Mimica, Aljoša --- Emil Dirkem i Radikalska Sociologija
155
EMIL DIRKEM - KLASIK" SOCIOLOGIJE Nema sumnje da je Emil Dirkem „klasik" sociologije, kao što je Njutn „klasik" fizike, ili Lavoazje „klasik" hemije. Ali, svi- ma nam je poznato da se danas fizičari i hemičari bave Njut- nom i Lavoazjeom isključivo na komemorativan način, u okviru kratkih univerzitetskih kurseva o istoriji tih disciplina, ili povo- dom značajnih godišnjica vezanih za imena ili dela pomenutih „klasika". Sociolozi pak, čak i oni koji se ne bave neposredno istorijom svoje nauke nego pišu u oblasti opšte sociološke te- orije ili metodologije, pa i na području brojnih posebnih socio- loških disciplina, svoje radove gotovo uvek započinju s Dirke- mom, odnosno - zavisno od sfere interesovanja ili ukusa - s Marksom, Veberom, Paretom ili kojim drugim „klasikom". Jer, oni se - možda izrazitije negoli pregaoci u drugim društvenim naukama - s dobrim razlogom rukovode onom starom shola- stičkom krilaticom: Antiqui mu/to meliores fuerunt modeis (,,Stari bejahu mnogo bolji od modernih"). Dirkem je jedan od takvih „očeva osnivača" sociologije. jo Mimi (1948), redovni je profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osim više dese- tina članaka u domaćoj i inostranoj periodici, objavio je knjige: Ogled o srednjoj klasi (1983); Radikalska sociologija (1991); Pogled unazad: Monteskje, Tokvit, Dirkem (1995); Tekst i kon- tekst (prir., 1999); ,,Vreme kada je narod govorio": rubrika „Od- jeci i reagovanja" u listu Politika (koautor R. Vučetić, 2001). Pre- veo i predgovorima opremio niz dela klasičnih filozofskih i so- cioloških pisaca: E. Dirkem, Elementai oblici religijskog živo- ta (1982); š. de Monteskje, O duhu zakona, 1-11 (1989); A. de Tokvil, Stari režim i revolucija (1994), itd. I J llJIJI Jll ll ll ll�llH .zavod.co.yu 19 $ u o o - u o � � - o > - � u u - � - � > o - ALJOŠA MIMICA EMIL DIRKEM I RADIKALSKA SOCIOLOGIJA
Mimica, Aljoša --- Emil Dirkem i Radikalska Sociologija
Nema sumnje da je Emil Dirkem „klasik" sociologije, kaošto je Njutn „klasik" fizike, ili Lavoazje „klasik" hemije. Ali, svimanam je poznato da se danas fizičari i hemičari bave Njutnomi Lavoazjeom isključivo na komemorativan način, u okvirukratkih univerzitetskih kurseva o istoriji tih disciplina, ili povodomznačajnih godišnjica vezanih za imena ili dela pomenutih„klasika". Sociolozi pak, čak i oni koji se ne bave neposrednoistorijom svoje nauke nego pišu u oblasti opšte sociološke teorijeili metodologije, pa i na području brojnih posebnih sociološkihdisciplina, svoje radove gotovo uvek započinju s Dirkemom,odnosno - zavisno od sfere interesovanja ili ukusa -s Marksom, Veberom, Paretom ili kojim drugim „klasikom". Jer,oni se - možda izrazitije negoli pregaoci u drugim društvenimnaukama - s dobrim razlogom rukovode onom starom sholastičkomkrilaticom: Antiqui multo meliores fuerunt modernis(,,Stari bejahu mnogo bolji od modernih"). Dirkem je jedan odtakvih „očeva osnivača" sociologije.
Citation preview
EMIL DIRKEM - ,,KLASIK" SOCIOLOGIJE
Nema sumnje da je Emil Dirkem klasik" sociologije, kao to je
Njutn klasik" fizike, ili Lavoazje klasik" hemije. Ali, svima nam
je poznato da se danas fiziari i hemiari bave Njutnom i Lavoazjeom
iskljuivo na komemorativan nain, u okviru kratkih univerzitetskih
kurseva o istoriji tih disciplina, ili povodom znaajnih godinjica
vezanih za imena ili dela pomenutih klasika". Sociolozi pak, ak i
oni koji se ne bave neposredno istorijom svoje nauke nego piu u
oblasti opte socioloke teorije ili metodologije, pa i na podruju
brojnih posebnih sociolokih disciplina, svoje radove gotovo uvek
zapoinju s Dirkemom, odnosno - zavisno od sfere interesovanja ili
ukusa -s Marksom, Veberom, Paretom ili kojim drugim klasikom". Jer,
oni se - moda izrazitije negoli pregaoci u drugim drutvenim naukama
- s dobrim razlogom rukovode onom starom sholastikom krilaticom:
Antiqui mu/to meliores fuerunt modernis (,,Stari bejahu mnogo bolji
od modernih"). Dirkem je jedan od takvih oeva osnivaa"
sociologije.
Aljoa Mimica (1948), redovni je profesor na Odeljenju za
sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osim vie desetina
lanaka u domaoj i inostranoj periodici, objavio je knjige: Ogled o
srednjoj klasi (1983); Radikalska sociologija (1991); Pogled
unazad: Monteskje, Tokvit, Dirkem (1995); Tekst i kontekst (prir.,
1999); ,,Vreme kada je narod govorio": rubrika Odjeci i reagovanja"
u listu Politika (koautor R. Vueti, 2001). Preveo i predgovorima
opremio niz dela klasinih filozofskih i sociolokih pisaca: E.
Dirkem, Elementarni oblici religijskog ivota (1982); . de
Monteskje, O duhu zakona, 1-11 (1989); A. deTokvil, Stari reim i
revolucija (1994), itd.
