METODIKA TEHNIKE – ISPITNA PITANJA

1. ПРЕДМЕТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТО2.ЦИЉ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТО3.ОДНОС МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТО ПРЕМА ДРУГИМ НАУЧНИМ ДИСЦИПЛИНАМА4. АНАЛИЗА ЗАДАТАКА ПРОФЕСОРА ТО5.БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ6.ГЛАВНИ СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ7. ЗАДАЦИ РАДНОГ И ТЕХНИЧКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА8.НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА9. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО V РАЗРЕДА10. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО VI РАЗРЕДА11. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО VII РАЗРЕДА12. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО VIII РАЗРЕДА13. ПОВЕЗАНОСТ ТО И ФИЗИКЕ14.ПОВЕЗАНОСТ ТО И ХЕМИЈЕ15.ПОВЕЗАНОСТ ТО И МАТЕМАТИКЕ16.ПОВЕЗАНОСТ ТО И БИОЛОГИЈЕ17.ПРИЦИП НАУЧНОСТ И ВАСПИТНЕ УСМЕРЕНЕ НАСТАВЕ18.ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИ19.ПРИЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ20.ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ21. ПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЧНОСТИ22.ПРИЦИП ПОВЕЗИВАЊА ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ23.ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА, ВЕШТИНА И НАВИКА24.РАЗРЕДНО-ПРЕДМЕТНИ И ЧАСОВНИ СИСТЕМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ25.ТИПОВИ НАСТАВНИХ ЧАСОВА26.СТРУКТУРА НАСТАВНОГ ЧАСА27.ВРЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ28.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ29.НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ30.ЗАХТЕВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА УДОВОЉИ КАБИНЕТ ТО31.ОПРЕМАЊЕ УНИВЕРЗАЛНОГ КАБИНЕТА ЗА ТО32.ШКОЛСКИ ВРТ33.САОБРАЋАЈНИ ПОЛИГОН34.НАСТАВНЕ МЕТОДЕ – КИБЕРНЕТСКИ МОДЕЛ ПРЕНОШЕЊА ИНФОРМАЦИЈА35. ВЕРБАЛНЕ МЕТОДЕ36.ДОКУМЕНТАЦИОНЕ МЕТОДЕ (ТЕКСТУАЛНЕ)37.ДЕМОНСТРАЦИОНЕ МЕТОДЕ38.ДЕМОНСТРАЦИЈА И ВРСТЕ МОДЕЛА39.МЕТОДЕ ГРАФИЧКИХ РАДОВА40. МЕТОДА ПРАКТИЧНОГ РАДА41.ЛАБОРАТОРИЈСКО-ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ МЕТОДЕ42.ИСПИТИВАЊЕ МЕХАНИЧКИХ СВОЈСТАВА МЕТАЛА43.НАСТАВНА СРЕДСТВА – ПРИБЛИЖАН ОДНОС ПЕРЦЕПЦИЈЕ44.КЛАСИФИКАЦИЈА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА45.ДВОДИМЕНЗИОНАЛНА НАСТАВНА СРЕДСТВА46.ТРОДИМЕНЗИОНАЛНА НАСТАВНА СРЕДСТВА47.МАНИПУЛАТИВНА НАСТАВНА СРЕДСТВА48.ПОМОЋНА НАСТАВНА СРЕДСТВА49.ПРИМЕНА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА50.ТЕХНИЧКИ УРЕЂАЈИ51.РАЧУНАРИ У НАСТАВИ ТО – УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ РАЧУНАРА52.СПЕЦИЈАЛНИ ТЕХНИЧКИ УРЕЂАЈИ У НАСТАВИ ТО53.ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ

54.ПЛАНИРАЊЕ САДРЖАЈА НАСТАВНОГ РАДА - ИЗРАДА ГЛОБАЛНОГ И ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА

55.ПРОВЕРАВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ У НАСТАВИ ТО56.ЗАШТИТА УЧЕНИКА У КАБИНЕТУ ТО57.ДРУШТВЕНО КОРИСТАН РАД УчЕНИКА58.ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У УЧЕНИчКОЈ ЗАДРУЗИ59.СЛОБОДНЕ ТЕХНИЧКЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА60.ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА УЧЕНИКА

1. ПРЕДМЕТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТОУвођење предмета То у основној школи ствара услове за развијање теорије о наставној пракси из области технике, тј методике наставе ТО. Најчешће се предмет методике везује за одређени наставни предмет или обазовно-васпитно подручје, на пример: методика наставе математике, методика наставе физике, методика наставе ТО. Према томе, методика је педагошка и стручна дисциплина. У њој се одвија синтеза најмање 2 науке. Наставу чине три основна и повезана фактора: а) наставни предмет (садржај наставе), б)наставник , ц) ученик. Задатак методике је истраживање односа ова три фактора. Предмет изучавања методике је наставни процес одређеног наставног процеса - у овом случају ТО.

2.ЦИЉ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТОЦиљ: да будућим наставницима пружи теоријска и практична знања, која ће им омогућити да на савремен начин изводе наставу ТО, а такође и да им омогући проналажење још бољих решења у настави. Битан циљ је стално унапређивање и усавршавање наставе ТО, како би наставници што боље извршили своје задатке. Из ових циљева произилаза ЗАДАЦИ : -увођење наставника у разумевање педагошких основа ТО;-оспособљавање наставника за успешно припремање и извођење наставе ТО по плану и програму;-оспособљавање наставника за примену насатвних метда и наставних средстава;развијање смисла за стално образовање;упућивање на организовање слободних техничких активности ученика.

3.ОДНОС МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ ТО ПРЕМА ДРУГИМ НАУчНИМ ДИСЦИПЛИНАМАСвака научна дисциплина у свом развоју повезана је различитим везама са више других научних дисциплина. Та повезаност није једносмерна, ни идентична, јер су неке везе чвршће и шире (ближа повезаност), а неке су посредне и мање чврсте (даља повезаност). Повезаност је врло широка али се може посматрати у три нивоа (концентричних кругова): 1. круг чине: педагогија, психологија, социјологија и филозофија; 2. круг чине: техника(струка), информатика, кибернетика и природне науке и 3. круг чине: економија, ергологија, научна организација рада и друштвено користан рад.

4. АНАЛИЗА ЗАДАТАКА ПРОФЕСОРА ТОСви задаци професора ТО се деле у 6. група:1. Задаци у вези са израдом наставних планова и програма - стари начин програмирања је ишао за тим да се дође до стабилних и за дуже време постојаних програма, али данас су потребни еластични програми, јер некада су погрешно убачени садржаји наставног плана који нису одмерени стварним могућностима ученика (они бивају оптерећени програмским садржајима). Услед брзог развоја науке и технике и технологије најчешће су рпомене у предмету ТО;2. Задаци у вези са припремом наставе – они постоје да не би долазило до импровизације у наставним активностима. Зато су планирање и припремање наставе две најважније фазе у обезбеђивањумквалитетне наставе ТО;3. Задаци у вези са извођењем наставе – обрада новог градива је најважнија етапа наставног процеса од које у великој мери зависи успех у настави, и овој етапи се поклања највећа пажња и највише времена. Процес усвајања знања – ово је основни задатак у етапи

обраде новог градива – а то је усвајање нових чињеница које ученици усвајају у настави ТО, тј усвајају на адекватним знањима из прве руке (примарним знањима). Вежбање – у етапи обраде нових насатвних садржаја остварује се део образовних задатака наставе и то углавном материајлни – стицање знања. На етапу треба надовезати вежбање ради остваривања функционалног задатка наставе – развијање радних способности, а оно је тесно повезано са вежбањем па је ова етапа сумерена на остваривање функционалног задатка наставе. Из праксе је познато да су људи различитих занимања развили своје способности дуготрајном вежбом (нпр: вајари, музичари, занатлије и др). Ученици требају да савладају многе активности а за то је потребно време вежбања, па је зато у наставним плановима за више школе и факултете, посебно место дато часовима вежбања. Понављање – да би се што дуже задржало стечено знање мора се понављати да би се спречио процес заборављања. Понављање је засебна етапа наставе у целокупном наставном процесу. Разликујемо понављање у оквиру једног наставног часа, након обраде одређеног компекса, на крају полугодишта и на крају школске године;4. Задаци у вези са проверавањем и оцењивањем – проверавање је наставна делатност која има карактер самосталне наставне етапе, а утврђује како су остварени задаци наставе. Проверавањем се евидентира интетнзитет стечених знања, степен развијености радних способности и квалитет усвојених васпитних вредности. У настави је двострана активност и наставник и ученика, јер за успех у настави су договорни и једни и други и зато треба да брину о свом раду и о раду других.;5. Задаци у вези са професионалном оријентацијом ученика – усмерена је на то да појединцу олакша што самосталније доношење правилне одлуке о избору свог правца стручног оспособљавања и запошљавања. За правилан изобр занимања су заинтетресовани и појединац и друштво и зато треба узети у обзир и жеље и могућности појединаца, али и слободу изобра. У том смеру се креће још из школе ангажовањем школских педагога, психолога, одељенског старешине и наставник ТО.6. Задаци у вези са слободним техничким акивностима ученика – заснивају се на принципима добровољнсти, слободе у избору активности и креативности ученика. Садржаји слободних активности имају претежно карактер практичног стваралачког рада.

