Milan Mladenovic od Luzice - OPSESIONIZAM

RE^ PRIRE\IVAÂ

Me|u koricama ove kwige prvi put su sabrani tekstovi

~ije je pisawe wihov autor zapo~eo pre vi{e od ~etrdeset godi-

na (1967), a dovr{io sedam godina kasnije, tokom svog gimnazij -

skog i studentskog {kolovawa.

Predgovornik i prvi tuma~ filosofije opsesionizma dr

@elimir Vuka{inovi}, sada profesor filosofije na Filolo{kom

fakultetu u Beogradu, napisao je svoj predgovor jo{ pre sedam godina,

tek po{to se vratio sa doktorata i kratke univerzitetske profesure

u Melburnu. Tada je ovom prire|iva~u i predloìo svrstavawe posto-

je}e gra|e na na~in na koji je ona raspore|ena u ovoj kwizi.

Wenom objavqivawu ispre~ile su se, me|utim, broj ne

spoqa{we i li~ne neprilike samog autora, ali i nedoumice oko

celokupne koncepcije objavqivawa wegovog zama{nog i razno rodnog

opusa. Ko zna dokle bi sprega te dve ometaju}e okolnosti

osuje}ivala izlazak Opsesionizma na svetlo dana, da se nisu poja -

vili filosof, pesnik i izdava~ \or|e Savi}, veliki po{tovalac

li~nosti i dela Milana Mladenovi}a, i wegov kragujeva~ki "Centar

slobodarskih delatnosti", zahvaquju}i kojima ova kwiga, evo, izlazi

pred sud nara{taja.

Uprkos tome, ostaje àl da je van doma{aja javnosti ostalo

tada bri`qivo pripremano Petokwi`je pod zajed ni~kim nazivom

Opsesija Ivice Ponora, koje je, prema Vuka{inovi}evoj zamisli,

osim Opsesi onizma, sadràvalo i Mladenovi}ev pesni~ki opus

opse si onizma pod nazivom Beskon, zatim kwigu prozno-poetskih mapa

sa wegovih putovawa Du{e gradova, pa izbor eseji sti~kih i

kriti~kih radova pod nazivom Opsene filosofije, najzad i wegov

dnevnik Opsenarijum - Kwiga preìvqavawa, prerastao u "neho -

ti~an" filosofski roman. Ostaje nada da }e se i ta celokupna

zamisao uskoro ostvariti.

Prire|iva~ je tekstove propratio opse`nim bele{kama, sa

uverewem da }e one doprineti wihovom boqem razumevawu. A u

nameri da ~itaocu {to pre omogu}i pristup glavnini kwige, preba-

cio je na wen kraj zna~ajna razja{wewa i uputstva kojima bi ina~e

mesto bilo ovde. îtaocu ve}e rado znalosti preporu~ujemo da na ta

7

OPSESIONIZAM konacni. 15. okt. 2010.qxp:OPSESIONIZAM konacni.qxd 10/20/10 8:56 AM Page 7

razja{wewa obrati pa`wu pre no {to se upusti u filosofiju opse-

sionizma. Izme|u ostalog, ona }e osvetliti status zagonetonog

"Ivice Ponora" kojem autor pripisuje koautorstvo svoga dela, ali i

mesto i zna~aj "opsesionisti~ke faze" u celokupnom bogatom i

raznorodnom opusu Milana Mladenovi}a od Luìce.

îtaocu tako|e preporu~ujemo prethodno upoznavawe sa

biografijom osniva~a opsesionizma koja }e objasniti za{to je

tako snaàn duhovni pokret sedamdesetih go dina pro{log veka

morao da sa~eka pola stole}a na svoje mesto pod suncem.

Ostaje da se osvrnemo i na nekoliko okolnosti koje su

obeleìle ovaj prire|iva~ki rad.

Najpre, kao obrazovan jezi~ki mnogoznalac, Mlade no vi} je

svoje navode iz drugih jezika u izvornom rukopisu ispisivao u ori -

ginalu. Prire|iva~ ih je ispo{tovao svuda gde su oni pisani lati-

ni~nim pismom, ali ih je ozna~avao kosim }iri li~nim slovima svaki

put kada su navo|eni (staro)gr~kim pismenima. Uostalom, sli~an je

slu~aj bio i u periodici u kojoj su ti tekstovi objavqivani.

Drugo, prire|iva~ se u najve}oj mogu}oj meri trudio da

zadrì sve leksi~ke i ortografske osobenosti izvornih tekstova i

rukopisa. Ipak, odlu~io se da od te nakane mestimi~no odustane,

po{tuju}i {to potowe rukopisne, {to aktuelne autorove sugestije,

najpre preimenovawem "bitka" u Su{to(st), zatim doslednim ujed-

na~avawem upotrebe velikih slova, najzad i zamenom nekih tada

nehajno kori{}enih tu|ica.

Tre}e, za ovu priliku izostavili smo svako komentari-

sawe "Nagove{tajnih pisama" i odlomaka iz Opsenarijuma, sma-

traju}i da oni sami sobom dovoqno svedo~e ve} zaokruènoj

opsewsionisti~koj misli, ali i da je o wima bilo dovoqno re~i

u prethodnim bele{kama.

Najzad, u pomenutim bele{kama, prire|iva~ je nastojao da

oìvi atmosferu i li~nosti zahvaquju}i kojima je uop{te bilo

mogu}e da u Srbiji, na srpskom jeziku, na stane jedan nov kwièvni

i filosofski pravac univerzalnog doma{aja kakav je opsesi -

onizam, kojeg je dr @elimir Vuka{inovi}, u predgovoru za ovu

kwigu, smelo ozna~io (dodu{e ne sasvim eksplicitno) kao naj -

zna~ajniji filosofski iskorak posle egzistencijalizma.

Da li je to zaista tako, neka prosude ~itaoci, ali i vre-

mena koja dolaze.

8


OPSESIONIZAM

MILANA MLADENOVI]A

- O VE^NO-IZOSTAJU]OJ HOMOLOGIJI

ILI PROHOD KA POLIFONIJI MI[QEWA -

Beograd, septembar, 2003. g.

Pred nama je Opsesionizam...

Misao Milana Mladenovi}a od Luìce, artikulisana u

wegovim mladim godinama, od tre}eg razreda gimnazije do

zavr{etka studija filosofije, ovim delom nezadrìvo pada i u

na{e vreme. Odelotvorivan ~itave ~etiri i po decenije (ne,

dakle, samo rano iskazanim teorijskim stavovima nego i daqim

ìvotom osniva~a opsesionizma), neminovniji od svih prepreka,

besciqan i neokori{ten, usud Ivice Ponora, opstaje tamo gde je

najteè: gde je pro-padawe, ta gravitacija Praznine, raskriveno

u samoj srì egzistencije. Pro-padawe treba razumevati kao

putawu pri-zemqewa duha, kao horizont zavi~ajnosti jezika, ali

i kao qudski put stvarala~kog samoprevazilaèwa.

Branko Miqkovi}, Milan Mladenovi} i Milan Lali} su

stvaraoci koji su imali i potencijala i hrabrosti prodreti u

logiku paradoksa, u polifoniju Bivstvovawa. Ovaj prodor, ovaj

po-kret, za na{u je tradiciju vitalan. Ono {to je za~eto

Heraklitovim ponirawem u stalno kretawe, potom nastavqeno

Sofokleovim "nadapolonskim" pevawem, te [ekspirovim "egzis-

tencijalnim pitawem", Helderlinovim propevalim mi{qewem i

Ni~eovim dionizijama, Kamijevim Apsurdom, ~ak Sartrovim

egzistencijalizmom, kao i Hajdegerovom heremeneutikom

Bivstvovawa, a danas se kotvi u revitalizaciji filosofije

Drugog, nalazi mesto, jo{ uvek neovladano, u (na{em) po-kretu

ka Praznom. Neome|ivost duha, ve~no vra}awe Pitawa, ovako

de monstrira na~in bivstvovawa same egzistencije. Filosofija

se time kre}e ka svojoj su{tini: filosofirawu. Tamo, izvan

"slike sveta", s one strane svake konstrukcije, u Praznom,

mi{qewe se osloba|a kao na{e iskonsko o-se}awe Izvori{ta.

11


Ovo o-se}awe, jer je (odve}) Tu, moè biti obelodaweno jedino

kao pro-izvo|ewe, kao stvarawe u smislu razotkrivawa –

poiesis, kao pevawe. Otuda, iz zavi~ajnosti jezika, predawem

korena, obra}a nam se filosofija opsesionizma Milana

Mladenovi}a od Luìce.

Opsesionizam je pokret koji se za~iwe u Beogradu izme|u

1966. i 1968. godine. Vezuje se za pojavu autora iz Devete

(novo)beogradske gimnazije, za imena Branka Aleksi}a, Nade

Prodanovi}, Slobodana @uwi}a, Zorana Zeca, Jasmine i Biqane

Luki}, i, pre svih, Milana Mladenovi}a koji je potom otvorio

"opsesionisti~ki krug" svojim univerzitetskim kolegama: pesnicima

Milanu Lali}u, Dragiwi Uro{evi}, Bratislavu Milanovi}u, Du{ku

Novakovi}u, Mirku @ari}u, Slobodanu Zubanovi}u, Milisavu

Krsmanovi}u, Ambru Maro{evi}u, pripoveda~ima Janku Vujnovi}u,

Ranku Stojanovi}u, Radomiru Glu{cu i kwièvnom kriti~aru Jovanu

Pej~i}u. Tokom godine 1973, u svojoj prepisci sa Milanom Lali}em,

Mladenovi} jasno ukazuje na osnovni poziv wihova delawa:

" (...) Poezija i filosofija u bitnom smislu

nikada ne napu{taju zajedni~ki izvor; i uto-

liko na{e filosofsko nastojawe ne moè

mimoi}i na{e poetske rezultate."

Evidentno, Mladenovi} i Lali} uvi|aju da je poezija

su{tina filosofije. Jezik kao horizont (po)javqawa

Bivstvovawa, poezijom doseè svoju punu potenciju. Poezijom se,

dakle, prevazilazi svakodnevna "upotreba" jezika, ali i o~uvava

govor predaka. Filosofirawe je tek time omogu}eno.

1. U-put u Prazno.

Ovde nam se ukazuje osnovna smernica opsesionizma: u-

put u Prazno. Ovaj u-put, kroz nikad-do-kraja-stvoreno dolazi do

svojega tla i svoje istori~nosti. Opsesionizam je time neodvojiv

od qudskog na~ina bivstvovawa i nu`nosti delawa.

2. Opsesionizam se ti~e ~oveka i wegova vremenovawa.

Opsesionizam se tako ti~e ~ovekovog bivstvovawa u vre-

menu, ali se wime ne iscrpquje. Opsesionista, boqe re~eno

~ovek u svojemu su{tinskom odre|ewu, zati~e se u Praznom... - i

tu op-staje. Opsesionizam, ta rezonancija Praznog, ve} je,

12


uvi|amo, nepodvodiv pod bilo koju antropologiju. {tavi{e, opse-

sionizam Ni{ta uzima za "objekt", ali upravo Wegovim karakterom,

dakle na~inom na koji Ni{ta jeste - na na~in ni{tewa. Prate}i

ironi~no dejstvo nihilizma, bez objekta, tako li{en svakog imper-

ativa za objektivno{}u, opsesionista prevazilazi svojom stvar-

ala~kom praksom i sebe kao subjekta. Utoliko se delo Milana

Mladenovi}a ne moè tretirati u konstruktivisti~kom, pa ~ak ni u

pozitivisti~kom ili formalno-akademskom maniru. Izvorno{}u

odbegao kako formalno-logi~kom zakqu~ivawu, mo}i su|ewa, tako i

analiti~koj ekspoziciji, ali pri-pao dinamici Bivstvovawa,

Mladenovi} demolira svoj “ filosofski sistem” ka stvarala~koj,

uvek samo-prevazilaze}oj, praksi. Opsesionizam ukida “ svoj

pogled” na Svet, sunovra}uje se u isti, uleva se u Tok sami, biva i

jeste po-kret. Zato opsesionizam i ne moè biti funkcionalizovan,

pozicionisan, sistematizovan... Istovremeno, ne sme biti ni

banalizovan. Opsesionizam je, dakle, dinamizam, put u Tok, ... opse-

sionizam je po-kret.

3. Opsesionizam kao po-kret u Praznom.

Opsesionizam, kao pokret u Praznom, reafirmi{e odnos

~oveka i Sveta. Svet prestaje biti ~ovekov projekt, neponovqiv,

uvek iznova, se samo-pojavquje u prostoru kojim se jo{ uvek nije

ovladalo. Kako ne kani konstruisati Svet, opsesionista re-

aktivi{e nikad-do-kraja-stvoreno, dakle (ono {to je) Ve~no.

Mladenovi}evim re~nikom, u rasponu Kona, u rasponu na{e

sme{tenosti od Iskona do Konca, opsesionizam nam razotkriva

predele Beskona. Opsesionizam je, u ovome domenu, est/eti~ka

ontologija.

4. Opsesionizam ne zna za krajwu svrhu, nema ciq.

Obzirom da je nekonstruktivan, opsesionizam, u smislu

ni{tewa svake dovr{enosti, svake ispuwenosti, ne zna za krajwu

svrhu, nema ciq.1 Dakle, u svojoj nekonstruktivnosti, opsesion-

izam je besciqan. Iz ove karakteristike opsesionizma pomaqa

se: a) Stvarala{tvo kao otvorenost za nekompletnost,

otvorenost za ono {to jeste, kao otvorenost za Bivstvovawe, kao

otvorenost za Ve~no, i b) Lutawe kao opsesivno bivstvovawe,

kao put-ovawe bez ciqa, vra}awe u su{tinu egzistencije, kao

prodor u smisao Bivstvovawa i Bivstvovawe samo.

13


5. Qudsko bivstvovawe bez zavi~aja.

Oslobodiv{i stvarala{tvom horizont ve~nog putovawa,

Mladenovi} afirmi{e "qudsko bivstvovawe bez zavi~aja", tako

nas uvode}i u domen Slobode. Sloboda je, po Mladenovi}u,

"izvan svakog izbora, ona nije na{ odnos prema drugima, ona je

na{ odnos prema nama samima". Egzistencija se, dosledno

re~enom, kroz samo-razumevawe osloba|a. ôvekova situacija je,

kako nam je ve} predo~eno, Praznina. Prodor ~oveka u vlastitu

nedovr{enost, nekompletnost, kona~nost, pa tako nesavr{enost,

gre{nost, smrtnost, ali i u nefunkcionalnost i neupotrebqivost

egzistencije, jeste wegov susret sa onim {to je najtemeqnije.

Sloboda je, u tom smislu, vibracija Praznine, a samo-

razumevawe akcija osloba|awa. Ovako se filosofirawe oslo-

ba|a od mi{qewa kao znawa i, implicitno, prevazilazi se svaka

konstrukcija smisla ka Toku, ka kompoziciji smisao/besmisao. To

je ve} re-afirmacija Praznine. Ovovremena filosofija bi

doti~ni proces nazvala re-afirmacijom Drugog. Prirodno onda

da je Mladenovi} kasnije, u svom Opsenarijumu, i sam, na izvo-

ran opsesionisti~ki na~in, otvorio problematiku drugosti.

6. Opsesionizam i filosofija mo}i.

Evidentno je, me|utim, da u svojoj po~etnoj fazi opsesion-

izam ostaje u granicama filosofije mo}i.2 Rasvetqavaju}i put

samo-razumevawa, Mladenovi} kristalizuje ~ovekove saznajne

mo}i: intuiciju kao sposobnost qudske ose}ajnosti i svest kao

pitaju}u sposobnost razuma.

a) Intuicija, vi|ena temeqnije od svake iracionalisti~ke

kategorizacije, uvi|a samo-razumevawe dinamikom odnosa

Sopstva i Drugog. Pre svakog racionalisti~kog odre|ewa ~oveka,

intuicija otvara prostor i za ono {to ~ovek o sebi ne zna, ali

sluti. Slutwa, nadilaze}i svaku kategorizaciju, izbacuje ~oveka

iz stati~nosti, iz puke izvesnosti, uvodi ga u Tok. Ovako

Mladenovi} prodire u samu su{tinu znawa – u ne-znawe. Tu

stvaralac otpo~iwe kao filosof, tu se istinsko stvarala{tvo

omogu}ava (umogu}uje, da ovde s razlogom upotrebim jedan od

Mladenovi}evih neologizama), tu svaka ideologija i demagogija

isku{avaju svoj poraz. Ovo je mesto, ovaj prazan prostor, napon

duha u re~ koja tek treba da se iskaè u govor koji je dostojan

nejednoobraznosti Toka. Govor Beskona tako postaje jezik, puls

14


Kona, i obratno. Ovo mesto je susretawe u imanentnost – filoso-

fa i pesnika.

"Pa iako pesnik i filosof ratuju u

svakom individuumu, iako se ta borba

pro{iruje i na duh svake epohe, nema auten-

ti~nog filosofskog razumevawa bez neobuz-

danosti Pesnika, nema pesni~kog

osmi{qavawa besmisla bez trezvenog sagle-

davawa Filosofa: Jer Pesnik, koji se sebi i

drugima predaje {irinom pu~ine i dubinom

no}nog neba, ~ijem se uvidu prostori duha

otvaraju neposrednom jasno}om, ima tu

nesre}u da je dubini i jasno}i wegovog prodi-

rawa svojstveno to {to su mu neki trezveniji

pogledi obavijeni maglom. Wegovoj bezobal-

noj imaginaciji nedostaje razu|enost razuma;

wegovo ~u|ewe ve} je pitawe, wegova strast

ve} odgovor, tako da individuum koji kre}e na

put samoshvatawa, ide za uverewem da }e

time do}i do epohalnog pitawa, ve} ima

putokaz za razumevawe svoje i qudske egzi-

stencijalne situacije - putokaz koji daju

Filosof Pesnikom razgaqen, Pesnik zauzdan

Filo sofom, proìmawe ose}aja i svesti.

Druga je stvar {to }e ishod putovawa

dati za pravo Pesniku, utoliko {to }e

Filosof, ako èli da se odvoji od svoje puke

izvesnosti te se otiskuje na put Istine,

morati da se odlu~i na onaj korak koji je

Pesniku ve} poznat i bez op{irnog razla-

gawa i dokazivawa."

b) Svest nalazi svoj sadràj u Pitawu. Utoliko je kore-

spondentna intuiciji. Zateknuta u otvorenosti, u Praznini,

egzistencija eruptira kao Pitawe. Pitawe je, prema tome, na~in

bivstvovawa egzistencije, vest o wenoj su{tini – svest. Saznawe

tako izmi~e izvan gabarita epistemologije, pomaqaju}i se kao

15


egzistencijalno-ontolo{ko pitawe. Pokretawe Pitawa je nar-

avno ve} odgovor: biti! U tom smislu, za Mladenovi}a, ~ovekovo

bivstvovawe jeste Pitawe, a Pitawe jeste odgovarawe. Drugim

re~ima, akcent je na Pitawu koje opet ne nalazi svrhu u kona~nom

odgovoru, nego je kao takvo vekovni na~in odgovarawa. Pitawe je,

dakle, u domenu odgovor-nosti egzistencije, i u toj meri

stvar(nost) Slobode. Svest, u svojoj kolektivnoj i individualnoj

dimenziji se, dakle, artikuli{e i afirmi{e kao saznajna mo}

ontologizovane egzistencije.

Tlom samorazumevawa dopiremo do temeqne mogu}nosti

egzistencije kao de{avawa slobode individuuma u bilo kom

momentu svetske povesti. "Istinitost takve slobode sastoji se u

imperativu: @iveti onako kako to nalaè kosmi~ka i planetarna

situacija bilo kog ~oveka u bilo koje vreme.

Tako|e, Mladenovi} ve} ovde, u sadràju svesti, evidentira

istori~nost egzistencije. Naime, Pitawem se egzistencija upu}uje u

svoju istori~nost onoliko koliko svest otkriva pitawe koje pada u sve

epohe. To je ono najtemeqnije pitawe koje orkestrira, u istorijskom

smislu, polifoniju mi{qewa. Ne ovladav{i Pitawem, ne ukona~uju}i

nas u smislu "sme{tavawa u kona~an odgovor, filosofirawe se,

~ulno{}u odgovarawa na zov Bivstvovawa, otkriva kao na~in na koji

egzistencija jeste. Kona~i{te je za ~oveka Tok, a ne ovladano mesto.

Uput u ono {to jeste ti~e se Istine, te imanentno, i Dobra i Lepog.

Est/etika je, prema tome, neodvojiva od ontologije. Utoliko filoso-

firawe ne moè biti svedeno na jednu formu izraza, utoliko filo-

sofirawe nadilazi svaki ekskluzivizam i zariva se u sam smisao

Bivstvovawa. Sloboda, Istina, Dobro i Lepo, opsesionisti~ki,

me|usobno su imanentni i imaju karakter otvorenosti egzistirawa.

7. Opsesionizam zadire u praosnov sveta.

Obelodawuju}i istori~nost Pitawa, rasvetquju}i svest

kao Tok, opsesionizam nadilazi konkretizaciju svesti, i zadire u

praosnov sveta: "Postoji li jedna prvobitna svest koja je uzrokom

svih drugih svesti, postoji li pouzdani oslonac koga }e se misao

do~epati kao utemeqiva~a umnog poretka u svetu, te na osnovu

wegove prvobinosti presazdati izgled celine i svoje mesto na

putu? "Pro-niknu}e ili, boqe re~eno, pra-niknu}e u prvo bitnu

svest, ima regresivan karakter, ali i svoju projekciju, svoju

putawu i uputnost, i u budu}nost(i). Reformuli{u}i, prvobitna

16


svest ve~no izmi~e doma{aju uma. Svet, sledstveno, ima karakter

neutemeqenosti, a wegov praosnov karakter pro-ticawa, pa je

samim tim praosnov sveta Ni{ta za svest. Svest, u stalnom pro-

ticawu, u svojoj ne-pojedina~nosti, biva omogu}ena kao ekviva-

lent Slobode. Istori~nost se ne reducira na pro {lost, te se

proteè i kroz ostale ekstaze vremena: sada{wost i budu}nost.

Pomenuti regresivizam, vredi napomenuti, koliko i proporcija

istori~nosti, ve} se naziru u Ni~eovom u~ewu ve~nog vra}awa

Istog. Opsesionizam, me|utim, ne pristaje na pozicionirawe

Istog kao Iskona, pitaju}a svest iznova ga podriva i preta~e u

Tok. Zato }e Mladenovi} u svojim kasnijim, zavr{nim, opsesio-

nisti~kim razmatrawima pre-formulisati slavnu Ni~eovu sen-

tencu u "ve~no vra}awe Istom".

8. Svrha sveta postaje Ni{ta za svest.

Prodor "u znawe" za pojedina~nu svest nosi pri-znawe

vlastite neutemeqenosti, a time i saznawe o neutemeqenosti

sveta. Obzirom da je prvobitni osnov svih stvari nedostupan

umu, suo~avamo se sa zateknu}em u iskustvu "~e`we za Su{tim", i

imanentno sa dinamikom smisao/besmisao. Znawe je, prema tome,

projekt "~e`we za smislom" i, utoliko, beg od Praznine. Iz ovoga

izrawa Mladenovi}eva ìvopisna interpretacija:

"Tako }e bilo koja pojedina~na svest, koja je ve}

zaronila u ni{ta Su{tog kada je na pitawe:

"Odakle dolazi{?" odgovorila sa "Niotkuda",

odbiti da ciq svog puta vidi u sopstvenoj svrho-

vitosti; ono {to dolazi iz bezdana, ne samo da

u wemu lebdi, ve} u bezdan stremi; ono u {ta je

svest kao u celinu utkana, ono {to joj prethodi i

{to je prevazilazi, ono {to je omogu}uje jer je

obuhvata, to je tmina kojom di{e svetska no}, to

je prostor u kome se vreme raspliwava u nepo -

kret, smisao u besmisao, Su{tost u Ni{ta."

9. Ve~no-izostaju}a Su{tost ili Ni-zbog-~ega bivstuvuju}i svet.

Svest prinu|ena iskusiti kompoziciju smisao/besmisao

isku {ava svoj raspon izme|u Niotkuda i Nikuda. Homologija svih

17


unutarsvetskih bi}a shvata se kao "ve~no izostaju}a". Prime}uje se

da Mladenovi} dosledno, svojim akcentom na "izostajawu", razvi -

ja svoju ontologiju Praznine. Neutemeqenost sveta nas vodi u jez-

gro Su{tog, u izostanak konkretnog. Egzistencija u svetu se zato

do ̀ ivqava kao besmislena jer se svet u koji je ba~ena moè razu-

mevati samo kao "ni-zbog-~ega-bivstvuju}i-svet". Sa ovih osno va se

dopire do egzistencije u wenom jeste, dopire se do fundamen tuma

iz koga se konstrui{e Ni{ta – ni ciq, ni svrha. Smisao egzisten-

cije je, dakle, ontolo{ki: (s)misao egzistencije je u wenom jeste. A

kako se to jeste utapa u Ni{ta, prirodno da je Mladenovi}, u

Opsenarijumu, pribegao pre-imenovawu ontologije u udenollogiju

(gr~. ouden = ni{ta), su{toslovqe u ni{toslovqe.

10. ê`wa za Su{tim postaje gnev: ~e`wa spram ni{ta

Su{tog.

Svest u potrazi za smislom biva pra}ena, po Mladenovi}u,

~e`wom za Su{tim koja izvire iz otkrivawa besmisla. Stoga i

dolazi do metamorfoze sadràja svesti: iz pitawa o smislu u

pitawe o besmislu. Gnev se pomaqa kao prodor u Ni{ta Su{tog

ili u stawe ve~nog odsustva Su{tog kao Ni{ta za svest. Drugim

re~ima, ~e`wa za Su{tim se regeneri{e u gnev. Ontolo{ki

imperativ egzistencije je, stoga, ìveti bez ciqa, bez nade u

nadolazak Su{tog, bez zavi~aja u temequ Sveta.

11. Ideja o Su{tom kao zami{qeni smisao besmisla.

Nada li{ena opredme}ewa ili redukovanosti na (s)misao, iz

egzistencijalnog iskustva kompozicije smisao/besmisao sebe reflek-

tuje u neopredme}enost, u prazno budu}nosti. Ovako Mla de novi} iz

promi{qawa besmisla afirmi{e nadu kao egzistencijalno iskustvo

osloba|awa. Izvesno je da se time obelodawuje jo{ jedan aspekt

Mladenovi}eva razumevawa temporaliteta i ekstati~nosti egzisten-

cije. Da bi prevazi{ao svaku potencijalnu racionalizaciju, psiholo-

gizaciju, ali i antropologizaciju ~ove kova na~ina bivstvovawa, on

insistira na prevazilaèwu eks klu zivisti~kog projektovawa egzisten-

cije u "iskustvo smisla". Time se, evidentno, nadilazi domet

Hajdegerove fundamentalne ontologije i wenog pitawa "o smislu

Bivstvovawa". Zato Ideja i jeste razumevana kao zami{qeni smisao

besmisla. Imaginacija je time vra}ena stvarala~kom naponu

filosofirawa. Dakako da se na ovaj na~in izmi~e metafizi~koj kate-

gorizaciji sveta i ulazi u ontolo{ku (udenolo{ku) dimenziju ~ovekova

18


istorijskog bivstvovawa. Korespodentno, razaznaje se osnovna odred-

nica Mlade novi}eva mi{qewa u intenciji da se filosofija otvori

kroz neiskqu~ivost filosofirawa. Ovde se, prema tome, de{ava

osloba|awe filosofije za otvorenost Bivstvovawa, a tako i za tok

filosofirawa.

12. Grupni projekt u svetu oskudice. Ve~no putovawe.

Su{tost bez povesti i povest bez Su{tog

Revitalizuju}e svojstvo filosofije opsesionizma daqe se

o~ituje u onome {to je i MacIntyre istakao kao alternativu glob-

alno konstruisanom svetu: grupni projekt. Ukoliko uvaìmo da je

savremeni svet upravo egzaltacija "oskudice" ili "ve~no izosta-

ju}e Su{tosti", onda je jasno da bilo koja individualizacija koja

iskqu~uje kolektivnu dimenziju tu-bivstvovawa jeste neautenti~na

individuacija. Zato, prime}ujemo, Mladenovi} demolira sve

povesne suprotnosti, sve konstrukcije koje u svojoj iskqu~ivosti

(zatvorenosti) prenebregavaju otvorenost Bivstvovawa. Katego -

rizacija sveta se otelotvoruje u teskobi egzistencije koja, po dik-

tatu Bivstvovawa, sebe otiskuje u lutawe kao ve~ito putovawe.

Zbog toga se u filosofu mora osloboditi pesnik, jer "on ve} ìvi

ono {to filosof tek treba da dokazuje – neutemeqenost".

Pomenutim smo ve} upu}eni u zavr{nu misao Milana Mlade -

novi}a kojom se jasno raspoznaje karakter same povesti:

"Kada se, dakle, jednom shvati da }e svaka

ideja, svaki projekt ostati daleko od obzora

ve~no-izostaju}eg Su{tog, tada }e se do}i do punog

uvida da nepovezanost, nepokretnost Su{toga

uslovqava odsustvo Su{tog u povesti; da Su{to

nema povesti, a povest ve~no ostaje bez Su{tog.

Nada u ostvarewe ideje ostaje, pak, jedini

na~in da se ìvi, a da se ne ìvi ili umire sa

stalnim prisustvom znawa o tragi~nom smislu

kona~nog svesnog bi}a, sa znawem da je jedini smi-

sao kona~nog bi}a prihvatawe besmisla, jedini

zavi~aj nade - bezna|e, a autenti~ni ~ovek ovog

podnebqa - ~ovek bez zavi~aja.

Usamqeni poku{aji odva`nih poklonika

Istine - da se prihvati imperativ toga znawa - ne

19


karakteri{u posebno ni jedno vreme jer pripadaju

svim vremenima. Oni su zato bezvremeni jer pred-

stavqaju ve~ito sada qudskog bivstvovawa."

*

Sam Mladenovi} je, dakle, mesto gde filosofija stva -

rala~ki dekonstrui{e identitet stvaraoca u svoje delo.3

Stvaralac, filosof-pesnik, ni~e u ponor, ali wime i deqe ivicu

gde }e dosko~iti, gde }e pri-pasti, u stvarala{tvu odelotvoreno

premo{tavawe ponora - skok. îtav opus Milana Mladenovi}a

upravo svedo~i ovaj put stalnog samo-prevazilaèwa, nikad

dovr{enog samo-stvarawa. Jelen iz Mladenovi}eva pevawa, u

pesmi Jelewi skok (iz prozora), simbolizuje ovaj pokret egzis-

tencije kojeg je jo{ Kjerkegor raspoznao svojom metafori~kom

identifikacijom transcendencije i skoka. O tome }e nam ve}

posvedo~iti same Pesme Ivice Ponora, u kojima }emo se, izme|u

ostalog, sresti i sa Mladenovi}evim gimnazijskim "Opsesioni -

sti~kim sonetima" i sa studentskom "Kwigom o Praznom".

Spis koji je pred nama, referentno ovde izloènom,

razastire horizont mogu}nosti razumevawa "opsesivnosti mod-

erne umetnosti" i "poetskog smisla egzistencije" (vaqa u kwizi

obratiti posebnu pa`wu na dva programska teksta sa ti tim

naslovima), ~ime nam se i otvaraju kapije jezika, a time i samo-

razumevawa i samo-stvarawa u kolektivnom i individualnom

smislu.

@elimir Vuka{inovi}

1. Da se primetiti dvostruko poreklo ove Mladenovi}eve misli:

Sartrova distinkcija izme|u bi}a-za-sebe i bi}a-po-sebi, te Ni~eovo

razumevawe voqe. Sartr, naime, insistira na egzistenciji kao prazni-

ni, nekompletnosti, nedovr{enosti, a otuda izvodi i svoje razumevawe

mogu}nosti i slobode. Ni~e deluje ka dezinstrumentalizaciji voqe,

odnosno ka osloba|awu voqe za wu samu. Voqa kao takva uvek polazi od

sebe i sebi se vra}a. Mo} je, za Ni~ea, iskustvo voqnosti, iskustvo

ìvotnosti. Suprotno, negativni aspekt voqe podrazumeva ne-stvar-

ala~ko, mediokritetsko, iskustvo osvrhovqene voqe – one koja uvek uzima

"vi{i ciq". Ovde je za~e}e kolapsa ìvotnosti i seme dekadencije.

20


2. U daqem razotkrivawu filosofije opsesionizma ~ije }e

samoukidawe ozna~iti kao "kritiku kriti~kog uma", Mladenovi}, u svom

"nehoti~nom romanu" Opsenarijum de(kon)strui{e "poziciju mo}i",

nedovoqno osve{}nu u po~etnoj fazi - tematizuju}i problematiku

Drugosti. Time se o~itava su{tina wegova filosofirawa: samo-pre-

vazilaèwe. Dakle, Opsenarijum je potowa faza Mladenovi}eva

filosofirawa ("potowost" upu}uje na samo godinu-dve razmaka u odno-

su na glavne programske radove jer je pisan od autorove dvadesetipete

do dvadesetiosme godine) koja prevazilazi sam opsesionizam:

"Nije stvar u tome da se shvati Drugo kao Razli~ito od mene;

ono nepodnosivo po~iwe naime sa uvidom da vaqa pristati na Drugo-

kao-isto-{to-i-ja-a-ipak-razli~ito. No ako to spozna{, ako to

preìvi{ - gle! - kao da se ponovo tvoja vlastita tvarca utelovquje u

Drugo-Isto, i to si onda ponovo ti, to si sa~uvao sebe u beskona~nosti,

ponovo zakrpio procep kroz koji bi sasvim da iscuri{ u razjareno

sveokruùju}e bespu}e.

Gle! Sa-gle!-dava{ u sebi bu|ewe Individuuma, ~uje{, vidi{,

opipava{ u bi}u svoju nedeqivu supstancu i kaè{ sebi: JA JESAM! (...)

(...) Uveriv{i tako sebe u svoje Jestawe, bez ~u|ewa spoznaj da

si zasnovao sebe kao pripoveda~kog subjekta verovatne pri~e. Ti vi{e

nikada ne}e{ postojati kao podmet, kao subjekt, kao Subiectum, Sujet, kao

Sujeta koja tirani{e svet. Ti zato ne moè{ re}i sebi:

Gle, ja postojim me|u qudima!

Ti moè{ postojati samo kao pri~a koju o sebi pri~a{ drugima

zato {to jesi, i ako postoji{, moè{ postojati samo mimo qudi ili unu-

tar wih.

Pa zato reci sebi: Ja jesam pripoveda~ki subjekt pri~e koju o

sebi pri~am qudima..."

3. Vredi napomenuti da moje zapaàwe ima svoju delimi~nu uob-

liku u poemi "Stvarnik i Stih" (Kwiga o Praznom, III deo) koja koliko

razabire filosofsku interpretaciju iste tematike, toliko se i adek-

vatno razumeva u skladu sa filosofskom ekspozicijom odnosa

Stvaraoca ("Stvarnik") i Stihije ("Stih").

21


SVET OPSENA1

- Zavr{ni redovi

"Prvog opsesionisti~kog dnevnika"2, 1967 -

24. 12 1967. g. Nedeqa,

Predeo @ege3 (Novi Beograd)

Kada se ~ovek rodi, u svome telu ima samo polovinu svoje

du{e. Druga polovina je sme{tena u telu nekog drugog bi}a, neke

ène. Opsesija wegovog ìvota je tragawe za svojom drugom polovi-

nom. Kada je prona|e, sposoban je za smrt. On tada spoznaje svoju

svrhu. Postaje ceo. Ako je to prava druga polovina wegove du{e, telo

kome ona pripada bi}e spremno na samoukidawe radi blaènstva u

Svetu Opsena. Taj svet je puni ìvot cele du{e. êmu onda ovaj svet?

Opsesija egzistira kao paradigma materije koja je Ne-

bi}e. Sve {to nema du{u predstavqa Ne-bi}e. Pravo bi}e je Svet

Opsena.4

Kako nazvati Svet Protiv-opsena koji je predodre|en za

du{e koje nisu prona{le svoju drugu polovinu? Ako je Svet Opsena

pravo, celo bi}e, onda se svet Protiv-opsena moè nazvati sve-

tom Polu-bi}a, jer on nije negacija du{e kao bi}a ve} samo wena

suprotnost, dakle polovi~nost. Najgore je ono {to nije celo. U

svetu polu-bi}a, Protiv-opsena, polu-du{e su osu|ene na ve~nu

polovi~nost bez mogu}nosti iskupqewa i ocelotvorewa. U na{em

svetu je to mogu}e.

Polovi~nost kao pokreta~ki uzrok!

Pretpostavqam, dakle, da sa mojim telom nije umrla i moja

du{a. Da li je onda moja smrt momenat moje svesti? Umirem "prirod-

nom" smr}u. Da li je iscrpqeno moje telo ili moj duh?

Nebi}e se ne moè iscrpsti bez uticaja bi}a. Dakle, iscr-

pqena je du{a. Tako ja umirem kao polovina. Drugo carstvo moje

du{e je pakleni svet po lu-bi}a. Zakqu~ujem: "Prirodna smrt" je mo -

menat svesti polu-du{e o ne sposobnosti da prona|e svoju drugu

polovinu. Svaka je smrt, dakle, momenat svesti. "Prirodna" smrt je

25


put du{e ka polu-bi}u, a "ve{ta~ka", koju sada moèmo zvati prirod-

nom, to je put du{e ka pravom, celom bi}u.

No, {ta re}i o samoukidawu iz o~ajawa? Kojim }e putem

krenuti polu-du{a takvog tela? Da li je takvo samoubistvo snaga

ili slabost? ôvek je ube|en da je prona{ao onu pravu dopunu

svojoj polovi~noj du{i, ali ona beì od wega. On se ubija. To je

slabost. Ali kako je objasniti? To nije "ve{ta~ka", odnosno prava

prirodna smrt.

Najpre, mora se znati da sve polu-du{e nisu jednake. Neke

su ja~e, neke slabije. Odakle to poti~e, objasni}e se kasnije. Sad

je bitno da je takvu vrstu smrti u stawu da izabere samo slaba

du{a koja je podlo`na dejstvu ideje sli~nosti.

1. Postavqawe ovog i narednog teksta na ~elno mesto kwige koja

izlaè filosofiju opsesionizma predstavqa odstupawe od prvobitne

zamisli koju je pre sedam godina trasirao predgovornik dr @elimir

Vuka{inovi} (vid. o tome "Re~ prire|iva~a"). Od tri rada koje je on namenio

"upu}ivawu u opsesionizam" zadràli smo dva ("Prostor opsesije - umesto

manifesta opsesionizma" koji je zauzimao po~etno mesto, i "Opsesinizam

Milana Lali}a", bez obzira na to {to bi prvome bilo mesto u poglavqu

"Pisma", a drugome u "Prilozima" drugom, pesni~kom tomu ovog dela budu}i

prevaoshdno pripadan pesni~koj sferi opsesionizma, kao uostalom i sam

"Prvi opsesionisti~ki dnevnik", a pridodali dva teksga koja svedo~e o ranim

misaonim iskoracima mladog i tek nastaju}eg pesnika-filosofa jer smo u

wima, mimo svakog o~ekivawa, prona{li klicu i takore}i celokupan nacrt

budu}e opsesionisti~ke filosofije. Izostavqeni tekst "Izme|u Ni{ta i

Ni{ta" na{ao je svoje mesto u glavnom delu kwige.

I pored wegove mestimi~ne naivnosti, odre|enih nejasno}a i

obe}anog a nepostoje}eg produètka, ovaj tekst s kraja "Prvog opsesio -

nisti~kog dnevnika" zasluùje po~asno po~etno mesto ne samo iz hrono-

lo{kih razloga. On ve} u prva dva pasusa isporu~uje zajedni~ki

imeniteq dva kqu~na pojma za ukupnu autorovu poeziju, filosofiju i

prozu - Opsesija (odakle i Opsesionizam) i Opsenarijum - dva pojma

sli~na po zvuku ali sasvim razli~ita po zna~ewu - i to krajwe neo~eki-

vano na ontolo{koj ravni razmatrawa, odudaraju}i od pristupa, na~ina

i sadràja prvog dnevnika, predstavqaju}i o~iglednu kop~u sa drugim.

2. Ovaj Prvi opsesionisti~ki dnevnik u svojoj celini svedo~i o

muwevitom razvoju sedamnaesogodi{weg mladi}a od po~etne pesni~ke

zanetosti nadrea listi~kim ponirawem u nesvesne dubine duha i du{e

26


putem "automatskog pisawa" do intuitivnog iskoraka u prvu pred-filosof-

sku artikulaciju ve} otkrivene a jo{ uvek neprozirne ideje opsesionizma,

oli~enog upravo "Svetom opsena" (vid. u bele{ci za slede}i tekst kako je

i za{to do{lo do tog iskoraka).

Za sudbinu Prvog opsesionisti~kog dnevnika vezana je pri~a koja

gorko zaziva prise}awe na tragi~no sudsko uni{tewe {est tomova

Mladeno vi}evih "Pariskih dnevnika" pisanih 1981-1983. godine.

Okolnosti pod kojima je taj dnevnik davne 1969. godine izbegao

uni{tewe opisao je wegov autor u Opsenarijumu:

"Prisetih se potopa koji je u Dubrovniku, u jednom parku,

preìveo moj "Opsesionisti~ki dnevnik". Zajedno sa Jaspersovom

"Filozofijom egzistencije" ostao je, zaboravqen, u tom parku, posle

doru~ka, iza koga sa bratom otputovah u Cavtat. Petnaest dana kasnije

prona|oh svesku sa dnevnikom, sasvim natopqenu ki{om, no ipak ~itivu,

dok je Jaspars nekom zapao kao bo`ji dar." (Opsena od 19. 08. 1975. g.

pod nazivom "[ta je sve preìvelo potop u vrtu s an|elom i ranije u

Dubrovniku").

3. "Predeo @ege" je Mladenovi}evo ime za Novi Beograd i

naziv romana u pripremi u kojem autobiografski opisuje Novi Beograd

svoga detiwstva i mladi}stva. Nacrt tog romana moè se videti na

internet prezentaciji udruèwa starosedelaca Novog Beograda

"Paviqonac uvek" (www.paviljonacuvek.com).

4. Evo dokle }e sti}i "Svet Opsena" u "Nagove{tajnim pismima"

koja su bila priprema za "Kwigu o Praznom" (pismo od 08. novembra

1973. g. Vis).

" (...) Sada, me|utim, u kompoziciji mog zami{qenog dela, ulazi

se u prostranstva Glave - ''uzvodnim tokom misli'', putuje kroz ogromnu

zemqu se}awa koja se zove Grad Opsena. U tom gradu borave sa~uvane

sve misli, svi doga|aji, sve nenapisane pesme, sve nedovr{ene i neis-

puwene èqe. Prema potrebi sve se poèqno moè vratiti u

sada{wost i novo postojawe. U kompoziciji celine dela taj nedogledan

i nepojmivi prostor dove{}e me do dubine u kojoj boravi Pesma. Tu }u

padati u onaj ponor i propadati kroz utrobu zemqe. Tu }u shvatiti da je

sve ono nenapisano istinito, suvi{e duboko za re~i. Va`no je u celoj

ovoj stvari da se pro{li ìvot Ivice Ponora reprodukuje ovim sjajnim

zahvatom. Ali taj wegov pro{li ìvot identi~an je kako budu}em, tako i

onom ve~nom: Negde u slepilu Velikog Sun~anog Puta treperi isti taj

Grad Opsena, onaj ve~ni grad u kome je sve sa~uvano:

Ni{ta zagubqeno u nepokretnom se}awu, u beskraj sle|enom,

al' ni{ta na|eno nije..." (stih iz pesme "Opelo Beloj Demoniji")

27


FILOSOFIJA OPSESIONIZMA,

DA!

- Uvodne stranice za

"Drugi opsesionisti~ki dnevnik"1, 1968 -

08. 02. 1968. g. Predeo @ege

U ovu svesku Aleks2 i ja èlimo da unosimo svoja

razmi{qawa o opsesionizmu u poeziji. O~ekujemo da }e se nakon

dugotrajnih ispitivawa, eksperimenata, nakon mnogobrojnih

citata iz dela u kojima na|emo elemente koji naslu}uju i

nagove{tavaju opsesionisti~ku ideju, iskrista lisati ~ista teo-

retska obrada na{e poezije.3 Dozvoqavam mogu}nost da u svojim

traèwima po|emo i pogre{nim putevima; verujem da }e nam oni

samo pomo}i da na kraju prona|emo onaj pravi, jedini put do

zagonetne opsesije i da svojim skepti~nim drugovima sa zadovoq -

stvom stavimo na raspolagawe rezultate svojih prou~avawa.

Svestan sa kolikom se odgovorno{}u upu{tamo u katakombe novih

mogu}ih pesni~kih vizija, odgovorno{}u pred krvotokom na{eg

vremena koje je tako siroma{no novim pravcima u poeziji a tako

bogato poludiletantskim luta wima, verujem da }emo kona~no

stvoriti ne{to novo, ne teè}i tome po svaku cenu.

@id je u jednoj re~enici rekao dve velike istine: "Danas

nam nedostaju slu{a~i, isto kao {to nam nedostaju {kole - to je

jedan od rezultata one potrebe za originalno{}u po svaku cenu".

Iako je tata @id ovo rekao jo{ pre 68 godina, moè se sa punim

pravom ova misao primeniti i danas, posle dadaisti~ke i

nadrealisti~ke bure koje su ostavile za sobom oseku {to sve

vi{e povla~i u more slepe originalnosti.

Ho}u da kaèm: Civilizacija nas sve vi{e okiva lancima

tehnokratije; mi im se dobrovoqno i sa zadovoqstvom

prepu{tamo, mi ih, kona~no, i sami stvaramo. Tempo ìvota se

ubrzava, obaveze pritiskuju, slobodnog vremena je sve mawe.4

28


Nije zato neopravdana bojazan da }e poezija ostati bez slu{a~a,

bez svoje publike.

Ali opasnost nije samo u tome. Da li }e pesnici umeti da

na|u izraz kojim }e biti mogu}i u ovom vremenu? Da nam to objas-

ni, pobrinuo se Stanislav Vinaver. Ali wegova bojazan da }emo

ostati neizraèni u savremenom tempu ìvota bila je preterana.

Ose}aju}i se obaveznim pred ~ove~anstvom i wegovim tekovina-

ma, on je strasno traìo izlaz iz mehanizovane pustiwe na{eg

veka jer je morao da prihvati tu pustiwu duha kao otkucaj vreme-

na koje je moralo do}i. Kako se, dakle, izraziti i o ~emu pevati

da bi se vratila publika? Ta~nije, da bi se ona prona{la?

Jedan od odgovora bi mogao da glasi: Treba prona}i

ne{to novo. No, zamislimo pesnika koji pi{e poeziju na osnovu

svojih teoretskih projekata. Kona~no, za{to da ne? Nije li taj

"projekat" neka ideja o sadràju, formi, ritmu, ideja koja se moè

ostvariti u simbiozi sa najdubqim preìvqavawima pes-

nikovim?5.

Ali ne apstrahujmo. Govori}u kako se rodila ideja opse-

sionizma. To }e dati odgovor na postavqeni problem.

Kao i sve velike ideje, i ona je u moju glavu dunula slu~ajno, iz

usta {kolske drugarice Tawe @ivanovi} koja je ma{tala o novom

pravcu u svim umetnostima. @elela je da napi{e manifest opsesion-

izma, ali je u svojoj èqi izgorela. Nazvala me je najve}im pesnikom,

prvim i jedinim pesnikom opsesionizma a da meni, a verujem ni woj,

nije bilo jasno {ta se krije iza te re~i. Po inerciji, a i zanet mo -

gu}no{}u novog pravca koji me je svojom maglovito{}u privla~io, go-

vorio sam o opsesionizmu na izvanrednim sastancima na{e li te r ar -

ne grupe (koja se, evo, opet okupqa u klubu pisaca "Fontana"), ne

nailaze}i, naravno, na razumevawe i odobravawe ostalih ~lanova,

svojih drugova, izuzev Aleksa i Nadice Prodanovi} koja je jedina

naslutila elemente opsesije u mojoj poeziji (i danas smatram da ona

najboqe razume moje pesme, naravno uz samog Aleksa koji je to

naro~ito po~eo da manifestuje povodom moja "Tri soneta za Oqu").6

Sada stièm do kqu~nog mesta. Ono {to sam samo teoret -

ski naslu}ivao, odjednom sam u jednom trenutku duboko shvatio,

proìveo. Onaj ko ne zna za taj tren, a ako je uz to skeptik, vrlo

bi rado opsesionizam nazvao konstruktivizmom. On bi to zaista i

bio da nije bilo tog trenutka kada sam duboko shvatio da se cela

29


priroda sa svim svojim dife rentnim fenomenima ujediwuje u jednu

savr{enu formu, harmoniju koja je samo fikcija ako ne upotrebi-

mo re~i kao neophodan instrumentarij univerzalne sinteze. Taj

savr{eni oblik, ta kozmi~ka simfonija koja pr{ti mirisima,

zvucima, bojama, to je na{a ~e`wa za Savr{enom Lepotom,

blaènstvom kome }emo se prepustiti ako ga dostignemo, ali za

koje }emo umreti dok ga ne dostignemo. Ta Savr{ena Lepota, to je

Opsesija, to je na{a Ve~na Tajna.

Pred nama je pitawe: Kako }emo je dosti}i?

Re~ima se udvarajmo Lepoti; zamiri{imo zvukom; gledaj-

mo prstima i dodirujmo vidom! Neka zavlada haos odnosa u

zanosu sinteze!

Ne treba ni re}i da nas sa ~e`wom doziva klasi~na

forma. Za{to, ponavqam i ponovo dodirujem @ida, za{to po

svaku cenu stvoriti ne{to novo? Ako je rima neophodna da u pesmi

zacvrku}emo notama, za{to je ne zagrliti? Novost leì u ritmu.

To sam pokazao u svojim dosada{wim sonetima. Taj problem

tako|e poti~e od Vinavera - wegovo zazirawe od na{e trohejsko-

epske pro{losti u narodnoj poeziji ujedno ga obavezuje da u toj

mani traì na{u potencijalnu snagu. Dakle: Piti sa vrela narod -

nog jezika! (Aleks je ve} uveliko pijan, a ja tek oku{avam, ukus je

sasvim opojan), a ritam "ojambiti" - uviti stih àlosnim vrbama

"zvu~nog, te{kog jamba", da cvr~e brestovi smisla iz svih delova

pesme, opijumima jednake snage.

09. 02. 1968. Petak

Francuska ~itaonica

(KA MORU ÎSTE OPSESIJE)

To da sam ju~e pisao o opasnosti te`we za originalno{}u

po svaku cenu, ima svoj uzrok u nekim Aleksovim shvatawima.

Kaè: "Rembo je teìo ka savr{enoj harmoniji nesklada u priro-

di. Mi moramo stvoriti ne{to suprotno".

Takav prilaz opsesiji je nedopustiv. Mi ne moèmo graditi

pravac po svaku cenu, pla{e}i se uticaja velikih pesnika i traè}i

dijametralno suprotna shvatawa wihovim. Mi moramo upijati sve

30


uticaje kao Gete koji po Ni~eovim re~ima "nijednoj stvari nije umeo

da kaè ne". Na{a umetnost i ne treba da bude ni{ta drugo nego sin-

teza svih mnogobrojnih strujawa i svih poetskih pravaca kao {to je,

kako rekoh, sinteza svih pojava u prirodi.

Ali, ali, ali...

Treba mnogo raditi na tome. Ja ose}am da u moja posled-

wa "Tri soneta za Oqu" postoji sve ono {to moè karakterisati

opsesionizam, ja sam to pisao po srcu i po razumu, metodom koji

sve vi{e usvajam pri pisawu. Ali, sa teoretske strane, mnoge

stvari jo{ nisu razja{wene, mnoga pitawa ~ekaju svoj odgovor,

mnoga, pak, jo{ i ne naslu}ujem u sebi. Zato moramo raditi,

gu{iti se u uticajima koji }e nam pomo}i da otkrijemo neprocve-

tale delove sebe i preploviv{i granicu uticaja, uplivamo u more

~iste opsesije razmotrene sa svih strana.

[ta prihvatiti od nadrealizma i kako se odnositi prema

na{em drugom ìvotu, snu? Da li pojmu "slu~aj" re zervisati loù u

areni doga|awa? Da li se suprotstaviti smeru u kome se razvija

~ove~anstvo? To su neka od pitawa koja treba ra{~istiti. Ona }e se

vremenom pojavqivati. Kona~no, da li sam dovoqno ra{~istio sa

sobom: Da li je potrebno pisati teoretsku obradu svoje poezije? Jer,

ako na{ metod i na{e ideje pre objavqivawa eventualnog ma nifesta

ne sakupe ve}i broj istomi{qenika, ne}e li to li~iti na

obja{wavawe svoje poezije pred svetom? [ta }e, onda, raditi kri-

tika? Ovo razmi{qawe povla~i dve obaveze. Uvi|am da je, prvo,

neophodno sakupiti ve}i broj pesnika koje }e zanositi opsesija, a

drugo, manifest }e se pojaviti tek kada na{a poezija bude prodrla

i bude ocewena od kritike.

Da bih ovaj uvod zakqu~io, nesiguran u to da sam spome nuo

sve stvari i sve kqu~ne probleme, osvrnu}u se na mogu}nost

opsesije u drugim umetnostima. Dajte mi jednog operskog genija,

jednog Vagnera na{eg vremena, i opera }e postati steci{te novog

stila koji se kroz wu moè neobi~no sna`no izraziti. Mo`da se

varam, nisam dovoq no kompetentan, a to }u postati, ali ose}am da

se u operi moè posti}i savr{ena sinteza muzike (zvuk), poe zije

(libreto), slikarstva (scenografija, boje), itd, da se u potpunosti

mogu angaòvati gotovo sva ~ula i ispoqiti sve umetno sti. Ako

budem imao prijateqa muzi~ara, izloì}u mu svoje ideje (poku{a}u

sa Dumaksom7). U slikarstvu - Gogen je ve} ~eznuo za sveop{tom sin-

31


tezom na svojim slikama i zbog toga ga oboàvam. No ~ini mi se da

bi mi bili neophodni razgovori" sa slikarima i muzi~arima.

Javila mi se ideja o osnivawu opsesionisti~kog kluba.

Samo na taj na~in moè se stvoriti {kola.

Izvrsno! Aleks, Nadica i ja }emo za "u~enike" nekoliko ne -

deqa govoriti o opsesionizmu dok ih ne upoznamo sa stvari. Ili,

razmisli}u o svemu. Ne}u prenagqivati.

Filosofija opsesionizma, da! Ve} sam je bio po~eo

razra|ivati po povratku iz [apca, 24. 12. 1967, ali sam

preterao sa idealisti~kim pretpostavkama. Odgovor na pitawe:

Kako ìveti opsesionisti~ki? jedan je od ciqeva ove sveske.

Da li nas, recimo, zanima politika? Ovih dana sam

povodom gu`ve sa "Kwièvnim novinama" mnogo mislio o tome.

Ose}am da se politi~ki uop{te nisam formirao, da nosim u sebi

latentnu klicu anarhizma. Jednom sam, posle literarnog kruòka

u {koli i razgovora sa Fi{kom8, mi slio da su putevi moje daqe

ìvotne borbe (uostalom, za{to shvatiti ìvot kao borbu?) traj -

no vezani za politi~ku estradu. Ali meni savr{eno Dobro i

savr{ena Lepota nisu vezani za savr{enu jednakost. Na taj na~in

moji i wegovi (Fi{kovi) ideali nisu isti i ja bih zaista bio

anarhista ako bih a priori prihvatio wegove ideje o dru{tvenoj

evoluciji SFRJ i ako bih, ~ak, u woj aktivno uzeo maha. Opsesija

nema za ciq da postane kolektivna. Ona to jeste u tom smislu {to

je zajedni~ki ciq svih qudi (kao savr{ena Lepota), ali se ka woj

ide individualno, a ne grupno, kolektivno.

Zapravo, dozvolio sam sebi nepreciznost u dosada{wem

izlagawu. Ne moè moja opsesija biti isto {to i tvoja. Ako je moja

opsesija Sloboda, onda to moè biti i tvoja, i u tom slu~aju imamo

izuzetak da je opsesija kolektivna. Vrhovna opsesija je savr{ena

Lepota i ona nije vezana ni za kakvu jednakost u dru{tvenom smis-

lu. Teè}i woj, ja ne mogu teìti jednakosti jer ova nije u priro-

di ~oveka i iza zvala bi jednoli~je sa kojim nema estetske puno}e.

Izlazi zakqu~ak da me "progresivna" politika ne zanima.

Iskqu~iti se, dakle, iz politi~kog ìvota? Razmisli}u.

I kona~no: Da li ìveti opsesionisti~ki zna~i ìveti

apsolutno slobodno?

32


1. Ova bele{ka treba da ukaè na iznena|uju}u okolnost da se u

ovom dnevniku, zapo~etom i brzo napu{tenom s po~etka pesnikovog ~etvr-

tog razreda gimnazije, ve} nalazi takore}i nacrtan celokupan wegov

budu}i sistem opsesio nisti~ke filosofije. Dok se "Prvi dnevnik", kao

{to smo videli, izbavqa iz mahom kwièvnih paradigmi nadrealizma i

dadaizma, ovaj drugi zakora~uje ka teorijskoj sferi i filosofskom

promi{qawu.

Iznena|ewe zbog tog nacrta smawuje se uvidom da je mladi pe snik,

koji je iza sebe ve} imao za~u~uju}i zrele i zaokruène misaone zahvate u

"Kruèwu sveta", u "Dve ve~nosti jedno sad" i mestimi~no u drugim pesmama,

upravo tada, u Prvoj beogradskoj gimnaziji, zapo~eo sa {kolskim upo -

znavawem istorije filosofije. Dodu{e, prisnost sa dvojicom profesora

filosofije iz wegove prethodne, novobeogradske Devete beogradske gim-

nazije Milanom Kova~evi}em (Sartorije u Opsenarijumu) koji je tada radio

doktorat o Sartru (predavao mu logiku i sa svojim u~enikom igrao {ah u

zbornici), i sa tek svr{enim studenom filosofije Petrom @ivadinovi}em,

koga je tek pet godina mla|i u~enik nazvao Pjerkogor, spojiv{i wegov nadi-

mak "Pjer" i tada{wu opsednutost Kjerkegorom (povremeno zamewivao

kolegu, druìo se i igrao fudbal sa |acima), jemstvo je za zakqu~ak da je u

kratkom razdobqu izme|u dva "Dnevnika" nastaju}i pesnik-filosof stekao

izvesna filosofska saznawa i pro{ao {to-{ta od podsticajne lektire. I

zaista, u wegovim zabele{kama nalazimo tu potvrdu - Kova~evi} ga je uputio

na ~itawe filosofski nadahnutog romansijera Andre @ida, @ivadinovi}

na Volterovog Mikromegasa. Deluje gotovo neverovatno podatak do kojeg }e

pesnik do}i kasnije, da su oba velika Francuza, prve wegove velike lek-

tire, ro|eni na isti datum kad i on, 21. novembra!

Kada je Mladenovi}, zbog slobodoumqa, izba~en iz Devete i

pre{ao u dor}olsku Prvu beogradsku gimnaziju, daqe rukovo|ewe wego vim

filosofskim razvojem preuzeo je izvanredan profesor filosofije

Predrag Peca Vukadinovi}. Metafizi~ar po ube|ewu, on je u svojim pre-

davawima sledio problemski pristup Vilhelma Vindelbanda, posvetiv{i

celo prvo polugodi{te anti~koj i sredwevekovnoj filosofiji, ne oba -

ziru}i se na vaè}i program obeleèn marksisti~kim skrnavqewem

filosofske ba{tine. Taj recept primeni}e kasnije wegov u~enik u obe

svoje profesure, u Sremskokarlova~koj i samoj Prvoj beogradskoj gimna -

ziji, poput svog profesora zaobilaze}i ideolo{ki propisan marksizam

kao filosofski irelevantan, sa slede}im obrazloèwem prosvetnim

inspektorima: ""Po va{em mi{qewu, zaobilaèwe Marksa nije dobro.

Ali kada bih ga predavao, bilo bi jo{ gore!"

Od najve}eg zna~aja za Vukadinovi}ev uticaj na Mladenovi}a

bilo je wegovo su{tinsko zanimawe za izvorno srpsko filosofsko

mi{qewe. U uslovima suène i ideolo{ki kontro li sane filosofske

33


publicistike, on se u toj oblasti istakao radovima o zna~ajnim srpskim

misliocima, od kojih onaj o filosofiji Laze Kosti}a i danas vaì kao

neprevazi|en uzor u tuma~ewu filosofske misli velikog pesnika.

