Emil Dirkem Vaspitanje i sociologijaZavod za udbenike i nastvna sredstva, Beograd, 1981:75-91

Glava

III i sociologijaZa mene je veleka east, biju vrednosl deboko esedam, to no ovoj katedri treba da zamenien oveka velika uma kvrste volje, kome Franouska tako mnogo duguje obnavljanje osnovnog obrazovanja. U bliskom

Pedagogija

Gospodo,

kontaktu sa uiteljima naih skola za vreme od petnaest godina hako predajem pedagogiju na Universiteta u Bordou mogao sam izbliza da vidim .delo za ekoje de ime g. Buisona {Buisson) zauvek ostalti vezano hiju svu veli5inn otuda poznajem. Nemogue je, naroito kada se eovek u enislima vrati na stanje u kome se ta nastava nelazila u trenutku kada je reforma bila preduzeta, ne

diviti se vrednosti postigoutih resultata i brzini ostvarenog napretka. Vebi broj Skola i uz to matenijalto preobralianih, raaionalne metode hoje su zamenile nekadanju sieru rubinia, istinski polet koji lje dat pedagosvim tinieilativama -

kom raatniljanju, opti podstrak sve to svakako predstavlja srenijh revolueija

jednu od naiveih i najnaeg

koje su se zble u istoviii

nacionalnog vaspitanja. Bilo je to za nauku istinski velika .konist kada je g. Budson, smatrajui da je svoj posac obavio, edustao od svojlih isorpljujuih funkolla da bi publici, preko nestave, saoptic resultate svog neaporedivog dokustva. Tako hirok prisimp etvatima, uz to osvetljen jednom dubokom frilosofijom, istavremeno

mudrom i osorbenom u pogledu novina koje sobom nosi, nuhno je morao darti njegovoj meel autoritet koji je jos vie pedigno moralni ugled njegave lirhosii i ojadao espomenu na sve ono ema de g. Buison, bavei se velikim stvarlima, pesvebio svoj zivot. Ja vam ne saopstavam nista to nalikuje nekakvom posebnam poenavanja stvarti. Stoga bih imo razloga da

75 se osetim veoma uplaenim pred tezinom moga zadatka, kada se ne bih male umirio milju da tako sloene probieme mogu, valjano prouavati razliiti duhovi sa razlibitih stanovita. Ja sam sociolog i o vaspitanju ou vam govoriti pr'venstveno kao sociolog. Uostalom, postupajui tako ne samo sto izbegavamo opasnost da stvari vidimo a poematramo is ugla koji ih deformie, ved sam ja, naprotiv, ubeden da od ovoga ne postoji podesniji

metod koji bi pokasivao. njihovu pravu prirodu. Smatram; nadme, postulatom ak svake pedagoke spekulacije- da je vaspitanje eminentno drutvena etvar, kako svojm porklom tako i svojim funkcijama, i da, prema tome, pedayogijia znatno vise zavisi od sociologije nego bilo koja druga .nauka. A poto ova ideja dominira eitavim mojim predavanjem, kao Eto je ved preovladavala u jedm slienom, koje sam nedavno odrino na jednom drugoin univerzitetu, uinilo mi se da je potrebao da ovaj pryi razgovor iskoristim za to da je objasnam i preoianije odredim koko biste mogli bolje da pratite kaanija izlaganja. Medubim, ne moe biti :rebi o tome da je prikazemo samo i jedino za jedan eaa. Jedno tako opte naelo koje se tako iroko odraava moze se proveriti samo progresivno, prema tome koliko se napreduje u detaljnom poznavanju einjenica i prema saznanju

kako se ono na njih prinnenjuje. Ali, ve6 sada je mogude da vam pruitn celovit pogled na ovo naelo; da vam na:maeim glavne razloge koji bi ved na podetku istraivanja trebalo da ga uine prihvatljvim, kao privremenu pretpostavku, podrazumevajui nune provere, i da najzad u isto vreme naznaim domen, kao granice, njegove primene,- Ebo de hii predmet prvog dela irlaganja.

1 neophodnije ved na poeetleu skrenuti

Tim pre je vau pazaju

na ovaj osnovni aksiom to je on, opstje pomnatrano, nepriznat. Jve do poslednjih godina , izuzeai se jos mogu nabrojitil) moderni pedagazi su _______________________________ i) Ovu ideju izrazio je ve Lange u svom uvodnom predavanju objavljenom u Monatshefte der Comeniusgesellschaft, Bd- III, str. 107. Nju je preuzeo Lorenz von Stein u svojoi kniizi Verwaltungslehre, Bd. V. U istom smislu na niu se oslanja Willmann, Didaktik als Bildungslehre , 2 tom, 1894; Natorp, Social- Paedagogik, 1899; Bergemann Soziale Paedagogik, 1900; upuujemo isto tako i na knjigu: G. Edgar

Vincent, The social mind and education; Elslander, L ducation au point de vue sociologique. 1899. 76 se skaro jednoglasno eslagalisu tome da u vaspitanju

treba videti eminentno individua1nu stvar ime su, prema tome, pedagogiju .pretvorili jedino u ,neposrednu i direktnu posledieu psihologije. Za Kahtp, kao i za Mila, sa Herbarta, kao i za Spensera, vaspitanje ima cilj, pre svega, da u svakom pojedincu ostvari, ali dovodei ga do njegove najvie taeke mogudeg savriensiva, konstitutivna svojstva ljudske vrste uopte.

