Metodika Drustvenih Nauka

1

UVOD

U nastavi društvenih nauka primenjuju se razne metode. Od pravilnog izbora i primene metoda rada u nastavi društvenih nauka zavisi kvalitet znanja i uspeha obrazovanja u delatnosti društvenih nauka. Nastavni rad u društvenim naukama zahteva odre�ene na�ine izvo�enja. Nastava društvenih nauka se ne može ni zamisliti bez upotrebe pogodnih metoda za obradu gradiva. Struktura i specifi�nost materijala društvenih nauka traže primenu odgovaraju�ih metoda. U nastavi društvanih nauka upotrebljavaju se slede�e nastavne metode:

• usmeno izlaganje, • razgovor, • rad na tekstu društvenih nauka, • metode demonstracije i • ekskurzija (samo kod nekih nauka). Primenom nastavnih metoda i primenom principa o�iglednosti u nastavi

društvenih nauka omogu�uje se sigurno prenošenje i usvajanje gradiva društvenih nauka. Principu o�iglednosti pridaje se velika pažnja. Lakše se prenose i usvajaju nau�na saznanja u društvenim naukama.

Metodika Društvenih nauka

2 by Aljabak

1. ŠTA SU NASTAVNE METODE Kao najzna�ajnija pitanja o metodama u nastavi društvenih nauka isti�u se:

definicija, podela, funkcija, izbor, kombinacija i njihova primena. Pošto didaktika1 prou�ava sva navedena pitanja nastavnih metoda, njih treba osvetliti sa metodi�kog aspekta, ukazuju�i na njihovu specifi�nost i funkcionalnost u nastavi istorije. Pogrešno bi bilo misliti da svaka nastavna oblast ima svoje posebne metode, kao i da postoji jedinstven i ne zamenljiv sistem metoda, bez obzira na specifi�nosti nastavnih oblasti. Nastavi društvenih nauka odgovara posebno metodi�ki prilagodjen sistem nastavnih metoda, koje se primenjuju i u drugim oblastima nastavnog rada, ali na druga�iji na�in.

Mnogi didakti�ari bavili su se definisanjem nastavnih metoda, uporedjuju�i njihove definicije došli smo do zaklju�ka da se njihova mišljenja o pojmu nastavnih metoda podudaraju u manjoj ili ve�oj meri.

• Nastavne metode su putevi ili na�ini zajedni�kog rada nastavnika i

u�enika u nastavnom procesu pomo�u kojih u�enici stje�u nova znanja razvijaju psihofizi�ke sposobnosti.

• U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj drugoj oblasti ljudske

delatnosti, traže se i biraju odgovaraju�a sredstva, na�ini i postupci pomo�u kojih se mogu posti�i dobri rezultati. Kako je nastava najorganizovaniji vid vaspitno-obrazovnog rada, razumljiva su nastojanja da se pronadju, selekcionišu i primene oni na�ini – metode i postupci koji �e biti najcelishodniji i koji �e dati optimalne rezultate. Te najadekvatnije postupke, koji se koriste u nastavi, nazivamo nastavnim

metodama.

• Pod nastavnim metodama podrazumevamo na�ine rada nastavnika i u�enika u nastavnom procesu.

• Sama re� metoda gr�kog je porekla i zna�i postupak pomo�u kojeg se

ostvaruje postavljeni zadatak. Polaze�i od suštine metode uopšte prof. T. Prodanovi� smatra da se nastavne metode mogu definisati kao

1 Didaktika je podru�je pedagogije koje se bavi teorijama, idejama, na�elima i uputama koje su

usmjerene uspješnom provo�enju obrazovnog procesa.


3 by Aljabak

nau�no-verifikovani na�ini i postupci rada nastavnika (stru�njaka) i u�enika (u�esnika) u nastavnom procesu, kojima se obezbedjuju optimalni uslovi za racionalnu i efikasnu nastavu2.

Nastavne metode nastavnik primenjuje u svim fazama i oblicima rada,

po�ev od uvodjenja u�enika u nastavni proces pa do proveravanja ste�enih znanja. U�enici takodje koriste te iste metode radi sticanja znanja u procesu nastave, što zna�i da su nastavne metode povezane sa svim ostalim metodi�kim podru�jima (izvorima znanja, oblicima rada, objektima rada, nastavnim sredstvima, fazama nastavnog rada i mnogim drugim pitanjima nastave) i sastavni su deo celokupnog nastavnog procesa.

2. KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA Bilo je više pokušaja klasifikacije nastavnih metoda što je svakako bilo

uslovljeno shvatanjima i koncepcijom nastave. O metodi3 se raspravljalo još u staroj Gr�koj (Aristotel, Platon, Sokrat) i Rimu (Kvintilijan). Bilo je u prošlosti pokušaja da se pronadje univerzalna metoda, u vreme Volfranga Ratkea, Jana Amosa Komenskog i Johana Hajnriha Pestalocija. Smatralo se da je dobra ona metoda koja po�iva na zakonima prirode. Johan Fridrih Herbart je, takodje, smatrao da postoji univerzalna šema koja omogu�ava u�enicima da trajnije usvoje znanja. Njegova univerzalna metodi�ka šema sastojala se iz �etiri formalna stupnja (jasnost, asocijacija, sistem i metod) koju su zastupali i njegovi sledbenici.

S obzirom na to da nastavne metode odredjuju i regulišu tok nastavnog

procesa, neprestano su bile, a i sada su, u žiži interesovanja savremenih didakti�ara. Ta razmišljanja se kre�u od pokušaja da se nadje jedna univerzalna metoda do odredjenja sistema metoda, zavisno od polaznih kriterijuma za ta odredjenja. Najbliži jednoj temeljnoj klasifikaciji su poljski didakti�ari, koji kriterijum za podelu metoda zasniva na nau�nom putu odvijanja procesa saznanja u nastavi, a to su:

2 Dr Radenko S. Krulj , dr Sait Ka�apor, dr Radivoje Kuli�– Pedagogija,Ttre�e dopunjeno izdanje, Beograd, 2003. str. 104

3 Metoda je u teoriji saznanja i nauci, sistematski, objektivan na�in dolaska do nedvosmislenog odgovora na postavljene hipoteze.


4 by Aljabak

• Metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje, živo opažanje);

• Metode zasnovane na re�ima: monološke (opis, pri�anje,

pripovedanje), dijaloške (popularna predavanja, diskusije) i rad sa knjigom (apstraktno mišljenje);

• Metode zasnovane na prakti�nim aktivnostima (prakti�na zanimanja i

labaratorijske metode – prakse).

Zanimljivo je mišljenje prof. T. Prodanovi�a koji za klasifikaciju metoda uzima kao polaznu osnovu tok saznajnog procesa, pa sve metode deli u tri skupine:

• verbalno-tekstualne;

• ilustrativno-demonstrativne;

• labaratorijsko-eksperimentalne.

Bez obzira na široku lepezu klasifikacije nastavnih metoda, veliki broj

teoreti�ara se slaže da su osnovne slede�e nastavne metode: • metoda usmenog izlaganja;

• metoda razgovora;

• metoda rada sa tekstom;

• metoda pismenih i grafi�kih radova;

• metoda demonstracije

• metoda prakti�nih i labaratorijskih radova. Prema komunikacijsko-informacijskom kriterijumu, nastavne se metode

mogu podeliti na tri grupe:

• prakti�ne metode (od kojih je najpoznatija metoda prakti�nih radova);


5 by Aljabak

• vizualne metode kao što su: - metoda demonstracije; - metoda crtanja; - ilustrativnih radova.

• verbalne metode u koje ubrajamo: - metodu usmenog izlaganja; - metodu razgovora; - metodu �itanja i rada na tekstu; - metodu pisanja.

Postoji više klasifikacija nastavnih metoda zbog razli�itih kriterijuma od

kojih se polazilo u rešavanju ovog pitanja. Ve�ina didakti�ara prihvata klasifikaciju nastavnih metoda koja polazi od izvora saznanja4. Prema ovoj podeli i istorijskom razvoju metodi�ke teorije i prakse u nastavi društvenih nauka koriste se slede�e nastavne metode:

• metoda usmenog izlaganja (monološka metoda);

• metoda razgovora (dijaloška metoda);

• metoda rada na tekstu;

• metoda demonstracije;

• metoda labaratorijskog rada.