Iz te, i one prevashodne, metafizi~ke, sfere svoje zaokupqenos-

ti, sredwo{kolski profesor koji je drugovao sa velikim piscima i mis-

liocima teku}e ge neracije kao {to su Milan Ka{anin, Vasko Popa,

@arko Vidovi}, Vojin Mati}, lako je i brzo uo~io dvostruk, jednako

snaàn, pesni~ki i filosofski dar svoga u~enika. Zasluàn za izbor

wegove maturske teme "Uticaj Anri Bergsona na Vinaverovo shvatawe jezi-

ka", on je u wega usadio uverewe da nema izvornog filosofskog mi{qewa

bez oslawawa na jezik uop{te, a posebno na svoj vlastiti, te da srpski

jezik nosi u sebi ogromnu neiskori{}enu zalihu za preosmi{qavawe

celokupne filo sofske ba{tine.

Pomenut maturski rad mirne smo du{e mogli uvrstiti u ovaj izbor

koji utemequje filosofiju opsesionizma. Isti je slu~aj i sa potowim

Mladenovi}evim {kolskim spisima tokom studija, seminarskim radovima na

logici, etici i esteici (kod profesora Svetlane Kwazeve, Vuka Pavi}evi}a

i Dragana Jeremi}a), po~ev od "Parmenidovog stava Misliti je isto {to i

biti", preko "Problema teodikeje" do ""Kantove Kritike mo}i su|ewa", u koji-

ma je, "izborom po srodnosti" mislilaca i tema, na svoj opsesio nisti~ki

na~in preispitivao i tuma~io kqu~ne ideje za vlastit problemski krug. Ali

namera da u ovoj kwizi predstavimo glavnu nit izvornog opsesionisti~kog

mi{qewa opredelila nas je da te radove iz dvojimo u poseban tom pod

nazivom Opsene filosofije, u kojem }e, osim navedenih, na}i mesto i bro-

jni kriti~ki, polemi~ki i "sekundarni" tekstovi u sferi poezije, filosofije,

kwièvne kritike i politike, objavqivani u isto vreme kad i ovi stoèrni,

mahom u "Kwièvnoj re~i" i na Tre}em programu radio Beograda. Tu pripada

i Mladenovi}ev diplomski rad "Sartrovo shvatawe istorije" kojem je strp -

qivo posvetio tri godine rada, odlaù}i svoju akademsku promociju (a time

i zaposlewe, neophodno za izdràvawe rano zanovane porodice), kojeg }e

potom ra{~laniti na dva teksta, objavqena u novosadskim "Poqima" i

beogradskim "Idejama", pridodav{i im naknadan kriti~ki osvrt na Sartrovu

filosofiju, objavqen u "Kwièvnoj re~i" pod nazivom "Ulovqeni tka~".

2. Aleks - Branko Aleksi}, dve godine mla|i od Mladenovi}a, tada

tek prvi razred gimnazije, prvi koji se pojavio u dvori{tu Devete

beogradske dok je wegov stariji kolega nestrpqivo ~ekao na vratima {kole

da vidi ko }e se odazvati na wegov oglas koji je tih dana nalepio na jedan

stub u {kolskom holu (druga je bila Jasmina Luki}, tada u drugom razredu).

Aleksi} je ve} tada bio zadojen nadrealizmom kojem je ostao veran

~itavog ìvota, izrastav{i u jednog od najve}ih svetskih autoriteta za ovaj

kwièvni pravac koji se u ono vreme na wegove o~i, uz wegov dragocen

doprinos, preobraàvao u opsesionizam (u tim go dinama wegov dar

34


raspoznao je veliki nadrealisti~ki pesnik Du{an Mati} i omogu}io mu spek-

takularnu javnu promociju). @ive}i u Parizu (odakle putuje u Hajdelberg gde

na ~uvenom univerzitetu predaje nadrealizam), ostvario je ìvotni san svog

prijateqa, ~ak je 1984. godine i nasledio wegov iznajmqeni stan, upravo u

danima kada je ovaj po povratku u zemqu uhap{en kao "narodni neprijateq".

Prijateqstvo me}u mladim pesnicima bilo je toliko prisno da

su jedan drugog oslovqavali sa "Semi" (u zna~ewu "druga polovina").

Svaki je imao svog "unutarweg dvojnika", takore}i isku{avaju}eg demona

- Mladenovi}ev se zvao [abudal, Aleksi}ev Laup. Wihova imena i

tobo`wi rukopis ispisivali su pismenima isko{enim na levu stranu.

Aleksi} je tako|e "[abudalu" pripisivao imena Prometeja i Lucifera,

s obzirom na to da je wegov stariji prijateq ve} tada uo~io su{tinsku

istovetnost ta dva mitolo{ka lika koji su se pobunili protiv tiranije

i otkrili qudima boànske tajne, sa razli~itim tretmanom u zapad-

wa~koj civilizaciji. U to vreme "Laup" je poklonio "Luciferu" svesku

~vrstih korica sa petstotinak belih listova u koju }e Mladenovi} sedam

godina kasnije zapo~eti pisawe "Opsenarijuma" i za wu ostati vezan do

dana dana{weg. Evo kako je glasila "Laupova" posveta: "Luciferu, da u

ulaupimo i uprometejimo svoje stanodavce!" -

3. O~ekivawa iskazana na po~etku ovog dnevnika ispuwena su

pet godina kasnije tekstovima "Opsesivnost moderne umetnosti" i

"Poetski smisao egzistencije".

4. Evo predigre za "Pogled umornog mi{qewa".

5. Nepune tri godine kasnije, Mladenovi} ba{ takav "projekat"

doslovce ostvaruje pi{u}i u Parizu opse`nu pripremu za svoj spev

"Pisma sa gnevnog àla" (vid. o tome bele{ku uz tekset "Opsesija kao

bekstvo u Ni{ta" i u drugom tomu poglavqe "Apsolutna kwiga".

6. Vi{e o opsesionisti~koj druìni vid. u tekstu "Opsesionizam

Milana Lali}a".

Ovo jadawe zbog "nerazumevawa prijateqa" vi{e je trenutna

reakcija na pojedina~na osporavawa i ne izraàva pravo stawe u

mladoj gimnazijskoj, a uskoro i studentskoj kqièvnoj druìni. Upravo

tih dana bili su napisani i na redovnom sastanku pro~itani pomenuti

"Opsesionisti~ki soneti" izazvav{i pravu polemi~ku buru. Profesor i

kwièvni kriti~ar Jovan Pej~i} izjavi}e dvadesetak godina kasnije da

}e se merilo za razvrstavawe i ocewivawe cele kwièvne generacije

traìti u odgovoru na pitawe ko je bio "za" a ko "protiv" opsesionizma.

7. Du{an Maksimovi} Dumaks - kompozitor i horovo|a, dugogo-

di{wi profesor muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

8. "Fi{ko" - nadimak Dragoquba S. Igwatovi}a, pesnika, u to

vreme urednika u "Kwièvnim novinama" i profesora srpskog jezika i

kwièvnosti u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

35


PROSTOR OPSESIJE

Umesto manifesta opsesionizma

- Pismo Milanu Lali}u sa Visa1, 1973 -

28. 07. 1973. g. Issaili: 28. ivica 1973. ponora

"Mora biti mnogo pisama" - rekao si, dragi prijatequ, i

ni{ta mi potrebnije od toga nisi mogao zatraìti. Li{iv{i se

nekih teku}ih obaveza, sada sam u stawu da se tom imperativu

redovno povinujem. Neka moja pisma budu moj novi) Opsesio -

nisti~ki dnevnik - mnogo sam toga od interesa ve} pisao Jasnici

i naro~ito Verenci.

Nadam se da }e ta pisma biti sa~uvana. O~ekujem da na{a

prepiska bude naj~istiji i naj~vr{}i osnov na{eg zajedni~kog

poduhvata.

(...)

Ali na stvar da pre|emo, dragi prijatequ, sa Opsesijom

umno da otpo~nemo. Jer bilo {ta drugo da ti pi{em, spota}i }u

se o taj najisku{qiviji kamen. Vaqa nam ve} sada i na ovaj na~in

staviti na papir najve}i deo onoga {to nam je u razgo vorima

izgledalo tako prirodno. Vaqa nam Opsesiju obu hvatno sagle-

dati. Onaj na{ intuitivni doìvqaj bitnosti koji se u toj re~i

skriva, vaqa nam dovesti do adekvatno sna`nog iskaza. Naravno,

ti se slaè{ da smo mi svojim stihovima ve} donekle razotkrili

prostore Opsesije, ali to u najmawu ruku zna~i da nama predsto-

ji obaveza da sami budemo tuma~i sopstvene poezije. Sloì}e{

se sa mnom da poezija i filosofija u bitnom smislu nikada ne

napu{taju zajedni~ki izvor; i utoliko na{e filosofsko nasto-

jawe ne moè mimoi}i na{e poetske rezultate.

Prva stvar sa kojom smo se odmah sloìli bila je: Ono

{to pojam Opsesije ima da ozna~ava ne moè biti bilo ~ija,

jo{ mawe bilo kakva i bilo ~ime opsednutost. Ono {to pre-

tenduje na op{te vaèwe i zna~ewe mora opstojati kao

naj~istija i unutra{we najbogatija bit onog raznovrsno-pojedi-

36


na~nog. Te{ko}a je, me|utim, na{eg zadatka u slede}em:

Opsesija pripada upravo pojedina~nom, individualnom bi}u;

iz toga je filosofski napor usmeren ka tome da u ovom pojedi-

na~nom prona|e klicu op{teg, op{tevaè}eg. Ja sam gotovo u

svim svojim tekstovima imao taj smer istraìvawa.

Druga bitna stvar sa kojom smo se odmah sloìli, bila je:

Ono {to je u srì svake opsednutosti jeste opsednutost Praznim.

Ti si, me|utim, smatrao da izme|u Praznog i Praznine treba

praviti razliku, {to ja nisam bio sklon da prihvatim (sem u gra-

mati~kom smislu). Neka naslu}ivawa mi ne nedostaju, ali bi

boqe bilo da mi ti podrobno u slede}em pismu to svoje mi{qewe

izloì{. Neka te ne obuzme lewost, shvati ovu molbu kao stvar

od najve}e va`nosti.

[ta to zna~i biti opsednut Praznim? I u kakvoj je

smisaonoj vezi pojam Praznog sa pojmom Ni~ega? Tebi je poznato

da za Grke ne-bi}e jednako ozna~ava prazan prostor koliko i

ni{tavnost. No po{to se kod nas o~igledno radi o razli~itom

zna~ewu istih termina (a ta je razlika, dakako, uslovqena prom-

enama u svetsko-istorijskoj situaciji), zadatak je vi{e nego ned-

vosmislen: Pokazati kako se Opsesija udubquje u prazno svih

stvari, kako ona svojom delotvorno{}u ni{ti najpre Bi}e na

ra~un Su{tog2, zatim i samo Su{to na ra~un Ni~eg. Gr~ko Ni{ta

je Ni{ta Bi}a, ono Ni{ta koje izmi~e dohvatu misli, jedno nepo-

jmivo, neshvativo Bi}e, samim tim Ne-Bi}e - jedan pasivan, iskon-

struisan entitet. Na{e Ni{ta jest Ni{ta Su{tog, ni{te}e

Ni{ta, a Su{to je individuum. I tu se otvara prostor Opsesije:

Poni{tava se svaka ispuwenost u celini da bi nastupilo

Prazno, boravak i opstajawe u Praznom pripada pak opsednu-

tosti. Opsednutost obavezuje na delawe, dakle na ni{tewe:

Obavezuje na probijawe i otvarawe novih (praznih) prostora s

onu stranu Bi}a, unutar Bi}a. Opsesija je stalno ukidawe posto-

je}eg i promenivog radi nikad-do-kraja-stvorenog, dakle ve~nog.

Opsesija jeste jedno duhovno i du{evno stawe individuuma, ali

ona ukqu~uje u sebe i predmet opsednutosti. Tako se u opsesivnom

~inu ujediwuju subjekt i objekt delawa.

Sve ovo da ne bude odve} apstraktno, na tre}u bitnu stvar

da pre|em.

37


Tre}i na{ veliki zadatak jeste da filosofski utemeqimo

lutawe kao najeminentnije opsesivno bivstvovawe, da domislimo

lutawe kao lutaju}e putovawe. Jer boravak i istrajavawe u

Praznom ne podnosi u~aurenost i zavi~ajnost duha. Tek na luta-

ju}em putovawu produbquje se Bi}e do Su{tog. I kroz Su{to viri

ponor Praznog; jer na lutawu nema tog ciqa koji }e u krajwu svrhu

da preraste, na besciqnom putovawu tek ni{ti se svaka

dovr{enost, svaka ispuwenost. Ili se to poricawe ispuwenosti,

nadirawe Praznog, u Smisao pretvara? Utoliko ti kao bitan

predlaèm svoj rani stih - za preispitivawe ga predlaèm:

Smisao je prazan, besmisao pun.

Da li on sadrì u sebi klicu onog dosad nemi{qenog, a

onog mislivog i potrebnog? Jesam li ga i ja sam do sada uop{te

razumevao?

(...)

Tvoj prijateq Ponor

1. Milanu Lali}u kao prvom sledbeniku opsesionizma

posve}eni su naredni tekst i bele{ke koje ga prate, pa }e ovde biti re~i

o jednoj drugoj li~nosti zna~ajnoj za uobli~ewe opsesionisti~ke misli.

Mladenovi} je u pozno prole}e 1973. g. iznenada re{io da

znatno pre zakonske obaveze ode na odsluèwe vojnog roka, sam

odabrav{i ostrvo Vis kao najudaqenije mesto od Beograda, u nameri da

u izolaciji sabere svoje ideje i iz vojske, ne gube}i tu godinu, poloì

preostale ispite na fakultetu ({to mu je i po{lo za rukom).

Dogodilo se da je u isto vreme, u istoj "junskoj klasi", svoju vojnu

obavezu odsluìvao i wegov go dinu dana stariji kolega sa filosofije

Miodrag Peri{i}, u to vreme neposredno ukqu~en u politi~ka previ-

rawa na Beogradskom univerzitetu, a svojim veoma istaknutim

kriti~kim i esejisti~kim ~lancima {iroko prisutan u kwièvnoj peri-

odici (po izlasku iz vojske posta}e urednik u "Kwièvnoj re~i", tada

centralnom kwièvnom glasilu cele generacije u kojem je Mladenovi}

objavio ve}inu svojih opsesionisti~kih tekstova i pesama, ukqu~uju}i tu

i samu programsku pesmu "Opsesija" koju je napisao upravo na Visu).

Zajedni~kom obla~ewu sivo-maslinaste uniforme dvojice dota-

da{wih poznanika i kolega prethodila su dva slu~ajna susreta, drugi

neposredno pre polaska u vojsku, na glavnoj beogradskoj ulici, kada su

uz urnebesne poklike jedan od drugog saznali da istovremeno odlaze na

38


Vis, prvi pak susret godinu i po dana ranije u ~uvenom dvori{tu

Kapetan Mi{inog zdawa (tada{wa zgrada Filozofskog fakulteta), sa

najkrupnijim mogu}im posledicama ne samo za Mladenovi}a li~no, nego

i za muwevitu i èstoku politizaciju cele opsesionisti~ke druìne. Taj

doga|aj zasluùje da se ovde podrobnije opi{e.

Nabasav{i u Dvori{tu na Mladenovi}a koji je zbog ne~eg tek

na trenutak napustio veselu "sednicu" celokupnog glavnog opsesion-

isti~kog {taba u kultnoj kafani "Kolarac", ve} svr{eni student

Peri{i}, uvek snabdeven sveìm vestima iz ~ar{ije, o{tro mu, svojim

karakteristi~nim prebacuju}im tonom, zameri na tom lakomislenom

kafan~ewu u trenutku kad "istori~ari" (~itaj: reìmski orjentisani stu-

denti) preuzimaju Fakultetski odbor (ve} pomenuti FOSS). Naime, u to

vreme legalno izabrani predsednik Vlada Mijanovi}, ~uveni lider iz

studentskih demonstracija 1968, poznat kao Vlada Revolucija, zbog

neprekidnog buntovni{tva osu|en na godinu dana zatvora, leào je na

robiji, pa je posle jewavawa prvobitnih protesta nastala letargija -

~ekao se wegov izlazak iz zatvora da se sa pobunama nastavi. Da to

preduprede, "reakcionari" su upravo u tom trenutku stupili u dejstvo.

Dobiv{i dragoceno obave{tewe, lider pesni~kog i filosof-

skog opsesionizma sru~i se nazad u "Kolarac" i odatle sa opsesio -

nisti~kim pevidruzima organizova pravi pravcati pu~ kojim }e za

nepunih 24 sata, uz saradwu i pomo} dekana Dejana Medakovi}a,

preuzeti Fakultetski odbor u svoje ruke, namah se preobraziv{i u

harizmatskog studentskog politi~kog lidera, i to ne samo na

Filozofskom fakultetu, ne samo na Beogradskom univerzitetu, nego

uskoro i na prostoru cele tada{we Jugoslavije (vid. vi{e o tome u

bele{ci za tekst "Prostorna su{tina vremena"). Tako }e se dogoditi da

u svojstvu odlaze}eg predsednika FOSS-a, posle dramati~nih zbivawa

oko osuje}ivawa Josipa Broza da se oven~a titulom po~asnog doktora

Beogradskog univerziteta, kao svog naslednika odredi studenta druge

godine filosofije Zorana \in|i}a (vid. o tome u tekstu "Opsesionizam

Milana Lali}a"). Taj ~in uokviruje tre}i Mladenovi}ev opsesio -

nisti~ki iskorak u politiku (prva dva su, naravno, bili izbacivawe iz

gimnazije i u~estvovawe u pomenutim junskim demonstracijama) izme|u

dva podsticaja - jednog kojeg je primio od Peri{i}a, drugog kojeg je sam

dao \in|i}u. Ko je tada mogao pomisliti da }e se ova dvojica ~etvrt

veka kasnije zate}i kao najqu}i suparnici za vo|stvo u Demokratskoj

stranci!

Najve}i deo vojnog roka dvojica prijateqa provela su zajedno u

pro stranom Domu JNA na obali mora i u wegovom egzoti~nom medite -

ranskom vrtu (ali i u bifeu uz ~a{icu, i za bilijarskim stolom,

nadme}u}i se u obe discipline sa stare{inama!), sa mnogo slobodnog

39


vremena, bogatom bibliotekom na raspolagawu te uslovima za pisawe

i beskona~ne rasprave. Peri{i}ev doprinos Mladenovi}evoj artiku-

laciji filosofije opsesionizma neizmeran je, iako on nijednog trenut-

ka sebe nije video kao opsesionistu - sasvim naprotiv! Ali wegovo

{iroko obrazovawe, duhovitost i dobronamernost, dodu{e vazda zapa-

prena ~esto do sarkazma i groteske zajedqivim duhom, pruàli su

snaàn podsticaj mla|em kolegi - naj~e{}e kroz protivstavove - da

jakim argumentima odbrani i dokaè svoja uverewa.

Prijateqstvo dvojice "klasnih drugova" nastavi}e se i po

povratku u "civilizaciju", pro{iriv{i se i na porodi~no druèwe, ali

ne}e poprimiti obele`je trajnosti. Poti~u}i iz razli~itog socijalnog i

ideolo{kog miqea (Peri{i}ev otac general JNA, Mladenovi}ev pro-

fesor univerziteta, prvi protagonista komunisti~ke revolucije, drugi

iz redova wenih `rtava), dvojica mestom i sudbinom zdruèna prijate-

qa uskoro }e krenuti razli~itim putevima, toliko razli~itim da }e se

u jednom kasnijem trenutku (tokom i posle Mladenovi}evog boravka u

zatvoru, po~ev od 1984. g.) ne samo potpuno razi}i, nego i dospeti u

otvoren sukob, sve do samog neprijateqstva. Ali po{to to nije predmet

ove kwige, ograni~imo se na podatak da je u jesen 2003. godine, neko-

liko meseci posle ubistva premijera Srbije Zorana \in|i}a, Miodrag

Peri{i} naprasno preminuo kao ambasador SR Jugoslavije u Kanadi.

2. I ovde, i na svim drugim mestima u kwizi, u izvornom tekstu,

autor je umesto "su{tog" i "su{tosti" upotrebqavao re~ "bitak". Sa -

obrazno svojim potowim ontolo{kim ("su{toslovnim") i jezikoslov nim

razgrani~ewima, zasnovanim na "korenskoj providnosti srpskog jezika

prema izvornim zna~ewima re~i", dosledno je izvr{io tu zamenu, pa se

samim tim za wu odlu~io i prire|iva~.

40


OPSESIONIZAM MILANA LALI]A1

- Tekst za spomen-kwigu povodom

desetogodi{wice smrti Milana Lali}a2, 2001 -

Da nije bilo Milana Lali}a, mo`da opsesionizma kao

kwièvnog pokreta (i pravca) ne bi ni bilo.

Nije Milan Lali} smislio ni ime, niti teorijski zasno-

vao ideje opsesionizma. Ali kada je prvi put ~uo tu re~ - bilo je

to kada je on bio na drugoj godin studija filosofije, a ja u ~etvr-

tom razredu Prve beogradske gimnazije - odmah je uzviknuo.

- Ja sam opsesionista!

Re~ opsesionizam prvi put sam ~uo dve godine ranije, 1966,

u svojoj prethodnoj, Devetoj (novo)beogradskoj gimnaziji, od svoje

nesvakida{we {kolske drugarice Tawe @ivanovi}. I mene je tada

pogodio isti grom koji }e dve godine kasnije udariti u Lali}a.

Tawa je poha|ala neko "starije" dru{tvo kojim se di~ila i u kojem

je taj pojam bio u opticaju, ali nikako nisam mogao da iskam~im od

we podrobnije (pa ~ak i bilo kakve) podatke o tim prvim opsesion-

istima, niti da dobijem poziv na neki od wihovih sastanaka. Ni do

dana dana{weg nisam saznao ko su bili ti qudi. Kasnije istaknuti

pravnik, najpre tuìlac, potom advokat, ona kao da nikada nije

shvatila {ta je proizvela svojim ovla{nim saop{tewem u kojem

nije bilo nikakvog drugog sadràja osim te magi~ne re~i.

Otuda je ona, ta re~, opsesionizam, postala opsesija celog

na{eg kwièvnog kruga ~ije se jezgro isprva stvorilo u pomenutoj

Devetoj gimnaziji, po~ev od jeseni 1966. godine (Branko Aleksi},

Slobodan @uwi}, Jasmina Luki}, Zoran Zec, Slobodan \ukanovi},

Nada Prodanovi}, potowa Blagojevi}, Zoran Stanisavqevi},

Dragi Mr|enovi}, Boris Perovi}...), sa kultnom kafanom "Venac" u

ulici Luja Adami~a, u koju smo zalazili kada bi nam zbog poodmak-

log ~asa pogasili svetla i zatvorili vrata gimnazije.

Lali} je upravo te godine maturirao i upisao filosofiju,

te u gimnaziji nismo stigli da se upoznamo. Talas opsesionizma

pro{irio se uskoro na kwièvni klub "Fontana" i slikarski

"Ateqe 13" u Novom Beogradu ~iji je osniva~ i duhovni vo|a bio

41


novobeogradska legenda slikar Pavle Nikitovi} Nik. @uwi} je kao

izuzetno darovit slikar bio spojna ta~ka - {teta je {to se zarad

filosofije sasvim odrekao slikarstva, a redovni posetioci

kwièvnih sedeqki bili su na{i {kolski drugovi, potowi akadems-

ki slikari Joca Stevanovi} i Tafil Musovi} i uz wih dana{wi

istaknut pravnik Joca Pavlovi}. Zec, Stanisavqevi} i \ukanovi}

su te 1967. godine maturirali, a @uwi} i ja izba~eni iz gimnazije,

on dosko~iv{i u Drugu, ja u Prvu beogradsku. "Deveti krug" se,

me|utim, nije raspao, druìna je nastavila sa okupqawem petkom

uve~e u mom stanu, u Pariske komune 8/53 ("Pra-Sfairos") sve dok

posredstvom Biqane Luki}, Jasminine starije sestre, u februaru

1968. godine, nije do{lo do povezivawa sa studentskom grupom

Mileta Nedeqkovi}a, Pavla Pavlovi}a i Radojka Mrqe{a, Pavla

Kosina, Milo{a Gvozdenovi}a i Milosava Slavka Pe{i}a, i do

preseqewa druìne u "Fontanu". U tom krugu istaknuto mesto zauzi-

mao je mladi pesnik i student filosofije Milan Lali}.

Pre na{eg "presudnog" susreta, 4. aprila 1968. godine,

kada smo na sve~anosti povodom otvarawa vodoskoka u krugu

"Fontane" (proslava dvadesete godi{wice Novog Beograda)

~itali svoje stihove, ve} sam za sobom imao ispisana dva

"Opsesionisti~ka dnevnika" (prvi pisan od 17. jula do 24. decem-

bra 1967, drugi u samo dva dana, 08. i 09. februara 1968.

godine) i "Opse si onisti~ke sonete" koji su upravo tih dana izazi-

vali buru u na{oj sjajnoj kwièvno-slikarskoj druìni.

Pristupawe Milana Lali}a, godinu-dve starijeg od nas, bilo je

kao udarawe pe~ata na ve} ispisan opsesionisti~ki potpis.

U to vreme Lali} je ve} imao napisane svoje "Psalme".

Wihov biblijski odzvuk bio mi je tada neproziran, gotovo stran.

Bio sam, me|utim, za~u|en zanosom sa kojim ih je on izgovarao. A

taj zanos, koji je polako prelazio i na mene, prevla~io je preko tih

{tedqivih stihova ~isto lali}evsku pozlatu koja }e kasnije sijati

iznutra iz doslovce svake wegove pesme, ~ak i kada je, podlegav{i

uticaju redukcionisti~kog modernizma, u "Sovinom vokalu", odlu~io

da se odrekne svoje najve}e svetiwe - pevawa. On je pak tada, sa

sebi svojstvenim ponositim polusme{kom, slu{ao moje strogo

isklesane katrene i sonete, sa besprekornim metrom i rimom, kao

i propovedi o pesni~koj veli~ini Branka Miqkovi}a, o kome sam

ve} tada zami{qao studiju pod nazivom "Pesnik evropskog opse-

42


sionizma". Jednog dana do{ao je sa sveè napisanom, rimovanom

pesmom, isturio i rukopis i svoj podra zumevaju}i poluosmeh, koji

kao da je hteo da kaè: Ako je ve} do tradicije, evo kako ja to radim!

Bila je to pesma ~iji original i danas ~uvam u svojoj arhivi, bez

naslova, kojoj sada dajem naziv "Usamqen si sada". Tek nedavno sam

s ~u|ewem uvideo da Milan tu pesmu nije uvrstio ni u jednu svoju

zbirku, jednako kao ni pesmu "Narcis", koju sam bezbroj puta slu{ao

na kwièvnim ve~erima na{eg opsesionisti~kog kruga, a koja se,

sre}om, tako|e sa~uvala me|u mojim papirima.

Avaj! to nije slu~aj sa nekim drugim pesmama kojih se se}am,

izme|u ostalih i sa onom ~iju sam jednu strofu odabrao za nisku

od {est programskih glosa, gde sam u dru{tvo Laze Kosti}a, Disa,

Tina Ujevi}a i Branka Miqkovi}a stavio dvojicu svojih opsesion-

ista - dve godine mla|eg Branka Aleksi}a i dve godine starijeg

Milana Lali}a, umesto prvobitno predvi|enih Vinavera i Pope.

Kasnije sam te dve glose - Miqkovi}evu i Lali}evu - preradio u

nezavisne pesme ("Ali te ve~nost sniva” "i "Posta}e{ magla"),

zato jer su se rukopisi bili zaturili, i posvetio ih, prirodno,

inspiratorima izgubqenih glosa. Na svoju neizmernu radost,

nedavno sam ih prona{ao, pa je sada prilika da se ona "Lali}eva"

prvi put objavi i time sa~uva jedna strofa neznane pesme, za koju

ne znam da li }e ikada prona}i svoje katrenske dru`benice:

Ni{ta sem kostura ne vidim draga

I no} vezana zvezdama krvari

I nema vi{e u oblacima traga

Odbegli samo znaju tamni~ari

Ubrzo su po~eli da se re|aju Lali}evi "mrtvi pesnici",

koji su ga u mojim o~ima odmah svrstali u velike pesnike. Taj

izraz nije preteran jer je ~itav na{ krug od po~etka bio proèt

nepokolebivom samosve{}u: Pona{ali smo se kao da sama mati-

ca Svetskog Duha proti~e kroz nas. Naprosto smo znali ko smo i

za to nam nije trebalo ni vreme niti spoqa{wa potvrda za osve-

do~ewe. @uwi} je ~esto terao {egu slede}im razlogovawem:

"Kako on moè biti veliki umetnik kad ga ja poznajem!" A omiqe-

na Lali}eva uzre~ica (uz neizostavan zra~e}i poluosmeh) bila

je: "Ja sam osu|en na uspeh!" I to je svakom zvu~alo umesno i

ta~no. Kako i ne bi, kada su po salama beogradskih fakulteta,

43


studentskih domova i javnih tribina odzvawali veli~anstveni

stihovi poput:

Mrtav pesnik miri poqa i ponore

("Vijon")

ili

S druge strane Reke bezna|e ih ~eka

Nadaju se lovoru kada ih prevoze

Vara}e ih ve~no brda predaleka

Pi}e bela vina sa otrovne loze.

("Mrtvi pesnici pred Stiksom")

Bili su to dani velikog predmajskog (Pariz) i predjunskog

(Beograd) studentskog vrewa, i mi smo se, blagodare}i neprekidnom

pesni~kom druèwu s istaknutim i uticajnim studentima, odmah

na{li u ìì doga|awa. @uwi} i ja smo cele te godine ve} bili u

gimnazijskoj redakciji "Studenta". Osim toga, "Deveti krug" je raspo-

lagao jo{ jednim "proizvodom" ~iji je tvorac bio kultni profesor

filosofije Milan Kova~evi} koji nas je i likom i mi{qu neodoqi-

vo podse}ao na Sartra (otuda i wegovo ime Sartorije u

Opsenarijumu i mom budu}em romanu Predeo @ege). Taj proizvod

bila je samonikla "Novobeogradska filosofska {kola" koju su

sa~iwavali studenti filosofije na beogradskom Filo sofskom

fakultetu, nekada{wi |aci ovog dubokoumnog i zra~e}eg pedagoga.

Usred "novobeogradske Bastiqe", kako su s pravom nazi-

vali Devetu gimnaziju, pa joj je zato i "Deveti krug" (dosetka jednog

wegovog istaknutog pripadnika, kasnije urednika Studija B,

Milorada Roganovi}a) savr{eno pristajao, usred najqu}e ideo-

lo{ke represije staqinisti~kog kova, koju je nad |acima i pro-

fesorima sprovodio direktor Veqa Milo{evi} sa svojim baha-

tim crnogorskim {tabom pa`qivo biranih profesora, cvetala je

slobodna filosofska misao!

Za ilustraciju, evo dva primera: Na vratima pomenute

opsesionisti~ke kafane "Venac" (druge vaqda i nije bilo na

celom Novom Beogradu) stajalo je re~ito upozorewe:

"Profesorima i |acima Devete beogradske gimnazije strogo

zabrawen ulaz!". Mi smo, me|utim, sa na{im profesorima

Vukomanom Smolovi}em i Fadilom \evenicom, ne haju}i,

44


ulazili, uprkos ~iwenici da je pomenuti opasan direktor

stanovao sprat iznad kafane. Daqe, istu tu tre}u godinu po -

navqalo je samo u mom razredu {esnaest - i brojkom: 16 - sjajnih

momaka od kojih neki danas spadaju u sam vrh na{e kulture -

po~istili su celu jednu generaciju!

Povodom pomenutog izbacivawa slobodoumnih |aka da u

ovoj prilici navedem jo{ jedan slu~aj koji prethodi @uwi}evom i

mom - "juna{tvo" od nas dve godine starijeg Steve Maxara kome

smo se divili - usudio se da u pismenom zadatku ospori neki

Lewinov citat koji je bio stavqen u naslov! Za tim svetlim

primerom kre nuo sam i ja, narugav{i se pateti~nom naslovu pis-

menog zadatka u slavu 8. marta. Za svoje izbacivawe @uwi} nije

morao da koristi pero, dovoqan mu je bio i jezik - rekao je

razrednoj stare{ini da mu se popela na vrh glave!

Kada su Lali} i Zoran Zec, godinu za godinom, dospeli u

Kapetan-Mi{ino zdawe, tamo su ih do~ekali raniji Kova~e -

vi}evi |aci: Slobodan Divjak, Mladen Kozomora, Svetozar

Sin|eli}, Dragan Jovanovi} i drugi. Kako smo @uwi} i ja ve}

bili sasvim opredeqeni za filosofiju, na{e je studirawe,

vezom "Devetog kruga", zapo~elo jo{ iz gimnazijske klupe.

Kasnije, kada smo kao apsolventi vodili Fakultetski

odbor pobuwenih studenata, posle nezapam}ene panike na

celom Univerzitetu koju smo izazv ali izlepiv{i dvori{te Fa -

kulteta antititovskim parolama, spre~iv{i na taj na~in

"najve}eg sina" da tog dana i na tommestu primi po~asni dok-

torat Beogradskog univerziteta, odredio sam za svog nasledni-

ka na mestu predednika Fakultetskog odbora studenta prve go -

dine, tek prispev{eg iz "Devetog kruga", Zorana \in|i}a. Ali tu

se lanac prekinuo jer je Kova~evi}, doktorirav{i, uskoro pre -

{ao na novosadski Filosofski fakultet. Posle potoweg vi{e -

go di{weg druèwa sa svojim Sokratom, izgubili smo ga, avaj, na

besmislen na~in 1988. godine, u wegovoj pedesetoj godini, kada

je tek pripremao svoja glavna dela, posle blistavog filosof-

skog i kwièvnog opusa kojim smo se ponosili. Tako smo Lali}

i ja ostali bez svog velikog u~iteqa, prijateqa i imewaka. Ko

je tada mogao i poverovati da }e tri godine ka snije Lali}u

wegovo dru{tvo postati prijatnije od mog.

45


Doda li se tome da je u godini osnivawa Kwièvnog

kluba (1966) za drugog profesora filosofije u gimnaziju do -

speo tek svr{eni student Petar-Pjer @ivadinovi}, odu{evqen

Kjerkegorom (Pjerkegor u Predelu @ege i Opsenarijumu), koji je

sa nama igrao fudbal, dolazio na ro|endane i pose}ivao

na{e sastanke, druè}i se sa nama kao ravan s ravnima, sti~e

se jasna slika o na{oj spremnosti da u studentsku pobunu

ukora~imo s nadobudno{}u povla{}enih protagonista koji se

nisu ustezali da joj odrede smisao ostvarewa vlastite

filosofije i udare joj pe~at opsesionizma.

*

Ni{ta mi se iz tih slavnih dana nije tako sna`no ureza-

lo u pam}ewe kao slika Milana Lali}a pred Podvo`wakom, kako

pored Radomira Roka Andri}a sedi na, studentima na~i~kanom,

"revolucionarnom" kamionu, koji su ovi prethodne no}i oteli

policiji i sa kojeg su se, putem megafona, govornici obra}ali

nepreglednoj masi studenata. Ugledali smo ga Pjerkegor i ja - i

sad mislim da sam prvo ugledao onaj ponositi poluosmeh pa tek

onda wega samog - i to je bio razlog da zapo~nemo probijawe

prema prvim redovima, ne bismo li mu se pridruìli. Tu~wava

koja je zapo~ela upravo u ~asu kada se domogosmo policijskog kor-

dona koji se povijao pod silovitim pritiskom studentske voqe za

probojem, osujetila je taj naum.

Sutradan, 4. juna, kada sam uspe{no prebrodio tri

obru~a studentskih straà na Studentskom trgu, preostao je

najteì deo posla - kao maturant, dakle ne-student, bez indeksa

u}i na Filosofski fakultet! U taj ~as ugledao sam na ulazu iz

ulice Vuka Karaxi}a glavnu prepreku, visokog mr{avog studenta

ponositog poluosmeha sa redarskom trakom oko ruke. Kakve li

radosti! Grqewe, qubqewe, pobedni~ki usklici! Uveo me u uza-

vrelo dvori{te Filosofskog fakulteta kao rediteq koji vas

vodi na svoju predstavu, a iz celog dràwa kao da mu je izbijao

pokli~ iz wegove potowe pesme "Drugo leto":

ûjte pod lipom zvuk vaskrsle trube!

Uveo me je u dvori{te pod lipama kao u svetili{te koje }e

to za wega ostati do kraja ìvota.

46


Ni{ta mu ne mogu laì ni{ta ne mogu `biri

An|eo je osmi{qen i svoj prostor ~uva

- uzviknu}e na kraju pesme "Dolazak o~ekivanog", uprkos tome, ili

mo`da ba{ zato, {to je cela nacija odslu{ala 9. juna laì iz pre-

varantskog govora "voqenog predsednika" koji je tobo` dao za pravo

studentima, pa su `biri oskrnavili svetili{te zaigrav{i Kozara~ko

kolo. "O~i{}ewe" je do{lo ~etiri godine kasnije, sa opisanim

plakatirawem Dvori{ta - "osmi{qeni an|eo" sa~uvao je svoj prostor!

I u tim nezaboravnim junskim (lipawskim!) danima u koji-

ma smo sa mirisom lipa prvi put (i zauvek) udahnuli vazduh slo-

bode, i u svim potowim godinama studirawa, sve do kraja ìvota,

ni{ta u sistemu vrednosti Milanu Lali}u nije zauzimalo tako

visoko i ~isto mesto kao Dvori{te pod lipama - ~ak ni sveti

zavi~ajni prostor îste Male, Bukovice i Kninske Krajine.

Ovo su, me|utim, samo neke iskrice tog, "opsesio nisti~kog

ose}awa" koje nas je u sun~anom dvori{tu Kapetan-Mi{inog zdawa

zauvek zdruìlo s mirisom praslovenskih lipa. Od svih mojih pri-

jateqa, jedino sa Milanom Lali}em i Dragiwom Uro{evi} nikada

nisam dospeo ni u kakav - ni u najmawi - spor, ~ak je bilo neza-

mislivo da do wega do|e. Vaqda je zato, iz te preustanovqene sao-

braznosti du{a, Dragiwa odmah i pristupila opsesionizmu.

êtvrti ~lan najuèg jezgra postao je Bratislav Milanovi}, ali su

tu bili i Milosav Slavko Pe{i}, Mirko @ari} Modi, Du{ko

Novakovi}, Ranko Stojanovi}, Qubica Mileti}, Slobodan

Zubanovi}, Janko Vujinovi}, Radomir Glu{ac, Vuk Milatovi},

Jovan Pej~i}, Milisav Krsmanovi}, Ambro Maro{evi}... Za veli-

ki talas zajedni~kog "generacijskog" nastupa zaslu`na je Dragiwa

koja je goropadnom snagom ru{ila sve prepreke i otpore, kao {to

je Lali} bio zasluàn za opsesio nisti~ku nit koja je sve to

pesni~ko druèwe protkivala - on je smatrao da mora postojati

neki "izam" koji su{tinski obeleàva vreme, i mi smo ga imali,

ube|eni da }e se on jednoga dana sla viti jednako kao i nadreal-

izam, egzistencijalizam, dadaizam, ze nitizam...

1. Ovaj tekst zadràli smo u "Uputima" iako po svom sadràju

pre pripada drugom, pesni~kom tomu. Razlog tome je dvostruk. Najpre,

tekst vrvi od dragocenih podataka o li~nostima koje su protkivale

47


"herojske dane" opsesionizma, i o vremenu u kojem je on nastajao, a

posebno o atmosferi koja je proìmala me|usobne odnose opsesio -

nisti~ke druìne. Drugo, sam @elimir Vuka{inovi} ubedqivo je

pokazao u svom predgo voru da su i Lali} i Mladenovi} svoju filosofi-

ju iskazivali stihovima, pa nije bilo razloga da se u ovom slu~aju

pribegava o{trom razgrani~ewu.

Uprkos tome {to je i Milan Lali} po obrazovawu bio filosof,

sav wegov univerzum bio je okrenut poeziji. Tako se i ovaj bolan osvrt

na wegov prebrzo okon~ani ìvot i na presudnu ulogu koju je imao u

razvoju opsesionizma kao pokreta i kwièvnog pravca, usredsredio na

sr` wegovog dela i wegove li~nosti. Iz prepiske dvojice prijateqa

uvi|amo da je Lali} stalno obe}avao, a onda i odlagao, svoje teorijsko

izja{wewe o na~elima opsesionizma. Zasad nema tragova da je to svoje

obe}awe i o~itu nameru sproveo u delo.

2. Milan Lali} preminuo je u prole}e 1991. g. taman kad je

po~eo da se oporavqa od posledica iznenadnog infarkta koji mu je

privremeno oduzeo desne udove. Potresne govore na opelu i na kome -

moraciji u "Ve~erwim novostima" u kojima je Lali} radio kao novinar

u redakciji za kulturu, odrào je sam wegov opsesionisti~ki sadrug i

najboqi prijateq Milan Mladenovi}. Na komemoraciji u Udruèwu

kwièvnika Srbije, u Francuskoj 7, stihove preminulog pesnika ~itali

su wegovi pesni~ki prijateqi i po{tovaoci, svaki po jednu. Tom pri-

likom, na predlog Radomira Smiqani}a, dogo voreno je da se ustanovi

nagrada za poeziju i novinarstvo sa imenom Milana Lali}a koju }e

potom osam go dina zaredom dodeqivati "Ve~erwe novosti" i

Mladenovi}eva izdava~ka ku}a "Sfairos".

U pomenutoj spomen-kwizi povodom desetogodi{wice smrti

(izdawe UKS) koju su priredili pesnikova udovica Slavica Lali}, majka

wegovo troje dece, i sama pesnikiwa, i nedavno preminuli pesnik i

prozaista Moma Dimi}, objavwene su sabrane Lali}eve pesme, uz

kriti~ke i komemorativne osvrte na wegovo delo iz pera uglednih pes-

nika, kriti~ara, istori~ara kwièvnosti i antologi~ara. Neki od wih

bili su i laureati nagrade "Milan Lali}" koji su tek u toj retrospektivi

do{li do sa znawa ~ijom su se nagradom oven~ali. Zahvaquju}i toj kwizi,

iza{lo je na videlo da je Milan Lali} bio veliki pesnik.

48


OPSESIJA

IZME\U IDEOLOGIJE I UTOPIJE1

- Pozdravni govor na otvarawu

Simpozijuma studenata filosofije Jugoslavije,

Beograd, april 1971 -

Koleginice i kolege i osobito, dragi gosti

Na{li smo se, evo, i ove godine, da filosofski govorimo

o strepwama vremena ~iju sudbinu proìvqavamo, skupili smo

se da jedni drugima prenesemo bílo prvih na{ih, katkad, na -

ravno, zama{nih mislenih poduhvata. I premda je jo{ Platon go -

vorio sa mnogo razloga da su upravo nestalne vode mladosti

najve}i protivnih uzornom filosofirawu, mi uporno na stav -

qamo tradiciju ovih susreta, i u svojoj mladosti, kako izgleda,

nalazimo svoju snagu. No iako sebe ubrajam u prista lice ove

Platonove misli, ne drìm da bi iko ovde trebalo da bude pro-

tivnik filosofije i filosofirawa u mladim godinama, jer

filosofija je uvek blagonaklona prema svojim poklonicima, ~ak

i prema wihovim zabludama. Ali pojavquje se i ostaje pitawe:

Kakav je smisao, kakva uloga i koliki domet studentske

filosofske misli, kona~no, i ovakvih skupova, u rascepu izme|u

sveìne ideja i neobuhvata znawa, izme|u podsticaja èqe i

granica mogu}nosti?

Meni se mogu}nost odgovora na ovo pitawe pojavquje u

trenutku u kome se i sam nalazim u tome rascepu. Stoga mi je i

te{ko da odgovaram; stoga i ne}u odgovarati. Ono {to znam, ili

bar verujem da znam, ja }u re}i; ono {to ne znam, pita}u se i

pita}u.

Ja znam, ili bar verujem da znam, da smo utkani u tkivo

jednog od onih vremenskih ciklusa u kojima se iz vatre naj smelijih

nada izvija gusti dim sumwe koji preti da proguta plamen iz koga

je iznikao; da se povest na svome putu ka sveobu hvatu celine

ra{~lanila u svome tu-bivstvovawu na do te mere protivure~ne

51


strukture i tendencije, da neko wihovo skladno proìmawe i

prevazilaèwe izmi~e rekonstrukciji Uma. Pitam se i pitam: U

kojoj se meri shvatawu na{ega "tu i sad" i na{ega "jo{ ne" moè

pribliìti uo~avawem i prou~avawem osnovne protivure~nosti

izme|u ideologijskog i utopijskog, izme|u ideologijske i utopijske

svesti? Ho}e li filosofija domisliti povesne tendencije i

shvatawem otvoriti ispravan put delovawu, ako pristupi onto-

lo{kom tretmanu "dru{tvenog bi}a" traè}i i nalaze}i pokre-

ta~ki subjekt, jedno negatorsko "jest" povesnog momenta? Ako takav

subjekt nu`nim na~inom mora postojati, nije li wegova svest

istom snagom nu`nosti utopijska i opsesivna budu}i zasnovana na

negirawu vladaju}e ideologije putem jednostranog transcendi-

rawa postoje}ih tendencija? Ne nosi li takva opsesivna utopij -

ska svest ve} u klici uzrok svoje budu}e ideologije? S druge

strane, nije li nam puki istorijski fakticitet predo~io kom-

pletne ideologizacije nekih nau~nih koncepata budu}nosti? Da li

korene takvih ideologizacija treba traìti u utopijskom karak-

teru tih nau~nih teorija ili u nedoraslosti subjekata koji su ih

sprovodili?

Ja znam, ili bar verujem da znam, da se vi{e govorilo o

na{im studentskim akcijama nego o na{oj misli; {tavi{e je na{a

misao retko pratila na{e akcije i ove su naj~e{}e bile li{ene

wene prisutnosti. A misao je ono ~ime se rukovodimo, misao je

ono {to nas spaja. Pa se pitam i pitam: [ta je to u

specifi~nosti na{eg dru{tvenog poloàja {to nam je u nedavnoj

pro{losti omogu}ilo da naslutimo dalek i plodonosan

"Minervin sumrak" istine o jednom dru{tvu, a da ipak ostanemo

zato~eni u nedosawanim blescima praskozorja? Nisu li upravo

neintegrisanost na{a u ve~no u~male slojeve nesre}no ustrojenih

dru{tava i poklik "In novitate vitam ambulamus" - nisu li oni bili

klicom jedne nove svesti, jedne nove opsesivne utopijske svesti

koja ne poznaje okove klasne mr`we i ~iji je {iroko naivan opti-

mizam i panhumanizam unapred bio osu|en na nemo} u ~e`wi i

~e`wu u gnevu?

Da li se jedna takva nova utopijska svest, proèta verom

u boqe i humanije dru{tvo projektovano nekuda u budu}nost, odak-

le sluì kao pokreta~ i kao regulativ, moè shvatiti i kao

opsesivni telos prenet iz filosofije prirode u filosofiju

52


qudskog dru{tva? Nije li upravo na{ zadatak da upoznaju}i

povesne tendencije koje proìmaju na{e egzistencije i {ire

sturkture na kojima participiraju, u~inimo na{ opsesionisti~ki

koncept realnijim i ostvarivijim? Da li bi to bio onaj momenat

u kome bi upravo na{a misao postala na{a akcija?

1 Ovaj govor objavqen je u pomenutom "Biltenu Simposijuma stu-

denata filosofije Jugoslavije", Beograd, april 1971. g.

53


IZME\U NI[TA I NI[TA1

- Tekst u "Studentu", Beograd, januar 1972 -

...Pita}e{: êmu no} bez kona~i{ta

Put bez porekla, smrt bez ambrozije

I ~emu prostor za shva}eno Ni{ta...

"Nesvanica (Pro{ireni soneti)”

1. Jestost i {tastvo svesti

Sposobnost da se pitam nazivam svest. Pitati se, zna~i

pitati se o ne~emu. Ono o ~emu pitam nazivam predmet. Za svest,

dakle, odmah na po~etku postoji izvesnost o dvojstvu: Izvesnost o

sebi (pitaju}i sebe, ja moram postojati, jer koga bih ina~e

pitao?) i izvesnost o svome predmetu (makar taj predmet bila i

svest sama).

Ova izvesnost, osim jalovosti, pruà jo{ jedan uvid:

Svest koja se pita uzima predmet za ne{to {to jest pored we, a

{to je istovremeno uslovqava; jer kako bi ina~e do{la do izves-

nosti o sebi samoj? Predmet tako posreduje samoizvesnosti

svesti. Ja sam, dakle, najpre svest koja se pita o svome predmetu

i posredstvom predmeta sti~e izvesnost o jestosti sebe same.

Ali pitati se ne zna~i pitati se o tome da li predmet jest

(wegovu jestost podrazumeva pitaju}a svest jer je wime omogu}ena),

ve} o tome {ta predmet jest u odnosu na svest. Nerazre{en odnos

izme|u pitaju}e svesti i {tastva predmeta nazivam problem.

Problem je stoga uvek sadràn u pitawu, a pitawe je prvi sadràj

svesti. Pitawa: "[ta je predmet" ili "[ta je svest kao sopstveni

predmet” postavqa, dakle, svest tako da se problem o {tastvu

predmeta svodi na problem o {tastvu we same.

Ovaj uvid, osim izvesnosti, sadrì i plodan podsticaj: Svest

koja se pita o problemu ne samo da traì razre{ewe ove napetosti

izme|u sebe i svoga predmeta, ona se ne zadovoqava ~ak ni samo

time da ga zahteva; naprotiv, uo~avaju}i problem, ona se o wemu

istovremeno i pita, a pitaju}i se, ona podrazumeva da je pitawe ve}

54


bremenito odgovorom. Jer ako pitawe zahvata neotkriveni a posto-

je}i odnos svesti i predmeta - odnos koji ~ini sam sadràj proble-

ma - tada je odgovor na pitawe ne samo mogu}, ve} on pouzdano jest.

Zadatak je svesti stoga da se iscrp quje u sluèwu sopstvenoj mo}i:

Da pitaju}i sebe o sebi samoj, pita istovremeno o svome predmetu,

do one granice sa koje }e sam odgovor pitati.

2. Pitawe o prvobitnoj svesti

Pitaju}i sebe o sebi samoj, svest se najpre pita o sop-

stvenom poreklu; jer odgovor na pitawe: "Odakle dolazim"

uslovqava samu mogu}nost da se postavi pitawe: "[ta sam ja

sada?". Poreklo svesti nazivam zavi~aj. To je onaj pouzdani

oslonac sa koga svest ho}e da krene na put rekonstrukcije sop-

stvenog razvoja do sebe same; oslonac koji ne}e dovoditi u sumwu

u pogledu sopstvene izvesnosti. Ova izvesnost treba da posluì

uverewu da, dodu{e, svaki beskona~an sled uzroka i posledica

mora imati svoga prvobitnog pokreta~a, ali da se svest, upravo s

razloga nemogu}nosti svoje da ga se do~epa, mora zadovoqiti

wegovim u najve}oj mogu}oj meri apstraktnim postulisawem. Tako

pojedina~na svest, zati~u}i sebe kao stvorenu, uvi|a beskona~an

niz svesti koje joj prethode i koje regresivno streme svom prvobit-

nom uzroku. Preko pitawa: "Odakle dolazim?", svest, dakle, doseè

do pitawa: "Postoji li jedna prvobitna svest koja je uzrokom svih

drugih svesti?". Ukoliko bi postojao na~in da se utvrdi i dokaè

jestost ove prvobitne svesti, pojedina~na pitaju}a svest otkrila bi

svoj zavi~aj. Time bi se stvorio vidik na celinu pre|enog puta, i

svest bi, misle}i o {tastvu zavi~aja, imala pouzdan kriterijum

prosu|ivawa sopstvenog mesta u celini.

Za svest zapravo ne mora biti od va`nosti {tastvo

zavi~aja; za wu je pitawe pre u tome da li ga ona uop{te ima. Jer

pitawe o {tastvu dolazi tek posle pitawa o jestosti: Da li je prvo-

bitna svest imala nekakvu zamisao o svetu kada mu je dala prvo-

bitni impuls, ili je nije imala; ako ju je imala, da li je bila ruko-

vo|ena vrednosno pozitivnim, negativnim ili indiferentnim nam-

erama; bilo kakvu nameru da je imala, da li je, zadovoqiv{i se

ulogom prvobitnog uzroka, prepustila svet sebi samom, ili je nas-

tavila da ga sobom natkriquje vode}i neprestano brigu o ostva -

55


rewu svoje pra-misli; - sve su to pitawa koja ve} podrazumevaju

jestost prvobitne svesti, ne podnose}i dovoqno razloga da se

takvoj jestosti pokloni i{ta vi{e od pukog verovawa.

Za bilo koju pojedina~nu pitaju}u svest postoji, dakle,

isto onoliko razloga da se u jestost prvobitne svesti veruje

koliko i da joj se ona ospori. Daqe od verovawa ne doseè ni

tvr|ewe da takva svest mora postojati samim tim {to se moè

zamisliti. Te{ko}a je ovde u tome {to se ne vidi kako bi se ona

uop{te mogla i zamisliti, jer }e svako dete wenom prvobitnom

savr{enstvu na{koditi pitawem: "[ta je bilo pre we?". Ako bi

ona uistinu i postojala, to bi za pojedina~nu svest bilo bez

ikakvog zna~aja, jer ona ne poseduje na~ina kojim bi je u~inila

svojim predmetom. R|avo beskona~nim mislenim transcen-

dovawem po~etne granice, svest nikada ne}e dosegnuti svoju

stvarnu granicu koja bi joj zatvorila bezgrani~nost. Svaka

zami{qena prvobitna svest u biti svoje odredbe mora sadràti

sposobnost da se pita, a tu sposobnost ~ini mogu}om upravo ne -

razre{eni odnos izme|u we i wenog predmeta. Ova neraz re -

{enost morala bi biti osobinom bilo koje svesti, pa tako i

prvobitne, {to bi na woj samoj otvaralo problem porekla i tako

je li{avalo wene prvobitnosti.

Stoga se prvobitnoj svesti ukazuje jedina mogu}nost odgo -

vora na pitawe: "Odakle dolazim?": U svojoj nemogu}nosti da se

domogne svog porekla, svog zavi~aja, ona saìma celokupan napor

regresivnog transcendovawa u jednu ~vrstu ta~ku koja svojim

trans cendentalnim mrakom zatvara pogled u o~ajni~ko bezmerje.

Tu ta~ku oslonca svest naziva Ni{ta, li{avaju}i sebe zavi~aja u

presahlim maglama pro{losti, te, okrenuv{i svoj pogled u

budu}nost, doseè do novog pitawa: "Kuda idem?". Ne}e li odgo -

vor na ovo pitawe osvetliti sada{wost svesti, i takvim posred-

stvom, druga~ije postaviti pitawe zavi~aja?

3. Pitawe o svrsi svesti

Za svest, me|utim, pitawe o sopstvenoj svrsi ili o nekom

vi{em odre|ewu ~ijem ostvarivawu sluì, ne moè biti odvojeno

od pitawa o poreklu, o prvobitnoj svesti. Jer ukoliko bi postojala

nekakva stalna, nepromenqiva svrha sveg doga|awa, ona bi morala

56


biti sadràna u zamisli prvobitne svesti tako da bi pojedina~na

svest zaticala sebe u ovom rascepu izme|u zamisli i ostvarewa.

Budu}i da je osporila jestost prvobitne svesti, ona, dakle, ospo-

rava i jestost wene zamisli i stoga prisutnost svoje sopstvene

svrhe, bilo da se ta svrha shvata ontolo{ki (pri ~emu bi pojedi-

na~na svest imala biti neznatnim ~lanom u sveop{tem umnom

pokretu od we nezavisne celine), bilo gnoseolo{ki (pri ~emu bi

svest, svojom transcendentalnom predodre|eno{}u, dode qivala

svetu stvari svoju sopstvenu svrhu i tako sobom prekrila upravo

onaj prostor koji se poklapa sa dosegom wenih saznajnih mo}i). Put

tako vodi u jedno beskona~no Nigde koje svest izjedna~ava sa

po~etnim Ni{ta u pogledu wihove zajedni~ke sadràjne praznine.

Kao {to je za po~etak puta uzela jedno Ni{ta - ta~ku saìmawa

regresivne transcendencije, tako svest i ciq svoga puta ozna~ava

jednom ta~kom koja saìma beskona~nu mo} trans cendencije u pro-

gresivnom smeru. Ona na taj na~in nalazi sebe gnoseolo{ki

ste{wenom izme|u Niotkuda i Nikuda, izme|u Ni{ta i Ni{ta.

4. "[ta sam ja sada?"

Ovaj zakqu~ak, me|utim, ne iscrpquje pitala~ku sposobnost

svesti: U rascepu izme|u "Odakle" i "Kuda", tj. izme|u "Niotkuda" i

"Nikuda", zjapi nemeriv prostor ispuwen sve{}u, i to sve{}u u

razvoju. Iskqu~iv{i pitawe smisla ovog razvoja (jer bi pitawe

"êmu?" na{lo svoj odgovor u odgovoru na pitawe "Kuda?"), ona doista

svedo~i wegovu prisutnost, ali se upravo suo~ava sa te{ko}om

odgovora na pitawe: "[ta sam ja sada?". S jedne strane, odsustvo

ontolo{kog zavi~aja bilo u krilu porekla, bilo u zamisli ciqa,

li{ava svest pouzdanog merila za upore|ivawe i utvr|ivawe svog

mesta na putu; s druge strane, skromniji zahtev da se uo~avawem i

pra}ewem uobli~avawa prethodnih tendencija u razvoju sudi i

zakqu~uje o wihovim sada{wim ishodi{tima, ne daje svesti ~vrstinu

nu`nosti tako da bi se ona, pod uslovom da prihvati takav na~in

samoodre|ivawa, nalazila u stalnoj sumwi u pogledu izvesnosti sop-

stvenog {tastva; kona~no, zahtev da se na osnovu postoje}ih tenden-

cija projektuje vizija nekog budu}eg stawa te da se sada na osnovu

wega usmerava i vrednuje sada{wost, dvostruko ne zadovoqava:

Najpre se ukazuje odsustvo kriterijuma za utvr|ivawe prioritetnos-

57


ti postoje}ih tendencija, a potom, ~ak i uz uslov da su one najbitnije

ispravno uo~ene, ni{ta ne daje za pravo verovawu da }e se one kre-

tati onako kako bi to svest iz wihovog nagove{tavawa mogla

zakqu~iti. To bi za svest zna~ilo: Ulagati svoju posledwu nadu u

izgradwu zavi~aja, pri ~emu se mogu}nost wegovog svanu}a ne temeqi

ni na ~em drugom do na pukom verovawu.

Takva svest - u te`wi da odgovori na pitawe: "[ta sam ja

sada?" - saznaje sebe kao neznatno zrno svetlosti okruèno

beskrajnom tminom, bez mo}i da obasja sobom tajnu ve~ne no}i

koja se proteè ispred i iza we. Osu|ena na svoje "tu i sada", ona

odbija da svoj svet proglasi otu|enim svetom jer ne poznaje neki

drugi, savr{eniji svet kojim bi ga merila. Ona odbija

proro~anstvo vizije kao i apsolutno znawe totaliteta izvan sebe

sa najdostojanstvenijim pouzdawem da na taj na~in ne}e ni

preceniti ni potceniti svoje mo}i.

5. Jedini zavi~aj svesti

Uvidev{i tako svoju nemo} da se vine do nesamerivih

razmera mogu}eg totaliteta, a istovremeno i svoju mo} da tu nemo}

shvati, ona }e prigrliti svoj "otu|eni" svet, svoje "tu" i svoje "sada"

kao jedini svoj zavi~aj, kao jedan novi i jedini mogu}i totalitet: To

da nije bila, a da sada jeste; to da sada jeste, a da ne}e biti; to da

je ona Ni{ta, a mrak koji je okruùje - Sve. Jer ako zrak svetlosti

u mra~noj prostoriji ne doprinosi tome da se raspoznaju prisutni

predmeti, onda se wena uloga ne iscrpquje u drugom do u tome da

svojom suprotno{}u svedo~i o vladavini sveobuhvatne tmine.