Smatralo se oiglednom istinom da postoji jedno vaspistanje i to jedno jedino, koje, iskijubujui bez razlike odgovara svim ljudina, nijski i drutveni uslovi od ,kojih og svako drugo,

ma kakvil bi}i istozavise, a upravo

su taj apstraktn i jedinstveni ideal teoretieari 'vaspitanja eleli da odrede. Smatralo se da postoji jedna ljudska prizoda, Eiji se oblici i svojstva mogu odredif jednom za svagda, a da se pedagoki problem saatoji u tome da se istpai na koji se nain vaspitno dejstvo mora vriti na take odredenu ljudsku prizedu. Nema sumnje da niko nkada nije mislio da je evek odmah ovek, od trenutka kada ulami u ivot, da je sve ono sto moe i to treba da bude. Suvie je oigledno da se ljudsko bide izgraduje samo progresivno a toku jednog sporog postajanja, koje poinje sa rodenjem a dovrava

se sa zrelon. Ali, pretpostavljalo se da to postajanje samo ostvaruje moguenost da na svetlo dana iznosi latentne snage koje postoje, unapred formirane, u fiziekom i mentalnom organizmu deteta., Vaspita ne bi imao, dakle, nita bitno da doda delu prirode. On ne bi stvarao nista novo. Njegova uloga bi se ogranidavala na to da sprei da postoje6e moguenosti ne atrofi.raju neakeijom ili ne skrenu aa svog normalnog pravea 111 da se ne razvijaju suvie sporo. Prema tome, vremenski uslovi i uslovi mesta, kao i stanje u kome se nalazi druhtvena sredina, za pedagogiju gube say svoj znaaj.

Pobto ovek u sebi samom nosi klice svog sopstvenog razvitka, upravo njega i jedino njega treba posmatrali kada se eli odrediti u kom smislu i na kej nain ovaj razwitak mora biti usmeravan. Vano je anati kakve su urodene sposobnosti i kakva je njhova priroda, jer je psihologija nauka koja ima oilj da opise i objaani oveka kao pojedinca. Cini se, dakle, da ona moe di zadevolji sve potrebe pedagoga. Na falast, ovakva zamisao vaspitanja je u formalnoj protivureenosti sa sviim onim eemu nas uni storija: ne pastoji nared, u stvari, koji je takvu zamisao ikada primenjivao. Najpre, ne posboji universalno valjano vaspi.77 tanje za itav ljudski rod, ne postoji, da tako kaemo, drustvo u kome razlieiti pedagoki sistemi ne. postoje

uporedo i ne funkcionisu pamlelno. Da 11 se drutvo eastoji ed kasta? Vespitanje je razhiito od jedne do druge kaste; vaspitanje patnicida nije bilo isto sto i vaspitanje plebejaca,svaspitanje bramana nije hiJo isto to i vaspitanje sudri.;Isto takoi.u arednjem veku, kakva razliika izmedu kulture koju je dobidao mladi pas, upuen u sve vetine viitebva, i kulture seljaka, koji je odlazib da u koli svoje parohije naudi'nekoliko oskud,sih demenata,ils raeuna, evania .i gramatikel Ne vidimo li eak i danas da je vaspitanje razlieito, zavisno od toga kejoj _se drutvenoj klasi pripada ili dak i u kome se naselju stanuje? Vespitanje u gradu nije s:3 sto i vaspitanje radnika, Moda ne se redi da se ova organiziacija n,moe moralno opraedati i ida u njoj treba videti samo jeden preostatak pdodreden da nestane? Ovu tezu je i vaspitanje na selu, vaspitanje buruja nije

lako odbraniti. Oigledno je da vaspitanje nae deee od sluaja da se radaju ve tamo nego anamo, od ovih, a-ne od onih roditelja. Ali, ak i da je moralna svest naeg vremona, kada je o tome ree, . dobila zadovoljenje koje eka, vaspitanje abogstoga nede postati uniformnije. Cak i kad karijera svakog deteta ne bi vdse bila prededdena, bar anatnim delom, slepom urodencedu, anoralna raznolikost profesija sledstveno svom toku ne bi zazva]a vedu pedagobtu raznolikost. .Svaka profesija, u abvard, predstavlja jednu sredinu sui generis koja zahteva posebne sposobnosti i specijahna saznanja, aredinu kojom vladaju zvesne ideje, izvesni obidaji, izvestan nahin gledanja na stvari; a kako dete priipremljevo za funkcija koju de izvravati, vaspitanje, poer od izvesnog doba, vie ne moe ostatil deto, za sve subjekte na koje se primenjuje. Zato se u a mora biti ne ' bi, trebalo da zavisi

svm civilizovanim zemljama moe zapaziti da ono sve vie tei diverzifikacijd i specijalizacij, specijakizacijd koja svakm danom poinje sve ranije. Heterogenost koja tako nasbaje'ne poiva, kan ona bije smo postojanje upravo ustanovili, na nepravedailrn nejednakostima; ali ona nije nita manja. Da bi se pronaslo apsoluino hoenogeno i egalitarno vaspitanje, trebalo bi se vratiti sve do preistorlijskih drutava u okviru kojih ne postoji nikakva diferencijaoija, a uz to ove vrste drutava predstavljaju skoro samo jedan logiki rnamenat u istoriji eovedanstva. Oigledno je da ova posebna vaspitanja nikako nisu organizovana prema pojedinanim ciljevima. Nesum78 njivo, desava se ponekad da ena utiu na razvoj posebnih sposobnosti pojeddnca koje su mu bile imanentne i kojah je trebalo same da se coobodi: u tom smislu se moe reoi da mu. ona pomafu da ostvari svoju prirodu. Ali, mi znamo koliko su ovi usko odredeni pazivi izuzetni. Svojim _intelektuallnim ili moralnim temperamen-

tom, najopstije pasmatrano, mi nierno. predodredena za neku sasvern odredenu fimkeiju. Proseeni ovek je veoma plastien; en podjednako rnoe da obavlja veoma