4 Radenko S. Krulj, Sait Kacapor, Radivoje Kulic, Pedagogija, Užice, 2005. str 98


6 by Aljabak

3. METODA USMENOG IZLAGANJA (MONOLOŠKA METODA)

Ova metoda bila je podesna u nastavi do 19. veka kada se poklanjala posebna pažnja u�enju i „bubanju“. Kasnije se sa uvodjenjem nastavnog razgovora postepeno razvijalo takvo shvatanje i takav odnos u nastavi. Medjutim, usmeno izlaganje je i dalje ostalo kao nezamenljiva metoda sve do danas. Tako preovladava shvatanje da je ovo jedna od metoda koja je posebno zna�ajna u prvoj fazi nastavnog rada i kada polaznici nemaju osnovna znanja o materiji koja se obradjuje. Ova metoda je efikasna naro�ito kada u�enike treba upoznati sa nastavnim sadržajima o kojima imaju oskudna znanja5.

Monološka metoda je na�in rada kada nastavnik ili u�enici verbalno izlažu

neke delove nastavnog saržaja. To je jedna od najstarijih i naj�eš�e upotrebljavanih metoda u nastavi. Monološka metoda je posebno pogodna pri obradi sadržaja za koje nema odgovaraju�ih nastavnih sredstava.

Monološkom metodom uvodimo u�enike u nove oblike rada pri

obradjivanju težih poglavlja, objašnjavanju težih termina. U obradi novih sadržaja pomo�u ove metode isti�e se ono što je najbitnije i ono što �ini suštinu nastavne jedinice. To je jedna od naj�eš�e primjenjivanih nastavnih metoda. Prema istraživanjima, 2/3 svih govornih aktivnosti u nastavi pripada nastavnikovom govoru.

Slikovitost i emocionalnost kao snažni sugestivni elementi zna�ajni su uslovi za lepo, izražajno i dopadljivo pri�anje. Slušaoci (u�enici, slušaoci ili publika) najbolje usvajaju gradivo koje izaziva jake utiske i doživljaje. Doživljaj je prolazna ta�ka u svakoj dobroj nastavi. Primere treba tražiti u sredini gde se izvodi predavanje, jer slušaoci lakše pamte ono o �emu ve� nešto znaju.

O�igledno i konkretno izlaganje omogu�uje u�enicima i studentima da

sebi jasno predstavljaju društvene dogadjaje, epohe, pravce i sli�no. Predava� mora voditi ra�una o uzro�no-posledi�nim zbivanjima u društvu.

5 Dr.sc. Elvi Piršl – Didaktika, Pula, 1997. str 215


7 by Aljabak

4. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE MONOLOŠKE METODE

I ova metoda ima svoje dobre strane, ali i nedostatke koje nastavnik treba

da zna. Dobra strana je, svakako, ona što ovom metodom nastavnik u direktnom kontaktu sa sadržajima omogu�ava u�enicima da bez lutanja dobiju prave informacije iz sadržaja na kojima se radi i što u takvoj situaciji nastavnik isti�e ono što je bitno i rezimira ono što je suštinsko. Naravno, ova metoda je pogodna i zato što nastavniku omogu�uje da naglasi estetske i moralne vrednosti koriste�i za to svako pogodno gradivo (istoriju, geografiju, filozofiju, književnost, sociologiju, pedagogiju i dr.).

Ali, ovakav pristup prate i neke slabosti kao što su: nedovoljna aktivnost

svih u�enika, mogu�nost da u�enici prihvate prostu reprodukciju i usvajaju nastavnikove re�i bez ulaženja u njihov smisao i bez razumevanja; ova metoda ne podsti�e uvek samostalnost i stvaralaštvo. skustva su pokazala da su znanja ste�ena pretežno metodom nastavnikova usmenog izlaganja nepotpuna, verbalna i formalna. Isklju�iva primjena te metode ne razvija aktivnost u�enika, pa time ni njihove radne navike ni sposobnosti.