Svetlost svesti u mraku nedosti`nog uistinu se pro{i ruje,

ali bi stvar ta{tine bila ako bi ona umislila da }e sobom obuh-

vatiti bezmerje. Nepresu{an napor svesti da se to bezmerje ipak

obuhvati umom, suo~ava je sa strahotom o~ajawa, osim ukoliko ona

èli da se zadovoqi nekim jalovim i neobuhvatnim "totalitetom".

Izgleda da }e ìvotvornu nadu pruìti posledwi zakqu~ak svesti:

To da je ona Ni{ta, a da je bezumni mrak wenog nedosega weno Sve;

da je taj mrak wen apsolut koji je obuhvata i natkriquje, koji joj

prethodi i koji }e je nadìveti. Ali nada u takav apsolut oprede-

quje svest upravo za wenu suprotnost, bezna|e: @iveti bez nade,

bez ciqa, ìveti bez o~ekivawa nadolaska bitnosti, potpuno

58


okrenut mraku u sebi i mraku van sebe, svom besmislenom boravku

u besmislenom svetu, doprinositi pro{irivawu umi{qenog smis-

la, bez vere u to da }e wegovi tro{ni udovi ikada prohodati.

Pitaju}i sebe o sopstvenom {tastvu, svode}i problem o

{tastvu predmeta van sebe na problem o {tastvu sebe same, svest

je utvrdila svoju ni{tavnost i otkrila zavi~aj u svome slepom "tu"

i "sada", u neumnom svetu Prirode koji zati~e i kome je uobi~a -

javala da dodequje umnost shodno svome odre|ewu sopstvene

svrhe. Sada predmeti van we, koji bi inna~e bez wenog prisust-

va pripadali mraku apsolutnog Ni{ta, postaju za wu deo jednog

beskona~nog, homogenog kontinuuma, delimi~ni uvid u tajnu

nedoku~ivog totaliteta. Upravo posredstvom ovog uvida,

urowavawem u netaknuti poredak Prirode, svest se povezuje sa

onim {to bi bez we bilo Ni{ta po sebi, sa onim {to je u odno-

su na wu Sve, u odnosu na {ta ona i dolazi da samosvesti o svo-

joj ni{tavnosti. Stoga uslov wene ni{tavnosti postaje weno Sve,

stoga je ona najvi{e kod sebe kada je najvi{e van sebe, stoga je

wena jedina budu}nost: @iveti bez budu}nosti, najvi{a svrha:

@iveti bez svrhe, najve}a nada: @iveti bez nade.2

6. Intuicija i odgovor koji pita

Ali svest bi prestala da bude to {to jeste ako ~ak i wen

posledwi odgovor ne bi sadrào pitawe u sebi. Odgovor koji pita

- to je ve~na wena ukletost koja je razdvaja od smirewa u shvatawu.

Tako posledwi odgovor svesti: @iveti bez ciqa, ìveti bez nade,

ponovo postavqa pitawe koje wu zati~e u nemo}i, pred kojim ~ak i

o~ajawe kle~i, a besmisao zadire i u posledwu poru napora da se

odgovori: "No ~emu prostor za shva}eno Ni{ta?"3

Svest je sada primorana da napusti sebe i svoju pitala~ku

mo} izgubiv{i se u woj paralelnoj sposobnosti qudskog duha -

intuiciji - koja wu samu stavqa u upitnost.

1. Ovo je prvi filosofski tekst koji je autor ikada objavio

("Student", Beograd,, 1/1972). Vi{e je nego o~igledno da je on poku{aj

filosofskoe artikulacije autorove rane poeme "Kruèwe sveta" koju je

pisao od svoje petnaeste do sedamnaeste godine. Preporu~ujemo ~itaocu

59


da iz drugog (pesni~kog) toma ovog dela pro~ita tu poemu pre no {to se

upusti u ovo weno filosofsko "prepri~avawe". Za po~etak, evo podsti-

caja u vidu jedne wene strofe:

"Al' zrno ìvota {to mi ve~nost dade

Da zrnu prostora budem samo trun

Sazre u saznawe svetlije od nade

Smisao je prazan besmisao pun."

Za pojavqivawe i odjek ovog teksta vezane su dve zanimqivosti.

Nekoliko meseci pre no {to }e biti objavqen, wegov pisac izabran

je za predsednika buntovnih studenata Filozofskog fakulteta (Fakultetski

odbor Saveza studenata, skra}eno FOSS). Na istoj burnoj Skup{tini,

odrànoj u tkzv. "Sali heroja" Filolo{kog fakulteta (Filozofski fakultet

tada nije raspolagao tako velikom salom), u prisustvu vi{e od hiqadu stude-

nata, on je istovremeno i predloèn da u ime Filozofskog fakulteta bude

urednik u redakciji univerzitetskog glasila "Student", {to je u prvi mah pri-

hva}eno u svemo}nom a Komuni sti~koj partiji poslu{ni~kom "Univerzitetskom

komitetu". Ali ~im je Mladenovi} po~eo da sprovodi svoju "subverzivnu"

ure|iva~ku koncepciju (o kojoj svedo~i wegov pamfletski uvodnik "Triptih kul-

turnog /ne/prepo znavawa"), "u(d)ba~eni" su u redakciju neuki "podobnici" i

ubrzo ga iz we istisli, spre~iv{i i objavqivawe wegovog "politi~ki

nepodobnog" teksta "O teorijskom i praki~nom jedinstvu" (vid. daqe u kwizi).

Komi~an aspekt te partijske infiltracije ispostavio se odmah

po objavqivawu ovog teksta. Ve} u slede}em broju, jedan partijski na -

metnut urednik, kojem je "Izme|u Ni{ta i Ni{ta" o~igledno bilo prvi

filosofsko {tivo koje je pro~itao, stao je da u nekom frivolnom

dnevno-politi~kom osvrtu neprimereno mlatara pojmom "{tastva" koji je

ina~e sasvim redak i u eminentno filosofskim raspravama. Tako je

"{tastvo" u opsesionisti~koj druìni poprimilo posprdnu slavu,

podrugqivo upotrebqavan da izazove op{te veseqe i smeh do suza.

Druga zanimqivost nosi mnogo ve}u filosofsku teìnu. Na drugoj

polovini iste stranice "Studenta", tik uz "Izme|u Ni{ta i Ni{ta",

objavqen je i prvi filosofski tekst ~lana opsesionisti~ke druìne

Slobodana @uwi}a, tada ve} Mladenovi}evog ven~anog kuma, danas

mo`da i vode}eg srpskog filosofa, pod nazivom "Universitas - ve~ni okvir

filosofije". Oba teksta izazvala su veliki odjek kod mladih filoosofa,

{to nije promaklo pa`wi kultnog profesora Mihaila Markovi}a, veoma

zainteresovanog i podsticajnog za izvorno filo sofirawe svojih stude-

nata, koji je u program seminara metodologije uvrstio razmatrawe tek-

stova dvojice nerazdvojnih prijateqa i najistaknutijih studenata.

@uwi}ev rad, sav proèt besprekornom u~e wa~kom akribijom, pretresan

je na jednom, Mladenovi}ev pak na ~ak tri seminarska ~asa, ponajvi{e

60


zato {to je sam @uwi} istupio sa kraj we o{trom kritikom navodno ner-

azumqivih stavova svoga kuma, izloènih po wegovom sudu bez referen-

ci, fus-nota, "drskim za hvatom" u su{tinsku filosofsku problematiku,

"kao da nikad niko o tome ni{ta nije rekao". Napadnutog autora uzeo je u

za{titu Milo{ Arsenijevi}, danas tako|e istaknuti filosof, profesor

na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dokazuju}i savr{enu logi~nost

svih izvo|ewa, pokazav{i da su relevantna znawa ostapa u

podrazumevanoj i transparentnoj pozadini, ne optere}uju}i tok izlagawa.

Polemika se iz seminara prenela u kafansko druèwe i utisnula trajan

beleg u li~ne odnose, o ~emu }e se ~italac do potankosti obavestiti u

zabele{kama Opsenarijuma. kada ta kwiga bude objavqena u celosti.

@uwi}evo osporavawe nave{}e wegovog kuma da se u predgo -

voru za svoj slede}i rad, ubrzo napisan za godi{wi Simpozijum stude-

nata filozofije Jugoslavije odràn u Zagrebu koji mesec kasnije,

podrugqivo osvrne na "one kojima ni najminimalnije posredovawe jezi-

ka ne pruà ama ba{ nikakav uvid te svome nezadovoqstvu daju odu{ka

pozivawem na odsustvo intersubjektivnosti u izlagawu", upu}uju}i ih "za

utehu" na ~iwenicu "da im na raspolagawu stoji obiqe literature u kojoj

}e im sve biti savr{eno jasno."

2. Evo kako prethodni stavovi izgledaju u svojoj ranijoj,

pesni~koj obradi, u "Kruèwu sveta":

"Nekako stvoren ne pitati êmu

Od nekud i}i ne pitati Gde

Najlep{i govor ]utati o svemu

Najve}a nada @iveti bez we."

3. Naporednost Mladenovi}evog pesni~kog tvorila{tva i

filosofskog promi{qawa, karakteristi~na ne samo za wegovo opsesion-

isti~ko razdobqe, nego i za sav potowi stvarala~ki vek (na {ta je uzorno

ukazao dr @elimir Vuka{inovi} u svojim briqantnim predgo vorima i za

ovu kwigu i za wen pesni~ki ekvivalent Beskon), jasno se o~itava i u ovom

wegovom filosofskom preuzimawu vlastitog stiha iz dve godine ranije

napisane pesme "Pro{ireni sonet", prvog od tri magistrala "Nesvanice",

wegovog venca pro{irenih soneta, u kojoj zati~emo slede}u strofu:

Van moga uma sva su dohodi{ta

Sve ~eg lomna ruka smisla se dotakla

No ~emu prostor za shva}eno ni{ta

I ~emu ponor pot~eonog pakla?

Na isti paralelizam upu}uje i moto ovoga teksta, tako|e preuzet

iz "Nesvanice", pisane u isto vreme kada i svi glavni spisi opsesion-

isti~ke filosofije.

61


OPSESIJA KAO BEKSTVO U NI[TA

Novi podsticaji

za opsesionisti~ku filosofiju1

- Neobjavqen rukopis, februar1972 -

1. ûdesna zavisnost refleksije od sklopa ìvotnih okol-

nosti koje se tako pode{avaju da filosofski stav nu`no proiz -

lazi iz wih kao razja{wewe i samoshvatawe (u svom Dnevniku

sam izvanredno ta~no uo~io egzistencijalne ciklus koji se kod

mene neprestano obnavqaju);

2. Izvanredna podudarnost mojih sada{wih filosofskih

opredelewa sa pesni~kom vizijom koju sam imao jo{ od drugog

gimna zije, a osobito tokom dva boravka u Parizu (u aprilu 1969.

i potom od septembra do decembra iste godine), kada sam ìveo

sa vizijom Gnevnog @ala: Podudarnost kako terminolo{ke, tako i

sadràjne prirode;

3. Sada mi je u okvir opsesionizma do{ao pojam "bekstvo"

kao ishodi{te su{tinske egzistencijalne situacije.

"Shvatiti - to je bekstvo, sunovrat iz suza neotklona"

- pi{e u Pismima sa Gnevnog @ala.2 Sa bekstvom iz sebe - koje je

bekstvo ka Ni{ta, poku{aj da se postane Ni{ta - po~iwu

Putovawe i Lutawe;

4. Odbaciti Sartrovu univerzalizaciju ìvota individu-

uma putem u~estvovawa u ìvotu grupe; zapravo, u~initi je irele-

vantnom (priznati joj ta~nost);

5. "Nema oskudice kada pesnik strada", pi{e u "Pro{ire -

nim sonetima"; na lutaju}em putovawu pesnik nema oslonca u

la`nom zavi~ajnom bivstvovawu, on ìvi neutemeqenost sveta

sopstvenom neutemeqeno{}u. "Svet oskudice" je zauvek jedini

mogu}i svet; stoga on to prestaje biti kada je kao takav shva}en.

Ako je ~ovek "otu|en" zato {to svojim ìvotom ne ostvaruje sop-

stvenu bit, ono {to jo{ nije, a mogao bi biti, pitawe je: Da li bi

on ikada i uop{te mogao biti primeren toj zami{qenoj su{tini?

62


Ako se utvrdi da on ostaje ve~no otu|en, makar i kao "dru{tveno",

"grupno" bi}e ({to Sartr s pravom i utvr|uje), nu`na je i prome-

na u postavqawu problema:

a) Ako sam, naime, osu|en na ve~nu "otu|enost", tada }u tu

otu|enost uzeti kao svoju bit, pa onda ne}u snevati o svom i svet-

skom preobraàju;

b) Potraì}u na~in da ìvim najprimerenije svojoj

otu|enoj biti, a da pri tome ne poreknem "nu`nost svog opstanka";

v) Shvativ{i, dakle, da lebdim u bezdanu kao neutemeqeno

bi}e, izabra}u lutawe kao ve~no putovawe, jer }u tako

najprimerenije ìveti ono {to mi u svemiru pripada.

6. @ivot u grupi nadome{}uje individualno bezna|e samo

prividno, verom, la`nom (ali za ve}inu ìvotvornom) nadom da

}e se ideja ostvariti; ali se bezna|e autenti~no moè prevazi}i

samo individualno, tako {to }e se u wemu ìveti - lutaju}im

putovawem koje nu`no{}u ìvotne teskobe preduzima pesnik bek-

stvom, a na koga se filosof mora ugledati po{to prethodno

dokaè nu`nost takvog opredelewa. Pesnik je tako vi{i od

filosofa jer on ve} ìvi ono {to filosof treba tek da dokaè;

ali je ideal qudskog bi}a pesnik-filosof - bi}e koje najskladni-

je sjediwuje u sebi dve najsna`nije sposobnosti qudskog duha -

razum i ose}ajnost.

7. Individualno bezna|e prevazilazi se tako eminentno

esteti~kim ~inom (tu vaqa misliti na Plotina i [elinga), najpre

umetni~kim stvarala{tvom koje u ~asu stvarawa dela zna~i

poku{aj da se ovekove~i trenutak u kojem se doga|a vi{e od

~itavog ìvota, u kojem se shvata…

(în stvarawa kao bekstvo u Ni{ta)

Tako je ~in stvarawa svojevrsno putovawe, lutaju}e puto-

vawe na kojem se Individuum u celokupnosti svojih odre|ewa

otiskuje na bezmernu pu~inu neznanine (re~ Dragiwe Uro{evi}),

bekstvo u nadumni poredak stvari koji tako daje smisao bez-

umnom postojawu, bekstvo u Ni{ta.

1. Ovaj tekst napisan je u februaru 1972. godine u istoj

sve{~ici u kojoj i prethodni i naredna dva, kao o~igledno pripremni

rad za produètak misaonog tkawa zapo~etog tek objav qenim tekstom

63


"Izme|u Ni{ta i Ni{ta". U rukopisu ovaj podnaslov glasi "Novi podsti-

caji za moju filosofiju".

2. Prilika je da se ~italac uputi u autorovu neo stvarenu

zamisao velikog dvodelnog pesni~ko-filosofskog speva pod naslovom

"Pisma sa Gnevnog @ala" kojeg je naumio da sebi podari za dvadeseti

ro|endan (kroz sve prethodne godine "remboovski" uàgreno umi{qaju}i

da iza te granice nema vi{e ìvota - vid. o tome "Prvi opsesionisti~ki

dnevnik" u drugom tomu), a ~iji je nadahnuto ispisan "sadràj" ovaj

prire|iva~ sa najve}im àqewem izostavio iz filosofskog prikaza

opsesionizma, smestiv{i ga pod nazivom "Apsolutna kwiga", kao tamo

prevashodno pripadaju}i, u drugi, pesni~ki, tom ovog dela.

Zamisao tog speva sazrela je u pesnikovom duhu septembra

1969. g. tokom ~etvorodnevnog "bezumnog" (kako sam kaè) "bekstva na

putovawe" autostopom iz Rijeke u Pariz, posle tragi~nog doìvqaja

(opet umi{qeno) neuzvra}ene qubavi. Pesni~ka vizija pretrpela je

prethodnu filosofsku i prozodijsku torturu u vidu pripremnih

zabeleàka o sadràju i formi "apsolutne kwige" kojom je pesnik èleo

da prozre, i{~ita i ispi{e ~uvenu Malarmeovu "neprozirnu belinu

lista". U ishodu se ceo spev, kao svedo~anstvo o vremenu "kada je let

prethodio krilima" (vid. o tome autorov predgovor za "Apsolutnu

kwigu"), sveo na ciglo tri pesme ("Pesma sa Gnevnog @ala", "Jutro" i

"Sumrak", od kojih prva, najzna~ajnija, do dana dana{weg nije objavqe-

na), ali je ba{ ta pripremna "tortura" iznedrila sadràjni plan svih

pojedina~nih pesama, u redosledu strogo predodre|enih kako minu-

ciozno propisanom formalnom strukturom speva, tako i namerom da se

filosofska zamisao "lutajueg putovawa" postupno sprovede kroz sa -

obrazne prostore qudskog i kozmi~kog organizma te uzastopne faze

li~e egzistencije.

64


PESNIK I FILOSOF

- Neobjavqen rukopis, februar 1972 -

Ose}a{ svet, o Pesni~e, ali {ta zna{ o wemu? Poznaje{

svet, o Filosofe, ali {ta ose}a{ u wemu? Ne govorite li obojica

o istoj stvari, a silina vas va{eg duha zavodi maglom za obuhvat, za

proìmawe ose}aja i svesti? Zauzdaj se, o Pesni~e, Filosofom,

razgali se Pesnikom, o Filosofe! Pa uskliknite zajedno:

Biti u sebi samom i pitati o sebi, a znati o drugom i ne biti

sam! Biti u srcu stvari gde stvar pita, a pitati o woj! Biti u svetu

kao kona~nost, a pitati o smislu i znati put!

Putuje{ kroz no} sveta, o Filosofe, a ne naslu}uje{ zoru.

Putuje{ kroz no} u sebi, a ne vidi{ za sobom ni trag svetlosti bez

koje ni tamu ne bi prepoznao. I pita{ se: Odakle dohodi tvoj

ste{weni korak, kuda to stremi? Ti èli{ da zna{ svoje poreklo,

èli{ da svojim umom doku~i{ smisao puta; ti mora{ znati odakle

dolazi{, i kuda ide{, da bi znao {ta si sad i ko si u celini sveta.

Ali ostavi svoj razum, o Filosofe, i zagledaj se u

Pesnika! On se ne pita, on ìvi! Ti si zagledan u bi}a i stvari

van sebe i pita{ o svetskoj osnovi da bi o sebi znao; a on roni

kroz sebe i upoznaju}i svoje bi}e, upoznaje najdubqu osnovu

sveta! Dosluti wegovu okeanski duboku ~e`wu za poistove}ewem

svoga kona~nog duha sa beskona~nim trajawem vaseqene, pa }e{

shvatiti i najdubqi izvor svoga pitawa o sopstvenom mestu u

sveobuhvatnom pokretu celine bi}a. Upozna}e{ izvor iz koga

isti~e tvoje pitawe: I tek ti predstoji {iroka plovidba rekom

uma do smirewa u shvatawu. Ali to je izvor sa koga Pesnikova

~e`wa ve} pije otrov odgovora. On ve} ìvi ono {to }e{ ti tek

shvatati: Neutemeqenost!

Ali obuzdaj svoju nemo} i svoj gnev, o Pesni~e, i ~ekaj da

Filosof dokaè nu`nost wihovog bi}a!1

1. I kao {to sam sebi obe}ava, pesnik se sada perom preme}e

u filosofa, a "neutemeqenost" dokazuje svojim "pesnik~kim" ìvotom.

65


nezadovoqstvu daju odu{ka pozivawem na odsustvo intersubjektivnosti

u izlagawu, za utehu neka posluì ~iwenica da im na raspolagawu stoji

obiqe literature u kojoj }e im sve biti savr{eno jasno.

[to se pak onih drugih, "nerazgovetnih" duhova ti~e, za wih je,

izgleda, najmawa uteha to {to se u mnogim qudskim telima sasvim retko

sre}u, premda im se u vrlinu mora upisati wihovo uverewe da se isti-

na nalazi upravo na wihovoj strani.

28. februar 1972

I

Nijedan poku{aj da se u vrtlogu epohe otkrije ono pitawe

koje u zahtevu za odgovorom najboqe preslikava wenu bit, ne moè

biti preduzet sa verom u pouzdanost rezultata, a da se svest koja

pita ne obrati najpre sebi samoj i u sebi ne potraì jedinstvo

one raznorodnosti sposobnosti koja joj i omogu}uje da dosegne i

raznorodnost epohalnog pokreta ka nepoznatoj celini su{tog.

Tako se mi{qewe nigde ne}e bezbednije naseliti do u svojoj sop-

stvenoj ku}i, u sebi samom. Budu}i sposobnost indivi dualne

svesti, ono }e, ukoliko upu}uje na istinu, biti determinanta i

putokaz individuumu na tegobnom putu samorazumevawa i samore-

alizacije. Ali u istoj meri u kojoj }e prakti~no angaòvawe zav-

isiti od obavezuju}e snage mislenog preoblikovawa egzistenci-

jalnih fakata, zavisi}e i sam proces mi{qewa, kao i wegov opre-

dequju}i rezultat, od onog ~udnog sklopa ìvotnih okolnosti koji

jedini i pruà sigurnost samoshvatawu: Da se upravo razume -

vawem toga sklopa namerilo na pravi put izvesnosti.

Ali da bi individuum samoshvatawem dosegao svoju istinu,

potrebno je da prevali put koji vodi od izvesnosti do we.

Samoshvatawe ne pruà vi{e od izvesnosti, a istina podrazume-

va celinu razumevawa i wegove realizacije. Samoshvatawe je

uslov slobode i sloboda sama, ali je istina ne{to vi{e, dakle

nu`nost; sloboda je, pak, wen uslov, ~ak jedini uslov bez koga

individuum ne bi imao mogu}nosti da se otisne ka woj.

U ovoj digresiji nazna~ene su neke op{te odredbe, one }e

kasnije biti ispuwavane konktretnim sadràjem.

Za sada se radi o odnosu refleksije i egzistencijalnih

okolnosti u kojima se ova oblikuje. Pokazuje se da se taj odnos

67


povratno transponuje u odnos samoshvatawa i slobode. Jer znawe

o sebi, poznavawe najdubqe osnove svoga bi}a, zna~i ve} i

putokaz ka neuznemirenom ìvotu, makar se ta neuznemirenost

sastojala u shvatawu i prihvatawu ve~itog nemira. Upoznav{i

sebe, ja sam slobodan! Ona ste{wenost i nelagodnost u ~ijoj sam

se vlasti tako ~esto osvrtao ka o~aju i iz ~ije sam se krletke i

vinuo ka spasonosnom napornom poduhvatu mi{qewa, postaje

podno{qiva i ~ak blagotvorna kada je kao primerenu svojoj i

op{te~ove~anskoj situaciji shvatim. înom prihvatawa, ja posta-

jem slobodan od we! Tako se pesnik, koji je suzama zalivao

ra|awe svoga dela, osetio beskrajno sre}nim bar za ~as kada se

ono kona~no izlije iz tmina wegovog duha.

Ako su, dakle, egzistencijalne okolnosti uslovile put od

mi{qewa ka samoshvatawu, tada }e samoshvatawe kao wihov

osmi{quju}i rezultat, usloviti povratan put, od sebe ka wima;

poznaju}i sebe, ja }u biti gospodar svih onih situacija koje me

mogu zadesiti i, ukoliko se govori o izboru, bi}u slobodan da

izaberem upravo onaj (jedini) put ka istini na koji me mi{qewe

obavezuje. Bi}u slobodan da ga izaberem, ali to podrazumeva i

moju slobodu da se za wega ne odlu~im. Eto ta~ke na kojoj se slo-

boda sagledava kao jedini uslov posedovawa istine. Ja nisam

slobodan time {to mogu birati, ja mogu birati jer sam slobodan!

A slobodan mogu biti tek sebe upoznav{i u onom odre|ewu koje

moju bit izraàva kao bit svih drugih qudi. Ali ja tada ne pose-

dujem ni{ta vi{e od izvesnosti o postojawu onog puta istine, kao

ni od gole mogu}nosti da ga izaberem. Samoshvatawe je dovelo do

izvesnoti i slobode, a istinu treba ìveti! Ako se, dakle,

uop{te moè govoriti o izboru, moè se govoriti samo o izboru

ili odbijawu puta istine, ali pre dostizawa same mogu}nosti

takvog opredeqewa vaqa prevaliti mukotrpan put do slobode. Za

ovaj se put, me|utim, moè re}i da sa wega odsustvuje bitna

mogu}nost svakog izbora; jer do samoshvatawa ne dolazim pre ili

za vreme odabirawa mogu}nosti koje mi stoje na raspolagawu,

ve} onda kada ono nu`no proizlazi iz egzistencijalne situacije,

kada je prakti~no opredeqewe nu`no i kao takvo se shvata.

Sloboda ne zna~i izabrati svoje okove (ili raskinuti okove koji

drugi name}u, {to je isto), staviti u odnos sebe prema drugom, ili

u situaciju da se okolno{}u bude izabaran, sloboda je izvan

68


svakog izbora, ona nije na{ odnos prema drugima, ona je na{

odnos prema nama samima.

Ne radi se, dakle, o tome da ja svoju slobodu ostvarujem

time {to posedujem sposobnost da se odlu~im za jednu ili vi{e od

bezbroj jo{-ne-ostvarenih mogu}nosti, da se ~inom odluke

pripremam za ostvarivawe svoga projekta, jo{ mawe o tome da

svojim izborom dodequjem podsticajima snagu motiva, a svetu

stvari sopstvenu svrhu; dodu{e, takva sloboda zbiqa postoji i

we niko nije li{en, ali ona zavr{ava u oskudnosti iz koje je i

potekla: U ve~itom kolebawu, odlagawu, o~ekivawu… Radi se,

naprotiv, o tome da ja steknem izvesnost o onome na~inu ìvota

kojim }u najboqe ostvarivati ne samo svoju bit, ve} i bit svih

drugih qudi, da posedujem opredequju}e znawe iz ~ije }e svetlosti

svaka konfliktna situacija izgledati izli{nom, osim one koja je

izazov vlastitog mi{qewa: Da se izabere istina ma kako potres-

na bila, ili da se ostane u posedu, dodu{e uzvi{ene, ali hladne

izvesnosti. Radi se, kona~no, o tome da ja do toga znawa do|em

tek onda kada sam, samoshvatawem, na wega prinu|en, kada

nikakvog izbora vi{e nema.

O~igledno je da se ovde ne èli re}i da je bilo koje

samoshvatawe bilo kog individuama preduslov slobode u wenoj

istini. Kako, me|utim, svako saznawe, ukoliko èli da zadrì to

po{tovawa dostojno ime, mora pretendovati na op{tost svojih

rezultata, to se ni saznawe individualne svesti ne sme zatvoriti

u pla{t svoje pojedina~nosti, ve} mora prona}i onaj metod koji

}e joj obezbediti ako ne univerzalnu, a ono bar generalnu

op{tost. Pa iako se ovde ne podrazumeva bilo ~ije mi{qewe i

bilo ~ije samoshvatawe, ipak je kona~na svrha ovog spisa da se

ispita mogu}nost i na~in slobode bilo kog individuuma u bilo

kom momentu svetske povesti. Istinitost takve slobode sastoji se

u imperativu: @iveti onako kako to nalaè kosmi~ka i planetar-

na situacija bilo kog ~oveka u bilo koje vreme.

Ali koji put prelazi ~ovek prinu|en na shvatawe? Koja je

to op{te~ove~anska situacija iz ~ije nu`nosti individuum

samoshvatawem izvodi posledwi uslov svoje slobode? Kako }e,

kona~no, izgledati ìvot u skladu sa bitnim odre|ewem koje

obeleàva poloàj ~oveka u svetu?

69


Na ovo pitawe odgovori}e se po{to se prethodno raz-

motre one dve osnovne saznajne mo}i sa kojima individuum kre}e

na put samorazumevawa: Svest kao pitaju}a sposobnost razuma i

intuicija kao sposobnost neposrednog umnog uvi|awa.

1. Filosof pesnikom razgaqen, Pesnik zauzdan

filosofom

Nema sumwe da svest, koja se svojim pitawima otisnula na

ovaj put shvatawa, mora ra~unati i sa drugim, sebi paralelnim,

sposobnostima qudskog duha, makar koliko je te sposobnosti svo-

jim rezultatima katkad iskqu~ivale, makar koliko i ona sama

bila iskqu~ena. Razumsko prosu|ivawe nikada ne moè biti u

dovoqnoj meri "o~i{}eno" od emocionalnih "naslaga", tako da se

svest kao sposobnost razuma ve} po samoj prirodi stvari mora

proìmati sa intuitivnim saznawem ose}awa, koje predstavqa

wenu psiholo{ku podlogu. Jer nisu li toliko puta presudna

saznawa pra}ena jo{ presudnijim preobraàjem emocionalnog

odnosa prema svetu, nije li toliko puta iz potresne dubine nekog

ose}awa izra~io zrak razumevawa ja~e svetlosti? îni se da se

upravo iz toga proìmawa moè nazreti ona granica koja plod-

no rastavqa i spaja pesni{tvo sa filosofijom. Intuitivni

doìvqaj Pesnika doseè do istog onog uvida koji, me|utim,

Filosof nastoji da racionalno obrazloì. Ta~ka do koje Pesnik

dopire sluì Filosofu tek kao polazi{te, i obratno, zid do

koga Filosof razumom dospeva, moè se probiti samo

Pesnikovom intuicijom - onom istom kojom se ovaj rastrè izme|u

najekstremnijih ose}awa: Od ~e`we do bezna|a, od o~aja do nade,

od nemo}i do gneva…

Pa iako pesnik i filosof ratuju u svakom individuumu,

iako se ta borba pro{iruje i na duh svake epohe, nema auten-

ti~nog filosofskog razumevawa bez neobuzdanosti Pesnika,

nema pesni~kog osmi{qavawa besmisla bez trezvenog sagle-

davawa Filosofa: Jer Pesnik, koji se sebi i drugima predaje

{irinom pu~ine i dubinom no}nog neba, ~ijem se uvidu prostori

duha otvaraju neposrednom jasno}om, ima tu nesre}u da je dubini

i jasno}i wegovog prodirawa svojstveno to {to su mu neki

trezveniji pogledi obavijeni maglom. Wegovoj bezobalnoj

70


imaginaciji nedostaje razu|enost razuma; wegovo ~u|ewe ve} je

pitawe, wegova strast ve} odgovor, tako da individuum koji

krenuv{i na put samoshvatawa, ide za uverewem da }e time do}i

do epohalnog pitawa, ve} ima putokaz za razumevawe svoje i

qudske egzistencijalne situacije - putokaz koji daju Filosof

Pesnikom razgaqen, Pesnik zauzdan Filosofom, proìmawe

ose}aja i svesti.

Druga je stvar {to }e ishod putovawa dati za pravo

Pesniku, utoliko {to }e Filosof, ako èli da se odvoji od svoje

puke izvesnosti te se otisne na put istine, morati da se odlu~i

na onaj korak koji je Pesniku ve} poznat i bez op{irnog razla-

gawa i dokazivawa.

2. Pitawe kao najprimereniji sadràj svesti

Radoznalost bilo koje pojedina~ne svesti u bilo kom

momentu povesti - ona radoznalost koja se ve} o~ituje kada se

svest tek osposobi da zaroni u sebe kao u rascep izme|u sebe

same i predmeta van sebe, kao i u napetost izme|u sebe kao sub-

jekta i sebe kao objekta posmatrawa - ta radoznalost izazov je

ùdwe za znawem i razumevawem uobi~ajenoj naklonosti ka

lewom prilago|avawu i neuznemirenoj gluposti. Ali ve} je

re~eno da saznawe pojedina~ne svesti, ukoliko èli da pre-

vazi|e obzor svoje pojedina~nosti, mora prona}i onaj metod koji

}e joj obezbediti ako ne univerzalnu, a ono bar generalnu

op{tost. Taj metod zato za svoju polaznu ta~ku mora imati jedino

poloàj bilo koje pojedina~ne svesti u bilo kom momentu povesti,

ako postoji na~in da se takav poloàj uop{te predstavi.

Odmah se, me|utim , pokazuje da se ne moè zamisliti ni

jedna empirijska svest koja bi bila li{ena mogu}nosti da se pita

o svome {tastvu (tot en einai kod Aristotela, quidditas kod Tome

Akvinskog), ako ve} o svojoj jesto(s)ti poseduje uvid neposredne

izvesnosti, i da na pitawe o svome {tastvu moè odgovoriti tek

po{to najpre razre{i problem svoga porekla (~ime bi se otkrio

pra-osnov i pra-uzrok svih drugih bi}a), kao i problem svoje

svrhe, kojim bi re{ewima svest stekla pregled celine puta na

kome se obrela, te s punim pravom mogla suditi o tome {ta ona

jest: Odakle i kuda ide i ~emu ima da se nada.

71


Ovo zna~i da bilo koja pojedina~na svest u samom svom

bi}u istrajava napor da dosegne su{to. Jer prosto znawe da

jesam nije {to i znawe toga po ~emu jesam, ali bi znawe onoga po

~emu jesam bilo dovoqan uslov znawu toga {ta jesam. Bi}e izvo-

di sopstvenu jestost iz sebe samog, ono po tome i jest bi}e. Ono

po ~emu bi}e jest kao jestost, ono {to je najdubqi sadràj {tast-

va, jest su{to. Pojedina~na svest ima bi}e, ali nema su{tost;

preciznije, ona zna svoje bi}e, ali ne poznaje svoju su{tinu. Ova

nerazre{enost izme|u bi}a i su{tine svesti (izme|u wene egzis-

tencije i esencije) ~ini najprimereniji sadràj svesti, sadràj

koji je kao takvu i omogu}uje jer na woj stvara rascep u kome

boravi podstrek pitawa i sudbonosni napor da se odgovorom

izvojuje nepomu}enost znawa.

Tako svest, u potrazi za epohalnim pitawima, ve} na

samom po~etku otkriva za sebe pitawe koje zapada u sve epohe.

"[ta sam ja sada" - to je pitawe o tome {ta je svest uvek i u wemu

se saìmaju wena pro{lost i wena budu}nost, sa wim svest

uspostavqa ve~ito "sada" kao najbitniju svoju vremensku ekstazu.

Poku{aj da se dosegne obzor prvobitne svesti, te da se potom

fiksira ~vrsta ta~ka ka kojoj sva bi}a streme, moè imati

kona~nog opravdawa tek iz perspektive sada{wosti pojedina~ne

svesti, iz perspektive wene te`we da poistoveti svoje bi}e sa

posledwom osnovom sveta

3. Praosnov sveta postaje ni{ta za svest

Polaze}i od evidentne ~iwenice svoje jestosti, svaka

pojedina~na svest uspostavqa postojawe drugih svesti ve} i time

{to sebe doìvqava kao kona~nost i ograni~enost drugim

bi}ima; jer pitaju}i o svome poreklu, svest otkriva beskona~an

niz svesti koje joj prethode, te doseè do pitawa: "Postoji li

jedna prvobitna svest koja je uzrokom svih drugih svesti, postoji

li pouzdani oslonac koga }e se misao do~epati kao utemeqiva~a

umnog poretka u svetu, te na osnovu wegove prvobitnosti rekon-

struisati izgled celine i svoje mesto na putu".

Potvrdan odgovor na ovo pitawe opredelio bi svest na

smirewe u shvatawu pra-osnova svih bi}a, jer bi tada,

u~iniv{i su{tinu sveta svojim predmetom, imala pouzdan kri-

72


terijum za ontolo{ko i vrednosno procewivawe pojedinih delo-

va celine.

Ali prvobitna svest ve~no izmi~e doma{aju uma, te se

svaki poku{aj skon~avawa regresivne transcendencije zavr{ava

novom transcendencijom, pri ~emu se bezdan sve vi{e produbqu-

je, a praosnov sveta postaje Ni{ta za svest.

4. Svrha sveta postaje ni{ta za svest

Tako pojedina~na svest u svom naporu da dostigne znawe

dospeva do saznawa svoje neutemeqenosti i neutemeqenosti

sveta, pra}enog ose}awem ~e`we za su{tim. Ako je prvobitni

osnov svih stvari nedostupan umu, gde potraìti spasavaju}i

smisao? Ho}e li svest prona}i uto~i{te u kona~noj svrsi svih

bi}a, ho}e li u odgovoru na drugo pitawe, "Kuda idem?", otkriti

razre{ewe povesne zagonetke, u kome }e se dogoditi sazvu~je

unutar-svetskih sukoba? Ho}e li ona ~e`wa kojom Pesnik ve}

pomi{qa bliskost susreta sa apsolutom, a od ~ijeg tek nastroje-

wa Filosof poku{ava ispitati samu mogu}nost tog susreta putem

utemeqivawa nekih kona~nih svrha sveg doga|awa - ho}e li,

dakle, ta ~e`wa uroditi ovaplo}ewem, nadolaèwem su{tog?

Ho}e li se, kona~no, dogoditi su{to?

Ali odsustvo prvobitne svesti kao nosioca sveobuhvatne

zamisli o smislu svetskog zbivawa, odsustvo sa kojim i{~ezava

horizont pouzdanog znawa o pokretu celine su{tog, iskqu~uje ve}

sobom samim mogu}nost da se sazna svrha onog ~ega se temeq gubi

u bezdanu nedosega.

Tako }e bilo koja pojedina~na svest, koja je ve} zaronila u

ni{ta su{tog kada je na pitawe: "Odakle dolazim?" odgovorila sa

"Niotkuda", odbiti da ciq svog puta vidi u sopstvenoj svrhovitosti;

ono {to dolazi iz bezdana, ne samo da u wemu lebdi, ve} u bezdan

stremi; ono u {ta je svest kao u celinu utkana, ono {to joj pretho-

di i {to je prevazilazi, ono {to je omogu}uje jer je obuhvata, to je

tmina kojom di{e svetska no}, to je prostor u kome se vreme ras-

pliwava u nepokret, smisao u besmisao, su{tost u ni{ta.

73


5. Ve~no-izostaju}a su{tost

ili

Ni-zbog-~ega-bivstuvuju}i-svet

Saznajno ste{wena izme|u Ni{ta i Ni{ta, tj. izme|u

"Niotkuda" i "Nikuda", svest je prinu|ena da proìvqava svoj onto-

lo{ki besmisao. Su{tina kao "homologija svih unutar-svetskih

bi}a"4 ne samo da izostaje, ve} se shvata kao ve~no- izostaju}a.

Tako neutemeqenost sveta vodi izravno u srce Su{tog,

egzistencija u svetu doìvqava se kao besmislena jer svet u koji

je ba~ena moè se shvatiti samo kao ni-zbog-~ega-bivstvuju}i-

svet.

Ovaj uvid, me|utim, povla~i za sobom nuàn obrt u

postavqawu problema. Ako se, naime, su{to meni objavquje kao

ve~no-izostaju}e, ako od wegovog sadràja meni ostaje samo

wegovo Ni{ta, ja moram pitati: Jesam li tada ja Ne{to ili sam

pak i ja Ni{ta? Jer ja jesam ono po ~emu jesam, te ako ja jesam

ili ho}u da budem po onom {to za mene su{to jest, ja sam tad

Ni{ta

Razlika je, me|utim, u tome {to je moje ni{ta - ni{ta bi}a,

ono ni{ta koje se po svome sadràju poklapa tek sa onim shva}enim

ni{ta su{tog. Sama su{tost po sebi, u svojoj istini, ostaje nepris-

tupa~na svesti, {tavi{e, su{tost po sebi i nema istine. Ali ako

svest ve} promi{qa su{to, na~in wegovog autenti~nog otkrivawa

jest upravo istina su{tog (ako se ne zaboravi antropolo{ko

zna~ewe nagla{ene re~i). Jer ako se su{to otkriva svesti kao

ve~no-izostaju}e, kao weno sopstveno Ni{ta, ako je pri tome i

svest sama u svome bi}u Ni{ta, tada je to uistinu ono obavezuju}e

znawe, vrhovna izvesnost za kojom je put ka samoshvatawu stremio.

Sada individuum poseduje onu izvesnost koja je bliski trag i

nagove{taj slobode, treba jo{ razmotriti uslove pod kojima }e ovu

slobodu omogu}iti sudbonosni izbor istine su{tog. Taj }e se izbor

pokazati sudbonosnim upravo stoga {to sloboda koja ga omogu}uje

- ste~ena poznavawem i razumevawem stvari - predstavqa put i

uslov nu`nosti, koja se, me|utim, ve} doìvqava i spoznaje ira-

cionalno - u ko{marnom duhu pesnikovom.

74


Zato sad najpre treba ispitati dve stvari; prvo, na koji

je na~in poduhvat svesti pra}en i uslovqen emocionalnom sfer-

om qudskog duha, i potom, da li }e se poku{aj prevazilaèwa

bezna|a lak{e ostvariti individualno, ili projektovawem grup-

nih, zajedni~kih ciqeva.

6. ê`wa za Su{tim postaje gnev:

ê`wa spram ni{ta Su{tog

Svest je krenula na put u potrazi za smislom pra}ena

ose}awem ~e`we za su{tim; kada je otkrila besmisao, ona je

povukla za sobom i preobraàj svoje ose}ajne osnove. Dok u sebi

pitawe o smislu zamewuje pitawem o besmislu, svest pored sebe

provi|a i promi{qa preobraàj ose}awa ~e`we u ose}awe

gneva. Zajedni~ki izvor ova dva ose}awa obezbe|uje mogu}nost da

se ona sagledavaju u kontinuitetu svojih nastajawa, pri ~emu ulogu

posrednika preuzima svest; ~e`wa poti~e iz podsticajnog

ose}awa neutemeqenosti svoga bi}a u sveobuhvatne razmere

celine sveta, gnev izvire iz saznawa neutemeqenosti sveta

pra}enog ose}awem nemo}i u svetu.

Kvalitet ovog preobraàja sagledava se u promeni pred-

meta na koji se ova ose}awa upravqaju; dok je predmet ~e`we

sama Su{tost kao posledwa osnova sveta i trajna smirenost

nemirnih svetskih kretawa, sama mogu}nost utemeqivawa ne -

utemeqenog reda stvari, dotle gnev za svoj predmet ima ono

shva}eno ni{ta Su{tog, ili boqe re~eno stawe odsustva Su{tog,

stawe u kome mu prethodi svest o ve~no-izostaju}oj Su{tosti, o

Su{tom kao Ni{ta-za-svest, dakle postoje}e ustrojstvo stvari i

bi}a. U biti gneva zadràva se ~e`wa; u gnevu ~e`wa za Su{tim

postaje ~e`wa spram ni{ta Su{tog.

Stoga je ontolo{ki imperativ svakog kona~nog svesnog

bi}a (indiviiduma): @iveti bez ciqa, bez nade u nadolazak

su{tog, bez zavi~aja u temequ sveta. Lebdeti u bezdanu zna~i:

Uni{tavati ve~no neumni poredak stvari, postati ono {to je za

svest Su{to - postati bezdan, postati Ni{ta.

75


7. Ideja o Su{tom kao zami{qeni smisao

besmislenog

Ali se koreniti zaokret doga|a kada se dovoqno ozbiqno

uzme u obzir ~iwenica da je ose}awe nade prisutno u svakom qud-

skom bi}u, makar svest tog bi}a i do{la do shvatawa ontolo{kog

besmisla. To je ono ose}awe kojim }e individuum biti sputavan u

nastojawu da se od samoshvatawa vine do samoostvarewa, od

izvesnosti do istine, od slobode do nu`nosti. To je ono ose}awe

bez ~ijeg bi prisustva i sama sloboda bila nemogu}a, jer da ne

postoji nada, ne bi postojao ni onaj posledwi i jedini autenti~ni

izbor, zapravo uslov same wegove mogu}nosti; sve bi progutala

nu`nost besmisla. Ovako svakom individuumu na raspolagawu

stoji daleka mogu}nost da umesto nade izabere besmisao

nu`nosti.

Iako je, dakle, osu|ena na uski prostor svoga "tu" i "sada",

te iz svoje sku~ene perspektive urowena u ve~nost sveobuhvatne

no}i, svest provi|a i promi{qa nadu koju pored sebe zati~e u

ose}ajnosti qudskog duha i wenom postojawu daje smisao utvr-

div{i sopstvenu sposobnost da u predele ni{tavnosti su{tog

projektuje svrhe uslovqene samo wom samom, potpuno neuslov -

qene bilo ~ime {to wu uslovqava. U svom ve~nom ìvotu svest

ìvi besmisao; u svom kona~nom ìvotu ona je slobodna da

promi{qa besmisleno, ona je {tavi{e prinu|ena da se upravqa

prema svrhama koje sebi i svetu van sebe iz sebe postavqa, sve

to da bi neute{nosti svoje kona~nosti dala privid vlastite mo}i

u oblikovawu smisla Su{tog.

Dakako da u ovoj slobodi i u ovoj prinu|enosti svest jo{

nikako nije Su{to na~inila svojim predmetom. Su{to kao ni{ta

za svest uzrok je bezna|a, a ose}awe nade za svoj predmet ima u

budu}nost projektovanu sliku Su{tog. Ideja o prisustvu ve~nog

utemeqiva~a ustrojstva sveta, ili o budu}oj "homologiji" poves-

nih tendencija, samo je racionalna projekcija emocionalne

~e`we kona~nog bi}a, ~ije pak ispuwewe ono sad ~esto kani da

doìvi kao samo otelovqavawe Su{tog. Takva ideja je most kojim

individuum povezuje nu`nost svoga besmisla sa nu`no{}u svoga

opstanka, ona je zami{qeni smisao besmislenog.

76


Tako se budu}nost saìma u ideju o Su{tom koja pri -

sustvuje, oblikuje i ure|uje u sada{wosti; posredstvom ideje,

budu}nost sveta postaje wena sada{wost. Onaj koreniti zaokret

o kome je bilo re~i upravo tu dobija svoje opravdawe; budu}nost

je mogu}a samo ako iz perspektive sada{wosti ima smisla, jer je

taj smisao tako umi{qen da daje za pravo isku{ewu la`ne nade.

Naravno da smisaonost budu}nosti nema zna~aja za one koji

nemaju nikakvih iluzija u pogledu budu}nosti smisla; za wih je od

zna~aja ono {to se nalazi u ve~itoj transcendenciji ideje, dakle

su{tost sama. Stoga oni ne}e podle}i isku{ewu ideje; oni }e se

vratiti svome gnevu.

II

Prethodnim izlagawem opisana je situacija bilo kog indi-

viduuma u bilo kom momentu povesti i ve} nazna~en smer odgovora

na drugo gore postavqeno pitawe: Kako }e izgledati ìvot u skladu

sa bitnim odre|ewem koje obeleàva poloàj ~oveka u svetu?

Taj odgovor nailazi kao rezultat opredeqewa izme|u dve

mogu}nosti, od kojih se samo jedna odlikuje ~vrstinom nu`nosti,

te kao takva zasluùje da bude slê |ena na putu individuuma ka

istini. To {to se sloboda u svojoj istini postiè na putu ~iji je

smer suprotan onome koji se ukorenio u duh epohe, nije

nedostatak istine (koji bi se sastojao u tome {to "ona voli da se

skriva", prema Heraklitu), ve} upravo nedostatak epohe koja se i

pored tolikih proma{aja nije otreznila; s druge strane, istina

nikada nije bila kolektivna svojina i nikada to ne}e biti, tako

da su weni malobrojni posednici uvek bili neshva}eni vesnici

budu}ih vremena u kojima je ona, budu}i op{te prihva}ena, pre-

rastala u svoju suprotnost. Dodu{e, istina u svojoj bitnosti

ve~na je i tvrdokorno nepromenqiva, ali je napredak ka woj pro-

lazio kroz deonice koje su kasnije, razumqivo, prevazilaène;

tako da onaj ko tvrdi da se nalazi u posedu apsolutne istine koja

nikada ne}e biti korigovana, preuzima rizik da bude ismejan

pred vremenom. Odstupnica kojoj on, me|utim, moè da pribegne

sastoji se u tome {to }e re}i da s lobodom koju je samohvatawem

stekao on upoznaje put ka istini, i da je to ono {to univerzal-

izuje (ili bar generalizuje) posmatra~ki ugao wegove epohe.

77


8. Grupni projekt u svetu oskudice

Ako je, dakle, dilema u tome: Da li individualno bezna|e

prevazi}i prihvatawem ìvota u grupi, zajedni~kim naporom i

angaòvawem (pod zakletvom vernosti) na ostvarewu projekta koji

izgleda da je rezultat zajedni~kih potreba, makar i uz svest da se

tako postiè samo privid Slobode, ili ga prevazi}i u samom sub-

jektu u kome se i pojavilo - celokupno dosada{we izlagawe daje za

pravo samo drugom ~lanu alternative. Jer opredeqewe za ìvot u

grupi po~iva na oskudnoj pretpostavci da je ovaj svet - svet osku-

dice, otu|en od svoje biti, da je ìvot stoga ne-autenti~an, post-

varen, ne-su{tinski; u takvom svetu nuàn je sukob individualnog i

op{teg interesa, jer je sve ono obiqe mogu}nosti koje individuumu

stoji na raspolagawu kao potencija na putu samorelizacije total-

iteta vlastitih potreba osu|eno represivnim karakterom posto-

je}ih dru{tvenih celina koje individualnom projektu name}u surovu

op{tost svojih interesa, hote}i da se la`no predstave i kao bit-

niji izraz wegovih sopstvenih; {to se ti~e represivnog karaktera

dràvno-dru{tvenih institucija, niko razuman ne}e sporiti da je

sam taj izraz odve} blag za sve one rafinovane mehanizme kojima

se ove sluè u ciqu manipulacije; {tavi{e, ose}awe Gneva o kome

je bilo re~i, upravqa se upravo na taj neumni poredak stvari i

bi}a. Ali se radi o tome da ovaj svet prestaje biti "svet oskudice"

kada se za ve~no shvati kao jedini mogu}i svet. Ako je ~ovek "otu|en"

zato {to svojim ìvotom ne ostvaruje sopstvenu bit, ono {to jo{

nije, a mogao bi biti, pitawe je: Da li bi on ikada i uop{te mogao

biti primeren toj zami{qenoj su{tini? Zapravo to i nije vi{e

pitawe, jer je iz prethodnog odeqka lako utvrditi da ìvot u grupi

nadome{}uje individualno bezna|e samo prividno, la`nom (ali za

ve}inu ìvotvornom) nadom da }e se sa ostvarewem projekta

razre{iti li~ne i povesne suprotnosti.

Naprotiv, prema pretpostavci o kojoj je re~, svaki indi-

vidualni poku{aj prevladavawa ovog rascepa izme|u "mogu}e

stvarnosti i stvarne nemogu}nosti", izme|u vizije potpune

~ove~nosti i wene degradacije u postoje}em, poku{aj li{en

uodno{avawa prema kontekstu neposrednih istorijskih

uslovqenosti u kome se izvodi - vodi samo mo}nijem produbqi-

vawu istoga jaza koji se ho}e prevladati, osamqivawu, bezna|u,

78


ose}awu besmislenosti ìvota…; kao da bi ova saznawa bila

sada u nedostatku svake istinitosti, ìvot bio li{en i minimu-

ma slobode, a du{evna stawa koja ih prate razorna, pogubna po

svog nosioca. I sada pratimo kako se "nu`no" postavqa zahtev za

projektom op{te ~ove~anske emancipacije, za kolektivnom para-

digmom slepih masa, kako se sada{wost izigrava u ime

budu}nosti, a budu}nost gubi u krilu sada{wosti.

Budu}i da je, me|utim, utvr|eno, da individuum ostaje ve~no

"otu|en" bilo u svojoj osamqenosti, bilo kao "dru{tveno", "grupno"

bi}e, treba sad ispitati kako se wegovo bezna|e moè prevazi}i.

9. Bekstvo u Ni{ta

ili

O lutaju}em putovawu

Ve} je re~eno da u Gnevu ê`wa za Su{tim postaje ê`wa

spram Ni{ta Su{tog, i zatim (na istom mestu) da je ontolo{ki impe -

rativ svakog individuuma: @iveti bez ciqa, bez zavi~aja u temequ

sveta, postati ono {to je za svest Su{tost sama - postati bezdan,

postati Ni{ta. Sada se to moè pobliè odrediti. Ako sam, naime,

osu|en na ve~nu "otu|enost", tada }u tu otu|enost uzeti kao svoju bit,

pa onda ne}u snevati o svom i svetskom preobraàju, Potraì}u

na~in da ìvim najprimerenije svojoj otu|enoj biti, a da pri tome ne

poreknem "nu`nost svog opstanka". Shvativ{i, dakle, da lebdim u bez-

danu kao neutemeqeno bi}e, odbi}u svaki oslonac u la`nom

zavi~ajnom bivstvovawu, sopstvenom neutemeqeno{}u ìve}u

neutemeqenost sveta.

Ali to vi{e nije prihvatawe, to je Bekstvo, potpuno

napu{tawe. To je kona~ni odlazak na Putovawe od Bi}a ka

Su{tom, od izvesnosti ka Istini, bekstvo u Ni{ta.

Ve} se prepoznaje i onaj koji svoje bezna|e prevazilazi u

sebi samom time {to pristaje da u wemu ìvi, onaj koji se nu`no{}u

ìvotne teskobe odlu~uje za Lutawe kao ve~ito putovawe, te svojim

bekstvom najprimerenije ìvi ono {to svakom bi}u u vaseqeni pri-

pada. To je Pesnik - jedini ~ovek vi{i od Filosofa; jer on ve} ìvi

ono {to Filosof tek treba da dokazuje - neutemeqenost.

79


Tako se individualno bezna|e prevazilazi eminentno

esteti~kim ~inom. Pesnik-genije u momentu stvarawa svoga dela

boravi u bezmernoj praznini Ni{tstva, wegovo delo je pobeda

Trenutka nad Ve~no{}u. înom stvarawa on se otiskuje na

Putovawe, na Lutaju}e Putovawe na kome wegova Sloboda posta-

je wegova Istina; jer Sloboda u svojoj Istini jeste doìvqaj

Su{tog kao ve~no-izostaju}eg; ~in pesni~kog stvarawa jeste,

me|utim, Istina u svojoj nu`nosti.

10. Su{tost bez povesti i povest bez Su{tog

Kona~no, prvobitni napor individualne svesti da samo-

spoznavawem otkrije ono pitawe koje }e u zahtevu za odgovorom

najboqe preslikati bit epohe, dospeva do bitne promene u

postavqawu pitawa o smislu Sveta. Jer Ideja shva}ena kao

ve~iti predmet Nade ni u svome ostvarewu ne naslu}uje bu|ewe

Su{tog. Su{tost ve~ito ostaje u wenoj transcendenciji kao nedo-

hvat koji ne traje, koji se ne doga|a. Ostvarena Ideja ponovo

otvara vrata vremenu u kome }e svest istrajavati besmisao

sveta. Ali epoha u kojoj se nada u ostvarewe projekta ugasi, ili

pak ona koja i doìvi to ostvarewe (ona zato {to se u woj neka-

da{we mogu}nosti pokazuju kao nemogu}nosti, ~emu nas u~i, na

primer, savremena istorija), do}i }e do bitne svesti o ve~noj

neutemeqenosti sveta i bi}a u wemu, tako da }e pitawe o smislu

zameniti pitawem o besmislu, pitawe o Su{tom pitawem o

Ni{ta.

Kada se, dakle, jednom shvati da }e svaka ideja, svaki pro-

jekt ostati daleko od obzora ve~no-izostaju}e Su{tosti, tada }e

se do}i do punog uvida da nepovesnost, nepokretnost Su{tog

uslovqava odsustvo Su{tog u povesti; da Su{to nema povesti, a

povest ve~no ostaje bez Su{tog.

Nada u ostvarewe ideje o Su{tom ostaje, pak, jedini na~in

da se ìvi, a da se ne ìvi ili umire sa stalnim prisustvom

znawa o tragi~nom smislu kona~nog svesnog bi}a, sa znawem da je

jedini smisao kona~nog bi}a prihvatawe besmisla, jedini zavi~aj

Nade - bezna|e, a autenti~ni ~ovek zemaqskog podnebqa - ~ovek

bez zavi~aja.

80


Usamqeni poku{aji odva`nih poklonika Istine - da se

prihvati imperativ toga znawa - ne karakteri{u posebno ni

jedno vreme jer pripadaju svim vremenima. Oni su zato bezvre-

meni jer predstavqaju ve~ito "sada" qudskog bivstvovawa.

25-27. septembar 1972. g. Beograd

1. Ovaj spis nadovezuje se na javna predavawa koja je autor

tokom zime 1971-72. g. drào na tribini Studentskog kulturnog centra

u Beogradu pod zajedni~kim nazivom "Kozmoplanktos" (st. gr~. "onaj koji

luta kozmosom"), kao i na tekst "Izme|u Ni{ta i Ni{ta" ("Student",

1/1972). Ovo je wegova tre}a, najopse`nija redakcija.

Prva verzija napisana je za Seminar studenata filosofije

Jugoslavije, odràn u Zagrebu prole}a 1972. g. (u jo{ uzavreloj atmos-

feri posle "Zagreba~kog prole}a", tek {to se autor oènio, a pri

ni{ta mawe uzavrelim zbivawima na Beogradskom univerzitetu kojima

je on kolovodio kao predsednik studenata Filosofskog fakulteta) i

tamo pro~itana, o ~emu svedo~i slede}a bele{ka u istoj svesci, odmah

iza rukopisa samog teksta, koju je sa~inio u svojstvu izve{ta~a beograd-

skog Radio-Indeksa:

"Drugoga dana Savetovawa studenata filosofije Jugoslavije

koje se odràva u Zagrebu zahva}en je {iri teorijski kontekst na kome

po~iva mogu}nost zasnivawa filosofije istorije. Pitawe je bilo

dvostruke prirode: Ho}e li se prakti~no opredeqewe izvoditi iz

filosofskog uvida u celinu sveta, ili }e se iz samog postoje}eg izvodi-

ti smisao eminentno filosofskog anga`mana.

Prva mogu}nost, istaknuto je u diskusiji, podrazumeva

postavqawe pitawa o smislu ili besmislu kozmi~kog, planetarnog i

istorijskog ìvota (nije te{ko pogoditi da je na tu mogu}nost 'diskusiju'

usmerio sam Mladenovi}, ovde u ulozi izve{ta~a - prim. prir.).

Druga mogu}nost stavqa u prvi plan sam trenutak povesti, 'tu' i

'sada' istorijskog momenta; to je pitawe revolucionarnog anga`mana,

kao i metoda kojim }e se on rukovoditi. Me|utim, zakqu~eno je da se ne

moè pra viti shemati~an procep izme|u eminentno filosofskog i

metodolo{ko-prakti~kog stava, budu}i da se upravo revolucija moè

smatrati metodom filosofske refleksije koja ho}e da promeni svet i

uspostavi uslove autenti~ne qudske zajednice.

81


Od beogradskih studenata referate su podneli Ratimir

Britvec i Milan Mladenovi}, a od ostalih zapaèni su referati Lina

Veqaka iz Zagreba i Sulejmana Boste iz Sarajeva."

Druga redakcija, neznatno izmewena prilikom prekucavawa,

objavqena je pod neobi~nim okolnostima u sarajevskom studentskom

listu "Na{i dani" ("Bitak bez povesti i povest bez bitka", po~etak 1973.

g.). Autor je, naime, uredni{tvu najavio novu verziju teksta i na wu se

~ekalo tokom leta. Krajwi rok isticao je 25. septembra. Evo kako je

okolnosti pod kojima je tekst dovr{en opisao dr Antonije Tezi}, u jed-

nom od "Videla" Mladenovi}evog Opsenarijuma:

"Onaj koji je sve dovr{avao u posledwi ~as, na izmaku tog dana,

za radnim stolom kraj 'jelena u ramu prozora', zate~en je poro|ajnim tru-

dovima svoje supruge. Pisawe je prekinuto hitnim odlaskom u

porodili{te i potowim ushi}ewem od neposrednosti saznawa da }e kroz

nekoliko sati postati otac. Devoj~ica Ana rodila se slede}eg jutra u

08:15 u porodili{tu Dediwske bolnice, posle ~ega je usledilo neopisi-

vo celodnevno i celono}no slavqe u celoj opsesio nisti~koj druìni,

natopqeno potocima alkohola, najpre u Dvori{tu Kapetan Mi{inog

zdawa, potom u redakciji 'Kwièvne re~i', najzad u prostranom stanu u

Bulevaru Vojvode Mi{i}a 31, {esti sprat, stan 33. Dru{tvo se razi{lo

u 04h ujutru, a ve} sat kasnije sre}ni otac se probudio potpuno sve` i

orno prionuo doradi 'ôveka bez zavi~aja', ne ustav{i od stola sve do

19:30, kada je, staviv{i ta~ku iza re~i 've~ito Sada qudskog bivstvo-

vawa', oti{ao put bolnice i kroz prozor prvi put video svoju k}i."