razliide poslove. Ako se, dakle, speoijalienje i do vse u ovam nego u onorn obbilou, to nlije sz raaloga Ikoje krije a selbi; njega na to ne nagone ounosti njegave prirode. Druhtvo, da bi mogjo da opstane, ima potrebu da.se red deli izmedu arjegovih elanota i_ rto da se deli pre na ovaj nego na onaj nan. Zbog foga one samo sebi, putem vaspitanja, aprema haene oddene radnike koja su mu potrebni. Tako se vaspitanje diverminkovalo za drutvo i ed strane druitva. I jos nesto. Sylakako da nas ova posebna kultura nufino ne prilbliiava ljudskorn savrienstvu, ona se ne odvija bez deelminog cairomaenja i to dak i onda _kada je u akIladu sa pairodnim predispeziaijama pojedinca. Mi ne moemo da sa potbniim tintensitebom razvijamo sposolmosti koje posehno namee inaea funkoija, a da time druge funkcije ne prepustimo da zakriljaju, da se -

prema tome ne odreknerno bitavog jednog dela sopstvene prirode. Na pairner, eovek koo pojedinae nije nita manie atvoren .dia deluje nego da misti. Stavlie, posto je ovek prvenstveno kivo bie i posto je ivot skoija, aktivne sposobnosti su mu inoida bitniie nego druge. Pa, pek, kada intelektualni Eivot drutva dostigne izvestan stepen razvitka, postoje i treba nuino da postoje a

Ijudi koji mu se askljuMvo posveuju i koji samo misle. Medutim, mismo se moe razviiati samo ako se cdvoji od delovanja, ako se ok.rene sama sebi, akIo od akeije odyrati subjekta koji joj se posveuje. Tako se formi-

raju one nepotpune prerode .ije su se eve snage delovianja tako rei pretvorile u razrniIjanja i koie, inak, ma koliko cIkonjene sa dzvesniih strana, predstav11aju neochodne agense naubnog progresa. Nikada apstraktna analiza ljudske konstitucije ne bi omoguila da se predvidi da ovek moe inko da mania ono to se smatra niegovom sustinom, niti da je vaspitande neophodno da bi se pripretnile te ekoriene smene. Meutim, ,ma koliko da su vana ta posebna vaspitanja moglo bi se osporiti samo da ona ne predstavljaju

79 celokupno vaepitanje. Cak se moe redi da ona nisu doveljna sama sebi ;svuda gd se mogu riani ori se_Mikujajedna-ed dregifr-tek votev of zvesne stapaju. Sia take _iza koje se one poeivaju na zajedoikoj. osnod. Nema nijednon naroda kod koga ne postoji izvestan broj ineja, oseGrij pefupaka Tcj vasptnie mora

da usadi svoj deel bez razlike, becozi anajo j kategoriji ona_pripadajus o vpitanje smara . kojoj drustveno ak se_obino_to zajednik ' ) Cini se da jeditno ono poopuno zasluzuje da se nazove tim Imenom. Njemu se daje neka vrsta prednosti nad svim dragim vaspitanjima. Iz njega, dakle, proizlazi poseban anaaj saznanja da 11 je onc, kao ato se pretenduje, u celini sadriano u pojou oovak i da li iz tog pojrna moEe biti izvaleno. U stvari,_ pitanje se ne poetavljathak .ni za sve lto se odnosi na aislene vaspitanja koji su nam poznati u istoriji. Onli su Itako teeno vezani za odredene drutvene tsteme da su od njih neodvojivi. koje su patoicije advajale Iako je, oprkes razllikama od plebejaca, u Rimu ipak postojallo vaspitanje majednioko sa eve Rimljane, njegova 4taraktonistiika je bila ta da je u sustini bilo

tmsko. Ono je proimalo celokupnu orgardzaciju grada i stovremeno predstavIjalo njegovu osnovu. A ono Ato kazemo pa,Rim mogle bi se ponoviti za sva istorijska drustva Svaki tip naroda ima svoje vaspitanje koje enu je suojshveno 1 ikoje ga moEe odrediti isto .kao i njegova moralna, polshika i religijska organizacija. Ono je elemenet njegove filzionomije. Zbog toga se vaspitanje j mnogo razllIcuje, zavisno od toga o home se vm menskorn periodu i o hojim zemljama radi; zaato na jedoom mastu one cavkava pojediinca da pobpuno prepushi svoju linost dr2avi, dok se na drugom mestu, napro6iv, trudi da ed pojedlinea nallna autonomno bide, gospodara sopsbyenog ponasanja; masto je ono bilo asketsko a srednjem veku, liberalno u renesansi, literalno u XVII vaku, a nauno u nae doba. Nije re o tome da su ljudi, u jednom nizu zabluda, pogreno shvatili svoju primodu i svoje potrebe, ved o home da su se njihove tako

potrebe manjale, a menjale su se zato to druitveni uslovi od kojih zaviise ljudeke potrebe nisu ostali isti. Ali, nesvesnom kontradikaijom eno to lako dozvoidavamo za prolost odbajamo da prihvatino za sadasnjost i jo ve za latdunost. Svi lako prsnajemo de je u Grkoj vaspitanje imalo kao jedini cilj da naini Grke i Rimljane i da je, tome, bilo specu Rimu i prema