U primeni monološke metode, pored ve� pomenutih treba se pridržavati i slede�ih zahteva: • nastavnikova objašnjenja treba da budu pra�ena odgovaraju�im primerima; • posle svakog objašnjenja treba proveriti da li su ga u�enici shvatili, a to se

najbolje postiže ako se od u�enika traži da objašnjenje podkrepe primerom;

U nastavi društvenih nauka �injenice ne treba objašnjavati jer su one evidentne, ali u slu�ajevima kada se uo�i da u�enici nisu razumeli sadržaj objašnjenje je i te kako potrebno. Rezultat svakog objašnjavanja treba da bude shvatanje, odnosno razumevanje sadržaja. Izmedju nastavnikovog objašnjavanja i u�enikovog shvatanja postoji uzro�no-posledi�ne veze; bez objašnjenja nema shvatanja, a posledice slabog objašnjavanja jeste neusvajanje gradiva. Predava� ili orator ne sme gubiti iz vida da je svestranost o kojoj govori, �esto, nepristupa�na slušaocima. Zato je potrebna konkretnost u izlaganju. Posebnu pažnju u�enika i studenata privu�i�e govornikovo


8 by Aljabak

izlaganje navodjenjem konkretnih primera iz oblasti o kojoj je re�. Pravilna intonacija i modulacija glasa prema sadržaju gradiva i odmeren tempo izlaganja od osnovnog su zna�aja za dobro usmeno izlaganje, o �emu treba voditi ra�una naro�ito u nastavi društvenih nauka. Pravilan akcenat re�i omogu�ava te�nost predavanja. Svaka re� mora biti pravilno upotrebljena. Re�enice moraju biti logi�ki povezane. Predava� mora voditi ra�una o svom re�niku. U izlaganju treba izbe�i suviše teške i apstraktne izraze. Samo za pojmove koje treba nužno objasniti treba koristiti nove re�i. Svaka društvena nauka ima veliki broj pojmova koje predava� mora dobro upoznati. U toku predavanja postepeno u�enike i studente treba upoznati sa pojmovima i zakonitostima svake društvene nauke ponaosob. U istorijskim naukama �esti su izrazi: podi�i ustanak, objaviti rat, zaklju�iti mir, zapo�eti ofanzivu, probiti front, prvobitna zajednica, feudalizam, svetski ratovi, verski ratovi, gradjanski ratovi... U pravnim naukama upotrebljavaju se izrazi: pravo, �lan, paragraf, stav, ta�ka, porodica, naslednik, prekršaj, krivi�na odgovornost, telesna povreda itd. U filozofiji �esti su izrazi: mudrost, anti�ka filozofija, sofistika, postanak �oveka, postanak civilizacije, analogija, pojam itd. U ekonomiji �esti su izrazi: roba, kapital, novac, kamata, cena itd. Znanja iz društvenih nauka mogu biti jasna i pravilna samo u tome slu�aju, ako u�enici i studenti ta�no razumeju svaku re� izraz u izlaganju.

5. OBLICI USMENOG IZLAGANJA

Usmeno izlaganje u nastavi može biti u obliku: a. pripovedanja, b. opisivanja, c. predavanja, d. obrazlaganja, e. objašnjavanja, f. izveštavanja, g. dokazivanja h. i drugi…


Svaki od ovih vidova rada ima svoju obrazovnu i vaspitnu namenu ali i

didakti�ke zahteve.

5.1. PRIPOVEDANJE ILI PRI�ANJE

Pripovedanje ili pri�anje izlaganje je o stvarnim doga�ajima koji se izlažu tako da u u�enika pobude ose�aje, kako bi se uticalo na njihovo doživljavanje. Ono je posebno u�inkovito pri obradi istorijskih i drugih sadržaja o kojima u�enici nemaju iskustva. Nastavnikovo slikovito, jasno, zanimljivo, uvjerljivo pripovedanje u u�eniku može izazvati odre�ene ose�aje. Sam nastavnik treba da se uživi u odre�en doga�aj o kojem pripoveda. Pripovedanje je naj�eš�i vid ove metode, posebno u nižim razredima osnovne škole. Izvodi se naj�eš�e u obliku slobodnog, izražajnog i slikovitog pripovedanja. Dobro organizovan rad može aktivirati u�eni�ku pažnju, pove�ati interesovanje za nova saznanja i oboga�ivati emocionalna doživljavanja. Pripovedanje ima više karakter nau�no-popularnog izlaganja uz neophodne primene i uzore i isticanje pozitivnih �injenica. Predavanje je pretežno apstraktno-pojmivno izlaganje sa analiti�ko-semanti�kim misaonim operacijama uz nužne komparacije i zaklju�ivanje. Vid teorijskog predavanja je varijanta usmenog izlaganja koji se naro�ito koristi u praksi. Neki to nazivaju izlaganjem lekcije, neki rad „ex katedre“, a drugi to naslovljavaju usmenim izlaganjem ili naprosto predavanjem. Svakako i ovaj vid izlaganja je neophodan i koristan, ali za uspeh je važno dobro ga osmisliti, adekvatno odrediti širinu i dubinu materije (saglasno zadacima i situaciji), ali i strukturu prilaza, elemente koje valja posebno ista�i te i odgovaraju�a naglašavanja, rezimea i sl.