Potanko opisivawe li~nih okolnosti pod kojima je zavr{en

spis ne bi u ovoj kwizi bilo umesno da ne ispostavqa paradoks od

najve}eg filosofskog interesa: Neko ko je doìveo najve}u du{evnu

radost svoga ìvota (prvo dete! postati otac! dobiti k}i!), u isti taj

~as se duhovno obavezivao da se, Istine radi, odrekne svih potowih

blagodati koje sleduju kao prirodna posledica "zavi~ajnosti".

Paradoks je utoliko izo{treniji {to onaj, koji }e iz Opsenarijuma

iza}i zarad tragawa za vi{im odre|ewem vlastite individualne egzis-

tencije oslawawem na rod (na-rod, narod!) - u zadatak sebi stavqa

napu{tawe porodice (po-rod) koja je, me|utim, }elijski zajedni~ki

imeniteq onoga {to se umnoàvawem te istosti zove narod!

Upu}en u Sarajevo sutradan po zavr{etku, spis u "Na{im da -

nima" ipak nije stigao na vreme, pa je objavqen u prethodnoj, upola

kra}oj, "zagreba~koj" verziji.

Ovu je pak, pod nazivom "ôvek bez zavi~aja", autor poslao na

konkurs "Kwièvne re~i" za najboqe radove studenata. Pro{av{i kao

pomenut na spisku "uèg izbora", spis je bio predvi|en za objavqivawe

82


u nekom od narednih brojeva. Urednik i predsednik ìrija Srba

Igwatovi} nikad ga nije objavio. (Prim. prir.)

2. Izvoran gr~ki tekst naveden iz THE OXFORD BOOK of GREEKVERSES, Oxford, 1966. g. Srpski (hrvatski) prevod: Albert Bazala,

Poslovi i dani, Zagreb, 1970. g. (Prim. autora)

3. Ovaj kratak predgovor napisan je usled nerazumevawa na koje

je u delu autorovog filosofskog okruèwa nai{ao pomenuti tekst

"Izme|u Ni{ta i Ni{ta" (videti gore obja{wewe uz taj tekst), ~iji se

sadràj ovim spisom delimi~no pro{iruje, delimi~no saìma, a

najve}im delom produbquje i nastavqa. (Prim. prir.)

4. Preuzeto od Lina Veqaka, "Smisao utopijskog", Bilten

Simposijuma studenata filosofije Jugoslavije, Beograd, april 1971,

{tampano u Beogradu 1972, izdava~: Univerzitetski odbor SS Beograda.

(Prim. autora)

83


O POJMU TEORIJSKOG

I PRAKTI^NOG JEDINSTVA1

- Neobjavqen rukopis, 1972 -

Uvod

Poku{aj da se filosofskim zahvatom uroni u dubqi

smisao prisutnih doga|awa, te da u ovima i otkrije bar deo

sadràja koji u~estvuje u bitnom pokretu povesnih tendencija, uto-

liko vi{e otvara pogled prema nepoznatom, ukoliko empirijskom

fakticitetu postavi stroè pojmovne okvire; dakako da }e se u

ovom mislenom tesnacu obiqe marginalija ose}ati nelagodno,

ali }e upravo stoga onaj umni supstrat, obi~nom oku skriven iza

rasko{ne privla~nosti fasade, prostrujati kroz sve pore

shvatawa i prakti~nog opredeqewa. Te{ko}e, me|utim, po~iwu od

momenta kada se na ovaj poku{aj odvaì sâ m sau~esnik posma-

tranih doga|awa, spreman da se teorijskim uvidom obaveè na

prakti~no delovawe; da kao subjekt posmatrawa, bude i wegov

objekt. No ova te{ko}a, ma koliko mamila olak{avaju}im

~iniocima u vidu ve} postoje}ih li~nih usmerenosti i pozicija u

posmatranom doga|awu, ne sme nametnuti umu racionalizovane

teorijske pretpostavke koje bi tako bile na skriven na~in

oblikovane empirijskim sadràjem umesto da ga sáme oblikuju.

Pogre{no bi, me|utim, bilo pomisliti da }e se prelimi-

narnim utvr|ivawem strogih pojmovnih okvira, procesualnost

doga|awa meriti ne~im {to sámo ne podleè promeni. ^vrsto}a

pojma ne podrazumeva, naime, wegovu stati~nost i nepromen-

qivost, ve} onaj pouzdani raspon u kome se misao kre}e i razvi-

ja poseduju}i izvesnost o tome da jo{ nije napustila teren wego -

vog vaèwa. Ako sad treba ponoviti da }e se misao pojmovnim

zahvatom, tj. obrazovawem pojma o predmetu, na taj na~in

do~epati su{tinskih svojstava tog predmeta, treba tako|e pod-

setiti i na to da je promenqivost bitna odlika samog predmeta,

i to svakog bez izuzetka, koga se misao dotakne, te da stoga

84


nijedan pojam, u prostoru izme|u dve pokretnosti, ne moè osta-

ti stati~an. Tako se moè govoriti o razvoju pojma u onoj meri u

kojoj se moè govoriti o sadejstvovawu misli i wenog predmeta.

Posledwe uvi|awe omogu}uje da se opravda svrha ovog

teksta. Ona se sastoji u odre|ivawu raspona u kome se kre}e

pojam "jedinstvo", pri ~emu }e za autora pravac prakti~nog

angaòvawa u postoje}oj konstelaciji odnosa u dru{tvu biti

odre|en ve} i onim minimumom koji pruà teorijsko opredeqewe

i koji samim tim obavezuje. S druge strane, budu}i izvesno da

jedan pojmovni model moè imati veliki broj interpretacija, ovaj

}e tekst opravdati svoju namenu ukoliko po neki od ~italaca

pomo}u wega prepozna i svoje dileme, te bar u~ini poku{aj da

svoj prakti~ni poloàj sagleda iz svetlosti ponu|enih re{ewa.

1. O pojmu jedinstva

Ve} etimolo{ka analiza otkriva ne{to od sadràja: U

svim jezicima re~ "jedinstvo" poti~e od re~i koja ozna~ava broj

jedan (na primer, gr~ki ken -kenosis, latinski unus - unitas,nema~ki ein - einheit, itd.). Supstantivitet koji toj re~i obezbe|uje

sufiks "stvo"2 ukazuje na prisustvo ve}eg broja jedinica obu hva -

}enih wome. Dakle, pojam koji ta re~ ozna~ava, podrazumeva

u~estvovawe ve}eg broja entiteta u zajednici kojom su svi ozna -

~eni kao jedan.

Po{to je za svrhu ovog teksta neva`no pitawe: Da li se

i kako moè govoriti o jedinstvu u vanqudskim zajednicama,

daqe }e se podrazumevati da se pojam "jedinstvo" odnosi na

jedinstvo me|u qudima. Dosledno, pojam 'jedinstvo" odnosi}e se

na qude ili organizacije udruène u zajednicu kojom su svi

ozna~eni kao jedan. Ako se ~ini da nespretnost ove etimologi-

jom vo|ene definicije navodi na pomisao da bi se ovakvim

jedinstvom progutao svaki pojedina~ni interes i iskqu~ila

svaka nesaglasnost me|u individuama, svakako da }e obra}awe

pa`we na pojam "zajednica" uneti novi sadrìnski moment i ot -

kloniti nejasno}e.

Stupiti u zajednicu radi uspostavqawa jedinstva mogu}e

je samo onda kada postoji identitet ciqeva qudi ili organi-

zacija koje se udruùju. Pri tome se pojam zajednice iscrpquje u

85


jednom ili u skupu ciqeva oko kojih se udruèni ujediwuju; on

nikako ne mora obuhvatati celokupnu oblast wihovih intereso-

vawa i angaòvawa. Ovo najpre zna~i da pojam jedinstva

podrazumeva identitet ciqeva onih koji stupaju u zajednicu, a

potom: Da se lako moè zamisliti slu~aj kada se dva ~lana te

zajednice èstoko spore oko stvari koja nije bila predmet

wihovog ujediwewa.

Prerano bi, me|utim, bilo zakqu~iti da je samim stu-

pawem u zajednicu sa jedinstvenim ciqevima iskqu~ena

mogu}nost neslagawa izme|u ~lanova zajednice oko problema

vezanih upravo za predmet ujediwewa. U idealnom slu~aju,

dodu{e, takav se primer moè zamisliti; s druge strane, po -

stojale su i postoje zajednice u kojima je mogu}nost neslagawa

zbiqa (bila) iskqu~ena, ali je to bez sumwe bio najja~i razlog

zbog koga su te zajednice najmawe (bile) idealne; ali strogost

kojom se odlikuje pojam pokazuje se {irom od {irine onih koji

se odlikuju strogo{}u. Iako pojam jedinstva podrazumeva zajed-

ni~kost ciqeva udruènih, on jo{ uvek ostavqa dovoqno pro -

stora za razmimoilaèwa kako u teorijskom formulisawu,

vrednovawu, preispitavawu tih ciqeva, tako i u prakti~nom

nastojawu da se oni ostvare.

Upravo se ovde dolazi do momenta kada misao mora pa -

ziti da ne prekora~i raspon koji pojam jedinstva obuhvata, te

shodno tome mora u~initi strukturalni zahvat u wegov sadràj.

Pokazalo se, naime, da s obzirom na ciq udruìvawa, moè

biti re~i o teorijskom i prakti~nom jedinstvu. Preciznije

re~eno, jedan deo obima pojma "jedinstvo" odnosi se na teori-

jsko, a drugi deo ovog obima - na prakti~no jedinstvo.

Od su{tinske je va`nosti da se ovde obrati pa`wa na

slede}e razlikovawe: U konkretnim situacijama mogu}e je da

prakti~no neslagawe dovede do akcionog razjediwewa; ali pod

uslovom da je ciq ostao nepromewen, mi se jo{ uvek nalazimo u

prostoru ome|enom obimom pojma "jedinstvo", jer nije naru{en

wegov teorijski aspekt. U suprotnom slu~aju situacija je ne{to

druga~ija: Mogu}e je da teorijsko razmimoilaèwe ne prouzroku-

je prakti~no ili akciono razjediwewe, jer se ostajawem u zajed-

nici moè ostvariti neki sekundaran ciq; kona~no, katkad se

jedinstvo uspostavqa iz iskqu~ivo prakti~nih razloga. Premda

86


se u oba posledwa slu~aja zajednica ne naru{ava, o jedinstvu se

moè govoriti samo uslovno, jer pojedina~ni i posebni interesi

podrazumevaju i pojedina~ne i posebne ciqeve.

2. Teorijsko jedinstvo

Ako se ovo jedinstvo sastoji u sagledavawu zajedni~kog

ciqa (gr~. theoria - gledawe, sagledavawe), onda to sagledavawe

isti~e u prvi plan momenat svrhovitosti. Moje delovawe u pos-

toje}em motivisano je poimawem koje imam o wegovom razvoju, a

poimawe razvoja zna~i uo~avawe one ta~ke ka kojoj se on kre}e;

ina~e bi moj anga`man bio ili besmislen, ili li{en podr{ke

racionalnog rasvetqewa. Ona ta~ka koju, dakle, misao odre|uje

kao rezultantu nekog doga|awa i koju uzima za determinantu prak-

ti~nog angaòvawa, ozna~ava svrhu tog doga|awa. Dakako da }e se

razli~iti qudi razilaziti u sagledavawu sadràja te ta~ke, {to

zna~i da }e za isti proces o~ekivati i èleti, dokazivati ili

predvi|ati, razli~it ishod; ali }e se svi sloìti bar u tome da

ovaj proces ima za wih nekakvu svrhu (~ak i onaj koji izjavquje da

je "sve besmisleno"). Oni, me|utim, koji se slaù u pogledu

sadràja svrhe nekog doga|awa, bilo da su motivisani emo-

cionalno, nau~no, revolucionarno itd, imaju sve teorijske

uslove najop{tije prirode da uspostave jedinstvenu zajednicu.

Primera radi, ako se postizawe jednakosti, pravde, brat-

stva, otklawawe eksploatacije, nagra|ivawe prema potrebi itd.

postave za ciqeve dugoro~nog dru{tvenog razvoja, onda se ~ak i

za one partije koje predlaù sasvim opre~ne programe i metode

za ostvarivawe tih ciqeva, moè re}i da se nalaze u jedinstvu.

U odnosu na one koji za ciq dru{tvenog razvoja uzimaju na primer

kona~nu diferencijaciju "izabranih" i onih koji to nisu, gospo-

dara i sluga, itd, ova grupa se zbiqa nalazi u zajednici koju

obrazuje jedinstvena svrha.

Ovo je pak jedinstvo u velikoj meri fiktivno, ukoliko se

subjekti istovetnog ciqa ne veù institucijom koju obezbe|uje

zajedni~ki program. U programu se formuli{u osnovne vrednos-

ti, utvr|uju se uop{tene, kao i konkretne metode delovawa koje

udruène ujediwuju, ali i obavezuju. Rastegqivost sadràja, kojom

razli~iti programi mogu razli~ito obavezivati udruène,

87


dopu{tala bi da se o stvarnom stepenu i kvalitetu jedinstva

raspravqa ad hoc, ako se ne bi uo~ila ona bitna granica koju

name}e pojam; jer u paradigmati~nom slu~aju program bi bio

sa~iwen od najop{tijih stavova koji svojom elasti~no{}u ne bi

sputavali slobodnu inicijativu, kao ni mogu}nost razmimo ila -

èwa u pogledu prakti~nih puteva koji vode ostvarivawu zajed-

ni~kog ciqa. Jedinstvo ciqeva, ovim programom utvr|eno, ne bi

bilo naru{eno ukoliko bi ~lanovi zajednice zadràli pravo da

program razli~ito tuma~e, da, ~ak i tuma~e}i ga svi na isti na~in,

i koriste}i se propisanim metodama, imaju druga~iju predstavu o

realizaciji. Ne samo da time ovo jedinstvo ne bi bilo naru{eno;

naprotiv, upravo je sloboda razli~itog mi{qewa uslov da se ono

odrì! Jer kao {to preterana sloboda u odnosu na zajedni~ki ciq

prekora~uje raspon pojma "jedinstvo", tako i odsustvo bilo kakve

slobode u odnosu na taj ciq ~ini da se sâ m pojam zgr~i u svoju

suprotnost: Besmislicu. Stanovi{te koje se naziva monolitizam,

a koga podvode pod obim pojma "jedinstvo", nema nikakve veze ~ak

ni sa wegovim sadràjem. Ono je slepo za ~iwenicu da se svim

qudima ne moè usuti ista pamet, makar su svi obu~eni u istu uni-

formu. Monolitizam ho}e da od jedne jedine stene napravi ~itavu

obalu jednoobraznih kamen~i}a (gr~. monos - jedan, jedini, lithos

- stena), dok se jedinstvo fi gurativno pokazuje upravo obrnuto, sa

tom razlikom {to su sada kamen~i}i koji sa~iwavaju stenu od

najrazli~itijih oblika i materijala.

Videli smo do sada da se prosto jedinstvo ciqeva

pokazuje kao fiktivno ukoliko nije pra}eno programskim jedin-

stvom, da se sa ovim obavezuje na zajedni~ke metode delovawa

koje, me|utim, svojom op{tom i elasti~nom formulacijom

dopu{taju slobodu razli~itog mi{qewa i otvorenog dijaloga.

Tako|e smo utvrdili da je ova sloboda osnovni uslov

odràvawa jedinstva, jer bi se u suprotnom jedinstvo "zgr~ilo"

u monolitizam, zajednicu u kojoj se svako suprotstavqawe

osu|uje, makar je to usagla {avawe naj~e{}e iznu|eno, u kojoj

samo nekolicina u vrhu hijerarhije ima slobodu suprot-

stavqawa (premda poraèni naj~e{}e gube poziciju, bez

mogu}nosti da pre|u u otvorenu opoziciju). U savremenoj istori-

ji za ovo stanovi{te prona|ena su mawe kompromituju}a imena,

ali ni ona ne}e izbe}i neumitnom sudu vremena.

88


Kada smo rekli da su sloboda suprotnog mi{qewa i

otvoreni dijalog osnovni uslovi da bi se o autenti~nom jedinstvu

uop{te moglo govoriti, ve} smo se unekoliko na{li na terenu

onog {to smo nazvali prakti~nim jedinstvom. Teorijski okvir

mora sadràti one forme koje }e toleranciji i dijalogu

omogu}iti prakti~nu aktualizaciju. Ako demokratski program,

koji ~ini osnov ujediwewa, ve} dopu{ta mogu}nost prakti~nih (ili

~ak i uè-teorijskih) alternativa, nu`nim na~inom sledi da }e se

jedinstvo akcije temeqiti upravo na toleranciji i otvorenom

dijalogu. Istini za voqu, sloboda suprotnog mi{qewa, iako

osnovni uslov autenti~nog jedinstva, ni u kom slu~aju ne iscrpqu-

je svoj pojam u ovome: Ona je tako|e osnovni uslov odràwa

savremenih parlamentarnih demokratija, ~ak i wihov modusvivendi. Svaki onaj sistem koji ho}e sebe da nazove demokratskim,

ne}e zazirati od stvarne vladavine naroda koja je mogu}a samo

uz garanciju slobode na alternativna opredeqewa, kao i na

razli~ite ciqeve. Ni jednom pojedincu ove slobode ne mogu biti

uskra}ene, ni jedan ih pravni kodeks ne moè zaobi}i ako ho}e

da se naziva demokratskim. Ovo istovremeno zna~i da se za

pojam "jedinstvo" ne moè vezivati pravno-politi~ka organizaci-

ja dru{tva, da naime jedinstvo ciqeva ni najmawe nije uslov

wegovog dobrog funkcionisawa. Postoji, me|utim, vi{e razloga

da se u ovaj problem dubqe ne upu{tamo.

Za one pak koji dobrovoqno pristaju uz zajedni~ki pro-

gram, jedinstvo u raznovrsnosti pokazuje se kao jedina mogu}nost

da ostanu u zajednici.

3. Prakti~no jedinstvo

Ranije je ve} istaknuto da se ~vrsto}a pojma ne sastoji u

wegovoj stati~nosti, ve} u strogo odre|enom rasponu u kome misao

prati promenqivost svoga predmeta, pri ~emu bitan sadràj ove

promenqivosti koincidira wenom pojmovnom razvoju. U razmatrawu

problema prakti~nog jedinstva momenat razvojnosti dolazi u prvi

plan, te stoga misao mora biti oprezna u utvr|ivawu granica pojma.

Ako je sagledavawe zajedni~ke svrhe, institucionalizo-

vane zajedni~kim programom, bilo osnovom autenti~nog teori-

jskog jedinstva, tada je delotvorna dejstvenost, prikladnost,

89


uspe{nost delovawa (gr~. praktikos - koji deluje, izvr{uje;

uspe{an, prikladan), dakle sve ono {to je svrsi-shodno, osnovom

prakti~nog jedinstva. Ova svrsi-shodnost pra}ena je impera-

tivno{}u prakti~nog delovawa (zna~ewe prideva prakteos - koji

mora raditi, izvr{iti). Prakti~no jedinstvo podrazumeva, dakle,

imperativnost zajedni~kog svrsi-shodnog delovawa na ostvari-

vawu programom uspostavqenog ciqa. Ali imperativnost zajed-

ni~kog delovawa ne pruà ni{ta vi{e od obaveze koja se preuz-

ima pristajawem uz program; ona se, me|utim, ovde posebno

isti~e da bi se nazna~ilo {ta ona zapravo ne sme zna~iti; to da

se ne{to mora izvr{iti, ne zna~i da se ono moè izvr{iti samo

na jedan na~in. Ako je ve} programom ostavqen {iroki prostor

za slobodu suprotnog mi{qewa, onda je imperativ prakti~nog

delovawa na ostvarivawu programa, postojawe i po{tovawe

alternativnih mogu}nosti. Ina~e bi se sve ono obiqe svrsi-shod-

nih mogu}nosti svelo na kruti mehanizam izvr{ewa, pri ~emu bi

svrha, umesto da podsti~e i inspiri{e sa dalekog obzorja jo{-ne-

bitka, preuzela ulogu goni~a "nedostojnih", xelata za neposlu{ne.

Uo~ava se, dakle, da je istinski imperativ prakti~nog jedin-

stva sloboda na alternativna opredeqewa. To zna~i da je u zajed-

nici svakome zagarantovano pravo ne samo na izno{ewe sopstvenog

mi{qewa o konkretnoj akciji, ne samo na zadràvawe svoga

stanovi{ta ako je ono ostalo u mawini, ve} i pravo na kritiku svih

vidova delovawa zajednice, ukoliko smatra da su oni bilo iz kog

razloga ne-svrsi-shodni. Iako prakti~no jedinstvo podrazumeva

akciono, a ovo organizaciono jedinstvo, ni akciji ni organizaciji

ne}e smetati kritika, ~ak ni radikalni zahtev za korekcijama, uko-

liko one po{tuju dostojanstvo ciqa. Naj~e{}e su kreatori i inici-

jatori akcije oni koji su i sámi izvr{ili organizaciju zajednice,

dakle oni u ~ijim se rukama nalazi ve}a mo}. Makar koliko se oni

u akciji pozivali na program i zajedni~ku svrhu, nikome ne mogu

oduzeti pravo da dokazuje proma{enost te akcije, ~ak da ona to i ne

zasluùje. U svakom slu~aju, samoj stvari ne}e na{koditi kritika,

ne}e joj na{koditi ni zahtev za radikalnim obratom, ukoliko je on

osnovan. Katkad je ru{ewe akcionog jedinstva (zasnovanog na ne-

svrsi-shodnoj delatnosti) jedini uslov da se potpuno ne izgubi korak

sa ve} proklamovanim ciqem, da se dakle odrì ili povrati teori-

jsko jedinstvo koje je i ina~e konstituisalo zajednicu.

90


Pri ovome nikako ne treba gubiti iz vida da je prak-

ti~no jedinstvo mogu}e tek na osnovu teorijskog, programskog

jedinstva. Ako takvo jedinstvo nije uspostavqeno, pozviawe na

nekakvu zajednicu ciqeva je besmisleno, u najmawu ruku dema-

go{ko. Jer samim faktom ne-stupawa u zajednicu, niko ne

preuzima obavezu na zajedni~ki ciq, premda se u izvesnim

slu~ajevima moè govoriti o zajednici interesa. Pa iako i wu

moè krasiti prakti~no jedinstvo, ono je sasvim druga~ije

prirode; jer interes ne mora podrazumvevati teorijski ciq,

{to zna~i da }e takve zajednice za osnov ujediwewa naj~e{}e

imati skup pojedina~nih koristi, bilo trenutnih bilo

dugoro~nih, a ne op{ti interes kojim se ina~e rukovode ujedi-

weni u zajednice sa jedinstvenim programskim ciqem.

Bez sumwe je da se u ostvarivawu svrhe priroda konkretne

situacije ~esto mewa, iz ~ega sledi da }e se kvalitet prakti~nog

jedinstva shodno tome modifikovati. Tako }e se ~esto doga|ati da

se jedinstvene zajednice raspadaju, da se dobri programi ne ost-

varuju.

*

Prethodno razmatrawe imalo je za ciq da uo~i neke

grani~ne slu~ajeve do kojih dolazi pojam jedinstva, slu~ajeve u

kojima se sa jedne strane nalazi prostor wegovog vaèwa, a s

druge neuporedivo {iri prostor koji se wemu la`no pripisuje.

Tako se misao u obrazovawu pojma kre}e shodno

primerenosti akcije proklamovanom ciqu. Razvojnost ovog puta

reflektuje se u razvoju pojma "jedinstvo" unutar svojih granica.

Pa ako je ve} pokazano da se misao i zbiqa, pojam i wegova

primena, proìmaju i nadopuwuju, ostaje u pozadini ovog teks-

ta ono {to bi, dodu{e, moglo biti i wegov logi~ni nastavak

(naime, konsekventna analiza postoje}eg), a {to se, kako je ve}

gore pomenuto, sasvim lako moè i podrazumevati.

1. Ovaj tekst pojavquje se prvi put. Bio je namewen objavqivawu

u "Studentu", ali je wegov izlazak osuje}en u previrawima na

Univerzitetu, opisanim gore u bele{ci uz tekst "Izme|u Ni{ta i Ni{ta".

91


Iako se tematski i sadrìnski ne uklapa sasvim u razvijawe

samih teorijskih osnova opsesionizma, ~italac }e razlog za wegovo

uvr{tavawe u ovaj izbor na}i u zavr{nom delu ove kwige, u jednoj od

"opsena" autorovog Opsenarijuma, pod nazivom "Ideja opsesije

objediwuje nespojive sfere duha" (od 31. 07. 1975. g.).

2. Zna~ajan trenutak za uvid ne samo u filosofski (i pesni~ki)

razvoj mladog pesnika-filosofa, nego i za wegovu ukupnu ontolo{ku

artikulaciju filosofije opsesionizma: Uo~avawe "poistove}uju}eg

zna~ewa" sufiksnog supstantiva "stvo" nave{}e ga da u wemu raspozna

jezi~ki izraàj u srpskom jeziku za imenovawe najdubqe osnove svekolikog

jestawa do kojeg nije mogao da dospe nijedan drugi jezik, te da ga ontolo-

gizuje dodeliv{i mu samostalan onto-gramati~ki supstancijalet: Stvo. Korist od ovog neologizma na{ao je Mladenovi} u rastuma -

~ivawu skrivenog zna~ewa mnogih va`nih filosofskih pojmova kao {to

su "dru{tvo" kao "drug-stvo", "op{tost" kao "ob-stvo", pa i samo "su{tvo"

kao "su-stvo", itd. A pogledajmo dva primera za wegovu upotrebu u

zavr{nom poglavqu ove kwige.

U pretposledwoj "opseni" ("Kritika opsesionizma: Opsenarijum

prelazi u Sfairos"") pisac Opsenarijuma otkriva "tajnu na meru Stva:

Da Govor bude bunar na ~ijem }e dnu zabo ravom-neobuzeto Bi}e uvek

mo}i da ugleda svoj lik, da naime Govor bude Log u kome }e Duh otkri-

vati svoju za snovanost u Bi}u, i lutala~ku sudbinu Bi}a, izop{tenog iz

Stva." A u posledwoj ("Log i Kon") ~itamo da "Vreme nije poznato u Stvu",

{to }e kao grom iz vedra neba odjeknuti i na zavr{etku pesme u prozi

"Struj" iz Du{a gradova, gde se Vreme odre|uje kao "uzdah Bi}a za

izgubqenim Stvom".

Nije te{ko uo~iti zna~aj ovih redova za kona~nu ontologizaci-

ju opsesionizma: "Lutaju}e putovawe" kao najvi{i izraàj "autenti~nog

opsesivnog bivstvovawa" ispostavqa sam horizont Bi}a zapalog u

Vreme, "izop{tenog" iz "Stva" i ba~enog u "Ni-zbog-~ega-bivstvuju}i

Svet".

92


DOBA SVETSKE NO]I1

- Neobjavqen rukopis, 1972 -

U paradoksalno vreme se zbivamo: Epoha koja je otkrila

elektricitet, ~ije su no}i obasjane bleskom gradova i neona,

ozna~ena je kao epoha svetske no}i.1 Oslu{kujemo li licemerje

posustalog doba? Slabih duhova? Ili se sa svetlo{}u produbila

senka?

"Svetska no}"? Zar ve} prvi kontakt sa ovim spojem re~i

ne izaziva podozrewe, ili bar upitnost u pogledu wego vog

zna~ewa? Sa malo vi{e sklonosti za doslovnost ne bismo imali

paradoks, ne metaforu, ve} ne{to blisko besmislici. Sre}om,

malo je kome do toga da se a limine razra~unava sa izrazima

tragom ~ijeg zna~ewa nije u~inio nijedan jedini korak, ponajmawe

onom koji je i pored privrènosti skepsi zadrào bar minimum

opreza. Dodu{e, izvesno pravo moglo bi se u ovom slu~aju dati

onima koji drè da peru jednog filosofa u najmawu ruku ne

prili~i upotreba takvih, eminentno pesni~kih, figura, pa ~ak i

kad one dopiru iz duboke misti~ke predaje, kakav je slu~aj sa

srodnom teosofskom predstavom pralaje, kozmi~ke no}i,

preuzete iz isto~wa~kog okultizma; ali autoritet toga pera pod-

sti~e, sa druge strane, da se razlog wegove slobode ozbiqno uzme

u razmatrawe.

Na izvestan na~in, ve} je nagove{ten dvostruki smer ovog

ogleda. Da se ovo iskaè jo{ preciznije: Obeleène su dve

upori{ne ta~ke kojih }e se izlagawe pridràvati. Prva se sa -

stoji u slede}em: Ako se moè pokazati da izraz "svetska no}"

sadrì prihvativo zna~ewe, moè li se ono - i ako moè, s kojim

pravom - pripisati karakteru doba u kome ìvimo? îtavo ovo

ispitivawe posluìlo bi osvetqewu paradoksa koji je na samom

…

(Sada nedostaje znatan deo teksta)

93


tvo time prima na sebe sudbonosnu ulogu - da nas upozori na

opasnost nadolaska "pono}i svetske no}i", ~ime i samim pesnici-

ma mora postati pesni~kim predmetom pitawe o smislu

pesni{tva. "Mi se drugi moramo nau~iti ~uti kazivawe ovih pes-

nika..."13, kaè Hajdeger i nastavqa da oslu{kuje Helderlina i

Rilkea.

Tu je smisao pomiwanog zbliàvawa pesni~kog i filosof-

skog principa, ~ak podre|ivawa filosofije pesni{tvu - mi }emo

odmah videti da se tako ne{to uvek doga|alo kada se re~ju "no}"

vi{e ukazivalo na "umiruju}u", razre{iva~ku svrhu destrukcije

koja je primerena wenom pojmovnom korelatu, pojmu "ni{ta", bilo

da razre{ewe nosi pozitivan ili negativan predznak.

U tu svrhu moramo se sada pozvati na "nijansu" uo~enu pri-

likom povla~ewa paralele izme|u [elinga i Novalisa na jednoj,

i Hegela i Helderlina na drugoj strani, a zatim u pitawe uzeti

Hajdegerov stav. Sada nam ne nedostaje "helenska" perspektiva i

stoga stvar moèmo sagledati u celini. Kao zajedni~ka odlika

oba gledi{ta istaknuta je aktivna, tvora~ka mo} one ontolo{ke

sile koju ozna~ava pojmovni sadràj re~i "no}"; "nijansa" u razli-

ci bila je obeleèna ja~im nagla{avawem destruktivne, no

samim tim i stvarala~ke snage ovog sadràja kod Hegela i

Helderlina. Posmatraja}i iz "hegelske" perspektive, moèmo se

pitati: Uklapa li se jedan od ova dva puta u Hesiodovu shemu koz-

mogonijskog procesa, ili jo{ pre: Razbija li neki od wih wene

okvire? Odgovoriti na ovo pitawe zna~i osmotriti: Sa kojom se

svrhom kreativna aktivnost "ni{tewa" odvija na trasama ovih

puteva?

Novalis i [eling ne ose}aju opasnost o kojoj govori

Hajdeger, wihovo mi{qewe zaokupqeno je veselo{}u ra|awa

novog duha. Tvora~ka aktivnost "no}i" pogoduje wihovoj ùrbi da

{to pre objave nedolazak ve~nosti, izjedna~ewe zemaqskog i

kozmi~kog. "Mora li se jutro neprestano vra}ati?", uzvikuje

Novalis. "Zar se nikad ne}e okon~ati vlast zemaqskoga?"14

Svetlost kao principium individuationis - ("nesre}na radinost raz-

jeda nebesku skramu no}i")15 - mora da ustukne pred "ve~nim i

istinskim sjediwewem" u kome "takore}i u jednom plamenu gori

ono {to je u prirodi i povijesti rastavqeno."16 A prirodu tog

"ve~nog sjediwewa" ùrno iskazuje Novalis: "Svetlost beja{e

94


odmereno vreme; ali vladavina no}i bez vremena je i bez pros-

tora"17 I [eling i Novalis - prvi kao filosof, drugi kao pe snik

- vide u sintezi umetnosti i filosofije organ zahvatawa te ve~ne

harmonije. "Umetnost je filozofu ono najvi{e upravo zato {to

mu, takore}i, otvara svetiwu nad svetiwama."18 Obojica nemaju

sluha za realna istorijska zbivawa, jo{ mawe za propadivost

bi}â i stvari. Utoliko se moè re}i da wihova te`wa za har-

moni~nim razre{ewem "zemaqskih" suprotnosti rukovodi i

aktivno{}u koja se pripisuje "no}i"; mera u kojoj se moè govoriti

o "ni{tewu" i destrukciji svedena je na nivelisawe mno{tvenos-

ti sveta - od "besvesne umetnoti" prirode do svesne besvesnosti

umetnika vodi neuznemireno uzdizawe duha.

U pore|ewu sa Hesiodovom shemom, ova romanti~arska

vizija poznaje samo uzlaznu stranu razvoja; za razliku od we, ona

pak ontolo{ki plan stvarawa sveta u kome u~estvuju iskonske

prirodne potencije, zamewuje antropolo{kim: Sjediwewu sa

apsolutom i kozmosom posreduje stvarala~ka aktivnost umetnika,

a rezultat te aktivnosti - umetni~ko delo - jeste produkt u kome

se najdelotvornije izjedna~uju duh i priroda. - Oba ova momenta

iskqu~uju romanti~arsko gledi{te iz kontinuiteta Hesiodove

perspektive; sli~nosti sa wom su, dodu{e, tu, ali one ovde ne

presu|uju.

Sa Hegelom i Helderlinom stvar stoji znatno kompliko-

vanije jer bi se o wihovim razlikama moglo govoriti bar isto

koliko i o sli~nostima; ipak, mi }emo, drè}i se svoga predmeta,

nastojavati uglavnom na ovim posledwima. I Hegel i Helderlin

ose}aju "Hajdegerovu" opasnost (iako ne u istom stepenu i sa istim

intezitetom) i utoliko se odmah svrstavaju u vidokrug

"produènog" anti~kog pogleda. Obojica imaju jasno odre|enu

istorijsku perspektivu posmatrawa (vide}emo odmah da je

Hajdeger ovo osporavao Helderlinu) koja ih navodi da ~iwenicu

svitawa novog doba veù za isti istorijski doga|aj (Francuska

buròaska revolucija). Kona~no, na bliskost predstavnog bogat-

stva u zna~ewu Helderlinove upotrebe re~i "no}" sa pojmovnim

sadràjem Hegelovog "ni{ta" ve} je ukazano. Jedna se pak razlika

mora ista}i: Delatnost dijalekti~ke negacije stremi u Hegelovom

sistemu sve vi{im stupwevima sinteze, da bi razvoj duha uzdigla

do vrhovne instance - apsolutnog znawa (ili, ako se, govori u

95


istorijskim kategorijama, do apsolutne monarhije), u kome se odi-

grava pomirewe svih svetskih suprotnosti; apsolutno znawe

objavquje Minervina sova koja sa Hegelom dole}e u sumrak, na

kraju svetskog dana, i baca dug pogled na celinu pre|enog puta. Sa

te osmatra~nice mi{qewe sagledava stvari i procese u wihovoj

zaokrugqenosti - za neko kretawe ili promenu na woj je suvi{e

tesno. Nastupa mrak identiteta, sli~an onom [elingovom, samo

ne{to razu|eniji, iako u toj no}i nema mese~ine; razlog za to

leì u fluoroscentnom sjaju sovinih o~iju (to je no} u kojoj su sve

sove crne). - S druge strane, Helderlin tako|e govori o sumraku

svetskog dana, ali ga on vezuje za nedostatak Boga u ~ije su bi}e

ranije epohe utemeqivale svet. On obra}a pogled u pro{lost, u

Heladu, traè}i oslonac na izvoru na{e civilizacije, ali

istovremeno ne zatvara svoj duh pred budu}no{}u. Ta se pak

budu}nost ve} doga|a u savremenosti, francuska revolucija

"zveketom oru`ja" budi Prirodu i objavquje novo svitawe:

"Ali sad svi}e! êkah i videh da stiè,

A to {to videh, svetiwa, nek mi je re~,

Jer ona, ona sama, starija od vremena,

I nad svodovima zapada i istoka {to je,

Ona, Priroda, sad se zveketom oru`ja budi,

I sa eterskog visa do u bezdan dole

Po zakonu ~vrstom, ko nekad, iz haosa svetog ro|ena,

Ose}a sebe s nova." 19

Delatnost negacije ne prekida se za pesnika kao za

filosofa; doslednije od Hegela govori Helderlin o "~vrstom

zakonu", promene i bu|ewa prirode. Mi prepoznajemo pozivawe

na Hesiodovu dijalektiku ra|awa svetlosti iz delovawa no}i na

mrak - inertnu potenciju haosa. Ali kakva razlika! Novo svitawe

doga|a se kao i okrweni izlazak iz tek zavr{enog kozmogonijskog

ciklusa, qudska povest proku{ala je i istrpela isku{ewe

pono}i! Bu|ewe Prirode posredovano je qudskim ~inom, od sada

je ~ovek jedini zakonodavac u svetu Prirode. U mraku Tartara

odre{ila se negatorska sila no}i, Bog je vra}en u svet, ali taj

Bog jednom za uvek postaje ~ovek. - Ovim stihovima izdigao se

Helderlin do neo~ekivane filosofske visine, pokazav{i da se

pesni~kom re~ju mogu iskazati i najdubqi misaoni sadràji.

96


Oslu{kuju}i Helderlina, namerio se Hajdeger na wegov

put. Ali ono {to se ve} na prvi pogled o~ituje kao nerazumevawe

vezano je upravo za wegovo tuma~ewe navedenih stihova. U tome

tuma~ewu preuzeo je Hajdeger obavezu da svoje poglede utisne u

stihove velikog pesnika. "Ali sad svi}e!" - uzvikuje Helderlin i mi

znamo {ta je razlog wegovog ushi}ewa. Hajdeger nastoji da detem-

poralizuje ovo "sad" i da ga li{i svake veze sa istorijskim kon-

tekstom.20

Jo{ je neubedqivija konstrukcija prema kojoj "zveket

(Klang) oru`ja" ne presu|uje u borbi na barikadama, ve} u borbi

izme|u bi}a i nebi}a; umesto pu{ke, Hajdeger zvecka re~ima kao

oru`jem: "... Bu|ewe prirode dolazi u odjek (tako|e Klang) sa

re~ju..., re~ je oru`je.” Stoga govori Helderlin u himni "Na vrelu

Dunava" o "oru|ima re~i" kao "svetili{tima", koja "~uvaju

Sveto"21. Povrh svega, "probu|ivawe svetla koje svetli jeste ipak

najmirniji od svih doga|aja” 22

* Sudbina ovog rukopisnog teksta koji se sada objavquje prvi put

u velikoj je meri doprinela vi{egodi{wem odugovla~ewu sa objavqi-

vawem Opsesionizma. S obzirom na wegov zna~aj, prire|iva~ je uza-

ludno poku{avao da u obimnoj i ra{trkanoj autorovoj arhivi prona|e

ne samo list sa nedostaju}im sredi{wim delom rukopisa (u kojem se,

prema poto wim naznakama, izlaè anti~ko, Hesiodovo, kozmolo{ko

shvatawe pojmova relevantnih za ovu raspravu - No}, Mrak, Tama..., da

bi ga potom suprotstavio shvatawima novovekovnih pesnika i filoso-

fa), nego i wegov mogu}i produètak, jer se name}e utisak da je tekst,

ovakav kakav je, ostao nedovr{en. Najzad je odlu~io da ga ipak objavi u

sada dostupnom stawu jer se osnovna ideja, zna~ajna za filosofiju

opsesionizma, i ovako moè ispratiti,

Dodatna nevoqa je {to su sa zaturenim delom teksta nestale i

fus-note. Prire|iva~ je odlu~io da wihove naznake ostavi na odgo-

varaju}im mestima, zadràv{i nadu da }e se i one i nesre}ni odlomak

ipak jednoga dana prona}i.

97


PROSTORNA SU[TINA VREMENA

- Pismo Davidu Plutu u Qubqanu1, 1972 -

Dragi prijatequ!

(...)

Nedavno mi re~e jedan prijateq - ina~e hajdegerovac - da

je na{em, balkanskom mentalitetu neuporedivo blià

elea}anska koncepcija vremena od one koja se za~iwe ve} sa

Platonom. U na{em je karakteru sadràno ose}awe ledene

nepokretnosti celine Svemira; a to je ose}awe povezano sa

na{om uro|enom leno{}u i sa potrebom da se svakodnevno

ìvotarewe apsolutno negira ~inom potpunog zaborava.

Da bi ti ovo bilo jasnije, seti se bosanskog sevdaha, kao

i svih onih kafanskih egzaltacija kada kafana gubi objektivno

postojawe jer u woj nema ni jednog treznog pogleda. Upravo u tom

zaboravu proticawa leì uslov sjediwavawa sa bezvremenom i

nepokretnom su{tinom trajawa. Mo`da je ose}awe bez-vre-

menosti zaloèno u bi}u svih mladih i sveìh naroda, ~iji se

na~in ìvota zasniva na neposrednoj razmeni sa prirodnom

okolinom; priroda daje, priroda uzima, a mi smo samo tkivo

jedne beskrajne i nepregledne celine, u ~ijoj bezmernosti svaki

pokret izgleda zanemarivo si}u{an. U takvoj neposrednosti ti se

narodi ne izvijaju do misli, do refleksije koja po~iva na posre-

dovawu. Dabome da se refleksija javqa onda kada na~in ìvota

postane duboko isposredovan, kada se izme|u ~oveka i prirode

umetne ~itav niz posrednih ~lanova, kada razmena postane za -

visna od svih smi{qenih oru|a i ve{ta~kih tvorevina - produka-

ta civilizacije. Svaki od tih posrednih ~lanova ima teìnu za -

borava iskonske neposrednosti; a sa zaboravom iskona mi stu-

pamo u vreme.

(...)

Zahtev za razumevawem prostorne su{tine vremena mogao

bi u na{e doba postati zahtevom za ta~nijim sagledavawem

na{eg, t.j. ~ovekovog poloàja pred licem Svemira i pred na{om,

98


tj. wegovom vlastitom sudbinom. Prostor na{eg gradskog prebi-

vawa sku~en je, a no}no nebo nad na{om glavom zakloweno

odblescima neonske svetlosti. Ta svetlosna zavesa zaklawa

pogled u "neophodnu dubinu" i mi ostajemo okrenuti prema svojoj

sku~enosti, sa kojom misao o prolaznosti i kona~nosti postaje

prete}a i ~ak pogubna opsesija.

Davide, predmet ovog pisma zavodqiv je i {irok i ja

padam u isku{ewe da se sad razma{em vi{e no {to sam za prvi

mah to mislio. Ako se ne varam, u re~ima "prostorna bit vreme-

na" sadràna je misao sa kojom smo se obojica saglasili

prilokom kratkog razgovora u mom stanu. Verujem da sam donekle

uspeo, ako ne da tematizujem problem, ono bar da otvorim

pitawa koja }e podsta}i na{u prepisku. O~ekujem, dakle, tvoj

odgovor. Ho}e li on biti pri-govor, pre-govor ili do-govor?

Mo`da najpre raz-govor? Sada se prisetih lepe nove re~i, koja,

dodu{e, postoji u re~i "sagovornik": Sa-govor.

Za kraj: da ti postavim neku vrstu zagonetke. Moè{ li

na}i neki smisao u slede}oj definiciji: Genije - to je vreme koje

se {iri u nepokretnu ve~nost prostora. Obradovao bi me ako bi

poku{ao da mi napi{e{ svoje tuma~ewe.2

1. Sa Davidom Plutom, tada studentom, a danas profesorom na

Filozofskom fakultetu u Qubqani, Mladenovi} se sprijateqio tokom

zajedni~kih "studentskih gibawa" u svim jugoslovenskim univerzitetskim

centrima toga vremena, kojima je predsednik studenata beogradskog

Filozofskog fakulteta bio neprikosnoven ideolo{ki lider. Taj govor

pod nazivom "Studentsko bi}e" podrugqivo je parafrazirao na tada

opasan polu-komi~nan na~in Marksovu tezu o revolucionarnosti pro-

letarijata "koji nema {ta da izgubi osim svojih okova", primeniv{i je

na privremenost studentskog statusa ("Zadatak studenta je da ukine sebe

kao studenta!") i ozna~iv{i samim tim "studentsko bi}e" kao istinskog

nosioca revolucionarnosti.

2. Sude}i po raspoloìvim dokumentima, David Plut na ovo

pismo nije odgovorio, pa je i zanimqiva prepiska izostala.

99


POGLED UMORNOG MI[QEWA1

- Izlagawe na

Simpozijumu studenata filosofije Jugoslavije,

Skopqe, prole}e 1973 -

Mi{qewe koje dolazi posle "dugog dana" svetske povesti,

otkriva umor u samoj biti svoga nastojawa. Svi oni uzvi{eni

poduhvati kojima je ono u pro{losti zami{qalo otelotvorewe

Ideje, ostali su daleko od svoga ostvarewa; sve one najsmelije

nade u mogu}nost op{te~ove~anske emancipacije, doìvele su

ponièwe pred strpivo{}u vekova. Zato se posmatra~ki aspekt

epohe umornog mi{qewa natkriquje nad ~itavu povest; zato se

rezultati ovog mi{qewa mogu smatrati ishodi{tem i

obja{wewem dugovekovnih proma{aja.

Zar se, me|utim, olako prepustiti umoru kada ni{ta ne

moè osporiti mogu}nost da se i posle nebrojenih neuspeha

napokon uspe u bitnom nastojawu? Zar prenebregnuti pokreta~ku

snagu vizije, ìvotvornu mo} nade? In novitate vita ambulamus,uzvikuju filosofi; "novi ìvot", me|utim, izostaje i svaki novi

~as ~ini ga mawe verovatnim, {tavi{e i onima koji svoju sudbinu

vezuju za wega. "Novi ìvot" pripada epohalnoj zamisli; spram

wega i spram we, ~ini se da epoha istrajava u oskudici. Ovakvom

mi{qewu izostanak biti izaziva upravo suprotan efekt: Bu|ewe

nagona za nadoknadom, za ukidawem oskudnosti. Wemu se ~ini da

re{ewe "povesne zagonetke" postoji i nudi se tek kao realna

mogu}nost, u potenciji.

Ali umor ne prispeva mi{qewu iz oskudnosti vremena;

naprotiv: Iz oskudice i siroma{tva ra|a se ìlavost, a umor i

malaksalost pripadaju bogatstvu, izobiqu. Tako da u svojoj vla-

davini svetska no} ~uva doma{aje prethode}eg dana. Umorno

mi{qewe je, dakle, neodvojivo od epohe naraslog bogatstva

sveta. Radi se, naime, o onom bogatstvu koje svojom samodo -

voqno{}u sabira u sebe sve puteve, a kroz sebe ni jedan ne

propu{ta; to je bogatstvo u kome dovr{ava svetska povest svoj

100


pohod ka najvi{oj svrsi, to je visoka osmatra~nica sa koje

mi{qewe baca razumevaju}i pogled na celinu pre|enog puta.

No pogled zapada u dubinu vekova i srazmerno wegovoj

duìni, pronalazi mi{qewe vi{e razloga za umor. [ta u~initi

sa svetom u kome je ve} toliko toga oku{ano i jednako toliko

proma{eno? Mi{lewe koje ho}e da zahvati epohu mora najpre

sagledati sopstvenu povesnu nu`nost; to, me|utim, zna~i:

Saìveti se sa prethode}im obiqem. No kako doploviti do

sveìne Jonaca i neokrwen se vratiti? Napor uzvodne plovidbe

uro|ava, dodu{e, bistrinom izvora, ali domahnuti se izvora ne

dostaje: Domahnu}e pruà mi{qewu tek razumevawe, a radi se o

oblikovawu vremena i preoblikovawu boravka u svetu. Zar ovo

ne zna~i: Otisnuti se sad istim putem, ovog puta nizvodno,

zaobi}i nebrojene sprudove i pli}ake, ne podle}i vrtoglavim

virovima i re~nim nimfama? Zar ~ak i prevaliti ovaj put ne

zna~i: Potraìti zatim udobno no}i{te?

Mi{qewe zagledano u pro{lost bdi nad svojim "sada".

Pro{lo pripada prisutnom bogatstvu; zar }e, sa~uvano u umoru,

presuditi onom budu}em? Bogatstvo traì prebirawe i nudi se

pitawu i preispitivawu. Nataloèna znawa sputavaju zamah.

Mi{qewe priziva razgovetnost dana, a dan je klonuo. Zar }e ono

budu}e prigrabiti no}?

Mi{lewe ho}e da deluje, ho}e, dakle, da oblikuje. Dugo je

ve} vremena pro{lo kako je ono sebi samom podnelo ra~un o

nadmo}nosti sopstvene stvarala~ke, oblikovne mo}i. Ono se

ume{alo me|u objekte i prinudilo ih na svoje zakone. Izme|u

predmeta i predmeta stoji misao. Izme|u procesa i procesa stoji

misao. Qudska zamisao posreduje stvarima. Izme|u JA i TI

i{~ezla je neposrednost. Delatni subjekt razdvojen je od svog

prirodnog objekta ropskim lancima posredovawa.

No zar nezavisnost od "prirodnog objekta" ne leì u srì

opstanka? Zar se sloboda misle}eg subjekta ne sastoji upravo u

poznanstvu sa autonomnom kreacijom, nesputanim ~inom? Nije li

mo} posredovawa ona sila ~iji doma{aj prestiè slepi tok

nu`nosti?

Qudski opstanak ne dovr{ava svoj pojam u pukom istra-

javawu, on opstaje kao qudski tek podrazumevaju}i maksimum

sa~uvanih humanih obele`ja koja ~oveka ~ine ~ovekom. Sa~uvati

101


qudska obele`ja zna~i: Ne prestajati sa promenom, ne pristajati

na sebe kao sebe. To na izvestan na~in tako|e zna~i: Ne pristajati

na ~oveka kao ~oveka. Zato se izme|u trajawa i opstanka u qudskom

svetu ume}e neokon~ani niz beo~uga koji obeleàvaju slepilo i

nu`nost posredovawa, a koje mi raspoznajemo kao razli~ite etape

civilizacije. Otuda se danas nad na{e trajawe, kao uslov i na~in

opstanka, gorostasno uzdigla industrijska ci vilizacija.

Bez civilizacije, dakle bez posredovawa, ~ovek je mawe

prilagodiv od posledweg crva. Najintimniji qudski odnos li{en

je neposrednosti. Qubavni ~in, na primer, posredovan je u~inkom

gra|evinske i drvno-prera|iva~ke industrije. Industrija ne o -

kleva da razotkrije svoju bit: Ona je sredstvo i na~in qudskog

opstanka.

Umorno mi{qewe nosi na sebi teret posredovawa;

zagubqeno me|u objektima, iscrpqeno ku{awem opstanka, zar da

se vrati u sebe bez taloga i zebwe? No vrativ{i se ve} u sebe,

kakvo Sebe zati~e?

Nije bez interesa da se kaè jedna trivijalnost koja se,

me|utim, ~esto zaobilazi: Makar i zadobilo univerzalno

vaèwe, svako mi{qewe plod je one glave u kojoj se za~iwe. Tako

umorno mi{qewe pripada umornom individuumu. Pripadno

umornoj glavi, ono propituje razlog umora. Pitati o razlogu

zna~i, pak, razloìti predmet pitawa. No treba li mi{qewu

napor razlagawa (destrukcije)? Zatekav{i sebe, ne zati~e li ono

ve} razloèno bi}e individuuma? Ne zati~e li, kona~no, ve}

destruisani svet?

Mo} posredovawa, nu`no uslovqena nu`no{}u opstanka,

ve} samim svojim delovawem razdvaja objekte i postavqa se me|u

wih. Sa pristupom mi{qewa, nerazlu~ena celina sveta namah se

prestrojava u sastavne delove. Tako se mo} posredovawa sakupqa

u mo}i su|ewa: Su|ewem se pojedina~ni aspekt izvla~i iz celine

i istovremeno ukqu~uje u wu. (Pri tome se ni sama mo} posre-

dovawa ne ispoqava neposredno: Woj u su|ewu posreduje jezik).

Ukoliko delovawu prethodi (za)-misao o ~inu, delovawe se zbiva

u-ve}-razloènom-svetu.

Kakva je to, me|utim, sila ~ijem osnovnom usmerewu i

odre|ewu pripada destruktivnost? Razlaù}i, nije li ona i sama

podlo`na razlagawu? Destruktivna, nije li ona ve} po samoj

102


prirodi stvari destruisana? Zar se mi{qewe kontinuirano

pridràva jedinstvenog, celovitog predmeta?

Posredovawem i mi{qewem razloèni svet osporava

individuumu pravo na osobni integritet. Individualnost drugog,

koja je meni predstavqena wegovim prisustvom, a wemu samim

wegovim Ja, raspar~ana je na onoliko Ja koliko moè podneti

neprebrojivost qudskih odnosa. Dakako da parcele ovog Ja oso-

bito izraèno figuri{u u temequ organizacije i raspodele

dru{tvenog ìvota u dru{tvima industrijske civilizacije; ovde

je, me|utim, dostatno re}i da ~ak ni dve osobe nisu nu`ne da se

sagleda podeqenost individualnog bi}a na mno{tvo nesinhroni-

zovanih li~nosti. Izolovani individuum sam je dovoqan da

op{tosti celine dru{tva ponudi pluralitet svojih pojedina~nih

dimenzija. Wegova participacija u razli~itim sferama

dru{tvenog ìvota, u brojnim formalnim i neformalnim grupa-

ma, wegovo preuzimawe najraznovrsnijih dru{tvenih uloga - ~ine

ga sad jednom, kasnije drugom li~no{}u, danas ~inovnikom, muèm,

kupcem, Englezom, sutra navija~em, qubavnikom, dobro~initeqem,

nasilnikom.

Pripadno destruisanom individuumu, upu}eno na destru-

isani svet, lebde}i, dakle, u ovom procepu, zati~e mi{qewe pri

povratku sebi razlog svog umora. Vrativ{i se u sebe - pitano je

- kakvo Sebe zati~e? Destruktivno - nagove{teno je - nije li ono

ve} po samoj prirodi stvari destruirano? Od kakvog je, me|utim,

interesa predstaviti i do-kazati destruisanost mi{qewa?

Ono {to je raz-loèno, potrebuje dodatan napor s-

lagawa. Bez toga napora, zbir delova nikada ne bi dao celinu.

Celina se, pak, jo{ uvek drì na okupu kod onoga ko je razlaè i

dovodi do zaborava. Dakako skrivena, ona prisustvuje upravo u

mo}i onog napora koji je sabira.

Destrui{u}i predmetni svet, mi{qewe i samo biva destru-

isano. Slabo pomaè svest o apstraktnom jedinstvu svih mojih

"li~nosti", svest da sam to jo{ uvek i samo Ja kada, naprimer, moja

nacionalnost reprezentuje ~itavo moje bi}e, ili versko opre-

delewe naciji. Ta svest, mimo svih svojih prednosti, nalazi se u

neprilici kada ho}e da predstavi sebi svoj najdubqi sadràj.

Najpre je mi{qewe otkrilo umor na sebi zagledav{i se u

pro{lost. Dug pogled u minule vekove otkrio je riznicu znawa,

103


optere}ewe umnim nasle|em, uzaludnost najuzvi{enijih nada.

Budu}nost se moè i mora poku{ati, ali je wen horizont za -

magqen umorom i samodovoqno{}u ste~enog bogatstva.

Zatim je mi{lewe doku~ilo svrhu vlastite delatnosti: Put

ka specifi~no qudskom opstanku pripada wenoj mo}i posre-

dovawa. Umor prispeva sa ukidawem neposrednosti; i {to se

vi{e izme|u subjekta i objekta, ~oveka i prirode, kona~no izme|u

Ti i Ja ume}e ~a|avo telo industrijske civilizacije, to sna`nije

iscrpqeno mi{qewe postavqa zahtev za novom neposredno{}u.

Najzad je mi{qewe dospelo do svog bitnog odre|ewa.

Zagdedano u predmete, ono je primetilo da ve} samim svojim pri stupom

razlaè amorfnu celinu sveta na neprebrojivo mnogo oblika i svojs-

tava. [tavi{e, ono je prisvojilo svest o tome da nikako druga~ije i ne

bi moglo da "prekroji" svet: Destruktivno u svojoj osnovi, ono i samo

svojom delatno{}u biva destruisano. Svoj naru{eni integritet

mi{qewe nedostatno odràva sve{}u o transcendentalnom jedinstvu

svih svojih Ja. Postavqeno je pitawe: Kakav je sadràj te svesti koja

formalno okupqa u celinu svoje rastavqne delove?

Stvar je ve} izre~ena, treba je samo ponoviti i bliè

odrediti. Zagdedano u sebe, odgovorno epohalno mi{qewe zati~e

umor u samoj biti svoga nastojawa. Umor ujediwuje raspar~ane

delove svesti; umor je agens s-lagawa onog raz-loènog; sa umo -

rom se uspostavqa zaboravqena celina, napor mi{qewa saìma

se u jezgrovito pregnu}e. Umorno mi{qewe pripravno je za

napu{tawe svoga porekla: Svojom celovito{}u ono zaboravqa

na delove iz kojih je sa~iweno. Umor se predstavqa mi{qewu kao

najdubqi sadràj one svesti koja reintegri{e destruisanu

li~nost individuuma.

Ne pripada ovde analiza konsekvenci ovakvog zakqu~ka.

Pau{alna bi naznaka samo jo{ podgrejala nedoumicu. Ciq je

postignut: Umor se u mi{qewu dovoqno iskazao. Mi{qewe se

dokopalo svoga odre|ewa i pripravno je na samosvesno delovawe.

Delovawe je odgovor na ispravno postavqeno pitawe. Umorno

mi{qewe je spremno da se upusti u opasnosti svoje pitala~ke mo}i.2

1. Ovaj tekst pro~itan je na Simpozijumu jugoslovenskih stude-

nata filosofije, odrànom u Skopqu u prole}e 1973. g. Objavqen je u

jednom od narednih brojeva ~asopisa "Znak", glasila studenata i

104


profesora beogradskog Filolo{kog fakulteta. Za wega je vezana jedna

anegdota koja se ~esto prepri~avala me|u opsesionistima, uz

uobi~ajeno {aqivo-podrugqivo {ega~ewe i, naravno, neobuzdan smeh.

Putuju}i vozom u Skopqe, filosofski deo opsesionisti~ke

druìne na ~elu sa Slobodanom @uwi}em i Obradom Savi}em, odmah

po saznawu o naslovu pripremanog saop{tewa svog druga koji se izdvo-

jio u poseban kupe, nastoje}i da dovr{i rad, stade da tera sprdwu sa

pojmom "umora". Okupiv{i se u kupeu oko velikog profesora Branka

Pavlovi}a koji je u ime Filozofske katedre Filozofskog fakulteta

bio vo|a puta, odlu~i{e da mu postave zamku i ukqu~e ga u veselo

{ega~ewe. Kada ovaj u jednom trenutku zapazi odsustvo Mladenovi}a i

dobi obave{tewe da se on "umorio", pa se u susednom kupeu bavi "umor -

nim mi{qewem", "upeca se" i upita;

- Kakvo je to umorno mi{qewe?

- Upravo smo mi vas to hteli da pitamo! - Savi} se, dakle,

na~ini neve{tim, pa tobo` krajwe naivnim glasom, namignuv{i @uwi}u,

ponovi profesorovu re~enicu: - Profesore, objasnite nam, molim vas,

kakvo je to umorno mi{qewe?

Posle kra}e }utwe, mislilac odgovori svojim karakte -

risti~nim, ravnomernim bar{unastim glasom:

- Umorno mi{qewe je mi{qewe... koje je mislilo, mislilo... pa

se umorilo!