80 darno sa atavim nizom pohtitih, woolnih i ekonomskih nsultuaija. Ali, mi ehmo da verujemo da nae moderno vaspitanje immie zajedvikogn zakonu, da je ona ved sada snanje neposredno, savisno od drutvenih prilika, i da je pozvano da ih se u budunnosti potpuno oslobodi. Ne ponavljamo E neprestano da ed nase dece felimo da napravimo najpre ljude, pa onda gradane i sa-

ne ani 11 se da je nae obeleje ljudskosti priodno

uvano od kolektivnih uticaja posto im logiki prethodi? Medutim, ne bi li to bila neka vasta uda da je vaspitanje, poto je vekovima i u svim poznatim drustvima malo sva obelefja drutvene dnstitucije, tako potpuno moglo da promeni svoju prirodu? Takay preobraaj de

nas jos vise zanditi ako se setimo da je trenutak u kome bi se on mogao izvriti upravo trenutak kada je vaspitanje poelo da poetaje prava javna sluiba; jer cd kraja prollog veka moe se aapaziti da ono, ne samo u Franouskoj nego u celoj Evropi, tei da se to negnije stavi pod kontrolu upravljanje drare' Nesumniivo da se oiljevli za kojinia one ride svakim danom sve vie cdvajaju od IokaInih ild einiekih uslova koji su ih nekada partikularizovah; oni postaju opatiji i apstraktniji. Ali, ostaju nista manie sustinski kolektivnli. Nije l, u stvari, kolektiv taj koji nam ih namede? Nije li kolek1iv taj koji nam nareduje da kod svoje dece pre

svega razuijamo osobine hoje su zajednibke svun ljudima? I vie od toga. Ne samo da on patem javnog mnenja nad nama viri moralni pritisak da tako shvatimo nae zadatke vespiltaa ved tome prideje takav znaaj da, kao sto - upravo podsetilo, preuzima na i

sebe i sam taj zadatakj Lako je uonti ida je to, pota mu je do toga toliko stalo, zato Abo se esea sainteresovanien. A 11 stvari, jedino sitolko humana kultura moe modernim drutvsma dati gradane Ikoji su joj potrebni. Posto svaki od velikih evrapskih namda pakniva ogromne nastanjene povrine, posto je sadnjen od najrazIibitijih rasa, poto je kod tih naroda rad beskrajno podeljen, pojedinoi koji ga ine told.ko su razliiii jedni u odnesu na druge da medu njdma ne postoji skoro nista

zajednieko, .asim njdhovih optih ljudskih

svojatava.

Pojedici mogu da odre neophodnu homogenast svakog druevenog konsensusa samo pod uslovem da budu to je mogue sliniji jedinom odlikom po kojoj su svi slini, to jest utoliko to su svi ljudska bia. Drugim reima, u drutvima tako diferenciranim ne moe biti drugog kolektivnog tipa do generikog tipa oveka. Do-

81 voljno je da on izgubi nto lod svoje optasti, de ga nane povratak na stari pasttikularizam, pa da se te velike drave razloe na amctvo malih zdeljenh grupa i raspadnu se. Tako se nas pedagoki ideal objanjava nabom drutvenom strukturam, iba kan to se ideal Grisa Rimljana moze shvatibi samo preko organizacije grada. moderna vaspitanje nije u veboj merd nacionaloo, raziog home treba trabiti u stvaranju modernih naaija. T o nije sve. Ne same da je drutvo podiglo tip o.. veka na doctojanstvo modela koji se vaspita hrudli da A to

repro dukuje ve ga one i izgraduje, i to prema svojim poire hema. Pogreno je snisliiti da je on u celini dat a pnico dnoj dronsaituciji oveka, da ga tu samo treba otkriti metodiekim posmatranjem, a de ga mastom ne ulep amo dovedei anisiju eve klice 'hoje se tu nalaze na njibov najvl stupanj oamvitkaACovek kakvog_vaspitanje toba u nama da os6vasi nije :Bovek kakvim ga je pnim ada- dala, -van ovek ikskvim donatvo bode .a oro ga hoe snja e0conomsja, on bude; YaTeven ga zahileva filegova unitra dokazuje uprava nadin na kej se naa manusao meniala kros vekove. Bab kao mi, i stami naodi su verovali da od svoje deee stvar aju ljude. A njibovio odbijanje da u strancu vide eovek a prolizilazi obuda to su smatrali da je jedino grads ko vasptanje moglo da stvori stinska u rei ljudska u pravom amisl bia. Samo to su oni oveka shva-

tili na svoj nain, koji nti ne rooiemo da prihvatimo. Svaka , maatar i enalo snafajna promena u organizaciji jedno g druova ma kao pealedica promenu iste vaznosti u ideji da hovek sam sebe utvara. Da se, pod pritiskom pove oane konkurenoije, deubvenii rad wie deli, da lje specij alizacija svakog radnska asiovresneno israenija i ranija , tako da de incug stvari koje obuhvata zajedniko vaspit anje nuino anorati da se ograniava, pa de, prema tome, tip foveka u pogledu Idnih evoistava sioomaiti. Dosk ora je literarna luultura blia poematrana kao sutinsk i element svake Ijudske iculiture; avamo vremenu kada a evo kako se pritliz ona postaje samo jedna speeij alnost. Isto tako, ska postojli prllznata hijerarbijn izmed o caih sposobnosti, sko u taj hijerarbijli ima sposobno sta kojema peipisujamo neku vrstu nadmoniosti i raeloga moramo da ih easviamo vie nego druge, I is tog

to ne znai da im je to obeleje unutranje svojstvo; to ne snai da im je priroda sma jednom za svagda od redala ovaj izuzetni poloaj; ali to znai da one za deu-

82 tvo imaju jednu visu vredd Stoga, poto se lestvica

ovih vrednosti nuno manja, zaviano od promena u drusbvu, ta hijerarhija niikada nije ostaia sta u dva razHita momenta storije. ue je hrabrost bila u prvom planu sa svim sposobnosam' a koje podrasumeva voj-

nika vrlina; danas je to missa i razrnisljanje; sutra e to moda biti profindeni ukes, senzibilnost prema umet-

nikim stvarima. Tako je i danas, kao i u prolosti, na pedagolei ideal, sv Driistv je to Ril_N-druitva.]

am oshkava portret oveka kakay

treba da hade, a a tom portretu upravo se odrazavaju sve posehnosbi njegeve organizacije.