Pri�anje je usmeno izlaganje sadržaja gde ne postoji u�enikovo iskustvo. Pri�anje je posebno efikasno pri obradi sadržaja iz evolucije i o životu i radu poznatih prirodnjaka. Da bi se vezala pažnja u�enika, izazvala odredjene emocije i sposobnost da se užive u datu situaciju, nastavnikovo pri�anje treba da je slikovito, jasno, zanimljivo, neposredno i odmereno.


5.2. OPISIVANJE

Opisivanje u nastavi ima veliku ulogu i primjenu. Opisivanje se odnosi na slikanje rije�ima te je obi�no utemeljeno na izravnom promatranju.

U nastavi prevladava znanstveno opisivanje. Ono se primjenjuje kada je potrebno s više detalja, potpunije, objektivnije predstaviti pojedine prirodnine, objekte, pojave, procese, doga�aje, li�nosti i dr.

Kako bi opisivanje bilo znanstveno, potrebno je da nastavnik temeljito pozna objekt opisivanja.

Opisivanje kao vid metode usmenog izlaganja (deskripcija) primenjuje se u nastavi svih vrsta i stupnjeva. To je u suštini plasti�no, pregledno isticanje glavnih najkarakteristi�nih obeležja realnog sveta, tj. njegovog dela koji je predmet opisivanja. Uz ovo svakako treba ubrojiti i objašnjavanja (objašnjenja) gde se na poznatim �injenicama i generalizacijama dolazi do saznanja manje poznatih istina, procesa, odnosa i dr.

Opisivanje ili deskripcija kao oblik monološke metode primenjuje se kada na verbalan na�in treba izraziti spoljašnja svojstva nežive i žive prirode kao i procesa i pojava. To je slikovit na�in nastavnikovog izlaganja, pri �emu se posredno formiraju adekvatne predstave o izu�avanim pojmovima. Opisivati se mogu svi sadržaji koji se �ulno doživljavaju. Pošto se opisivanjem na verbalan na�in stvaraju slikovite predstave o prou�avanom nastavnom sadržaju ono mora da bude povezano sa direktnim posmatranjem u toku ekskurzija i izleta ili posmatranjem nastavnih sredstava. Opisivanje se može zasnivati i na percepcijama nekih prethodnih posmatranja i ve� formiranih predstava.

5.3. PREDAVANJE

Predavanje je naj�eš�e primenljivani oblik monološke metode. To je duže, kontinuirano izlaganje nastavnika u kojem dominira objašnjavanje, ali ima i pri�anja, opisivanja i obrazlaganja. Uz zahteve koji su spomenuti za ostale oblike monološke metode, predavanje mora da se odlikuje visokim stepenom sistemati�nosti6 i logi�kom strukturom izlaganih sadržaja.

6 Sistematizovati ( gr�.systema celinski sastav, celinski sklop) izvoditi nešto tako da predstavlja

skladnu celinu, srediti nau�no, sre�ivati po logi�nom na�elu, urediti u sistem


Predavanje traži od u�enika dužu pažnju, ve�e misaono naprezanje, pa je neophodno ovaj oblik monološke metode kombinovati sa drugim metodama da bi se izbegle monotonija i pasivizacija u�enika. Predavanja ne treba da budu optere�ena suvišnim detaljima; pažljivo se moraju odabrati �injenice na koje �e se predavanje oslanjati, kao i odgovaraju�i primeri.

5.4. OBRAZLAGANJE

Obrazlaganje je poseban oblik metode usmenog izlaganja koji karakterizira iznošenje dokaza za neku tvrdnju. Obrazlaganjem treba izložiti sve što je u svezi s konstatacijom nevidljivo, nepristupa�no, nepoznato i nejasno.

Obrazlažu�i neku pojavu, u�enik ulazi u njezinu bit. Nastavnik naj�eš�e obrazlaže tekom obrade novoga gradiva, na drugim etapama nastavnog �asa traži to od u�enika.