Treba samo zamisliti ludi smeh od kojeg se zatresla cela kom-

pozicija, i potowu beskona~nu podrugqivu upotrebu te definicije

umornog mi{qewa. A reìseri komi~nih scena poèleli bi atmosferu

u sali skopskog Filozofskog fakulteta dok je Mladenovi} ~itao svoje

saop{tewe. On sam, koji je bio tvorac bezbrojnih humornih situacija,

na{ao se sada na meti! Glasnim zevawem, hrkawem u slu{ali{tu -

tobo` svi su umorni! - opsesionisti su razveselili sve u~esnike

Simpozijuma, pa i samog izlaga~a, i tako "filosofiji umornog

mi{qewa" obezbedili neo~ekivanu slavu na univerzitetima

Jugoslavije.

2. Ostaje utisak da je autor ovome spisu namenio produètak

kojem se, me|utim, trag moè nazreti tek ponegde u potowim radovima i

u brojnim rukopisima i zabele{kama. Nalazimo ga u ishodi{tima oba

teksta kqu~na za zaokruèwe opsesionisti~ke misli ("Poetski smisao

egzistencije" i "Opsesivnost moderne umetnosti"), ali ponajvi{e u jed-

nom od neiskori{}eih fragmenata rukopisne verzije "Poetskog smisla

egzistencije" koji smo u ovoj kwizi sa najve}im zadovoqstvom pridodali

na wemu pripadno mesto. Nije na odmet da ga ovde navedemo, ozna~iv{i

ga kosim slovima iza objavqenog dela teksta:

105


"Mi{qewe ima sada za predmet pojedina~no bi}e individuuma,

ono se umorilo od op{tih zna~ewa i boravka u sebi samom; umor je

proizveo zalutalost mi{qewa u pojedina~no. On je jedinstveno ose}awe

uskra}enosti sadràjne puno}e i oblikovne razu|enosti, istovremeno:

Ose}awe ispuwenosti Praznim. Umor mi{qewa i pojma nastawuje plod-

no tle delovawa:"

Na prvi pogled ~ini se nejasnim za{to je ovaj znameniti frag-

ment izostavqen u objavqenoj verziji, ali zagonetku razre{ava ne samo

dvota~ka na wegovom kraju, nego i izdvojeno mesto na kojem je zabeleèn

u rukopisu. Obe okolnosti upu}uju na ùrbu da se tekst kona~no uobli~i

i preda u {tampu, posebno ako se ima na umu podatak da je tvorac opse-

sionizma preuzetim rokovima primoravao sebe na dovr{avawe i sve

radio u posledwi ~as.

Iz ovog se fragmenta da naslutiti kakkvo bi bilo "samosvesno

delovawe umornog mi{qewa": Na{ pesnik-filosof su{tinsku pre-

porodnu dejstvenost "umora" prebacuje na podru~je umetnosti koja }e

postati "u~iteqica filosofiji". Mo`da i politici?

Jer kad je o politi~koj dejstvenosti "umornog mi{qewa" re~,

ostaje otvorenim pitawe, koje su to "opasnosti wegove pitala~ke mo}i".

Sude}i po na~elnim re{ewima filosofije opsesionizma, o~ekivao bi

se "prakti~an obrt" ("koreniti zaokret" u "ôveku bez zavi~aja"), poput

onog Kantovog, kada je konstitutivnu nemo} ~istoga uma nadomestio u

sferi wegove delatne mo}i. Trebalo bi da se "umor" teorijskog

promi{qawa premetne u eksplozivnu snagu opsesivne transcendencije

koja }e destrukcijom celine istro{enog vaè}eg civilizacijskog modela

preimenovati iskon i svrhu qudskog bivstvovawa i na individualnom i

na kolektivnom planu, ugra|uju}i u wih opsesionisti~ko iskustvo "bekst-

va ka Praznom" i "bezavi~ajnosti", "ni-zbog-~ega-bivstvuju}eg Sveta",

"ve~no izostaju}e Su{tosti, "~e`we za Su{tim", i naro~ito "gneva spram

ni{ta Su{tog". Tom zakqu~ku ide u prilog navod iz "Opsesivnosti mo -

derne umetnosti": "Umor se, {tavi{e, pokazuje kao neophodan agens

destrukcije kojom ~itava zapadna civilizacija preokre}e i zamewuje

tradicionalne vrednosti."

Sli~an nagove{taj "prakti~nog obrta" ve} smo sreli na samom

kraju "Izme|u Ni{ta i Ni{ta" koji je, kao {to smo videli, izazvao ̀ estoku

kritiku istog dela opsesionisti~ke druìne koji se sada izrugivao

"umornom mi{qewu", pa je taj nagove{taj razvijen u drugom delu "ôveka

bez zavi~aja", sa uzvra}enim podrugivawem u wegovom predgovoru.

106


POETSKI SMISAO

EGZISTENCIJE

- "Kwièvna re~", Beograd, prole}e 1973 -

1

Postoji jedan period u dru{tveno-povesnim ciklusima

kada se ozbiqewe ideala ~ini dostupnim dohvatu ruke. Nije

slu~ajno da se sa takvim uverewem olako zapada u idealizaciju

zbiqe.

Pitati o takvom periodu zna~i za na{u epohu temeqno

zahvatiti u postrevolucionarni zanos koji je Evropu obuzeo

nakon francuske buròaske revolucije. Kada se ~inilo da je

Revolucija dovela ~ove~anstvo na prag carstva slobode,

poùrili su poneseni duhovi da objave nadolazak apsolutne

istine. Istina se pak imala ozbiqiti tek punom saglasno{}u poj-

movnog sagledavawa povesne situacije sa onim dru{tvenim

poretkom koji }e biti nosilac i garantija tog ozbiqewa.1

Odu{evqeno primaknu}e ideala, {tavi{e uverewe da je

on delatno prisutan u oblikovawu postoje}eg, rezultira

vi{estrukom nesmotreno{}u; ona pak osnovna za~u|uje svojom

paradoksalno{}u. Sigurnost epohe da se ono najop{tije, dakle

najbitnije steklo upravo u wenoj duhovnoj mo}i, daje joj za pravo

da ~itav budu}i razvoj vezuje za svoj sopstevni princip; dakako da

je pri tome ona i celoj pre|a{woj povesti isti taj princip inko-

rporisala u vidu paradigme. Paradoks je u slede}em: S jedne

strane, otvorenost povesnih mogu}nosti isku{ava stvarala~ke

potencije epohe; s druge, me|utim, novoste~ena svest o apsolutnoj

slobodi duha zatvara horizont idealizacijom i apsolutizacijom

svog principa. Ve} u zoru nove epohe objavquje se sumrak svih

epoha. Let Minervine sove, zajedno sa nastupawem epohe apso-

lutnog duha i apsolutne Dràve, najavquje i nadolazak vladavine

op{teg nad pojedina~nim i posebnim. Minervina sova je Hegel,

op{te je princip wegovog sistema. Apsolutna sinteza odgovara

apsolutnosti sistema: Neraskidiva sa-stavqenot (u smislu gr~. i

107


lat. sistema) naizgled nespojivih delova zbiqe podrazumeva akt

(delatnost, ~in) sastavqawa razli~itosti (u smislu gr~kog sinthe-

sis). Tako je ~in vrhovne sinteze nosilac osnovnog principa sis-

tema: ^vrste po- i sa-sastavqenosti svih fragmenata zbiqe.

înilac ovoga ~ina jeste mi{qewe; mi{qewe svojom delatno{}u

tvori op{tosti; nauka kojoj su predmet op{tosti jeste filosofi-

ja. Ako, dakle, jeste na na~n znanosti, filosofija mora biti na

na~in sistema. Sistematskom se tako mi{qewu moraju podrediti

oru|a svih drugih delatnosti.

Ono {to je ovde od interesa, jeste mesto i zna~ewe umet-

nosti u okviru, i osobito spram sistematskog mi{qewa. Ne izne-

na|uje, {tavi{e, o~ekuje se misao koja princip umetnosti

podre|uje principu filosofije:

''...îwenica je da umetnost ne zadovoqava vi{e one

duhovne potrebe koje su ranija vremena i narodi samo u woj

zadovoqavali. (...) Misaona izgra|enost na{eg dana{weg ìvota

uliva nam tu potrebu da se (...) ~vrsto drìmo op{tih gledi{ta i

po wima reguli{emo ono {to je posebno. (...) S obzirom na sve

to, umetnost za nas jeste i, po svojoj najvi{oj odredbi, ostaje

pro{lost. Time je ona za nas izgubila i pravu istinitost i ìvot-

nost, po{to ìvi vi{e u na{oj predstavi, nego {to bi u samoj

stvarnosti potvr|ivala svoju raniju nu`nost i zauzimala svoje

vi{e mesto."2

Umetni~ka proizvodwa nije dostatna da obuhvati ''misaonu

izgra|enost vremena''. ''Misao i refleksija natkrilile su lepu

umetnost''.3 Tek kao predmet mi{qewa dobijaju dela lepe umet-

nosti zna~aj za sistematsko mi{qewe; tako nauka o umetnosti

postaje zna~ajnija od same umetnosti, kao takva ona je deo

filosofije, ~ime u sebi sadrì uzdignutiji princip od onog umet-

ni~kog.

Nesmotrenost ovakvog zakqu~ivawa nije, kako smo videli,

slu~ajna, ona se koreni u temeqnoj i moglo bi se re}i nu`noj

zabludi koju svaka postrevolucionarna epoha o sebi podgrejava.

Utoliko tu nesmotrenost vaqa posmatrati kao doga|aj od najve}e

va`nosti. Hegelov je sistem objavio kraj presudne uloge umetnos-

ti, ova je, me|utim, nakon toga neslu}eno obogatila svoje izvore

i svoj sadràj. Ako je sistematska zabluda bila nu`na i kao takva

108


u~estvovala u realnom procesu oblikovawa povesnih tokova, je

li sad nuàn i ovaj obrt, naime preporod umetni~kog principa i

obnovqeni uticaj dela lepe umetnosti? Da li je zapravo taj uti-

caj uop{te prestajao da bude delatan?

2

Ubrzo za zanosom usledi rashla|ewe; doskora{we se

mogu}nosti pokazuju kao nemogu}nosti, obiqe nepredvi|enih

zapreka stavqa se na put realizacije ideala. Izmicawe ve}

objavqenog carstva slobode rezultuje dvostrukim procesom: S

jedne strane nadolazak op{tosti pomera se u transcedenciju, a s

druge, u prvi plan izbijaju subjektivni momenti i prevlast pojed-

ina~nog i posebnog nad op{tim.

Prvom procesu odgovara raskid mi{qewa sa postoje}im,

{to za posledicu ima novu nesmotrenost: Mi{qewe sad

usagla{ava svoj princip sa takozvanom ''istinskom zbiqom'', ~iji

se, dodu{e, koren ima traìti u realnim i prisutnim povesnim

tendencijama, no ~iji se konstitutivni element sadrì tek u goloj

i neizvesnoj mogu}nosti op{te~ove~anske emancipacije, dakle u

transcedenciji. Mi{qewe se suprotstavqa postoje}em, time ono

odri~e prisustvo ideala u wemu; ali je ideal istovremeno prisu-

tan kao realna svrha na ~ijoj realizaciji vaqa angaòvati sve

povesne potencije.

Drugi proces sna`nije u~estvuje na razarawu sistema i uto-

liko vernije preslikava duhovno raspoloèwe epohe: Ideal ne

samo da ne prisustvuje u postoje}em, ve} svojim izmaknu}em ukazuje

na svoju trajnu iluzornost. Samim tim ono op{te odstupa iz

vidokruga i na wegovo mesto pristupaju subjektivne snage. Ako je

sistematsko mi{qewe unutar sebe funkcionisalo konzistentno,

ako je sve fragmente postoje}eg postavqalo u ~vrst, nepriko snoven

poloàj (lat. consisto = postavqati), tada }e se ono mi{qewe koje

dru{tevno-povesna fakta sagledava u bitnoj razjediwenosti,

pona{ati ek-sistentno. Re~ ek-sistencija (egzistencija) ozna~ava

proizlaèwe iz po-stavqenosti, iz-postavqawe, iz-metnu}e (lat.

ek-sisto). Na {ta bi drugo ukazivao zajedni~ki koren ''st'' (gr~. his-

temi = stavqam) u re~ima "sistem" i ''egzistencija'' (existentia), doli

na to da u prvoj predmetak "si" ozna~av a s-je di wewe raznolikosti

109


i wihovo ~vrsto sa-stavqawe, a u drugoj predmetak ''ek'' -

napu{tawe ~vrstog poloàja, destrukciju i razjediwewe sa-

stavqenosti? Ek-stati~ka delatnost mi{qewa podriva tako u teme-

qu zabludelu zgradu sistema, egzistencija shva}ena kao iz-teme-

qewe onog sistemom utemeqenog pripada individuumu i kao takva,

ona inauguri{e prevlast subjektivnih individualnih potencijala

nad ''objektivnim'', nadmo} poje dina~nog nad op{tim. I samo

mi{qewe kao nosilac op{teg silazi pri tome sa svog nepriko -

snovenog trona - ono ne promatra vi{e iskqu~ivo svoje sopstvene

funkcije; stavqeno u slu`bu individualnog bi}a, postaje ono tek

sredstvom da se to bi}e moè samosagledavati u totalitetu svojih

funkcija. Tako prvorazredni zna~aj dobijaju nagoni i ose}awa:

Voqa, strepwa, ùdwa, o~ajawe, bezna|e, briga, anga`man, itd.

Narasle subjektivne snage traè dostojanstvo u celini znawa.

Ekstati~ka delatnost celovitog individualnog bi}a upravo vra}a

izgubqeni dignitet pojedina~nom.

Dalo bi se primetiti da ekstati~ka delatnost i sama

vodi u transcendenciju; {tavi{e, ona je bez we i nezamisli-

va. Ono {to izlazi iz po-stavqenosti, to ''prestiè'' ~vrsti

poredak po-stoje}eg: Egzistencija nu`no vodi u transcedenci-

ju. Ali za razliku od onog prvog procesa koji ozbiqewe uma iz

imanencije preme{ta u transcendenciju, ekstati~ka delatnost

ne pretpostavqa dru{tveni apsolut koji se ima i mora

ozbiqiti.4

3

Sa ekstati~kom delatno{}u celovitog individuuma

vra}amo se ponovo na teren umetnosti. Ono {to se ovde naumi-

lo iskazati jest upravo ekstati~ka, potom poetska bit umetnosti.

Mi{qewe ima sada za predmet pojedina~no bi}e

individuuma, ono se umorilo od op{tih zna~ewa i boravka u

sebi samom; umor je proizveo zalutalost mi{qewa u pojedi-

na~no. On je jedinstveno ose}awe uskra}enosti sadràjne

puno}e i oblikovne razu|enosti, istovremeno: Ose}awe

ispuwenosti Praznim. Umor mi{qewa i pojma nastawuje

plodno tle delovawa.*

110


Ali sa preporodom pojedina~nog, prepora|a se sad i onaj

ranije potcewivani princip umetnosti; ''misaona izgra|enost

vremena'' ne sustiè vi{e realnu izgra|enost povesnih tendenci-

ja: Nedo gra|enost mi{qewa saobrazna je nedogra|enosti tih

tendencija, otvarawe novih mogu}nosti (i nemogu}nosti) odgovara

otvarawu, ''prskawu'' sistema. Eto kako se vlaì tlo za klijawe

umetnosti, eto trenutka kad umetnost postaje u~iteqica

filosofiji. Zadatak da se dru{tvene tendencije dograde, a sa

wima i pravo na novu misaonu sveobuhvatnost, na novi sistem, ne

~ini se bliskim ostva rewu. Tako stoji da se ranija sistematska

zabluda zbiqa pokazuje kao zabluda, iako nu`na. Umetnost

uistinu ni jednog trenutka nije izgubila svoj uticaj i svoje

zna~ewe.

No da se odre|ewe umetnosti ne bi olako suàvalo tek na

nadmo} pojedina~ne delatnosti ~ula nad op{tom delatno{}u uma,

vaqa nam odmah pristupiti udubqivawu u onaj pomiwani princip

umetnosti. ûlno opaàwe, samim tim {to sposobno{}u imagi-

nacije biva isporu~eno razumu u vidu predstave, nikako ne

funkcioni{e bez prisustva onog op{teg, misaonog elementa u

sebi. Tako je umetni~ka proizvodwa koja se zasniva na ~ulnom

opaàwu i imaginativnom predstavqawu, apsolutno nezamisliva

bez vrhovnog nadzora onog najqudskijeg u ~oveku - uma. Svesnom

apstrakcijom od ovog empirijskog materijala, mi{qewe tvori

op{tosti i time utire put filosofiji; svesnom pak potonulo{}u

u tvorevine ~ula i imaginacije, mi{qewe pristupa onom pojedi-

na~nom, me{a se s wim, daje mu oblik.

Zabludi pripada uverewe da tek samozaboravom i pot-

punim gubitkom u ~ulnom mi{qewe osloba|a prostor za umet-

nosti. U procesu umetni~ke proizvodwe zadràva mi{qewe

svoj svesni, op{ti, oblikovni princip, ali dozvoqava, i ~ak

teì tome, da se on obogati sadràjem ~ulnog i imaginativnog

predstavqawa. Ovo estetizovawe mi{qewa (gr~. aisthesis -

~ulno opaàwe) odgovara povratnom procesu: ûlno opaàwe

biva racionalizovano. Plodno susretawe pojedina~nog i op -

{teg, principa umetnosti i filosofije, gnezdi se tako na

zajed ni~ kom stablu - treba sad pokazati odakle ono crpi

hranqive sokove.

111


Pri tome ne treba zaboraviti na onaj dru{tveno-poves-

ni kontekst na koji se ovo razmatrawe usredsre|uje i

ograni~ava. Svesna apstrakcija od pojedina~nog pripada perio-

du koji je ovde obeleèn "sistematskom zabludom"; zalutalost

mi{qewa u pojedina~no, umor od op{tih zna~ewa i diktature

pojma rezultat je destrukcije te zablude - destrukcije koja se

najpre obavqa na realnom dru{tevnom planu. Ali naporedo sa

svesnim i nu`nim gubitkom op{tosti, pristupa mi{qewu kao

predmet celovito bi}e individuuma. Ne samo da se ono pojedi-

na~no ispoqava kroz ~ulnu i imaginativnu sposobnost pred-

stavqawa: U wega vaqa ukqu~iti sva ona psihi~ka stawa koja

vuku koren iz nagonske sfere individuuma. Ove pak subjektivne

nagonske potencije nisu tek ne{to iz sposobnosti mi{qewa

izvedeno, ve} ne{to naporedo sa mi{qewem dato. One se,

dodu{e, mogu promatrati kao pripadne svakom individuumu (i

utoliko nisu izvan interesa eminentno filosofskog razma-

trawa), ali budu}i psiho-afektivni realitet, one prvenstveno

suodre|uju pojedina~nu delatnost individuuma. Celovito indi-

vidualno bi}e opstoji, kako smo videli, na na~in ek-sistencije

(proizlaèwa iz po- i sa-stavqenosti, na na~in istemeqivawa

onog sistemom utemeqenog); biti na na~in ek-sistencije zna~i

biti na na~in delovawa. Utoliko: Zalutalost u pojedina~no

zna~i za mi{qewe zalutalost u delovawe (praxis) individuuma.

Tako pre svega i vi{e no ikad dolazi do ìve potrebe za

susretawem sagledavawa (theoria) i delovawa (praksis); ne

vi{e na na~in velikih Nemaca s kraja 18-og i po~etka 19-og

veka. Tamo se spoznavawe imalo shvatiti kao delovawe, zahtev

je sada da se delovawe shvati kao spoznavawe. No ovaj obrat

nije na~iwen tek proizvoqnom slobodom da se poigravamo svo-

jim umnim sposobnostima. Porast interesa za vlastitu indivi -

dualnu delatnost, onaj porast kojem se sa obzora gubi ono op{te

i zajedni~ka svrha, uve}ava interes za smisao takvog delovawa;

sa pitawem o smislu delovawa, kome samo delovawe prethodi,

pristupa mi{qewu i saznawe o wemu. Ali ovde je od interesa da

se samo delovawe shvati kao spoznavawe, i mi }emo nastojati da

to jedinstvo pokaèmo - jedinstvo se zapravo pokazuje kao

zahtev. A taj zahtev vodi uz sebe potrebu za onakvom delatno{}u

koja }e se zasnivati na ume}u ìvqewa. Svaka svrsishodna

112


delatnost podrazumeva neku vrstu ume}a; ekstati~ka delatnost

celovitog individualnog bi}a podrazumeva, dakle, neko potpuno

ume}e, a ovo ne moè biti drugo do ono koje skladno ujediwuje

sve qudske sposobnosti: Ume}e ìvqewa.

4

Eto nas, dakle, u samom gnezdu onog zajedni~kog stabla;

filosofija nalazi svoju najvi{u i neprevazi|enu bit na tlu

totalne umetnosti. Totalna umetnost zasniva se na potpunom

ume}u ìvqewa, a ovo se pokazalo tek kao zahtev: Delovawe

celovitog individualnog bi}a, shva}eno kao spoznavawe, zahteva

potpuno ume}e ìvqewa. Ovo se sad novo jedinstvo pokazuje u

trostrukom smislu kao poetsko; i na{ posledwi i najvi{i

zadatak sastoji se stoga u tome da pokaèmo poetski karakter

delatno-spoznajnog ek-sistirawa.

4(a). Prvi }emo smisao jedinstva delovawa i spoznavawa

najboqe iskazati zna~ewem gr~ke re~i poiesis. Jer {ta bi drugo

ume}e bilo do stvarawe, {ta bi drugo bilo ume}e ìvqewa do

stvarala~ka upotreba svih qudskih potencija? Re~ poiesis

ozna~ava upravo ~in (proces) stvarawa, proizvo|ewa, tvorewa;

i wu od zna~ewa re~i praksis odvaja upravo taj oblikovni

moment.

Jesmo li sad na tragu potpunog zblièwa umetni~kog i

filosofksog principa? Mi{qewe zalutalo u pojedina~no ne

moè nikad zaboraviti svoje misaono poreklo: Ono pojedi -

na~nom isporu~uje oblik; pri tome ono prima sadràj pojedi-

na~nog, tako da mi sad u stvarala~kom (poetskom) ~inu prisustvu-

jemo skladnom oblikovawu pojedina~nog, a u ~inu ìvqewa

oblikovawu vitalnih potencija. Sam onaj zahtev za potpunim

ume}em ìvqewa nalazi svog ostvarewa u potpunom poetskom

~inu: Apsolutnom doìvqaju. Do-ìveti zna~i najbitnije ìveti,

dakle stvarati. Ume}e ìvqewa jest poezija kao apsolutno stva -

rala~ki ~in, kao potpun ek-sistencijalni doìvqaj. Spoznajni

moment poetskog egzistirawa sastoji se upravo u stvarala~kom

oblikovawu; eto kako se jedinstvo delawa i spoznajne aktivnosti

celovitog individuuma pokazuje kao poetsko.

113


4(b). Drugi pak smisao ovog jedinstva najboqe iskazuje

zna~ewe gr~ke re~i poiema. Jer {ta bi drugo bio rezultat poetskog

~ina do samo poetsko delo, ono stvoreno ~inom stvarawa? U re~i

poiema mi upravo imamo ovo potrebno zna~ewe. Ume}e ìvqewa

kao permanentan proces teì kona~nom uobli~ewu u potpuno delo;

ako najbitnije ìveti zna~i potpuno do-ìveti, onda se potpuni

doìvqaj mora podudarati sa potpunim delom. Rezultat poetskog ek-

sistirawa jest potpuno delo, zahtev za potpunim ume}em ìvqewa

produùje se daqe na zahtev za potpunim uobli~ewem stvarala~kih

snaga. Sam ìvot u svojoj celini treba da postane poema - potpuno

delo: Spoznavaju}e delovawe koje nalazi svoj kona~an oblik,

dovr{eno oblikovawe. Jedinstvo filosofije i umetnosti dostiè u

delu svoj vi{i stupaw; dok je u procesu stvarala~kog delovawa

mi{qewe isporu~ivalo oblik predstavqawu, rezultat oblikovawa

trpi ~udan, iako nuàn obrat. Ono stvoreno procesom stvarawa

ima oblik umetni~kog dela, a sadràj mi{qewa. Dakako da se ovde

radi o ekvivokaciji: Ono {to se sada zove sadràjem mi{qewa

jeste upravo onaj oblik koji mi{qewe daje predstavqawu -

uobi~ajeno je da se misaonost jednog umetni~kog dela upisuje u wegov

filosofski ''sadràj''. Tek: [to je u ovom obratu bitno, to je podu-

darawe forme (oblika) umetni~ke i filosofske tvorevine. Uslovno

go vore}i, potpuno delo (poema) snabdeveno je umetni~kom formom,

a filosofskim sadràjem. Mi{qewe u tragawu za onim op{tim

nailazi na otpor pojedina~nog, predstavqawe u otkrivawu onog

pojedina~nog trpi oblikovnu diktaturu op{teg. Filosofija je tako

mogu}a tek na na~in umetnosti, umetnost tek na na~in filosofije.

Ali ono pomiwano zajedni~ko tlo jasno se ocrtava tek

spomiwawem na ono oru|e koje ovaj spoj ~ini mogu}im na najde-

lotvorniji i najstvarala~kiji na~in. Filosofija nema drugog sred-

stva izraàvawa osim re~i, a umetnost kojoj su re~i iskqu~ivo

sredstvo izraàvawa jest upravo poezija. Tako stva rala~ki ~in

oblikovawa poprima najvi{i stupaw konkretizacije u koncen-

trisanom ''prevo|ewu'' doìvqaja na re~i; iznalaèwe re~i i samo

pripada doìvqaju, ono ga oboga}uje i ~ini da se princip umetnos-

ti najpotpunije iskaè: Zahtev za potpunim ume}em ìvqewa nalazi

svoje najvi{e ostvarewe u ~inu pesni~ke kreacije, u tom ~inu prak-

sis postaje poiesis, poiesis postaje praksis - delovawe postaje

stvarawe, stvarawe se oblikuje u delo. Svi zajedno obeleàvaju

114


potpuni doìvqaj. Eto razloga da se poezija smatra najvi{om umet-

no{}u, eto i drugog smisla u kojem se jedinstvo delatne i spoznajne

aktivnosti celovitog individuuma pokazuje kao poetsko.

4(v). Tre}i i najva`niji smisao ovog jedinstva najboqe

iskazuje zna~ewe gr~ke re~i poietes. Jer ko bi drugi do sam stvar-

alac ujediwavao u svome bi}u sve one potencije koje streme pot-

punom ume}u ìvqewa? Re~ poietes mogla bi ozna~a vati stva raoca

u ovom najuzvi{enijem smislu. Poeta (pesnik) jest upravo ono

celovito individualno bi}e koje opstoji na na~in ek-sistencije, ~ije

je delovawe neprekidno stvarawe, ~ije je ume}e - potpuno ume}e

ìvqewa. Pesnik je onaj ~ije delo zaustavqa i prenosi drugima

sveobuhvatnost apsolutnog doìvqaja, u ~ijem se bi}u podudaraju

delovawe, stvarawe i proizvod stvarawa; on sam je istovremeno i

tvorac i delo sopstvenog stvarala{tva. Pesnik je istovremeno i

umetnik i filosof - onaj koji ume, koliko god i onaj koji razume.

Bi}e pesnika nosi tako u sebi onaj traèn poetski smisao

egzistencije. Stvarawe se pokazuje kao neprekidno napu{tawe

utemeqenosti, time se iskazuje i ekstati~ka bit umetnosti.

Pesnik se nalazi u ve~nom odlasku, na stvarala~kom putovawu ka

potpunom skladu svih svojih funkcija, na lutaju}em putovawu koje

je onaj trajan i najdubqi doìvqaj ìvqewa.

1. ''Ako je svaka filosofija misleni izraz svog vremena, onda

filosofija koja predstavqa sistem apsolutne istine jeste misleni

izraz takvog istorijskog perioda kome odgovara apsolutni dru{tveni

poredak.” (G. V. Plehanov: Od idealizma ka materijalizmu, str. 163,

Beograd, 1964)

2. G. V. F. Hegel: Estetika, str. 18-49, Beograd, 1952.

3. Loc. cit.4. S druge strane, dalo bi se u prilog prvom procesu koji

obeleàva raspad sistematskog razdobqa primetiti da transcendenci-

ja ekstati~ke delatnsoti gubi iz vidokruga zna~aj povesne dimenzije po -

stoje}eg. Individuum nije obdaren brigom za ~ove~anstvo, osim ako u

sebi samom ne vidi predstavnika celog roda. - Jednostranost ovih

procesa nije predmet na{ih razmatrawa, utoliko ovde ostajemo samo na

konstataciji.

* Tekst ispisan kosim slovima pridodat je iz rukopisne verzije

ovog spisa. O zna~aju ovog fragmenta videti gore zabele{ku br. 2 uz

tekst "O pojmu teorijskog i prakti~nog jedinstva". (prim. prir.)

115


OPSESIVNOST

MODERNE UMETNOSTI1

- "Kwièvna re~", Beograd, prole}e 1973 -

U svom briqantnom i slavnom eseju o Miltonu izraàva

engleski istori~ar, dràvnik, besednik i publicista Tomas

Babington Makoli krajwe jednostavnim re~ima te{ko}u sa kojom

se susre}e poezija u svako prosve}eno vreme: ''Narodi kao i

li~nosti prvo opaàju, a docnije misle; oni napreduju od poseb-

nih slika ka op{tim pojmovima. Otud je re~nik jednog prosve}enog

dru{tva filosofski, a poluprosve}enog naroda pesni~ki...

Ukoliko qudi vi{e znaju i misle, oni mawe gledaju na jedinke, a

vi{e na klase. Stoga oni prave boqe teorije, a lo{ije poeme''.

Teè je Miltonu, smatra Babington, nego Danteu da bude

veliki pesnik, jer je jezik wegovog vremena optere}en op{tim

zna~ewima, a re~i izloène funkcionalnim upotrebama i fik-

siranim asocijacijama. Tvrdo nepoetsko tkivo takvog jezika treba

poetizovati, dovesti do nove razu|enosti. Treba uma}i o~eki-

vawu naviknutog uha: Otkriti u re~ima nove prostore, u spojevi-

ma nova sazvu~ja. Dugom upotrebom, re~i pro{iruju svoju deno-

taciju na sve ve}i broj objekata, tako da se gubi wihov speci-

fi~an zvuk. Sve sloènijim postaje zadatak da se izvesna re~

veè uz odre|enu sliku. S druge strane, realan, svakodnevni

ìvot stalno zahteva nove oblike izraàvawa za nove oblike

ìvqewa. Stoga nije bio preteran Vinaverov strah da }emo u

novom vremenu ostati neizraèni.

Odavno su zapaène posledice ove te{ko}e u jezi~koj

konkretizaciji ''novih oblika sinteze'' koje isporu~uje svakod-

nevni ìvot. Vinaver je ~ak, pod uticajem Bergsona, smatrao da

su ~itave civilizacije propadale usled nemogu}nosti da na|u

adekvatan jezi~ki izraz svome na~inu ìvota. Ako se ovom

gledi{tu oduzme ono {to ga ~ini preteranim, ostaje realan

problem ~ija je vrednost doprla do pune svesti zapadne kul-

ture: Moè li jezik pratiti ritmove i tokove sve uùrbanijeg

razvoja tehni~ke civilizacije?

116


Jezik je, dakle, za modernog pesnika postao prvi i osnovni

problem wegovog pesni{tva. Re~ ''problem'' moè se pro{iriti

re~ju ''predmet''. A pro{irewe bi moglo i}i i u pravcu drugih

umetnosti. Ogromno misaono i umetni~ko nasle|e pritiskuje i

obavezuje umetnika na {iroko poznavawe tradicije, da wegov

poku{aj ne bi ponavqao ve} izre~eno, otkrivao otkriveno.

Umetnik svoj neposredni doìvqaj sveta mora posredovati

iskustvom nebrojenih generacija. A davno je izre~ena mudrost o

neprijateqstvu mnogoznawa i stvarawa. Pogled u novo mora

proputovati kroz vekove da bi se, zamoren, vratio.

Suo~eni sa takvom situacijom, moderni reformatori

gotovo da su bili primorani da jezik i sredstva izraàvawa

vlastite umetnosti uzmu kao umetni~ko pitawe. Obrt je dosledno

sproveden u svim tradicionalnim umetnostima i mogao bi se

obeleìti kao bunt protiv mimeze i predmetnosti. âk i jedna

nepredmetna umetnost kakva je muzika izraàva okretom ka diso-

nanci nezadovoqstvo tradicionalnim opona{awem prirodnih

sazvu~ja i tonalnih shema.

U svojoj estetici N. Hartman obeleàva posebno mesto

ornamentike me|u drugim umetnostima. Sprecifi~nost wenog

poloàja sastoji se ne toliko u nepredmetnosti wenih motiva

koliko u posledici wene slobodne igre sa formom. Jer, formal-

ni momenti ove umetnosti: Ponavqawe motiva, prostorni ritam

u ponavqawu, poredak, simetrija, kontrast, harmonija,

preplitawe itd, omogu}uju, prema Hartmanu, da se kao najdubqi

sloj ornamentalnog dela pojavi ''ni mawe ni vi{e do samo carst-

vo fundamentalnih kategorija''.

Hartman je u svojoj kwizi potpuno ignorisao modernu umet-

nost, ne uo~iv{i, verovatno, da se na wu mogu primeniti gotovo

sve pomenute odlike ornamentike. To, me|utim, ne zna~i da je mod-

erna umetnost ornamentalna. Wu je bunt protiv predmetnosti i

svih tradicionalnih oblika izraàvawa doveo do nastojawa da

se umetni~kim sredstvima izrazi samo ''carstvo fundamentalnih

kategorija''. To je izri~ito zahtevao Sezan, to je bio Malarmeov

san, na tome se zasnivao [enbergov opus. A takav ciq zahtevao

je apstrakciju od tzv. ''fotografskog sloja'' umetni~kog dela, reduk-

ciju predmetnog sadràja na minimum ili nultu ta~ku, uzimawe

117


forme dela za wegov istinski sadràj. Eto produbqenog razloga

za obuzetost jezikom (ili sredstvima) umetni~kog izraza.

Otklawawe predmetnog sadràja i obuzetost formom zna~ili

su radikalni prekid sa vekovnom tradicijom. To ne zna~i da su weni

rezultati jednostavno zbrisani: Destrukcija ne zna~i uni{tewe ve}

ukidawe, a sa ukidawem doga|a se prevazilaèwe, ~uvawe ukinutog.

Ako je radi putovawa u novo bilo nu`no zaboraviti sve obavezuju}e

znawe nagomilano iskustvom vekova, onda je to bio produktivan zab-

orav, ili kako se izrazio pesnik Branko Miqkovi}:

''Al' zaboravom svet sam sa~uvao i ~uvam

za sva vremena od vremena i praha''.

Potreba za zaboravom posledica je opisane situacije u

kojoj su se na{li umetnici na{eg vremena. A ta potreba jedanko se

nametala svakom pojedinom umetniku koliko i ~itavoj epohi.

Utoliko je ~in umetni~kog oblikovawa postao bezuslovno vezan za

trenutak u kome se doga|a produktivno zaboravqawe. Visoki ciq:

Da se umetni~kim delom izrazi izvorna bit stvari, da se kroz wega

pojavi ''carstvo fundamentalnih kategorija'', mogu}e je dosti}i samo

u onim duhovnim i du{evnim stawima kad se umetnik nalazi pod

prinudom ''unutra{we nu`nosti''. Dakako da to stawe ne}e do}i

samo od sebe poput boànskog otkrovewa: Ono je posledica kom-

pletnog umetni~kog na~ina ìvota, obrazovawa, slu~ajnih okolnos-

ti; ali se ono ne moè nasilno proizvesti ni predvideti.

Teorija umetnosti Vasilija Kandinskog zasniva se na

principu unutra{we nu`nosti i najsna`nije izraàva situaci-

ju u svim unetnostima: ''Unutra{wi element, tj. emocija, mora

da postoji; ina~e je umetni~ko delo prevara. Unutra{wi ele-

ment odre|uje oblik umetni~kog dela.'' A evo kako govori Marko

Risti}: ''Nu`nost izraza je prvi stvarala~ki uslov, preduslov

svake autenti~ne poezije, jer jedna poezija je autenti~na ako je

i kad je izraz nu`nosti. Sve ostalo je samo ambicija ili

grafomanija, puka retorika ili ve{ta~ko stihotvorewe''.

Insistirawe na unutra{woj nu`nosti kojom nastaje umet-

ni~ko delo vezano je za dalekose`ne posledice. Najva`nija je od

wih svakako: Pove}ano dostojanstvo umetni~kog ~ina. Ako se ova

formulacija ~ini suvi{e blagom, treba re}i da ~in stvarala~kog

oblikovawa postaje za umetnika zna~ajnijim od samog dela. Retki

118


i posve neo~ekivani trenuci produktivnog zaborava u kojima se iz

ni~ega, praznog, iz nerazu|enog tkiva jezika (boje, zvuka) oblikuje

kozmos umetni~kog dela, poseduju samodovoqnost kojoj rezultat

oblikovawa pruà samo dimenziju trajawa. Sam ~in postaje delo

za sebe, tako da se produkt oblikovawa sa wim podudara. Tu nema

mesta podvajawu: Kozmotvorni trenutak se ~inom produùje u delo

i sa wim stupa u nezavisno, samostalno bistvovawe.

Ovde se treba odvaìti na jedan izraz ~ijem obrazlagawu

okvir ovog izlagawa ne daje dovoqno prostora. Treba obeleìti

pomenuti trenutak kao trenutak opsednutosti, a wemu odgovara-

ju}e duhovno i du{evno stawe umetnika kao opsesivno. Nije neuo-

bi~ajeno da se u teoriji i kritici govori o ''opsesivnim motivi-

ma'', pa ~ak i o ''opsesivnim stawima''; ovde je, me|utim, re~ o tome

da se uz ta stawa veù sve one odlike kojima je obeleèn

preokret moderne umetnosti: Neo~ekivano nastupawe produk-

tivnog zaborava, izmicawe svakog predmetnog sadràja,

unutra{wa nu`nost izraza, u kojoj je zaloèna svest o identite-

tu stvarala~kog ~ina i wegovog rezultata, obuzetost formom dela

i jezikom (sredstvima, materijalom izraza), ~ime se vr{i prodor

u sferu fundamentalnih kategorija bivstvovawa. Tradicionalna

teorija ''opsesivnih motiva'' nema ni~eg zajedni~kog sa ovim

obja{wewem opsednutosti. Ona se oslawa na predmet opsesije,

ona podrazumeva predmetnu intencionalnost stvarala~kog ~ina.

Utoliko ona govori o motivima kao op{tim mestima, povezu-

ju}im nitima u delu jednog umetnika. Opsesivnost moderne umet-

nosti nije, me|utim, intencionalna, sem u onoj meri u kojoj se

za predmet stvarala~kog ~ina moè uzeti ni{ta, ona prazni-

na unutar svesti umetnika kojom se ni{ti celina sveta i nagomi-

lanog iskustva, posreduju}i oblikovawu novog kozmosa:

Umetni~kog dela, i to upravo na onaj na~in na koji se potpunim

ukidawem vr{i potpuno o~uvawe ukinutog.

Primene li se ovi op{ti stavovi o modernoj umetnosti na

poeziju, pokazuje se duboki smisao na po~etku navedenog

Babingonovog iskaza. Pitawe je bilo: Kako u prosve}enom vre-

menu o~uvati pesni~ki jezik od poplave konvecionalizovanih

re~i i diktature op{tih zna~ewa; jer napredovawe ka pojmovima

oduzima slikovitost izrazu. Ako je u neprosve}eno vreme

slikovitost omogu}ena razu|eno{}u jezika, pa se pesnici sa

119


lako}om sluè alegorijom (jasnom vizuelnom slikom, prema T. S.

Eliotu), okameweni jezik prosve}enih vremena zahteva novu vrstu

sli kovitosti. Sredstvo za weno postizawe jeste metafora. ''Mo -

derna metafora... silom zdruùje ono {to teì razdvajawu'' - ~i -

tamo kod Huga Fridriha; ona postaje apsolutnom slikom, ''slikom

koja poseduje jo{ samo udaqene tragove odraza i koja ne poti~e

toliko iz usporedbe koliko iz jednog skoka, skoka u daq''.

Spajawem dve re~i ''izlizanog'' i naizgled nespojivog zna~ewa

postiè se novo, koje preska~e jaz prirodno ustanovqenog reda i

odnosa stvari. A pravo na to pripada tek umetniku koji ~inom

stvarawa i oblikovawem jezika proizvodi nove, bezgrani~ne sve-

tove. ''Apsolutna slika'' moderne metafore vodi uspostavqawu

neposrednog odnosa sa stvarima: Premo{}eni jaz izme|u

udaqenih zna~ewa bri{e obrise naviknutog vi|ewa, svest pro-

bija ispod prirodnog oblika predmeta, razumom skrojena slika

sveta raspliwava se u beskrajni kontinuum mogu}eg.

Time moderna poezija kompenzira ''umor'' od op{tih

zna~ewa re~i i optere}enost dugom tradicijom mimeti~kog

izraza. Umor se, {tavi{e, pokazuje kao neophodan agens destruk-

cije, kojom ~itava zapadna civilizacija preokre}e i zamewuje

tradicionalne vrednosti. Novi oblici sinteze koji se ostvaruju

u ìvotu naroda nalaze adekvatan izraz u neograni~enim

mogu}nostima koje su otkrivene u jeziku. Mo`da je upravo

opsesivno probijawe granica pojavnog, prodor u sferu najdubqe

zasnovanosti sveg bivstvovawa, ona spona preko koje se u na{e

vreme odvija pribliàvawe poetskog i filosofskog izraza. Ako

je Babington u pravu kada prosve}eno vreme naziva vremenom

''boqih teorija a lo{ijih poema'', nije li nu`nost metafore i

wena apstraktnost ono re{ewe koje u poeziju uvodi najdubqi

misaoni sadràj? Ako je tako, ako pesnik u trenutku produktivnog

zaborava prepora|a destruisani svet, dodequju}i mu novi oblik

i smisao, mi onda prisustvujemo nadmo}nom izlasku iz }orsokaka

u koji je zapalo tradicionalno mimeti~ko pesni{tvo.

1. Dve godine po objavqivawu, ovaj tekst }e biti predmet za -

nimqive rasprave na jednom od opsesionisti~kih posela, zabeleène u

autorovom Opsenarijumu (vid.u posledwem poglavqu "opsenu" od 30. 03.

1975. g. pod nazivom "Opsednutost prozom ìvota i osesionizam").

120


NOVA SOFISTIKA1

- Neobjavqen tekst, 1974 -

No}, 9-10. februar 1974. g.

Beograd

Najzad je do{la ona prava misao i sa wom neodoqiva

èqa da bude zabeleèna. To je povratak ovoj svesci2 - najunutar-

wijem dijalogu sa sobom i, kako vidim, povratak februaru i stu-

deni. A misao je: Iznenadno saìmawe svih nemira i traèwa u

jednoj re~i - i to kojoj! Progledali napor da se objedine najdubqe

protivure~nosti bivstvovawa!

Filosofija! Jesam li ikada jasnije shvatio zna~ewe i

dubinu te re~i? [ta se sve pod wenim imenom ne {epuri, koliko

zaborava i obmawivawa u skrnavqewu wene ~istote! Koliko pak

prepreka da se prodre do jednostavne, ~ak svima po znate, ali s

lako}om napu{tane, wene biti! Sophia! Koliko ne dvosmislenosti

u toj re~i, koliko upu}ivawa na l’être vers soi, Sein zum sich!

Ja odbijam projekt bilo koje od svojih mogu}nosti koja nije

u skladu sa mojim shvatawem (be)smisla svog i sveg bivstvovawa.

Qudi projektuju u budu}nost svoju viziju i ona postaje predmet

nade, ali svojom delatno{}u, svojim anga`manom oni skrivaju

obzor ve~no-izostaju}eg Su{tva, oni preru{avaju bespu}e u pri -

vid smisla. Oni ìve pod opsenom slobode izbora svojih

najvlastitijih mogu}nosti, a ne prime}uju da je mogu}nost samo

jedna: @iveti svoju qudsku sudbinu, izdràvati prisustvo besmis-

la, odbijati svaki projekt, svaku viziju. Sloboda se tada sastoji

u mogu}nosti da se izabere ovo izdràvawe, ona postaje ode-

lotvorena tek ~inom napu{tawa utemeqenosti, i zatim:

Neprekidnim boravkom u Ni~emu. Sophia pak nije {to i to sophon- to sophon je ishod wenog prisustva (pri-su{tva!): Razumevawe,

ve{tina sebe-poznavawa, oru|a su za postizawe mudrosti,

znawa. Onaj ko se tim oru|em sluì jest philosophos, hvaliteq

mudrosti, i wegovu hvalu iskazuje re~ philosophia. Tek kada stekne

to sofon, kada upozna svoju slobodu u mogu}nosti izbora jedne

121


jedine autenti~ne mogu}nosti ìvqewa, philosophos postaje

sophistes, filosofia postaje sophia.

Posreduju}i se kroz to sophon, sophia od heuristi~kog

principa postaje heuristika ìvqewa.

Zadatak je stoga filosofije da preraste u sofistiku.

Sofistika je bit i sr` filosofije, wena imanentna svrha i jedi-

no opravdawe wenog postojawa. Filosof koji sebe ne u~ini

sofistom proma{io je na svom putu, on je maratonac koji ne

stiè na ciq, koji odustaje od trke.

Prezir koji prati ime "sofist" ima jednu poèqnu dimen-

ziju: ôvek koji ìvi besmisao sveta neprijatan je za okolinu, on

je savest i neprijatna opomena samozaboravu sveta. ôvek koji se

svojim apsolutnim izborom i napu{tawem odlu~uje za svoju slo-

bodu, "opravdano" }e izazvati ne samo prezir, ve} i gnu{awe

ne`ne sentimentalnosti i tople udomqenosti. U wemu ìvi ni-

zbog-~ega-bivstvuju}i-svet i on smelo prihvata lutaju}e putovawe

kao odgovor na wegov izazov. Tim prihvatawem on, me|utim,

postaje izazov "dnevnoj strasti" ne hajne svakida{wosti.

Nova sofistika ima za nu`nu pretpostavku filosofiju,

ali je sobom ukida. Heuristika mi{qewa postaje heuristika

ìvqewa.

1. Ovaj tekst objavquje se prvi put. Zanimqivo je wegov sadràj

i pobudu uporediti sa celovitim zapisom u autorovom Opsenarijumu od

18. 08. 1975. g. (vid. u zavr{nom poglavqu ove kwige), ra{~lawenim na

~etiri "opsene", od kojih druga nosi istovetan naslov.

2. Re~ je o svesci ~vrstih crvenih korica A-4 formata sa

abecednim poretkom slova ravnomerno utisnutih odozgo na dole du`

cele desne ivice, predvi|enoj ina~e za upisivawe adresa i telefona,

koju je autor povremeno, u dugim razmacima ispisivao dnevni~kim

zapisima jo{ od prvog razreda gimnazije (1964. g.), od ~ijih je petstoti-

nak listova bar tri ~etvrtine ostalo neispisano.

122


UMETNOST, UME[NOST I UM1

(Prednacrt za jedno tuma~ewe nadpovesne

prirode Uma)

- Izlagawe na Filosofskom simpozijumu

"Umetnost i tehnika", Zagreb, 1975 -

1. Odnos izme|u umetnosti i tehnike ne moè se

promi{qati a da se nema u vidu wihov zajedni~ki izvor, kome su

oni dva komplementarna toka, ili dve matice u istom koritu.

Izvorno jedinstvo umetni~kog i tehni~kog zaloèno je u

slede}em:

I jedno i drugo zasnivaju se na ume}u, ili ve{tini,

oblikovawa tvari. Ume}em oblikovawa, tvar postaje s-tvar.

Ve{tina proizvo|ewa stvari jeste uslov prerastawa tvarnosti u

stvarnost. Stvarawe umetnih (ve{ta~kih) predmeta jeste zajed-

ni~ka su{tina Umetnosti i Tehnike.

2. Stvarnost pak koju proizvodi umetnost druga~ijeg je

reda od one koju proizvodi tehnika. Razliku me|u wima

ustanovquju razli~ite svrhe sa kojima one pristupaju oblikovawu

tvari. Proizvod umetni~kog oblikovawa nosi svoju svrhu u sebi

samom, svrha tehni~kog obdelavawa po~iva izvan wegovog

proizvoda. Umetnik nema drugoga ciqa nego da kroz oblik stvari

dovede svoju zamisao do sijawa, tehni~ar pak unapred ra~una sa

upotrebivo{}u proizvedenog predmeta. I jedno i drugo ume}e jesu

znawa o sredstvima kojima se ostvaruju ciqevi oblikovawa, ali

ciqevi su razli~iti: Jedanput se ho}e da zamisao duha podvrgne

svome liku tvar prosijav{i kroz wu u otmenoj samodovoqnosti,

i tada za ishod imamo lepotu; drugi put duh lukavo podvrgava sebe

tvari da wenim u~inkom nadomesti izvesnu svoju uskra}enost I

tada za ishod imamo celishodnost. Umetnost je necelishodna.

Wena svrha iscrpquje se u ukidawu svake spoqa{wosti, weni

proizvodi odjekuju samo unutar sebe, i ukoliko sijaju van, oni to

samo koli~inski pro{iruju prostor Istog. Tehnika je pak u pot-

punosti odre|ena spoqa, Drugo{}u, onom po~etnom Razlikom,

123


onim neskladom koji primorava duh da se otisne u odiseju posre-

dovawa svrsishodno oblikovanim stvarima.

Temeq umetnosti jeste Lepota: Ono uvek-istim-

odràvaju}e nedeqivo i razlivaju}e sijawe Su{tastva; u temequ

tehnike leì zapreka tome sijawu, sukob suprotnih sila koje

pristupom ~oveka u svet samoniklosti otkrivaju popri{te svog

sudbonosnog obra~una:

ôvek je bi}e kroz koje kuqa Ni{tastvo u svet. Tehnika je

sredstvo kojim ~ovek odràva u sebi ravnoteù tvora~ke i

razaraju}e, skladaju}e i raskladne sile u ime vlastitog opstan-

ka; ona je u najdubqoj svojoj osnovi ume{nost iznalaèwa odgo-

varaju}ih ili ~ak nu`nih, sredstava qudskog opstanka.

3. U svome povesnom opstojawu umetnost i tehnika nisu

ni{ta drugo do dva su{tinska vida ispoqavawa Uma. Um jeste sis-

tem delatnih znawa o ume}ima koja umogu}avaju i omogu}avaju

qudski opstanak.2 U umetnosti on se izlaè kao sloboda stva -

rala~kog proizvo|ewa koja ustanovqava odnos neposrednosti

spram sijawa Su{tastva; u ume{nosti on se objavquje kao

prinu|enost na posreduju}a sredstva, kojima se krote razaraju}e

sile Ni{tastva u srcu opstanka. Ume}e umetnosti jeste Um koji

ostvaruje sebe kao uvek isto osloba|awe od svake spoqa{wosti,

i u~inak toga osloba|awa jeste Lepota; Lepota je utoliko Istina

(kao ono uvek isto) ukoliko duh u nesvrsishodnom oblikovawu

otkriva sebe kao slobodnog. Ume}e tehnike (ili ume{nosti) jeste

Um koji mora da razumeva svoje drugo-bitije kao nu`no sredstvo

svog samouspostavqawa, i da pritom izumeva oru|a od ~ije svr-

sishodnosti zavisi wegov opstanak. Utoliko je umetni~ki Um

~oveku dat kao izvorna sloboda oblikovawa i goli uslov same

mogu}nosti delawa i proizvo|ewa; tehni~ki je Um pak ~oveku

zadat, i on ga uvek iznova mora otkrivati, da bi opstao.

4. Umetni~ko delo je otuda tvorba u kojoj je Ni{tastvo pot-

puno ukro}eno, ono je ~isti u~inak koji sam ne ~ini. Tehni~ko delo

jeste delo koje samo dela, u~inak koji ~ini, wegovu su{tinu prese-

ca Ni{tastvo koje struji iz ~oveka. U stvarala~kom ~inu umetnik

ni{ti samu razjedaju}u silu Ni{tastva, on savladava rascep

kojim Su{tastvo biva istemeqeno iz svoga stajawa i gurnuto u

Vreme; kona~nim oblikom dela on ukona~uje svaku daqu primenu,

on zabravquje Vreme u zatvor Prostora. (Ako se misli da su

124


muzika i arhitektura vremenske umetnosti, onda treba re}i da one nisu

ni{ta drugo nego prostor koji peva). Tehni~ar pak u svome tvorewu

uvek ra~una sa nedovr{eno{}u svoga proizvoda, delo tehnike

upotpuwuje svoju jestotu prisustvom neke spoqa{we svrhe, a

spoqa{wa svrha istemequje ga iz mirovawa i proteruje u Vreme.

Umetnost Vreme pretvara u Prostor. Sasvim suprotno tome,

tehnika Prostor pretvara u Vreme.

5. U zakqu~ku treba re}i da umetni~ko i tehni~ko

izraàvaju temeqni razdvoj jedinstvene qudske prirode.

Umetnost u svom najdubqem sloju ~ini uop{te mogu}im, re}i}emo:

umogu}uje qudski opstanak kao qudski i pruà nadpovesni uzor

beskona~noj te`wi ~oveka da ucelini sebe i dovede do mirovawa

svoj nesporazum sa Prirodom. Tehnika pak jeste povesni izraz

ove te`we, ona pruà uvek privremena sredstva, re}i }emo:

omogu}uje da qudski opstanak ne izgubi obele`je qudskosti.

Um je ono temeqno prajedinstvo uzora i svrhe, koje se u

svom povesnom izlagawu kroz umetnost otkriva ~oveku kao preko-

ra~uju}e, a kroz tehniku kao doma{ivo, jedanput kao dato, drugi

put kao zadato, jedanput kao prinuda, drugi put kao sloboda.

1. Tekst je pro~itan na filosofskom simposijumu u Zagrebu u

prole}e 1975. g. sa temom "Umetnost i tehnika" i propra}en potpunim

mukom celokupne elite jugoslovenske marksisti~ke "praxis filosofije"

(svako izlagawe bilo je ina~e propra}eno pitawima i diskusijom).

Objavqen je bezmalo dvadest godina kasnije, u prvom broju ~asopisa

"Tesliana" (Beograd, Sfairos 1994), u kojem nalazimo i wegov prevod

na engleski.

2. Ovaj tekst znamenit je i po tome {to u wemu autor prvi put

uvodi svoj neologizam umogu}iti, umogu}avawe i pojmovno ga razlu~uje

od uobi~ajenog omogu}iti, omogu}avawe, kao prethodan, transcenden-

talni stupaw, podru~je mogu}osti koje apriorno predodre|uje opseg

mogu}nosti delovawa. Na isti (jezi~ko-pojmovni) na~in kao i par

"mogu}ost - mogu}nost" tematizovao je utemeqiteq filosofije opsesio -

nizma i "ontolo{ku diferenciju" u sferi temporaliteta oprekom

"budu}ost - budu}nost", u kojoj prvi ~lan u "Ve~ito Sada" sme{ta celu

oblast Bi}a, kojem pak drugi ~lan obezbe|uje "tre}u ekstazu" temporal-

nosti, koju autor dodatno imenuje kao "dolaznost", prispe}em u

"sada{wost" vazda presazdavanu u "do{lost".

125


Zanimqiva je pojava kod ovih neologizama da se toliko krupna

razlika u zna~ewu poststiè umetawem samo jednog slova (odn. suglas-

nika). Ona, me|utim, ne bi bila mogu}a da nema jedinstvene gipkosti

srpskog jezika koji zna~ewske pomake obezbe|uje ne samo promenom

naglasaka, nego i duìnama samoglasnika. U toj te{ko uporedivoj

osobenosti srpskog jezika na{ao je Mladenovi} jo{ jednu potvrdu za

svoje uverewe da }e srpska filosofija, zahvaquju}i wegovoj "korenskoj

providnosti prema zna~ewima", uzmo}i da na ve~ita filosfska pitawa

pruì odgovore koji su drugim jezicima bili nedostupni.

Primer za tu "jednoslovnu" vol{ebiju nalazimo u programskoj

Mladenovi}evoj pesmi "Opsesija", u Kwizi o Praznom, gde on sa punom

sve{}u preuzima ~uveni stih Branka Miqkovi}a iz pesme "More pre no

{to usnim", pa wegov stih "Svet nestaje polako", izmenom samo jednog

slova (ovog puta samoglasnika), preina~uje u "Svet nastaje polako". Evo

kako sam pesnik, u "Nagove{tajnim pismima" (26.-27. 10. 1973, u pismu

Milanu Lali}u pod nazivom "Od Crnog psa do Opsesije"), tuma~i taj za -

hvat: "Posledwi iskaz - izrazom svesna reminiscencija na Miqkovi}a -

treba da u narednim stihovima bude razra|en. Samo jedno slovo raz-

like, a zna~ewe beskrajno razli~ito!"finas

Od "slova razlike" u re~i "difference" napravio je @ak Derida

~itavu svoju "filosofiju razlike", zameniv{i u navedenoj grafemi slovo

"e" slovom "a" ("differance"). A srpski jezik, u tuma~ewu na{eg filosofa,

ispostavqa "razliku unutar razlike" bez tih ve{ta~kih nadome{taja,

raspolaù}i re~ju "razluka".

Sam autor rano je postao svestan takvog filosofskog naboja

srpskog jezika. Uz filosofiju studiraju}i i klasi~ne jezike, latio se (sa

svojom suprugom - tako|e studentkiwom klasi~ne filologije) -

prevo|ewa Platonovog kozmolo{kog spisa Timaj, najlep{eg i najutica-

jnijeg, ali za prevo|ewe i najodgovornijeg dela anti~ke filosofije, zbog

~ega se na prevod pre wega nije odvaìo niko u celokupnoj mnogov-

ekovnoj povesti srpske pismenosti. Nosilo ga je ube|ewe da }e na taj

na~in izgraditi izvornu srpsku filosofsku terminologiju.

Uzbudqivo je kroz Opse narijum pratiti povremene izve{taje o

tom strpqivom vi{ego di{wem radu koji }e, po svemu sude}i, (pod

Platonovim uticajem) presudno uticati na sazrevawe ideje o "samouki-

dawu" opsesionizma. Uostalom, ne postoji za taj zakqu~ak ni{ta vero-

dostojnije od samih navoda iz Kwige preìvqavawa:

01. 07. 1975. g. Rad na "Timaju", razmi{qawe o novoj ontologi-

ji, vezano za terminolo{ke te{ko}e sa kategorijalnom sferom glagola

"biti".

126


09. 07. 1975. g. Boànska poezija Timaja: Otkrivam apsolutno

platoni ~arski duh u sebi. Otkrivam zapravo svoje pesme. Kakvim je to

sre}nim slu~ajem prevo|ewe te kwige dospelo pod dohvat moje ruke?

Nedequ dana bdeli smo nad tekstom. Pripremali "definitivnu" verziju

za prvih ~etrdeset strana.

23. jun 1977. g. (...) U takvu zvu~nu podlogu utkiva se boànstve-

na ideja Platonovog Timaja o sveproètosti-svemira-umnom-svrhom

8. grozdober 2003. g. Velike Batanija (...) Naravno da sam za

sebe i Verencu bez dvoumqewa uzeo Timaja. Kao i kasnije, sa

Lajbnicovim Novim ogledima o qudskom razumu, ~ije sam prevo|ewe

priveo kraju na robiji i odmah po izlasku, potom i sa Svedenborgovim

Nebom i paklom, hteo sam da urawawem u najsveop{tiju filosofsku

problematiku izna|em i izgradim pravilna srpska imenovawa za

celokupan opseg duhovnog pojmovqa. Onda smo ~itavog braka, takore}i

svakodnevno, radili na Timaju. Nema nijedne re~enice, nijedne re~i,

koje nisam vi{e puta pre~e{qao, ugra|uju}i u srpski tekst duboke sao-

brazne ritmove i skrivena zna~ewa boànski poeti~nog Platonovog

jezika. (..) Celog sebe uloìo sam u taj prevod, a to ulagawe proizvelo

je i uzvratan u~inak: Ceo Platon stao je u mene, i ta osmoza napunila

je moje krvne sudove, preto~iv{i se bez ostatka u Kwigu o Praznom.

Kada je Timaj najzad objavqen, nigde ni najmaweg pomena mog

bilo kakvog prisustva! Jo{ gore od toga, @uwi}evom i rukom profeso-

ra Branka Pavlovi}a, iznakara|eni su upravo oni delovi prevoda -

filosofska terminolo{ka re{ewa - zbog kojih sam se u taj golemi

posao uop{te i upu{tao."

