nastale po zakljucenju sporazuma i koje ozbiljno opterecuju izvršavanje obaveza jedne strane u sporazumu); zelenaški sporazum (ex officio poništenje sporazuma jer u njemu jedna strana zloupotrebljava tegoban rad druge strane kako bi za sebe ili trecu stranu pribavila korist koja je u ociglednoj disproporciji sa obavezama koje je na sebe preuzela). Opravdano se da zakljuciti da Zakon o obligacionim odnosima služi odredenim potrebama opšteg dela (Allgemeine Teil) gradanskog zakonika. Postoji li odgovarajuci okvir obligacionog zakona i za faktoring?


32

3.3 Okvir obligacionog zakona za faktoring - de lege lata Ugovor o faktoringu se ne i u jednom delu našeg pravnog sistema ne definiše kao kandidovani ugovor. Zakon o obligacionim odnosima obezbeduje kvalitetan ugovorni okvir za prenos potraživanja pod naslovom: Prenos potraživanja ugovorom u clanovima 436-445.1 Moguce je ograniciti dejstvo najveceg broja ovih odredbi i primenjivati ih samo ako ugovorom nije drugacije definisano. Izmedu asignanta i asignata po samoj prirodi ugovora o prenosu potraživanje / zahtev se prenosi sa asignanta na asignata, iako dužnik nije obavešten. Medutim, prenos se odnosi na dužnika tek po obaveštenju, jer pre dobijanja obaveštenja on može s pravom da negira svoju obavezu da izvrši placanje asignantu. U ZOO nije naveden nikakav konkretan oblik obaveštenja, tako da teoretski to obaveštenje može biti i usmeno. Uobicajeno je pismeno obaveštenje o prenosu i ono je najadekvatnije za faktoring. Izgleda da što se tice obligacionog zakona ne postoje nikakve prepreke da bi se postigao sporazum u pogledu modela sporazuma o faktoringu, kakav se redovno koristi u zemljama u kojima je koncept faktoringa dobro poznat. U tom slucaju prenos potraživanja se realizuje u trenutku njegovog nastanka izmedu dužnika i asignanta. Prenos potraživanja moguce je ograniciti izricitim sporazumom izmedu poverioca i dužnika, bilo sa ishodom da se zabrani svaki prenos, ili da prenos bude uslovljen dobijanjem odobrenja od dužnika. Takve zabrane se obicno ne primenjuju. Prenos koji bi bio u suprotnosti sa navedenom odredbom osnovnog sporazuma ne bi bio validan u odnosu na dužnika (ZOO, clan 436.2). Zadržavanje prava svojine (pactum reservati dominii) poznato je u srpskom zakonu samo u smislu vlasništva nad materijalnim stvarima. Zadržavanje prava svojine znaci da kupac stice puno pravo svojine nad kupljenom robom nakon kompletne isplate fakturisanog iznosa. Ukoliko kupac nije u potpunosti izvršio placanje, prodavac i dalje ostaje vlasnik robe. Ovo prodavcu omogucava da – u slucaju stecaja kupca – izuzme robu iz stecajne mase. Ako je «zadržavanje prava svojine» dogovoreno izmedu prodavca i kupca, a uz prenos se kao sekundarno pravo prebacuje na primaoca, koji je faktoring firma, tada faktoring firma može da uzme robu nazad (ako su avansno platili konkretnu fakturu) ili ima pravo na dobijena sredstva, u slucaju da je administrator (likvidacioni upravnik) vec prodao robu. Odredbe u clanovima 436-445 ZOO na kvalitetan nacin ureduju opšti prenos potraživanja. Medutim, odredbe ZOO o prenosu potraživanja ne ureduju odredene pojedinosti koje se ticu poslova faktoringa, a koje je neophodno definisati za firmu koja se bavi faktoringom. U principu, ugovor o faktoringu može da definiše pojedinosti faktoring poslovanja. Na drugu stranu, poslovna zajednica, sudovi, poreski organi, i druga administrativna tela nisu obaveštena o faktoring poslovanju i potrebna su im uputstva. Postojanje zakona o faktoringu predstavljalo bi veci autoritet od ugovora o faktoringu pred sudovima i administrativnim telima i od samog pocetka bi objedinilo pristup faktoringu. Ovaj zakon bi izmedu ostalog trebalo da uredi aspekte ovih odnosa u pogledu pristupa koji je inkorporiran u Konvenciju o medunarodnom faktoringu.