5.БИТНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАУчНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕНТ револуцију треба схавтит као јединство револуционарних треобрааја производних нага и друштвених односа. Ова етапа се назива и кибертском револуцијом. Етапе су:Мануфактурни облик производње – појавио се у току XИВ века, а равја се у XВИ веку. Штетно делује на радника, јер радник постаје ос самосталног занатлије у извршиоца низа операција;И индустријска револуција – јавља се у текстилној индустирји у Енглеској 1735. године конструисањем машина предилица и такчког разбоја. И данас се овај разбој користи у сеоским домаћинствима;ИИ индустријска револуција – почела је крајем XИX века и почетком XX века открићем парне машине и мотора СУС;ИИИ индустријска револуција - попримила је карактер научно-технолошке револуције применом електричних мотора и увођењем нуклеарне енергије;ИВ индустријска револуција – настаје применом електронике, кибернетике и рачунара. Процењује се да ће у ЏЏИ веку на пословма истраживања бити запослено око 30% броја укупно запослених, јер се смањује интервал између научног открића и његове примене. Раније је требало 10 до 100 година за то, а данас је тај период само неколико година.

6.ГЛАВНИ СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕОсновне карактеристике се могу сагледати у:- области електринике у рачунарској технологији, где су правци развоја;- усавршавању комуникације човека са машином која ће се користити за решавање сложених научних проблема;- области телекомуникација где ће се пажња посветити унификацији технићких средстава;

- области нових технологија, где се очекује производња и примена нових материјала и технологија њихове обраде;- области развоја нуклераних и космичких технологија и др.

7. ЗАДАЦИ РАДНОГ И ТЕХНИчКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊАПостоје 4. основна задатка и то.1.Васпитни задатак – смисао је у формирању позитивних особина личности и карактера и у развијању карактеристичних особина морала као што су: марљивост, упорност, одлучност, тачност, уредност, сарадња и одговорност у извршењу радних задатака;2.Образовни задатак – предпоставља усваање одговарајућих знања из подручја техничких наука о научним основама и начелима производње, о главним производним гранама и средствима за рад. Ученици треба да упознају основе техничких наука (машинства, агротехнике, саобраћаја), као и технологију савремене производње тј, технологије обраде различитих метала – дрвета, гуме... Ученици се оспособљавају за читање и израду техничких цртежа и техн. документације као и за примену средстава хигијенско-техничке заштите.3.Професионално информисање и оријентација – упознавањем рада, процеса производње, различитих занимања и производних грана, млади сагледавају своје интересе и склоности за одређено подручје. Наставници су дужни да прате и региструју подручја за која се инетресују ученици, јер од успешног избора занимања ученика често успех зависи у даљем школовању и лична срећа појединца у животу.4.Рекреативни задатак – одмор и рекреација врло су успешни ако се организују као активан одмор тј. када се слободно време попуни занимљивим занимањем. Врло је битно да та занимања стварају задовољство, радост и да постану корисна разонода и забава.

8.НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Наставни план је списак предмета који се предају у основној школи. У насатвном плану за Ош постоји 18 насатвних предмета и њиме се одређује назив, број и структура насатвних предмета, недељни и годишњи фонд и динамика реализације сваког наставног предмета. Предмет техничко образовање заступљен је од В до ВИИИ разреда са по два часа недељно, што је у односу на укупан годишњи фонд од В до ВИИИ разреда око 7%.

9. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО В РАЗРЕДА( 2 часа седмично – 76 часова годишње)1.Рад у школској радионици (2)2.Техничко цртање (10)3.Својства и обликовање материјала (44)4.Конструкторски материјали (14)5.Одржавање бицикла (6)

10. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО ВИ РАЗРЕДА(2 часа седмично - 74 часа годишње)1.Техничко цртање у грађевинарству (8)2.Грађевински материјали ( 12)3.Израда грађевинских макета (18)4.Техничка средства у грађевинарству (18)5. Техничка средства у пољопривредној производњи (18)

11. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО ВИИ РАЗРЕДА(1 час седмично -36 часова годишње и 30 часова практичне вежбе)1.Техничка документација у индустрији (5)2.Својства и обликовање материјала (17)3.Машине у индустрији и транспорту (14) Практичне вежбе (30)4.Конструисање и моделовање (22)

5.Бицикл са мотором (8)

12. САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ТО ВИИИ РАЗРЕДА(1 час седмично -34 часа годишње и 30 часова практичне вежбе)1.Увод у електротехнику (2)2.Техничка документација у електротехници(4)3.Електричне кућне инсталације (6)4.Електродинамички апарати и уређаји (12)5.Електроника и радио-техника (10) Практичне вежбе (30)6.Микрорачунар (10)7.Електрични апарати и уређаји у домаћинству (14)8.Електрични уређаји у моторним возилима (6)

13. ПОВЕЗАНОСТ ТО И ФИЗИКЕПовезаност наставе физике и ТО је веома очигледан и неопходна, јер се све физичке појаве и законитости примењују у свим гранама технике, а закони из физике се примењују у енергетици, машиноградњи, саобраћају, пољопривреди, транспорту и др.Енергетика – закони физике се примењују у савременој производњи, где год се примењује неки вид енергије јер се та енергија птретвара из једног у други облик енергије (парна турбина, мотора СУС);Машиноградња -закони физике се примењују када се машина гледа као скуп простих механизама нпр, клин у техници који се примењује код ручног алата за обраду метала, дрвета, пољопривредних алата и др. Клин се користи у физици за доказивање закона трења, закона простих машина и др;Саобраћај- веза се огледа при покретању и вожњи саобраћајних средстава, при дизању и спуштању терета, ако и код превоза и рпиношење истих;Пољопривреда – огледа се при покретању машина нпр. сејалица, косачица и др. Долази до изражаја центрифугална сила код центрифугалне машине у млекарама и др;

14.ПОВЕЗАНОСТ ТО И ХЕМИЈЕБез основних знања из хемије није могуће упознати основе савремене технике и њему примену у:хемијској индустрији – код хемијских реакција када ученици сами изводе експерименте из хемије онда доприносе свом техничком образовању јер при руковању рпибором и хемикалијама;машинству – код упознавања метала и легура када насатвник То показује ученицима како се они обрађују на бушилици, стругу и др;пољопривреди – изучавањем елемената од којих се састоји биљка, да ли их има у замљишту, како се додају ако их нема (ђубрива), као и код сузбијања штеточина и биљних болести.

15.ПОВЕЗАНОСТ ТО И МАТЕМАТИКЕИма доста додирних тачака:цртање геометријских слика, мерење, симетрија а исто тако и садржаја насyтаве математике представљају основу за техничко цтање. Захваљујући математици дошло је до развоја наука које су основа техничког прогреса.Повезаност ТО и математике треба да приближи навике као што су прецизност, уредност, па зато треба наставу математике везати са наставом ТО као би се ученици што боље оспособили за савремену технику и производњу.