II

Ukratko, svakako da vaspitanje za jedini glavni predmet nema pojednea i njegove interese, ono je, pre svega, aredstvo pomonu koga drutvo neprestano obnavlja usiove avoje sopstvene egzstencije.(Drutvo moze si_vehi_pamo_ ako_ immedu. njegovih__olanov H

voljaa homogencet. Vaspitanje produava pojaeavii pred Mrdujiii _ delt o dui s istiinse -sidens ge reipostavifa kog_ektivni 3Tv(

AkTriige SUfane, bez avesne .raznolikasti svil i Eradnja bi bila nemoguda. Vaspiltanje obezbeduie trajnest te neophodne razaloilikosti li samo se diverzifileujuei i speonjalioujui. Ono se sastaji,_ dakle, u jedanm dIli drugom svam aspeli ti, ii _ metlodikoj sooijalizadiijd M mm. inoe se redi, so-_

mInde generaaije.) IJ , ali koja su '

ja se mogu odvojiti same apsteakeijom, maaliita. Jedno eine sva mentalna sta-

nja koja se odoose samo na nas same iilgadje liz naseg linnog3vota "[B Jeono__Eltojbi_.se_moglo nazuabi--indiviiduaine hie. Dingo je sistem ideja,_csedania koi u namaizraiavaju ne nau i obiaja

linast, ved grupu ild

raziehite gIrupe elii erno sostavni deo; to su religljska verovaisia, verovania il anoralne iradeje, nacionalne. ili profesionalne tradlitije, svakovrsna kolektivna amenja. Njhova celokupnost eini_ ' Izgrati to

biae u svakome.od nas so--je-cit_vanga Uostalom, upravo tako se najbolje pokazujer znaaj

njegave uloge i plodnost njegovog delovania. Ustvari, ovo drutveno bie ne same da nije dato sasvim izgraeno u prvobitnoj konstituciji oveka ve ono odatle niie proizalo spontanim razvitkom. ovek spontano nije sklon da se potini politikom autotritetu, da potuje

83 moralnu disciplinu, da se posveti i rtvuje. U naboj udenoj prirodi ne postoji nita postanemo sluge 5to bi nas Einilo spremniim da boanatava, simbolieki amblemi drutva, da od njih stvaramo kult, da se liavamo kako bismo un inili poast. Samo drutvo je to koje je, u meri u hajoj se formiralo i konsolidovalo, ils sopstvenih nedara izvuklo te velike moralne sile pred kojima je ovek osebio svoju infeniornost. Ako se apstrahuju neodredene i nejasne tendenoije koje poistinu ulazedi u ivot, nosi sa sobom samo svoju prirodu pojedinca. D ,_slakle. da tato__kaemo, sa svakom novem geomasoilenalazi.speaptjedne sko fable -ine'hikojei-sanoverm4a.M. Patrii na_upravo.Meno 5 je dMtevena, asocijalno _ biditono_Dadog3adtjedno drugo, bide spoiz nasleda, dete,

soW-_K-M _drutveni.1 moralni ivot. WEY ie delo vespitanja i u njemu dete vide%i citavu veliinn. Ono se ne ograniava na to da razvija pojediaanni organizam u pravou koji je cenaila primda, da vidljivim uini skrivene snage hoje je samo potrebno otkriti. Vaspitanje_u_ oveku_sty_ara_jednogyovog stvoren od svega to_je_.naiboli taj ovek je d , svegatEvtii dai_e_cenu_li_dos&Ajangam, Ta stvaraa_e_ka_ vrlina je uostalom, _posebna _privilegija ljdskog vaspitanja Sasvim je drugaije vaspitanje kjdiolBijajo Eivotinje, sko se tim enenom moe nazvati postupno obudavanje kome ih podvrgavaju njihovi toditelji. To obuavanje moe dosta ubrzati razvitak nekih nagona koji .dremaju u ivotinj; all ono je ne uvodi u novi ivot. Ono olakava radniu prirodnih funkoija; alli one ne stvara nita Upudeno od svoje majke, mladune zna

da brie 1eti li pravi svoje gnezdo; ali one skoro nisba nede nauiti od swojih ooditelja to ne bi anoglo da otkrije i svojien linnen iskustvom. Zato ivotinje 111 ive izvan svakog drubtvenog obanja illi formiiraju dosta jednestavna dirutva ekoja funkosonlu zahvaljujui instinktivnim mehanismiiana, lo tih svakia jedinka, sasvim izgradene, nosi u sebi od roditelja. Vaspitanje olista sustinskog nadodati primodi, poin je ona devoljna svemu, Eivobu grupe, kao i ivotu jedinke. Kod ooveka, naprobiv, see sposo6nA0ii _kojeax_eglja dr@'-i moto su.slo2enije..da bi se in_ogle na neki_na_din__u telovisi u_nase thivo, mateajalovag_se u obliku organskih predispoioija. Iztes proizlazli da se one ne mogu preneti sa jedne generacije na drugu putem naslea. To prenoenie se obavlja putem vaspitanja. 84 en ne moe, dakle,