Nijedan od pomenutih Mladenovi}evih prevoda ne vezuje se

danas za wegovo ime, iako se iz ciglo nekoliko re~enica svakog od wih

mogu jasno raspoznati wegova ruka, stil, wegov jezik i duh. Za

"otu|ivawe" Timaja postoji jedno obja{wewe - razvod, i od te re~i sada

ne}emo i}i daqe. Lajbnicovi Novi ogledi, koje je Mladenovi} najve}im

delom preveo u zatvoru, nikada se nisu pojavili (zbog negativne recen-

zije Slobodana @uwi}a), iako je wihov prevodilac izdava~u (BIGZ)

priloìo i u svetskim razmerama dosad najobimniji komentar slavnog

dela velikog Luì~kog Srbina i za svoj rad uredno dobio honorar. Ni

drugi poku{aj objavqivawa nije uspeo: i Petar @ivadinovi} (Mlade -

novi}ev Pjerkegor), vlasnik "Paideje", petnaest go dina kasnije isplatio

je honorar svom biv{em u~eniku, ali se prevod iz neobja{wivih razlo-

ga nikada nije pojavio. Onda je Mladenovi} iz lajbnicovvske pu{ke

ispalio svu pojmovnu municiju prevode}i za svoju "Tajinsku sferu" u

"Sfairosu" Svedenborgovo slavno delo Nebo i pakao - ~itav prevod bez

jedne jedine strane re~i, ustvari spasavaju}i neupotrebiv prevod koji

127


mu je prvobitno bio ponu|en. Zbog prethodno potpisanog ugovora i

izuzetno povoqnog fiinansijskog aran`mana, vlasnik i direktor u wemu

nadvladali su stvaraoca i tako je tvorac celokupnog srpskog filosof-

skog re~nika zadrào za sebe skromno mesto "redaktora prevoda". Ali

kada je desetak godina kasnije pripremao drugo izdawe sa doli~nim

razja{wewima i pridodatim re~nikom pojmova, nekada{wa

prodava~ica "Sfairosa" izbacila je na trì{te piratsko izdawe u

kojem se ime Milana Mladenovi}a ne pojavquje ~ak ni u svojstvu redak-

tora! I taj se ukradeni prevod redovno do{tampava.

Ne spada ovde da se ulazi u uzastopne sticaje i razloge te

"istorije be{~a{}a" - uzdràlosmo se da ovde prenesemo odlomke iz

Opsena rijuma koji ih predo~avaju i rasvetqavaju. Ali kada se kona~no

pojavi Kwiga preìvqavawa, oni se vi{e ne}e mo}i skrivati.

Dovoqno je sada ukazati na ove ~iwenice, radi skretawa

pa`we na razgranate tokove osuje}ivawa javne egzistencije osniva~a

opsesionizma (nisu u pitawu samo politi~ki razlozi zarad kojih }e u

svom "drugom ìvotu" dospeti u zatvor). Sude}i po stawu u na{oj

filosofiji, ~ini se da je ona tim osuje}ivawem pretrpela znatnu {tetu

i doìvela bezmalo poluvekovni zaostatak. Nada je ovog prire|iva~a

da }e objavqivawe Opsesionizma podsta}i duhovne korifeje novog

nara{taja da otkriju taj za wih prokr~eni put.

Tada }e se dodatno razjasniti i zavr{ni "diskordi" koji su

doveli do rasklada i raspada opsesionisti~kog pokreta i do razlaza

wegovih protagonista. Ali tu se nalazi i razlog vi{e da se ukaè na

gorku ~iwenicu da se najtvr|e jezgro opsesionizma Milan Mladenovi} -

Dragiwa Uro{evi} - Milan Lali} nikada nije razgradilo. Wega su raz-

druìle "gozbene dru`benice" Bolest i Smrt, prva do dana dana{weg

trajno izgnav{i Dragiwu Uro{evi} iz dru{tvenog "zglasja", druga ispra-

tiv{i Milana Lali}a me|u wegove "mrtve pesnike", i jedna i druga osta-

viv{i Mladenovi}u odgovornost da veliku misao i zanos wihove mla-

dosti sa~uva od zaborava.

128


PESMA KAO HOMOLOGIJA

METAPSIHI^KOG I METAFIZI^KOG

(Zglasje, Prosveta, Beograd, 1972)

- Prikaz u "Studentu" prve pesni~ke zbirke

Dragiwe Uro{evi}, 1972 -

Na~initi kwigu pesama zna~i obreti se na vrhu nekog puta,

dosegnuti visinu osmatra~nice sa koje se put sagledava celinom

dogo|enosti. Pri tome, odgovornost pesnika pred delom kore-

spondira intenzitetu wegove ambicije, kao {to i sam doma{aj

ostvarewa zavisi od talenta i doìvqajne dubine pesnikove.

Tako se kwiga pojavquje kao osmi{quju}i rezultat jednog procesa

~ije su divergencije wom sabrane i obuhva}ene ~vrstinom jedin-

stva. Dakako da uspih ove kona~ne retrospektivne kompozicije u

najve}oj meri odre|uje i sud o wenim delovima, jer se ovi svakako

pojavquju u ~istijoj svetlosti kada su obasjani pogledom celine.

Kwiga je stoga posledwa, najdubqa i najizazovnija pesma, u

wenom sveobuhvatnom zahvatu mire se one suprotnosti kojima,

katkad u nepomirivom raskolu, ratuju stihovi, strofe i pojedine

pesme.

Dodu{e, zamisao o kwizi moè prethoditi samom ~inu ili

procesu wenog pisawa, u kom se slu~aju celina doga|a ve} u

samom umu pesnikovom, a pisawe pridolazi kao vi{e ili mawe

slobodan postupak realizacije. Jedan francuski kwièvnik

delio je pisce u tri grupe: Na one koji pre pristupawa pisawu ve}

znaju {ta }e i kako pisati, potom na one koji pisawe zapo~iwu sa

sve{}u o samo jednom od ova dva su{tinska zahteva, i kona~no na

one koji ne znaju ni {ta }e ni kako pisati. Ovaj kwièvnik je svo-

jom duhovito{}u pokazao smisao za sarkazam, i ne slute}i vaqda

da se nehotice na{ao na tragu tajni pesni~ke kreacije; jer pe -

snik je najvi{e pesnik onda kada u silini svoga doìvqaja ne

dostiè re~i, kada se vine u predele ~istog ose}awa lepote koji

ne poznaje puteve sopstvenog ispoqavawa. Za Malarmea bila je

to borba sa belinom lista, otimawe re~i prenapregnutom

131


doìvqaju, za na{ega pesnika to je boravak u Ni{ta, simpatija

sa neuznemirenim i samodovoqnim svetom Duha; nedostatak re~i

prevazilazi se neposrednim izlivom poetsko-sintaksi~kih celi-

na, oblikovanih luminozno{}u trenutka. Tako da izvornost poet-

sko-kreativnog ~ina pripada bogu Kairosu - bogu trenutka i

zgodne prilike, makar se taj trenutak pripremao ~itavim ìvotom

pesnikovim, makar se ''zgodna prilika'' sastojala i u bremenitoj

prinudnosti o~ajawa.

Ako se, me|utim, posledwi i najnedostojniji sa liste

francuskog kwièvnika pokazuju sada upravo u suprotnoj svet-

losti, kao najdostojniji pesnikovog imena, vaqa odmah, za utehu

prvima, ukazati na to da tek zrelosti izraza i strogosti

samosavladavawa pripadaju prednosti puta koji su oni izborili:

Zama{nost ve}ih celina i sloboda u oblikovawu kompozicije. Ne

treba posebno nagla{avati da se tako u ~inu stvarawa gubi

neposredniji kontakt sa izvorom; ali se zato izbegava te{ko}a

odgovornosti posledwih: Da sve one raznovrsne oblike i

sadràje, koji su, uvek novi i ~esto inkopatibilni, otimani

praznini doìvqajne puno}e - svrstaju u osmi{quju}i red kwige.

Treba li, najzad, re}i da u ovom zavr{nom ~inu pesnik mora biti

na visini jednog filosofa, onog koji sve ho}e da sagleda iz svet-

losti celine? Nije li zato kwiga istinskog pesnika rezultat

obuzdane stihije, probu|enog Ni{ta: Umni sabor raspojasanih

trenutaka, ovekove~eni Kairos?

Najsre}nija je okolnost, me|utim, kada je u kratkom vre-

menu ve}ina pesama potekla sa istog vrela, iz iste (sveobuh-

vatne) intuicije; rad na uobli~ewu kwige naj~e{}e je tada li{en

nekih leksi~kih nesaglasnosti, a krug opsesivnih motiva i simbo-

la dozvoqava harmoni~nu kompoziciju, iako katkad zavede na

stranputice stihijnog re|awa pesama, bez dubqeg zahvata i umni-

jeg sagledavawa celine.

Pesnikiwa Dragiwa Uro{evi}, kojoj su na raspolagawu

bile prednosti posledwe od navedenih pesni~kih situacija, ve} i

samim nazivom svoje prve pesni~ke zbirke obavezuje ~itaoca da

pre ~itawa pojedinih pesama, podnese sebi ra~un o celovitoj

zamisli kwige. Jer re~ ''zglasje'', pored ~udesno saìmaju}eg trep-

taja neologizma, podrazumeva i saglasnost ina~e disonantnih

delova. Sama kwiga na iznena|uju}i na~in odràva na okupu

132


uskome{ane krugove vascelog bi}a, tako da ve} iz naziva ciklusa

~italac naslu}uje pokret celine od sebe ka sebi samoj, putovawe

kroz posredne stupweve koji neodre|enosti prvobitnog sagle-

davawa udahwuju razu|enost opredeqewa. Ovo }e se putovawe

pokazati kao neznatni drhtaj unutar sveobuhvatnog kruga bi}a iz

koga za ''umnike'' nema puta van: U wemu vlada gravitaciona sila

smrti, tek ''s prirodom nam jedna~ewe'' (''Humke ~as'') dosmisli}e

na{e kratkotrajno ''gostovawe zvezdama'':

''Priroda kolevka i humka, koja nas zglasju povela,

u jedna~ewe sad sa sobom privla~i."

("Pohvala masla~ku")

Ali pre no {to se otisne niz kovitlace poetsko-

metafizi~kih krugova do zglasja dovinutih, ~italac mora obrati-

ti pa`wu na trostih koji se pod nazivom ''Pesma o Pesmi'' nalazi

ispod, izvan wih. Postoji li, dakle, ne{to neobuhva}eno ~vrstin-

om celine bi}a~ Moè li se obezbediti jednozvu~nost zglasja ako

jedan ton dopire iz drugog registra~

Ma koliko, me|utim, i sam pesnik bio zasu`wen razmera-

ma prostranijeg smisla, ipak je on taj u ~ijem se umu celina

uobli~uje; stoga je on istovremeno u krugu koliko i van wega. Tako

se pesnik plami~kom svoje svesti nalazi ste{wen izme|u dva

ponora: Izme|u nedoku~ivih dubina u sebi i prete}ih ''zvezdanih

{irina'' nad glavom. Da bi se bi}e uop{te moglo misliti, ono

mora imati svoj psihi~ki korelat, ili ta~nije: Ako je wegova

su{tina metafizi~ka, tada je wegov korelat u umu pesnikovom -

metapsihi~ki. Ovaj je, dakle, neophodan uslov samog mi{qewa o

bi}u, u krajwem slu~aju: Medijum u kome bi}e dolazi do

samoosve{}ewa; tako da onaj nerazumqivog porekla plami~ak

svesti posreduje u spajawu i kona~nom poistove}ewu dva ponora,

{to mu za pravo daje da se na|e izvan wihovog totaliteta.

Pesnikiwa Dragiwa Uro{evi} na briqantan na~in sprovodi ovu

zamisao.

U umu pesnikovom, naime, boravi nedosegnuta Pesma,

Tajna ka kojoj se usmerava ìvotni i stvarala~ki napor:

''U kupoli ~ela tajna zlatna raspeta''

''Nedoku~ivo seme du{e plamne i plemene.''

133


Kao takva, ona je predmet i ve~iti nedoseg kreativnog

~ina, dakle samosagledavawa, utoliko stvarnija ukoliko tajanst-

vo svog sadràja ~ini pogledu daqim, nestvarnijim. Tako se pojam

pesme raspliwava u dva zna~ewa, te u naslovu ''Pesma o Pesmi''

(ma koliko se ~inio ve} iskori{}avanim), imamo originalnu

zamisao: Pesma kao gotov proizvod stvarala~kog ~ina saop{tava

~itaocu nedoku~ivost Pesme (veliko ''P'' stavio MM radi lak{eg

razumevawa) kao zajedni~kog, homolognog jezgra metapsihi~kog i

metafizi~kog, kao daleke, nedogo|ene, nepoznate harmonije

sveobuhvatnog reda stvari, dakle kozmosa. Daqe se u kwizi pojam

Pesme kao leksi~ko oru|e vi{e ne pojavquje, osim u posledwoj

pesmi ciklusa ''Glas neznanine, Smislica krug'', na samom rubu

zglasja, gde se doga|a ~udesno poistove}ewe, ''ven~awe'' tame u

glavi i ''zvezdanih {irina ... dalekog svemira'':

''Silaze pesme iz zvezdanih {irina na ven~awe s tamom.''

("Pesme")

Ali tokom ~itave kwige provla~i se zamisao jednog po

sadràju Pesmi analognog realiteta, ~iji identitet pesnikiwa

utvr|uje neodre|enom zamenicom: NEKO. Tako ''u umu pesnikovom

skladana sasvim u svod modri nad nama sveden'' (Pesme), pod

wegovom ''rukom nepoznatom rukom sasvim ne`nom... sva bi}a

po~etku hrle vrhu da se vinu'' (Harfa). Mi smo, dakle, ''predivo

zamr{eno uzvi{ene neke ruke sjajne'' (Himna umu); a u pesmi

''Smislice'' pesnikiwa ovom misti~nom realitetu, koji posreduje u

zasnivawu pesni~ke ontologije, dodequje personifikovano

odre|ewe: ''Neko'' postaje ''Smi{qeni mag'' koji ispisuje krug,

''~arac'' koji ''u neznaninama guta za~aranu traku hoda''.

Ali wegovo boravi{te, rekosmo ve}, daleko je i

nedoku~ivo, u{iveno u najsveobuhvatniji krug bivstvovawa - krug

bi}a. Nedohvat horizonta tog kruga za pesnikiwu se zato odmah

na po~etku objavquje kao Tama. Otuda naziv prvog ciklusa: ''"Glas

bi}a, Tame krug''.

Mi sada zajedno sa pesnikiwom ulazimo u dvorane svemi-

ra; no kao {to smo pre polaska na ovo putovawe obratili pa`wu

na wihovo predvorje, sagledajmo ih sad za trenutak u celini,

onako kako ve} na prvi pogled sukcesivno streme zglasju. Mi }emo

se kasnije samo delimi~no vratiti delovima i pojedina~nim

134


pesmama, onoliko koliko je to potrebno za razumevawe onto-

lo{ke vizije pesnikiwine, a ~italac }e mo}i da i sam sagleda

ostale implikacije.

Dakle, glas bi}a dopire iz tame, u wegovim sveobuhvatnim

zvukom odzvawaju svi subordinisani ~lanovi. Ono traje beskra-

jno i neuznemireno, mire}i svojim nedohvatnim razmerama sve

suprotnosti kojim di{e. Tako u sebi skriquje i sobom natkriquje

prvi uslov svoje beskona~nosti: Ve~nu menu i smrti svega

kona~nog, zaqubqeno u humku kojom se zatvara krug privremenog i

tankog postojawa svake pojedina~ne svesti. Sve {to ìvi stremi

svome uvenu}u, tek pod humkom materija se vra}a svome bezmer-

nom izvoru. Otuda naziv drugog ciklusa: ''Glas humke, Vewewa

krug''.

Ali pojedina~no bi}e, osu|eno na sku~eni prostor svoga

tela i blisku perspektivu trajnog nestanka, prinu|eno je da

nekako preìvi svoj ome|eni vek. Nije li mogu}no ve} i samim

ìvotom svojim, makar i beznade`nim, makar besmislenim,

doku~iti ne{to od neprolaznog, preslikati u svome duhu postoje}u

a nedosegnutu harmoniju kozmi~ku~ Nije li upravo qubav ona

neokon~ana simpatija sa netaknutim poretkom prirode, glas

utkan u be{umni govor latica, krug oven~an cvetom mirisa i

mirisom cveta: Da se iz svesti potisne tragi~na sudbina bi}a

kona~nog, u bi}e vanvremeno da (se) zaroni~ Zato se ''Glas

qubavi'' zatvara u ''Cvetni krug''.

Qubav, me|utim, po~iva na zaboravu bi}a, a pesnik ne

prihvata odsustvo biti i zato napu{ta privid sklada, nastaviv{i

put vrhovima uma i maglinama Tajne. No pre obretewa u jezgru

neznanina, pesnik pribira svoje iskustvo, sve~ano znawe ste~eno

u sagledavawu ~istog bezmerja bi}a, propasti svega kona~nog

unutar wega, neuspeha zaborava i zadovoqewa qubavqu. Zato

''Glasovi razli~ni'' zvone odjekom pre|enog puta i slute bliske

sve~anosti uma.

Tako se najzad ponovo vra}amo tamo odakle smo i krenuli,

svojim umom doseèmo predele bi}a. Ali sad bi}e sa svojom

tamom poprima novi sadràj: âk i ono dobija na sebi pukotinu,

kroz nemogu}nost otkrivawa wegovog objektivnog smisla, nadiru

"neznanine" bogate prostorom za na{e subjektivno misleno

dovijawe i osmi{qavawe. Re~ "smislica" u nazivu ciklusa "Glas

135


ne znanine , smislica krug", na~iwena po analogiji na uobi~ajenu

re~ "besmislica", svojim sarkasti~nim humorom ozna~ava

himeri~ne tvorevine uma koje sveop{toj tmini i kona~nosti Duha

suprotstvqaju posledwu mogu}nost da se ìvi sa iluzijom smisla.

Kona~no se krug zatvara zakletvom na vernost uzvi{enom

letu poezije, ~ime se dopire do onog polisonantnog i

zaokruùje}eg glasa celine universuma: Zglasja, koje definitivno

ujediwuje magline ~ela pesnikovog sa ''{irinom, dubinom i tamom''

nebeskih sfera.

Ali sazvu~je ne bi bilo potpuno ako pesnik ne bi vodio

ra~una i o ruhu svojih pesama. Tako su pesme unutar ciklusa iden-

ti~ne formom, od ciklusa do ciklusa, me|utim, budu}i razli~ite.

Dva izuzetka postoje, ali upravo oni potvr|uju talenat Dragiwe

Uro{evi} za kompoziciju: Prvi izuzetak, pesme posledweg ciklusa

odlikuju se istovetnom formom sa pesmama prvog ciklusa, {to ve} i

samo upu}uje na su{tinsku identifikaciju wihovih sadràja (for-

malno i sadràjno zatvarawe kruga); drugi izuzetak, pesme ciklusa

''Glasovi razli~ni, Pohvala krug'', ve} i svojim proznim izgledom

isti~u svoju razli~nost, odeqenost od ostalih sadràja. Kona~no,

formalna celovitost kwige do savr{enstva da se dovede, zavr{ena

pesma ''Orao'', u ''Glasu zglasja'' jedina, tako|e je trostih kao i prva

pemsa kwige, ''Pesme o Pesmi'', o kojoj je ve} bilo re~i. Jo{ jednom

pesnikiwa fomalnim zahvatom re{ava bitno sadrìnski problem:

iako je ''Pesma o pesmi'' izvan krugova krugom bi}a obuhva}enih, ona

se na ovaj na~in ipak vra}a celini, budu}i da se formom ''rimuje'' sa

pesmom ''Orao''. Tako se do razre{ewa dovodi na{a ranije konstat-

acija da se pesnik, ili ta~nije Pesma u wegovom umu borave}a,

istovremeno nalazi i u krugu bi}a i izvan wega.

Ostaje jo{ da ukaèmo na neke elemente ontolo{ke vizije

Dragiwe Uro{evi}. Ne{to od toga ve} je ranije izloèno, pre

nagove{teno. Ve} u prvoj pesmi prvog ciklusa (Pev su`wi), jednoj

od najdubqih, suo~eni smo sa razdeobom kosmi~kog prostora na

ovostrani i onostrani. Dok ''s one strane'' vlada mrtvilo, nepo -

kret sveproìmivih tmina bi}a:

''S one strane ni miris treptavog sveta ni tren

Samo po neka lepr{ava sen oko sebe ubogo putuje

Mrtvom usnom dotakne zemqu utrne joj krilo hrlo'',

136


dotle ''s ove strane'' qudi kao ''zasu`wena bi}a, bi}a sama'', ''um-

nici'' koji ''zure u ìvota svoga {koqku sedefnu'', utoliko beza-

zlenijim izgledaju {to opstoje u sjajnom hramu prirode, ''boànski

uskla|enom suncu u ~ast'':

''S ove strane zamiri{e treptav cvet i vek...''

Kontrast se produbquje sa saznawem da je ''humka prava

kolevka bi}a'' i da u dvoru prirode ''sve samo svetkovina smrti

biva'', jer je priroda ''harfa... u ruhu vewewa''. Ali ova saznawa

za pesnikiwu ne dobijaju ''smisao tragi~nog pogleda'', kako se

povr{no izrazio jedan kriti~ar, jer sagledavawe sveobuhvatnog

reda stvari i neizbe`nih kosmi~kih zakona nalazi se izvan uskih

kategorijalnih podela koje vr{i svest - samo jedan neznatni ~lan

ve~nog prolaèwa u okvirima bi}a. Uslovno re~eno, poloàj

~oveka je zbiqa tragi~an, ali su tu zato pesnici koji ''na krilima

zvezda (...) smrtni i tanani oslu{kuju melodiju svemira''

(Pesnici), te svojom misijom prevazilaze obzor pukog o~ajawa,

makar nas ''ìvot izdajnik pretvara u pramen praha'' (isto), makar

''Jedna ta~ka ~ela tamna i plamena

(...)

Nemom re~i prodire u belo srce narcisa uspravqenog

Nose}i za sobom senku svoju ko propast poznanu.'

("Vetrovi")

Jer kad ''visina nebesna u cvetove so~ne pev to~i''

(Pesnici), tada ni ''smena umnika'', ni tama i pomor koji ''u nedogled

sveta razvijaju krila'' (Smislice), ne mogu nagnati pesnika:.

''Da u visinama podozreva od prostora niznog.''

("Orao")

Iako ''klizi {apat o po~etku na rubu svesti, o srì sveta

prevashodno gordoj i tamnoj snazi'' (Smislice), mi se ''klawamo

dubini humke sjaju urne letu pepela u prostoru'' (Himna umu),

''opsednuti zvonom oluja koje daq predskazuju'' (Smena); i dok ''kli -

zi tanu{na linija smisla me| slobodom i tamom'' (Pev su`wi),

''kroz tavninu tanka nit uma veli~anstveno odseva'' (Himna umu).

Tako i{~ezava tragika iz jednog pogleda koji je upravo sa wenog

137


izvora potekao. I zato pesnikiwa, poput orla, stremi visinama

bi}a, poput galeba sneva o ''~istom letu'' i ''neuznemirenoj peni''.

Ali to je ve} put ka uzvi{enoj samo}i bi}a, ka predelima ~istog

prostora i ~istog vremena koji se poistove}uju, to je nagove{taj

bestelesnog postojawa u kome se ~ak i bi}e ''zakop~ava'' pred

tajnom, pred ogromnim prostranstvima neznanina ispuwenih

prazninom ne-bi}a:

"Bi}e je uvek sámo i pred tajnom zakop~ano

Skriqene vratnice uzani prolazi prema svemiru."

("Smislice")

Iz takvih visina dopire poezija Dragiwe Uro{evi}.

Rasko{ wenog talenta, opse`nost wenih zamisli znatno prevazi-

laze mogu}nost da se u jednom kratkom ogledu dovoqno osvetle sa

svih strana. Zato ovde nije bilo re~i o wenom jeziku arhai~nom a

~udesno inovatorskom, o melodiji stiha, iznena|uju}em bogatstvu

neologizama, o dvosmislenim re~ima koje misao povedu paralel-

nim a shvativim putevima. Nije bilo re~i ni o tradiciji na kojoj

po~iva ovo pesni{tvo, kao ni o trenutku savremenom koji ga je

do~ekao i koji je wim progovorio; pa stoga neka na kraju lapi-

darno bude re~eno da je poezija Dragiwe Uro{evi} svojom pojavom

u vremenu poetske hiperprodukcije pokazala s jedne strane da }e

autenti~na poetska re~ preìveti i prekora~iti sve stupice koje

joj postavqaju vreme i duhoklonulnici, a s druge strane ukazala na

bezna~ajnost i nepotrebnostogromne ve}ine pesni~kih tvorevina

koje parazitiziraju kraj we na su{i Duha, zauzimaju}i imaginarni

kulturni prostor, ìvotare}i do skorog zaborava.

138


OPSEDNUTOST

NOVOM KOZMOLOGIJOM

("Psalmi i druge pesme", Matica srpska,

Novi Sad,1973)

- Prikaz u "Politici" prve pesni~ke zbirke

Milana Lali}a, 1973 -

Pred sobom imamo prvu pesni~ku zbirku mladog pesnika

Milana Lali}a i racionalno intoniranu orijentaciju Matice

srpske i wene ugledne edicije "Prva kwiga". Zbirka "Psalmi i

druge pesme" otkriva pesnika u razvoju, koji se ka vlastitom

iskazu probija isprobivaju}i razli~ite izraàjne mogu}nosti.

Lali}ev doìvqaj sveta sluì se najpre nekim tradi-

cionalnim simbolima mitskog nasle|a. Krug tih simbola

pro{iruje se ili se mewa zavisno od sfere uticaja kojoj se pes-

nik izlaè. Psalmi su svojevrsna jezi~ka i ritmi~ka aktual-

izacija biblijske atmosfere. "Mrtvi pesnici" i pesma "Na grobu

Narcisa" sluè se pa`qivo odabranim personifikovanim

boànstvima gr~ke mitologeme kao povodima za naslu}ivawe

vlastite kozmologije. Te`wa za zasnivawe nove kozmologije dobi-

ja pesmom "Podvi`nik" leksi~ku patinu na{eg sredwevekovqa, da

bi u ciklusu "Dolazak o~ekivanog" - oslobo|en neposrednih uti-

caja nasle|a - zapevao moderni senzibilitet. Zavr{ni ciklus -

"Tri soneta" - saìma sve najboqe osobine cele zbirke i istovre-

meno sluì kao okosnica budu}eg pesni~kog opredeqewa.

Naporedo sa promenom sublimovanih uticaja i postepenim

osloba|awem od wih, mi pratimo i odgovaraju}i razvoj artiku-

lacije stiha. Slobodan i saèt stih psalama, elegi~nom ritmikom i

op{tim metafori~kim obrtima, katkad i elipsama, pribliàva

profetsku i apokalipti~ku biblijsku imaginaciju. Naprotiv, u

"Mrtvim pesnicima", povratak helenskoj harmoniji i meri iskazuje

se ~vrsto isklesanim katrenom u kome rima nije bez pateti~nog

prizvuka. Ovaj se kontrast primiruje u pesmama "Na grobu Narcisa"

139


i "Podvi`nik", zacelo prelomnim ta~kama zbirke: Rima ostaje nosi-

lac homogene pesni~ke strukture, ali se zato katren talasa

unutra{wim ritmovima i uslo`wenim zna~ewima. Predanost rimi

isku{ava se naizmeni~nim prisustvom belog stiha u ciklusu

"Dolazak o~ekivanog", da bi u zavr{nim sonetima dobila svesno,

gotovo metafizi~ko opravdawe: Ako su pesma i sam poetski ~in

tvorbeni momenti novog kosmosa, ako se, naime, unutra{wi svet

pesme u kosmotvornom trenutku izdiè iznad prirodno-povesnog

haosa, onda rima u wemu ima obele`je nosioca novoste~ene har-

monije i naslu}enih sazvu~ja.

Lali}eva opsednutost novom kozmologijom nije deklara-

tivna - mi je rekonstrui{emo tek analizom wegovog postupka.

Dvo struki proces duhovnog zahvata vodi razarawu sveta oblika i

pojava, "realni svet" produbquje se u dve dimenzije: Duhovnu i

kozmi~ku. Konkretan predmet - u pesmi je on obeleèn re~ju i kao

takav on je simbol, nosilac metafori~kog zna~ewa - posluì kao

po vod, zatim transformisan, on sluì kao posrednik izme|u duha

i kosmosa. Uzajamnost je obostrana, a posrednik se rastvara u

no vo postignutom sveobuhvatu. Razoreni svet kolevka je novo i -

zgra|enog - i upravo pesnik ovoj transfiguraciji daje obele`je

svog duha bitno poetskim (stvarala~kim) ~inom. O osobenosti tog

~ina svedo~i pesma "Sonet o nastanku pesme":

"Al' pamtim kako Pesma pred ìvot spava:

u umu se kamen s pticom odrowava."

Postupak koji obeleàva zasnivawe nove kozmologije

najvidqiviji je u posledwoj - najboqoj pesmi zbirke

"Na jeziku pesnika ki{e trule

Rastu gorki bademi, raste senka zida

gra|enog od re~i {to su rasule

zvezde po nervu izo{trenog vida."

("Sonet o pesniku")

Razvoj odli~nih pesnika naj~e{}e je najboqi tuma~

wihovih kona~nih opredeqewa - posmatra~u putokaz za

istraìvawe, mladom sledbeniku {kola i pouka. Ako Lali}

izraste u odli~nog pesnika - a wegov prvenac pruà sve uslove za

to - zna~aj ove zbirke bi}e vi{e nego o~igledan.

140


NAGOVE[TAJNA PISMA

Postjanstvenoj Dami

1. juli

Razmi{qao sam danas o onim momcima koji se rode, ìve

i umru u istom mestu, na istoj ta~ki svemira. Kako su oni

pri~vr{}eni, ukovani, na kraju zadovoqni. A mi, koji ''ne ìvimo

tamo gde nas pozna svet'', lutamo kroz prostor i nema onog kame-

na koji bi nas utemeqio.

Grad je na{a bezli~na lutaonica.

Gradovi lebde u izmi{qenoj svetlosti, provalije zjape u

svakoj pori trotoara.

13. juli

Danas sam mislio o svojim kwièvnim zamislima, o

nedozrelim pesmama i neuhva}enim mislima. Mislio sam i po ko

zna koji put setio se onog Geteovog: Ono {to ne moè{ dovr{iti

~ini te velikim...

Da li }e se iz mog nedovr{enog duha izle}i ona poiema

radi koje ìvote svoje izdràvamo, da li }e se dore}i ono

nedore~eno, doùdeti ono neizù|eno?

Eto, to je o~aj: Ogromna sila koja ho}e da se iskaè, da

prona|e neotkriveni prostor za sebe i za svet. To je i gnev:

Neupotrebqeni o~aj, nemo}na mo}. Tako mi bitno bivamo: U odla-

gawu sebe.

Kada se Ivica Ponor dokopa svoga @ala, kada se produ-

bi onaj trenutak izme|u postojawa i smrti, kada se na{a posto-

janost surva u onostranu tminu i zablista trenom umirawa, svako

}e odlagawe ustuknuti pred odlukom:

"Bili smo a sada sve je opet tu..."

143


17. juli

U posledwe vreme mnogo sam govorio i pisao o Praznom.

I upravo sada, kada se duh podre|uje telu, misao nerazumnosti:

Ose}am kako se Praznina u mene naseqava, kako sve dubqe u

apsolutno otsustvo tonem.

Da li je to ispra`wavawe od svakog prethodnog nanosa, da

li ~i{}ewe duha za novi napor stvarawa? Ako je tako, nije li na

pravom putu ona misao koja Prazninom prepora|a svet, onom

Prazninom koja se u ru{ewu samoprepoznaje, koja uni{tava i

ni{ti uni{tewe? Zar tako ne ostaje misao umesto nas, prazna

misao bez nas?

Suludo mi se to u glavi zbiva, ta Praznina pre, kroz i

posle moga uma, taj nedosegnuti prostor kome se velikim slovom

klawam, pre uma, pre duha. Samo, ho}u li umeti da ga iskaèm, ho}u

li umeti? Ili }u se u wega od wega skriti?

26. juli

Kada se u bi}u zagubimo i zaborav nas su{tva na{eg

obuzme, plodno je to napu{tawe sebe, inspirativno zagubqewe. Iz

najbanalnijeg raspoloèwa isko~i nam stih, najtrivijalnija

situacija odjednom nabubri najneo~ekivanijom idejom. Kako moè{

znati gde }e te zate}i Misao, kako da doku~i{ objavu nedoku~ivog?

Putevi iz nas ka nama zaobilaze predvidqivo, svest se sabira na

izlaznom pragu dogo|enog, stoga: Sve {to se zbilo na dobrobit se

na{u namerilo, svaki nam gubitak smi{qa neki }ar.

Ali da to uteha samo ne bude, brine nesta{ni Kairos, i

na{ duhovni svet lebdi nad sopstvenim ponorom, lebdi i odràva

se. Napu{tawem sebe on se radi povratka sebi o~uvava; u sebe

samo zagledan, on ne bi poznavao put iz sebe. Tako mi tonemo u

bi}e, a su{to nas iz toga predo~enog bezdna vreba. I eto potpune

zapalosti koja se u trenu prepora|a u potpuni uzlet.

To je kao u ideji za jednu pesmu (''Sanseverija''): Pada{ u

provaliju, otvara se utroba zemqe, ~vrsti te element propu{ta

kroz sebe, zatim i magma - fluidni element vatre u sredi{tu

zemqe, ti, dakle, pada{; potom se na|e{ na drugoj strani lopte,

potpuno si propao, ali sada uzle}e{ ka nebu - nove se kozmi~ke

144


sile u gravitaciju ujediwuju. Tu nema razlike izme|u pada i uzle-

ta, kao {to ni tamo svetlost ne prepoznaje tminu jer se upravo u

woj samo-prepoznaje:

Sunce u leglu tame lik svoj prepoznaje.

Tako se u jednom DAHU DUHOM bavismo. Jer nas pero, opet

nepredvi|eno, povede

Vers les sommets ensoleillés de l'ivresse.

***

Ti vidi{ da ja u pismu nikad ne ostavqam ni malo praznog

prostora, da ja sve do kraja ispuwavam. E pa u tome i jeste smisao

Praznog: Potpuna ispuwenost bi}a. To je kao i sa uzletom i

padom, svetlo{}u i tminom: Prazno je apsolutna ispuwenost. A

jedan pesnik kaè: Prazno je dubqe...

Ovde sam nekoliko puta razmi{qao: Kako sad protu ma -

~iti onaj stih:

Smisao je prazan, besmisao pun.

To mi sada izgleda vrlo neobi~no i iznijansirano. Da li

ipak smisao? Ili je puno}a besmisla ono prazno smisla?

1-2. avgust

... Evo nas sada u ti{ini, evo u prikupqawu. Daqine su

bliske i mi se susre}emo negde nad svezadiru}im morem... A sve

je to JEDNO ISTO more, sve to kretawe i lahorewe, urlawe,

zatim zati{je povr{inom. Mi se tako pripajamo i ne razdvajamo

nepokolebivo{}u sveprisutnog.

A onda: Zagleda{ se u blesak, u onaj se odblesak, u ono

sjediwewe vode i vatre, u onaj mir ve~iti me|u stihijama zagle-

da{, i vidi{: Da tu smo negde, na Putu tom Sun~anom, zalutani -

i ne raspoznajemo vi{e sukob i osvetu, iako sukobqeni, iako

gnevni. Tim putem zava|enosti i pomirewa lebdimo - mi, nesa-

lomivi putnici daqine i ve~nog prisustva , poklonici Praznine,

osvetnici smisla. I eto ''novog prostora, nepoznatog nam... i tako

potrebnog'', eto prazne ispuwenosti i prepune Praznine: Eto

145


Velikog Sun~anog Puta pred nama i u nama, eto nemi{qenog

praznog prostora koji ''ukida krajwi ciq'', u kome boravi ''klica

stvarawa'', mogu}nost novog oblikovawa.

Treba li da ti govorim o tome da se to oblikovawe zbiva

u poeziji, da je naime, sama poezija to oblikovawe? Ne tek ova

ili ona pesma, ne ~ak ni bilo koja pesma niti sve pesme zajedno,

nego Poezija kao stvarala~ko delovawe, Poezija kao ~in obliko-

vawa egzistencije.

Poezija treba da preraste u najbogatije po stojawe,

Pesnik je taj koji svojim duhom ukazuje stvarawu put od zamisli ka

înu, od ~ina ka Delu.

***

Svakako si razmi{qala o onom trenutku koji razdvaja

ìvot od nepostojawa, dah od sle|enosti. On je za mene nalik

onom na{em svakodnevnom trenutku u kome se iz jave izvijamo u

san, onom trenutku koji bezuspe{no poku{avamo da uhvatimo, a

uvek snom prevareni bivamo. Jednom sam ja o tome trenutku drào

besedu, u ona ~arobna vremena prisnosti i velikih okupqawa...

Vidi{: Taj trenutak umirawa - to je onaj Ponor-ka-

Praznom koji leì u dnu Opsesije. Tim trenutkom biti opsednut

zna~i: Na bitan na~in biti opsednut. Stoi~ari i epikurejci

mnoge su mudre stvari o wemu izrekli u nastojawu da postignu

uzvi{enu ravnodu{nost, mnogi pak pesnici nad wim o~ajavali; i

svaki ga od wih jednom doìveo, svaki pak svoju tajnu odneo sa

sobom. A svake ve~eri mi imamo priliku da umiremo i da se sa

jutrom ponovo ra|amo.

Tek: Ponor je pred nama i ~itav na{ ìvot samo je ivica

sa koje se propada tamo odakle se jednom uzletelo, i ako ho}e{,

to je ivica sa koje se uzle}e tamo gde se jednom palo.

8. avgust

O Ivici Ponora.

'Takozvani ìvot'' jeste Ivica, i ''ono o ~emu ne sme{ da

misli{" jeste Ponor. A ''sitne utehe'' jesu smisao zaborava; jer

kada bi stalno tako mislio, ~ovek bi zbiqa teìo smrti i jedi-

no bi mrtav Ivicu mogao do kraja da opi{e. Samo: Treba jo{

146


re}i da ponor obuhvata i ivicu, a ìvot je samo {ansa koju

bespu}e samo sebi pruà: Da sebe spozna i sebi se vrati. Tako

Sveobuhvatno kroz nas u sebe zadire, produbquje se i pori~e

kraj. Ali ako trenutak umirawa sabira u sebe ono najbitnije

ìvota i smrti, tada se propadawe ivice u ponor i uzletawe

ponora na ivicu mora shvatiti kao trenutak kome treba teìti.

Sve je jo{ prostije kada se izloì prosta misao: @ivot

neminovno stremi svojoj sabirnoj i ishodi{noj ta~ki i nema tog

doga|aja koji bi mogao poremetiti taj prirodni tok stvari. Iz

~ega sledi da prizivawe takvog trenutka u posed svesti zna~i

prizivawe onog najbitnijeg. Zaborav bitnosti treba zato

zameniti zaboravom zaborava: [to duè kod sebe ima{

lebde}i trenutak umirawa, {to koncentrisanije, {to dubqe, to

}e{ ''sitne utehe'' ve} i nesvesno zaboravqati, to }e{ ~itavim

svojim bi}em teìti smrti, u zev }e{ ponora propadati.

Tako i pad sa visokog gorja, pad u provaliju, zatim

uzletawe s druge strane zemqe, samo je opis umirawa, samo-

govor Opsesije. Opsesija ujediwuje Ivicu i Ponor, ona je

prisutna u svakom ìvotnom ~inu, jer je istovremeno i sa ove i

sa one strane, jer je wen prostor - prazan prostor izme|u po -

stojawa i odsustva, jer je ona - budu}i i ovde i tamo - sme{tena

ni ovde ni tamo; wena ku}a nalazi se NIGDE, wen ìvotopis

jeste NI[TA. Eto Praznine nastawene SVUDA, eto prostora

{to proìma SVE i jeste SVE.

1-4. septembar

Vatra se vatri raduje, zaborav drugih stihija! Vazduh je

gosti, zemqa potpaquje, tek voda kroti. Ali kada se morem sus-

retnu, praznik je to borbe i pomirewa.

Kre}e{ se, plovi{, u Sunce gleda{. I svuda pred tobom:

Put. Promena poloàja ne ugroàva ga. On je u neprekidnom

odno{ewu sa tobom i tvojim vidom. Bilo gde da si, on je misao

tvoja i tvoja namera.

Pa onda: U koliko li se mno{tvo puteva taj jedinstven i

sveprisutni u mome vidu Put razvrstava, ostaje li od wega i{ta

kada se u bezbroj pogleda, na bezbroj ta~aka prostora, utiskuje?

147


***

Ugleda{ Mesec na dvevnom nebu i obuzme te jeza. Oko i

iznad wega plavet caruje, ti priziva{ u pomo} svoje znawe i zato

zna{: Ogroman je to prostor, a kako je samo taj srp blizak vidu!

Na drugu stranu neba pogleda{, plavi se o~aj protegao pros-

torom, pa ti se ~ini: Nema dubine, ~itav se onaj me|uzvezdani ponor

zgr~io u prevaru Sunca, zaklonio za slabi doma{aj na{eg vida.

Tako da se u jednom trenu za~udi{ mo}i Meseca: Da ne podlegne pre-

vari, da se odazove izazovu zraka. Zamisli{: Kojom to silom na{e

Sunce otima no} prostorima, kako se pak ta no} pokorava sjaju,

kako se u plavo taloì i prividom odsustva dubine objavquje.

Tako se prisustvom mese~evog bledila na dnevnom nebu

osvedo~uje{ o dubini pridida i ute{nosti zablude.

Kolika jo{ Sunca zauzdavaju tmine, koliki prostori svet-

lost u nedra skrivaju!

***

ûdno me zaista obuzima i vidim sebe tu`no, daleko.

Prekju~e smo bili na grobqu, ti i ja nismo obi{li ono najlep{e,

tamo iznad polukru`ne obale. îtavim polukrugom proteù se

grobnice. Ja ne mogu da ne zamislim istu tu zemqu, isti taj ras-

pored tla pre mnogo vekova, u doba Helena i Rimqana. I {ta je

onda vreme za to poluostrvce? Jo{ uvek je tu isto ono more, jo{

uvek isto Sunce, podmla|eno korewe ~empresa i daqe dubi tlo i

hrani se istrulelim ostacima qudi. âk i imena ostaju ista, samo

se li~ni identiteti prisutnika mewaju, da i oni uskoro prona|u

uti{je i nove, podzemne prijateqe.

îme se tu meri vreme kad ni{ta ne stari, kad se ne mewa

ni{ta?

AKO MO@E[ ZAMISLITI I NAJMAWI NEPROPADI-

VI KOMAD PROSTORA, SVAKA MISAO O VREMENU POSTAJE

NEZAMISLIVA.

12. septembar

Ja uvek mislim da postoji ne{to daqe i ne{to dubqe i

ne{to {ire i ne{to jo{ obuhvatnije. To, dakle, zna~i da sam ja

dostojan one Bornove pu{ke za trebqewe metafizi~ara...

148


Zagledav{i se u beskraj, vidim kako granice izmi~u obuh-

vatu; a to se zatim ponovi i onda kada poku{am da doku~im kra-

jwi domet si}u{nog, pa kada ho}u da sebe ograni~im u nekoj

najbanalnijoj situaciji... Tako ~itav moj ìvot izlazi na stalno

prebacivawe pogleda preko onog postignutog, i jo{ daqe, preko

onog mogu}eg. I koliko god tu osobinu smatrao najdragocenijom za

jednog umetnika, osobito pesnika, u istoj meri znam koliko ona

moè biti pogubna...

***

Ne znam koliko moèmo ra~unati sa tim da u svoj trajan

posed zadobijemo ose}awe nadmo}ne lako}e u oblikovawu. Stvar

i jeste u tome da se ono uvek iznova osvaja, da se potom dovodi u

sumwu, na kraju ponovo prevladava nevericu. Stihija vatre

neprestano ponire u ~vrstinu tla, voda bi ga tako|e satrla. Ali

tek u svom oslobo|ewu od sebe samog - u onom plavkastom dimu -

on postaje vazdu{ast, i neosporiv. Koliko je potpale potrebno,

koliko vedrine neba i koliko blagonaklonosti Eola da se plamen

vine u etar i zalebdi prostorom oslobo|en gravitacije!

Tako i mi svoje trenutke napu{tenosti i o~ajawa treba da

posvetimo onom neo~ekivanom uzletu koji se osloba|a svakog

podno`ja.

Ja bih èleo da budem onaj ko je toga neprestano svestan;

ali katkad tek kasnije uvidim da sam u lebde}e stawe dospeo

na~iniv{i tek jedan neznatan korak iz najdubqeg o~aja, i da sva

silovita ose}awa du{evne patwe zapravo osloba|aju jedno

prazno i vazdu{asto UNUTAR ~vrsto}e stvari. Svaka zagledanost

u bi}e, ukoliko, {~epana bi}em, na su{tost zaboravi, produbqu-

je u ~vrsto}i bi}a jednu novu su{tost koja podriva iznutra; on bi

da se stvari rasprsnu, da se Prazno pro{iri i obogati.

10. oktobar

Ve} na prvoj strani Doktora Faustusa - ve} na samom

po~etku govore}i o smrti glavnog junaka Adrijana Leverkina -

kaè Tomas Man: ''... Dve godine kako je iz duboke no}i po{ao u

onu najdubqu''. Ja sam onaj svoj pro{ireni sonet:

149


O slepa igro vekova i gena...

nazvao "Pro{irewe no}i"; zar ti se ne ~ini da se u ovoj Manovoj

re~enici krije jedan suptilniji smisao ideje: Jedno {irewe u

dubinu, jedna no} koja, budu}i ve} prilegla na svet, traì za

sebe prostor u dubini, u unutr{wosti stvari? No} se ne

pro{iruje samo u beskraj kozmosa - onoliko daleko koliko to

moè podneti prekora~uju}a mo} na{eg predstavqawa; pravi

smisao wene delatnosti jeste proìmawe dubine bi}a - onoliko

duboko koliko moè izdràti wegovo prirodno ustrojstvo: Da

tim proìmawem ne potegne ka nebivawu, tj. Su{tini, tj. Ni~emu.

No} se skriva danom, tek se duboko promi{qenom ose}aju kao

sveprisutna objavquje; dan je onaj privid koji izvire iz prosto-

ra nedohva}enog putovawem u dubinu, naime privid plavog ili

kretawa, svetlosti ili oblika:

Jer sudbina odredi glas koji }e

Svetlost uzalud dozivati

I bi}e no} a qudi misli}e dan je.

Tako govori gimnazijalac Eulalios (Milan Lali}, prim.

prir.), cara Davida najmla|i unuk, a {esnaestogodi{wi Laup

(Branko Aleksi}, prim. prir.) pristaje uz ovo proro~anstvo:

No} je

No} je bila

No} }e uvek biti.

U kakvoj se to no}i obziremo, je li to ona Novalisova,

odu{evqeno himnama pozdravqena, ona koja spu{ta pogled visi-

na u tamu na{e glave i tu se nastawuje, je li to ona no} koja se

pesniku obe}ava onostranom svetlo{}u (Ubili su sebe spremni

da zamene - glavu za svetlosti onostrane tame, ponovo Eulalios)

- je li to ona? I za{to me ta misao ne napu{ta, ne znam za{to

se sad prise}am onog - ne znam ta~no ~ijeg - ''duboka kozmi~ka

no}''. Zar se ta misao nije dovoqno iskazala, nije li ve} jedan

filosof sa smelo{}u govorio o no}i kao post-metafizi~koj kat-

egoriji? Kakav se to romantizam uselio u na{e pore - nije li ba{

tu kqu~ za pronicawe u prirodu mog neoromanti~arskog ose}aja i

iste takve misli? Toliko skrivene te`we za samouni{tewem, za

proap{}u, za razobli~ewem i bezobli~jem ima u strukturi mog,

150


NA[EG, bivstvovawa - mislim tu na duhovnu klimu generacija. Ta

sklonost prema ''praznom mestu'' jedini se sa najuzbudqivijim

ìvotnim i stvarala~kim nagonom - to je sila koja ho}e samu sebe

da potre, da se u sebi dovr{i i poni{ti, ve~no usmerena na

tro{ewe, rasipawe, na razarawe. To je sila koja, u neprestanom

pokretu, sti~e mo} ZABORAVQAWA onog pro{log, nezaokupqena

onim budu}im, to je ono rasipni~ko ''sada'', a to je Lutawe. Lutawe

je zaboravqawe, neprise}awe, Lutawe je nepredvi|awe - jer je

stvarawe. Mora{ ne-znati, u-zaboravu-biti da bi sebe-

neprekidno-otkrivaju}i stvarao. To je tumarawe od sebe do sebe

- to zaboravqawe. Ali to je uàs - to neprise}awe, toliko

pomi{qenog i{~ili, toliko re~enog odvetri! I sva se ta potis-

nuta sila preru{i, zatim plahovito izbije! To su Podzemne Vode

koje prikupqaju zagubqene tokove, naglo na|ene. Duboke se izdani

pokore trenutku izbijawa. Evo neo~ekivane, ali potajno pripre-

mane trgovine Praznim, evo izvora i opravdanog rasipni{tva!

Dugo zaboravom pripremano, ono na|eno tro{i se u trenu.

Probijawe je otkrivawe Praznog i obuzetost wime - to je ve}

popuwavawe koje se tro{i i raspada. To je Trenutak, to je

Doìvqaj, to je sadràj budu}eg Zaborava i nove Praznine.

Podzemne vode - jedna od onih zamisli koje ja godinama

nosim u sebi i koju nikakvo rovarewe ne dovodi do re~i, jedna od

onih lakokrilih intuicija koje traè pogodan trenutak za obliko-

vawe. Intuicija se iskaè naslovom ili jednim stihom - negde sam

napisao da jedan stih ra|a pesmu. Zajedno sa ovom pesmom idu

Provala oblaka i Kad videh dugu. Se}a{ li se da mi je to najed-

nom zasijalo onog stra{nog pquska, kad smo bezbri`no upijali

vodu u sebe? Vidi{ li krug? Zar se provalom oblaka vode ne

namnoè, zar ih ne preuzmu Vile Ponornice? Zar zatim ne nas-

tane duboke nepoznate vilajete tla, odakle - zaboravqene - izbi-

jaju u dan? Zar ih tu ne preuzme Sunce i vrati u obla~nu posto-

jbinu, gde snuju o novoj provali? Zar ih - ve} iskazane - ne pod-

miti Sunce dugom? Pa ih - podmi}ene - ne dovede do iskaza, ve}

im maglovitu sudbinu sprema? Zar magla ne odvede u tajnu, a tajna

tr~i u krug - oko dve ve~nosti? Voda gasi vatru, ali je vatra na

uzletawe izaziva. Tu po~iwe paperjasto lebdewe, zatim tamno

prikupqawe i, novim izazovom vatre, sa zemqom proìmawe. Ali

postoji odbijawe, nepristajawe - to je magla, to su krug i tajna.

151


Magla nas priziva u apsolutno lebdewe - i tu smo mi ~ista spo-

jenost, zasnutak tajnovite pomirivosti stihija.

22-24. oktobar

Jutros mi je po{lo za rukom da napi{em ve}i deo jedne

pesme - zva}e se ''Opsesija''. Po obimu bi}e otprilike kao

''Kairos'', a ima}e simetri~nu strukturu. Postoji jedan fini obrt

i sad }u ti ga napisati. Po~etni stihovi:

Produbi svoj odnos prema Bi}u, budi

Praznina kojom di{e svet! To je Poema -

Ta ~udna obuzetost Stihom koga nema...

Zavr{na pak strofa po~iwe:


Poema kojom di{e svet! To je Praznina -

Ta ~udna obuzetost Stihom iz dubina...

No}, 26-27.10.1973. Issa

Milanu Lali}u

(Od Crnog Psa do Opsesije)

Dragi prijatequ,

Sa velikim poletom pristupam pisawu ovoga pisma,

proèt ose}awem da upravo ovakvim trenucima treba usmeravati

svoje vreme. Ovaj moj daleki razgovor sa tobom pripada onom

duhovnom strujawu koje sam odlaskom iz Beograda napustio, i uto-

liko on zna~i povratak i udaqeno prisustvo.

Namera mi je prevashodna da te obaveèm na to ve} dugo

obe}avano ''op{irno'' pismo, i s druge strane, da svoje obe}awe i

tvoju molbu ispunim: Da ti, naime, po{aqem nema~ki tekst iz

''Fausta'', onaj deo u kome se pojavquje Crni Pas.

Obradovalo me tvoje uveravawe da se radi iskqu~ivo o

tvom Crnom Psu - ne{to u {ta sam i sam bio ube|en.

Fascinantna je, me|utim, podudarnost simbola - ja mislim da je

ta podudarnost dobar povod za sagledavawe bitnih razlika u

152


pesni~kom postupku i filosofskoj zasnovanosti Weltanschaung-a

izme|u Geteovog i na{eg vremena. Velika, kqu~na dela

kwièvnosti na izvestan na~in predstavqaju upori{nu ta~ku

epohe koja ih je omogu}ila i kojima se ona sama iskazla; utoliko

je na{e odre|ivawe prema wima od jednakog zna~aja za

odre|ivawe prema trenutku sada{wem. Tako sam i ja, ponovo

~itaju}i Fausta, ovoga puta na nema~kom, bio u prilici da

proveravam vlastito, ve} oformqeno, filosofsko opredeqewe.

Sukob ''dve du{e'' ja sam u sebi proìveo i preìveo jo{ u gim-

nazijskim da nima, a on je bio i tragi~an podsticaj mnogim mojim

pesmama. No kada mi je u Parizu po{ao za rukom onaj dvostih:

I sve bi reke ka ishodi{tu da poteku iz mene

Al' odve} ùdwe za svakim putem da se i jednim krene,

ja sam ve} ~itavim svojim ìvotom bio zaronio u VI[ESTRUKU

podeqenost bi}a i jedinstven napor bekstva, lutawa i putovawa

- jedan napor koji se zanosio unutra{wim i dubinskim nagonom za

apsolutnom dovr{eno{}u. Tu pobe|uje Smrt - wena stalna prisut-

nost u ìvqewu ujediwuje pocepanost Bi}a. Tu te moram podseti-

ti na jedan tvoj stih koji si, izgleda, neopravdano odbacio:

Ko seme smrti ne shvati

ne}e imati o ~emu da peva.

Mnogo je podsticaja Faust probudio u meni, ne{to sam ti od

toga, mislim, pisao. Sad prelazim na citirawe Goethe-ovog teksta.

Podvu}i}u ona mesta za koja smatram da bi odgovarala za moto

tvoje kwige. Dakle, scena ''Vor dem Tor'':

(Ovde sleduje poduì navod iz Fausta na nema~kom,

prim. prir.)

Time se zavr{ava scena ''Vor dem Tor'', a u slede}oj -

''Studentzimmer'' - Crni Pas postaje Mefistofel. Ukoliko te ni

jedan od navedenih stihova ne zadovoqi, spreman sam da ti u

slede}em pismu prenesem ceo sjajan opis te trensfiguracije.

Nezgoda je u tome {to se tu nigde ne pomiwe ''schvarzen'' ispred

''Hund''; iako ima stihova koje bi mogao upotrebiti.

153


Ina~e, prvi razgovor izme|u Fausta i Mefista je ne{to

najdubqe {ta sam u poeziji pro~itao. Daleko bi me sad odvela

analiza tih dubokih misli, ali ti obe}avam da }u je uskoro bilo

u pismu, bilo tekstom, sprovesti.

***

Ovih sam dana zapo~eo pesmu koja dugo traje i u tebi i u

meni - to je ''Opsesija''. Do{ao je trenutak za proslavu trenutka!

Ovde }u ti napisati tri do sada napisane strofe, nestrpivo

o~ekuju}i tvoj sud. Lako je mogu}e da one pretrpe bitne izmene -

to se meni ~esto doga|a usled nemilosrdne torture koju vr{i

celina zamisli i kompozicije nad delovima. Pesma se dugo opire

bu|ewu, ali kad jednom progovori, mora svoj jezik podvr}i i pri-

lagoditi disciplini Duha. U danima svog izrowavawa ona ~vrsto

pristaje uz svaki doga|aj, uz svaki ~in, i sama bivaju}i vrhunski,

nepriko snoveni ~in. U tim danima ~ovek postaje poietes koji

sobom obuhvata iskonski zev, pridaju}i haoti~nom poretku stvari

kozmi~ko obele`je. To je Poema. To je ne{to vi{e od pesme jer

govori o Poeziji (delovawu), Pesmi (delu) i Pesniku (delatniku)

istovremeno. To je Poiema.

Te{ko da }e ova pesma biti sasvim shva}ena bez po -

znavawa mog teksta ''Poetski smisao egzistencije'' - te{ko da }e i

onda biti shvativa.

Evo, dakle, po~etnih stihova poeme:


Praznina kojom di{e svet! To je Poema -

Ta ~udna obuzetost Stihom koga nema

I rimom. To je ~in. Ako uzbudi

Prazna misao: îst primer potpunosti

Ako na bezobli~nom tlu i{~ezava

Vreme, to je Poema! To se smrzava

Smisao u hladnom podsticaju ve~nosti.

Zaboravi{ li znano, na|eno ako

Izgubi{, misao ako prepozna se

U praznom, to je Poema! Predeo tka se

Sred glave - ogoqen. Svet nastaje polako.

154


Posledwi iskaz - izrazom svesna reminiscencija na

Miqkovi}a - treba da u narednim stihovima bude razra|en.

Samo jedno slovo razlike, a zna~ewe beskrajno razli~ito!

Ja sam u Parizu imao jednu ideju za "Pisma sa Gnevnog

@ala" - da, naime, drugi deo kwige u pogledu izraza bude gotovo

identi~an prvom, a da iskaz unese ne{to sasvim novo - ''gotovo

istim re~ima... odve} sli~nim da bi smisao ostao isti''. Ta je

ideja bila preterana za obim tada{we zamisli, ali je u ovakvim

slu~ajevima, ~ini mi se, izvanredno pogodna.

Dragi prijatequ, ovu sam no} posvetio na{em prijate-

qstvu, a nastavqam to da ~inim i sa jutrom. - Sada }u prekucati

ve} zavr{en tekst o tvojim "Psalmima" - za "Politiku".

Tvoj prijateq Ponor

27-28. 10. 1973. g. no}, Issa

Jasmini Luki}

(Zaborav u slu`bi Opsesije)

Jasnice draga!

Kada jednom budem imao hiqade stranica za sobom,

hiqade stihova kada budem imao, zar }u i onda, kao sada, ùdeti

za novim delima, zar }e me i onda progawati ose}awe

nedore~enosti?

Ti si mi jednom pisala da sve ~e{}e zatekne{ u svesti neki od

mojih stihova - moè{ li verovati da sam ja potpuno ~ist od svega {to

sam rekao, da moje pesme postoje u meni samo kad ih ~itam, pa ~ak i onda

nekako tu|e, spoqa{we? Neprekidna potreba za iskazivawem prati me,

duh bi se bez prestanka prelivao u re~. Ali moje te{ko}e sa izrazom

sve su ve}e, nikada, uostalom, nisu bile male. Sluti{ li tada silinu

nezadovoqstva koje nosim u sebi, sluti{ li koliko se mora pro{iri-

vati opseg zamisli kada se na suènom prostoru ne iscrpquje?

Ja sam do{ao do zakqu~ka da moja sklonost ka apstrakcijama

u poeziji poti~e iz nepravilnog usmeravawa mog bitno dramskog tal-

enta. Dobar deo ovoga pisma bi}e posve}en obja{wewu ove izjave.

@elim najpre da dovedem u vezu svoju sklonost ka apstrak-

cijama sa onom drugom sklono{}u - da, naime, zaboravqam na

155


proizvode svoga duha, neprestano gowen i opsednut potrebom za

novim iskazom. Zaboraviti, duh o~istiti svakog taloga i znawa,

dovesti ga na prazno mesto - nije li to uslov stvarawa novog

oblika bivstvovawa, nije li to apstrakcija od svega ve}

na~iwenog i u~iwenog? Ako jeste, to jo{ uvek nije ono {to sam

hteo da kaèm. To {to sam rekao mnogo lep{e iskazuje strofa iz

pesme ''Opsesija'' (koju ve} godinama ìvi ~itavo moje bi}e) i na

~ijem bu|ewu zapo{qavam posledwe svoje ostrvske dane:

Zaboravi{ li znano, na|eno ako

Izgubi{, misao ako prepozna se

U Praznom, to je Poema! Predeo tka se

Sred glave - ogoqen. Svet nastaje polako.