16.ПОВЕЗАНОСТ ТО И БИОЛОГИЈЕМноги закони и појмови из биологије се непосредно примењују у садржају ТО; а настава билогије и ТО су повезани јер обрађују теме које су у вези са пољопривредом нпр. примена агротехничких мера, хигијенско-техничка заштита идр. Основни задатак наставе билогије је да код ученика формира уверење да људи могу утицати на гајење биљака и животиња за постизање макслималне продуктивности као и да савремена агротехника захтева да машине замене човека (у ратарству, сточарству, повртарству).

17.ПРИЦИП НАУчНОСТ И ВАСПИТНЕ УСМЕРЕНЕ НАСТАВЕНаучност: Научна заснованост наставе захтева да се у настави обрађује само оно што је научна доказано и да се код ученика формира научни поглед на свет. Принцип научности нарочито долази до изражаја у настави ТО;Васпитна настава: Настава мора бити и васпитна, јер свака наставна активност и наставни предмет имају васпитну вредност, а наставник те вредности открива и реализује у свакодневној вежби. Добра организација наставе треба да обезбеди акитвно учешће свих ученика како у теоријској настави, тако и на вежбама. Зато сваки ученик треба да има своје радно место и радни задатак.

18.ПРИНЦИП СИСТЕМАТИчНОСТИ И ПОСТУПНОСТИСистематичност: представља реализацију садржаја у структури и распореду који је утврђен насатвним програмом, с тим што се ти наставни садржаји даље расчлањују на наставне јединице. Поступност је друга компонента овог приципа. Поступност треба примењивати у логичком следу наставних јединица, тј. у оквиру сваке од њих поступно корак по корак обрађивати наставну грађу.Наставну грађу треба усвајати у одређеној поступности и при том треба применити правила:од лакшег ка тежем – не треба дословно примењивати и изоставити теже елементе градива. Оно значи да треба обрађивати прво лакше, па тек онда теже елементе знања;од ближег ка даљем – ово правило не важи за просторну и временску близину, већ се односи на то да се у настави треба прво објаснити појаве из непосредне близине и најближе технике;од познатог ка непознатом – важи за све наставне ситуације, полазити од познатог значи кроистити ученичка знања из непосредне околине како би се усвојиле нове представе и појмови;од једноставнијег ка сложенијем – не треба га дословно схватити, већ у јендоставном смислу схватљивости.

19.ПРИЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИОвај прицип је најпопуларније начело у настави. Суштина овог приципа је у очигледном доживљавању предмета, појава, стања, односа и законитости. Да би настава била очигледна, треба поћи од непосредног посматрања у најширем смислу: описивањем, сликовитим изражавањем, упознавањем изворне стварности. Непосредна очигледност у настави се остварује навођењем појава из природе, у радионици, кабинету. То је карактеристично за појаве које се ретко откривају и кратко трају: Посредна очигледност се остварује помоћу цртежа, слика, шема, графикона, модела и сл. Нпр: четворотактни мотор ученик не може схватити ако му се не покажу слајдови или шематски приказ мотора.

20.ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕУзраст ученика и њихове индивидуалне разлике веома су важни у извођењу ннаставе. На основу узрастних карактеристика организован је разредни систем наставе. Овај принцип омогућава пуно уважавање, поштовање и развијање индивидуалности, јер ако наставник занемари овај прицип, онда ће ученицима постављати или сувише лаке или сувише тешке задатке.

21. ПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЧНОСТИПринцип рационализације рада у целини, а посебно у настави добија изузетан значај. Његова примена се огледа у сталном тражењу што бољих решења и поступака у циљу повећања ефикасности насатавног рада. Основни елементи рационализације у настави су: време, материјална средства и енергија. Може се рећи да сав људски рад подлеже процесу рационализације: да се уз минимални утрошак времена и материјлних средстава оствари максимални ефекат. Ово је основни принцип за рад па и за наставу. Најзначајнији фактор рационализације наставе су наставници зато оспособљени. Они треба од првог дана школовања ученике да уче и навикавају правилном економисању радним временом и

правилном трошењу своје радне енергије и материјала (ово се нарочито истиче код обраде делова лима).

22.ПРИЦИП ПОВЕЗИВАЊА ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕОвај прицип представља дидактучку ситезу тј јединство теорије и праксе у раду уопште, а посебно у наставном раду. Ово јединство у настави огледа се у оспособљавању ученика да стекну одређена знања (теоријска компонента) и да та знања успешно примењују у раду и животу(практична компонента).Настава у основној школи је претежно теоријског карактера, а практичан рад има мање-више формалистички карактер и даје скромне резултате. Принцип повезивања теорије и праксе може се применити приликом различитих облика рада у кабинету ТО, приликом извођења екскурзије и др.

23.ПРИПЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА, ВЕШТИНА И НАВИКАЈедан од значајних показатеља вредности насатвног рада јесте трајност стечених знања, вештина и навика. Трајност највећим делом зависи од тога како су знања стечена, организације понављања. Оно што се разуме, схвата, то се дуже памти, постаје ‘’трајна својина’’ ученика. Насупрот томе, знања стечена без довољно разyумевања се заборављају . За спречавање заборављања најбоље је понављање и вежбање у одређеним временским размацима. Најбоља понављања су она која су повезана са практичним делатностима. Има чињеница које се трајно одмах усвоје (јер су интересантне по боји, облику), а неки садржаји се лако заборављају јер су без нарочитих спољашњих појединости (стручни изрази, правила, закони, формуле).

24.РАЗРЕДНО-ПРЕДМЕТНИ И чАСОВНИ СИСТЕМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕНастао је још у XВИИ веку и дан данас опстаје у већини земаља, јер омогућује истовремено рад једног насатвника са више ученика, па је зато ово тзв масовно школовање. Пре овог је била настава индивидуална.Систем је разредан – зато што су у њему ученици груписани по разредима, према узрасту;Систем је предметан – зато што су у њему наставни садржаји подељени по предметима;Систем је часован – зато што је градиво сваког наставног предмета расчлањено на наставне јединице које се распоређују на наставне часове. Овом систему се замера што је усмерен ‘’просечном ученику’’, тј занемарују се потребе натпросечних и исподпросечних ученика. Предност је што омогућава масовно школовање и обезбеђивање високог степена организованости и систематичности наставе. Овим проблемима се бавио педагог Коменски у делу ‘’Велика дидактика’’.Разред - чине ученици приближно истог узраста и подједнаких предходних знања, који под руководством насатвника реализују наставни план и програм за одређено годиште. Разред треба разликовати од одељења, које представља релативно стакна група ученика са којом наставник ради у истој учионици(најчешће). Разредми одељење се могу поклопити кад у школи постоји само једно одељење одређеног разреда. Понекад више разреда чине једно одељење – то је комбиновано одељење (када у школи има мало ученика – нижи разреди од првог до четвртог разреда).Предметна настава - настава у којој су наставни садржаји подељени на наставне предмете. Предност је у односу на наставу са нерасчлањеним наставним материјалом. У предметној настави, наставно градиво је могуће распоређивати по принципу поступности. Она има својих недостатака (нпр. несклад школског нзнања и примене тог знања у животу), али је њих много мање, а више је предности.Наставни час- основна временска јединица наставе. Траје обично 45 минута, а може трајати краће (30 или 35 минута) за млађе ученика или дуже као блок-часови(90 или 135 минута) у практичној настави и до 180 минута.Наставну тему чине наставне јединице, које више њих чине једну целину- наставну тему.Рад по наставним часовима омогућава детаљно планирање наставног рада – планирање по наставним јединицама.