Jedan obred skoji se ore6e tu mnogim drutvuna dobro istie ovo distinktivno obeleje ljudskog vaspitanja i ak pokazuje da je ovek o tune veoma rano imao osedaj. To je obred inioijacije. Irioijacija snai

savreno vaspitanje; ak, opbte uzev, inicijacija zatvara postednji peniod u kome stariji dovravaju obrazovanje mladog doveka, otkrivajuoi mu najosnovnija verovanja i najsvetije obrede plemena. Kada je ona obavljena, subjekt koji joj je bio podvrgnut zauzima odredeni polofaj u drutvu; napusta ene s kojima je proveo itavo

svoje detinjsbro; ubudude on irna odredeno mesto medu ratryicima; stovremeno postaje svestan svog pola na

osnovu koga otada ima sva prava i sve duinosti. Postao je ovek i gradanin. Po universalno rasirenom vero-

vanju kod svih ovih naroda, onaj koji je inioiran je nak saenom injenicom inioijacije postao potpuno nov eavek; on menja linost, urima drugo ime, a zna se da

se time onda ne posmatra kao prost verbalni znak, vea kao bitai element osobe. Inioijacija se smatra kao drugo redenje. Prienitivni duh ovaj preohraaj sebi simbolieki predstavlja tako to zamislja da se jedan duhovni pencip, jedna yrsta nove due, inkarnira Medudim, ako se od ovog verovanja u pojedincu.

odbace mitske

forme u kojlima se ono zaogre, ne kazuje li ova ideja,. koja se u obIliku simbola nejasno naaire, da je vampitanje imalo cilj da u loveku stvori jedno novo bibe?

I)rustveno bide. Medutian, rebi de se, sko se moe shvatiti da isto moralna svojetva u nama, pato pojedincu namebu lisavanja, poto ometaju njegove priiodne pokrete, mogu J

da budu stvorena samo spoljnlim delovanjem, ne postoji li tu nesto drugo osern da je svaki ovek zainteredovan da ih. stekne spontano im tei? Takva su razna svojstva inteligencije hoja mu omoguavaju da svoje penaanje boIje prilagodi privadi stvari. Takva su i fizika

svojstva i sve ono to doprinosi snazi i zdravlju organizma. Izgleda da se vaspitanje, bar razvijajui ova

svojstva, samo kree u susret razvoju prirode,

da vodi

pojedinea ka jednom stanju relaelvnog savrenstva kome i on sam tei, mada do njega despeva brie zahvaljujuoi pomobi drustva. Ali, ono to maista pokazuje, uprkos onome Ato na prvi pogled izgleda; da i ovde, kao i drugde, vaspitanje prvenstveno odgovara spoljnim, to jest drutvenim potrebama, jeste injenica da postoje drutva u kojima ova avlojstva misu nopte bila negovena i da su u svakom sluaju u raznim drutvima

85 veoma razliito shvatana. Prednosti solidne dntelektualne kulture ni azdaleka nieu bile priznavane .kod svih naroda. Nauka i kritiki duh, koje danas tako visoko

cenimo, dugo su bi]Il predmet sumnjienja. Nije 11 vam poznata jedna velika ,doktrina koja nie duhom progIaava areniim? I ne treba poverovati da je ta ravnodunost prema znanju ljudima bila veetalei nametnuta suprotno njlihovoj prirodi. Sami po sebi, ljudi tada nisu imali nikakvu elju za naukom, jednestavno zato to druiva kojima su pripadali nisu za njon osedala nikakvu potrebu. Da bi mogla da opstanu, tim drutvima su prvenstveno bile potrebne snane tradicije koje se potuju. Tradicija, medutim, ne budi, vea pre tezi da I iskljui mtisao i razrnisljanje. Isto to vredi i za fizieka svojetva. Davoljno je da drutvena sredina skrene javno mnenje ka askebizrnu, pa da fiziko vaspitanje bude spontano odbaeno u zadnji plan. To je ono sto se desilo u arednjevekovnrn kolama. Isto tako, zavisno od tokova mnenja, to datio vaspitanje bie shvatano na naj-

razliolltje naine. U Sparti ajegov prvenstveni eilj bio je da oeli udove za napor; u Atiali one je hilo sredstvo da se nalne tela 1epa za gledanje; u vreme vitetva od fiziekog vaspitanja trailo se da izgredi alkretne i spretne ratnike; u nase doba one ima saano higijenski eilj i narolito je zaokupljeno time da zaustavii opasno dejstvo jedne suvie intenzivne intelektusine kulture. Ta_1em pojedlinae_ teeli.za ovim swojetvima, koia u prvom trenutiga.sgle daju.spontano Eeljena same onda kada ga drustvo na to podstakne..i_to...aa_nnin- kojmt-ono propie. Vidite do hoje je mere psihologlija kao jedini izvor easvian nedovoljna za pedagoga. Ne samo da drutvo pojedlincu odreduje ildeal koja on treba de ostvari vasaitanjem, kao to sarn vam na poetku ianeo, ve a india prirodi ne posioje odredene sklonosti i dennisana stanja koja bi bila poput jedne pratenje ha tom viidualnoj

idealu, hoja bi se mogla smateati njegovom unutrasnjom i prethodnom formom. To ne onsei da u nama ne postoje veoma opita svojetva, jer bi bez niih tai ideal oigledno bio neostvarliiv. Ako ovek moe da naui da se rivuje, znai da on nije nesposoban za rtvu; ako ie unogao da se podvogne disciplini naulke, znai da za nju reije bio nesposoban. Samim tirn 500 peedstavliamo sastavni deo universuma, vedlimo rabuna i o neem drugom, a ne samo o nama sarnirna; tako u nama postoji jedna prehealinost koja priprema ma nesebinost. Isto

86 tako, samm tim to mieliano, posedujemo izvennu nakkmost prema saznanju. Alli, innedu ove dve neodre-

dene i nejasne preddspoieije, koje su, osim toga, pomeane sa raznim virstama suprotnih predispozicija, i tako odredene i tako posebne forne koje one poprimaju pod dejstvom deutva, posboji itava provalija. Nemogue je u ovim neodoedenim klicama unapred nazreti ak i najprodubljensjom analizom ta de od nidh postati kad ih je jednom kolektiv oploddo. Kolektin_se.me_ogranti-

eava na to da im da dzraz koji m je nedostajaoLon_isn_ nes ddje sandei i Diii nodate eoja..sopavenu_energiju i neoEriava ihara neDo___mo_u njima_

pFv3%Io nije hilodriano.\Tako,_ak i kad nam individuIna svest n bi E5Iiemistenija fak i kd bipsiBlogiJN saavm digiina a nauka, ne bi mog1_a dia

ukae vaspitau na cilj Roji-treba da sledli. Sociologija_ i jedino aolologija moe shilo da aam pomogne da taj ei1j vazuenemo, doviodei ga.u eezu_sa avustvanim.si.anjlima od kojih zavai i koje araava, bido da nam pornogne de ga othmijemo, onda kad javno mnenje, pomueno a nesigueno, ne zoa vlie kakav taj cilj treba da bude.