Prvo od onoga {to sam hteo da kaèm slede}e je: Ako iz

mo}i zaborava nu`no sledi mo} apstrakcije, ako one - ujediwene

- tvore jedan novi svet oblika, tada su stawa potpunog zaborava

i praznine poèqna i treba ih prizivati. Ali kada se ve} jed-

nom u praznom na|e{, ti ne moè{ izbe}i misao o praznom i

utoliko delo koje kao proizvod takvog mi{qewa nastaje mora

biti optere}eno krajwe apstraktnim re~nikom. Poezija koja se

na|e na tom tlu ve} je sasvim bliska filosofiji.

Drugo od onog naumqenog moè se nagovestiti pitawem:

Zaboravi{ li na ono {to si rekao, zaboravqa{ li time i ono {to

si bio, {to, na kraju, jo{ uvek jesi i mora{ da bude{? Kada ne{to

napi{e{, imao si odre|enu zamisao, ili boqe re}i: misao - ta je

misao rezultat ~itavog tvog bivstvovawa. Ono napisano ostaje

nepromenqivo, a ti i daqe bivstvuje{, misao traje i s tobom se

mewa. Ili sa promenom to jo{ uvek ostaje{ ti, samo se tvoj izgled

promenio, oblik tvojih misli? Ono {to si rekao samo je okamewen

pre|a{wi oblik tebe na putovawu, tebe na lutawu. Ono {to si sad

u zaboravu naumio re}i ne zaboravqa sebe, ne zaboravqa puto-

vawe, ne zaboravqa lutawe. Tako da se misao ~inom zaborava sebe

prise}a. Otuda ti u mojim pesmama moè{ pratiti obnavqawe i

produbqivawe istog motiva - produbqivawe u onoj meri u kojoj se

produbquje i ponor moje egzistencije.

Ho}u li, dakle, umeti da zaboravqam? Ali to obnavqawe

istog motiva, ta opsednutost praznim sveta, tom prazninom koja

ru{i i ponovo izgra|uje, nije li ta opsednutost prinudno izazivawe

156


qudske, ili ako ho}e{: Sopstvene nemo}i - izazivawe na povratak

Praznom? Mo`da se ja sa takvim mislima nalazim u samom ''srcu

stvari'', mo`da trajna opsednutost onim najbitnijim zna~i

neprestani odlazak u neophodnu dubinu; ali ja poznajem u sebi i

ne{to {to nije nemo}, {to je, naprotiv, mo}, a to je ona lako}a leb-

dewa svojstvena lutawu i putovawu, koja podleè gravitacionoj sili

beskraja i u ponoru se ose}a kao kod ku}e. Da bi me pravilno

razumela, Jasnice moja, moram ti skrenuti pa`wu na to da mislim

na onu lako}u duha pri stvarawu, iako sam oslobo|en zablude da

stvarala~ki proces treba podvr}i automatizmu nesvesnih radwi.

Lako}a u ovom slu~aju zna~i: Trajna obuzetost jednom konkretnom

zami{qu, izazvana a neisforsirana sposobnost da se ta zamisao

dovede do dela. Takvih zamisli ja imam nekoliko - vrlo opse`nih,

ali dugotrajan rad na wima protivure~i onoj gotovo neotklowivoj

prinudi: Da i{~ekujem Kairosa i sa wim pristupam oblikovawu

praznine u pesmu, a pesme u kozmos. Ja sam uvek sklon da takvu prin-

udu tuma~im okolnostima svoga ìvota, te da weno uni{tewe

odlaèm za budu}nost; no nije li zastra{uju}a pomisao da bi se ta

prinuda mogla tuma~iti neistruwivim ustrojstvom moga karaktera?

Bilo kako bilo, ja imam neodlo`nu potrebu za ve}im celi-

nama i stoga sam naumio da Kairosu postavim zamku kako bih ga

pridobio i prinudio na trajnu pokornost. Dakako da }e on time

izgubiti svoju izvornu, kozmotvornu bit, ali zar se time ~in

stvarawa ne}e produbiti, zar se trenutak ne}e produìti u

ve~nost? îni mi se da je sad trenutak da iskaèm ono {to sam

nagovestio i {to je ishodi{te svega do sad napisanog.

Moj dramski talenat u neodvojivoj je vezi sa mojim karak-

terom. Moja komunikativnost, sposobnost da se saìvim sa

drugim qudima, da saose}am sa wima - osobine su koje ne smeju

prenebregnuti ni trenuci najsna`nije mizantropije i odvratnos-

ti. S druge strane, neprekidna sklonost ka osamqenosti i ti{ini

ne moè uma}i druèqubqu i spontano izazivanoj gu`vi i jur-

wavi. Povrh svega, simetri~no prisustvo krajwe racionalnog i

krajwe iracionalnog kako u mojim postupcima, tako i u mome

mi{qewu, upu}uje sa prethodnim na to da je za mene pravi oblik

izraàvawa upravo onaj koji na najboqi na~in omogu}ava da svi

ovi polovi do|u do izraàja. Ali ja u drami vidim pre svega

oblik koji objektivno dopu{ta najplodniju sintezu filosofije i

157


poezije. Dramski element prisutan je u onim mojim pesmama koje

pretpostavqaju drugo lice (''ûje{ li prostor u sebi, ~uje{ li

ve~ita zvona'') - takvih pesama ima dosta i mislim da ve} one

dovoqno iskazuju moju potrebu za dramom. [to zna~i da je ono

moje prinudno usmeravawe talenta bilo pogre{no (iako se u jed-

nom vi{em i gore obja{wenom smislu tek na stranputici na{lo

na pravom putu).

Jo{ bih dosta o svemu ovome mogao da ti pi{em, ali je ve}

naveliko svanulo i sad mi predstoji povratak u no}. O svojim

svakodnevnim stvarima ne èlim da pi{em u ovakvom pismu,

makar su one krajwe povoqne za mene. (...)

4. novembar 1973

Postojanstvenoj Dami

Moram da se vratim Bulgakovu (...) Roman o Pilatu samo je

motiv koji se provla~i kroz kwigu, ali glavnu zbrku ~ini Sotona

u liku profesora crne magije. Kakav tu splet neverovatnih

doga|aja nastaje - to te{ko moè{ zamisliti. Tek, Sotona na balu

vampira ispija ~a{u za su{tost! On, gospodar tame, no}i, senki,

i zla ispija ~a{u za su{tost! Obja{wewe daje moto kwige koji je

iz Fausta. To je onaj moment kad se Mefisto ukazuje Faustu i na

pitawe : ''No, dakle, ko si ti?'' odgovara: ''One sile deo {to ve~no

èli zlo, a ve~no stvara dobro'' (!) Sile no}i rade za Su{to! Ali

se Mefisto prikazuje Faustu kao slu`benik NIÊG kome NE[TO,

tj. ovaj svet, uporno smeta. Bulgakovqev pak Sotona proslavqa

smrt kao su{tost! Tako je ve~ita qubav mogu}a tek u zajedni~koj

smrti udruènoj sa silama no}i.

Ima tu jedna stvar u kojoj se Bulgakov ne razlikuje mnogo

od Getea; kod obojice je Sotona izvan mene, neka sila koja pose-

duje vlastiti supstancijalitet i natprirodnu, neobja{wivu mo}.

Ali Sotona ne moè biti ne{to razli~ito od mene, on se u meni

ra|a, u meni ìvi i sa mnom umire. On je u meni gravitaciona

sila Praznog, ona sila koja mami u povratak Praznom. Tu nema ni

dobra ni zla - taj ''Sotona'' je sama kozmi~ka snaga u meni i ta

snaga ni{ti relativnost qudskih kategorija.

158


Kada sam zami{qao drugi deo ''Gnevnog @ala'', imao sam

jasnu sliku [abudala koji me vodi kroz pakao moga tela. Svaki je

organ sprava za mu~ewe. Sa sedi{tem u maglini glave, daleka i

nedoku~iva sila upravqa obrtawem zvezda. [abudal ''te je sile

deo''. ''[abudala budala dala ala progutala...'' Vrag se zove

[abudal. Tajna kozmosa ~u~i nam u glavi, tu treba traìti

razmere nebeskih prostranstava. Uplovqavawe u mozak uzvodnim

tokom misli, dosezawe onog praznog materije, imaterijalnog

porekla tvari! Treba pozornicu sveta preseliti u zidine tela,

neka organi i nervi porazgovaraju svojim fluidnim jezikom

mo`danog porekla. Kakav to crni mag diriguje mojim krvotokom,

kakva to jedinstvena misao u trajnom naporu koncentracije

odràva na okupu organizaciju moga tela?

Treba sa povr{ine si}i u dubinu.

6. novembar 1973

Ja jo{ ne znam ta~no {ta to u meni sazreva, ali se malo

po malo komponuje oblik ne~eg krajwe slobodnog i sa stanovi{ta

kwièvne teorije nedefinqivog, dakle novog i nepoznatog. To je

jedan oblik, - mislim da sam ti o tome pisao - u kome }e se kao

integralni delovi preplitati pesni~ki, prozni, filosofski i

dramski elementi.

Ideja se temeqi na mom shvatawu kobne po deqenosti bi}a

- one podeqenosti o kojoj sam ti povodom Fausta pisao i koja pro-

dubquje, a time i prevazilazi, faustovsku borbu ''dve du{e''. Ono

{to ne dovr{ava{ kao pesnik, dovr{i}e{ kao filosof, ono

filosofsko nedovr{eno produì}e{ u dramskom, itd. Tako se u

delu skladno smewuju i obnavqaju svi ti oblici. Ta }e kwiga biti

pohvala nedovr{enosti - naravno, ako i sama ne ostane

nedovr{ena. Sada imam maglovitu sliku sadràja - znam da }e ''ju-

nak'' biti gowen opsesijom Velikog Sun~anog Puta, znam da }e tu

biti Gnevni @al, znam da }e jedan deo kompozicije sa~iwavati

Pisma sa Gnevnog @ala.

Mislim da znam i slede}e: Kroz kompoziciju }e se

provla~iti i Poema koju ''junak'' pi{e sa uverewem da }e otplovi-

ti ka Suncu tek kada wen posledwi stih bude gotov; daqe: Bi}e tu

i ona boca koju izbacuje more, bi}e jedan Grad Opsena duboko u

159


umu Ivice Ponora - vaqda }e se junak tako zvati; znam da }e tu

biti i [abudal, da }e onaj unutra{wi Ivica Ponor u Gradu

Opsena biti u dramskom kontaktu sa [abudalom, da }e pisma biti

u prozi. Znam da }e filosofski tekst biti uklopqen u kompozici-

ju u obliku predavawa koja drì Ivica Ponor, govore}i o lutawu,

ve~no-izostaju}oj-su{tosti - mogu}e da }e se celo to ~udo zvati

''Kosmoplanktos''.

Ono {to nedostaje jeste nit koja }e sve zamisli u~vrstiti

u kontinuirani tok - ukoliko se ovaj pokaè kao nuàn. Traèwe

te niti obuzima}e me narednih meseci.

8. novembar 1973

Ja sam ti, mislim, ve} pisao o svojoj ideji iz Gnevnog @ala

- da mi se}awem jo{ jednom ìvimo svoj ìvot, da se na Gnevnom

@alu se}amo pre|enog puta. U dnu se}awa, na samom po~etku puta,

dolazi do susreta sa [abudalom i do wegovog oìvotvorewa.

Tako je bilo tamo.

Sada, me|utim, u kompoziciji mog zami{qenog dela,

ulazak u prostranstva Glave - ''uzvodnim tokom misli'', putuje

kroz ogromnu zemqu se}awa koja se zove ''Grad Opsena''. U tom

gradu borave sa~uvane sve misli, svi doga|aji, sve nena -

pisane pesme, sve nedovr{ene i neispuwene èqe. Prema

potrebi sve se poèqno moè vratiti u sada{wost i novo

postojawe.

U kompoziciji celine dela taj nedogledni i nepojmivi

prostor dove{}e me do dubine u kojoj boravi Pesma. Tu }u padati

u onaj ponor i propadati kroz utrobu zemqe. Tu }u shvatiti da je

sve ono nenapisano istinito, suvi{e duboko za re~i. Va`no je u

celoj ovoj stvari da se pro{li ìvot Ivice Ponora reprodukuje

ovim sjajnim zahvatom. Ali taj wegov pro{li ìvot identi~an je

kako budu}em, tako i onom ve~nom: Negde u slepilu Velikog

Sun~anog Puta treperi isti taj Grad Opsena, onaj ve~ni grad u

kome je sve sa~uvano:

Ni{ta zagubqeno u nepokretnom se}awu, u beskraj

sle|enom, al' ni{ta na|eno nije.

("Opelo Beloj Demoniji")

160


27. novembar 1973

Ju~e sam iznova otkrivao Miqkovi}a i to u pesmama na

koje sam ranije malo obra}ao pa`wu. Obnovila se na mera da o

wemu napi{em obimnu filosofsku studiju - "Pesnik evropskog

opsesionizma". Veliki deo mojih zamisli sadrì se u wegovom

pesni{tvu. Npr. Praznina. Neverovatno mnogo stihova ima u koji-

ma on proslavqa prazninu sveta. I to sa kakvom ma{tom! êga god

se on do ticao, postajalo je stih, pesma. On nije umeo da se

izraàva prosto, sve je isprevrtao, sve pomerio. On je bio

opsednut ~ovek. Stvari se u wegovim rukama prelamaju, razlaù,

ili pak u celini prebacuju u novo zna~ewe. On je bio bolestan

zato~enik re~i i nije pogre{io kada je rekao: ''Ubi me prejaka

re~.'' Hri{}anski bog je iz re~i na~inio svet, Miqkovi} je od

sveta hteo da na~ini re~. I to jednu jedinu, ''pticu koja sam ~ini

jato'', sposobnu da izmisli ~itav re~nik. Ali je umesto Re~i (ja bih

tu rekao Stih) do{lo Delo. Gete bi rekao: U po~etku be{e Delo;

ovde je Delo do{lo na kraju, ali: Kraj je po~etak, po~etak kraj.

Apsolutno Delo odgovorilo je pesnikovoj sumwi, oprezni

i za~u|eni stihovi nagovestili su sudbinu bezuslovnog ~ina.

Pogledaj ove stihove iz ciklusa ''Svest o Pesmi'':

Je li to ~udna èqa da se ìvi

Bez sebe? @eqa za pesmom bez pesnika

........................................................................

Da li to zna~i re}i promeni: ne}u!

I ostaviti pesmu da se sama mewa? (!)

Pokloniti sebe ìvotiwama i cve}u

I snagu svoju dati gladi crnog korewa?

Miqkovi} je tako i u~inio, wegov ìvot ''bez sebe'' traje i

wegova pesma "sad se sama mewa". Dubina tih stihova ~udesna je, jez-

grovitost zapawuju}a. îtava esteti~ka teorija skriva se u wima.

Na{i pesnici nemaju filosofskog obrazovawa da bi ih tuma~ili,

filosofi nemaju ori ginalnosti, a i ne bave se takvim tri~arijama.

Kriti~ari su dobro poznati po sva{tarstvu i prizemnosti.

Ja smatram da je ta studija o Miqkovi}u i stvar intelek-

tualnog po{tewa. Tuma~iti jedno pesni{tvo iz dubine jedin-

stvenog, nose}eg principa! Nije li to na~in da se, s druge strane,

Mi{qewe i Istina prepoznaju u svom dvojniku - Lepoti?

161


***

Evo kako: Kad oseti{ {iroko i duboko, kad oseti{ radost

ili patwu, oseti{ to u grudima, upravo u nadimawu zraka ili u

stezawu rebara oseti{ to. U grudima je, dakle, ono beskrajno, a

u glavi svetlost ne moè{ zamisliti. Taj prostor glave ~udno se

razgiba, ~udno kozmosom putuje, a u grudima: Neka vazdu{asta

pena boravi kad se razgali{, zajapureni kovitlac gneva kada

plane{ ili pre, kad si nemo}an...

Pau~inasta pena! Ali ono tamno u glavi dva zraka svet-

losti dobija i mrak je sustignut jezom samoprepoznavawa.

***

Velika je nesre}a da mi svojevremeno nije po{lo za rukom

da zavr{im pesmu ''Opsesija'', mislim u vreme kad sam je i

zapo~eo. Imao sam je u duhu, rukama, peru, video sam je ve} dope-

vanu, ali je i{~ilela. To je za pesmu najopasniji doga|aj, a takvu

sam nemarnost skupo platio sa mnogim pesmama. Ipak, mo`da je

ta nedovr{enost bila potrebna, nu`na i korisna? Mo`da }e

osvanuti wihov pravi trenutak? Osobito to uverewe imam za

''Opsesiju'', a ona jo{ ima poseban zna~aj. Samo, jednom

propu{ten trenutak skupo napla}uje svoj povratak, premda prava,

da ne kaèm velika, ideja duguje svoju autenti~nost trajnosti

duhovnog zamaha kojim je no{ena.

17. decembar 1973

... Da se sad vratim na pesme.

Ponovilo se da me je posle kratkog sna Pesma probudila,

ponovilo se spokojno nadahnuto jutro i onaj ose}aj stvarala~ke

svemo}i. Ima li i~eg dubqeg, i~eg bitnijeg od tog ose}aja? Misao

i re~ se tako lako sustiù i prelivaju u ritam, muziku, rimu. Nema

ni~eg nemogu}eg, sve {to zamislim - uspeva, a lo{u zamisao brzo

prepoznajem i napu{tam.

***

Ne znam kako i za{to se dogodilo da me ju~e popodne

obuzme silna potreba za pisawem, za pesmom. Mile je jo{ uvek

bolestan leào u krevetu i pisao pisma, nije bilo struje i stoga

162


u sobi prohladno. Tek, ispuwen silnim elanom, dohvatih se

ma{ine i na mah prekucah ~etiri napisane strofe pesme

''Opsesija''. Usledili su oni pravi trenuci pisawa kao apsolutnog

sveobuhvatnog ~ina, u kojima se autor ose}a mo}nim konstruk-

torom novog sveta. A upravo je takav sadràj trebalo udahnuti

nastavku i zavr{etku pesme. Prvi povoqan znak bili su stihovi:

Svet tvojim duhom naveden na re~! Iz

Lakog zahvata nemom povr{inom

Iska~u oblici i love ti{inom

Glas...

koji su ispod mnogih precrtanih stihova stajali stidivo, ve}

pripravni za napu{tawe. Ali ih je kao one prave i auten ti~ne

prepoznalo tek odgovaraju}e stawe duha. Zatim je u pravi ~as,

kada se po~elo smrkavati, do{la struja, a moj napon se nije

smawivao sve do posledwe re~i, negde oko 19 ~asova.

Ono {to je usledilo nikada se nije dogodilo ranije.

Najpre sam o{amu}eno gledao neki osredwi francuski film,

posle ~ega puna dva sata nisam uspevao da do|em do pune svesti

o sebi, do kontrole svoje voqe. Leào sam na podu sobe uz gre-

jalicu, neuspe{no poku{avao da zaspim, silazio u buffet i na

ples, vra}ao se, ponovo leào, pri svemu tome poku{avao da

razumem to vrtoglavo, ustvari potpuno apati~no stawe.

Je li to bio trenutak odsustva energije, prethodno

utro{ene u radu na pesmi? Ili o{amu}enost dovr{enim delom

(koje je godinama traìlo put ka izrazu)? Mo`da neka neraz-

govetna ~e`wa za apsolutnim ponirawem?

23. decembar 1973

Nemam voqu da Ti o nekim tu sitnicama pi{em, koje me pak

sitnice do ludila dovode, tu i tamo i s vremena na vreme. Ho}u

da takore}i sebi samom razloìm ovo neodre|eno ose}awe koje

se nekom ~udesnom zakonito{}u obnavqa dovode}i do istoveti

razli~ite ta~ke vremena, i koje uvek prethodi pisawu neke pesme

ili izgubqenosti pred nemo}nom Re~i.

Evo me, dakle, u onom potpunom zaboravu, evo u

nerastvorivoj nelagodnosti, odvratnosti prema svemu. Gadivost se

163


proteè i na re~i, mrska je pomisao na sve ono uzvi{eno {to bih

hteo da iskaèm. I odjednom: Polako bih prestajao, polako do

obamrlosti i nebu|ewa. Nikakvo drugo doga|awe ne izgleda od ovog

privla~nijim, to {to sada pi{em samo je otrzawe od pomisli da bih

mogao mirno sedeti i zuriti u neku tminu pred o~ima, ~ekaju}i da se

u mene useli.

4. april 1974

Vrlo su {upqi ovi posledwi dani. îni mi se da bih sa

ne{to vi{e tragi~nosti sasvim... Izgleda da je to ono stawe u

kome su mnogi digli ruku na sebe, stawe u kome ne isijavaju novi

horizonti i apsolutni zaborav guta svaki polet. Ambrozius bi to

lepo rekao: Tajni napad dosade. Ili je gore opisano stawe

oprobano isku{ewe snazi u doba kada voqa ostaje na spavawu

dok se telo budi. Ipak, i pored sve otupelosti daleko sam od

sumwe; i to je otsustvo katalizator mirnog i{~ekivawa: Da se duh

probudi. - Sumwa je sagorela mnogi zamah, potopila mnoge

zami{qene plovidbe.

Ovakvo stawe izaziva na morbidnost, na fantaz-

magori~ne projekcije. Nije iskqu~eno da je celo na{e qudsko

postojawe zapravo samo isprazno o~ekivawe nu`nog po~inka.

Znati da predstoji svr{etak a ne misliti o wemu gotovo da

zna~i: Izbegavawe bitnog prisustva. Mi mewamo oblik, selimo

se u nova tkiva, no ta~ka selidbe zamagquje misao o woj.

***

(BALADA II)

"Samo se prvi gutqaj te{ko pije..."

Pol Klodel, "Balada"

Prestati!

U letilici, sred ble{tavog belog prostora, vrlo sam ìvo

predstavqao sebi mogu}nost propadawa. Stavqao sebe u poloàj

onih koje je morao obuzeti silan uàs kada su naglo shvatili:

Prostor tone! I pritom se dose}ao: Da li bi me zahvatilo

ushi}ewe pred bliskim susretom sa prestankom, sa nebivawem?

164


Imalo bi u tome ve~nom trenutku ne~eg neophodnog: Pune

svesti o neminovnosti kraja i o potrebi za jednim zale|uju}im

krikom koji }e zastra{iti sfere. Taj krik - to je uàs Bi}a pri

spoznavawu Ni~eg, to je ùdwa @ivota za opstankom. I zakqu~io

tada: Da bi me posle prvobitnog uàsa morala obuzeti radost

ne~uveno radoznala, bio bi to dostojan i jedini mogu}i povratak

bîti iskonskog svetotvornog trena.

Odvratno je u tom doìvqaju nastupilo potom. Odmah se gnus-

na qudska ta{tina ponudila ~istoti potonulosti, odmah je ono

prepredeno Ja naumilo da za sebe izvu~e neku korist. Trebalo je da

ve} u sebi dovr{eni Doìvqaj postane Pesma - i moje su se misli ka

woj usredsredile. Ali na kratko, jer îstota Doìvqaja sa ga|ewem

odbaci svoje prqawe mastilom, i tako zami{qena pesma "Balada II",naslovom prisetica na Klodelovu "Baladu" ("Samo se prvi gutqaj

te{ko pije...", " ... kada je radio rekao: La|a tone!", " ... more i mi smo

u wemu..."), i{~eze u vunastom okeanu nadzemnog podnebesja.

Dok sam potom, stigav{i na ostrvo, razmi{qao o toj

pobedi, pri~ini mi se jo{ jedno lukavstvo, da isti doìvqaj isko-

ristim za pri~u, za Kairos. Trebalo je da o{trica pripoveda~ke

sabqe pose~e ta{tinu pisca i uzveli~a neisposredovanu dubinu

doìvqavawa. Pri~a o nestanku pesme! Ali kao u letilici pesmu,

tako i sada sa ga|ewem odbacih pri~u, raspoznav{i u pobudi za

wen nastanak istovetnu opaku prevaru, bez obzira na uzmi~u}i

izgovor, da kwièvnosti ne bi ni bilo da pisci bar naknadno ne

beleè ono {to svi doìvqavaju, a {to je ba{ wima dato u

zadatak da opi{u i sa~uvaju od zaborava.

I zato mi u nastupu novog pobedni~kog sebequbqa do|e da

Ti u pismu saop{tim okolnosti tog rvawa sa podlom spisate-

qskom ta{tinom, bez namere da od tog pisawa sa~inim delo, bez

primisli da te re~i obra}awa Tebi, iznikle iz qubavi i povere-

wa, na bilo koji na~in premetnem u smi{qen i upotrebiv spis.

Ali ve} na polovini pisma sa uàsom uvideh, da se neis-

traìvim zaumnim putem "Balada II" ipak sama od sebe pi{e, i da je

upravo mene izabrala za svoj dolazak na svet! Pa sada umesto

ga|ewa, ose}am silno olak{awe, jer najzad, zar ~itavo svoje okle-

vawe i uzmicawe od opisa îstog Doìvqaja nisam dugovao

lewosti da pero uzmem u ruku i progutam kap mastila, jer samo se

prvi gutqaj te{ko pije?

165


ODLOMCI IZ OPSENARIJUMA

29. 3. 1975. g Subota

(KWIGA O OPSESIONIZMU)

Mislio sam za vreme razgovora sa Slobodanom Divjakom da

}u se na jesen posluìti upravo Tre}im programom, da poku{am sa

realizacijom kwige o opsesionizmu.

30. 3. 1975. g. Nedeqa

(OPSEDNUTOST PROZOM @IVOTA I OPSESIONIZAM)

(...) Povod razgovora sa Pej~i}em bio je wegov tekst

objavqen u istom broju "Kwièvne re~i" u kome i moj tekst

"Opsesivnost moderne umetnosti". Dogodila se koincidencija da

je i on u jednoj tek naba~enoj re~enici nagovestio sli~nu tezu,

pomiwu}i opsednutost. Zatraìh, dakle, podrobnije obraz -

loèwe, nadaju}i se da je mogu}e uspostaviti dijalog koji bi pro-

dubio ideju o opsesionizmu, utoliko pre {to su tu prisustvovali

Lali}, Dragiwa i Milanovi} - najuè opsesionisti~ko jezgro.

Ali Pej~i}eva teza be{e sasvim povr{na, on je ovo na{e vreme

karakterisao vremenom proze, i to ne samo proze kao kwièvnog

roda, ve} vremenom proze ìvota; a za to treba okriviti opsed-

nutost civilizatorskim kvazi-vrednostima.

Rekoh da je to jedna ni malo duboka misao, iako nije sasvim

pogre{na - zapalost u "civilizatorske" vrednosti ozna~ena je u

vi{e navrata zapalo{}u u svet fakticiteta, prakti~no-inertnog,

pseudo-konkretnog, itd, a ja bih to poqe otu|ene delatnosti nazvao

pseudo-svrhovito{}u; ali od te puke konstatacije do ideje opsesije

toliko je dug put da... I ja poku{ah da iznesem neke po~etne misli.

Lali}, me|utim, pokaza ~udnu nezainteresovanost,

Milanovi} je slu{ao ali }utao, Pej~i} pre svega galamio, ne

uspevaju}i da svojim upadicama pogodi bit rasprave.

169


Subota, 19. 07. 1975. g. Kor~ula

(REALAN I POTENCIJALNI @IVOT

IVICE PONORA:

OD SVIH @IVOTNIH MOGU]NOSTI

NAJBITNIJA JE ONA NAJPROMA[ENIJA)

Do{lo je, izgleda, vreme kada se oblikovawe i kwièvno

osmi{qavawe mog dosada{weg ìvota pokazuje kao stvar

unutra{we nu`nosti. U posledwe vreme dva razgovora sa

Verencom eksplicirala su dugo unutra{we „kuvawe” .

Prvi (u Beogradu) ticao se celine mog budu}eg kwièvnog

rada (a iz te perspektive: I dosada{weg), tj. mog projekta koji

~itav stvarala~ki napor ujediwuje u celovito delo. Tada sam

vaqda prvi put otkrio zamisao da serijom romana pratim realni

i potencijalni ìvot Ivice Ponora, u slu`bi jedinstvene namere

i ideje koja se kratko moè izloìti slede}im re~ima: Me|u svim

ìvotnim mogu}nostima najbitnija je ona koja je najproma{enija.

Postoji bar pet ìvotnih sudbina koje je Ivica Ponor

mimoi{ao svojom nesposobno{}u da se utemeqi; potpuni krah

wegove egzistencije poklapa se sa najdubqim uvidom u smisao sveg

bivstvovawa, a bez tog kraha najvi{e saznawe bi zacelo izosta-

lo. Trenutak kraha podudara se sa susretawem \avola; i tada se

kao na filmu prikazuju razli~ite wegove sudbine, od kojih svaka

na realnom ìvotnom planu razvija po jednu od wegovih najbitni-

jih a protivure~nih sklonosti: U jednoj sudbini je je pesnik-lutal-

ica, u drugoj (katedarski) filosof, u tre}ij {ahista, itd. Svaka

od tih sudbina no{ena je pobedom i prevla{}u jednog od stavova

prema Universumu i prema smislu qudskog bivstvovawa.

Tako|e, razli~iti su na~ini na koje se u pojedinim romani-

ma saop{tava gradivo: U jednom Ponor sawa svoj budu}i ìvot, u

drugom gleda film koji u Opsenariumu prikazuje \avo, itd.

Sada sam do{ao do toga da treba najpre napisati "Uvod", a

uvod nije ni{ta drugo do realni ìvot Ivice Ponora. Ta kwiga

treba da sa`me moja dosada{wa ìvotna i misaona iskustva, a

istovremeno da neprimetno i nenametivo sugeri{e prelomne ta~ke

na kojima }e se kasnije ra~vati sudbine. Ve} sada imam jako mnogo

materijala za tu kwigu. Ne treba da bude suvi{e duga, a ni suvi{e

170


„te{ka” ; treba da bude efektna i pristupa~na, iako ne prilago-

diva prose~nom ukusu. Po samoj prirodi moje zamisli, svr{etak }e

biti tragi~an; ali tu upravo i jeste moment "prevare"; tek kasnije

}e se videti da se tragika preobraàva u trijumf.

Sa Verencom sam razgovarao o problemima metodolo{ke

prirode. Moja osnovna ideja leì u nameri da se pitawe pripove-

da~kog subjekta re{i nekom vrstom wegove multiplikacije. Ali to je

suvi{e sloèno da bi se sada apstraktno raspredalo.

Ono {to znam, ti~e se "Uvoda": U wemu treba izloìti

spoqa{wu biografiju Ivice Ponora, krajwe jednostavno i pri -

stupa~no, bez velikih diskontinuiteta u izlagawu. Subjekt pripo -

ve dawa je tu prijateq koji raspolaè svim Ponorovim materi-

jalima, u izlagawu se on samo mestimi~no sluì tim izvorima.

Kasnije treba da bude objavqen taj materijal, naravno sre|en,

pod nazivom "Opsenarijum". A tek posle wega dolaze na red

"razli~ite sudbine".

Utorak, 29. 07. 1975. Kor~ula

(OPSESIONIZAM

ili

KAKO UJEDINITI DUHOVE)

Svako, doista, ima pravo na svoje mi{qewe. No malo ko

privilegiju da ga beleì na stranice ove kwige. Neka mu to na

~ast posluì.

No bilo kako bilo sa prijateqima, uglavnom svi otplovi{e,

tako da u Kor~uli najzad ostadosmo sami. No preksino} susretoh

Bibanovi}a, o kome ovde jo{ 16. 03. zabeleìh nekoliko re~i, u kon-

tekstu "Pseudo-pri~e o danu." Ugledah ga iznenada u ulazu u hotel

"Kor~ula" i taj neobi~ni susret izrodi se ju~e u celopopodnevni dija-

log o novom umetni~kom pokretu koji bi na jesen vaqalo zasnovati.

Nagove{taj je dat ve} prilikom tog prvog kratkog susreta,

neposredno pre wegovog povratka u Orebi}: Re~e da sa jo{ dvo-

jicom (Du{an Sabo, Boda Markovi}) dobija pozori{te u crkvi

kod Bajlonove pijace. Odmah zatraìh neka obave{tewa o kon-

cepciji, o qudima koji su osim pomenutih ukqu~eni u projekt.

171


Cela grupa, pokret, treba da se zove "SADA" - re~e i

dodade jo{ ne{to, kao:

ZABELE@ITI SVOJE VREME

"Ciq je da se prona|e pravi izraz u vremenu, mimo ve}

potu~enog soc-realizma, kao i isprazne, tupe kriti~nosti koja

nema nikakav fundament, nikakvu zasnovanost".

Tih nekoliko re~i bi, dakle, dovoqno da ugovorimo razgov-

or, te se ju~e oko ~etrnaest ~asova na|oh prekoputa, u Orebi}u.

Uz viwake prestajasmo ~itavo popodne u konobi kafan~eta u cen-

tru mesta; i {to razgovor duè traja{e, bi sve jasnije da }e

wegove posledice biti vrlo zna~ajne.

Pre svega, zajedni~ki zakqu~ismo da jedan novi pokret u

teatru ne moè imati tu snagu i odjek kao {to bi imao u slu~aju

svoje vezanosti za jedan dobro zasnovani pokret u svim umetnos-

tima. Govorih mu o opsesionizmu, i o ~uda! U wegovom duhu

sazrevala je sli~na misao. Teza wegovog magistarskog rada na

filosofiji (u Sarajevu) sli~na je mojoj iz teksta "Opsesivnost

moderne umetnosti". Dabome, ~uvao sam se preteranog zaletawa,

nisam èleo da u ovoj fazi previ{e insistiram na nazivu pokre-

ta, {to je svojevremeno (mo`da) bilo presudno za odbijawe nekih

qudi, kada sam sa Lali}em, Dragiwom i Batom Milanovi}em

poku{ao da ujedinim duhove.

O, zar ve} 1. avgust 75. g,

zar jo{ jedan petak

A osobito nisam mogao shvatiti vezu izme|u svojih pesama

sa jednim konkretnim, dru{tveno-istorijskim sadràjem koji je

bio neodvojiv od na~ina mog ìvqewa i razumevawa "svetskog

procesa".

Izgleda, dakle, da se stvari povezuju, da bar ne pro-

tivure~e jedne drugima. Opsesija, doista, moè da se rodi samo

pri doìvqaju i shvatawu "ni-zbog-~ega-bivstvuju}eg-sveta", a

kozmi~ko lutawe samo posreduje povratku u ovo zemaqsko, da se

ìvi sa znawem o ve~no-izostaju}em-su{tvu: Da u tom znawu bude

mogu} stvarala~ki ~in kao jedini autenti~ni na~in opstanka,

praksis kao poiesis.

172


Subota, 9. 08. 1975. g.

Kor~ula, "Plawak"

(SKANDAL EGZISTENCIJE)

Evo me negde na tre}ini ove sveske, i neka joj je blagosloven

put ka kraju!

A evo i jedne sintagme koja mi od sino} ne izlazi iz glave,

~ini mi se da sam se jutros, pre bu|ewa, usled Vitinog odlaska u

Boku (dama je spavala kod nas, u gorwoj sobici) raspravqao sa

nekim o takvom nekakvom sadràju:

Satanski talenat negacije,

a pomalo i moj. To je skandal egzistencije: Mo}i uvek prona}i ne

samo korisnu, nego i nu`no korisnu bit propadawa. Projektovati

nemogu}e i pona{ati se tako kao da }e{ biti najneuspeliji ~ovek

ako ne osvoji{ apsolut. Zatim nu`no propadati u samorazdi-

rawu, i na ivici ponora shvatiti: Apsolutna propast poklapa se

sa apsolutnim trijumfom. Pa ìveti na ivici, iz nagnutosti crp-

sti snagu za uvek privremeni povratak. Tako se o~ajawe i gordost

stvarawa povezuju u jedno.

***

(SAMO EGZISTENCIJI PRIPADA

BIVSTVOVAWE)

Egzistencija ima svoje sasvim odre|eno mesto u sferi

ontologije: Egzistencija je bivstvovawe.

jeste

jesta

Egzistencija biva

biti{e

bivstvuje

Kao najvi{i stupaw na hijerarhiji jestawa, ona zapada u

sve ontolo{ke sfere, iako se konstitui{e tek u sferi bivstvo-

vawa.

173


Ni jedan niì stupaw jestawa nije egzistencija, {to zna~i

da nijedan od wih ne bivstvuje.

***

(BESKRAJ, I MI U WEMU)

A evo, napu{taju nas brodovi, i odnose prijateqe, ta zar

jednom otisnuti, ne}emo doploviti u predele iza uma? êkaju nas

{iroka, ravna prostranstva iza kojih postoji jo{ samo beskraj, i

mi u wemu.

Ipak, ovi brodovi doseù obale, i {ta tu`nije od toga? Ni

zbog ~ega se drugog i ne otiskuju nego da jednom dotaknu ~vrstinu

tla i poreknu opasnosti spasonosne dubine.

Tako i na{i prijateqi, s tugom ispra}eni u lebdewe, biva-

ju iskrcani i do~ekuje ih sumorni, te{ki kontinent.

\avojavqenski trenutak

na ostrvskim pa{alucima

Koliko je zvuk ~arobnih frula blizak mome sluhu u ovom

svetu opkoqene, kopnene misli.

Kopnena misao!

Opravdava me ono veliko {to se jezgri u dnu na{eg

sagledanija kona~nog, ono daleko.

Nedeqa, 10. 08. 1975. g.

ponovo "Plawak"

("OPSENARIJUM" IVICE PONORA)

Ju~e je doista bio |avojavqenski trenutak, mo`da je ~itav

ìvot potreban da se iskaè ono {to je strelovito promicalo

duhom.Kada se najdubqe ponire, najteè je dokopati se re~i,

najteè prionuti na pisawe. To ponirawe jo{ traje, u ponoru

sam. Ne znam {ta bi najpre vaqalo zabeleìti.

174


Mo`da ne{to prakti~no: Po~e}u od jeseni da objavqujem

"Opsenarijum" pod imenom Ivice Ponora, u "Kwièvnoj re~i", sa

jednim "distanciraju}im" uvodom.

Jo{ prakti~nije: Poku{a}u da prona|em odgovaraju}u

sobicu u Beogradu - iskqu~ivo moj deo prostora gde niko ne}e

dolaziti.

Ako postoji ~ovek koji je svojom prirodom su{ta negacija

gra|anskog na~ina ìvota, onda sam to ja. Od sada: Ni{ta ne

preduzimati {to ne godi duhu. Otkloniti sve {to optere}uje, {to

radim sa mukom i nelagodom. Sagledati svoju prirodu kao nu`nu,

i prema tome: Najboqu mogu}u. Tako sve svoje nedostatke isko-

ristiti kao prednosti - na svim planovima.

Sreda, 13. 08. 1975. g.

Kor~ula, "Plawak"

(CRNO MR[AVO LICE POD [E[IROM

KAO DA ODAJE PUTNIKA U MENI)

Ciganin @iva iz Uqme kod Vr{ca...

(...) koji se u "Plawaku" pojavio, prodaju}i gradele, upravo

u trenutku kada mi se pred o~ima i u duhu ukazala ontolo{ka

hijerarhija u svom regresivnom, epistemolo{kom redosledu: Kada

sam u nekoliko najdubqih i najegzaltiranijih trenutaka shvatio

povezanost najbitnijeg ontolo{kog "sloja" sa vrhovnim, egzisten-

cijalnim imperativom: @iveti u skladu sa najbitnijim odre|ewem

koje karakteri{e bilo kog ~oveka u bilo koje vreme. Ciganin

@iva koji se otiskuje na lutawe leti da bi prodao ono {to je u

svojoj kova~nici proizveo zimi, i da bi se sa zaradom vratio u

svoju malu, da preìvi jo{ jednu zimu.

To {to sam kupio jedne gradele mawe je zbog neke koristi

koju }u od wih imati. Na mah mi se u~inilo da se on ni malo

slu~ajno nije pojavio. Crno, mr{avo lice pod {e{irom kao da je

odavalo putnika u meni. Seo je za sto, popio pelinkovac i govo-

rio o svom umerenom, iako oskudnom na~inu ìvota. Kasnije, pred

pijacom, ugledah wegovog sina: Pozivao je prolaznike da kupe

175


gradele. U wegovom pogledu be{e neke uporne upitnosti. Kad

ovla{ pro|oh kraj wega, nije ni slutio da po ne{to znam o wemu.

I doista je ciganin @iva, iz Uqme, kod Vr{ca, postao sim-

bol toga trenutka koji nije umeo da se iskaè. Video sam sebe na

lutawima, istemeqenog, u raznim gradovima, me|u nekim qudima

kojima sam govorio:

"Nikada vi ne}ete shvatiti dok ostajete prilepqeni za jedan

komadi} ogra|enog prostora; a osim toga, ne}u ~ak ni poku{ati

da vam {ta objasnim, nau~ite moj jezik i ~itajte. Pa ni tada ni{ta

ne}ete shvatiti - najdubqu istinu o sebi i svetu sti~e svako za

sebe u nepodnosivom tesnacu vlastite egzistencije."

A istina o svetu - {ta je? [ta smem ja da kaèm o tome?

[ta sme da kaè ~ovek izloèn stihijama prostora i du{e?

Zagledan u ve~ni raspored zvezda, i u tamne dubine izme|u wih,

{ta mogu re}i mudrije od bilo kog umnika iz starih vremena?

[ta ja znam o ve~nosti kada se tolikih znawa nisam dotakao?

Ho}u li do kraja ìvota poetizovati svoje neznawe astronomije,

fizike, biologije...? A s druge strane zatvarati pogled u sirotu,

u nakaznu, „istorijsku perspektivu posmatrawa"?

Treba iza}i iz gradova i ra{iriti pogled neisposredovan-

im nebom. Neka nas nedoku~ive magline vra}aju na{em kozmi~kom

poreklu i neka radije prihvatimo slu~ajnost i ni{tavnost svoga

univerzalnog bivstvovawa nego nu`nost i smisaonost istorijskog.

Ali kako razumeti to da jestam? Otkuda ovaj uski prosek koji je

moja svest, i ~emu? Koacervatne kapqice? [ta ja znam o tome?

Vaqa mi se otisnuti u svet nauke, jer ne shvatam ko sam, {ta

sam, kakav to fluidni, kakav eteri~ni prostor naseqava ovu

gustinu, sa~iwenu od bezbroj si}u{nih ta~aka u kretawu. Ako treba

da shvatim vi{e no {to su u stawu da mi saop{te najmudriji qudi

starih vremena, treba da znam ono {to su znali oni, a osim toga i

ono {to wima nije bilo su|eno. Istorijska perspektiva? Za wu je

znao i Plotin, znao je i Avgustin, znala sva ona vremena u kojima

se primicao kraj i postojala makar i mutna, no ipak svest o wemu.

Najpre matematika. A za to vreme, neka Sivi Toni traga za

svojom Kraqicom od Uterlanda, i neka Ivica Ponor podigne ruke

od ovog sveta. Ni{ta drugo osim ve~nosti ne preostaje, ni{ta

drugo! Razumeti sebe zna~i nastaniti se u ve~nosti.

176


êtvrtak, 31. 07. 1975. g.

Kor~ula, "Plawak"

(IDEJA OPSESIJE OBJEDIWUJE

NESPOJIVE SFERE DUHA)

I sam bivam iznena|en: Kako se u posledwe vreme

otkrivaju spone izme|u razli~itih vrsta mojih

dosada{wih stavova u filosofiji i umetnosti, boqe

re}i: Kako se u jedinstvenoj perspektivi ukazuju sadràji

mojih ranijih tekstova, koje sam ja sam drào za dis-

paratne i nespojive. Mo`da bi najta~nije bilo re}i da su

ti tekstovi pisani u razli~ito vreme i ticali se

razli~itih sfera, no proizlaze}i iz istog "duhovnog sus-

tava", nu`no bili no{eni jednom te istom, no sebe

nedovoqno svesnom, mi{qu.

Tako sam se ose}ao beznade`no raspolu}enim kada je tre-

balo povezati mnoga filosofska uverewa sa idejom opsesije.

Zapravo se nije pojavila jedna {iroka, objediwuju}a perspekti-

va.

18. 08. 1975. g. Ponedeqak

"Plawak", jutro

(IVICA PONOR TRA@I GLAVU

OGWENA MAGLI]A)

Ja sam tvoje delo, Ogwene Magli}u, i govorim ti

posledwi put, na dan tvoje smrti. Tebi govorim posledwi

put, i ovaj glas odzvawa}e {upqim sluhom vekova i

ve~nosti.

***

(NOVA SOFISTIKA)

Pa neka ne{to mudro bude zabeleèno u ovaj posled-

wi dan na Kor~uli, na ostrvskim pa{alucima. Vra}a{ se

177


u Beograd, Ogwene Magli}u, da odsluì{ jo{ jedan krug

svoga pra{wavog bivstvovawa, da ureè{ jo{ jedan god na

svoje krhko stablo. Vra}a{ se da poku{a{ sa zavr{etkom

jedne muke, sa ~vrstom voqom da uspe{ iako si ve} po

malo umoran od ~vrstih namera i lakih odustajawa,

pra}enih "plodnim" samoobmanama.

Ti koji ne prestaje{ sa promatrawem sebe i koji ve~ito tog

vrlo rasplinutog sebe iznena|uje{ novim izvorima koncen-

tracije i poleta. Vra}a{ se u Beograd da sa Bibanom osnuje{

umetni~ki pokret, da poku{a{ sa neinstitucializovanim uhle-

bqewem u "Kwièvnoj re~i", da se upusti{ u javni ìvot "kul-

turnog" Beograda i da zatim u ovu kwigu beleì{ vi|eno i

dogo|eno. Da ranim bu|ewem odlazi{ na pisawe u kafanu i

udara{ temeq danu, ranim legawem prikupi{ snage neophodne za

podno{ewe `rtve Muzama. Da zavr{i{ Timaja sa Verencom i

pre|e{ na lagano prevo|ewe Lajbnica, da podrì{ svoje napre-

dovawe u razumevawu {ahovske igre.

Ponovo mnogo ho}e{, Ogwene Magli}u, i nije daleko dan

kada }e{ u obiqu svojih projekcija prona}i prazno mesto za

o~ajawe.

Ali ako ne{to doista ho}e{, i ako to ne{to doista

treba da bude celoviti izraz tvog raspr{enog bivstvo-

vawa, onda je to ìvotno i teorijsko, dakle poieti~ko,

zasnivawe

NOVE SOFISTIKE,

upoznavawa sebe radi umirawa pre svoje smrti. Pristati

na sebe potpunim napu{tawem, i u miru podnositi nemir

bivstvovawa. Sposobno{}u da se bude mudar obnoviti

izvornu povezanost misli sa Universumom, kona~nog

ìvota sa ve~no{}u. Na~initi Sofiju od Filosofije,

naklonost prema mudrosti pretvoriti u mudrost samu.

Ali daleko si ti od toga, Ogwene Magli}u, i mo`da je tvoja

nesre}a u tome da poznaje{ put ka Sofiji pre no {to si se na

wega otisnuo. Kako se otisnuti na lutaju}e putovawe kada zna{

da }e{ se sa wega jednom vratiti, upravo onda kada te ve} budu

preàlili, zaboravili? Ivica Ponor je imao iskustvo Sivog

Tonija i zato je vrlo brzo otplovio Velikim Sun~anim Putem. On

178


je u snu proìveo sve svoje raznolike egzistencije, i ni jedna nije

bila dostojna da se poìvi. On je shvatao pre ~ina, i zato nije

delao. Kako u~initi ono {to si ve} sagledao, shvatio?

Pa ipak zna{ {ta ti vaqa ~initi, osetio si to jedne ve~eri

dok si br~kao noge u vodi i odjednom video kako se zvezde ods-

likavaju u moru u liku bezbroj svetle}ih planktona. Shvatio si da te

put vodi kroz prirodne nauke i da je to onaj put ~iji kraj ne moè{

predvideti pre no {to ga iìvi{. "Ono {to ne shvata{ u sebi" jeste

tajna ìvota, kako svemirskog, tako i ovog qudskog, kona~nog. Najpre

matematika, onda biologija, fizika, astronomija...

A osim toga, po~e}e{ sa u~ewem nema~kog, i neka te najta-

janstvenije utvare spasu tog reda, tog sklada u tvojoj glavi. Tog

sklada koji ne moè stati u jedan qudski ìvot, i koji }e zacelo

rasprsnuti tro{no telo koje bi se ra{irilo da ga primi. Ti zna{

da }e te on satrti, ali ne odustaje{, i neka ti to posluì na ~ast,

i nek te opravda, Ogwene Magli}u! Pa kreni u svoj novi krug, i

ponesi na tek dve noge i u tek jednoj glavi, tu beskona~nu viziju -

ê`wu za Su{tim, i sa wom Gnev: ê`wu spram ni{ta Su{tog.

***

(UMRE]E[! OVAJ SVET,

PRESLIKAN U TEBI, NESTA]E!

ALI SVOJOM SMR]U DOPRINOSI[

PODMLA\IVAWU SVEMIRA)

Odgovornost prema sebi, odgovornost prema drugima. Onaj

ko ima snage da trpi i preìvi razdirawa, taj sebe uvek iznova

dovodi u nerazre{ive konflikte. A trebalo bi samo predo~iti

sebi tu muku i u~initi mali napor: Da se, na primer, obaveza na

vreme ispuni. ôvek obavezan prema sebi osloba|a sebe tog

pakla.

Ovako, dovodi{ sebe u situacije u kojima se oprav-

dava{ onim velikim... I {to je paradoksalno, da nisi

takav, da nisi u toj situaciji, ne bi se suo~io sa onim

najbitnijim, ne bi se rastrzao izme|u potpunog prista-

jawa na sebe i potpunog poricawa. Gde uo~ava{: Preko

svake zamislive svrhe, preko mogu}nosti najve}e slave,

pokre}e te i razjeda susret smrti i ve~nosti.

179


Kako se qudi ipak mogu ute{iti: Ako je du{a besmrtna -

divno, vide}emo {ta se de{ava posle smrti, u drugoj inkarnaci-

ji. A ako nije, {ta onda? Ni{ta, ja tu ni{ta ne mogu da promenim,

treba da ìvim ìvot koji mi je dodeqen i da o tome vi{e ne mis-

lim. Za{to da mislim o smrti kada }e ona ve} do}i, pa }u vide-

ti...

I zar se tako ute{iti? I jedna i druga mogu}nost

nepodnosive su: Zar ovaj pakao produìti u beskraj? Ili

tada mo`da i ne bi bio pakao, kada bi znao da si

beskona~an? Ali {ta bi te onda pokretalo, kako bi

iza{ao iz puke rasprostrtosti, iz identiteta, inercije?

Zar bi ti bio ti kada bi tako ne{to mogao znati? Da li bi

ikad poèleo jedno takvo znawe?

Pa ipak, ne zna{! Ili jo{ pre: Zna{ da ne zna{, i osim

toga: Sumwa gotovo prelazi u dogmu. Umre}e{! Ovaj svet, pres-

likan u tebi, nesta}e! Svako nosi u sebi celinu Universuma, a

ona pri tom ni malo nije raspar~ana! Preko svih svojih delova,

u kojima bez ostatka iskazuje svoju bit, ona postoji kao Jedno, kao

Ni{ta za svest, i samim tim kao apsolutna puno}a po sebi. [ta

vi{e, taj beskrajni organizam hrani se, ìvi i obnavqa

propadawem i truqewem svojih }elija. Svojom smr}u doprinosi{

podmla|ivawu Svemira. Ako je sve {to postoji kona~no, onda

Svemir ne postoji! Svet ve~nog bivawa ne postoji, on dakle jeste!

Kada bi postojala, beskona~nost bi bila kona~na.

Otuda neka ti svrha bude: @iveti bez svrhe! Treba da posto-

ji{ tako kao da ne postoji{, kao da jesi. Bivstvovawe najpre da

shvati{ kao bitisawe, bitisawe kao pre-bivawe, pre-bivawe kao

bivawe. U bivawu da bude{, a budu}i da jesi. Da jesi

poistove}enost sa ve~no-bivaju}om-osnovom-bi}a, da jesi ni-zbog-

~ega-bivstvuju}i svet. Da bivstvuje{ na na~in jestawa. To je potpuno

pristajawe na sebe, i istovremeno: Potpuno napu{tawe sebe.

Dok si izme|u, bi}e{ Stvarnik, bi}e{ bivstvovawe

svesno sebe kao bivstvovawa. Kada sastavi{ polove, kada

se Izme|u ra{iri u beskraj i raspline u nepokretnu

ve~nost prostora, kada porekne{ sebe kao bitisawe,

bi}e{ su{to jestawe.

Prebivawe je na~in da se bivstvovawe odràva kao

jestawe. Podràvawe jestawa u srcu bivstvovawa jeste na~in da

180


se odràva bivstvovawe kao jestawe, tj. kao prebivawe.

Podràvati prebivawe zna~i biti Ni{ta u srcu jestawa. Iako

deo, iako }elija Universuma, biti celina, ra{irenost,

rasprostrtost, biti Universum. [to zna~i ne postojati, {to

zna~i jestati.

***

(KAIROS IZME\U KONA I BESKONA)

Ezra Paund, Seren Kjerkegor ("Dnevnik zavodnika"),

Ruso ("Veroispovest savojskog vikara"). Odisejev silazak

u carstvo senki. Ovidije - lascivni pesnik. Paund i

sveobuhvatno pam}ewe ~ove~anstva.

Hesiod: Veza izme|u hronos i kairos (posledwe

umesto prvog kod pitagorovaca). Kairos - ~as bremenit

budu}no{}u, kozmotvorni tren. Filosofija "pravoga

~asa", vezivawe mere s pravim trenutkom.

Metra filasestkai kairos pasin aristos

(Treba pazit' na meru, ~as pravi je najboqi svima)

Kairos - najvi{i stvarala~ki trenutak koji haosu

daje lik, presudna likotvorna snaga kojom peras do~ekuje apeiron

, i kojom nadvremeno prelazi u vremeno (Mi{a \uri}).

21. 11. 1975. g. êtvrtak

(PROSTOR TAJANSTVENOG ZRAÊWA)

Izgleda da se oko mene stvara prostor obeleèn

tajanstvenim zra~ewem; posmatram sebe o~ima drugih i

vidim ne{to nedoku~ivo i neshvativo. Pre neki dan mi je

sinulo: To oni vide Smrt oko mene, u meni, vide je dakle

u sebi. Kako me je Joca Aran|elovi} sa ~u|ewem posma-

trao, nije umeo da sakrije qubopitivost udruènu sa nesh-

vatawem. Tako me je nekako posmatrao i @ivoti}: Gleda{

pred sobom ~oveka koga dugo poznaje{ i odjednom se zapi-

ta{ - {ta li je to u wemu razli~ito?

181


Po~iwu da to ose}aju i moji prijateqi, neki su

skloni da projekcijom objasne sebi Neshvativo banalnim

razlozima i niskim motivima. Verujem da }e uskoro ta

pojava postati uobi~ajena. Doista, ne ~inim ni korak u

pravcu promi{qenog izazivawa utiska. Izgleda da se To

ujezgrilo u meni.

Pa ipak, sebi si najve}a tajna, i utoliko si vi{e

tajna ukoliko vi{e razgr}e{ wene prostore. Nije daleko

od pameti da }e{ se u wu pretopiti onog trenutka kada sa

we skine{ veo.

25. 11. 1975. g Utorak

(DOBRO JE OSE]ATI SE UVEK

KAO DA SI NA POÊTKU)

Evo, sve je belo, prekju~e po~eo sneg, ju~e sasvim poludeo i

zavejao grad, a sada se probija Sunce - ho}e li po~eti da kopni?

Tako pro{ao sv. Aran|eo, padao mi grad na kosu, sv.

Mihailo slao mi znamen. Uve~e iz parka gledao zvezde, ali se

bledo ocrtavale: Mesec u pratwi qubavne boìce rasipao

ukradenu svetlost.

Izvesna zapreka jezgri se u dnu svakog nastojawa. Da ne

traje toliko dugo, rekao bih: Negde duboko uskla|uje se Pesma,

sve rime nisu jo{ odjeknule jedna u drugoj. Ali evo, dugo ve} ne

dopiru do sluha.

Mo`da prikriva{ od sebe neku misao, Ogwene Magli}u?

Ili je ve} suvi{e dobro zna{, pa ne}e obuzeti svest dok se ne

pretvori u ~in?

Dobro je dok ume{ da se uvek ose}a{ tako: Kao da si na

po~etku. Kao da ni{ta nisi stvorio. Dobro je dok te ne zavedu

postojanstvene vile. Daleko si od toga da u sebe pogleda{ o~ima

duboko staloènim, iako ti je glas do{anuo, one ve~eri, pod

zvezdama:

"Dobro je!"

Ili ideja treba da se dugo gu{i u suzdràvawu? Niko ne

moè znati kakvim se mineralima hrani...

182


26. 11. 1975. Sreda

(IGRA KOJA PRA[TA NEOPROSTIVOM)

Nije, dakle, slu~ajno da se pero zaustavilo na pola

re~enice. Mogao bih da je sada odmah dovr{im, bez vidivog znaka

prekidawa. Ali ho}u upravo suprotno: Ho}u da i grafi~ki

obeleìm trenutak u kome je ideja sinula, probila se iz

skrivenosti u svetli dan svesti, "mineralizovana".

Od svoga ìvota na~initi igru! Veliku kozmi~ku igru, koja

opravdava Neopravdivo, pra{ta Neoprostivom.

"Ti si moja Tajna", pisao je Ivica Ponor kraqici od

Uterlanda kada je Mihail Sveti} Aran|elovi} shvatio da se

poistovetio sa imaginarnim likom svog junaka, i da je imaginar-

na dama iz duha Sivog Tonija dobila svoju telesnu inkarnaciju.

Kjerkegor je to najboqe znao, od svoje patwe na~inio je

igru. A da se ona shvati, potrebno je da se ima oko koje gleda subspeciae aeternitatis.

Sfairos je zemqa u kojoj qudi voqom pisca imaju sim-

boli~na ili alegori~na imena. Mo`da je Sfairos ne{to drugo -

mo`da ne zemqa, mo`da ne prostor. Sfairos je ono {to jeste, a

to {to jeste biva po voqi pisca, ili boqe: Po voqi Kairosa.

28. 02. 1976. g. Subota

(SMISLENO VREME TEÊ

U SUPROTNOM SMERU OD NA[EG)

U vremenu suprotnog smera od na{eg ìvot po~iwe sa mak-

simumom mogu}ih znawa i najve}om mogu}om razvijeno{}u ìvot-

nih funkcija. Onda se ìvi zato da se sva ta data energija

potro{i do potpune ispra`wenosti, a tada i ìvot ima smisla.

Smisleno vreme te~e u suprotnom smeru od na{eg. @ivot se

zavr{ava pla~om bebe koja postaje od biv{eg ~oveka. Ali taj pla~

nije doìvqaj tragike: To je samo zvuk tela {to se suàva izbacu-

ju}i iz sebe posledwe ostatke du{e.

183


29. 02. 1976. Nedeqa

(LETE]I TAWIRI PRIPADAJU

CARSTVU UMRLIH)

Prestupni dan prestupne godine - jo{ jedan povod da se

razmi{qa o vremenu koje ne pripada nigde. [ta je sa deset dana

zapadnog, pa time i svetskog vremena koje je papa Gregor dekretom

presko~io? [ta sa onih godinu-dve koje je Demetrije Poliorket preo-

teo Atewanima kako bi za svoje vlade uìvao u Olimpijskim igrama?

U to nikud pripadaju}e vreme treba smestiti "sve ono ~emu

nije su|eno da se zbude". To je zapravo jedan vrlo zgusnuti prostor,

takore}i druga~ija i nama koegzistentna dimenzija postojawa. To je

istovremeno dimenzija u kojoj borave du{e mrtvih ~iji ìvot nije

potpuno nemate rijalan: On poprima novu materijalnost, nama

neshvativu. Lete}i tawiri, na primer, pripadaju carstvu umrlih.

12. 03. 1976. g. Petak

(@IVOT U SMRTI)

(Prek)sutra{wu no} ne prespavati, po~eti aktivan ìvot u

smrti. Po~eti sa Sunionom: Cezar iz nas odoleva glupom umirawu.

Nedovr{eni san produàva se na javi. Umetni~ko delo je

nedosawani san. Oblikovna sila nesvesnog, nepotro{ena u snu,

prenosi svoj potencijal u umetni~ko stvarawe.

ôvek koji je i{~ileo poistovetio se u svojoj bezmernoj

si}u{nosti sa bezmernim me|u-zvezdanim prostorima.