25.ТИПОВИ НАСТАВНИХ ЧАСОВА

Свака фаза процеса наставе има одговарајућу врсту часа као облик организације рада. Сматра се да је за наставу То напогоднија класификација насатвних часова коај се заснива на природи и компонентама наставног процеса и основним задацима. У настави ТО користе се следећи типови наставних часова:-уводни часови (на почетку школске године)-часови обраде новог градива (најзаступљенији и најважнији у насатави ТО.) Однос наставног времена за обраду новог и за утврђивање и вежбање раније обрађеног градива је 45% : 55%-часови утврђивања и понављања обрађеног градива (ученици не могу да схвате наставну грађу само на основу обраде, па је зато потребно обрађено градиво утврдити:глобално, детаљно и коначно)-часови вежбања обрађеног градива (вежбање је свесно понављање неке радње да би се ученик оспособио за самостално извођење радних задатака и претварање знања у вештине и радне навике)-часови проверавања и оцењивања успеха ученика (има карактер релативно самосталне насатвне етапе, а њом се утврђује као су остварени задаци наставе. На овај начин се утврђује интензитет стечених знања и то се евидентира)-комбиновани часови (на овим часовима се излаже ново градиво, изводи се вежбање, врши утврђивање и све врсте су подједнако заступљене)

26.СТРУКТУРА НАСТАВНОГ ЧАСАТо је уствари организација наставног процеса у току часа тј. утврђивање фаза рада на часу. Сваки наставни час мора имати:1. Уводни део – има улогу припреме и ангажовања за извршење задатака који предстоје. Припрема часа може бити: а)садржајна (ангажује она знања ученика која олакшавају прихватање нових знања); б)психолошка (ангажује инетелектуалне снаге јер потребно је задржати пажњу 45 минута. Зато је потребно мобилисати пажњу ученика и мотивисати их да прате наставу); в)техничка (када су потребна средства за рад учненика на часу. Своди се на припрему алата, прибора и материјала за рад ученика на часу).2. Главни део часа- то је део часа када се реализује циљ. Ту се појављују 2 ситуације: а) усвајање новог знања (елеменат за усвајање и упознавање новог знања су наставне методе. Свака метода даје нову информацију, а усвајање новог градива је моменат када се информација претвара у трајну својину); б) утврђивање раније усвојеног знања ( за то се комбинују дидактички псоступци као што су: вежбање, понављање, систематизација, проверавање).3. Завршни део часа – има фунцкију са заокружи цео рад на часу и да га доведе до резултата. Ту су главни елементи: а) констатовање непосредног ефекта (доводи до повратне информације за даље усмеравање наставног процеса. Мере су: пропитивање, препричавање, иницијално вежбање); б)поступци утврђивања непосредног ефекта(допунско тумачење, допунска илустрација, филмови, ТВ емисије идр; задаци за вежбање, задавање домаћих задатака) в) оперативност или применљивост знања(постиже се у форми давања и тражења задатака и примера, а сврха је да се ученик оспособи за примену наученог).

27.ВРЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕУ зависности од психолошких предуслова за обликовање насатвног времена постоје три типичне криве радних способности ученика:1. Дневна крива – која нормално показује успон у преподневним часовима од првог према другом часу и донекле трећем часу наставе, а затим нагло пада док не достигне релативни минимум око 14 часова. У складу са денвном кривом радне способности ученика, требало би у распореду часова распоредити на 2 и 3 час најтеже предмете, а 4,5 и 6 час планирати за лакше предмете. Такође, за израду распореда постоје и технички услови да би се стриктно поштовале девна и седмична крива (наставни план и програм, просторни систем наставе по учионицама и кабинетима идр)Најпогоднији је следећи ритам рада и одмора:45 + 5 + 45 + 20 + 45 + 5 + 45 + 10 + 45 + 5 + 45Код система блок-часова у комбинацији са стандардним часовима најбоља комбинација је:

45 + 10 + 90 + 30 + 90 + 15 + 45 или90 + 20 + 90 + 20 + 45 + 10 + 45Најбоже је по распореду да буде 6 часова, јер је ефикасност у настави на 7. часу једнак нули.Седмична крива - чијимје ток условљен трајањем радне седмице и која еасте према средини седмице, а затим прво у почетку лагано пада, да би касније нагло пала. Ова крива је условљена претежно психичким замором ученика.Годишња крива – у нашим климатским условима је таква да показује минимум у летњим месецима. Структура школске године – условљена је годишњом кривом радне способности ученика, која у нашим условима показује минимум у летњим месецима. Зато школска година код нас почиње 1. септембра (тада крива расте након минимума у јулу и августу). Административни зарвшетак школске године је 31. августа, али се по правилима наставе завршава до 20. јуна. Одмор ученика траје око 2.5 месеца, а због физичког развоја деце, уведен је и зимски одмор у трајању 14- 20 дана, да би се деца одморила и рекреирала. Школска година се дели на два полугодишта, која се деле на 2 квалификациона периода (тромесечја). Рад са ученицима траје 225 радних дана, од чега је 210 обавезна редовна настава, а остатак дана је предвиђен за екскурзије, такмичења, приредбе и др.

28.НАСТАВНИ ОБЛИЦИУ савремено прганизованој настави техничког образовања, најчешће се примењују следећи облици наставног рада:1. Фронтални облик рада – основни облик наставног рада. Обележје му је заједнички и исти рад свих ученика у једном одељењу у исто време. Овај облик рада се примењује често у настави ТО и овде је главни субјект наставног процеса – наставник. Фронтални облик рада омогућава брзо преношење великог броја информација на велики број ученика. На овај начин се постиже максимална уштеда времена и овако ученици радећи истовремено исти задатак упоређују свој рад са радом других. Недостатак је што наставнику остаје мало времена за давање упутстава појединим ученицима за исправке, увежбавања и сл.2.Групни облик рада – облик рада у којем се ученици једног одељења деле на више група, које самостално обрађују неко наставно градиво под индиректним руководством наставника. Групни рад представља појединачни рад сваког ученика, јер сваком од њих се задаје посебан задатак у оквиру групе. При формирању групе треба обратити пажњу на интелектуални састав групе, а не само склоности ученика(да би бољи ученици помагали слабијима).3. Рад у паровима – овај облик рада је показао веома добре резултате, јер захтева сарадњу два ученика у извршавању задатака и на тај начин рад једног ученика допуњује се радом другог, а и оваквим радом се ученици навикавају на сарадничке односе. рад у паровима омогућује организовање такмичења ученика. Оавј облик рада је између индивидуалног и групног облика рада.4. Индивидуални облик рада – овај обликрада може бити : индивидуални(што га појединац сам врши у циљу самосталног учења); индивидуализирани (што га појединац врши, а дозиран је према његовим способностима). Овај облик рада је стар колико и сама настава. Неопходан је свуда где се ради о меорисању наставне грађе, вежбању, изради цртежа. типичан облик овог рада јесте домаћи рад ученика. Индивидуални рад може бити: недиференцирани (када су радни задаци једнаки за све ученике); диференцирани (када сваки ученик добија другачији задатак у оквиру исте теме.Основне су 3 методе индивидуалног рада:а)рад саа документационим материјалом (уџбеници, енциклопедије, часописи, материјали за вежбе)б)технике ученичких самосталних радова(лабораторијске методе – експерименти и практични радови и вежбе)в) домаћи рад (служе за допуну школског рада и за осамостаљивање ученика)

29.НАСТАВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕОне су облик извођења наставе ван школске зграде и школских објеката ради изворног проучавања наставне грађе која се не може добро упознати у школи. По правилима изводе се на почетку или на крају школксе године.

1.Припрема екскурзије – почиње дефнисањем њеног циља, задатака и садржаја. Зато се у оквиру годишњег плана рада наставника тачно утврђују називи, задаци и садржај сваке екскурзије. Екскурзије утврђује одељенско веће, а усваја наставничко веће и тако постају део годишњег плана рада школе. Поред наставника и ученике треба припремити за екскурзију(треба их упознати са садржајем екскурзије – шта треба видети, шта посматрати, забележити, фотографисати)2.Извођење екскурзије – изводи се према унапред утврђеном плану и успех зависи од поштовања тог плана. Битно је водити рачуна и о дисциплини и понашању ученика. При планирању екскурзије треба водити рачуна да програм не буде преобиман јер дуга ходања, разговори и задржавања замарају ученике и они тада постају неактивни и неспособни да учествују у томе. На екскурзијама долази до бољег упознавања ученика међусобно, а и наставник боље упознаје лижност ученика – долази до зближавања.