Obrazloženje je poseban oblik monološke metode kojim se detaljnije tuma�e odredjene konstatacije o brojnim pojavama u neživoj i živoj prirodi.

5.5 OBJAŠNJAVANJE

Objašnjavanje je misaono-verbalna aktivnost kojom se tuma�e pojedine pojave i procesi u okruženju. Objašnjavaju se apstrakcije, generalizacije, primjerice - klima, antika i sl. U�enicima ne treba objašnjavati ono što im je poznato.

Nastavnik može uspješno objašnjavati u�enicima samo onda kada dobro poznaje sadržaje. Nepoznate sadržaje može objašnjavati samo uz pomo� poznatih sadržaja. Poslije objašnjavanja valja uvijek provjeriti jesu li u�enici shvatili objašnjeno.

Objašnjenje se koristi u tuma�enju nepoznatih pojmova, pravila, principa, metoda, zakona, definicija, procesa, termina i sl.


5.6. IZVEŠTAVANJE

Izvještavanje treba posebno njegovati u izlaganju nastavnika i u�enika, posebno prilikom: promatranja, izvo�enja prakti�nih radova i pokusa, nakon izvanu�ioni�ke nastave.

5.7. DOKAZIVANJE

Dokazivanje je rasu�ivanje tokom kojeg se ustanovljava istinitost ili pogrešnost nekog tvr�enja (suda, iskaza, teoreme). U dokazivanju teoreme se oslanjamo na aksiome, ili na ranije dokazane teoreme pozivaju�i se pri tome na definicije pojmova. Zavisno od metoda dokazi se dele na:

• analiti�ke (analiza); • sinteti�ke (sinteza); • induktivne (indukcija); • deduktivne(aksiomatske, dedukcija); • dokaz od suprotnog, svo�enje na protivre�nost (apsurd, kontradikcija). •

Svi ovi oblici metode usmenog izlaganja koriste se uz upotrebu nastavnih sredstava i uz koriš�enje i elemenata metode razgovora, demonstracije i dr. Monološka metoda u nastavi društvenih nauka ima svoj puni zna�aj samo ako se na adekvatan na�in kombinuje sa drugim metodama. Za svaku spomenutu varijantu posrednog izlaganja potrebna je odgovaraju�a metodi�ka priprema.

Uz neposredno izlaganje nastavnika u nastavi se koristi i posredno

izlaganje. Njihova je metodi�ka specifi�nost to što se izlaganje prenosi suvremenim sredstvima masovnih komunikacija (film, TV, CD, Internet).


6. METODI�KE NAPOMENE O PRIMENI MONOLOŠKE METODE

U toku školovanja nastavnik se osposobljava da se ta�no i jezi�ki pravilno izražava. Za uspešnu primenu monološke metode neophodno je poznavanje razli�itih oblika usmenog izlaganja. U metodi�kom pogledu nastavnikovo izlaganje treba da se odlikuje verbalnom neposrednoš�u i odmerenoš�u, o�iglednooš�u i slikovitoš�u, jasnoš�u i jezgrovitoš�u , leksi�kom i psihološkom primerenoš�u7.

Pravilna primena usmenog izlaganja oživljava nastavni proces i unosi u

njega govornu dinami�nost i metodi�ku sustavnost. Posebno zna�enje ima nastavnikovo neposredno izlaganje pri uvo�enju u�enika u nove oblike rada (objašnjavanje težih pojedinosti pri obra�ivanju nepoznatih rije�i). Nepoznate i strane re�i treba ispisati na tabli i objasniti. Re�i kojima se nastavnik koristi u izlaganju u�enici trebaju razumeti, jer bez poznavanja re�nika ne mogu uspešno shvatiti izlaganje.

Pravilan, primeran, živ i zanimljiv nastavnikov govor razvija u�enikovu

pažnju. Slušaju�i njegov govor u�enici imaju priliku usavršiti svoj govor, bogatiti ga i aktivirati re�nik u podru�ju istorije, bosanskog jezika, itd. Nastavnikovo izlaganje ne samo da osigurava sistemati�nost i sre�enost nastavnog sadržaja ve� pozitivno uti�e i na kulturu govora.

Priprema nastavnika za primenu obuhvata: • vremensko trajanje izlaganja, • plan izlaganja, • obradu nepoznatih re�i, • upotrebu nastavnih sredstava.