IH

Alli, ako je uloga sodologije odhtujuha vanja ciljeva kode vaapitanje treba da

u odredi-

sledi, ma li ona

isti znaaj kada se radi o zboeu aredstava? Nema sumuje, ovde psihologija ponovo stine swoja

prava. Iako pedagoki ideal_izreiava--pr-e-svega-drutvene_potreBe on se lpak moEe estvariti.samo--n i--kr-oz-poje__dlinnla ht on bio nefo ve nego obina zamsao duha, uza3Iudni zahter deutva svojim flanovma, potrebno je nael aredstvo da bi mu se peilagodila svest

deteta. Medvbim, svest poseduje sopstvene zakone, zakone koje treba poznavaii da bi se ona mogla modifikoempirijska lutania,

vati, sko bar zelimo da izbegnemo

koja upravo pedagoglia ma cilj da svede na minimum. Da bi bilo mogue podstai aktivnost da se razvija u odreenom pravcu, potrebmno je znati koji je motive pokreu i kakva je njihova priroda; jer e iedino pod tim uslovom biti mogue primeniti valjano i pravilno odgovarajuu akciju. Radi Ili se, na primer, o tome da se probudi ili Ijubav prema otadbini ili ljubav prema

ljudima? Tim bolje emo moi da okrenemo moralni

87 sensibilitet naih uenika u jednom ili drugom pravou sto budemo imali potpunije i preoiznije saznanje o eelini pojava koje nazivamo tenje, navike, elje, emoeitje ild., o razliitim uslovima od kojah one savise, o oblideu u kone su kod deteta prisutne. Zavisno od toga da ei se u teinjama vidi proizvod prijatnih li neprijatnb skustava kroz koja je mogao proei ljudski rod ali, naprotiv, iskonska injenica koja prethodi afektivnim stanjima koja prate njibovo funkeionsanje, blee potrebno

da se postupa na veoma razlieite naine kako bi se usmeravao razvihk tih teinji. Duinost je psihologije i, posebno, deeje psihologije da ree ova pitanja. Ako, dakle, ona nije merodavna da odredi cilj II bolje redi oiljeve vaspitanja, nema sumnje da ona ima korianu ulogu u konstituisanju metod. Stavise, kako se nijedan metod ne moe primentt na isti nain na razliitu decu, psihologija bi trebalo da bude ta koja bi nam pomogla da se snademo usred raznolikosti inteligenaija i karaktem. Na alost, znamo da smo jos daleko ad vremena kada de ona stverno biti n stanju da zadovolji ovaj desideratum . Ne moe, dekle, biti govera o tome da se poteene usluge koje pedagogiji moe .da uini nauka o pojedincu. A mi demo znati da odredimo njen udeo. Medutim, 5ak i u Mm keugu problema, u kome ona moe mnogo da

pomogne pedagogu, pedagogija ni izdaleka ne moe da zaboravi na pomod soaiologije. Najpre, zato bto su ci3jevi VMdfu veni, pomobu kojih_ovi cilievi -megu a ha, pa oredstva emm. renino meraju_imati sti_kar_akter.jA, u stvari, medu svm pedagokim institucijama verovatno nema nijedne koja nije analogna nekoj deutvenoj instituoiji ije glavne arte ona reprodukuje u saetom i skraaenom oblileu. Postoji jedna disciplina u skoli kao i u gradu. Pravila koja uenku odreduju njegeve zadatke mogu se .uporediti sa pravilima koja odraslom oveku propisuju njegovo ponaanje. Kazne i nagrade, desta vezane ze ona prva pravila, liee na kazne i nagrade koje sankeionibu druga. Predajemo 1i deci gotovu nauku? Ali, nauka koja se izgraduje takode je predmet nastave. Ona ne ostaje zatvorena u glavama onih koji je zainju, ve stvarno dejstvujua postaje samo pod uslovom da bude saoptena drugim ljudima. Uprave to optenje, koje pokree

itavu jednu mreu drutvevih mehanizama, predstavlja nauku koja se, da bi se obraala odraslom oveku, u sutini ne razlikuje od one koju uenik prima

88

od svog uitelja. Ne kae li se, uostalom, da su naunici uitelji svojih savremenka i ne nazivaju lii se kolama grupe koje se oko njih stvaraju?' Primera ima anogo.

Iako je kolski iivot, u stvari, samo klica drutvenog ivota, iako je druhtveni ivot samo nastavak i raavijanje skolskog sivota, nemogue je da glavni postupci pomodu kojiih funkedonie jedan ne budu zastupljeni u drugome. emo, dakles oekivati da _nam _soololoogija, razu-

nauka o drustvenun_ 2nsulineljil_pomogne_ da nemo si:a sii ili di pretpostavimo kakve treba pedagoke instituoilje. Ukon vEp~ono

da budu ,

utoEko demo bolje moi_da obi_asptato_sve ono sto se dogada u toj drutvenoj mikrokozmi kakva je kola.