33

Na taj nacin bi bile izbegnute pocetnicke greške u tumacenju ugovora i transakcija uopšte od strane sudova, Deviznog inspektorata, Narodne banke i poreskih organa. Iz istog razloga lizing je ureden posebnim Zakonom o lizingu. Ovo ne znaci da faktoring ne bi mogao da funkcioniše bez takvog zakona. Ipak, bilo bi jednostavnije ukoliko bi Srbija imala zakon o faktoringu koji bi na fleksibilan nacin uredivao ugovorne odnose u poslu faktoringa.

3.3.1 Potencijalne pravne prepreke za faktoring Spore sudske procedure za naplatu potraživanja i predlog za uvodenje «dokumentovane procedure». U slucaju neizvršavanja obaveza od strane dužnika, od kljucnog je znacaja postojanje efikasnog sistema naplate potraživanja po proceduri utvrdenoj od strane suda. Sudovi u Srbiji deluju na osnovu Zakona o izvršnom postupku (2000.) koji ne obezbeduje efikasnu proceduru naplate dugova i neophodno je izvršiti izmene ovog Zakona kako bi bio adekvatniji zahtevima kreditora. U retrospektivi, sprovodenje presuda je bilo problematicno 90-tih godina u vreme Miloševica, i to iz nekoliko razloga. Pre svega, Zakoni o izvršnom postupku (stari i aktuelni Zakon iz 2000.) favorizuju dužnika kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru izvršenja odluke. Drugo, devedesetih godina sudovi su jednostavno odbijali izvršenje finalnih presuda protiv odredenih dužnika bilo zbog njihovih politickih veza ili zarad «socijalnog mira». Drugim recima, sudovi su selektivno primenjivali zakon. Mogli ste da dobijete konacnu i izvršnu presudu suda donesenu u sudskom postupku, ali sudovi jednostavno ne bi dalje radili na primeni rešenja sadržanog u toj presudi. U odredenim slucajevima sud bi zatražio pomoc policije u izvršenju presude, a policija bi odbila da pruži pomoc navodeci da bi izvršenje presude moglo biti tako opasno da takva akcija nije opravdana. Kako sudski službenici ne mogu da rade bez pomoci policije usled mogucih opasnosti u vezi izvršenja, ono se jednostavno ne bi desilo. Na taj nacin je policija, kad je to htela, ometala rad pravosuda, a to je naravno bilo zasnovano na instrukcijama politicke oligarhije. Pored prethodno navedenog, problem nepreciznih zemljišnih knjiga, nepostojanje registra nepokretnosti, nedovoljna sredstva u propalom bankarskom sistemu, nepostojanje razmene informacija izmedu banaka, sveukupna kriminalizacija društva, i generalno osecanje nesigurnosti navelo je ljude na zakljucak da sudovi ne mogu mnogo šta da urade. Tako se neretko dešavalo da su usluge kriminalaca korišcene za uterivanje dugova, a za tu uslugu je naplacivana provizija od 15-20%. Opšta atmosfera što se tice naplate potraživanja je poboljšana nakon što je organizovani kriminal ozbiljno uzdrman akcijama koje je policija preduzela posle atentata na premijera Ðindica. Medutim, sudovi iz raznih razloga nisu u dovoljnoj meri unapredili svoj rad. Efikasan sistem sudske naplate potraživanja još uvek ne postoji u Srbiji, a medu najznacajnije prepreke ubrajaju se neefikasne odredbe sadržane u Zakonu o izvršnom postupku. Obicno poverilac mora da dobije konacnu presudu u sudskom procesu i da


34

zatim na osnovu toga dalje realizuje proceduru izvršenja sve dok dug ne bude naplacen. Sledi opis aktuelnog zakona i sugestija za njegovo poboljšanje. ZOO ureduje nezavisna zakonska prava poverioca u slucaju da dužnik ne izvršava svoje obaveze.1 Pre pocetka sudske procedure potrebno je poslati preporuceno pismo, obaveštenje duž

Documents

ST Serbia Factoring Yu - World Bank · 2016. 7. 15. · 5.3 Politika rizika ... Finansijska prognoza za Srbiju i za faktoring kompaniju; 5) Biznis plan za Srbiju i za faktoring kompaniju;