Za u�enike po�etnih razreda osnovne škole odgovaraju kra�a izlaganja od

5 do 10 minuta. Nastavnik unaprijed utvr�uje plan izlaganja. Obradi nepoznatih i stranih re�i treba pridati punu pozornost. Dobro pripremljeno usmeno izlaganje dobiva na svežini ako mu se osigura odgovaraju�a vizualna potpora (zapisivanje na tabli, korištenje nastavnih listi�a, upotreba

7Mili� Matovi�, Slavica Bukvi� – Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja prirode i biologije, Beograd, 1994. str. 52


slikovnih materijala, CD). Nastavnikovo dobro osmišljeno usmeno izlaganje treba predvidjeti i uopštavanje koje �e obuhvatiti njegove temeljne delove.

Nastavnikovo neposredno izlaganje treba biti: • sistematizovano, • logi�ki jasno, • zanimljivo, • na korektnom bosanskom jeziku. Svaki dobar nastavnik može vežbom razviti sposobnost svog usmenog

izgovora.

�im nastavnik opazi da je u�enicima nešto poznato, prekinut �e izlaganje i nastaviti razgovorom i sistematski podsticati u�enike na odgovoraju�e aktivnosti. Osim nastavnikovog neposrednog izlaganja, u nastavi mogu neposredno izlagati i u�enici i drugi stru�njaci. U toku dužih usmenih izlaganja nastavnik treba da pravi kra�e pauze, da bi se u�enici odmorili i lakše usvojili i zapamtili izloženo gradivo. U toku pauze nastavnik može da rezimira delove svog svog predavanja, da povede razgovor sa u�enicima, da traži od u�enika da ukratko ponove neke detalje iz izlaganja, da demonstrira nešto, da zapiše nešto na tabli i sl. Osim nastavnika i u�enici se koriste monološkom metodom. Njihova izlaganja su znatno kra�a i potrebna im je nastavnikova pomo� u vidu podsticaja ili impulsa (verbalno, pokretima ruke i izrazom lica).

7. IZBOR I KORELACIJA NASTAVNIH METODA

Govore�i o upotrebi nastavnih metoda, posebno smo istakli �inioce koji uti�u na njihov izbor. Uglavnom o izboru metod, posebno smo istakli �inioce koji uti�u na njihov izbor. Uglavnom, u izboru metoda, rukovodimo se didakti�kim, konkretnim i prakti�nim razlozima. Nastavna situacija na bilo kom tipu �asa iziskuje od nastavnika sposobnost da koristi više nastavnih metoda, kombinuju�i ih. Kombinovanje nastavnih metoda zavisi od postavljenih zadataka koje treba na �asu ostvariti i niza drugih okolnosti


koje postoje u svakoj situaciji. To zna�i da izbor i primena nastavnih metoda ne vode njihovom suprotstavljanju, ve� naprotiv, izmedju upotrebljenih metoda na �asu mora biti ostvaren visok stepen komplementarnosti.

Vrednost primene svake nastavne metode zavisi od prirode nastavne

jedinice i od raznovrsnih zadataka i sadržaja rada koje treba na �asu ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadržaji rada koje treba na �asu ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadržaji rada neposredno uti�u na izbor adekvatne metode ili više metoda ili pojedinih metodskih postupaka u okviru svake od njih.

Na jednom �asu nekad �e dominirati jedna metoda, - na primer, metoda

neposrednog rada nastavnika i u�enika na tekstu, ali dinamika nastavnog procesa name�e i potrebu da se uz nju vodi razgovor, da se nešto pokaže ili ilustruje �ime nastava postaje bogatija, zanimljivija i raznovrsnija. Svaka jednostranost u primeni nastavnih metoda može imati negativne posledice. �esta i pretežna upotreba samo usmenog razgovora i njihova dominiraju�a funkcija vodi verbalizmu u nastavi. Pod varbalizmom u nastavi podrazumevamo odvajanje jezi�kog i svakog drugog oblika izražavanja od sadržaja znanja. Svako favorizovanje bilo koje metode vodi odredjenom sniženju uspeha u vaspitno-obrazovnom radu8.