30.ЗАХТЕВИ КОЈЕ ТРЕБА ДА УДОВОЉИ КАБИНЕТ ТОУ принципу могуће је да кабинети буду опремљени као:Специјализовани кабинети – по врстама материјала и техникама; ови кабинети немају економску и педагошку оправданост.Универзални кабинети- они су опште намене. Опремљени су тако да у њима могу да се обрађују сви програмом предвиђени материјали и да могу да се обављају све лабораторијске и графичке вежбе ученика. Површина кабинета треба да је око 60м2 (1-2 м2 по ученику). Уз њега треба да постоје и помоћне просторије:-технички кабинет – треба да је око 18 до 22 м2 и служи за смештај наставних средстава и за припрему наставника;-магацин – треба да је око 20м2 и служи за смештај потрошног материјала и радова ученика;-фотолабораторија- треба да је око 20м2;-ходник испред кабинета – треба да је површине око 40м2 и он служи за гардеробу и излагање радова ученика. Укупна површина свих ових просторија треба да је око 220 м2. Осветљење кабинета треба да је и рпиродно и вештачко, а инсталација треба да има посебан значај, јер служи за осветљење, погон радних машина и алата, прикључење наставних средстава из електротехнике.

31.ОПРЕМАЊЕ УНИВЕРЗАЛНОГ КАБИНЕТА ЗА ТОКабинет треба да је опремљен намештајем, алатом и машинама (осим стругом за метал и машинама за обраду дрвета). Радни столови треба да буду са равним плочама, направљени зза по два ученика. За кабинет се набављају алати, прибори и машИНЕ који су намењени за свако радно место и то за два универзална кабинета и то (16+16) примерака, сваки радни сто (8+8)примерака, свака два стола или групу од 4 ученика (4+4) примерака, сваки ред столова (2+2)примерака, а сваки универзлани кабинет (1+1) примерак.Сав алат, прибор, машине и уређаји се смештаки у плакаре, витрине и полице који су у универзалном кабинету и у техничком кабинету. Материјал за вежбе ученика је у магацину, а у кабинет се уноси у припремљеном стању.

32.ШКОЛСКИ ВРТРадом у школском врту ученици треба да овладају основним процесима производње у пољопривреди. Ученици стичу одређене навике и учешћа у обради земље, користећи постојећу технику обраде(ручну и машинску). Ученци такође у Пколском врту продубљују нова знања из технике, физике, хемије, биологије и на тај начин повезују теорију са праксом.За рад у врту ученици треба да се оспосбе за рад и коришћење алата и машина(мотика, ашов, косилица, маказе за резање и др).Површина школског врта треба да је око 72м2, за сваког ученика око 2м2. Треба да има 2 дела: необрадиви(зависно од средине у којој је школа – мочвара, ливада, пешчара, пашњак) и он остаје онакав какав јесте); обрадиви (негују се биљке које треба да буду што разноврсније и у што већем броју и то оне које се гаје у том крају). На овај начин ученици упознају сузбијање штеточина и биљних болести – прскањем, резањем, окопавањем, запрашивањем,

ђубрењем... Пре рада ученици се деле на 2 групе и рад у школском врту се обавља у току редовне наставе и слободних техничких активности.

33.САОБРАЋАЈНИ ПОЛИГОННаставни програм То већим делом се одмоси на саобраћајне васпитање ученика, а то се најуспешније може обрадити на саобраћајном полигону. Зато би свака школа требала да има макар импровизовани саобраћајни полигон, јер он служи као везбаоница за саобраћајно васпитање. Ту ученици стичу знања и формирају навике правилног понашања у саобраћају; упознају правила понашања пешака и бициклиста у саобраћају, такође и боље схватају саобраћајне знаке. Полигон треба да има: простор за паркирање, пешачке прелазе. раскрснице, прелаз преко железничке пруге без браника, кружни ток, саобраћајне знаке и др. У изградњи полигона могу учествовати наставници и њихови родитељи.

34.НАСТАВНЕ МЕТОДЕ – КИБЕРНЕТСКИ МОДЕЛ ПРЕНОШЕЊА ИНФОРМАЦИЈАЗа успешан рад у настави, битно је да наставник ТО упозна наставне методе и да се оспособи за њихово правилан избор и примену. Има више дефиниција насатвних метода; једна од њих истиче да се под наставном методом подразумева пут или начин извођења наставе при усвајању знања, вештина и навика. У кибернетском моделу наставе, наставне метода се може третирати као специфичан начин комуницирањ између предајника (наставника) и пријемника (ученика) у процесу преношења информација. Ефикасност овог модела зависи од: капацитета предајника (наставника) – који је ограничен, јер у својој меморији (памћењу) може имати неизмерну количину информација (из документације којом располаже); капацитета канала – зависи од његовог модалитета и од сметњи које дефинишу преношење информација (сметње смањују пропусну моћ канала); капацитета пријемника (ученика) -представља ‘’уско грло’’ у процесу комуницирања у настави. Капацитет протицања информација у тзв. тренутно памћење ограничен је на свега неколико јединица информације у једној секунди, јер постоји ‘’уско грло’’ свести. Од тог броја само незнатан број прелази у тзв краткорочно памћење, а још мањи број је у трајном памћењу.Начини преношења знања у процесу наставе су различити, па постоје и различите методе: вербалне методе, демонстрационе методе, документационе методе, методе графичких радова, методе практичног рада, лабораторијско-експерименталне методе и др.

35. ВЕРБАЛНЕ МЕТОДЕТо су оне методе у чијој приемни се употребљава жива реч - усмени говор и основно средство преношења знања је изговорена реч. У настави ТО као вербална метода се користи метода усмене речи, која је наставниково усмено саопштавање одређених информација ученицима ( то је учење слушањем онога што наставник говори). Ова метода може бити у облику:Монолога – он се јавља у виду: предавања (када наставник треба прегледно, јасно и повезано да изложи садржај неког градива. Предавање траје од 15 до 30 минута без прекида и захтева дугу непрекидну пажњу – зато овај облик монолога није за ученике основне школе); описивања (када се речима дочарава слика неког предмета или појава – делови машина, апарата и њихове функције); објашњења (допунски облик монолога и оно што је откривање веза и односа између појединих елемената – код сложених машина и апарата). Сва ова три облика монолога јављају се упоредо када је настава правило организована; Дијалога – међусобни усмени разговор наставника и ученика. За то је потребно предзнање ученика и одређено искуство наставника. Дијалог треба да се примењује приликом обраде новог градива, приликом вежбања, понављања и утврђивања. Дијалог треба да буде природан и добро припремљен, јер он зависи од начина постављања питања (која се постављају свим ученицима без обзира на успех). Ако ученици не располажу одређеним знањима, од њих не треба ‘’на силу тражити одговоре’’.

36.ДОКУМЕНТАЦИОНЕ МЕТОДЕ (ТЕКСТУАЛНЕ)Ово су методе помоћу којих ученик стиче знање самосталним радом, коришћењем писане и графичке документације. Ове методе се заснивају на писаној речи, а као документациони материјал користе се:

уџбеник – употребљава се у настави и ван ње. Користећи уџбеник, ученици самосталним радом стичу сигурна и трајна знања, па зато уџбеник мора да буде: научно исправан, написан према насатавном плану и програму, градиво расчлањено логички, сваки уџбеник мора имати сликовни и илустровани материјал – табеле, графиконе, шеме.помоћна литература – служи за самостално стицање знања уз уџебник. Ту спадају :приручници, енциклопедије, научна литература. Помоћна литература служи за проширење и продубљивање знања.

37.ДЕМОНСТРАЦИОНЕ МЕТОДЕОво је метода показивања и посматрања и она омогућује да ученици очигледним доживљавањем, посматрањем и перцепцијом упознају одређене предмете, појаве и процесе. Смисао демонстрације је у томе да ученици у посмтрању упознају нове чињенице, откривају везе и односе међу предметима и појавама и уоче законитости. Приликом демонстрације наставник поставља питања и усмерава пажњу ученика на мисаону акитвност. У току демонстрације треба стално истицати оно што је битно да би ученици схватили суштину.

38.ДЕМОНСТРАЦИЈА И ВРСТЕ МОДЕЛАПод моделом се подразумева модификација стварних предмета, њихова прерада или имитације, причему се мењају димензије и на неки начин приказују делови и својства. Модели треба да буду довољно врлики да би ученици могли да виде његове делове и треба да буде постављен високо, како би га сви ученици видели.Врсте модела: а) функцијски модел – одражава функцију машине, механизма или уређаја (нпр модел багера); б)пресечни модел – омогућује стварање представе о унутрашњости предмета или механизма. Може се израдити пресецањем оригинала или израдом посебног узорка (нпр пресек механизма заа отварање вентила код мотора СУС); монтажни модел – модел који може да се саставља и раставља на поједине делове. Обично се израђује као конструкорска кутија са прикључцима за више вежби. У кутији се налази и упутство за сасрављање и растављање.