Beskona~no malo i beskona~no veliko podudaraju se kad se u

wima za~ne klica ìvota.

Dominantne ospsesije nadìvquju Smrt! (Markes)

***

(SMRT JE NEZNALICA)

Najve}i film koji je ikada snimqen. - Smrt je neznalica, i

vaqda zato niko joj ne izmi~e. Na loma~i je svest devojke

184


ugledala Prazninu. Jedino oko umetnika vidi smrt i moè joj

izma}i. Smrt je blagonaklona prema umetnosti. Mislilac koji

teì izvesnosti do posledweg ~asa mora ostati u sumwi. Samo je

umetnost dostojna ve~nog ìvota, vizija se poklapa sa

stvarno{}u i postaje najvi{a stvarnost.

Misteriozna devojka, koja ~itavog filma }uti, najispuweni-

ja hri{}anskom saose}ajno{}u (ona bi se okuìla daju}i vodu

svom nesu|enom ubici) izgovara presudne re~i: Kucnuo je ~as!

Treba dodati: Susreta sa ve~no{}u, ve~nog ìvota, spasa. Kod

Bergmana najdubqu spoznaju sti~u ène. Za razum mu{karaca

Tajna ostaje nedoku~iva. Da bi se shvatila ta neshvativa èna

treba pro~itati Kjerkegora, ili biti èna dubqa nego svet, ili

biti Stvarnik.

13. 03. 1976. g Subota

(QUDSKI BEZDANI)

Na sve strane produbquju se qudski bezdani, provalije na

trotoaru. Treba pustiti da te povede ruka slu~aja ako se ve}

odmota nit na kalemu, prvobitni impuls. Zatim se slu~ajnosti

nadovezuju i dovode te u neo~ekivane situacije koje u naknadnoj

retrospektivi poprimaju oblik stroge nu`nosti: Zar bi se toli-

ka prijateqstva stekla, toliki qudi upoznali kad s vremena na

vreme ne bi predo~io sebi Neograni~eno pred sobom i prekr{io

sve obaveze?

No}, 14.-15. 03. 1976. g. Beograd

(Uo~i martovskih Ida)

(OPSESIONIZAM ]E @IVETI)

Treba obeleìti godi{wicu ove sveske koja istrajava na

najve}e iznena|ewe svog autora.

Trenutak je: Da se proteklo vreme udubi u sebe i ispita ukus

plodova. Ali pro|imo bez toga; osim u onoj meri u kojoj je to

nemogu}e.

185


Ova mala sve~anost treba da posreduje ponovnom

uspostavqawu mog identiteta; zar nije ve} u jednoj pesmi re~eno:

" (...) U}i

U smrt i opstati u woj...."

Treba se vratiti prvom licu jer je Sistem Velike Igre dovo-

qno sazreo u sebi: Sada ga vaqa {iroko razvijati na svim planovi-

ma. Ja sam Ogwen Magli} i ìv sam dok ovo pi{em iako mrtav.

Il faut tenter de vivre (Valeri)

- tako ne{to mogao je izre}i samo ~ovek koji je ìveo u

smrti.

Opsesionizam }e ìveti. Ivica Ponor se umnogostru~iti da

bi se u beskraju poistovetio sa svojom vizijom. Iznad svega:

Sunion, delo Priorode i Duha. Od no}as po~iwe oblikovawe

ne~ega {to se vekovima pripremalo: Govor Onostranog u svetu bez

qudi. Na izvesnom mestu zabeleèno je:

" (...) Samo da ne prenagle

Glasnici, treba ukrotiti govor i glas

Zasnovati kad objavi se Praznik."

Onostrano oko posmatra, onostrani glas govori. Ostao je

samo Sunion. I u wega utkana ~itava qudska istorija, tragika i

lepota minulog bivawa, uzvi{eno. Ustvari, zavr{ilo se pre no

{to je po~elo. Treba napregnuti sluh i prevesti u re~i tu presvet-

sku zapovest.

19. 03. 1976. g. Petak

(OPSESIONIZMA IPAK NE]E BITI JER DELO MORA DA SE

U SEBI PRODUBI)

[ta u~initi sada kada je Stvarnik i Stih propao na

konkursu u "Kwièvnoj re~i"? Jesu li ga moji di~ni prijateqi

osudili na zaborav?

U svakom porazu prona}i zrno pobede. Budu}nost, kao i

uvek, kao i svuda, sudi sudijama. Nova dela obasjavaju novom

186


svetlo{}u stara. Ovo je ve} druga kwiga kojoj sudije spre~avaju

put do srodnih du{a. [to se we ti~e, nemam {ta da prebacim

sebi. Osudili su me prijateqi nevinih lica i du{a. Ne znam na

osnovu ~ega su teìli mom prijateqstvu ako moju kwigu ne sma-

traju dostojnom svetlosti dana.

Drugi lak{e i brè uspevaju, nalaze svoje sitno mesto u kul-

turnom ìvotu ovda{wice. Treba biti talentovan za preporu -

~ivawe sebe i svoga dela, od svih mojih netalentovanosti ta je

ponajve}a. Ali ja ve} sada ìvim u onom vremenu kada }e se qudi

~uditi: Kako se moglo dogoditi... No razloga za ~u|ewe nema:

Potrebno je da nekoga osporavaju kako bi jednom svi zajedno bili

osporeni. To nije stvar ta{tine, niti varava uteha. Jesam ono

{to jesam i znam {to znam.

No to je istovremeno i izazov samom delu: Da se u sebi pro-

dubi. Glupavo o~ekivawe prividne i privremene slave usporilo

je, zavezalo u ~vor, tok unutra{weg povezivawa, zapo~et letos na

Kor~uli. Ni{ta zapravo prirodnije od ovog ve{ta~kog prekidawa

prirodnog uspostavqawa javne egzistencije: Sada se bar na

spoqa{wem planu dogodilo ono {to se krajem decembra dogodi-

lo na unutra{wem.

Pa tako ne}e biti ospesionizma kao pokreta jer su moji

prijateqi odlu~ili da sve uradim sam. Raduje me prijem kwiga

Du{ka Novakovi}a i Mire Pavlovi}.

Prevode}i Lajbnica, nai|oh danas na hu~awe mora i

videh sebe na obali: Sam. Ponovo u duhu oìve{e Pisma sa

Gnevnog @ala i shvatih da je Stvarnik i stih samo deo te davno

projektovane celine.

20. 05. 1976. g. Beograd

(SMISAO OPSESIONIZMA)

Opsesionizam treba da bude zajedni~ko ime za ~itavu mod-

ernu nemimeti~ku umetnost, utoliko {to isti~e ono zajedni~ko

svim raznolikim pokretima: Opsednutost praznim ispod pla{ta

forme, dakle opsednutost onim neprolaznim usred proticawa.

187


21. 05. 1976. g. Petak

(ODLAZAK IZA NAJDAQE TA^KE)

Ogwen Magli} je do{ao na spasonosnu ideju: îtavu svoju

pro{lost on mora identifikovati sa imaginarnom pro{lo{}u

Ivice Ponora, a ta identifikacija ozna~ava wegovu smrt.

Wegovo vlastito bi}e postaje wemu predmetom

istraìvawa i razumevawa. Potpuno samorazumevawe po~iwe sa

~inom smrti, a ovaj se, opet, poklapa sa dovr{etkom filo-

genetske retrospekcije u individuumu. @ivot u smrti zna~i

odlazak iza one najdaqe ta~ke do koje je Duh ~ove~anstva dospeo...

7. 07.’ 76. Beograd, "Lepi izgled"

(KRITIKA OPSESIONIZMA

KAO KRIRTIKA KRITI^KOG UMA)

Dan kada je iznenada shva}eno da se stiglo daqe i iznad

opsesionizma. Sazrela je u duhu jedna temeqna

Kritika opsesionizma

kao kritika filosofija prelaza, ili kao filosofija ukidawa

kritike. To je ono {to se nekad slutilo kao

Kritika kriti~kog Uma

- onog Uma koji autokritikom ukida sebe kao Um. Wegova se kri-

tika poklapa istorijski sa svitawem jedne nove civilizacije koja

se ra|a iz pepela zapadnoevropske.

Koje su granice kriti~kog Uma? Wegova je granica samouki-

dawe i opstajawe u r|avoj beskona~nosti. Npr. gr~ki narod koji i

daqe ìvi, ali bez "voqe za mo}". Evropska je filosofija posle

Hegela izgubila samosvest, ona ìvi u la`nom uverewu da je nuàn

progres i da je svaka nova filosofija napredak u odnosu na prethod-

nu; za zapadnu misao stvar stoji upravo obrnuto: Svaka je nova

misao nazadak utoliko {to za jo{ jedan korak pribliàva kraju.

188


8. 07. '76. Beograd, "Ariqe"

(FILOSOFIJE PRELAZA

I POVRATAK U TEMEQ METAFIZIKE)

Hegelova teza o opstajawu u smrti kao tema; wene vari-

jacije: "Filosofije prelaza" u liku Marksa, Kjerkegora, Ni~ea

i Bergsona. Huserl kao poku{aj novog po~etka, Hajdeger kao

iskora~ewe izvan metafizike i samim tim izvan evrop-

skog duha paralelan sa marksisti~kom tradicijom koja je

duboko unutar (Frankfurtska {kola, Luka~). Sartr i

povratak u tok epohalnog zbivawa, tj. interiorizacija

bestemeqnog mi{qewa u sam temeq metafizike.

***

(KRUG EVROPSKE FILOSOFIJE)

Od Hegela do Sartra evropska je filosofija opisala jedan

krug i na{la se na istoj ta~ki. Za to vreme su i jedna i druga

pomenuta tradicija pokazale svoje nakazno lice u vidu real-

izacije svojih najunutarwijih impulsa: Fa{izam kao objektivna

realizacija Ni~eove i Hajdegerove filosofije, sovjetski komu-

nizam kao objektivacija Hegelove dràve i Marksove „vi zije"

(ako se, dabome, oduzmu fantazmagori~ne projekcije koje bi kod

ovih mislilaca da istovremeno realizuju inkopatibilnosti:

Istorijska praksa je jedina validna kritika slavoqubivih pro-

roka). Maj-juni 1968. g. nije potvrda Critique de la raison dialec-tique, ve} wena istorijska kritika; a ako jeste, onda je to u istoj

onoj meri u kojoj je to 1848. godina bila za Hegelovu dràvu.

23. jun 1977. Opsenarijum

(MIQENIK HELENSKIH NEBESNIKA)

Uz muziku Karla Orfa, Carmina Burana. Zatim Bah,

Umetnost fuge, najzad [traus i Ni~e, Also sprach Zaratustra:

189


Sudbina ~ovekova jednom u krilu, drugi put naspram boànske

nadmo}i. "Stojim pred Tvojim tronom, Gospode"...

U takvu zvu~nu podlogu utkiva se boànstvena ideja Platonovog

Timaja o sveproètosti-Svemira-umnom-svrhom, i Helderlinova

~udesna mo} imenovawa onog najdubqeg u duhu, ~udesno preuzimawe

anti~ke tradicije samospoznatim hri{}an sko- germanskim duhom,

Nazare}anin kao miqenik helenskih Nebesnika!

26. 06. 1977. g. Beograd, "Ariqe"

(SIMBIOZA

GERMANSKOG I SLOVENSKOG DUHA)

U subotu, 25. juna, poseta Milanu Petrovi}u u wegovom od

sveta udaqenom stanu u Kumodraù. Veliki dan: Sasvim jasna svest

o nu`nosti nacionalne obnove, o pozivu Bi}a, o odgovornosti i dugo-

trajnom radu. Simbioza germansko i slovensko duha!

10. 08. 1977. Sreda, Lastovo INa brodu Vela Luka - Split

(POVRATAK GNEVNOM @ALU)

Gle ~udnog, gle lepog sticaja: Koliko samo zatvorenih krugova ove

godine, koliko simboli~nih podudarnosti; pro{le godine na istom

ovom brodu bi zami{qena, bi zapravo prvi put osvojena Samo}a i

odva`nost za stupawe na Put Istog, onda kada se pod trupom ovog

plove}eg objekta produbqava{e hiqadu puta umnoèni bezdan.

A sada se ponovo na|oh najpre u Vela Luci, gde iskrsnu{e

uspomene na leto 1969. godine - na leto, uostalom, koje mi jo{ od

pro{le srede, kada vozom stupih u Bar i potom odsedoh kod Venke,

u Dolu, neprekidno lebdi u duhu; a potom O{jak, jo{ jednom udruèn

sa Velikim Sun~anim Putem, osvedo~ava{e trajnu zaloènost Vizije

u tkivu bitnog bivawa; jer sada ose}ah i znah da sam najzad poloìo

ulog, toliko dugo pripreman, da se na isti put otiskujem pra}en

190


podr{kom ose}awa ~vrste unutra{we nu`nosti. Je li to ono stawe

duha koje jezgri snagu za velike poduhvate {to predstoje?

Jedno je sigurno: Vratila se vizija Gnevnog @ala u ~itavoj svo-

joj sveobuhvatnosti. Jo{ ne{to: Kako je zgusnuto bilo ono vreme, god-

ina hiqadu devetsto {ezdeset deveta; kako se kroz wu presecaju svi

tokovi: Onih ranijih, onih kasnijih zbivawa. Kako je preplavqeno

sjajem se}awe na to prenapeto doba "kada je let prethodio krilima"!

Evo kako sazreva potreba: Da se oduì dug onim zanosima.

***

(U PODLO@NIM @LEBOVIMA BI]A)

Sada na Krk: [ah i poezija. Zaboga, u Londonu zapisao

ne{to o uzvi{enoj nedovr{ivosti poezije.

Kako mi sada druga~ije izgleda!

Svojim dubokim zakora~ewem u tamu Jezika, poezija doseè

Ono {to se prostire u podlo`nim `lebovima Bi}a, i budu}i oda-

zov nagovoru Stva, jedini je pouzdan, jedini nepodloàn sumwi

oblik u koji bi da se ovaploti Ve~no Lutaju}i Duh.

11. 08. 1977. êtvrtak

Omi{aq, Krk

(USMEREN PREMA KRAJWEM DOSTIGNU]U)

[esnaest sati putovawa od Kor~ule do Krka, i sasvim izne-

na|uju}i ose}aj samodovoqnosti. "Usmeren prema krajwem dostignu}u",

i ni jednog ~asa dotaknut napeto{}u ili nestrpqewem, i pored nes-

nosne vru}ine. Prvi put pro{ao magistralom od Karlobaga do

Kraqevice i tako svaki pedaq obale obeleìo svojim prisustvom.

Ana Marjanovi} je rekla (i u wenom glasu be{e ne{to od

one samouverene hirovitosti i ~ak neozbiqnosti koja zvu~i

obavezuju}e i proro~anski):

"Nemoj sve da popuni{, kakva je to sveska u kojoj ne ostavi{

ni malo vazduha!"

191


15. 08. 1977. Ponedeqak,

Omi{aq

(PRIMER I OBUHVAT)

Misao o zavr{etku ove kwige stalno prisutna je. Jer

zavr{iti je a da iz we ne proiza|e ono za {ta je ona ve} dve i

po godine bila vrlo svesna priprema, nesmisleno je.

To bi se moglo re}i ovako: Upli}e{ se u zbivawa,

proìma{ ih svojom supstancom i onda opet dolazi{ k sebi, a tu

te ~eka ono {to si ostavio kada si u izbivawe krenuo. U izbi-

vawu, naj~e{}e, obuzet si zaboravom i zato tone{ u besputice, u

sumwe, u o~ajawa; no samo jedna misao o onom kod ku}e

ostavqenom, onom {to uvek Jeste i {to se neumitno Odràva dok

sve se tro{i, samo jedna misao dovoqna je da sve mine i najed-

nom dovoqno ti bude samo to: Da Jesi.

Kroz ovu je kwigu tako proticalo to ve~no struje}e Vreme

Bi}a. I ono tako ~esto ose}awe: Da se zbivawa ne odvijaju u skladu

s Bivawem (pa onda i nisu zbivawa), bilo je otuda vrlo pouzdan

oslonac misli u su|ewu i delawu; jer za sve ovo vreme nau~io sam

da posredstvom Kwige merim naboj i raspon svojih stawa Duha,

Du{e i Tela; spoznao sam da su najblistaviji i najprozra~niji oni

trenuci u ìvotu kada se sa lako}om povezuju Dubina i Misao,

Raspr{enost i Jezgroviti Izraz, Primer i Obuhvat; najo~ajniji

oni u kojima izostaju ~vrste spone u glavi, neka razjedaju}a kiseli-

na rastvara `lebove koji trenutak vezuju za celinu Bivstvovawa, a

svest za prozra~nu, sveobuhvatnu bistrinu.

24. 08. 1977. sreda, Beograd

(SFAIROS I BELA DEMONIJA)

BELA DEMONIJA - ova ~arobna re~ hristo~e`wivog vladike

Nikolaja @i~kog Velimirovi}a neka bude ovako vidno istaknuta,

kao {to je to i u mojoj sobi, sa unutra{we strane, ispod karte

Evrope (sa spoqa{we, naravno, odnedavno stoji natpis

SFAIROS), od trenutka kada je otkrih u kwizi bogomudrog dr

Justina Popovi}a "Pravoslavqe i ekumenizam". Ovakav poloàj

192


sadrì podsticajnu poetsku obeleènost koja daje ponavqaju}i

smisao svakodnenim zbivawima: Otvarawem vrata i izlaskom iz

sobe ulazim u Evropu, Belu Demoniju, s belim na koì i crnim u

du{i, koja dodirom svojih belih prstiju sve pretvara u Crno-Isto,

u Zapad, u zapadawe, u Industriju, u Smrad, u Razvrat, iako taj

demonski dodir budi iz svevekovnog dremeà „narode pozaspale”

i donosi na svet Razliku, ne{to divqe i nedoku~ivo na dnu pogle-

da, ne{to Davno-Pro{lo {to se sa~uvalo, i sasvim izvesno:

Ne{to Skoro-Budu}e {to se ve} sluti, ne{to Druga~ije {to }e svoju

mladost i svoj polet zasnovati na oporom, na opojnom ukusu dugo

~uvanog pi}a {to te~e u na{im ìlama, na komadawu mesonosnih

kostiju koje ve} rasklimatano nose na{e ostarelo telo.

Nedeqa, 02. 10. 1977. g. Sfairos

(KRITIKA OPSESIONIZMA: OPSENARIJUM PRELAZI U

SFAIROS)

A ju~era{wi dan doista bi takav kako traba da izgleda

oktobar u Beogradu i Beograd u oktobru. Sude}i po prethodne dve

godine (u ovoj Kwizi) - mesec najve}e moje udaqenosti od sebe, i

vaqda zato, najve}e blizine. Dodu{e, uvek mi se nekako po~etkom

listopada doga|aju poku{aji zna~ajnih dovr{avawa: Pre dve

godine zavr{avah diplomski, pro{le Opsesiju Ivice Ponora - ne

znam {ta me vi{e izmu~ilo.

Sada?

Mogao bih da kaèm da se sada dovr{ava ne{to najva`nije,

toliko va`no da su svi dosada{wi zavr{eci samo daleki bledi

odsjaj vrlo ble{tave svetlosti. Dovr{ava se Opsenarium u sebi,

u meni, u svetu i prelazi u Sfairos.

Ova kwiga doista stremi zavr{etku, jer je osniva~ opse-

sionizma postao wegov najubita~niji kriti~ar. Ova kwiga ima

svoju konzistenciju kao sveobuhvatno svedo~anstvo o opsesion-

isti~koj etapi na ìvotnom putu. Kritika opsesionizma po~iwe

tamo gde Bi}e otkriva i prepoznaje celishodna sredstva svoga

opstanka, gde „Zapad koji vene" otkriva Bekstvo u sebi kao

„sunovrat iz suza neotklona” i kao put koji prelazi Duh, nose}i

193


vest drugom narodu: O neodlo`nom pozivu Bi}a. Kritiku opse-

sionizma vr{i sama egzistencija slovenskog bi}a u slu`bi

opstanka. Utoliko ova kwiga su{tinski prestaje tamo gde je dok-

tor Satanailo Panglos u najdubqem kutu svoje smrti ugledao

bakqu Pravoslavqa, onu lu~ koja iz najdaqe pro{losti donosi i

~uva vrlo ozaruju}e Pam}ewe a ipak nije izgubila voqu i sveìnu

da osvetqava jo{ neproho|ene puteve Sveta. I pored we ugledao

jo{ jednu, a u woj i iz we rascvetao se Jezik i daleka, tajna na -

mera Stva: Da Govor bude bunar na ~ijem }e dnu zaboravom-

neobuzeto Bi}e uvek mo}i da ugleda svoj lik, da naime Govor bude

Log u kome }e Duh otkrivati svoju zasnovanost u Bi}u, i lutala~ku

sudbinu Bi}a, izop{tenog iz Stva.

OB-STVO = OP[TOST!

I jo{ video ~udesnu brigu Bi}a da svojim poklonicima u

pravi ~as ukazuje najcelishodnije puteve, pa se tako nekada{wom

zaslugom Mi{e ânka (novope~eni dr ânak), a potowom, i pre-

sudnom, Petropolitovom, i naro~ito advokata Milana Mileti}a,

na{ao u ìvom dodiru sa Antroposofijom - velikom evropskom

naslednicom najdrevnijih znawa o pro{losti Sveta, Zemqe i

ôveka.

Jezik, Pravoslavqe, Antroposofija - tri imena u kojima

po~iva sav ubita~ni naboj kritike opsesionizma. Tri vida jedne

"velike okrugle usamqenosti", tj. Samo}e.

Ako Opsenarijum preìvqava i daqe, to je zato {to jo{

o~ekuje ovakve zapise koji }e ga iznutra zaobliti, koji }e zapra-

vo oblikovati jedan zaokrugqeni ose}aj unutarwe dovr{enosti, a

o~ekuje osim toga i ~vrste egzistencijalne forme koje }e biti

deca wegovog samoukidawa.

21. 11. 1977. g.

Sremski Karlovci

(LOG I KON)

Likovawe Loga = dijalektika. Razlogovawe je izdvajawe

zasebnih likova u Logu = ulikovqewe Loga, likotvorewe. Log je

194


ono isto svih likova bi}a, ulogovawe (ulogoravawe) suprotan je

proces (ustuk): Vra}awe odbeglih likova u Log.

Ovome treba dodati jo{ i uvid: Da je Log zamena Bi}u za

nedosti`ni Kon. Bez Kona, osu|eno na ve~no lutawe, Bi}e se

primiruje u Logu, gradi sebi stan.

Tragika Bi}a je Vreme; Vreme nije poznato u Stvu. To se

vidi i u jeziku: Oblik jes(t)am nema ni pro{log, ni budu}eg vre-

mena, on je uvek u sada{wosti, dakle u ve~nosti.

195


OPSESIONISTI^KA FAZA

NA @IVOTNOM PUTU

Na nevoqe sa prire|ivawem spisa Milana Mladenovi}a

od Luìce "àlila se" dr Mirjana Brkovi} u predgovoru za

wegovu obimnu pesni~ku zbirku Resnik (Novi Sad - Sremski

Karlovci, Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a, 2007).

Izme|u ostalog, ona se tamo smatrala du`nom da obraz-

loì neobi~nu na znaku na naslovnoj strani kwige kojom se, ispod

naslova, to celokupno delo pripisuje autoru po imenu MihailSveti} Aran|elovi}. Sa istom neda}om susrela se i prire|uju}i

tre}e izdawe Mladeno vi}eve Zavr{ne re~i (isti izdava~, 2008)

kada se kao wen zagonetni pisac, ispo naslova kwige, pojavio

Slobodan Vu~itrn.

Sada pak imamo posla sa Ivicom Ponor.om

[ifru za razre{ewe te Mladenovi}eve "igre sa svetom"

isporu~uje wegov Opsenarijum, a ~italac se o wenom odgonetawu

moè podrobnije obavestiti u pomenutom predgovoru za Resnik.Za identifikovawe "Ivice Ponora" dovoqno je, me|utim, znati da

je osniva~ opsesionizma ~itav opus svog "prvog ìvota" (do

vlastite 28. godine) pripisao tom "avataru" kojeg je raspoznao u

sebi, smatraju}i da je "wegovo" delo dovr{eno, te da se moè

tuma~iti kao zaokruèna celina.

Dodu{e, u strogom smislu re~i, pravilnije bismo po -

stupili da smo se doslovce dràli Mladenovi}evog "sistema

igre" sa vlastitim identitetom, onako kako ga je u Resniku obelo-

danila dr Brkovi}. Tada bi umesto Ivice Ponora stajalo ime

Ogwen Magli} kao prva u nizu oznaka za ~etiri sukcesivna indi-

vidualiteta koji u trajawu od po 28 godina obeleàvaju zadat

qudski ìvot. Sam "Ivica Ponor" u Mladenovi}evom je slu~aju

zajedni~ki imeniteq sva ~etiri wegova "ìvota" na duhovnom

planu,kao {to je to wegovo gra|ansko ime na fizi~kom, egzisten-

cijalnom, planu. Odlu~ili smo se ipak da "Magli}a" ostavimo po

strani jer je osniva~ opsesionizma zaista sebe u ~itavom tom

razdobqu doìvqavao kao "Ivicu Ponora" kojim }e i kroz koga

199


nadìveti svoju vlastitu smrt. Koliko je on sve to dramati~no

doìvqavao neka posvedo~i sam posledwi pasus Opsenarijuma:

"Ali pre{li smo u drugi ìvot, Ivica Ponor prekora~io

je, premostio svoj bezdan. Preko mosta treba da pre|u

nara{taji, i oni pro{li, nestali u ~e`wi, o~aju i gnevu, i oni

budu}i, jo{ nero|eni. Najteè je pak povesti onaj ìvi, sa wim se

vaqa boriti, veliko je slepilo obuzelo qude. I zato treba

izdràti sebe: Da narod ne potone u isti onaj bezdan koga se

Ivica Ponor jedva izbavio."

Od najve}eg je zna~aja podatak da prva Mladenovi}eva

pesni~ka zbirka nosi upravo naziv Pesme Ivice Ponora(Beograd, Zapis, 1979). Naslov pokazuje da je on ve} tada bio

svestan da je iza{ao iz svog prvog identiteta, "opsesio nisti~ke

faze na ìvotnom putu". Ta faza obeleèna je, prema tuma~ewu

Brko vi}eve, dosezawem stupwa "samoste~enog individuma" koji se

spo znavawem "ni-zbog-~ega-bivstvuju}eg sveta" i pro nik nu}em u

opsednutost celokupne zapadwa~ke civilizacije "Praznim",

odri~e "tople udomqe nosti" i "zavi~ajnosti", odmetnuv{i se na

"lutaju}e putovawe" koje je autenti~an uzvra}aj "izazovu istine",

onom izazovu koji iziskuje da se ìvi u skladu sa poloàjem "bilo

kog ~oveka u bilo koje vreme".

U krajwem ishodu svoje opsesionisti~ke misli,

Mladenovi} takvo stano vi{te poistove}uje najpre sa svojom

vlastitom ìvotnom situacijom, pa preduzima wemu saobrazan

egzistencijalni ~in, napu{ta porodicu ("Napusti ènu decu, oca,

majku / novac, imawe, celu rodbinu / i tako usamqen, a i bez

strasti, / usamqen se kre}i kao nosorog." - savetovao je Gauthama

Sidharta Buda sedam vekova ranije) i "beì na putovawe". A

potom, stanovi{te "bezavi~ajnosti" poistove}uje i sa osnov nim

obele`jem ci vilizacije kojoj pripada, a kojoj predvi|a i propisu-

je samoukidawe i samoprevazila ̀ ewe zarad svesnog stupawa u

"doba slovesnosti" ~ove~anstva koje treba da obeleì slovenski

(tj. "serbijski") rod. Ali to je poslanstvo kojem }e se posvetiti

"drugi Ivica Ponor", kada vaskrsne u Mihailu Sveti}

Aran|elovi}u

Iz ove svetlosti ~ini se prirodnim da "samoukidawe" i

stupawe u "drugi ìvot" ("Mrtav a ipak ìv!", propisuje

200


Mladenovi} sebi u Opsena rijumu) obavezuje na posve}enost

vi{em, rodnom odre|ewu individualne egzistencije - zave{tawu

predaka i sudbini potomaka ("Oslo niti se na rod!", ~itamo i u

Opsenarijumu i u Zavr{noj re~i), u wegovom slu~aju opstanku srp-

skog naroda kao nosioca slovesnosti.

Sasvim saobrazno tome, Mladenovi} }e ubrzo, od pete do

sedme godine "drugog ìvota" (1982-1984), svojim tekstovima pod

pseudonimima u emigrantskom pariskom ~asopisu "Savreme nik",

stupiti u o{tar sukob sa ko mu ni sti~kim reìmom u Jugoslaviji

koji je porobio wegov narod, te "zakonito" - "zakonito" u smislu

ne mi novnih posledica svesnog antikomunisti~kog delovawa -

dospeti u zatvor kao ozlogla{eni "neprijateq svog naroda".

[ta doslednije od tog potpisivawa razli~itim imenima?

"\ura Vrbavac", "Miroslav Srbinovi}" i "Slobo dan Vu~itrn"

samo su oznake novog, utrostru ~enog identiteta "Mihaila Sveti}

Aran|elovi}a", umnoènog zarad Mladenovi}evog istovremenog

dejstvovawa u pesni~koj, filosofskoj i politi~koj sferi.

Ova obja{wewa jasno ukazuju na obavezu pred kojom se

na{ao prire|iva~, da ne samo Opsesionizam, nego i ~itavo

Petokwi`je, predo~i kao izbor iz dovr{enog dela "prvog Ivice

Ponora" (dakle samoukinutog "Ogwena Magli}a". Wegova je pak

nevoqa, bar u ovoj kwizi, bila mawa od one sa kojom se suo~ila

dr Brkovi} kada je bila primorana da traì granicu na kojoj se

pesni~ko delo "Mihaila Sveti} Aran|elovi}a" odvaja od opusa

"Ivice Ponora", odn. "Magli}a". Jer Mlade novi}ev opsesio -

nisti~ki zahvat u filosofiji ne ostavqa ikakvu sumwu u pogledu

razgrani~ewa sa wegovim potowim filosofskim ostvarewima

koja su delimi~no predo~ena javnosti u Zavr{noj re~i (tri

izdawa, vid. bibliografsku bele{ku) i Olgijanskom putu(Beograd, Kalekom, 1999), ali su najzna~ajnijim svojim delom do

danas ostala neobjavqena, najve}ma zbog dugotrajnosti i

dalekose`nosti autorovih istraìvawa i otkri}a.

Najve}u pometwu u tom razgrani~avawu izaziva, me|utim,

Opsenarijum koji je vol{ebno preìveo i nad ̀ iveo svoj vlastiti

kraj, a sa wim i "prvu smrt" svog autora (ne krasi ga uzalud pod-

naslov Kwiga preìvqavawa), svojom nedo vr{i vo{}u za{av{i i

u "tre}i ìvot Ivice Ponora". Ali upravo nas potpuna

zavr{enost "opsesio nisti~ke faze na ìvotnom putu" i okon~ani

201


ìvot "Ogwena Magli}a" s jedne strane, te potpuna otvorenost

"preìv qavawa" Opsenarijuma s druge, dodatno oba ve zuju da

blago vremeno predo~imo javnosti bar onaj neraspo znat i

"samoukinuti" deo ukupnog stvarala~kog identiteta Milana

Mladeno vi}a od Luìce, dok se on jo{ uvek bori da sa svojim

delom, i svojim ìvotima, iza|e na kraj.

Sa sli~nom nedoumicom susreli su se i dr Brkovi} i ovaj

prire|iva~ u pogledu razgrani~avawa gra|e za Du{e gradova koje su

produìle da "putuju kroz du{u lutalice" svog autora i u oba wegova

potowa "ìvota". Kako stvari sada stoje, ~ini se da }e se

Vuka{inovi}evo Petokwi j̀e svesti na êtvorokwi j̀e, jer je briqantna

prire|iva~ica Resnika "Mihailu Sveti} Aran|elovi}u" ("drugom Ivici

Ponoru") pri pisa la onaj deo prozno-poetskih mapa gradova koji pripa-

da "drugoj fazi na ìvotnom putu", ~ime se iznu|uje wihovo izostavqawe

iz pesni~kog opusa opsesionizma, pa ostaje premalo gra|e da se Du{e

gradova izdvoje u poseban tom.

*

Ova kwiga nikada ne bi mogla da dobije svoj sada{wi

izgled da prire|iva~ nije uìvao svesrdnu i nesebi~nu podr{ku

i pomo} samog autora koji se od pre desetak godina gotovo sasvim

povukao iz javnog ìvota, a ophrvan teku}im ìvotnim neda}ama,

od pre dve godine i na selo, u "slobodne srpske planine" (jer u

svom beogradskom prebivali{tu na ûburi, u srcu prestonice,

ve} dve godine nema struje), gde radi na dovr{etku Opsenarijumai ostalih kwiga iz svog "drugog" i "tre}eg" ìvota.

U "slobodne planine" je dospela i glavnina pesnikove

kwièvne arhive ~ije je relevantne delove elektronskom po{tom

dostavqao ovom prire|iva~u na wegovo udaqeno prekookeansko

mesto (uz dragocenu "elektronsku" pomo} svojih mladih prijateqa

i saradnika Dragoquba Markovi}a i Rastka Sve Jovanova),

spremno pri hvativ{i inicijativu da se kona~no objavi rele -

vantan izbor iz dela "prvog Ivice Ponora".

202


VI[E OD BIOGRAFIJE

MILAN MLADENOVI] OD LU@ICE ro|en je 21. novem-

bra 1949. u Uìcu, Srbija, od oca Marka i majke Naste, ro|.

Simi}. Do preseqewa u Beograd i polaska u {kolu (1956), rano

detiwstvo proveo u Jagodini.

Prvu beogradsku gimnaziju zavr{ava 1968, beogradski

Filozofski fakultet, grupu za filosofiju, 1975, a doktorat

tre}eg stepena na Sorboni u Parizu, 1982. Studirao je i fran-

cusku kwièvnost u Parizu (1969-70), klasi~nu filologiju u

Beogradu (1972-1975) i pravoslavnu teologiju na pariskom

Institutu Svetog Sergeja (1981-1982).

Predavao je filosofiju u najstarijoj srpskoj (Sremski

Karlovci, 1977-78) i u najstarijoj beogradskoj (svojoj, Prvoj)

gimna ziji (1979-80). U Karlovcima osnovao kwièvni list

"Branko" koji i danas izlazi, i ilegalnu Stranku Pravoga Slova

koja je delovala na podru~ju kulture. Povremeno putovao

Evropom, a na putovawu kroz Aziju (1978) stigao do Indije.

Po~ev od 1979. g. Mladenovi} je objavio 15 autorskih

kwiga iz oblasti poezije, filosofije i politike, te nekoliko

zapaènih prevoda filosofskih i pesni~kih klasika (Platon,

Lajbnic, Svedenborg, Helderlin, Sartr itd.) sa vi{e ìvih i

drevnih jezika (vid. bibliografiju). Pisao je i objavqivao i na

francuskom, engleskom i {panskom, a prevo|en je na vi{e od 30

jezika. Mno{tvo wegovih pesama komponovali su istaknuti

muzi~ari (Dejan Trajkovi}, Vladeta Kandi} Bata Kanda, Zoran

Sve Jovanovi}. a izvode ih muzi~ke grupe "Svaroì}i" i

"Slobodni strugari", dok ih je u ne malom broju komponovao i sam

i peva ih, prate}i se na gitari.

Kao {ahovski majstorski kandidat Mladenovi} je ost-

vario pobede nad mnogim vrhuskim {ahistima, izme|u ostalih i

nad svetskim prvakom Karpovom, ali je zbog zauzetosti

kwièvnim, filosofskim i politi~kim poslovima dosta rano

napustio aktivno igrawe {aha. Istakao se i u komponovawu

{ahovskih problema.

203


*

Na kwièvnoj sceni Milan Mladenovi} od Luìce se

pojavio ve} u svojoj ~etrnaestoj godini kada je 1963. osnovao

kwièvni list u svojoj osnovnoj {koli i ~etiri godine uzastopno

dobijao najvi{e Zmajeve nagrade u konkurenciji vr{waka iz cele

Jugoslavije (1961-1964). U Devetoj (novo)beogradskoj gimnaziji

izumeo je opsesionizam kao filosofski, pesni~ki i umetni~ki

pravac i sproveo ga kao pokret najpre kroz svoj gimnazijski,

kasni je kroz pro{iren i veoma uticajan kwièvni klub "Fontana"

na Novom Beogradu (osnovao ga sa Miletom Nedeqkovi}em).

Od 1967. godine zapo~eo je sa redov nim objavqivawem u

kwièvnoj periodici i publicistici, a od 1972. g. i sa u~estvo-

vawem na javnim kwièvnim i filosofskim tribinama. Ve} te

godine u beogradskom Studentskom kulturnom centru drì seriju

predavawa, izlaù}i svoj filosofski "sistem" opsesionizma pod

nazivom "Kozmoplanktos". U~estvuje u osnivawu generacijskog

kwièvnog ~asopisa "Znak" na Filolo{kom, i satiri~nog

"Frontisteriona" na Filozofskom fakultetu. U beogradskom

Domu omladine vodi zapaène "Razgovore o prevodila{tvu" sa

na{im najistaknutijim prevodiocima poezije (jesen 1979) i

filosofije (jesen 1980).

U decembru 1979. g. Milan Mladenovi} odlazi na

dvomese~no usa vr{avawe nema~kog jezika nema~kog jezika u

"Geteovom institutu" u [taufenu (kraj Frajburga), gde }e sa

gr~kim pesnikom i matemati~arem Lazarosom To{unidisom i

rumunskim kompozitorom Juliosom Brudaskom ("Balkanska trojka")

izumeti pesni~ki pravac grengolizam (igrarije sa jezicima svih

naroda), kojim }e kasnije zaraziti internacionalno umetni~ko

okruèwe u Parizu. Naredne ~etiri godine ìvi u francuskoj

prestonici pripremaju}i na Sorboni doktorat tre}eg stepena

("Plotinova estetika"), potom i dràvni ("Hajdeger i problem

logosa"), pi{u}i i objavquju}i na francuskom i druè}i se sa

mno{tvom znamenitih pesnika i filosofa iz celog sveta. Tri

godine uzastopno (1982-84) na veoma zapaèn na~in u~estvovuje

na Festivalu evropske poezije u Luvenu (Belgija). Istovremeno

sara|uje sa istaknutim predstavnicima srpske i ruske Crkve

(mnogi od wih su politi~ki emigranti), okupqenim oko ruskog

pravoslavnog fakulteta "Sveti Sergej" na kojem i sam izu~ava

204


pravoslavnu teologiju. Pribliàva se uredni{tvu najzna~ajnijeg

ruskog zagrani~nog ~asopisa "Vesnik Evrope" i u ku}i wegovog

glavnog urednika Nikite Struvea susre}e Aleksandra Solèwi -

cina. Sa ocem Lukom (potowim vladikom) i profesorom na

"Svetom Sergeju" dr Nikolom Crnokrakom osniva "Bratstvo oca

Justina". Sa predratnim no vinarem "Vremena" Bo{kom

Vra~arevi}em ure|uje emigrantski ~asopis "Savremenik" i pod

raznim imenima objavquje tekstove politi~ke sadrìne

("Preterane misli iz Pariza", "Sle de}i rat Draè Mihai -

lovi}a", "Komunisti se srde na Boga", "Mefistofelovski zagrqaj

Zapada"), zbog ~ega }e ga komunisti~ki reìm u Beogradu optuìti

i osuditi na 14 meseci zatvora.

Hap{ewe, boravak u zatvoru i potom ~etvorogodi{we

uskra}ivawe paso{a, osujetili su Milanu od Luìce dobijawe ka -

tedre na pariskoj Sorboni. Osim toga, osujeti}e izlazak ~asopisa

za srpsku duhovnost "Slovest" (na francuskom jeziku) koji je

Mladenovi} pokrenuo sa grupom srpskih kwièvnika i umetnika

(Koqa Mi}evi}, Steva [olaja, Branko Aleksi}, Nikola

Milenkovi}, Bata Mihailovi}, Dado \uri}...), uz pomo} i podr{ku

svojih francuskih pesni~kih i filosofskih prijateqa (Mi{el

Degi, Pjer Oster Susujev, Verkor, Gilvik, Alen Boske, Klod

Avelin, @an Klod Renar, Fransis Vibranc...). âsopis }e pro me -

niti ime ("Migrations"), uredni~ku postavu i koncepciju, a ime osni-

va~a i wegova sudbina ne}e biti ni pomenuti. Iz istog raz loga

osta}e neostvareno tromese~no gostovawe na indijskim univ erzi -

tetima (organizator indijski filosof [uprio Mukar xi), kao i

jednogodi{wi anga`man na Univerzitetu na Tene ri fama (na poziv

wegovog dekana, pesnika i mecene Fernanda Riela) - u oba slu~aja

tema je bila "Osnovi srpske duhovnosti i kulture".

*

Tokom celokupnog svog {kolovawa, profesure i stran -

stvovawa, Milan Mladenovi} od Luìceje dolazio je u sukob sa

tota litarnim komunisti~kim reìmom. Izba~en je iz Devete

beogradske gimna zije (1967), u~estvovao u studentskim demon-

stracijama 1968. g. i bio predsednik buntovnih studenata

Filosofskog fakulteta (vi{e puta hap{en), u kom je svojstvu osu-

jetio dodelu po~asnog doktorata Beogradskog univerziteta Josipu

205


Brozu Titu i bio politi~ki u~iteq ne{to mla|em Zoranu \in|i}u

koga je odredio za svog naslednika). U vi{e navrata zbog "moral-

no-politi~ke nepodobnosti" spre~en je da dobije mesto na

Beogradskom i Novosadskom Univerzitetu.

Zbog pomenutih tekstova u "Savremeniku" i druèwa sa

politi~kom emigracijom, Mladenovi} je u Beogradu uhap{en 5.

oktobra 1984. g. Uprkos protestima celokupne svetske javnos-

ti, osu|en je na 14 meseci zatvora. U zatvoru }e {trajkovati

gla|u 40 dana i u svrhu odbrane napisati svoju znamenitu

Zavr{nu re~ koja je do sada doìvela ve} tri samostalna

izdawa ("... veli~anstven esej o Istini i Pravdi" - Branislav

Petrovi}, "veli~anstveno tkawe … koje stoji na jednom od

vrhova svekolike filosofske kwièvnosti … najdubqa, najo-

riginalnija i najpotresnija filosofska svedo~anstva koja su

ikada data, i koja ~ine da Zavr{na re~ moè da stane rame uz

rame s Ni~eovim Zara tustrom" (dr Milan Petrovi} Cerski).

Tokom progona oduzeto mu je {est svezaka "Pariskih dnevnika"

koji }e 1996. godine biti sud ski uni{teni. Od tada do danas

po wegovoj tu`bi razvla~i se sudski proces "Mladenovi} pro-

tiv Republike Srbije", uprkos tome {to je 2009. g. dobio sud-

sku rehabilitaciju.

Po izlasku iz zatvora, Mladenovi} osniva "Sfairos" (1987),

prvu veliku privatnu izdava~ku ku}u u tada{woj Jugoslaviji. Kao sto -

èr nacionalnog i demokratskog osloba|awa od diktatorskih komu -

nist i~kih stega, "Sfairos" }e izvr{iti veliki uticaj na duhovno

obrazovawe teku}eg nara{taja (preko 300 kwiga u 22 "sfere", me|u

ostalima "Tajinska", "Slovesna", "Antroposofska", "Saborna",

"Povesna", "Pripoveda~ka", "Tabu", "Stihosfera"). U okviru delatnosti

"Sfairosa" Mladenovi} je pokrenuo obnavqawe "Dru{tva srpske slo -

ves nosti", osnovao tribinu "Videlo" u Narodnom muzeju, okupio pes-

nike svih ge neracija u "Pesni~ki tajinski krug", sa Velimirom

Abramovi}em i Marijom [e{i} izdavao i bio odgovorni urednik

~asopisa "Tesliana" (1993-95) i sa "Ve~erwim novostima" dodeqivao

nagradu sa imenom svog preminulog pesni~kog prijateqa Milana

Lali}a (1992-99). Tvorac je manifestacije "Pesni~ko Nebo" u Herceg

Novom u okviru koje je ~uveni vojni {kolski brod "Jadran" krstario

Bokom kao "Pesni~ki brod". Obnoviteq je rada izdava~ke ku}e "Grad-

pisac Herceg Novi". Kwiàre "Sfairosa" u Beogradu ("Tajinska

206


sfera"), Zemunu ("Kadmo i Harmonija") i Herceg Novom (""Pesni~ko

nebo") bile su sredi{te velikih kwièvnih okupqawa, kwièvne pro-

mocije darovitih mladih pesnika i objavqivawa wihovih kwiga, te

izvori{te zna~ajnih kulturnih inicijativa.

*

Kao jedan od obnavqa~a Narodne radikalne stranke

(NRS, 1989) u kojoj je bio predsednik Izvr{nog odbora, te osni-

va~ i predsednik Konzervativne stranke (KS, 1991, Milan

Mladenovi} je bio me|u ~elnicima nacionalno-demokratske

obnove u devedesetim godinama pro{log veka. Prvi je izdvojio

glas iz op{te po~etne podr{ke nacional-komunisti~koj retorici

]osi}a i Milo{evi}a, raspoznav{i je kao "stavqawe nacio -

nalne maske na komunisti~ko lice", {to ga je ko{talo novog sud-

skog prgona i ponovnog oduzimawa paso{a. U dva svoja govora na

Godi{wim skup{tinama Udruèwa kwièvnika Srbije (1989) i u

potowim vatrenim "radikalskim" istupima {irom Srbije (1990),

upozorio je na katastrofalne posledice te politike, izlaù}i

svoj program zasnovan na ukidawu institucija i teko vina komu-

nisti~ke uzurpacije i na "vra}awu u pre|a{we stawe" (Restitutio inintegrum). Organizovao je prvi veliki antikomunisti~ki miting

pod vedrim nebom od kraja Drugog svetskog rata (Jagodina, 4. maj

1990) i pozvao na revalorizaciju istorijske uloge i veli~ine

generala Draè Mihailovi}a i Milana Nedi}a.

Otpor koji se u reìmski dirigova nim redovima NRS

organizovao protiv Mlade novi}evog monarhisti~kog i ravno-

gorskog usmerewa koje je zacrtavao svojim harizmati~nim lider-

stvom, pra}en dotad nezapam}enom haranngom koju su protiv wega

neprekidno vodili infiltrirani ~lanovi, doveo je najpre do

raslojavawa, potom i do raspada stranke. Poku{aj wene obnove

osuje}en je 23. februara 1992. g. u Kragujevcu kada je Velika

svezemaqska skup{tina NRS uzurpacijom zloupotrebqena za

osni vawe Srpske radikalne stranke (SRS). Glavni kandidat za

predsednika predvideo je tada u svome govoru zapadawe Srbije u

"radikalsko ìvo blato", napustio radikalski pokret i sa no -

vinarem Sini{om Nikoli}em i arh Dragomirom Acovi}em osno-

vao Konzervativnu stranku (KS).

207


Do 2001. g. Mladenovi} je sa novom strankom organizovao

vi{e politi~kih koalicija, izme|u osta lih "Savez za monarhiju"

sa Narodnom strankom (1991-92), "Preporod" sa Naprednom

strankom - Napredwaci i dvadesetak vanparlamentarnih strana-

ka (1997), sa sli~nim saveznicima "Okup za Kraqevinu Srbiju"

(1999-2000) i "Evropska Srbija" sa "Evropskim blokom" (2001).

U jeku svoje politi~ke aktivnosti Milan Mladenovi} je u

dva navrata kandidovan za predsednika Srbije (1990. i 1997). Za

~lana Krunskog politi~kog saveta Aleksandra Kara|or|evi}a

imenovan je 1992 g. Dva puta je boravio u Americi i Kanadi, prvi

put kao predsednik Izvr{nog odbora NRS (1990), drugi put kao

predsednik Konzervativne stranke (1992). Prvom prilikom

odrào je zapaèn govor u ameri~kom Kongresu i drào pre-

davawa u dvadesetak gradova na Severnoameri~kom kontinentu.

Tokom drugog boravka, u organizaciji emigrantskog Srpskog kul-

turnog kluba (bio je prvi Srbin iz otaxbine kome je dopu{teno da

u~estvuje na kongresu te organizacije), sa pesnikom \or|em

Nikoli}em, predsednikom Srpske nacionalne akademije iz

Toronta Nikolom Pa{i}em i svojim prijateqem Isom Orlo vi}em,

osnovao je "Odbor za pravdu i istinu o Srbima" ("OPIS"). Tada je

na najvi{em nivou primqen u ameri~kom State Department-u, a u

Otavi se sastao sa predsednikom Kanade Brajanom Malrunijem.

*

Neprebrojiv je spisak Mladenovi}evih "nevladinih orga-

nizacija", manifestacija i inicijativa koje je tih devedsetih go -

dina XX v. osnovao i pokrenuo ili zapaèno u~estvovao u wihovoj

de latnosti.

Na ~elu Dru{tva za obnovu manastira "Sveti Arhan|eli" kod

Prizrena (1994-1995), carske lavre Du{ana Silnog, koje je pret -

hodno (1990) osnovao sa arh Predragom Risti}em, najzaslu`niji je za

izgradwu manastirskog konaka. Iste godine u ma nastiru "Prohor

P~iwski" sa Radivojem Pe{i}em, Srbom @ivanovi}em i Predragom

Risti}em, u~estvovao u osnivawu "Slovenskog instituta" (kakav je

sedam godina ranije, sa Dragi{om Vito{evi}em, Olgom Lukovi}

Pjanovi} i Mili}em od Ma~ve poku{ao da osnuje u Parizu). Bio je

potpredsednik Sveslovenskog Saveza (predsednik dr Radomir Raki});

saosniva~ (sa Raki}em) i starosta Bratstva Luì~kih i Balkanskih

208


Srba; generalni sekretar Dru{tva za kwièvnost i kulturu

Jugoslavija-Kanada; potpredsednik Srpskog fonda slovenske pis-

menosti i slovenskih kultura (~ije je sedi{te u Moskvi). Predsednik

je Umetni~kog saveta Kulturnog centra "Skadarlija" i ~lan redakcije

"Skadarlijskih novina". Sa istori~arem umetnosti @ivojinom

Andreji}em osnovao "Srpsko mitolo{ko dru{tvo" u Ra~i

Kragujeva~koj. U~estvovao kao predava~ u radu "Akademije Teslijana"

(osniva~ vode}i "teslijanc" Velimir Abramovi}) i tu 1995 g. izlagao

svoj filosofski "Sistem slovesnosti" (koji je iste godine saop{tio i

pred Hegelovim dru{tvom u Beogradu). Sa arheolozima Svetozarom

Nanijem Stankovi}em i Vladimirom Lekovi}em sudelovao u

iskopavawu ranog neolitskog naseqa "Blagotin" kod Poqne u Lev~u

(1994-95) i bio "kum" kultne "jelewe bogiwe", nadenuv{i joj ime

Semela Devana. Sa pesnikom i slikarom Dragoqubom [}eki}em

pokrenuo "Susrete Sabornosti i Rase jawa" (Beograd - Herceg Novi,

1994), a na inicijativu pesnika Adama Pusloji}a u Udruèwu

kwièvnika Srbije "Kwièvnu ambasadu dobre voqe" (1996).

Posledwih deset godina Mladenovi} se gotovo potpuno po -

vukao iz javnog ̀ ivota. Ipak, i u tom razdobqu na{ao se u ̀ iì nekih

zna~ajnih inicijativa.

U jesen 2004. g. u novim prostorijama "Sfairosa" u centru

Beograda (Lomina ulica), u objektu koji je nazvao "Svaroàna" i u ~iju

je adaptaciju uloìo znatna sredstva, poku{ao je sa osnivawem

"Ravnogorskog kulturnog kluba". U znak podr{ke svom prijatequ, ~uve -

nom narodnom peva~u Dragi{i Simi}u, osniva~u "Prela i posela -

udruèwa ~uvara srpske tradicije", predsednik je Skup{tine (od

2004). Pomaù}i svom ocu dr Marku Mladenovi}ute organizacije bio

je saosniva~ i predsednik Upravnog odbora u Udruèwu za borbu pro-

tiv bele kuge "Srpski opstanak" ("Serbian survival", 2004-06), u kom je

svojstvu progla{en za ambasadora mira Svetske fe deracije za mir

(2005). Naredne dve godine putovao je u Ju`nu Koreju, Kinu i Rusiju, a

tokom 2006. g. osnovao Udruèwe za mir kroz kulturu, sport i obra-

zovawe "Teslijanija - Bela Golubica" i sa wim 8. avgusta 2008,

povodom otva rawa Olimpijade u Pekingu, na Opservatoriji

beogradske tvr|ave, odrào dvadeset~etvoro ~asovno "Olimpijsko

bdewe za mir", {aqu}i u ceo svet svoje poruke mira pod nazivom

"Poslanice Saputniku Sunca".

209


*

Zbog svog vi{edecenijskog nepristajawa na uzastopne

oblike komunisti~kog kameleonskog prilago|avawa i zbog wihovog

teorijskog i prakti~nog, a ~esto i humornog razobli~avawa

("Slobrozanija", "Trobrozanija", "\idogexovanija"...), Milan

Mladenovi} je nepre kidno bio izloèn progonu, uni{tavawu

duhovnih i materijalnih tekovina svoga rada, izbacivawu iz rad-

nih prostorija, otima~inama, kra|ama, provalama i pqa~kama

bez odgovaraju}eg policijskog procesuirawa, zlostavqawu, sve do

vi{e puta ponovqenog fizi~kog ugroàvawa ìvota.

Deo golgote koju je preìvqavao tokom svih godina ìvota

u Parizu, u zatvoru i tokom delovawa na izdava~koj i

"demokratskoj" politi~koj sceni, obelodanio je Neboj{a Kova~evi}

u drugom izdawu Zavr{ne re~i u izvanredno obra|enoj

"Hronologiji" (do 1994. g.). O nepomirivoj borbi zbog koje ga "ne -

vidqiva ruka" odmazde nikad nije ostavqala na miru, svedo~i i

dvotomno Mladenovi}evo delo "Kraj broznog vremena", ali }e pot-

pun izve{taj o strahotama koje je preìveo iza}i na videlo kada

se objavi rukopis kwige "Muke po Sfairosu".

210


SADR@AJ

Re~ prire|iva~a ................................................................................ 7

PREDGOVORdr @elimir Vuka{inovi}: O ve~no izostaju}oj homologiji

ili prohod ka polifoniji mi{qewa ..................................................... 11

UPUT U OPSESIONIZAMSvet opsena ..................................................................................... 25

Filosofija opsesionizma, da! ......................................................... 28

Prostor Opsesije - umesto manifesta opsesionizma ........................ 36

Opsesionizam Milana Lali}a ......................................................... 41

FILOSOFIJA OPSESIONIZMAOpsesija izme|u ideologije i utopije ................................................ 51

Izme|u Ni{ta i Ni{ta .................................................................... 54

Opsesija kao bekstvo u Ni{ta .......................................................... 62

Pesnik i Filosof ........................................................................... 65

Kozmoplanktos ili ôvek bez zavi~aja .............................................. 66

O pojmu teorijskog i prakti~nog jedinstva ......................................... 84

Doba Svetske No}i .......................................................................... 93

Prostorna su{tina vremena ............................................................ 99

Pogled umornog mi{qewa .............................................................. 101

Poetski smisao egzistencije ........................................................... 107

Opsesivnost moderne umetnosti ..................................................... 116

Nova sofistika ............................................................................. 121

Umetnost, ume{nost i um ................................................................ 123

PRIKAZI - Pesnici opsesionizmaPesma kao homologija metapsihi~kog i metafizi~kog ....................... 131

Opsednutost novom kozmologijom ................................................... 139

NAGOVE[TAJNA PISMA ............................................................141

SAMOUKIDAWE OPSESIONIZMA -Odlomci iz Opsenarijuma Ivice Ponora ....................................... 167

PRILOZI PRIRE\IVAÂOpsesionisti~ka faza na ìvotnom putu ........................................ 199

Vi{e od biografije: ...................................................................... 203

211


KWIGE I PREVODI

MILANA MLADENOVI]A OD LU@ICE

AUTORSKA DELA

PESME IVICE PONORA, "Zapis", Beograd - Jagodinska bib-

lioteka, 1979.

DU[E GRADOVA (prozno-poetske mape), "Kwièvne novine",

Beograd 1988. (sa 15 crno-belih ilustracija Mili}a od Ma~ve).

KWIGA O PRAZNOM - izlu~ena iz duha Ivice Ponora (pesme,

sa crno-belim ilustracijama Todora Stevanovi}a), "Grafos", Beograd,

1990.

ZAVR[NA RE^ - Uvod u doba slovesnosti (odbrana na Sudu),

autorsko izdawe, Pariz 1990.

SLEDE]I RAT DRA@E MIHAILOVI]A, Eparhija "Nova

Gra~anica", îkago, 1990.

SRPSKA DU[A TORONTA - Du{e gradova Kanade i Amerike

(prozno-poetske mape), dva izdawa 1993. i 1994, "Bagdala" (Kru{evac)

- "Oktoih" (Podgorica) - "Sfairos" (Zemun) - "Grad-pisac Herceg Novi";

MORAM DA VIDIM OSTRVA (izbor pesama, priredila Vesna

Ba{i}), "Isto~nik" (Novi Sad) - "Plavi zmaj" (Sremski Karlovci), 1995.

EVROPIJA - i druge glogoqubive pesme (ilustracije Qubomira

Miqkovi}a, pogovor Neboj{e Kova~evi}a), "Sfairos", Zemun, 1995.


drugo izdawe, "Sfairos", Zemun, 1995. (pogovor i "Hronologija"

Neboj{e Kova~evi}a, ilustracije Rajka Kova~evi}a);

ZEMAQSKI [AR (izbor pesama, priredio Krile Beli}-

Jastrebi},predgovor: Predrag Bjelo{evi}, pogovor: Dragiwa

Uro{evi}), "Glas srpski" (Bawa Luka) - "Apostrof" (Beograd), 1998.

DU[E GRADOVA (prozno-poetske mape), drugo izdawe,

"Prosveta", Ni{, 1998. (sa ilustracijama Mili}a od Ma~ve - 12 u boji

i 3 crnobele).

OLGIJANSKI PUT - Ka srpskom opstanku, sa pogovorima prof.

dr Aleksandra M. Petrovi}a i Neboj{e Kova~evi}a, "Kalekom", Beograd

1999.

KRAJ BROZNOG VREMENA (I, II), priredio dr Antonije Tezi},

pogovor: prof. dr Milan Petrovi}, "Sfairos", Zemun 2000.

- MEFISTOFELOVSKI ZAGRQAJ ZAPADA (I deo),

- RA\AWE I PAD SLOBROZANIJE (II deo);

212


- RESNIK - STIHOMAHOVA POETIKA (pesme 1977-2007,

priredila i predgovor napisala Mirjana Brkovi}), "Izdava~ka

kwiàrnica Zorana Stojanovi}a", Sremski Karlovci - Novi Sad 2007.


tre}e izdawe - "Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a", Sremski

Karlovci - Novi Sad 2008. (predgovor prire|iva~a: Mirjana Brkovi},

proslov: Milan Petrovi} Cerski, pogovor: Stanislav Nikii}, prilog:

Neboj{a Kova~evi}, ilustracije: Rajko Kova~evi} Rung).

VA@NIJI PREVODI*

PLATON: Timaj (starogr~ki, sa Marjancom Paki`), "Ideje",

Beograd, 1978

@. P. SARTR: Kritika dijalekti~kog uma (francuski, s grupom

prevodilaca), Beograd, "BIGZ", 1980

G. V. LAJBNIC: Novi ogledi o qudskom razumu (francuski),

neobjavqeno, 1985

B. G. TILAK: Arkti~ka pradomovina Veda (engleski), "Kwièvne

novine", Beograd, 1986

E. Svedenborg: Nebo i pakao (latinski), "Sfairos", Beograd,

1988

F. Helderlin: Elegije i himne (nema~ki), neobjavqeno, 1989

P. M. GALOA: Alahovo sunce zasewuje Zapad (francuski), "Glas

srpski", Bawa Luks, 1996

* O okolnostima vezanim za objavqivawe (ili neobjavqivawe)

nekih od ovih prevoda vid. u kwizi bele{ku uz tekst "Umetnost, ume{nost

i um".

213


Documents

Milan Mladenovic od Luzice - OPSESIONIZAM