Sadržaj rada, ciljevi i zadaci koji se globalno i operativno utvrdjuju,

osnovne su smernice i kriterijumi za izbor nastavnih metoda i postupaka, te zato oni (ciljevi i zadaci) moraju biti uvek jasno, nedvosmisleno i konkretno odredjeni i definisani. Svaka nastavna metoda „potvrdjuje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema ostalim nastavnim metodama“ smatra Prodanovi�. Prisutnost korelativnih veza jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u nastavnom radu. To zna�i da je optimalna efikasnost svake primenjene metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didakti�kih veza. Ukoliko u svakoj nastavnoj situaciji deluje više svrsishodno povezanih nastavnih metoda, utoliko je efekat nastavnog rada bolji, a i rezultati takvog rada su valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija. Otkrivaju�i najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama u odredjenoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgradjuje najsigurniji oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.

8 Prof. dr Djordje Leki� - Metodika razredne nastave, Tre�e dopunjeno izdanje Beograd, 1997. str. 134


Mora se ista�i i to da postoje razli�iti nivoi povezanosti u koriš�enju nastavnih metoda. Postoje uže korelacioni odnosi (veza izmedju dve) i širi koralacioni odnosi (veza ve�eg broja nastavnih metoda). I na kraju, povezanost dominantne metode sa drugim metodama mora biti prirodna i spontana, te ne treba tražiti vezu izmedju dve ili više metoda tamo gde ne postoje prirodni i logi�ki uslovi za tu povezanost9.

9 Mili� Matovi�, Slavica Bukvi� – Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja

prirode i biologije, Beograd, 1994, str. 49


ZAKLJU�AK Metoda usmenog izlaganja je najstarija, a u nastavi drustvenih nauka

jedna od najvažnijih nastavnih metoda. U društvenim naukama re� je o društvu, društvenim pojavama, doga�ajima, pravcima, epohama... Potrebno je da predava� živom re�ju društvene pojave, termine i dogadjaje približe slušaocima. Metoda usmenog izlaganja je naj�eš�a u društvenim naukama. Primenjuje se u obliku pri�anja i objašnjavanja. Objašnjavaju se pojmovi i termini, uzro�noposledi�ne veze doga�aja u društvenim naukama. Živo, ose�ajno i slikovito pri�anje je rado slušano.

Da bi se postigao najbolji efekat predavanja na svim nivoima, potrebno je

pravilno formulisati dobro odabranu temu i izvršiti dobru analizu teme.Živim i zanimljivim izlaganjem treba slušaoce oduševiti i probuditi kod njih ose�anje ljubavi prema onome o �emu predava� govori. Kod slušaoca treba izazvati ose�anje ljubavi prema pravdi, istini, miru, a mržnju prema nepravdi, neistini i ratovima.


LITERATURA • Dr Radenko S. Krulj, Dr Sait Ka�apor, Dr Radivoje Kuli�: Pedagogija Tre�e dopunjeno izdanje, Beograd, 2003 • Sait Ka�apor, Nada Vilotijevi�: Školska i porodi�na pedagogija, Užice, 2005. • Mili� Matovi�, Slavica Bukvi�: Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja prirode i biologije, Beograd, 1994 • Dr.sc. Elvi Piršl Didaktika Pula, 1997 • Milan Vujaklija: Leksikon stranih re�i i izraza Prosveta, Beograd 1980. • Prof. dr Djordje Leki�: Metodika razredne nastave Tre�e dopunjeno izdanje, Beograd, 1997. • www.google.com /usmeno izlaganje/ www.wikipedija.com – slobodna enciklopedija


Sadržaj

Uvod ............................................................................................................2

1. Šta su nastavne metode…………………………………………………3 2. Klasifikacija nastavnih metoda ...............................................................4 3. Metoda usmenog izlaganja (monološka metoda)....................................7 4. Pozitivne i negativne strane monološke metode .....................................8 5. Oblici usmenog izlaganja ........................................................................9

5.1. Pripovedanje ili pri�anje..................................................................10 5.2. Opisivanje ........................................................................................11 5.3. Predavanje .......................................................................................11 5.4. Obrazlaganje ....................................................................................12 5.5. Objašnjavanje...................................................................................12 5.6. Izveštavanje .....................................................................................13 5.7. Dokazivanje .....................................................................................13 6. Metodi�ke napomene o primeni monološke metode .............................14 7. Izbor i korelacija nastavnih metoda .......................................................15 Zaklju�ak................................................................................................18 Literatura................................................................................................19 Sadržaj....................................................................................................20

Documents

Metodika Drustvenih Nauka