39.МЕТОДЕ ГРАФИчКИХ РАДОВАОва метода је начин наставног рада помоћу цртања. Графичке радове израђују сами ученици, већ од петог разреда основне школе. У току израде графичких радова ученици треба да овладају техничким цртежима, скицама и шемама и да стекну основну техничку писменост.У петом разреду ученици упознају основе техничког цртања, што обухвата: прибор за техничко цртање, вртсе линија, техничко писмо, израду једноставнијих цртежа и њихова примена за израду појединих модела;У шестом разреду ученици упознају техничко цртање у грађевинарству, ради израде техничке документације која обухвата: ситуациони план шире околине, ситуациони план градилишта, идејни пројекат, главни и извођачки пројекат;У седмом разреду ученици упознају техничко цртање у машинству ради израде техничке документације, која обухават: израду радионичких и склопних цртења. радионички цртеж је детаљан цртеж машинског дела на којем су означене тачне димензије. Склопни цртеж показује повезаност делова и њихов састав ( начин склапања или структуру склопа);У осмом разреду ученици упознају техничку домунетацију у електротехници која обухвата: електротехничке уређаје, шеме и симболе. За израду радионичких и склопних цртежа користи се техничко цртање, мада се у електротехници ови уређаји више цртају упрошћено у виду шема и симбола.

40. МЕТОДА ПРАКТИчНОГ РАДА Ово је таква метода чијом применом ученици стичу вештине и навике у обради различитих материјала. Суштина ове методе је у томе што ученици за време наставног рада непосредно учествују у процесу практичног рада. Ова метода је најважнија метода наставе техничког обтазовања.Вредност ове методе је у томе што доприноси формирању одређених вештина и навика у примени знања у пракси, јер ученици овладавају руковањем разноврсним алатом, прибором и машинама. Зато је практичан рад, плански и организованрад који се изводи под

руководством наставника, а уз активно суделовање ученика у школским радионицама тј у кабинетима за ТО.Практичан рад има васпитно, образовно и производно обележје. Посебну пажњу треба посветити опрем ености радног места за ручну обраду – радни сто, фиока са алатом, паралелна стега за учвршћивање радног предмета. На радном месту треба да се налази само онај алат који је потребан за рад и мора бити уредно сложен према редоследу операција. Практичан рад се најбоље реализује вежбањем и израдом једноставнијих предмета, а највише се вежба обрада: картона, шперплоче, палстичних маса, дрвета, метала и др.

41.ЛАБОРАТОРИЈСКО-ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ МЕТОДЕОве методе су произишле из људске праксе и директно су у функцији повезивања наставне теорије и наставне праксе. Зато они немају велику педагошку вредност, јер у лабораторијском раду ученици изазивају појаве и посматрају њихове токове и из тога изводе закључке. У процесу лабораторисјког рада ученици рукују прибором, инструментима и другим техничким средствима и на тај начин стичу многа знања, навике и практичне вештине. Применом ове методе ученици на очигледан начин властитом активношћу самостално раде. Наставник одређује циљеве, изради плана рада и упутства за извођење експеримента. Уеник се припрема тако што прво упознаје циљ и руковање машинама, алатом и материјалом. За време извођења вежби ученик води белешке на прирпемљеним листовима, а после завршеног рада ученик подноси писмени извештај о добијеним резултатима са изведеним закључцима. Постоје 3 варијанте лабораторисјко-експерименталне методе:1.фронтална- када сви ученици раде истовремено упоредо са наставниковим показивањем лабораторисјких вежби;2.групна –када се тежи да се усагласи рад једног ученика и рад са одељењем, јер је групни рад значајан облик наставе коме треба посветити пажњу;3.индивидуална - то је само вид индивидуалног рад, уклопљен у лабораторијско-експерименталну методу. Вредност ове методе зависи од услова, примене и од организације индивидуалног рада.

42.ИСПИТИВАЊЕ МЕХАНИчКИХ СВОЈСТАВА МЕТАЛАЗа испитивање се користи Полдијев апарат. Као утискивач у Полдијевом апарату користи се каљена челична куглица пречника д=10мм. Испитивање тврдоће се врши на тај начин што се челична куглица постави између еталона познате тврдоће и површине материјала чија се тврдоћа испитује. Ударцем чекића на горњи део апарата производи се сила Ф, која се преноси преко еталона и куглице на површину испитиваног материјала. После утискивања куглица на еталону и на површини материјала чија се тврдоћа мери оставља отисак у облику калоте. Упоређивањем пречника калоте на еталону и испитиваном материјалу изводи се закључак о тврдоћи материјала.

43.НАСТАВНА СРЕДСТВА – ПРИБЛИЖАН ОДНОС ПЕРЦЕПЦИЈЕНаставна средства су разноврсна техничка и друга средства која су прилагођена потребама наставе. Она служе за давање, преношење и примање информација а називају се и наставна техника. Правилна употреба наставних средстава захтева појачану концентрацију ученика и они активирају сва своја чула чиме се повећава трајност знања. чула су најбитнија и зато је потребно да се утврди потенцијал наших рцептора. На основу досадашљих сазнања, може да се постави приближан однос перцепција и ефеката активности ученика:- аудитивне перцепције(чути) 20%- визуелне перцепције(видети) 30-50%- аудио-визуелне перцепције(чути+видети) 50-70%- аудио-визуелно-моторне перцепције(чути+видети+рад) 90%

44.КЛАСИФИКАЦИЈА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВАзависи од критеријума који се примењује па зато постоје разне класификације, а најчешћа је са становништва заједничких општих карактеристика појединих наставних средстава. Сва наставна средства сродних облика припадају одређеној групи, врсти и подврсти. На основу

те поделе, наставник може да изврши љихов адекватан избор према наставној ситуацији. Најприроднија подела је према одражавању стварности:а) основна наставна средства (једноставна за демонстрацију и илустрацију предмета, појава, стања и законитости);б) помоћна наставна средства (потпомажу у раду, једноставног облика и лака за руковање)

45.ДВОДИМЕНЗИОНАЛНА НАСТАВНА СРЕДСТВАОва средства приказују стварност у две димензије. Она могу бити статичка и динамичка. Статичка визуелна наставна средства су по структури непокретна и служе за упознавање одређених облика и њихових структура.Динамичка визуелна наставна средства су у неким својим деловима покретљива и служе за упознавање процеса и њихових динамичких структура.Статичка дводимензинална наставна средства су:текст- ту спадају уџбеници, приручници, збирке лабораторијских вежби, техничке новине идр.цртежи – служе за изражавање помоћу линија и боја. Могу бити једноставне шеме или слике појава, делова и урећаја. Погони су за приказивање предмета у ортогоналној пројекцији – ученик треба да зна да чита цртеже, а не само да анализира пројекцију;слике- популарно визуелно наставно средство. Могу бити мале(у уџбеницима и енциклопедијама и оне више забављају ученике, па је зато потребно да се користе само кад је неопходно; већу вредност имају веће слике за приказ појединих предмета, машина или уређаја. графикони – могу бити у виду дијаграма и хистограма. Дијаграми се представљају тачкицама, линијама и геометрисјким ликовима, а хистограми представљају графички израз пмоћу стубаца.Дијафилмови и дијапозитиви – то су повезане непокретне слике на целулоидној траци (могу бити у боји или црно-беле). Дијапозитиви се могу приказивати по редоследу по жељи, а то су слике на целулоидној траци уоквирени пластиком. Динамичка дводимензионална наставна средства су:апликације – за разлику од слика, оне се одликују извесном динамичношћу, а могу бити групне и појединачне (које могу да се склапају и расклапају)сликефилмТВ емисије 46.ТРОДИМЕНЗИОНАЛНА НАСТАВНА СРЕДСТВАОва наставна средства стварност приказују у три димензије. Визуелна средства су веома бројна и разноврсна и у њиховој примени доминирају чулни елементи. Према експериментима ефекат свих наставних средстава и њихов утицај на активност ученика је 30-50%.Деле се на статичка и динамичка наставна средства. Статичка визуелна наставна средства су по структури непокретна и служе за упознавање одређених облика и њихових структура. Статичка тродимензионална наставна средства су:модели – они су имитација правих објеката из природе. Најмању вредност имају једноставни модели за приказ изгледа неког предмета или стања. Вреднији су они који се могу расклопити и склопити тј, динамички модел (нпр приказ рада мотора СУС);макетеалатиДинамичка визуелна наставна средства су у неким својим деловима покретљива и служе за упознавање процеса и њихових динамичких структура. Ту спадају динамички модели(нпр модел за приказ рада мотора СУС)инструментиапаратимашине