Nasapret tome, vidite sa koliiko obazrivesti .i mere, ak i kad se radi e lodredivanju metoda, treba koristiti podatke psibologije. Sama po sebi psihologija nam ne bi mogla .dati potrebne elemente ze stvaranje jedne tehniike koja, po dehiniciji, svoj prototip ima ne u pojedineu, ve u kolektivu. Ucstalam, drutvena stanja od kojih zavise peda-

lovanje.. Ona se, isto tako, odnose i na zamisao metod): jer prirada 0115 11elor7053eiya prirodu aredstava.

Dovoljno je da se, na PDimer, doutvo orijentie u individualistiokom smeru pa da se svi vaspiini postupoi, koji bi mogli da izazovu nasilje nad pojedincem i zanemativanje njegove unutranje spontanosti, pokau

nedopustivlim i da budu odbadent. Naprotiv, devoljno je da druitvo, pod peitiskom trajnih ili proIaznih okainosti, a oseti potrebu da svlima nametne jedan strobi komformizam, pa da sve ato moe da izazove prekomerni podstrek artteligencije bude proskribovano. U stvari, svaki put kada je sistem vaspitoih metod bio duboko pr den lzviloji to pod uticajem KKverse ti

nom kolektivnem ivotu. rihTaliGjiipsiiM protstavljanja itavog

vakake da u .renesansi,

Eikriima, nile dolo do sujednog skupa novih metada

metodima koji su praktikovani u srednjem veku. To se desilo pod uticajem promena koje su se odgrale strukturi evropskih u

drustava kada se izgradila i izbila

en viidelo jedna nova koncepoija o oveku i njegovom mestu u svetu. Isto tako, pedagozi, koji su krajem XVIII ili poetikom XIX veka pokuali da zamene intuitivnu metodu apstraktnom metodom, bili su pre svega isras

1) V. Willmann, op.cit., I, p. do. 89 tenji svog vremena. Ni Basedov (Basedow), ni Pestaloci ni Frebel (Froebel) nsu bi3d vehki psihologi. Ali, ono sto njihovo uenje naroito izraava jeste postovanje unutrasnie alobode, taj uas prema svakom pritisku, ta ljubav prema oveku, te, prema tome, i detetu, to se nalari u osoovi naeg modernog individualisma. Tako vaspitanje, het obstra na to iz 1tog ga ugla posmatramo, avugde pokazuje sta svojstva. Bilo da se radi o ciljevma kojima tei iti sredstvima hoja koristi,

mesumnjdvo nalazi svoj nteres. Nismo 11 izriito prianaM da vespitanju dugujemo ono sto le u nama najbolje? AB, to sto je a narna naibolje jeste druhtvenog porakla. Treba se, dakle, uvek vra6ati na proubavanje drutva;

samo tu pedagog moe na6i naela svoje spekulacije. Psihalogija de svakako modi da mu ukae oji je najbolji nain postupanja da bi se na dote prhnealla ta ve postavljana nadela, ali nam ih nede modi otkriii. Dodajem, na kteju, da ako je lkada postojalo vreme li zemlja u hajoj se sociolokko stanoviiste posebno urgentno nameialo pedagotima, to je svakako naa omlja vreme. Koda se jedno drutvo nalami e stand.u relativne stabilnosti, poivremene savnetee, kao, na primer, firanouako deutvo u XVH vaku, kada se, prema Jane, agradio jedan sistem vaspitanja koji jedno vreme niko ne esporava, jedina needlcna pitania koja se poslavljaju su piitania prmene. Ne javlja se nikakva ozhiljna nedoumica ni o cilju koji treba .dostii ni o optoj rusmemnesti metod; nesuglasica moe biti, dakle, samo u pagledu najboljeg naina da se oni sprovedu, a i nase

to su tekode koje psihologija mole da rei. Ne treba da vom kaem da ta inteleletua3na i rnoralna sigurnost ne pripada naem vremenu; to je istovremeno ojegova beda i njegov sjaj. Duboki preobraaiji koje su dozivela ili su na pueu da ih dozive savmena drutva zahtevaju odgovarajude preobraaje u nacionalnom vaspitanju. Ali, inko oseamo da su promene noine, ne aname bag najbolje lcakve treba da budu. Ma kakva da su posebna abedenja pojedinaca (11 partija, javno mnenje ostaje mesigurno i nespokoino. Pedagoki problem se osma ne postavlja na isti spokojni nabin kaa sto se postavljac ljudisna u XVH veku, Ne radi se vise o tome da se spotrebljavalu pomaste idele, vee da se nadu ideje koje nas vode. Kako da eh drugalje otkrijemo cohn ako se ne vraamo na sam izvor vaspitnog ivota, to jest na

90

drutvo. Treba seedalkle,_ obranati amtvu. treba ponne__. vati njegove potrebe,_jer__upravo ajermre notrehe _treba_ zadovoljiti. Ograniiti se na_RoldmL_1Enntar_nas__samih, znai okrenuti pogled..od-same-stvarnesti- koju- trea dosegnemotznailo bi to da alnedovedemo --

u stanje u

kome nedemo mati mogunosti:da intaailiniaii u rW sa d g_ '' .aniem hoje__poktesteet_oko nas I_Tassni_ee tnislim, dakle, da se povinujem obinoj pred-

rasudi niti da podleem prekomernoj ljubavi prema jednoj nauci kojem sam se bavio celog svog Eivota ako kaem da nikada socioloka kultura nije bila neophod-

nija vaspitau. Ne mato to sociologija moe da nam d gotove postupke kojima se samo treba posluiti. Ima Ili ih takvih uopite? Ali, sociologija moe vise i moe bolje. Sociologija moe da nam d ono fio nam je najpree potrebno, da nam d skup deja vodilja koje bi bile dua nase prakse, koje bi tu praksu utemeljivale, koje

bi naem delovanju dale ornisao i koje bi nas za njega vezale; to je neophoden plodno. uslov da to delevanje bude