47.МАНИПУЛАТИВНА НАСТАВНА СРЕДСТВА

Ова средства у настваи ТО су основна средства за рад уз чију помоћ се развијају код ученика разне способности, вештине и навике. Ту спадају:материјали за рад- основа је за рад и извођење радних вежби у настваи ТО. У кабинету треба имати колекције разних материјала и то могу урадити ученици са настyавником (нпр сачинити збирку челика, обојених метала, пластичних материјала, дрвета, гуме , коже идр)алати – користе се за ручну и машинску обраду материјала. Најбољи су ручни алати тј за ручну обраду материјала у комплетима. Најчешће се користе комплети алата за: дрво, метал, папир, кожу и др;машине- од њих зависи реализација практичних вежби у кабинету ТО. Ту спадају: струг за обраду метала, машине за обраду дрвета идр;апарати – служе за извођење практичних вежби у настави ТО. Ту спадају : апарати за заваривање, апарати за испитивање тврдоће, мерни инструменти идр.

48.ПОМОЋНА НАСТАВНА СРЕДСТВАОва средства немају толику вредност као основна наставна средства, али утичу на степен и интензитет вредности основних средстава. Помоћна наставна средства су једноставног облика и изгледа и погодна су за лако руковање. То су:држачи – веома популарна помоћна средства, а могу бити у виду стлак(метални троношци или роло-држачи) или причвршћивача (магнетни причвршћивач - састоји се од металне шипке и 2 магнета);умножавачи – служе за умножавање наставног материјала (нпр умножавање тестова или контролних вежби)табла- класично помоћно стредство. Могу бити покретне (са ногарима, котурима, роло-табла) и непокретне (табле на зиду и које се склапају).

49.ПРИМЕНА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВАДа би наставна средства се примењивала и да би то имало дидактичку вредност, треба да се користе:одмерено- да се не претвори час у преглед празних слика, модела, апарата, тј да не буде бројно много наставних средстава који ће само оптеретити перцепцију ученика;правовремено – наставна средства треба користити упоредо са тумачењем одређеног наставног градива. Тако се сједињују аудитивни и визуелни аламенти градива које се обрађује;економично – услов рационализације, јер наставна средства треба средити по логици садржаја који се обрађују. Неред у редоследу одузима време и смањује ефекат у раду току наставног часа;спретно – а то је потребно савладати технику показивања, укључивања, искључивања, извођења огледа и др. како би се обезбедило умесно коришћење планираних наставних средстава;комбиновано – овај начин је мало незгодан, јер он више забавља него што активира ученика у раду јер ту нема дражи новине, због понављања једног истог елемента у неколико издања (нпр приказ цртежом, дсликом, апликацијом, пројекцијом).

50.ТЕХНИчКИ УРЕжАЈИ Брзи развој науке и yтехнике момогућио је примену нових, савремених и ефикаснијих уређаја у настави. Са аспекта садашњег сазнањ, највише су у примени рачунари, радио и телевизија, машине за учење и специјални уређаји за наставу. Телевизија – задатак је да омогући лакше учење и тралније задржавање знања. Интензивна активност је услов лаког, брзог и правилног учења у настави уопште,а телевизија треба да уважава одређене законе учења који омогућавају да се са што мање напора и за кратко време више научи. Методичке могућности се могу реализовати у телевизији отвореног и телевизији затвореног круга.ТВ отвореног круга (екстерна ТВ) - чини је свака ТВ станица која има велики домет и у нашој земљи она има одређени едикативни програм који треба да прихавте школе, мада је тај програм по обиму веома скроман- јер има мало тема из наставе.

ТВ затовреног круга(инетрна ТВ) – има мали домет, али ако се успешно организује има веће едукативне вредности. То су ТВ уређаји једне или више установа које емитују програм на удаљености до 100м, помоћу коаксијалних каблова.

51.РАчУНАРИ У НАСТАВИ ТО – УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ РАчУНАРАРачунар је најсавременији уређај за учење, јер прима, обрађује,чува и даје информације. Рачунари се користе у атиматској обради података, у управљању технолошким процесима у индустрији (роботи, обрадни центри).Рачунари служе и за обраду техничке документације и радионичких цртежа. Пројектовање и конструисање помоћу рачунара познато је као ЦАД/ЦАМ систем. ЦАД систем – служи за пројектовање, констрисање и цртање , за израду радионичке документације; ЦАМ систем –служи за производњу одређеног производа, било да се користе комјутерски управљане машине(ЦНЦ) или роботи.Управљање помоћу рачунара – примена рачунара је веома велика, па је тако и у управљању све већа улога рачунара. За то постоје готови програми који служе за управљање минијатурним објектима, мада је то данас све распрострањеније (нпр системи за надледање – видео надзор у многим установама).У раду у школи је све више заступљен јер омогућује да ученик развија стваралачку радозналост и развија иницијативу и правилно расуђивање, ученици уче властитом брзином, не би више били пасивни пријемници знања што је веома позитивно.

52.СПЕЦИЈАЛНИ ТЕХНИчКИ УРЕжАЈИ У НАСТАВИ ТОНајчешће се ипотребљавају : графоскоп – то је пројециони апарат који се често користи у настави ТО. Он је сличан осталим пројекционим апаратима, омогућује наставнику да своја предавања на врло удобан начин , очигледно пропрати цртежима и текстом. Наставник седи за сто, окренут ученицима и на графоскопу се налази графофолија на којој он пише а то се пројектује удаљено 2-3м од наставника; дијапројектор – то је апарат за пројекцију сличица, дијапозитива. Он се укључи у струју и што је удаљенији од платна – слике су веће. Постоје обични и аутоматски дијапројектори; епископ – служи за пројекцију слика из књига, фоторграфија и цтежа. Слично ради као дијапројектор.

53.ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ИЗВОжЕЊЕ НАСТАВЕДа се наставне активности не би имрповизовале, нужно је њихово планирање, јер планирање и припремање наставе су две најважније фазе које обезбеђују квалитетну наставу ТО. Планирање наставе обухвата проучавање: -наставног програма; -расположивог фонда часова у току школске године; -васпитно-обрзовних задатака наставног програма.Планирање наставе обухвата израду глобалних и оперативних планова.

54.ПЛАНИРАЊЕ САДРЖАЈА НАСТАВНОГ РАДА - ИЗРАДА ГЛОБАЛНОГ И ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНАПомоћу уџбеника и комплета материјала за практичан рад, садржаји наставног мрограма треба да се одаберу и распореде да би се обезбедили најоптималнији резултати. Није без основа тврдња да је добро планирање пола успеха наставног рада.Израда глобалног плана рада – врши се уочи почетка школске године и своди се на поделу градива на део за прво полугодиште и део за друго полугодиште. Глобални план рада обухавата основне планске периоде, основне наставне теме и дистрибуцију целокупног броја часова према наставном плану за плугође или за школску годину. Такав план је уопштен, па се зато назива приближним, оријентационим планом. Он обезбеђује равномерно остваривање наставног програма и одговарајући фонд ч асова за свако поглавље. Израда оперативног плана рада – израђује се на основу глобалног плана рада и он обезбеђује динамику реализације,тако да буде довољно времена за све наставне јединице. Он треба да обухвата: наставне јединице, број часова за обраду новог градива, понављање и утврђивање,

вежбање; наставне методе, наттавна средства. Свака наставна јединица се остварује делом теоријски, а делом практично(овај део се остварује кроз лабораториске вежбе, израду предмета, израду цртежа идр)на блок-часовима треба и обрађивати ново градиво и утврђивати раније обрађено градиво. Вежбе и практичан рад треба да су примерени узрасту и способностима ученика. Сваки ученик треба да изради одређени број практичних радова, што доприноси осамостаљивању ученика у раду и учењу.

55.ПРОВЕРАВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ У НАСТАВИ ТОПроверавање има крактер самосталне наставне етапе, а њом се утврђује оствареност задатака наставе. Проверавањем се евидентира екстензитет и интензитет стечених знања и квалитет сувојених васпитних вредности. За успех у настави ТО одговорни су и наставници и yученици, па зто и дени и други треба да брину о свом раду и о раду других. Проверавање и оцењивање се спроводи ан више начиан:1.Самопроверавање и самооцењивање наставика- сврха је да наставник контролише ефикасност свог начиан рада, јер није сев једно да ли га ученици разумеју или не и да ли стичу знања или не стичу. Рад наставника оцењује директор школе и просветни иснпектор – који врше контролу;2. Самопроверавање и самооцењивање ученика – као и натсвници тако и ученици треба самокритички да проверавају и оцењују ефикасност свога рада, јер тако развијају одговорност према властитом раду и учењу. На тај начин ученик треба да је свстан свог знања или незнања и пре наставникове провере, да не би дошло до несугласица при оцењивању;3.Учениково провравање и оцењивање наставника – на овај начина ученици јавно изражавају своје мишљење о наставнику: да ли је добар стручњак, да ли добро објашњава, да ли је проаведа при оцењивању, да ли је савестан у раду и др.4.Проверавање и оцењивање ученика – да би наставник ТО могао да прати и оцени рад ученика, мора да пред њих постави и утврди захтеве и задатке. Резултат успеха ученика је одраз квалитета наставниковог рада. Систематско проверавање и оцењивање омогућава наставнику да сагледа пропусте које је направио у раду. У току наставне године наставник ТО прати и вреднује успех ученика и он се оцењује према облику(квантитету) и нивоу(квалитету) стеченог знања, вештина и навика. Успех се оцењује оценама од одличан(5) до недовољан(1).Одличан(5) – добија ученик који може својим речима да објасни битен стручне информације, тyумачење наставника и уме да користи алат и сам да израђује предмете са скица, техничких цртежа и који користи допунске информације из стручних часописа;Врло добар(4) – добија ученик који са разумевањем понавља тумачења наставника, наводи својства материјала, уређаја, апарата, користи скице у раду и израђује јендоставније радне вежбе;Добар(3) – добија ученик који са мањим тешкоћама савлађује знања и својства уређаја и апарата, који са различитим успесима обавља радне вежбе, јер повремено тражи помоћ наставника или бољих ученика;Довољан(2) – добија ученик који зна битна свосјтва матеирјала, радне вежбе обавља споро а понекда није у стању да их обави, није самосталан у раду и не уме да корсити шеме и техничке цртеже;Недовољан(1) – добија ученик који избегава да стиче знања, не извршава радне задатке, некоректно се понаша ради добијања позитивне оцене.Проверавање ученика се врши на следеће начине:усмено проверавање – наставник у директном конаткту са учеником, кроз разговор проверава квалиетт и кватитет остварених задатака, али оно није економично због великог броја ученика који треба да одговарају;контролни задаци – су писмено проверавање и они се састоје из неколико питања на која ученици треба да одговоре. Преднсот је што су сви ученици у истом положају - сви добијају исте задатке и питања (да наведу неке чињенице, нацртају неке делове и сл);израда радних вежби – служе за проверу практичног знања и умења ученика, тако што ученик треба да изради одређени број вежби у току године;

тестови знања – да би оцењивање било што објективније, наставник сачињава тест који садржи више типова задатака( али мора за то бити оспособљен). Тест се решава на један начин. Решења су или исправна или не и одговори се вреднују бодовима од до.

56.ЗАШТИТА УчЕНИКА У КАБИНЕТУ ТО Употребом алата и машина ученици и кабинету могу проузроковати разне озледе и угрозити здравље, јер ученици некад не схватају које опасности могу настати услед неправилног руковања машинама и уређајима. Зато их треба стално упозоравати на опсаности и које мере треба предузимати у циљу отклањања опасности. Зато заштита ученика при раду захтева посебну пажњу и бригу наставника ТО и треба усмерити пажњу на навикавање ученика да користе средства заштите на раду( а то треба и наставник да користи како би то васпитно деловало на ученике). На зидовима кабинета ТО треба поставити зидне слике и натписе који упозоравају на опасност.

57.ДРУШТВЕНО КОРИСТАН РАД УчЕНИКАчине га сви облици радно-техничке активности ученика које за то ТО ученика имају одређену вредност, а немају производни карактер. Друштвено користан рад може бити:у школи – уређење дворишта, школског врта, одржавање школских просторија, неговање цвећа у школи и организовање изложби радова ученика, помоћ у кухињи и библиотеци идр;ван школе – одржавање зелених површина у парковима, поправљање клупа у парковима, уређивање шеталишта и стаза, сакупљање секундарних сировина, помоћ старим лицима, учешће у локалним акцијама(пошумљавање, прикупљање летине) и др.Све активности и резултате друштвено корисног рада треба уписивати у посебну одељенску књигу. То обавља одељенски старешина, заједно са ученицима.

58.ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У УчЕНИчКОЈ ЗАДРУЗИУченичка задруга је добровољна организација у којој ученици удруживањем рада стичу радно, економско, производно и друштвено васпитање. Оно омогућава да ученици својим умним и физичким радом у њој надокнађују онај део васпитно-образовних задатака које школа још увек не може да оствари. чланови осим ученика, могу бити и наставници и сарадници школе. Постоје више врста ученичких задруга:задруге пољопривредног типа- има секције: ратарства, воћарства, цвећарства, шумарства идр;задруге занатске производње – за производњу наставних средстава : књиговезница, школска штампарија, произовдња сувенира идр;задруге мешовитог типа – продаја књига, штампе, школксог прибора, школска кухиња, продаја улазница за културне прирдбе идр.Наставници као и сарадници, као стручњаци помажу задругарима у процесу производње, начину коришћења алата и сировина, организују заштиту на раду и подстичу задругу на рад.

59.СЛОБОДНЕ ТЕХНИчКЕ АКТИВНОСТИ УчЕНИКАИамју карактер практичног стваралачког рада, који омогућује уеницима да задовоље своје посебно инетрсовање и склоности, када они у раду налазе корисну забаву, развијају такмичарски дух и другарску сарадњу. То је уствари и задатак слободних активности ученика – да обогате и прошире своја знања, вештине и навике. Циљ је да код ученика буде, подстичу и равијају инетресовања за технику и да им у договарајућим секцијама и клубовима омогући свестраније бављење техником.Слободне активности могу се организовати у школским објкетима, лабораторијама, кабинетима за ТО, радионицама. Облици слободних активности: масовни облици слободних техничких активности; техничке секције; клубови младих техничара.

60.ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА УчЕНИКАУсмерена је на то да појединцу олакша што самосталније правилне одлуке у избору правца стручног оспособљавања и запошљавања. За то треба да су заинтересовани и појединац и друштво и при избору занимања треба узети у обзир и жеље и могућности појединца, али и

друштва. Основна школа мора прихавтити рад на професионалној оријентацији и то преко наставника у школи. Веома је битно да ученици буду упознати са одређеним факторима о којима треба водити рачуна при избор: здравље, менталне способности, особине личности, склоности и интересовања, могућности стручног усавршавања у одабраном занимању, друштвене потребе за кадровима те струке. На основу ових фактора ученици треба да размисле и сагледају сопствене могућности и склоности, а не да одлучују на брзину. На професионалну оријентацију утичу два фактора:1. Ситуациони фактори – а) економски статус породице(ЛД родитеља, образовање родитеља идр);б) обаровно-васпитни систем (школа, наставни програм); в) средства јавног информисања2. Индивидуални фактори – а)психолошки(способности, интересовањаидр); б) педагошки (школски успех, ниво стручне спреме); в) медицински (здравствено стање и радне способности).Ово је врло битна ставка, јер је избор занимања уствари избор начина живота.